Завод за унапређивање образовања и васпитања

Аутор рада:

Наставни предмет:

Тема:

Узраст:

Потребна технологија:

Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац

српски језик и књижевност

поетика хуманизма и ренесансе

први разред

рачунар,видео бим

Кликните овде за унос приказа

часа у Word документу!

Poetika humanizma i renesanse

• ime

• karakteristike

• vreme

• mesto

• kulturno-istorijski uslovi

• književnost

• ostale umetnosti

Ime

Humanizam:kulturno-istorijska pojava,

dobila ime po srednjevekovnoj

praksi da se profane, naučne

discipline nazivaju ljudskim, humanim

(lat. Humanus), nasuprot

božanskim (teologija).

Renesansa:ime potiče od

francuske reči renaissance, što znači ponovno rađanje; ako humanizam

označimo kao bazu, naučno -

duhovni sadržaj, onda je renesansa celokupna kultura .

Karakteristike:

• raskid sa srednjim vekom,• obnova klasične starine i čoveka.

Vreme

• Preteče se javljaju još u XIII veku. Pod humanizmom se podrazumeva period koji traje od XIV i u XV veku, dok se renesansom nazivaju duhovne i umetničke pojave XVI veka.

Mesto

• Italija • Najznačajniji centri

okupljanja bile su akademije.Zamenile su sr. univerzitete

koji su bili pod kontrolom

crkve.Nastajale su u velikim kulturnim

središtima: Rim, Firenca, Napulj.

FIRENCA

RIM

Kulturno - istorijski uslovi :

• razbijanje zatvorenog feudalnog ekonomskog sistema;

• procvat trgovine;• slabljenje autoriteta crkve;• odbacivanje do tada neprikosnovenog

sholastičkog poimanja sveta;• traženje neposrednog dodira između čoveka i

Boga;.• rađanje prvih pojmova o naciji.

Književnost

• Antička književnost

postaje uzor;• latinski jezik potiskuje narodni

(italijanski); paradoks:

zatvaranje knj. u okviru elite;

• oživljavanje Platonove ideje o

lepom.

• Humanistički i renesansni knj. oblici:

• traktat,• epistola,• rasprava,• satira,• epigram,• sonet,• novela.

Predstavnici

• Humanistički predstavnici: Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo.

•Renesansni predstavnici:

Italija - Lodoviko Ariosto I Torkvato Taso;

Španija - Miguel de Servantes Savedra

Engleska - Viljem Šekspir

Francuska - Fransoa Rable, Mišel Montenj

SLIKARSTVO VAJARSTVO

• interesovanje za prirodu

• rad po živim modelima

• portret• otkrivanje

perspektive i trodimenzionalnog prostora

• proučavanje anatomije lj. tela; proporcija

• rad u bronzi• spomenici po

trgovima• naga figura• briga o anatomiji

tela

TEME I PREDSTAVNICI

• U slikarstvu su osim crkvenih slika prisutni:

• istorijske, mitološke kompozicije i portreti;

• tehnika: platno i uljane boje;

• događaji i ljudi savremenog života;

• priroda.

XV: Botičeli, Leonardo da Vinči

XVI: Rafael, Mikelanđelo,Ticijan

Leonardo: Mona Liza

Sikstinska kapela

Ticijan

Boticeli : Venera

Rafaelo: Papa Lav X

MUZIKA

• Pojava renesanse u muzici vezuje se za XVI vek;

• višeglasje;razvoj m. teorije;• najznačajniji oblik sv. m.

madrigal,pisan na stihove Petrarke, Ariosta, Tasa;

• duhovna muzika: misa, motet, himna;• instrumentalna m. dobija

samostalnost; usavršava se tehnička strana instrumenta; lauta,orgulje,klavičembalo, viola.

PREDSTAVNICI

• U Italiji su poznati kompozitori tzv.

rimske i venecijanske

škole.• U prvoj se stvaraju

dela pretežno duhovnog, u

drugoj svetovnog karaktera.

• ĐOVANI PJERLUIĐI DA PALESTRINA- r.

• Flamanski kompozitori

(Belgija, Holandija,

Luksembur):ŽOKSEN DE PREU, ORLANDO DI

LASO.

Sineopticka tabela

POLITIČKAISTORIJA

RELIGIJA,KNJIŽEVNOST

NAUKA,TEHNOLOGIJA

Krajstogodišnjegrata 1453;JovankaOrleanka

KolumbootkrivaAmeriku1492.god.

Vasko Da Gamadopire doIndije

Gutenbergotkrivaštamparskumašinu

Sineopticka tabela- II

POLITIČKAISTORIJA

RELIGIJA,KNJIŽEVNOST

NAUKA,TEHNOLOGIJA

Tomas Mor,Utopija1516.god

Martin Luterobjavljujeteze

FreansoaRable(1491-1553)

Magelan jeprvi putoploviozemlju(1520-1522 )

Kopernikpobijageocentričnuteorijuuniverzuma(1530-1543)

Sineopticka tabela- III

POLITIČKAISTORIJA

RELIGIJA,KNJIŽEVNOST

NAUKA,TEHNOLOGIJA

Ivan Grozni,car Rusije(vl.1547-

1584) Elizabeta I,

engleskakraljica

(vl.1558-1603)

Servantes(1547-1616)

DjordanoBruno(1548-1600), spaljenna lomačizbog jeresi

Fransis Bekon(1561-1626)

VilijemŠekspir(1564-1616)

• “Ljudi renesanse nalazili su se tada u položaju legendarnog đavoljeg učenika koji je rešio da se takmiči sa dostignućima svog učitelja pa je u toku toga oslobodio mnogo veće sile nego što je nameravao. Ali, kako je njihov učitelj bio mrtav, a ne samo odsutan, oni su morali da se uhvate u koštac s tim nepoznatim silama kako su znali i umeli, dok nisu sami postali učitelji. Taj proces prisilnog napretka bio je pun kriza i napetosti. Živeti u doba renesanse moralo je biti neudobno, mada krajnje uzbudljivo. Međutim, upravo te napetosti - bar tako se čini gledajući unatrag - izazvale su bujicu stvaralačke energije kakvu svet dotada nije doživeo.”

• H. W. Janson: Istorija umetnosti, str.284