УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

БИОДИВЕРЗИТЕТ И ГЕНЕТИЧКА ДОБИТ ОД СЕЛЕКЦИЈЕ ДУДА (Morus sp.)

Нови Сад, 2013.

Somonikle voćne vrste• Dren (Cornus mas)• Dud (Morus sp.)• Šipurak (Rosa canina)• Oskoruša (Sorbus domestica)• Džanarike (Prunus cerasifera)• Badem (Prunus amygdalus)• Breskva(Prunus persica)• Višnja (Prunus cerasus)• Trešnja (Prunus avium)• Stepska višnja (Prunus fruticosa)• Magrive (Prunus mahaleb)• Crni trn (Prunus spinosa)• Zova (Sambucus nigra)• Orah (Juglans regia)• Pitomi kesten (Castanea sativa)• Vacinium (Vaccinium myrtillus)• Corylus colurna

• Brekinja (Sorbus torminalis)• Mukinja (Sorbus aria)• Jarebika (Sorbus aucuparia)• Autohtone sorte• Jabuka• Kruška• Šljiva – Turgunja

- Moravka

- Belošljiva

- Crvena ranka

- Metlaš

Alohtone vrste

• Njihovo pojavljivanje uzrokovano je ljudskim aktivnostima, introdukcijom!!!

• Gajene biljke

Primeri:

Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum)

Aronija

( Aronija melanocarpa)

Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon)

Још у најстарија времена постојале су везе између Кине и Европе. Пут свиле је назив за мрежу караванских  путева чији је главни циљ било повезивање средоземља с источном Азијом.

БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО КАО СЕКИНДАРНИ ЦЕНТАР ДИВЕРГЕНТНОСТИ

• DUD JE ZAŠTITNI ZNAK VOJVOĐANSKIH SALAŠA I TRADICIONALNIH SEOSKIH DVORIŠTA U VEĆEM DELU SRBIJE.

U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovih stabala, kuće bez duda, ulice bez duda.

Dud je počela da sadi carica Marija Terezija,

• Dud je jedina voćka koja je stigla u naše krajeve po nalogu sa carskog mesta. Bilo ga je, dakako, i ranije, ali je tek grof Mersi u Banatu, a Marija Terezija i u ostalim delovima Vojvodine, čak i zakonski, obavezala podanike da sade ovo plemenito drvo.

XVIII vek2.000.000 stabala

Biodiverzitet šumske flore čini više od 100 vrsta

• Šumski ekosistemi zauzimaju ogromno prostranstvo u Srbiji. Najveći deo Srbije nalazi se u šumskoj zoni. Izuzev Vojvodine, gde se nalaze dva veća brdska odn. planinska šumska kompleksa (Fruška gora i Vršačke planine), svi ostali delovi Srbije, uz manje ravničarske prostore, pripadaju brdskom odn. planinskom regionu.

Дуд – Morus sp.

o Врло значајан и богат

род фамилије Moraceae.

o Генетички фонд Morus sp. је генерално неистражен и недовољно искоришћен, што пружа шансу за препознатљив оплемењивачки рад !!!

Бели дуд (Morus alba L.)

o Пореклом из Кине и источне Азије.o 15-18 (20) m високо, до 1 m дебљине и до 250 год.

старости. o Крошња је светла, округла. Кора светлосива до

смеђа, доста глатка, касније прелази у плуту са подужним браздама. Гранчице су беличасто длакаве, касније оголе и са млечним соком (као код свих дудова).

o Пупољци су јајасти, нагло зашиљени, смеђезелени и голи.

o Лишће има плитко срцолико урезану основу; 3-10 cm дуго и 4-10 cm широко, често несиметрично и само са доње стране дуж нерава длакаво; са лица светлозелени, а са наличја зеленосиви.

o Дводома или једнодома врста. o Цветови у цилиндричним ресама у априлу или мају, са листањем.o Дудиње беле и црвенкасте, зелено-беле, ређе црвеноцрне, слатке. Плод

сазрева у јуну-јулу.

Форме Morus alba L. – белог дуда

M. alba L. var. globosa M. alba L. var. nana «issai»

M. alba L. var. macrophylla Loud.

M.Alba L. var. fastigiata

M.Alba L. var. pyramidalis M. alba L. var. pendula Dipp.

M. alba L. var. macrophylla Loud.

Црни дуд (Morus nigra L.) o Пореклом из Персије и Авганистана.o Преко 20 m високо, гушћу крошњу од белог

дуда и јачи пораст. o Кора је сивосмеђа, браздаста. Корен је срцаст.

Гранчице су црвенкасто смеђе, са пупољцима у 2 реда, длакаве.

o Пупољци су 6-9 mm (код белог дуда су краћи) и тамносмеђи, јајасти, нагло зашиљени, смеђезелени и голи.

o Лист је урезан срцолико при основи (слично липи). Доле, некад и горе, је рапав и кратко, меко длакав.

o Дводома или једнодома врста. Цветови су зеленкасте боје.

o Плодови су много дужи од своје петељке, црне боје. Крупнији су него код белог дуда.

Селекције дуда са локалитета Сремских Карловаца

СК 1 – старо стабло (преко 200 година). Јако бујно (оцена 9), са усправним типом раста. Облик листа изразито срцаст, кратак, здепаст; млади листови двојно урезани. Дуд не плодоноси, мада је некад рађао.

Црвени дуд (Morus rubra L.)

o У Европу је пренет са истока САД-а.o Преко 30 m високо, гушћу крошњу од

белог дуда и јачи пораст. o Крошња је округласта.o Младе гранчице у почетку длакаве.

Лишће дугачко зашиљено, кожасто, горе плавичасто-зелено, доле меко длакаво; јајасти или округли, на младим гранама дубоко режњевити (са 3-7 режњева) са лица рапави, а са наличја длакави, по ободу оштро тестерасти.

o Цвета април-мај. Плодови сазревају o у јулу-августу. o Плодови тамноцрвени до скоро црни, o сочни, накисело слатки.

Форме Morus rubra L. – црвеног дуда

Morus rubra L. f. atropurpurea F.Seym.; Morus rubra L. f. laevis F.Seym.; Morus rubra L. var. rubra; Morus rubra L. var. tomentosa (Raf.) Bureau; Morus tomentosa Raf.

o Утврђивање генетичке дивергентности унутар природних и секундарних популација дуда.

o Mорфолошка карактеризација параметара вегетативног пораста, као и помолошка оцена плодова одабраних генотипова дуда.

o Испитивање могућности вегетативног умножавања различитим видовима калемљења, зеленим и зрелим резницама.

o Технолошка вредност и етноботанички значај плодова дуда.o За потребе хортикултуре циљ је испитати формирање различитих

декотративних форми.o Са научног одн. технолошког становишта циљ је испитати хемијску

вредност плодова прерађевина.

Ц И Љ И С Т Р А Ж И В А Њ А

Mreža saradnika

Izvor oplemenjivačkih ideja

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊАПомолошке карактеристике селекционисаних генотипова gуgа

Селекције дуда са локалитета Нових Карловаца

ДЈ 1 – неорезивано, старо стабло са кратким порастима.

Плод беле боје са јако светло-крем бојом сока. Оцењено као јако родно стабло. Укус јако сладак, мирис и арома изражена.

Живко Панковић, Нови Карловци

ЖП 2 – усправан тип раста, оцена бујности 9. Јако велики листови, овалног облика са чипкастом назубљеношћу.Време зрења 12.06., јако велика родност са светло-љубичастом бојом плода. Боја сока прљаво розе. Укус отужно сладак са слабим мирисом и благом аромом

МУРГА – маса плода 6 до 6 гр.

ЖП 3 – падајући дуд (жалосна форма). Редовно орезиван, оцена бујности 9. Прави срцаст лист, јаче чипкасто урезан.Време зрења 12. јун, врло родно. Плодови црне боје са љубичастом (скоро црном) бојом сока. Укус слабо сладак скоро безукусан, са јаким мирисом и аромом.

Селекције дуда са локалитета Бачке Паланке

БПЈ – мушка индивидуа, народни назив „јаловац“. Усправан тип раста са оценом бујности 9. Гранчице и млади листови светло зелене боје. Срцаст облик листа, назубљеност тестерасто-чипкаста.

Граовац Сава

БП 1/4 - самоникли дуд, оцена бујности 5. Тип раста раширен. Плодови црне боје, сазрели 10.06. са тамно љубичастом бојом сока. Укус плода сладак са јаком аромом без мириса.

БПЈ 3/9 – самоникли дуд са раширено падајућим типом раста. Плодови су беле боје, али након чувања добија розу боју. Време зрења 12.јун, са умереном родности. Боја сока је крем-жућкаста. Укус плода јако сладак са интензивним мирисом и јаком аромом.

МН 1 –Тип раста раширен. Обојеност гранчица и младих листова тамно зелена. Облик листа срцаст, као код липе, са чипкастом назубљеношћу.

Плод је до сазревања као лимун кисео. Боја плода црна са средњом оценом родности. Боја сока тамно љубичаста. Укус киселкаст, док су мирис и арома јако слабе.

Селекције дуда са локалитета Новог Сада

ПБ 1 – са светло зеленим гранчицама и мат зеленим младим листовима. Листови су издужени, са изразито тупом основом. Назубљеност чипкаста.Боја плода и сока тамно љубичаста. Средње родан дуд. Укус кисео-на слатко (више кисео), мирис и арома средње слаба.

Селекције дуда са локалитета Сремских Карловаца

СК 1 – старо стабло (преко 200 година). Јако бујно (оцена 9), са усправним типом раста. Облик листа изразито срцаст, кратак, здепаст; млади листови двојно урезани. Дуд не плодоноси, мада је некад рађао.

Селекције дуда са локалитета Инђије

ДТ 1 – падајућа форма. Јако бујан са светло зеленим гранчицама и мат зеленим младим листовима. Облик листа издужен са срцастом основом. Назубљеност чипкаста.Боја плода црна са црно – љубичастом бојом сока. Средње родан. Укус плода сувопарно сладак са јаким мирисом и аромом.

Падајућа форма дуда

МР 1 – средње бујно стабло. Неорезивано, раширено-падајућег раста. Облик листа изразито срцаст са издуженим врхом. Лист јако храпав. Назубљеност листа тестерасто-чипкаста, скоро скроз тестераста.

Време зрења 15.06., јако родан. Боја плода права пурпурна, тамно роза до љубичаста. Укус јако сладак, мирис слаб, а арома врло јака. Има доста срцастих плодова, са срцастим бобицама. Плод има 3 димензије.

Селекције дуда са локалитета ИнђијеМ. rubra

Боја плода шарена (крем, љубичаста, бела). Плод има јако сладак укус, слаб мирис и јаку арому.

ЗД 1 – Бујност средња (оцена 6), са раширеним типом раста. Листови су благо храпави. Облик као код винове лозе, са 5 режњева.

Размножавање дуда

Производња подлогаo Подлога за калемљење се добија сетвом семена обичног белог дуда.o Дудиње се сакупљају, мешају и сеју у виду масе која подсећа на џем, у

јуну месецу. o Ниче за око 10 дана. o У јесен биљке се пресађују на стално место, на којем ће се за годину дана

калемити.o Калеми се двогодишња подлога са гранчицом матичног дрвета. o Ако се производи «родни дуд» узима се племка са родног дуда; ако се

производи «жалосна форма» узима се са падајућег, тј. жалосног дуда.

Ожиљавање зрелих и зелених резницаo Дуд може веома успешно да се размножава и вегетативно, умножавањем

зеленим и зрелим резницама.

Калемљење дудаo у трећој декади јула. o између калемљења на зелено и калемљења на

спавајући пупољак. o Окулирање: са племке се скине окце. Окце се

узима са зреле зелене гране, са сунчане стране стабла. Скинуто окце се ставља у прорез «Т» које је направљено на подлози, на жељеној висини. Окце се пажљиво умеће и везује еластичном траком.

o Падајућа или жалосна форма дуда се обично калеми на висини од 1,8 до 2 m.

o Биљке брзо напредују, тако да већ следеће године гране падају до земље. Крошња ове форме може се формирати по жељи.

o После калемљења, саднице се утрапљују да презиме. o Почетком марта се прегледају калемови и они који се

нису примили поново се калеме «на зрело»: косо се одсече подлога и племка (потребно је да цури сок, како би се спојиле), споје се и завежу калемарском гумицом и стави се восак на племку.

УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ДУДА И ЕТНОБОТАНИЧКИ ЗНАЧАЈ

Дуд у дрвној индустријиo Тежак је, тврд и сјајан, тешко се цепа и трајан је. o Под утицајем светлости добија тамноцрвену

боју. o Употребљава се за дрворез, столарију, у

коларству, качарству итд.

Прерађевине од дуда

o Ракијаo Пекмезo Постојање рецепата у којима има плодова дуда у

Војвођанској кухињи, као и помињање овог племенитог дрвета у песмама, указује да је некада овај род имао великог значаја и заузимало значајне површине, односно да је постајао велики број стабала.

Прерада плодова дуда

o Технолошка вредност дуда: употреба дудиња као свеже, сушене и прерађене.

o У домаћинствима се праве сокови, сирупи, компоти, слатко, пекмез, вино, сирће и позната ракија дудовача. Осушене и самлевене се додају разним пецивима.

o Дудови имају освежавајуће дејство у фебрилним стањима и лаксативно дејство, побољшава варење и благотворно делује на нека плућна обољења. Сок од дудиња поспешује искашљавање, знојење и њиме се испирају упаљено грло и уста.

o Сушени листови користе се као чај против гојазности и обољења кардио-васкуларног система.

Производња свиле o Најпознатији тип свиле добија се из чаура ларви дудове свилобубе

(Bombix mori L.)o Са чауре, кокона, се може одмотати од 2.500 до 4.000 m свилене

нити. o Кокони из Србије су се одмотавали у три свиларе и то у Панчеву,

Новом Саду и Новом Кнежевцу са почетком производње 1733. год.

Употребна вредност дуда

Gavra PlabšićB. Palanka

Sava GraovacKovilj

Programski rukovodilacRaša Popov

Декоративне форме дуда

o Као декоративна врста у парковима, употребљава се калемљена висећа форма или уско пирамидална.

o Најчешћа декоративна форма на нашим просторима је „падајућа“ или „жалосна“ форма.

o Двоструким калемљењем, на две различите висине, може се добити још интересантнији облик стабла, односно, жалосни дуд «на спрат».

o Из доњег спрата издвоји једна грана која се исправи и причврсти се, а закидањем пупољака исфорсира се формирање другог спрата на одређеној висини.

o Последњи пупољак, који ће дати грану, се оставља, која ће падати и даље се гранати.

o Овај поступак се може поновити и тако направити жалосну форму «на два спрата».

Карађорђев дуд

• Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше.

Старост се процењује на 300 година

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!