Upload
bud
View
69
Download
4
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Основна школа “ Жарко Зрењанин” Нови Сад Општинско такмичење категорија: Информатика у функцији технике и технологије Могућности коришћења соларне енергије у основној школи “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду ученик: Марко Михајловић VII разред ментор: Милан Јашћур, проф. технике и информатике - PowerPoint PPT Presentation
Citation preview
Основна школа “ Жарко Зрењанин” Нови Сад
Општинско такмичење
категорија: Информатика у функцији технике и технологије
Могућности коришћења соларне енергије у основној школи “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду
ученик: Марко Михајловић VII разред
ментор: Милан Јашћур, проф. технике и информатике
Нови Сад 13.03.2011
Циљ рада
Направити 3Д модел школе и демонстрирати могућности коришћења соларне енергије као најјефтинијег обновљивог извора енергије.
Утврдити стварне искористиве количине соларне енергије која се може добити уз минимална улагања а да се не наруши постојеће архитектонско решење школе.
УводЗграда основне школе “ Жарко Зрењанин” је пројектована 1978. године.Градња школе је завршена 1981. и школа је почела са радом у новој згради.Локација школе је Лиман 3. Укупна површина школе је 6229 м2
Школа је пројектована са пуно стаклених површина и уз мање адаптације може се користити као пасивни соларна кућа.Уградњом соларних панела школа може постати активна соларна кућа и тако на најбољи начин показати генерацијама ученика како се користе обновљиви извори енергије.
Израда модела
3Д модел школе је рађен у програму Google SletchUp7.
Програм је бесплатан, али и поред тога има пуно опција за израду модела.
Модел је рађен на основу плана школе у размери 1:200.
Одређивање положаја објектаПрограм омогућава да одредимо локацију објекта према стварним координатама (Нови Сад и одредимо осу север-југ (Window-Model info- Location)
Укључивањем опције сенки (View-Shadows) можемо видети које су површине осветљене
Укључивањем опције сенки у зависности од месеца и дела дана ( Windows-
Shadows) можемо анализирати колико сати је дневно осветљена нека површина
Постављање соларних панела
Из пројекта школе се може видети положај јужне стране и које површине крова су најбоље осветљене.
Да не би нарушили архитектонско решење школе одлучили смо да поставимо соларне панеле на све кровове на јужној страни.
Осветљеност објекта у јануару у подне
Прорачун површине панелаМодел школе је рађен у размери 1:200 , па коришћењем опције програма (Window-Entity info) добијамо вредности било које површине. Ако кликнемо на један панел добијемо површину панела.
пример: површина једног панела износи 991 мм2
стварна површина овог панела износи а = 991 x 200 x 200 = 39640000 мм2
а = 39640000/1000000= 39,64 м2
Прорачун површине свих панелаЗа потребе уградње соларних колектора могу се искористити пет кровова.
1. кров А1= 12 x a1=283 м2
2. кров A2= 5 x a2 = 195 м2
3. кров A3= 8 x a3 = 255 м2
4. кров A4= 10 x a4 = 198 м2
5. кров A5= 5 x a5 = 70 м2
укупна површина свих кровова
А = А1 + А2 + А3 + А4 + А5 = 283+ 195 + 255+ 198 + 70
А = 1001м2
Број сунчаних сати у току годинеПрема подацима Републичког Хидрометеоролошког завода Србије (www.hidmet.gov.rs) вишегодишњи просечан број сунчаних сати током године износи
месец укупан број сунчаних сати у току месеца
јануар 68,1
фебруар 88,6
март 147,9
април 176,8
мај 231,5
јуни 249,7
јули 289,2
август 272,2
септембар 207,0
октобар 172,8
новембар 83,4
децембар 55,2
t = 2042 (h) – укупан број сунчаних сати у току године
Соларна константа
Енергија Сунца која доспе на површину земље у јединици времена назива се соларна константа
У идеалним условима она износи So=1376 W/m2 (www.solarnipaneli.org/2010/09/solarna-konstanta)
Расположива енергије Сунца
у о.ш. “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду
E = A*So*t/1000 (kw*h)
E= 1001*1367*2042/1000
Е= 2794207 (kw*h)E – укупна енергија Сунца прикупљена помоћу соларних панаела (kw)
A=1001(m2) – укупна површина свих панела
t= 2042 (h) – укупан број сунчаних сати у току године
So= 1367 ( W/m2) – соларна константа
Анализа добијених резултата
- прорачун извршен на основу модела у идеалним условима показује да се ради о огромној количини енергије
- стварна, искористива количина је далеко мања јер треба узети у обзир губитке
- када би анализирали по месецима видели би да је зими (када је енергија најпотребнија) количина најмања
- претварањем соларне енергије у електричну могли бисмо решити комплетно осветљење школе
- у току топлијих месеци вишак енергије бисмо могли употребити поред осветљења за покретање расхладних уређаја