АФРИКА Економско-географске одлике

Проф. Мирослав Маркићевић

Опште одлике привреде АфрикеАфрика је економски веома неразвијена, иако је

природним ресурсима веома богата. Размештај привреде одредила су два најважнија

чиниоца: физичко-географска ограничења (пустиње, паршуме);вишевековно владање и експлоатација европских сила.

Стога просторно-структурне одлике афричке привреде одговарају колонијалном типу, у коме доминира производња и извоз тропског воћа, енергенатског и рудног богатства.

Вода у АфрициАфричко становништво спада у жеђу најугроженије на

свету. Количини падавина и густина речне мреже су

неравномерно просторно распоређени – басен Конга, зона Гвинејског залива и Језерска висораван су веома богати, а пустиње Сахара, Намиб и Калахари годинама без падавина.

Посебан значај имају воде у пустињама – језеро Чад, оазе, подземне воде и реке (Нил, делимично Нигер). Енергетски потенцијал река је недовољно искоришћен.

Контрасти АфрикеРека Конго – водом најбогатија река

Африке Безводна пустиња Сахара

Контрасти АфрикеЕколошка катастрофа – језеро

Чад нестаје

Језеро Волта у Гани – највеће по површини у свету, четврто

највеће по количини воде у свету

Земљиште у АфрициПлодног земљишта је веома мало.Наводњавају се површине у

медитеранском приобаљу и долина Нила. У субсахарској Африци становништво

напушта земљиште коме се због вишегодишње обраде смањи плодност и премешта се на друго.

У прашумским пределима обрадиво земљиште се добија сечом шуме, а када се оно исцрпи земљорадњом и спирањем, напушта се и сече се нови део прашуме, док напуштено земљиште брзо поново прекрије прашума – ПОЛУСЕДЕЛАЧКА ПОЉОПРИВРЕДА.

Пољопривреда Африке

Екстензивна (традиционалн

а)Интензивна

(комерцијална)

Традиционална (екстензивна) пољопривреда Екстензивном, традиционалном пољопривредом се бави домицилно

становништво ради задовољавања само сопствених потреба. Заступљена је махом у субсахарској Африци – у средишњим,

тропским областима, сувим степско-полупустињским зонама и суптропским пределима на југу.

Земљорадња мотичка и плужна. Приноси су мали и променљиви. Гаје се традиционалне културе – просо, сорго, маниока, сусам,

арахиз и у мањој мери кукуруз и пшеница. У травним, степским и саванским областима, гаји се махом ситна

стока за вучу, добијање млека и коже. Синоним Африке је камила („пустињска лађа“). Сточни фонд често

угрожавају суше и епидемије сточних болести.

Традиционалне пољопривредне културе

просо сорго маниока

сусам арахиз кукуруз

Комерцијална (плантажна) пољопривреда Интензивну, комерцијалну пољопривреду почеле су да развијају

колонијалне силе за потребе сопственог тржишта у Европи. Данас су многе плантаже у власништву мултинационалних корпорација.

На плантажама у медитеранском приобаљу гаје се маслине, винова лоза, урме и јужно воће. Тропске земље Гвинејског залива карактеристичне су по производњи и извозу какаа, банана, каучука, кафе, палминог уља. Са Језерске висоравни и из источне Африке извозе се чај (Кенија), дуван (Зимбабве, Малави), тропски зачини (Танзанија, Мадагаскар). На Маурицијусу се гаји шећерна трска, а производња шећера по становнику је највећа у свету („слатко острво“). По квалитетном памуку позната је долина Нила (Египат, Судан). Фармерско сточарство је у зачетку, изузимајући ЈАР где има дужу комерцијалну традицију (нарочито овчарство). Пољопривредни производи највише се извозе у земље ЕУ и у САД.

Жене беру чај на плантажи у Танзанији Дете бере памук, Египат

Комерцијална (плантажна) пољопривреда

Рударство у АфрициРудници су отварани у доба колонијализма, а и данас

функционишу захваљујући страном капиталу и извозној оријентацији.

Највећа концентрација разноврсних рудних богатстава је у ЈАР, која даје више од 1/2 афричке експлоатације руда антимона, хрома, злата, платине, гвоздене руде и мангана, а знатно учешће има и у добијању бакарне руде и дијаманата.

Водеће место у експлоатацији руде боксита припада Гвинеји, кобалта и бакра Замбији и ДР Конго (погранична област Шаба или Катанга), дијаманата ДР Конго и Боцвани, фосфата Мароку и Тунису.

Рудник дијаманта Кимберли, ЈАР

Рудник дијаманата Кимберли у ЈАР носи титулу најдубље бушотину коју је човек ископао. Од 1866 до 1914. године 50.000 рудара је из ових рудника ископало 2,722 кг дијаманата.

„Велика рупа“ заузима површину од 17 хектара, а широка је 463 метра. Дубина је 240 метара. Испод површине, рудник у Кимберлију се протеже у дубну још 1097 метара.

Ултрабазична магматска стена кимберлит богата дијамантима

Енергетика Африке Лежишта нафте и гаса налазе се у северној Африци и Гвинејском

заливу. Највеће утврђене резерве нафте има Либија, али је по производњи

испред ње Нигерија. Алжир даје 75% афричке производње гаса и 15% нафте.

У експлоатацији енергената велики значај имају још ЈАР (97% афричке производња угља), те Нигер и Намибија (уранијум). Африка производи мало електричне енергије због топле климе, неразвијене индустрије и ниског стандарда становништва. У електро-енергетском билансу термоенергетика учествује са 80%. Велики хидроенергетски потенцијал (Конго, Нил, Нигер, Замбези, Лимпопо, Орање...) није довољно искоришћен за производњу струје.

Нигерија, највећи афрички произвођач нафтеЛице... ... и наличје

Индустрија у АфрициИндустрија Африке је слабо развијена.Углавном доминира екстрактивна индустрија, а само у неколико земаља

развио се већи број индустријских грана. Алжир је уложио велики напор да у индустрију привуче страни капитал

(бесцаринске зоне). Фабрике су лоциране углавном у приморским градовима (црна

металургија, хемијска, машинска, текстилна, електро идустрија), али и у унутрашњости (рафинерија у Хаси Месауду).

Египат има развијену енергетику, црну металургију, текстилну, петрохемијску и прехрамбену индустрију. Нигерија је приходе од нафте улагала у индустријализцију читаве земље, али је ипак 70% концентрисано у зони Лагоса. Најзначајније гране су петрохемија, црна и обојена металургија, прехрамбена и текстилна индустрија.

Хаси Месауд – највеће супергигантско лежште нафте у Алжиру

Индустрија ЈАР Најразвијенија земља Африке је ЈАР и

она има двоструко већи БДП од држава које је следе (Нигерија, Египат, Алжир).

Лоцирана је махом уз богата рудна лежишта на североистоку земље (шира зона Јоханесбурга), те у близини лучких градаова Дурбана, Кејптауна и Порт Елизабета.

Најразвијеније су црна и обојена металургија, машиноградња, металска, хемијска, прехрамбена и текстилна индустрија.

ЈАР увози нафту, хемијске производе, индустријску опрему, а извози машине, дијаманте, племените и остале метале.

Саобраћај у Африци Саобраћај је на веома ниском степену развоја, што је резултат физичко-

географских ограничења, колонијализма, савремених граница и сиромаштва. Хендикеп великог броја афричких земаља је што се налазе у тешко проходној

пустињској, прашумској или високопланинској унутрашњости и немају излаз на море. Слабо разуђене обале континента имају мало погодних места за велике луке. Речни саобраћај ометају водопади, који се често налазе у доњим токовима, недалеко од ушћа у океане. Железнице су грађене углавном за транспорт природних богатстава до морских лука и не чине јединствену мрежу.

У ЈАР се налази 1/4 свих пруга у Африци, али постоје државе које уопште немају железницу. Савремена друмска мрежа постоји само у ЈАР, медитеранском приобаљу северноафричких држава и спорадично у другим земљама. Велики значај има неколико транссахарских путева.

Најефикаснији у савлађивању афричких пространстава јесте ваздушни саобраћај, али је он скуп за сиромашну Африку.

Саобраћај у АфрициЛице... ... и наличје

ЈАР успела да уђе у ред најпросперитетнијих економија света и ушла у састав групације БРИКС (Brasil, Russia, India, China, South Africa).

Укупан БДП свих афричких земаља одговара БДП-у једне веће и развијене земље света (на пример, Канаде). У

тица

ј пој

един

их д

ржав

а ра

сте

Економ

ски значај Аф

рике у свету - м

али

Крај предавања!