18

ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

Embed Size (px)

DESCRIPTION

From revelation to the Kingdom of Heaven

Citation preview

Page 1: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ
Page 2: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ
Page 3: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

® О Д О Т К Р И В Е Њ А Д О Ц А Р С Т В А Н Е Б Е С К О Г ®

Page 4: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ
Page 5: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

Јеромонах Атанасије (Јевтић)

ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

(Катихезе младима у Сали Патријаршије, 1990. године)

Острог-Тврдош-Никшић-Врњци2010

Page 6: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

С благословом® Архиепископа Цетињског и

Митрополита Црногорско-ПриморскогА М Ф И Л О Х И Ј А ®

Издаје:Манастир ОСТРОГМанастир ТВРДОШ

Братство СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

За издавача:Епископ др ЈОВАН (Пурић)

Уредник издања:Слобо Станишић

Слог ®Братство®СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ®Штампа ®ИНТЕРКЛИМА ГРАФИКА®Врњци®

Page 7: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

5

Предговор Катихетским предавањимајером. Атанасија: Од Откривења до Царства Небеског

Pred ~itaocima se nalazi ciklus predavawa koje je tada{wi jeromonah (od 1991. Episkop, najpre Banatski, zatim Hercegova~ko-primorski) Atanasije (Jevti}), dr`ao u sali Srpske Patrijar{ije u Beogradu, tokom burnih i po mnogo ~emu presudnih godina 1990-1991. Ona nose pe~at tog vremena kada su se na mnogim planovima de{avale promene. Danas je to {to se na politi~kom i dru{tvenom planu tada de{avalo ve} postalo istorija, ali se svi mi rado se}amo tog vremena, entuzijazma i zanosa jeromonaha Atanasija koje je unosio u svako predavawe koje je dr`ao. Imati priliku da ga ~ujemo bila je posebna blagodat, za koju mu svi oni koji su ga onda slu{ali i danas duguju najtopliju blagodarnost. Ovim izdawem }e se broj onih koji mogu da u~estvuju u tom ose}aju i toj blagodati bar ~itawem svakako dodatno pove}ati, {to je samo po sebi ve} razlog da se ova kwiga na|e pred na{om slovesnom javno{}u.

Ipak, nije samo toplo se}awe na wegova predavawa prevagnu-lo u na{oj `eqi da objavimo predavawa koja su pred vama. Ona imaju trajnu vrednost. Svako ko ih bude ~itao, vrlo brzo }e ostati impresioniran wihovom sveobuhvatno{}u, i to iz vi{e aspekata. Najpre, tu je sveobuhvatnost sadr`aja. Predava~ je u ovim preda-vawima „pokrio“, objasnio i izlo`io sve najbitnije pojmove Pra-voslavnog Svetoota~kog Predawa, ali vrlo ~esto i neke koji nisu toliko poznati. Zapravo, ovo je, koliko znamo, jedini potpun kurs uvodnih tema i pojmova iz pravoslavnog bogoslovqa koji je kod nas izlo`en i, evo, sa Bo`ijom pomo}u, i objavqen. Vaqa ista}i da su u ovim predavawima date osnove svih dogmatskih bogoslovskih tema: osobito Hristologije, Sotiriologije i Antropologije,

Page 8: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

6

uvek skladno povezanih sa pravoslavnom Eklisiologijom i Mi­siologijom, jer predava~ zapravo ne priznaje i ne poznaje la`ne „akademske“ uzuse i granice koje je zapadna racionalisti~ka svest stavqala izme|u ovih disciplina. Za wega, od prve do posledwe stranice, sve izvire iz Tajne Bogojavqawa i Ovaplo}ewa Bogo~ove-ka i tajne `ivog odnosa sa `ivim Bogom koje imamo u Wegovoj i na{oj Crkvi. Stoga je perspektiva oca Atanasija i liturgijska, jer realnost svega onoga {to nam je tada u Patrijar{iji govorio, on je opitno do`ivqavao kao liturg, slu`e}i svakonedeqno u ma-nastiru Vavedewe u Beogradu i prenose}i i na nas tu ̀ ivotvornu vezu prakse i teorije, liturgije i bogoslovqa, zajednice u Telu i Krvi i zajednice u Re~i (=Logosu). Sav je sagorevao za Hrista i Crkvu i vascel je zasijao svojom ~ove~no{}u i {irinom qubavi. Iz ovog iskustva jedinstva sa Bogom i Svetim Ocima, on svedo~i jedinstvo Otkrivewa, vere i ̀ ivota Crkve. Zato nije ~udno da su posebna pa`wa i posebna predavawa posve}ena Svetim Tajnama i celokupnom bogoslu`benom etosu i naravi Crkve.

Slede}a sveobuhvatnost koju predavawa oca Atanasija i danas pokazuju jeste sveobuhvatnost pristupa. U ono vreme su ova kati­hetska predavawa mladima privla~ila pa`wu svih, ne samo bo-goslova i studenata Bogoslovskog fakulteta, nego i radnika, slu`-benika, ali i profesorâ Univerziteta. Sigurno da }e biti sa wi-ma i u ovoj pisanoj formi, jer u wima donosimo predava~evu {iro-ku erudiciju i neponovqivu sposobnost da se ekskursima, poja{wa-vawima, interesantnim pore|ewima objasni su{tina odre|enog problema. Sveti Oci su ~esto ilustrovani primerima iz svako-dnevnog ̀ ivota i li~nog predava~evog iskustva, a pravoslavno bo-goslovqe povezivano sa filosofijom i prirodnim naukama na je-dan zanimqiv i neponovqiv na~in. Ovde se sre}emo ne samo sa Ocima i Ota~kom teologijom, nego i sa Hegelom i Platonom i fi-zi~arima iz Vin~e, naravno, u slu`bi obja{wavawa vere i Preda-wa Crkve. Posebno su interesantne i korisne ~este etimologije koje otac Atanasije lako i jasno obja {wava a koje mnogo otkrivaju o unutra{wem sadr`aju odre|ene re~i. I tu vidimo sveobuhvatnost koja pleni, budu}i da su etimologije i slovenske i gr~ke i jevrejske i latinske.

Posebna vrednost ovih predavawa se sastoji u tome {to se u wima tada{wi jeromonah, potowi Vladika, doticao pitawa i pro-

Page 9: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

blema na{e crkvene stvarnosti koji su onda bili aktuelni, a tak-vi su i danas. Re~ je o anga`ovanoj teologiji, koja je sva u slu`bi Crkve, u slu`bi spasewa ~oveka. Vladika je, kao duhovnik i liturg, ~esto pomiwao i tuma~io koji je smisao odre|enih Svetih Tajni i Svetih Vrlina. Sigurni smo da }e i ovaj aspekt danas biti aktue-lan, osobito kada se kod nekih ide iz jedne u drugu krajnost.

Za kraj jo{ samo napomiwemo da su ova i druga predavawa je-romonaha Atanasija usmeno dr`ana u Sali Patrijar{ije (neka ra-nije a neka kasnije, u rasponu od dvadeset godina), a potom preneta sa mag-netofonske trake na papir (veliki trud ovom delu dao je sve{tenik Gajo Gaji} i jo{ par bratije). Kao takva, ona nisu pisane akademske rasprave ili prilozi, pa ih i ne treba tako do`ivqavati i ~itati. Ovo je poku{aj da se `iva re~ jeromonaha Atanasija ~uje i daqe, posle dvadeset godina. Zapravo, ovo su takore}i stenogrami jednog vred-nog truda i jednog posebnog vremena.

+Episkop Jovan (Puri})

Page 10: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

® Su{tina vrline u svakome (vernom) jeste Logos Bo`ji, jer je su{tina svih vrlina Sâm Gospod na{ Isus Hristos … Svaki ~ovek koji zajedni~ari u vrlini po stabilnom posedovawu vrline, on ne-sumwivo zajedni~ari u Bogu, Koji je su{tina vrlinâ ®

(Св. Максим Исповедник, Ambigua 7. PG 91,1081CD).

Page 11: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

9

1. ПРЕДАВАЊЕ

БОЖАНСКО ОТКРИВЕЊЕ

„Бога нико никада није видео, Јединородни Син, Који је у наручју Оца, Он Га објави“

(Јн.1,18; Св. Јован Дамаскин, Тачноизложење Православне вере 1,1)

Катихизис1) значи оглашавање, поучавање у вери, и оту-да долазе и катихезе (од глг. κατηχέω=говорити да одјекује), што значи: јавно поучавање, па се чује као оглашавање, као глас-но говорење поуке. То значи, уствари, Катихизис. Та се реч овде везује за Православну Хришћанску веру, и сама по се-би значи оглашавање – гласноговорење вероучења =наше вере у Христа, у Цркви Православној.

1) Ову реч је први употребио Св. Апостол Павле (1Кор.14,10; Гал.6,6; Рм.2,18) и Апостол Лука (1,1; ДАп.18,25), а касније Св. Иринеј Лионски (Против јереси 4,24,1: „Апостолима је било лако катихизирање /cathechizatio – ἡ κατήχησος/ (Јевреја) јер је има-ло доказе из Св. Писма“), Климент Александријски (Педагог 1,6: „катихизирао сам вас у Христу… духовном храном) и Св. Кирило Јерусалимски (написао 1+18+5 Катихеза), Свети Златоуст, итд. Код Отаца катихеза/катихизис означава: благовешћење= =евангелизацију, научавање основних догмата Благочешћа=Хришћанске Исти-не (Св. Атанасије, Писмо 4,1 Серапиону: „катихизис /=наука/ о Оцу и Сину и Светоме Ду-ху“), било пре крштавања новообраћених у веру Христову, било јеретика при примању у Православље (канон 7. Другог Васељенског Сабора =95. Трулског). Свети Цар Јустинијан у Новели 144,2 пише: „добро је не примати их (Самарићане) олако кад приступају Крштењу, него са великом пажњом и после довољно времена катихизације“. Тако је и Апостол Павле писао свом ученику Тимотеју (2Тим.4,2.5): „Проповедај Реч (=науку Христову), настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваким стрпље њем и поуком… врши дело јеванђелиста, службу (τήν διακονίαν) своју испуни“. Ово показује да је катихизација у Цркви дело апостол-ско-литургијско, пастирско, а не просто „дидактичко“, школско. Катихизиси новијег доба, формирани мање-више под утицајем Запада, и по форми и по са-држају доста су схоластични, шематизовани. Зато ми овде настојимо да обнови-мо живо Црквено Преда ње катихизације. – Радни наслов ових Катихеза је: Основне истине Православне вере. Садашњи наслов: Од Откривења до Царства Небеског – Православни катихизис, дат је од издавача и сарадника. +Еп.Ат.

Page 12: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

10

® П Р В О П Р Е Д А В А Њ Е ®

Дакле, прва тема којом би требало да почне наш кати­хизис јесте Божанско ОТКРИВЕЊЕ (Откровење – именица од трајног глагола откривати, а Откривење од открити); словенско произношење те речи је Откровење. На грчком је и једно и друго и треће „апокалипсис“ – у нашем читању те речи било би АПОКАЛИПСА. Нешто је покривено, од глагола „калип-то“, и онда „апо-калипто“ = откривам; апокалипса ништа друго не значи већ – откривање.

Међутим, то је основна истина и догађај наше Хришћан-ске вере. По томе се та вера одликује par excellence, и разликује од свих других вера и религија у свету. У том смислу Хриш-ћанство није само религија. Религија је наше повезивање са Богом. Углавном означава да се ми везујемо с Богом (од лат. religare – везивати). Тачно је да је религија способност Богом усађена у човека и да су људи одувек тражили везу са Oно-страним, нечим Вишим, Већим. Или са Неким. Има Некога, или има Нешто. Има нека Сила, кажу људи, што нас надма-ша и са чим ми успостављамо однос. Али је религија, која је тако доживљавана у историји света, углавном од човека по-лазила и тражила везу с Богом. Човек је реалност, нема сум-ње, и онда осећамо, тражимо, слутимо и изнутра, не само умом, већу и трајнију Реалност. Није религија настала, као што су рационалисти мислили, од покушаја самообјашње-ња света. Грми, па тражиш ко је иза тога, ко грми? Земљотрес, ко је иза земљотреса? Човек се није кретао и руководио пр-венствено само разумом, него целим својим бићем, и из ње-га спонтано извире потреба за религиозношћу.

Можемо слободно да кажемо да је човек урођено рели-гиозан. „Homo religiosus“ је чак пре него и „homo faber“ – радник, дакле произвођач; или „homo logikus“ или „homo rationalis“ – разуман човек, итд. У ново време истакнута је и парола „homo ludens“ – човек играч, биће које воли да се иг-ра. Дете је, рецимо, такво. Пре рада, пре логике, дете се игра. Али дете има и једну религиозну везу са својом мајком, са својом околином, која још није довољно развијена, осећена

Page 13: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

11

® Б О Ж А Н С К О О Т К Р И В Е Њ Е ®

или још не проживљена, изражена, па ни осазнана, освеш-ћена. Заиста, код детета има исконског религиозног односа, или, ако хоћете, митског, понегде и магијског, али у најздра-вијем смислу: да нас нека сила надмаша и тражимо неки до-дир до ње, однос са њом.

Све религије су углавном базиране на томе. Нису само на томе, али свакако на некој религиозној подлози, и ту ре-лигиозну подлогу није било могуће уништити. И зато су мар-ксистичка тумачења света намерно потискивала, свесно за-борављала да је човек религиозно биће. Али самом религи-озношћу човек није, уствари, узведен изнад себе. Он још остаје мерило свега, и зато се може говорити о томе да је у многим религијама „човек створио богове“. Није их створио страх, као што је мислио Лукреције (римски скептик, или пре њега Епикур – грчки; Маркс је свој докторат радио управо о философији Епикура, о материјалистичким грчким философима). Није страх ство-рио богове, него човеков општи положај у свету упућивао га је на тражење богова. Свести човека само на страх, велико је понижење за човека. И још би нешто требало рећи: Страх је много комплексна појава, тако да није могуће јасно описа-ти, забележити, проучити, изразити шта је страх. Јер има страха и страха. Познати у Библији страх Господњи није то.

Но, Хришћанство, као религија Откривења – тако се обично и с правом каже, не полази од те човекове религиоз-ности: урођене, па развијене, макар се она и повезала са Оностраним, бићем или стварношћу, са метафизиком, ка-ко кажемо у философији, или са трансцендентним. Хриш-ћанство је настало из факта Божанског Откривења, догађаја откривања Божијег. Бог се открио, јавио, појавио се у лицу Исуса Христа. Том откривању у Оваплоћеном Христу прет-ходи Његово откривање у Старом Завету, нарочито од Авра-ама, када се Бог открива конкретно једном човеку и његовом потомству, и кад изабира Себи једног човека и његово по-томство, један народ – Јеврејски народ. Зато је Библија, биб-лијска религија, нема сумње, историјска религија. Тачно ис-

Page 14: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

12

® П Р В О П Р Е Д А В А Њ Е ®

торијски знамо да је Авраам живео око 19 векова пре Хри-ста, и њему се Бог јавио, почео да се лично-праобразно от-крива, и даље Мојсију, и Пророцима, и наравно, у пуноћи открива се у Христу Богочовеку.

Међутим, ово Божје откривање једном човеку, једном народу, и касније има све више људи којима се Бог открива, показује нам неколико чињеница. Јасно је, да би се Бог от-крио Он, дакле, постоји. Открива се онај ко постоји. И от-крива се нама. Потребно је да има неко коме се Бог открива. И тај постоји. Значи, појам откривања или откривења прет-поставља и постојање Бога и постојање света и нас. Самим откривењем укључено је и постојање Бога и постојање нас. Али, за разлику од других религија које то исто тако претпо-стављају, али полазећи од човека стижу до Бога и, ако Га чак и измишљају, придају Му неке особине, – показује се касније, да те особине нису просто измишљене, и нека стварност је наслућена и она постоји –, и те религије, дакле, полазе од тога да постоји човек и да постоји Бог, али то су две одвојене стварности. Сада тражимо везу са појмом откривење.

У Хришћанском Откривењу Бог има иницијативу. Он је тај Који се нама открива, и открива се зато јер постоји, и зато што хоће да се открије. То Његово откривање или от-кривење, у Библији, у Хришћанству, није неки нужни про-цес, као да је Богу било нужно да се открије, раскрије, да до-ђе до тог степена да се нужно открије. Не, него библијски Бог је управо хтео да се открије, и открио се по Својој вољи. Значи, библијско Откривење претпоставља Личнога Бога, и претпоставља нас који смо реални, с једне стране, јер посто-јимо, па нам се Он открива; и с друге стране, претпоставља нас способнима да примимо откривење. Јер, ако би се Он от-кривао некоме ко не би могао да откривење прими, то би било узалуд. Било би промашај Његов, јер не рачуна са на-ма; Он једноставно чини нешто своје и не рачуна са нама уопште, те према томе откривење, тачније речено истинско Откривење Живог и Истинитог Бога претпоставља човека

Page 15: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ

13

® Б О Ж А Н С К О О Т К Р И В Е Њ Е ®

коме се открива, и способност тог човека да прихвати от-кривење. Управо је у томе истинитост Библијског – Хришћан-ског Откривења што се открива Живи и Истинити Бог, и от-крива се сразмерно такође живом човеку. С једне стране, мо-жемо да кажемо, Бог се примерава нама, смањује на нашу ме-ру, и са друге стране, нама тиме даје вредност. Јер показује да смо способни да прихватимо Њега Који се открива, и да Га следимо у том откривењу, и тиме показује да смо већи не-го што јесмо. Откривење, дакле, афирмише и Бога и човека.

Следећи важан моменат, кад говоримо о Откривењу Бо-жијем у Хришћанству, то је да је то једно једино, јединствено Откривење, почев од Старог Завета, јер је Јеврејство увод у Хришћанство. То никада не треба да заборавимо. Неки грч-ки, и други теолози, потенцирају улогу Јелинства у стварању европске културе, али је чињеница да је Хришћанство про-изишло из Јеврејства, а не Јелинства. Први наши учитељи су Старозаветни Патријарси, Пророци и Апостоли, да не узи-мамо само Христа, Који је по пореклу Јеврејин, од Јеврејке мајке, из Јеврејског народа. Није био Грк. Дакле, следећи мо-менат јесте да се Бог конкретно јавио у историји кроз један народ, и њему се онда јавио као Оваплоћени Христос.

Такође, напоменимо, да је Откривење догађај, и није за-вршен догађај. Јер ако је Бог усхтео да се јави, и ако је Он Бог од вечности, а јавио се ипак у датом моменту, у историји, онда је то знак да је Он слободан, и да се слободно јавио, и да Његово јављање није ограничено тим једним актом. Хтео је да уђе у јављање, у то повезивање, у дружбу са човеком, у општење и заједничарење са човеком. И према томе, то јав-љање није само ствар прошлости, него је оно отворена вра-та за јављање у будућности. Зато, када чујемо реч о апока­липси, на грчком, обично мислимо на будућност. Јован за-вршава књиге Новог Завета, цело Свето Писмо, уствари, са његовим Апокалипсисом, у којем Јован на Патмосу има ви-ђења о Цркви, описује извесна врло нејасна и тајанствена виђења, која говоре о будућности Цркве Христове.

Page 16: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ
Page 17: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ
Page 18: ОД ОТКРИВЕЊА ДО ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ