Монографија ОШ "Бранко Радичевић" Неготин"

Едиција: Јубилеји Књига прва

Раде Милосављевић

Основна школа„Бранко Радичевић“

1982/83-2007/08.Првих двадесет и пет година

Неготин2008.

.

Бранко Радичевић1824 - 1853.

Бранко Радичевић рођен је 1824. го-дине у Славонском Броду. Убрзо му се по-родица сели у Земун, а потом у Сремске Карловце где завршава гимназију. Најлепше године свог ђаковања у овом питомом граду опеваће у Ђачком растанку. По завршетку гимназије одлази у Беч на студије права, а убрзо прелази на медицину. Заљубљеник у поезију запоставља студије и потпуно се посвећује певању.

Својом појавом Бранко Радичевић унео је нови дах животности и свежине у српску поезију. Био је то неочекивани мла-далачки поглед на живот и свет и права ро-мантичарска распеваност. Течни и полетни стихови испевани су на искуствима народне поезије.

Најчешћи мотиви Бранкове лирике су: животне радости, младалачке враголије,

љубави срећне и несрећне, састанци и рас-танци. Али осетивши болест, млади песник почиње да опева и јесен и слутњу смрти.

У Бечу је упознао реформатора ср-пског језика Вука Караџића и одушевио се његовим радом. Постао је чест гост Вуковог дома и заљубио се у Вукову ћерку Мину, којој је испевао незаборавне стихове песме Певам дању, певам ноћу.

Прву збирку песама штампа 1847. године, чиме доказује да се и најтананија осећања попут љубавних могу исказати но-вим Вуковим реформисаним језиком.

С правом су и ондашњи и садашњи критичари јединствени у оцени да је Бранко био и трајно остао прави славуј српског ро-мантизма прве половине 19. века.

Умро је у Бечу 1853. године на рука-ма Вукове жене Ане.

Жеља

Кад сам лудо дете биоЖеља ми је била:

Кад би боже уделиоМени једна крила,

Кад би бога дао окоМене тако јасно

Да по свету наширокоСве ја видим ласно.

Првих двадесет и пет година

Навршило се двадесет пет година од првог школског звона и почетка рада ОШ “Бранко Радичевић“.

Она је сада у најлепшим данима мла-дости. Таква ће и остати јер ће у њој увек жуборити ђачки смех, ведрина и радост што је дивна судбина свих школа од вајкада.

Прва је помисао можда, да то и није дуг период, али кад се све те године помно-же са деведесет, колико је ђака сваке године излазило из ове школе, долази се до цифре од око две хиљаде свршених основаца.

Први ђаци ове школе данас су вред-ни радници, мајстори, високообразовани стручњаци, магистри па и доктори. Многи су отишли у свет где су постали добри и цењени радници, а неки стекли угледно име у свету науке.

Школа је посебно поносна на своје некадашње ђаке који су данас поново у њој, заменивши ђачку клупу наставничком ка-тедром.

Кроз школу је истовремено прошло и неколико десетина просветних радника од којих су неки у њој завршили свој радни век.

Циљ ове књиге је да осветли протек-ло време и сачува од заборава вредне ђаке, њихове наставнике и важне догађаје из два-десетпетогодишњег рада.

То је први приказ живота и рада ове школе.

За све оно што је дала свом граду у том времену школа може бити поносна, а обећава да ће тако и наставити.

Предговор

7


8

Kрајем седамдесетих година прошлог века две постојеће основне школе у Неготи-ну, старија “Вук Караџић” и млађа “Вера Радосављевић” постале су претесне да при-ме све ђаке због велике миграције сеоског становништва у град, првенствено младих, и изградњом нових насеља на подручју гра-да као што су “Вељко Влаховић”, “Цвећара”, “Милошевски пут”, “Једек”, “Растока” и других мањих на неурбанизованим приград-ским локацијама. Зато се рађа потреба за изградњом треће основне школе, како би се претходне две растеретиле и основцима обезбедили нормални услови за рад. Оснивач треће основне школе била је Самоуправна интересна заједница основног образовања и васпитања општине Неготин. У складу са тадашњим Законом о основном образовању и васпитању формирана је 1979. године Матична комисија од девет чланова као Савет радне организације у оснивању са председником Душицом Милићевић, пси-хологом. Матична комисија имала је зада-так да, поред послова око изградње школе, закључи споразум о преузимању радника са ОШ “Вук Караџић” и ОШ “Вера Радосавље-вић” и распише конкурс за пријем нових потребних радника, што ће бити урађено 1982. године. Локација школе одређена је у насељу “Цвећара”, како би омогућила обухват деце из најближе и ближе околине. Инвеститор је била СИЗ основног образовања и васпитања Општине Неготин

од средстава самодоприноса за образовање и васпитање Неготин. Велику материјалну помоћ пружила је и Хидроелектрана “Ђердап” на Кусјаку, јер је велики број радника имао децу основ-ношколског узраста и ону која ће тек крену-ти у школу. Допринос изградњи дао је и Фонд за грађевинско земљиште уступивши цео про-стор за школу и школско двориште и кому-нално опремивши ову површину. Пројекат школске зграде и ентеријер урадио је Енергопројект из Београда, а из-вођач радова била је Грађевинска оператива ГП “Тимоградња” Неготин са бројним по-дизвођачима из више градова Србије. То је објекат модерне архитектуре са фасадом од жуте фасадне цигле. Одређен је и рок за завршетак свих радова 30. 6. 1981. Међутим, због искрслих тешкоћа радови су прекидани па је утврђен нови рок 25. 8. 1982. , а требало је да топлана буде завршена до краја октобра исте године. Планирано је да прва фаза, заједно с топланом, кошта 7 милијарди динара. Дат је и рок за усељење, 1. октобар 1982. И овај рок није испоштован, па су се ђаци и настав-ници у школу уселили тек 29. новембра на тадашњи Дан Републике. Школска година за ђаке треће основне школе ипак је почела 1. септембра, али у просторијама школа “Вук Караџић”, “Вера Радосављевић” и тадашње Педагошке академије. Површина главног школског објек-та је 3700 m2. Од тога 600 m2 просторија су

Градња школе

ОШ “Бранко Радичевић”

учионице предвиђене за рад нижих разреда, 5 су специјализоване учионице – кабинети и 4 учионице су за предметну наставу. Постоје и просторије за групе предшколског узраста, велика и савремена кухиња за оброке са про-страном трпезаријом. Ту су и друге неопход-не просторије за пратеће службе. Школа поседује и терен од неколико хектара за свој даљи развој. Школску опрему, сређивање енте-ријера, кухињски блок и остало уредила је фирма “Словенија лес” из Љубљане са својим кооперантима из Србије, а настав-на средства и библиотека набављени су из Београда. Први орган управљања новом шко-лом био је Збор радних људи који је свој први састанак одржао 28. 8. 1982. у просторијама ОШ “Вук Караџић”, сазивач и председа-вајући био је привремени пословодни орган – директор школе Мирослав Видосављевић. Збор је имао само две тачке дневног реда: 1. Извештај о изградњи и оснивању школе 2. Почетак рада, припреме и услови до завршетка зграде

Записничар је била Драгица Остојић, прав-ник и наставник математике, секретар шко-ле. Одељења са децом и наставним особљем преузети су из школа “Вук Караџић” и “Вера Радосављевић”, а недостајући на-ставни кадар примљен је по конкурсу који је расписала већ поменута матична комисија. На почетку рада школа је имала 28 одељења од I - VIII разреда у граду и шест одељења у

подручним школама које су припојене трећој основној школи. То су одељења у Видров-цу, Чубри, Трњану и Поповици. У матичној школи од I - IV разреда било је 11 одељења, а у селима 8 одељења. Од V - VIII разреда било је 16 одељења и то у V разреду 4, у VI разреду 4, у VII разреду 4, а VIII разред имао је 4 одељења. Школа је прве школске године имала укупно 893 ђака. Ученици из подручних одељења, од V - VIII разреда у школу су свакодневно пу-товали организованим превозом, тј. аутобу-сом. Школа је имала укупно 64 радника у настави и осталим пратећим службама . Од тог броја њих 59 је било на платном списку треће основне школе, а остали су радили део радног времена у овој школи па су целу плату прима-ли у матичним школама. За вршиоца дужности директора име-нован је Мирослав Видосављевић - Мира Рус, наставник разредне наставе из Неготина који је још од 1981. био инокосни пословодни ор-ган треће основне школе у изградњи. Још док је школа грађена с називом Трећа основна школа, покренута је иницијати-ва и упућен захтев Савезном извршном већу Ју-гославије и Комисији за заштиту имена и дела друга Тита да се школа зове “Јосип Броз Тито”. На одобрење се чекало 14 месеци . Одобрење је стигло и на први Дан школе 28.маја 1983. године, када је школа и добила званично име, а испред школске зграде Миломир Петровић, тадашњи Републички секретар за образовање открио је бисту Јосипа Броза Тита. Неки кажу да је то била прва школа у Србији са таквим именом, јер су услови и критеријуми за до-бијање тог имена били веома строги.

9


10

На Свечаној седници 28. маја 1983. године заслужним организацијама, органи-ма и појединцима за изградњу Треће основ-не школе додељене су Захвалнице и то:

- Самоуправној интересној зајед-ници основног образовања и вас-питања, Неготин,

- Месној заједници, Неготин,- РО ХЕ “ Ђердап “, Кладово,- Републичкој заједници основ-

ног образовања и васпитања,

Београд,- Републичкој заједници дечје за-

штите, Београд,- Енергопројекту, Београд,- Словенија лесу, Београд,- Просвети, Београд,- Тимоградњи, Неготин,- Општинској конференцији СКС-

а, Неготин,- Општинском већу СС, Неготин,- Свакој основној школи у неготин-

ској општини.

Миломир Петровић, републички секретар за образовање открива бисту Ј. Б. Тита испред школе - 28. 5. 1983. год.


Захвалнице су добили појединци:

- Милановић Жика, надзорни орган за изградњу школе,

- Раонић Милан, пројектант школе,- Гулицовски Душан, секретар

СИЗ-а, Неготин,- Жегарац Владимир, “Словенија

лес”, Београд,- Кожицић В. Воја, сарадник за ин-

вестиције у СИЗ-у образовања и васпитања, Неготин,

- Видосављевић Мирослав, при-времени пословодни орган школе у изградњи,

- Марјановић Живојин, радник грађ. операт., Неготин,

- Атанасијевић Владимир, радник “Тимоградње”, Неготин,

- Микић Живан, радник “Тимог-радње”, Неготин.

Свечаност поводом проглашења имена школе Ј. Б. Тито28. мај 1983. године

11


12

О самој градњи прича тада инокос-ни орган треће основне школе у из-градњи.

“На градилишту сам био од првог дана, од копања темеља до завршних радо-ва. Био је то изузетан и велики посао. Са радницима сам проводио и по десет, двана-ест часова. Са њима сам ручавао, пио кафу. Бринуо сам о набавци материјала и његовом утрошку. Водио сам за себе и грађевинску књигу у коју сам бележио све заначајно за градњу. Једног тренутка понестало је пара. Ивеститор је рекао да радови морају бити прекинути за извесно време. Тада се догодио један сасвим непредвидив обрт. У граду сам срео пријатеља Мићу Милутиновића, тада директора Заједнице Југословенских банака. Видевши ме онако безвољног помислио је да сам болестан. Када сам му објаснио у чему је проблем потапшао ме је по рамену и ре-као да решење постоји. После неколико дана јавио ми је да је ХЕ “Ђердап II” пренета од-ређена сума новца која ће бити прослеђена на рачун III основне школе у изградњи. Ето тако је један случајан сусрет допринео пре-мошћивању проблема.“

Видосављевић каже да је и пројектан-ту пружао одређене сугестије знајући потре-бе ђака и наставника у новој школи што су и пројектанти, и надзорни орган прихватили.

“Много је труда и времена уложено, али сам све заборавио кад смо ушли у про-страну школу која је још мирисала на фар-бу“, сећа се Видосављевић.

Први радници школе

Из ОШ “Вера Радосављевић” преузети су:

1. Ружица Усић – учитељица – 11980,00 2. Фанија Ванчевић – учитељица – 11502,003. Љубинка Поповић – учитељица –

11448,004. Мирјана Ранђеловић – учитељица

– 11448,005. Стеван Тодоровић – учитељ – 13716,006. Радослав Пандиловић – учитељ –

14116,007. Живота Усић – учитељ – 13373,008. Јаворка Којић – учитељица – 11956,009. Смиљана Динић – учитељица – 11956,0010. Драгица Раковић – учитељица –

12244,0011. Ставри Костадинов – наставник било-

гије и хемије – 13960,0012. Милан Матић - помоћни радник

– 5670,00 Из ОШ “Вук Караџић” преузети су:

13. Емилија Цајић – учитељица – 12960,0014. Вера Тодоровић – учитељица- 12150,0015. Радмила Чогић – учитељица – 11772,0016. Милева Видосављевић – учитељица

– 11718,0017. Драгица Стојкић – учитељица –

11664,0018. Животије Андрејевић – учитељица

– 13773,0019. Мирослав Андрејевић – учитељ

– 13527,0020. Ђорђе Жикић – наставник српског јези-

ка – 14452,00


21. Ђорђе Чогић – наставник физике – 13591,00

22. Станоје Величковић – наставник мате-матике – 13530,00

23. Вера Марјановић – наставник руског језика – 13284,00

24. Мирослав Ружић – наставник ОТО-а – 13161,00

25. Јелица Петровић – наставник билогије – 13099,00

26. Стеван Николић – наставник физичког васпитања – 12915,00

27. Гордана Манић – наставник историје – 12730,00

28. Наталија Опрић – наставник географије – 12730,00

29. Тихомир Ничић – наставник ликовне културе – 12730,00

30. Радомир Матејевић – наставник физич-ког васпитања – плату примао у ОШ “Вук Караџић“

По конкурсу су примљени:

31. Добрила Гурановић – учитељица – 11772,00

32. Светлана Видић – наставник српског језика- 13653,00

33. Душан Микуловић – наставник исто-рије и географије – 13591,00

34. Владимир Нинић – наставник матема-тике – 13345,00

35. Владета Марковић – наставник мате-матике – 13222,00

36. Александра Рајковић – наставник хе-мије и домаћинства - 13038,00

37. Љиљана Гаралејић – наставник музичке културе – 12669,00

38. Босиљка Црногорац – наставник српс-ког језика – 12976,00

39. Јован Мариновић – наставник физичког васпитања – 12300,00

40. Славица Бибић – наставник енглеског језика – 12300,00

41. Мирослав Видосављевић – директор – 17582,00

42. Драгица Остојић – секретар – 15584,0043. Смиљана Гајић – педагог – 15200,0044. Верица Јанковић – помоћни радник

– 6662,0045. Зорица Дидић – помоћни радник

– 6500,0046. Гордана Станковић – помоћни радник

– 6565,0047. Милица Симоновић – помоћни радник

- 6597,0048. Драгиња Лабицић – помоћни радник

– 6565,0049. Надежда Пауновић – кувар – 6500,0050. Јованка Петровић – помоћни радник

– 6500,0051. Јованка Траиловић – помоћни радник

– 6500,0052. Даница Ристић – помоћни радник

– 5800,0053. Миланка Зарић – помоћни радник

– 5540,0054. Чедомир Јанковић – помоћни радник

– 5300,0055. Миле Милосављевић – мајстор56. Благоје Радовановић – ложач57. Божидар Дуцановић – књиговођа58. Славица Брчић – благајник 1

1 Дат је износ прве плате радника школе за септембар 1982. године. Петоро радника којих нема на платном списку плату је примило у матичним школама, пошто су и трећој основној школи радили само део радног времена.

13


14

Сви учитељи и наставници који су преузети из постојеће две основне школе, а и новопримљени из других школа били су просветни радници са дугогодишњим и плодним радним искуством, па су и у новој школи наставили да се доказују и постижу солидне резултате како у редовној настави тако и у раду с ученицима којима је потре-бан допунски рад, али и с ученицима који показују посебно интересовање из разних наставних предмета. Активно су радиле и многобројне секције о којима ће бити још речи касније. И приликом каснијег пријема нових радника по одласку појединих наставника, учитеља и учитељица у пензију, водило се рачуна да у школу долазе радници са искуст-вом и показаним резултатима на претходним радним местима. Даћемо и преглед броја одељења и ученика на крају прве школске 1982/83. го-дине према записнику Наставничког већа 29. 6. 1983.

Подручна одељења

Видровац 65 ученика – 3 одељењаЧубра 36 ученика – 2 одељења

Поповица 28 ученика – 2 одељењаТрњане 22 ученика – 1 одељење

Матична школа

Први разред 75 ученика – 3 одељењаДруги разред 85 ученика – 3 одељењаТрећи разред 92 ученика – 3 одељења

Четврти разред 82 ученика – 3 одељења

Пети разред 117 ученика – 4 одељењаШести разред 111 ученика – 4 одељењаСедми разред 111 ученика – 4 одељењаОсми разред 113 ученика – 4 одељења

У разредној настави проценат по-зитивно оцењених ученика је 95,95%. У предметној настави позитиван успех имало је 95% ученика, а 22 ученика упућено је на поправни испит. Средња оцена свих оцење-них ученика била је 3,65. О резултатима рада наставника и учи-тељица сведоче писани извештаји надзорни-ка, инспектора и саветника који су обилазили часове како учитељица у млађим разредима, тако и часове у предметној настави. Сви ти извештаји пуни су позитивних оцена о раду оних чији су часови посећивани, али су то оцене и оних код којих надзорници и инс-пектори нису били јер се њихов рад видео кроз резултате и успех њихових ученика.

Извештаји инспектора, надзорника, саветника

ИЗВЕШТАЈ

о стручно-педагошком увиду у рад разредне наставе Основне школе “Јосип Броз Тито” у Неготину обављен 13. априла 1983. године.

Циљ увида био је да се сагледају ме-тоде и поступци реализације програмских садржаја у одељењима I2 и I1 пре подне и III3 и III2 после подне, односно да се демонстри-ра један од начина примене размерника на географској карти у III разреду у оквиру на-


ставе познавања природе и друштва. Поред тога вођен је консултативно-инструктивни разговор ради изналажења поступака унап-ређивања васпитно-образовног рада.

Одељење I2

У одељењу има 30 уписаних учени-ка од којих је на часу било 29 ученика. Учи-тељица је Добрила Гурановић. Учионица је довољно пространа за поменути број учени-ка.

На овом часу посећена је настава ма-тематике. Реализована је наставна јединица – Утврђивање бројног низа до 100. У раду је доминирао фронтални наставни облик са повременим коришћењем индивидуализова-ног. У раду је користила бројне слике које су урадили сами ученици. Час је солидно организован и још боље одржан. Ученичка знања су задо-вољавајућа. Ученици знају да броје напред и назад у оквиру задатих десетица, знају и преко реда да броје, знају сваки број до 100 и препознају цифре бројева до 100. Једном

Учитељица Добрила Гурановић са ученицима

15


16

речју, савладали су бројни низ до 100 потпу-но. Учитељица поставља питања ученицима сасвим добро, јер питања утичу на развој функционалног мишљења ученика. Однос према ученицима је правилан, коректан, а радна дисциплина на завидној висини.

Одељење I1

У одељењу има 26 уписаних ученика, од којих су 25 били присутни у настави. На-ставу држи учитељица Љубинка Поповић. На дан вршења увида посећена је на-става српскохрватског језика. Утврђиван је прозни текст Ја сам чудо видео. Час је организован фронталним на-ставним обликом уз примену традиционал-них наставних средстава и помагала. Ученичка знања су добра јер је и за-интересованост ученика за рад добра.

После подне

Првог и другог часа у поподневној смени, саветник је одржао часове из наста-ве познавања природе и друштва с циљем демонстрирања практичне примене размер-ника на географској карти. Дакле, практичне часове одржао је у III3 одељењу у коме на-ставу држи Радмила Чогић и III2 у коме на-ставу држи Милева Видосављевић. После одржаних предавања, органи-зован је консултативно-инструктивни разго-вор. Приликом вођења овог разговора конс-татовано је да се настава у овој школи добро организује и реализује, да тренутно постоје и објективни и субјективни услови за рад. Договорено је да се постепено уводе нови

наставни облици, примењују у већем степе-ну савремена наставна технологија и да се што брже мења улога ученика у наставном процесу. Надамо се да ће посета и разговори који су вођени допринети и унапређивању васпитно-образовног рада.

Просветни саветник,

Миливоје Петровић, проф.

ИЗВЕШТАЈ

о стручно-педагошком увиду у наставу фи-зике у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Неготину. Посета школи обављена је 15. 4. 1983. године.

Просторни и материјални услови за извођење наставе физике су веома добри. При школи постоји кабинет за наставу фи-зике и хемије, опремљен савременим наме-штајем и наставним средствима опште на-мене. Целокупну наставу физике у школи изводи Ђорђе Чогић, наставник са 17 годи-на стручног искуства. Као наставник физике радио је 13 година, а остале 4 године радио је као наставник општетехничког образовања. Настава је посећена на часу у VII4 одељењу. Тип часа је излагање новог гради-ва Преламање светлости кроз плочу и при-зму. На часу је користио графоскоп и филм о преламању светлости у трајању од 5 минута. Час је био врло успешан, а знања ученика задовољавајућа. На часу су обрађени сви


појмови везани за преламање светлости кроз плочу и призму и указано је на њихову при-мену. Реализација програма VII и VIII раз-реда се одвија према плану рада наставника, а у VI разреду се касни за једно 5 – 6 часова, али до краја године то ће се надокнадити. У школи ученици примају часописе Радиоаматер, Радио и многе друге. Мишљења сам да друг Ђорђе Чогић врло успешно изводи наставу физике.

Про светни с аветник, мр Цветан Ангелов

ИЗВЕШТАЈ

о уже-стручном увиду наставе биологије и хемије у ОШ “Јосип Броз Тито” у Неготину.

Уже-стручни увид образовно-васпит-ног рада у овој школи извршен је 13.4.1983. године. Том приликом су посећени часови биологије и хемије, које реализују Петровић Јелица и Костадинов Ставри. Друг Ставри Костадинов има заврше-ну ВПШ, група биологија и хемија, положен стручни испит и велико искуство у настави од 28 година. У школи реализује план и про-грам биологије и хемије, додатне из хемије и хемијске секције. Јелица Петровић има завршену ВПШ, група биологија и хемија, положен стручни испит и 10 година радног искуства. Реали-зује план и програм редовне наставе биоло-гије, секцију у V, VII и VIII разреду и додат-не у VII и VIII разреду.

Васпитно-образовни процес се орга-низује у одличним материјално-просторним условима. Настава се изводи у кабинетима биологије и хемије који су добро опремљени потребним наставним средствима. Стручно усавршавање наставника се врши према програму рада школе, по-сећивањем семинара као и индивидуалним праћењем стручне литературе и часописа. Школа није претплаћена на стручне часопи-се. На дан посете, друг Костадинов је на часу хемију у одељењу VIII2 обрадио наставну јединицу Сапуни. Том приликом је коришћена дијалошко-демонстрацио-на метода. У уводном делу часа наставник је успешно одабрао и спровео ситуационо активирање, чиме је ученике припремио за усвајање нових наставних садржаја (естри, реакција, естерификација и сапонифика-ција). У главном делу часа извршени су де-монстрациони огледи, испитивање особина сапуна. Ученици су били веома активни и показали су добро предзнање о овој мате-рији. При писању хемијских једначина пока-зали су велику сигурност, мада су узимани други примери што говори да су схватили механизме тих реакција. На основу увида у посећене часове може се рећи да је друг Костадинов Ставри веома искусан просветни радник, што му омогућује да успешно остварује програмске задатке. Своја правилна тумачења одређених појава поткрепљује лабораторијским експе-риментима тако да је принцип очигледности присутан у његовом раду. При обради нових наставних садржаја ученици нису у пасив-ном положају, већ према могућностима дају

17


18

свој допринос у реализацији ових наставних јединица. Другарица Јелица Петровић органи-зовала је часове обраде у VIII1 Појам при-родног одабирања и борба за опстанак, а у VI1 Шумски екосистем - спратовитост у шуми. На првом часу на великом броју при-мера обрађени су сви облици борбе између јединки исте и различите врсте. Ученици су активно учествовали на часу, износили и објашњавали поједине примере. На другом часу у уводном делу об-новљени су основни појмови екологија, по-пулација, биоценоза и екосистем. У главном делу часа укратко су поменуте основне ка-рактеристике шуме, подела шума, а много више се говорило о спратовитости шума. Ученици су активно учествовали на овом делу часа, а показали су и сигурност при препознавању поједних биљних и животис-ких врста са дијапозитива. Може се једино замерити да је пројекциона слика на зиду била веома мала и ниска па је била непри-ступачна ученицима у задњим клупама. На основу увида може се рећи да се другарица Јелица Петровић веома савесно припрема и релизује наставне садржаје. У току рада ученици нису у подређеном поло-жају, већ својом активношћу доприносе да се успешно остварују програмски задаци.

Просветни саветник, Драгослав Грујић

ИЗВЕШТАЈ

о специјалном прегледу наставе српскохр-ватског језика у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Неготину.

Преглед је обављен 6.12.1988. годи-не. Наставу српскохрватског језика у овој школи изводе: Ратомир Милосављевић (16 година радног стажа), Душица Фируловић (25 година радног стажа), Светлана Видић (29 година радног стажа) и Босиљка Црно-горац (18 година радног стажа). Овом приликом нисам био на часови-ма колегинице Црногорац, која је радила у поподневној смени. Међутим, колегиница је и поред тога дошла већ ујутру у школу и од-мах се укључила у рад. Леп пример интере-совања за струку и спремности за сарадњу. Разговори које смо имали у току преподнева обухватали су готово све видове васпитно-образовног рада, а у првом плану су, разуме се, били посећени часови. Са задовољством могу да изјавим да су сви посећени часови ( Ратомир Милосављевић и Душица Фиру-ловић обрађивали су у VII разреду Малог Радојицу, а Светлана Видић у V разреду Значење и функцију прилога ) били су на за-видном нивоу. Штавише, колегеници Видић овај час је био бољи од свих на којим сам ра-није присуствовао. Колега Милосављевић и колегиница Фируловић водили су час мето-дички врло сигурно и показали добро позна-вање материје. На часу Душице Фируловић активно сам учествовао у раду. На крају смо имали консултативни разговор о томе шта је на овим часовима могло да буде још боље и


све је протекло у врло срдачном и другарс-ком току. У овој угледној школи има – у то сам се уверио – доста ученика способних да пра-те часове додатног рада. На крају, ваља истаћи да ће ова школа у јесен следеће године бити домаћин регио-налног семинара на коме ће најбољи практи-чари из основних и средњих школа демонс-трирати како користе савремена наставна средства. Актив ове школе такође у овом смислу има задужења. Саветник не сумња да ће њихов наступ бити на високом нивоу.

Просветни саветник,

Владимир Станковић

ИЗВЕШТАЈ

о специјалном прегледу наставе математике у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Не-готину; посета школи обављена је 6. и 7. де-цембра 1988. године.

Просторни и остали материјални ус-лови за извођење наставе математике су ве-ома добри. При школи постоје две специја-лизоване учионице за наставу математике опремљене добрим таблама, савременим намештајем и најнеопходнијим наставним средствима. Хигијена просторија и школе у целини је беспрекорна. Школа ради у две смене, а има по че-тири паралелна одељења у сваком разреду. За наставу математике ангажовани су на-ставници:

- Владета Марковић, наставник са 20 година стручне праксе у овој школи од њеног оснивања. Ове школске године наставу ма-тематике изводи у одељењима V1, VI1, VII1 и VIII1. Осим редовне наставе, има задужења да реализује 1 час допунске и 1 час додатне наставе недељно. Поседује годишње, гло-балне и недељне оперативне планове рада. Редовно пише дневне припреме. Исто тако је задужен да води шаховску секцију у шко-ли.

Настава је посећена на часовима одељења VI1 и VIII1. У одељењу VI1 има 32 ученика. Тип часа је обрада Решавање јед-начина облика x ± a = b у скупу рационалних бројева. У уводном делу часа обновљени су појмови које ученици већ треба да знају , а после тога се прешло на решавање конкрет-них примера. Врло лепо успева да повезује ново градиво са старим, а исто тако веома лепо и систематично формира нове појмове. Активност ученика на часу је била знатна, а показано знање такође. Наставник је врло систематичан у раду, зна могућности уче-ника тако да се наставни процес одвија без потешкоћа.

- Владимир Нинић, наставник са 24 године стручне праксе у овој школи од њеног оснивања 1982. године. Ове школске године наставу математике изводи у одељењима V2, VI2, VII2 и VIII2. Осим редовне наставе има задужења да реализује 1 час допунске и 1 час додатне наставе недељно. Поседује го-дишње, глобалне и недељне оперативне пла-нове рада. Редовно пише дневне припреме.

Настава је посећена у одељењу VIII2. Тип часа је обрада Равни симетрија тела. У уводном делу час утврђени су појмови при-

19


20

зме, бочне стране, основе, основне и бочне ивице, висине призме. У свом раду користи жичане моделе, а истовремено и графоскоп. Час је текао врло организовано и лепо. Сви појмови су добро обрађени и усвојени од стране ученика. Мишљења сам да друг Ни-нић Владимир веома лепо организује и изво-ди наставни процес из математике. - Драгица Остојић, наставница са 29 година стручне праксе. Поседује годишње, глобалне и недељне оперативне планове. Писане припреме врши само за неке часове. Реализација програма се одвија у свим раз-редима нормално. Настава је посећена у одељењима VI3 и VIII3. Одељење VI3 има 25 ученика. Тип часа је комбинован Решавање једначина и неједначина у скупу рационалних бројева. На часу је урађено 6 задатака и то применом особина рачунских операција. Ученици су савладали рачунске операције са рационал-ним бројевима. Организација часа била је у целини добра.

Просветни саветник, мр Цветан Ангелов

Прва генерација ученика рођених 1968. и 1969. који су само једне школ-ске године 1982/83. били ђаци ове школе и у њој завршили осми разред школске 1982/83. године.

VIII 1- одељењски старешина Владета Мар-ковић, наставник математике

1. Антић Слободанка врло добар2. Боронгић Дејан врло добар3. Брковић Радмила одличан4. Величковић Дејан врло добар5. Голубовић Катарина врло добар6. Ђокић Војкан довољан7. Илић Драган добар8. Јанковић Бранко одличан9. Кириџић Сузана одличан10. Којић Раде довољан11. Крачуновић Наташа одличан12. Марјановић Јелена одличан13. Мијушковић Срђан добар14. Миковић Гордица одличан15. Милановић Горан добар16. Миливојевић Славица врло добар17. Обрадовић Снежана врло добар18. Пашић Снежана добар19. Поповић Олгица довољан20. Радовић Мира довољан21. Радојевић Драган одличан22. Рајчић Иван добар23. Симоновић Драган довољан24. Стевановић Маријана врло добар25. Транић Александар добар26. Форцан Зоран одличан


VIII2 – одељењски старешина Радомир Матејевић, наставник физичког васпитања

1. Александровић Јасмина одличан2. Барбуловић Мира одличан3. Дидић Драган довољан4. Димитријевић Радмила добар5. Ђорђевић Момир довољан6. Живадиновић Рузмаринка одличан7. Илијић Саша добар8. Јанковић Драгиша врло добар9. Јовановић Силвија одличан10. Караманчић Јасминка довољан

11. Михајловић Биљана довољан12. Милутиновић Бранимир одличан13. Милошевић Славица добар14. Михајловић Весна врло добар15. Милосављевић Слободанка довољан16. Опријановић Драган довољан17. Станисављевић Крунислав добар18. Станојевић Љубиша довољан19. Трифуновић Рајка одличан20. Танчић Јасминка довољан21. Цветковић Сузана врло добар22. Цветановић Слађана врло добар

Прва генерација ученика VIII разреда маја 1983. са разредним старешином Јелицом Петровић

21


22

VIII3 – одељењски старешина Јелица Петровић, наставник билогије

1. Николић Драгољуб врло добар2. Дуцић Жикица добар3. Ђорђевић Бобан добар4. Ђорђевић Видосава одличан5. Живковић Драган довољан6. Зарић Аца одличан7. Златић Славица добар8. Јанковић Милосава добар9. Јеремић Вујадин одличан10. Јанковић Љубиша довољан11. Лазић Драгана довољан12. Милановић Драгана добар13. Милановић Слађан добар14. Митић Стевица врло добар15. Мирковић Слађана врло добар16. Мојсиловић Слађан врло добар17. Недељковић Ненад довољан18. Николић Слађана одличан19. Радицовић Жаклина довољан20. Пернић Драгана добар21. Петровић Милосава врло добар22. Савић Зорица добар23. Савуљесковић Снежана довољан24. Станојевић Миладин довољан25. Станушић Драган довољан26. Станојевић Слађана одличан27. Степановић Светлана одличан28. Тодоровић Мирослава добар29. Томић Бранкица добар30. Унгурјановић Слободан добар

Ево и кретања броја ђака током осамдесетих година у матичној школи и подручним одељењима:

Школске 1982/83. - 893 ђака1983/84. - 935 ђака1984/85. - 925 ђака1985/86. - 940 ђака1986/87. - 961 ђака1987/88. - 928 ђака1988/89. - 907 ђака

Тренд опадања броја ђака настављен је све до данас кад школа има преко 200 ученика мање него приказаних година. Опадање броја ученика запажено је прво у подручним одељењима, а онда се пренело и на матичну школу.


Већ за први рођендан школе 1983. године ђаци и њихови наставници српског језика и ликовне културе припремили су и штампали први број ђачког листа, зборник нajлепших ученичких литерарних радова протекле школске године. Лист се тада звао Наша младост. Под овим именом за сваки Дан школе излазиће до 1993. године.

Већ 1994. године ђачки лист мења име и од тада се штампа као Уранак јер се сматрало да је овај назив ближи имену песника чије је име школа добила. Традиција изласка листа није прекидана све ово време. Било је предлога да се штампа и више бројева у току једне школске године, али из материјалних разлога, првенствено, бар до сада то није реализовано. Из године у годину лист постаје све квалитетнији, а о његовом уређивању и изгледу брине све већи број ученика, наставника српског језика, наставника ликовне културе, али и наставника разредне наставе. Велику помоћ пружа и педагошко-психолошка служба, педагог и психолог као и директор школе по струци професор ликовне културе који заједно са уредницима и сарадницима брине о изгледу и обезбеђивању материјалних средстава. Последњих година лист је обогаћен и новим страницама и рубрикама, као што су: представљање талената, обележавање Дечје недеље, савети педагога, разне занимљивости, новотарије из дечјег речника, цитати из Гинисове књиге рекорда... Поред садржајног обогаћивања, пажња се последњих година поклања и изгледу листа. Он се штампа у боји, квалитетном штампарском техником и на квалитетном папиру. За јубиларни Дан школе пред ђаке, наставнике, ђачке родитеље и све љубитеље ђачког ведрог и раздраганог литерарног стваралаштва појавиће се и јубиларни 25.

23

Ђачки лист


24

Уранак у неколико стотина примерака, као и до сада. За ову прилику одабрали смо из претходних бројева најлепше стихове, прозне редове и ликовне радове који заслужују да и они нађу своје место у овој књизи, јер су они део историјата и рада школе. Иако су то ђачки радови, на њиховој лепоти често су могли да им позавиде и професионалци од пера и кичице.

СТРАЖИЛОВО

Фрушка гора у својим недрима чува Стражилово - вечно младо и окупано јутарњом росом, огрнуто плаветнилом Дунава и овенчано у Бранковим песмама. Његови путељци воде до виса на коме почива песник младости и љубави, а у души оних који читају његове песме вечно живи. Он је волео живот, а природа му је била надахнуће и инспирација. Фрушкогорски зденци крепе болесне и уморне, а уранци у Бранковој песми су најлепши на Стражилову уз звуке фруле, песме пастира и белине стада која пасу.


У подножју - Карловци који се смеше новом дану и Фрушкој гори која изнедри Стражилово, симбол младости и лепоте. Бранко се вратио са далека пута да на Стражилову нађе вечни мир и спокој. Чувај га, Стражилово, као што тебе љубљаше Бранко, буди поносно на песника који те у песми овенча славом. Твоји виногради нека га напоје руменим вином, јер и он њих задоји својом неизмерном љубављу и окити младошћу.

Мрвош Ива VIII2 (1996.)

НАСМЕШИ СЕ

Насмеши се девојчицеНека ти око засја.И распусти плаву косуКо круну од класја.

Мени момку враголануЗапевај у хладу,Звонку песму о девојциИ момчићу младу.

Ја ћу тебе дариватиУ образа оба,И букетом пољског цвећаДаром летњег доба.

Маринковић Слађана VI2 (1996.)

БРАНКОВА ПЕСМА

Кад Бранкова песма проспеСву лепоту из недара,Тад брежуљци овеселе,А кладенци водом нудеМладе душе опијенеШто се из сна слатког буди.

Песма лечи заљубљенеНуди чари и лепотуЛепе момке, кола витаА у њима момчадијаРаздрагана, ведра, хитра.

Бранкова се песма вијеОд Дунава све до Венца,Стражилово слуша песмуУранака и кладенаца.И смеши се КарловцимаГде Бранкова ниче песма.

Трокановић Катарина VII2 (1999. )

25


26

ТРАЖИЛА САМ ТЕ

У шапату ветраТражила сам ти глас,У жубору несташне рекеТражих твој осмехУ сјају златног жита.Тражила сам твоју косуНишта не нађох твоје,Али сам нашла своју самоћу.

Понудила сам ветру свој глас,Да ми врати глас твој.За сјај твојих очијуПонудих себе-живот свој.Тражила сам те, А нашла сам само сенке,Што су дрхтале над рекомНошене немирним ветром.

Пераћ Милица VIII2 ( 2003. )

MОЈА ШКОЛА

Моја школа је најмлађа школа у граду. Ако је мало боље погледате, видећете њен понос, Бранка Радичевића, како се смешка деци и пролазницима. Граја ђака као да позива нове прваке да дођу код њих, да се играју, смеју и уче заједно. Ноћу школу закључавају. У њој се више не чује жагор несташних ђака, више нема приче, шапата смеха, граје и игре деце Бранка Радичевића. Ноћу моја школа спава. Ушушка клупе и табле у учионицама па се, уморна од мозгања, одговарања ђака, пружи по пространом холу. Тада је пригрли мрак и

она стоји усамљена, док све око ње спава. И руже у врту, и учионице, и холови, и табле... Једино не спава шум дрвећа који у себи крије шапат заљубљених ђака, приче и тајне школских дана.

Младеновић Милена IV ( 2004. )

ЛЕПА ЈЕ ЗЕМЉА МОЈА

Драги странче,

Моја земља је мала, али веома лепа. Њеној лепоти допринео је људски рад, али оно што јој није могла дати ни највештија људска рука, подарила јој је природа. Потрудићу се да ти опишем, бар оно, што је на мене оставило најснажнији утисак приликом мојих путовања. Ако желиш да се напијеш лековите воде, можеш је наћи у бројним бањама попут Врњачке, Нишке, Соко бање где ћеш уједно уживати лети и у дебелој хладовини столетног дрвећа.


Ако желиш да незаборавно проведеш зимски одмор, немој заобићи Копаоник и Златибор, наше предивне планине и скијашке центре. Уживање у лепоти природе пружиће ти Сребрно, Борско, Власинско и Палићко језеро. Наше благо су и наши градови од којих је сваки леп, познат и значајан на свој начин. Мој Неготин говориће ти о Хајдук Вељку, храбром хајдуку и устанку о коме су и бројне песме испеване и кога историја слави. Неготин је познат и по композитору Стевану Мокрањцу, чије се руковети надалеко чују. У његову част се сваке године одржавају „Мокрањчеви дани“ где гостују многи градови са својим хоровима и солистима. Ако ти се укаже прилика да присуствујеш овом празнику музике, немој је пропустити. У Врању ћеш видети најлепши намештај који људска рука може да направи, а Врањанци ће ти причати о легендама овог града - Бори Станковићу и његовим миљеницама Софки и Коштани. О нашој славној прошлости сведоче бројне тврђаве, манастири, споменици и музеји, а о нашем страдању Ћеле-кула у Нишу, споменик косовским јунацима на Газиместану, Шумарице у Крагујевцу... Све ово не би било довољно за твој незаборавни боравак у мојој земљи да нема наших добрих и надалеко чувених гостопримљивих људи. Они ће учинити све, да кад једном овде дођеш пожелиш да наш гост будеш што чешће, да уживаш и по повратку у своју земљу причаш о ономе што нигде на другом месту ниси доживео.

Андонов Анђела VII3 (2005.)

ПОМОГЛА САМ МУ У НЕВОЉИ

Било је рано поподне. Зазвонио је телефон. Позив је био за мене. Звала ме је другарица да идем код ње. Кренула сам одмах после ручка. Сунце ме је грејало својим топлим зрацима, а пролећни поветарац ми је миловао и мрсио косу. Негде на пола пута до њене куће, чула сам неко цвиљење. Провукла сам се кроз гране које су ми гребале руке, подигла неке старе даске и испод њих угледала малог псића који је био рањен. У његовим крупним очима видела сам сузе попут јутарње росе. Погледом ме је молио за помоћ. Нежно сам га узела у руке и са њим сам се вратила кући. Једна шапа му је била повређена и крвава. Превила сам је завојем, а њега сам нахранила и дала му витамине за јачање. У дворишту сам му, заједно са татом, направила кућицу у коју сам га сместила. Сваки дан сам га хранила и појила и он је врло брзо оздравио. У очима сам му сада могла видети радост и срећу. Свуда је трчао за мном. Постао је љубимац свих укућана и мојих другова. Ја сам била срећна и поносна што сам могла да помогнем једном невином бићу које је било напуштено од свих. Данас, када ова куца није више код мене, често се сетим тог малог, беспомоћног створења које би страдало да није било мене. Била бих срећна кад би сви људи волели животиње и чинили све да их заштите. Као и људи, и животиње имају право на живот, зар не?

Благојевић Нина V4 (2005.)

27


28

ЧЕКАМ...

Како је топло у мамином стомакуИ само чекам дан да се појавимНа првом сунчевом зраку.

И чекам...

Само зрак живота,Осећам колика јеМамина топлотаМамина доброта.

А онда топлинаНека врелина око мог тела,Као да је судбинаТо друкчије хтела.

Шта је то сида?!Зашто мама плаче?!Зашто да баш миЖивимо краће?!

Зрачак се угасиоИ створио таму.Нађите лек за менеИ моју маму!

Зовкић Анђела VII4 ( 2007. )рад награђен на литерарном конкурсу Црвеног крста

ЗНАТЕ ЛИ...

Знате ли ко је највећи човек света,кога је створила та моја планета?!Знате ли ко мрак од ноћи украдеи ко нам нову светлост даде?!

Како да опишем такав умкоји нам подари толики изум,највећи човек наше планетеза њега зна свако дете.

Тесла нам створи, Тесла нам даденајвеће снове и нове надеда кренемо и ми уз књига шуми створимо неки нови изум!

Кренимо децо, још има наденаставимо тамо где Тесла стаде!Књиге, свеске, лабораторије, сновипа испред нас наш Тесла стоји!

Зовкић Филип VIII1 (2007.)рад награђен на литерарном конкурсу ЕПС-а


Наши просветни радници учествовали су на бројним републичким и свим стручним семинарима организованим на нивоу општине. Смиљана Петковић, школски педагог, и учитељице Фанија Ванчевић, Радмила Чогић и Милева Видосављевић учествовале су у раду Савеза учитељских друштава Србије у Београду 1988. године са радом на тему Иновирање васпитно-образовног рада применом групног рада. Навешћемо неколико одељака из тог рада:

ИНОВИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ПРИМЕНОМ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА

ПОЈАМ ГРУПНOГ ОБЛИКА РАДА

Под појмом или изразом “групни рад“ не подразумева се сваки рад у групама или свака групна делатност. Тако, на пример, групним радом се не могу сматрати:− рад у групама формираним по талентима и интересовањима ученика,− радне делатности ученика који у групама врше дужност редара или помоћника који помаже групи слабих ученика.

Имајући ово у виду, под појмом односно изразом “групни рад“, у смислу посебног облика школског ученичког рада, треба увек и само подразумевати организован и педагошки осмишљен колективни-заједнички интелектуални и практични рад разреда - одељења подељеног на групе ученика у циљу извршавања одређеног

интелетуалног или практичног задатка, постављеног директно на часу.

Укратко, групни рад је заједнички стваралачки рад ученика у групи али увек у служби шире заједнице - одељења коме ученици припадају.

ЗНАЧАЈ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА

Као облик иновирања ученичког рада, групни рад има вишеструку образовну и васпитну вредност и проверена праксом преимућства над уобичајеним облицима образовно-васпитног рада у школи.

Једно од преимућстава је, да је веома добар начин за свестранију обраду наставног градива и за квалитетније истицање знања (јер омогућава да ученици у групама самостално упознају наставне садржаје, да врше посебна испитивања, да разнострано продубљују стечена знања и да иста обликују и приказују на разне начине, као и да врше исправку, процену и оцену појединачних радова ученика -чланова групе). Имајући то у виду, ми смо у II разреду основне школе у свим наставним предметима, а посебно у настави природе и друштва, применили групни облик рада и пратили његову реализацију. Праћење смо започели школске 1985/86. године у 3 паралелна одељења II разреда, а како смо применом овог облика постигли добре ефекте у настави, а како је и ентузијазам наставника за примену овог облика порастао, наставили смо са применом и праћењем оваквог рада у истој генерацији у III и IV разреду - значи до краја шк. 1987/88. године.

29


30

Групе смо формирали на следећи начин: у II1 учитељица је ученике поделила на 3 групе према способностима. Значи, било је дириговано формирање. По напредовању групе најслабијих ученика идеја је напуштена па је дошло до формирања пет сталних група које смо назвали групама А, Б, Ц, Д и Е. У друга два одељења групе су слободно формиране и биле променљиве. Избор вођа у свим одељењима препуштен је самим ученицима а намештај прилагођен извођењу групног облика рада.

ПРИМЕНА ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА

Овај облик је примењиван у многобројним наставним јединицама, али је и праћен у другом разреду у следећим наставним јединицама наставе природе и друштва:

− 27. децембар - Дан пионира− Културно-просветне установе− Пошта, трговина, сервиси за

домаћинство− Кретање пешака путем ван насеља − Изглед земљишта - рељеф− Извор, поток, река, бара, језеро− Споменици - сведоци прошлости− Пролеће− Народни хероји нашег краја − 25. мај - Дан наше школе - Дан младости

Групни облик рада примењивао се углавном на часовима обраде. Највише је било часова истраживања, затим обликовања и увежбавања, а од захтева диференцирани и разноврсни задаци. Диференцирани - тако што су поједине групе радиле на решавању

једног од више задатака на које се конкретна тема дели и који се распоређују за решавање појединим групама. На пример у наставној јединици: Кретање пешака путевима ван насеља у природи и друштву за други разред, захтеви групама су били:

Групи А - Опишите пут ван града према нашем излетишту БадњевуГрупи Б - Опишите кретање пешака ван насељаГрупи Ц - Опишите кретање колоне ђака и војника ван насеља. У извештају су ученици користили разне начине рада. Тако је у обради наставне јединице: Разлике између биљака и животиња - група која је извештавала о размножавању цртала и објашњавала, а група која је извештавала о грађи биљака је за демонстрирање донела цветове (лалу и друге) и показивала делове. За теме из наше прошлости коришћене су слике, чланци из новина и књига и други материјали, а у обради наставне јединице: Врсте тла, од донетих узорака сачињене су збирке и изведени огледи за доказну вежбу о пропустљивости тла. Наставников рад био је најзапаженији у избору погодне наставне јединице и планирању рада, али је за ученике значајан био у пружању помоћи, контроли и проверавању.

Приметили смо да се групни облик рада повољно одражава на утрошак снага ученика и наставника у процесу стицања знања, а обезбеђује се и рационално коришћење наставног времена на часу.


Списак бивших радника школе

У протеклом периоду наставу су изводили учитељи и наставници од којих су неки прешли у друге школе, а неки су завршили свој радни век и отишли у пензију.

Српски језик Ђорђе ЖикићБоса ЦрногорацСлађан МихајловићНаташа ТодоровићАна СтаменковићРадојка ПлавшићСветлана ВидићДушица Фируловић

Енглески језик Славица ГајићЛидија ТомашевићСнежана ДојчиновићНенад Мардаљевић

Руски језик Вера МарјановићМомчило ЂорђевићДраган Стефановић

Немачки језик Велибор СтанисављевићЕлизабета Дајић

Енглески и немачки језик Звездана РадуловићЛиковна култура Тихомир Нинић

Силвија ДумитрашковићЉубиша Благојевић

Музичка култура Љиљана ГаралејићСлавица КоделаРудолф Кодела

Историја Гордана МанићДушан Микуловић

Географија Душан МикуловићМатематика Станоје Величковић

Драгица ОстојићВладимир Нинић

Физика Ђорђе ЧогићЈулкица КирицојевићСнежана Вацић

Хемија Ставри КостадиновАлександра РајковићАнђелка Ристић

Биологија Ставри КостадиновЉубица КојчиновићДејан Којчиновић

31


32

Домаћинство Александра РајковићТехничко образовање Милован СтанковићФизичко васпитање Радомир Матејевић

Јован МариновићЉубица ДрагићВесна ВујчићДраган НемцановићДејан ЖивадиновићМирослав Пејкић

Основи информатике Владимир ИлићДрагослав Марић

Верска настава Ранко Јовић - свештеникАца ЛазићИрена ЈовићУрош Памучар

Психолог Чедомир КазимировићУчитељице Мирјана Казимировић

Валентина ВојиновићМилијана ПетковићДушица Сингуриловић

БлагајникЉиљана ПоповићДрагица РаковићСлавенка Лајтиновић

Књиговођа Јасна ЉубеновићСекретар Драгица Остојић (1982-1986)

Миодраг Живановић (1986-2002)Слађана Гуџугановић (2003)

Део школског колектива 1989.


Школске 1987/88. године у неготинској општини покренута је иницијатива за формирање Радне организације основних школа Општине Неготин. Оправдање за ову иницијативу било је рационалније ангажовање просветних радника и омогућавање лакшег преласка просветних радника из села у град. У овој школи тај предлог је разматран на Збору радних људи 23.12.1987. године и донета је одлука о расписивању референдума на коме ће се радници школе 12. јануара 1988. године изјаснити да ли прихватају улазак

33

ОШ “Јосип Броз Тито“ у РО основних школа Општине Неготин. Одлуке о референдуму донеле су и друге школе. После спроведеног изјашњавања већина радника у свим школама је прихватила оснивање РО и кренуло се у реализацију. Сачињен је Статут РО, а за вршиоца дужности директора именован је Мирослав Видосављевић, директор ОШ “Јосип Броз Тито“. По расписаном конкурсу за директора РО изабран је психолог Чедомир Казимировић. Школе су биле у саставу РО до краја 1989. године када је она расформирана и све школе наставиле су рад по старом.

Радници школе маја 1996. с директором школе Драганом Станојевићем


34

Учитељица Јаворка Којић са својим ученицима


35

Све време свог рада, школа је пажњу посвећивала и активностима које су се одвијале ван школе. Својим увек спремним и квалитетним програмом, хором, рецитаторима, литерарцима, фолклористима и ритмичарима наступали су поводом државних празника, у то време Дана Републике и Дана ЈНА најчешће, увеличавајући славље. Били су гости неготинске касарне, посећивали су граничне карауле са Румунијом и Бугарском у Србову, Мокрању и Браћевцу. Пригодни програм приказивали су у ИХП “Прахово”, “Југотурбини”, “INEX Узору”, “Пољотехни”, “Југопетролу-инсталацијама”, МЗ Неготин, конфекцији “Крајинка”... Школа је ускоро по оснивању остварила и међународну сарадњу са школом у Видину “Виктор Иванов – Бако” ( Бугарска ). Ова сарадња трајала је више година, а огледала се у међусобним посетама ђака и наставника једне школе другој, а

организована су и спортска такмичења између ђака ових двеју школа. О томе сведоче и бројне сачуване фотографије и казивања наставника учесника у тим сусретима. У претходном Закону о основном образовању и васпитању школе и њихови ученици били су обавезни да реализују и одређени број часова друштвено-корисног рада. Ти часови у школи су реализовани кроз уређење школског дворишта, спортских терена, сређивање и одржавање учионица и кабинета, испомоћ у школској трпезарији... Велики број часова друштвено-корисног рада реализован је и кроз сарадњу са Покретом горана, “Крајина вином” и “Србија шумама”. Наши ђаци су годинама као млади горани били учесници акција пошумљавања голети, најчешће на Алији. Тада засађене саднице бора данас су већ борове шуме. Осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века помагали смо “Крајина-вину” у берби винограда у Чубри, на Златном брду. Та акција трајала је недељама, а одељења виших разреда наизменично су се смењивала. Активна сарадња била је и са “Србија-шумама”. И за њих су ђаци пошумљавали голети, а више година учествовали су у акцији прикупљања губарових јаја кад је ова напаст претила уништењу шума. Били су у овој акцији највреднији 1966. године, јер су покупили највише губарових јаја и добили награду TV FILIPS за коришћење у настави.

Директор шк. Мирослав Видосављевић и наставник физичког Стеван Николић с

колегама у школи Виктор Иванов-Бако у Видину

Ваннаставне и ваншколске активности


36

Прве одлуке у вези са радом школе доношене су на Збору радних људи. Али већ 25. 2. 1983. године изабран је први Савет школе, сачињен је Статут школе и усвојен Самоуправни споразум о удруживању радника. Формирана је и синдикална организација. За све ово велике заслуге поред директора школе имала је и Драгица Остојић, једини дипломирани правник као секретар школе у целој општини. Чланови Савета школе били су:

Фанија Ванчевић,Зорица Дидић,Ђорђе Жикић,

Верица Јанковић,Владета Марковић,

Миле Милосављевић,Јелица Петровић,Драгица Раковић,Драгица Стојкић,

Стеван Тодоровић,Ђорђе Чогић.

Међутим, по тадашњем Закону о основном образовању и васпитању у раду Савета по питањима предвиђеним Законом треба да учествују и представници друштвене заједнице па је на Збору радних људи 25. 2. 1983. године, којим је председавао први председник Збора Владимир Нинић, донета одлука да се упути захтев одређеним структурама за делегирање својих чланова у Савет. Захтеви су упућени:

СО Неготин 1 делегат,Месна заједница 1 делегат,

СИЗ основног образовања и васпитања 1 делегат,

СИЗ за грађевинско земљиште 1 делегат,“ИХП Прахово” 1 делегат,

“Ђердап” 1 делегат,“Југотурбина” 1 делегат,“Пољотехна” 1 делегат,“INEX Узор” 1 делегат,

Родитељи ученика 2 делегата.

Управљање и руковођење школом

Биста Бранка Радичевића - рад Наде Којић, академске сликарке


37

Председник школског одбора Бајер Јосип открива бисту Б. Радичевића 1996. год.

По добијању представника из одређених структура конституисан је Савет школе, а за првог представника изабран је Владета Марковић. Каснији председници били су Владимир Нинић и Ратомир Милосављевић, а кад су Савет преименовали новим Законом у Школске одборе председници су били:

Бајер Јосип,Голуб Рајић,

Александар Ђурђевић,Славиша Јовановић.

Због одласка Славише Јовановића на место начелника инспекције, нови члан је постао Славиша Несторовић. Школским одбором је председавала Владица Булатовић. Чланови Школског одбора изабрани 2006. године са четворогодишњим мандатом из редова радника школе су:

Нада Којић – председница,Биљана Андонов – члан,

Весна Нинић – члан,

а испред СО Неготин и ђачких родитеља:

Јован Мариновић,Снежана Виденовић,Данијела Ђорђевић,Зоран Милорадовић,

Звонко Сологуб,Јован Никић.

Како је посебна пажња поклањана избору квалитетног наставничког кадра тако се водила брига и приликом избора и именовања првих људи који ће руководити школом, односно директора школе. Поред већ поменутог првог директора, који је од 1982. године као инокосни пословодни орган Треће основне школе у изградњи пратио изградњу школе Мирослава Видосављевића - просветног радника са дугогодишњим искуством у у руковођењу ОШ у Уровици и каснијим радом у органима Општине, тако су и каснији директори иза себе имали дуже радно искуство и добре организационе способности. Од 1993-1997. године директор је био Драгољуб Станојевић, професор педагогије, једно време директор Педагошке


38

У ходнику школе

У ходнику школеза време одмора


овде био директор школе у Уровици и Прахову. Градимир Милановић, професор физичког васпитања, руководио је школом од 2001-2006. године за чијег је мандата почела изградња фискултурне сале ( урађен је темељ). Од школске 2006/07. године, од септембра месеца школу води професор ликовне културе Љубиша Благојевић, чији су резултати већ видљиви како у организацији самог рада у школи тако у набавци наставних средстава и бризи о уређењу школског простора и школске околине. Надамо се да ће у његовом мандату бити изграђена и дуго очекивана фискултурна сала, чији недостатак представља велики проблем за извођење наставе физичког васпитања нарочито у зимском периоду јер темељ већ постоји. За свој образовни и

васпитни рад школа је 1988. године добила СЕПТЕМБАРСКУ НАГРАДУ Општине Неготин. Треба напоменути да се школа новчаног дела одрекла у добротворне сврхе.

39

академије у Неготину и просветни радник који је 4 године радио са нашим ђацима у Немачкој. Следећи директор био је Мирослав Маринковић (1997-2001.), који је пре доласка


40

Поред редовне наставе велика се пажња поклања и часовима додатне наставе и раду бројних секција. На тим часовима, ученици проширују и обогаћују своја знања према свом интересовању. Резултати тог

рада показују се на такмичењима из свих наставних предмета почев од школских преко општинских, окружних, републичких, а од 2005. године и на савезним. Сваке године око 200 ученика, некад мање, некад више

учествују на тим такмичењима и смотрама дарујући школи и себи дипломе, медаље, пехаре и похвале којима се поносе и школа и ђаци. Ученици у такмичењима учествују појединачно и екипно. Даћемо преглед броја ученика учесника на тим такмичењима и њихове резултате само за неке школске године, које представљају просек што ће се видети из табела кад се упореде поједине школске године.

Наставник Мирослав Ружић на Савезном такмичењу у

Нишу 1991. год.

Директор школе “Ј. Б. Тито”, Мирослав Видосављевић честита завршетак VIII

разреда 1992.

Школска такмичења


Школска година, број ученика и ранг такмичења

1988/89. 1989/90.Општинско такмичењебр.ученика

Окружно такмичењебр. ученика

Републичко такмичењебр. ученика

Општинско такмичењебр.ученика

Окружно такмичењебр.ученика

Републичкотакмичењебр. ученика

Српски језик 12 4 - 13 8 -

Енглески језик 5 3 - 4 2 -

Руски језик 5 2 - - - -Музичка култура 3 - - - - -

Математика 26 7 - 24 6 -

Географија 16 1 - 16 1 -Биологија 12 2 - 11 2 -

Хемија 13 1 - 12 2 -

Млади физичари 10 6 - 11 5 -Клуб младих

техничара14 5 3 15 4 -

Шта знаш о саобраћају

4 2 - 5 3 -

Литерарци 15 2 - 5 3 -

Тито, револуција, мир

8 - - 5 2 -

Наука младима 8 3 - 8 4 -

Одбрана и заштита 6 1 - - - -

Физичко васпитање 75 42 - 70 35 -Шах 8 5 1 6 2 -

Рецитатори 6 1 - 6 2 1

261 86 8 222 83 1

41


42

2003/04. 2004/05. 2005/06.Општинско такмичењебр.ученика






Српски језик 31 7 23 2 24 5

Математика 28 7 24 5 29 12

Биологија 12 2 12 5 8 2Географија 13 3 14 1 12 -

Хемија 2 1 1 1 6 1Физика 15 5 12 4 12 1

Историја 22 7 25 7 16 3Немачки језик 2 - 4 2 1 -Енглески језик 10 - 3 1 2 -

Техничко образовање

6 6 7 7 6 6

Ликовна култура 3 - 7 3 1 -Рецитатори 6 2 6 1 6 1

Спорт 76 32 74 30 76 32Литерарци - - - - 1 1


Школске 2003/04. године имали смо и такмичаре на републичким такмичењима. Из биологије такмичиле су се две ученице, из историје једна, четворо ученика се такмичило из техничког образовања. Један ученик је добитник републичке награде за литерарни састав, а Александра Крачуновић учествовала је на Савезном такмичењу из ликовне културе у Тршићу. Школске 2004/05. на републичким такмичењима учествовали су: једна ученица из немачког језика и четворо ученика из техничког образовања.

43

Међународна такмичења, Мађарска 2000. год.

Директор школе Мирослав Мариновић уручује Вукове дипломе ученицима VIII раз.


44

Данијела Станчов освојила је прво место из ликовне културе на међународном такмичењу у Лужници, а Александра Крачуновић била је међу првих десет такмичара такође из ликовне културе на Савезном такмичењу у Тршићу. Један ученик учествовао је на републичком такмичењу Здрав живот. Школске 2005/06. године такође је било такмичара на међународном такмичењу Деца у Лужници, где је Наташа Кумрић освојила прво место, а Вук Пантелић награђен. Филип Зовкић освојио је прво место на литерарном конкурсу ЕПС-а, а

Рукометашице с наст. физичког васпитања

Анђела Зовкић освојила је прво место на литерарном конкурсу Црвеног крста и добила десетодневно наградно летовање у Баошићима. Четворо ученика било је на републичком такмичењу у трчању на 100 m, бацању кугле и женској штафети. Наши изузетни шахисти били су 2006. године, септембра месеца на Европском шаховском првенству у Херцег Новом (Црна Гора). Најмлађи неготински мајсторски кандидат Милан Јоцев такмичио се у категорији кадета до 12 година, а Сања Станковић у категорији до 14 година.


Овако изгледа преглед такмичења школске 2006/07. године по разредима, броју ученика и рангу такмичења:

Предмет Општинско такмичење Окружно такмичењеСрпски језик V-8

VI-11 VI-5VII-4VIII-7

Математика III-15IV-12 IV-8V-11 V-11VI-2 VI-1

VIII-1Биологија VII-6 VII-2

VIII-8 VIII-4Географија VII-9 VII-1

VIII-7Физика VI-3 VI-2

VII-4 VII-2VIII-4 VIII-2

Хемија VII-4 VII-1Историја V-7 V-1

VI-4VII-3 VII-1VIII-4 VIII-1

Немачки језик VIII-3 VIII-2Енглески језик VIII-4 VIII-3Техничко образовање VI-2

VII-2 VII-2VIII-3 VIII-4

Рецитатори 3-нижа настава 1-нижа настава3-виша настава 2-виша настава

Ликовна култура 3 ученикаЛитерарна секција 2 ученикаСпорт фудбал на окружном такмичењу

у просеку учествује 30

ученика

рукометодбојкакошарка

Стони тенисатлетика

крос

45


46

Наведене школске године један ученик учествовао је на републичком такмичењу из немачког језика, четворо ученика је учествовало на републичком такмичењу из техничког образовања, тринаест ученика награђено је на Међународном бијеналу графике у Пољској, троје ученика добило је награде на литерарним конкурсима ЕПС-а, Омладинског савеза и Црвеног крста Србије. Једна ученица учествовала је на Републичком кросу. Скоро да није било школске године да по десетак и више наших ученика није било на неком од републичких такмичења. Најбројнији су увек били чланови клуба Младих техничара и других секција у оквиру техничког образовања. Драгољуб Гогонетић је 1985. године освојио треће место на Републичком такмичењу. Сања Брзуловић је 1986. године освојила, такође, треће место у Ужицу из области електротехнике. Нинослав Ружић освојио је 1991. године сребрну медаљу на Савезном такмичењу за техничко-технолошке системе. Исте године Наташа Нинић освојила је златну медаљу такође на Савезном такмичењу у области еколошко-

техничке секције. Слободан Станковић је 1986. године из хемијске технологије освојио бронзану медаљу, а 1987. године Мирјана Фируловић, такође, из хемијске технологије добила је бронзану медаљу. Има ту још бронзаних медаља са Републичких такмичења за научно-техничко и производно стваралаштво у области кибернетике и аутоматике.

Наши ђаци показали су и изузетно познавање саобраћаја у Пријепољу 2004. године на Савезном такмичењу. Маја 2007. године за машинску технику из Новог Сада са Републичког такмичења донесена је друга награда. Рецитатори су такође били изузетно успешни. Више пута, наши заљубљеници лепог рецитовања, представљали су наш округ на Републичким смотрама рецитатора. Добри математичари били су на републичким такмичењима, а Игор Чоловић је са својим наставником математике Владимиром Нинићем 1994. био на Савезном такмичењу у Бору.


Судећи према постигнутом успеху на крају седмог разреда биће то још једна успешна генерација. Око 45% ученика разред ће завршити са одличним успехом, а очекује се да преко 20 ученика на основу досадашњих успеха из школе понесе и Вукову диплому, јер су сваки разред завршили са просечном оценом 5,00 и примерним владањем.

VIII1- одељењски старешина Нада Којић, наставник ликовне културе

1. Антић Никола 2. Богић Ивана3. Бошковић Јелена4. Вујагић Зоран5. Војиновић Иван6. Грујевски Владимир7. Динић Дарко8. Златковић Ана9. Илић Лазар10. Јеркан Теодора11. Карановић Тамара12. Коматина Александар13. Матић Сашка14. Мировић Ива15. Негојицић Никола16. Николић Дарко17. Поповић В. Милица18. Раденковић Немања19. Радичић Дијана20. Симић Сандра21. Степановић Јована22. Стојановић Михајло23. Стојилковић Иван

47

24. Спахић Дамир25. Цуровић Ивана

VIII2–одељењски старешина Ема Милошевић-Анђелић, наставник музичке културе

1. Арсић Слободан2. Величковић Емилија3. Грујесковић Силвер4. Димитријевић Вања5. Живковић Немања6. Ивановић Јелена7. Јаковљевић Иван8. Јефтић Душан9. Матејевић Никола10. Матејевић Силвија11. Матић Ађела12. Миленковић Марко13. Милорадовић Марија14. Митић Марија15. Митић Маријана16. Негоицић Александра17. Николић Тина18. Николов Јелена19. Панић Наташа20. Пејчић Предраг21. Савић Маја22. Савић Софија23. Сладојевић Лазар24. Станојловић Милан25. Стојановић Марија26. Тодоровић Невена27. Фируловић Александра

Генерација ученика рођених 1993. године који у години јубилеја школске 2007/08. године завршавају осми разред


48

11. Милановић Бојана12. Младеновић Снежана13. Најдановић Марко14. Новаковић Никола15. Петраћковић Никола16. Радић Милица17. Ружић Тамара18. Станковић Милица19. Станојловић Стефан20. Тодић Милица

VIII3 – одељењски старешина Слађана Карановић, наставник хемије

1. Давидовић Дијана2. Денчев Сања3. Ђорђевић Драган4. Ђорђевић Јелена5. Живановић Невена6. Здравковић Никола7. Илић Александар8. Јоковић Владимир9. Лазаревић Тијана10. Милутиновић Михајло

На часу географије, 2008. год.


VIII4 – одељењски старешина Ратомир Милосављевић, наставник српског језика

1. Благојевић Нина2. Грујић Тамара3. Думељић Бојан4. Зовкић Анђела5. Зовкић Милош6. Илић Марина7. Илић Марко8. Јаковљевић Даца9. Којчић Стефан10. Кукуловић Мики11. Лајтиновић Вељко12. Маринковић Стефан

49

Час српског језика у школској библиотеци (VII4 ) 2008. - наставник Раде Милосављевић

13. Медић Милош14. Милановић Никола15. Миловановић Никола16. Михајловић Марина17. Милутиновић Весна18. Младеновић Милена19. Несторовић Данијел20. Нићић Стефан21. Сиротовић Анђела22. Србљак Филип23. Станковић Стефан24. Стојкић Симона25. Тешић Милица26. Цојић Александар27. Шарковић Милан


50

Структура одељења и број ученика школске 2007/08. године

Одељење Број ученика Учитељица

I1 22 Јаворка КојићI2 26 Драгиња СтанковићI3 31 Сузана КостићII1 19 Јованка ЂурђевићII2 19 Бранка БогдановићII3 28 Драгиња КожицићIII1 18 Јасмина АћимовићIII2 26 Драгица РаковићIII3 27 Славица КожицићIV1 25 Смиља ПетковићIV2 25 Јагодинка ГуџугановићIV3 29 Весна Нинић

Патронажно одељење ( II и IV разред )

2 Виолета Лазић

Ђаци с учитељицом Бранком Боградовић у Трњану 2001. год.


Одељење Број ученика Одељењски старешинаV1 16 Бане ГитановићV2 24 Силвија СтојановићV3 26 Владица ПетковићV4 26 Роса Вељковић

Патронажно одељење ( V разред )

1 Марија Думитрашковић

VI1 19 Биљана АндоновVI2 22 Александар ШишуловићVI3 23 Ђорђе МедићVI4 21 Љиљана БлагојевићVII1 19 Наталија ОприћVII2 13 Весна ПрвуловићVII3 19 Мирослав РужићVII4 23 Драган ПетришоровићVIII1 26 Нада КојићVIII2 27 Ема Милошевић-АнђелићVIII3 20 Слађана КарановићVIII4 27 Ратомир Милосављевић

51

Са учитељицом Сузаном Костић 2002. Видровац


52

Подручно одељење Број ученика Учитељица

Видровац 25 Милица ВојимировићМилена Пејчић

Чубра 13 Небица Станковић-Стојановић

Трњане 7 Драгана ЂурковићПоповица 4 Кристина Јовановић-Манчић

Ученици одељења у Поповици 2007. год. с учитељицама Драганом Ђурковић и Кристином Јовановић - Манчић


Број часова по предметима и разредима

Наставни предмет ПРВИ РАЗРЕД(бр. часова )

Д Р У Г И РАЗРЕД(бр. часова )

Т Р Е Ћ И РАЗРЕД(бр. часова )

Ч Е Т В Р Т И РАЗРЕД(бр. часова)

Српски језик 5 5 5 5

Енглески језик 2 3 2 2Музичка култура 1 1 1 1

Ликовна култура 1 2 2 2Математика 5 5 5 5

Свет око нас 2 2 - -

53

Милица Војимировић


54

Природа и друштво - - 2 2Физичко васпитање 3 3 3 3

Изборни предмет 1 1 1 1Грађанско васпитање 1 1 1 1

Верска настава 1 1 1 1

Наставни предмет ПЕТИ РАЗРЕД(бр. часова )

ШЕСТИ РАЗРЕД(бр. часова )

СЕДМИ РАЗРЕД(бр. часова )

ОСМИ РАЗРЕД(бр. часова )

Српски језик 5 4 4 4

Енглески језик 2 3 2 2Немачки језик 2 2 2 2

Музичка култура 2 1 1 1

Драгица Раковић са I разредом 2005/2006.


Ликовна култура 2 1 1 1Географија 2 2 2 2

Историја 2 2 2 2Физика - 2 2 2

Математика 4 4 4 4Биологија 2 2 2 2

Хемија - - 2 2Опште техничко образовање

2 2 2 2

Физичко васпитање 3 3 3 3

Основи рачунарске технике и информатике

1 - 1 2

Грађанско васпитање 1 1 1 -

Верска настава 1 1 1 -

55

Учитељица Јагодинка Гуџугановић са својим ђацима


56

Успех ученика Успех ученика на крају школске 2006/07.

Разред Одличан Врло добар Добар Довољан Недовољан УкупноI * * * * * 94II 68 11 4 1 - 84

III 56 27 4 - 2 89IV 62 19 11 1 1 94V 45 27 12 - 1 85

VI 38 15 15 9 - 78VII 43 24 24 9 1 101VIII 42 24 26 13 - 105

* Ученици првог разреда су оцењени описним оценама.

Из података који су презентовани на Одељењском и Наставничком већу види се да у матичној школи у млађим разредима има свега 295 ученика у 12 одељења и 49 ученика у подручним одељењима. У старијим разредима у 16 одељења има 351 ученик, тако да је школске 2007/08. у школи свега 695 ученика.

Када се овај број упореди са првом школском годином, када је било 893 ученика, види се страховити пад броја ученика у школи од 198 ученика. Но то није карактеристично само за ову школу. Иста је ситуација у другим двема градским школама, док је у сеоским основним школама смањење броја основаца још драстичније.


Наставни кадар у предметној настави

У предметној настави школске 2007/08. године наставу изводе следећи наставници од којих је већина са VII степеном стручне спреме:

Наставни предмет Наставник Степен стручне спреме

Српски језикРатомир Милосављевић – 1986. VI

Биљана Андонов – 1995. VIIЛидија Ракоњац – 2003. VII

Маша Антић – 2005. VII/2

Енглески језикЉиљана Благојевић – 1988. VI

Винка Ђорђевић – 1990. VIВесна Првуловић – 2003. VII

Маша Антић – 2005. VII/2Ликовна култура Нада Којић – 1992. VIIМузичка култура Ема Милошевић-Анђелић – 1986. VI

Географија Наталија Опрић – 1982. VIЗоран Радојчић – 2002. VII

Историја Ђорђе Медић – 2001. VIIСтојанка Стојановић – 2006. VII

МатематикаВладета Марковић – 1982. VIВладица Булатовић – 1996. VII

Драган Петришоровић – 2000. VIIВесна Јаковљевић – 2005. VII

Физика Владица Петковић – 2001. VIХемија Слађана Карановић – 2005. VII

Биологија Јелица Петровић – 1982. VIРоса Вељковић – 2001. VI

Техничко образовање Мирослав Ружић – 1982. VIАлександар Шишуловић – 2001. VI

Физичко васпитање

Стеван Николић – 1982. VIМилан Николић – 2008. VII

Бане Гитановић – 2001. VIIГрадимир Милановић – 2001. VII

Немачки језик Силвија Стојановић – 2000. VIIОснови информатике Иван Миловановић – 2007. VII

Грађанско васпитањеБиљана Андонов – 1995. VIIЛидија Ракоњац – 2003. VII

Нада Ђурић – 2000. VIВерска настава Марија Думитрашковић VI

Библиотекар Радмила Ђорђевић – 2003. VI

57


58

Педагог Смиљана Петковић – 1982. VIIПсихолог Наташа Сојевић – 2002. VIIДиректор Љубиша Благојевић – 2006. VII

Благајник Снежана Кнезовић – 1993.Књиговођа Душица Медић – 1991.Секретар Небојша Живић – 2004.

Да школа буде чиста и уредна, да све у њој буде исправно и ноћу безбедно и да деца на време приме ужину брине се помоћно и техничко особље.

Школски мајстор Саша ПауновићСервирке Надежда Пауновић

Драгица ДинићРада Илић

Домари Миленко ВојимировићСаша Стојковић

Помоћно особље Горица БојковићЈелка СтошићНаташа ФилиповићМилева СимоновскаСлавица СтојковићМиленка РајићОлимпија АлексићМилица МиљковићЉиља Станојевић - ЧубраЉубица Матић - ПоповицаБисерка Бањачковић - ТрњанеЧеда Јанковић - Видровац


Од првих дана...

59

У овој школи раде пуних 25 школских година, од првог њеног звона. Школа је остала иста, млада, кажу, само је мењала називе, а они су нанизали пуно година рада и живота. То су Драгица Раковић, радила у подручном одељењу у Поповици, Смиља Динић, радила у подручном одељењу у Трњану, Јаворка Којић радила у подручном одељењу у Чубри, Јелица Петровић, наставница биологије, Наталија Опрић, наставница географије, Мирослав Ружић, наставник техничког образовања и Владета Марковић, наставник математике. Они се сећају својих првих дана у Трећој основној школи...

Јелица Петровић

У ову школу прешла је заједно са својим ученицима из ОШ „Вук Караџић“. Све је било ново, чисто и уредно што је давало посебан подстицај за рад. Било је и наставних средстава за овај предмет, али је доста и недостајало, нарочито оно што ђаци са наставницима могу и сами да ураде. И поред учења, прионули су на њихову израду и прикупљање ученици и њихови наставници биологије Јелица Петровић и Ставри Костадинов. „Израђивали смо природни материјал, збирке плодова, вајали смо од пластелина биљне органе. Деца су доносила препариране животиње и птице, мокре препарате, змије, ракове, жабе, рибе, даждевњаке и шкољке. Правили смо хербаријуме, инсектаријуме, збирке лековитог биља, гајили смо цвеће

у учионици и ходничким жардињерама, папрат, маховину да би деца , која то нису видела у природи, видела овде. Деца су са летовања доносила шкољке, морске звезде, пужеве и јежеве.“ Од тога су сачињене збирке, које су и данас у учионичким витринама и на зидовима. Ту је перје разних врста птица. На зидовима су препарирани фазани, јастребови, орлови, сове и дивље патке. На једном орману је и лукава лија. „Деца су раније била активнија нарочито за учешће на такмичењима. Две школске године 1995/96. и 1996/97. били смо огледна школа из билогије за V и VI разред, а на крају је спроведено тестирање. Резултати су били јако добри. И контрола надзорника и саветника је била чешћа. Понекад и два пута годишње. Трудила сам се много, јер су се о обиласцима саветника писали извештаји који се и данас чувају у школи.“ Тако говори наставница Јелица, пред крај свог радног века желећи да богато искуство пренесе старијим колегама.

Наталија Опрић

„Осетила сам се почашћеном кад сам одабрана да из ОШ “ Вук Караџић “ пређем у нову школу, у чијој сам градњи учествовала као члан Одбора за изградњу. Радовала сам се и чињеници да ће се звати „Јосип Броз Тито“, јер је већ постојао захтев за одобрење тог имена пошто је Тито у то време још био поштован и цењен. И ђаци су се радовали


новој школи . Чували су инвентар и неговали околину школе. И за мој предмет није било свих потребних наставних средстава, али је то касније све набављено. Ту је данас мноштво географских карти издавача, али и вредних карти које су ученици сами цртали. Ђаци су били заинтересовани за учење и такмичење.. Конкуренција је била велика и здрава. Данас, после толико година срећна сам што сам извела пуно генерација и као разредни старешина и што заједно са мном раде моји бивши ђаци, сада као колеге који ме често ословљавају са наставнице што ме враћа у време када сам била млада. Трудим се да им помогнем, нарочито у васпитном раду. Саветујем им да поштују своје ученике као што сам ја њих поштовала, па неће имати проблема ни на часу, ни ван часова и ван школе.“

Мирослав Ружић

У Трећу основну школу Ружић је дошао са места директора ОШ „Вук Караџић“. Оставио је руководеће место да би се посветио настави и техници за шта је, како каже, и завршио школу.

Напомиње да му је техника и хоби, чему посвећује и велики део свог слободног времена.

Поред рада у редвној настави, основао је и бројне секције како би задовољио све захтеве ученика у овој области. То су: фотосекција, авиомоделарска секција, хемијско-технолошка секција, саобраћајни системи, кибернетика, радиотехника, техничкотехнолошка секција и еколошкотехничка секција са заштитом

човекове животне средине. Активан рад ових секција огледа се у учешћу на такмичењима од општинских, преко регионалних, до републичких, а раније и савезних. Победници су били како екипе, тако и појединци. О свему сведоче бројне дипломе, похвале и медаље.

Владета Марковић

У Трећу основну школу примљен је по расписаном конкурсу за наставника математике. Дошао је из ОШ „Хајдук Вељко“ у Штубику, где је једно време био и директор. Било је и мало стрепње што долази у нову велику градску школу, у одељења са великим бројем ђака. Сећа се првих дана: „Први сусрет радника нове школе био је у ОШ „Вук Караџић“ у учионици бр. 22. Мада сам већи број колега познавао од раније са такмичења и семинара, било је и нових лица. Тада смо поделили одељења у којима ћемо предавати и добили разредна старешинства. За старешинство добио сам VIII1. Иако смо дошли из разних школа, из Штубика, Јабуковца, Уровице, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Вера Радосављевић“, са различитим искуствима, врло брзо смо постали сложан и компактан колектив што се примећивало и у граду. Сећам се и нашег првог пензионера Емилије Цајић, која је само после једне школске године отишла у пензију и њених речи: „На почетку службе у учионици није било ни табле, већ сам користила врата уместо табле, а сада одлазим у пензију из нове, лепо уређене и опремљене школе. Колико се напредовало и од Емилијиног одласка у пензију, говоре

60


61

подаци о броју компјутера у школи и могућност коришћења интернета у настави“, каже наставник Влада. Од првих дана рада у овој школи, наставник Влада води и шаховску секцију која је низ година имала и има запажене резултате. Посебно истиче учешће својих шахиста на Савезном екипном такмичењу за пионире маја 1988. године у Улцињу, у Црној Гори. Од појединачних резултата истиче Сању Станковић, вишеструку првакињу региона, младог мајсторског кандидата, сада гимназијалца Милоша Флоричеловића и најмлађег мајсторског кандидата икада у нашој општини Милана Јоцева, сада ученика седмог разреда.

Силвија Стојановић

Од 2000. године предаје немачки језик у петом разреду као обавезни изборни предмет, а у шестом, седмом и осмом разреду као изборни предмет. У ову школу прешла је по њеном отварању као ученица шестог разреда са разредним старешином Александром Рајковић. “Било је то веома јако одељење”, каже Силвија. Скоро половина њеног одељења, сваке школске године, учествовало је на такмичењима из свих предмета. Поједини ученици такмичили су се из по неколико предмета. “Ја сам се такмичила из географије и немачког језика, који ми је постао и занимање. Била сам прва на Регионалном и седма на Републичком такмичењу. Ниједан предмет

ми није био тежак. Али као и већина ђака, највише сам се плашила Гордане Манић и Босе Црногорац. Биле су строге у оцењивању, али су на крају знале да буду попустљивије од многих других наставника”, с видном сетом на најлепше доба прича Силвија. “Радила сам у новинарској секцији и водила програм радија школе. Емитовали смо музику, вести из ђачког живота, резултате такмичења, успех на крају полугодишта и на крају школске године. Била сам и члан фотосекције коју је водио наставник Ружић. Пратили смо и бележили фотоапаратом сва збивања у школи. Сами смо у лабораторији развијали филмове и копирали слике.” Сивија упоређује наставни процес свог ђачког доба са садашњим и каже да је у њено време преовладавала традиционална настава ex catedra, а данас је настава активна што подразумева веће учешће ученика при обради нових методских јединица. Разликује се и однос ученик-наставник. Ученици данас имају далеко већа права, чак и од наставника, али то не значи и да су непослушни и недисциплиновани. Променио се и однос ученика према раду. Често осети недовољну заинтересованост како за редовну наставу, тако и за ваннаставне активности. Све је то вероватно одраз промена и стања у друштву. Драго јој је што у школи ради са својим некадашњим наставницима од којих још много може да научи. И сада их понекад ословљава наставницима уместо колегама. “И поред ситнијих примедби, волим свој позив, волим децу и свој посао радим с љубављу”, закључује Силвија, некад ученица ове школе, а данас у њој наставница.


Школске екскурзије, рекреативна настава, летовања, излети

Од почетка рада, школа је организовала сваке године и наставне ђачке екскурзије на којима су ученици упознавали знаменитости лепоте своје земље. До 1990. године ученици петог и шестог разреда ишли су на дводневне екскурзије по ужој Србији, ученици седмог разреда су ишли на тродневне екскурзије у Војводину, а осми разред је ишао на четвородневне екскурзије. Некад је то био одлазак до Јадранског мора где су обилазили Дубровник, Херцег Нови, Будву, Бар, и у повратку Маузолеј Петра

Петровића Његоша на Ловћену. Неких година су осмаци обилазили Хрватску и Босну (Плитвичка језера, Козара, Јајце, Бихаћ, Сарајево, Фоча, Тјентиште ). Школа је учествовала и у акцији листа Политика Школски час, па је група од десет ђака добила наградно летовање маја месеца 1984. године са наставником Владетом Марковићем. Осамдесетих и деведесетих година организовани су и одласци ученика на Велики школски час, 21. октобра у Крагујевцу.

62

Наставници школе пред кућом Вука Караџића у Тршићу 1988. год.


63

Ђаци на рекреативној настави са учитељицом Радмилом Чогић

Екскурзије нису организоване само неколико година, у време велике кризе 90-тих. Стабилизовањем економских прилика почело је поново организовање екскурзија. Ученици петог, шестог и седмог разреда обилазе ужу Србију (Ниш, Врање, Копаоник, Нови Пазар, Врњачка бања), а најчешћа дестинација је Топола са обиласком Маузолеја Карађорђевића на Опленцу, Аранђеловац, Горњи Милановац, Таковски крај и Крагујевац. Ученици осмог разреда иду на тродневну екскурзију у Војводину.

Обилази се Нови Сад, Сремски Карловци, Стражилово и споменик Бранка Радичевића, Фрушкогорски манастири, најчешће Хопово у коме се замонашио Доситеј Обрадовић, Суботица, Засавица-еколошки значајан предео. У ранијем периоду, опет до 1990. године, организована су и летовања на мору, најчешће у Баошићима и Сутомору. Организована су и зимовања на Власини и Ртњу. Такође од самог почетка рада школе, са мањим прекидима, ученици млађих


разреда недељу дана проводе на рекреативној настави. Најчешће је то одлазак у Врњачку бању, на Тару, Златибор, Дивчибаре, Ртањ, Гоч, Лепенски вир. Организују се и једнодневни излети до Пожаревца, Ниша, Гамзиграда. На једнодневне излете ишло се и до Вратне са обиласком Вратњанских капија и манастира Вратна, као и до археолошког локалитета из римског доба Врело у Шаркамену. Раније су организоване и екскурзије за раднике школе, обично у време октобарског Сајма књига у Београду, а онда су обилажена и друга значајна места као што су Лозница и Тршић са посетом Вукове родне куће.

Програм рекреативне наставе школске 2007/08. године:

I разред – Соко бањаII разред – Врњачка бања

III разред – ТараIV разред – Тара

Програм екскурзија старијих разреда школске 2007/08. године:

Дестинација 5. Екскурзија за пети разред организује се крајем маја 2008. године.

Дестинација: Први дан: Неготин - Јагодина, са обиласком ЗОО врта и Аква парка, Аранђеловац (бања - ноћење ).Други дан: Топола (обилазак комплекса Музеј Карађорђевића са Маузолејом

Карађорђевића на Опленцу), Крагујевац (Шумарице и Акваријум ), Ниш (Ћеле-кула и Тврђава), Нишка бања. Повратак у Неготин око 22 сата.

Дестинација 6. Екскурзија за шести разред организује се крајем маја 2008. године.

Дестинација:Први дан: Неготин – Гамзиград – Соко бања – Ниш – Смештај у хотелу Амбасадор.Други дан: Обилазак Ћеле-куле и Нишке бање. Наставак пута према Врању. Обилазак града и родне куће Боре Станковића. Посета фабрици Симпо. Повратак за Неготин.

Дестинација 7. Екскурзија за седми разред организује се крајем маја 2008. године.

Дестинација:Први дан: Неготин – Јагодина (ЗОО врт), Аранђеловац (бања и пећина Рисовача), Топола (обилазак Комплекса Карађорђев музеј ), ноћење.Други дан: Крагујевац, Шумарице и Акваријум), Краљево (манастир Жича), Врњачка бања и Трстеник (манастир Љубостиња). Повратак у Неготин око 22.

Дестинација 8. Екскурзија за осми разред организује се почетком априла 2008. године.

Дестинација:Први дан: Неготин – Београд (Музеј ваздухопловства), Сремски Карловци

64


65

(ручак и обилазак, Патријаршијски двор, Гимназија, Стражилово, Чесма “Четири лава“), Фрушкогорски манастир Хопово. Смештај у Новом Саду.

Други дан: Суботица (обилазак Градске куће, обилазак ЗОО врта на Палићу ). Посета Зобнатици. Ручак. Обилазак ергеле коња у Зобнатици. Нови Сад) ноћење.

Трећи дан: Обиласци: Петроварадинска тврђава и Спенс. Сремска Митровица:

обилазак природног резервата Засавица. Повратак у Неготин око 22 часа.Дестинација 9. Једнодневни излет за подручна одељења ( други, трећи и четврти разред ).

Дестинација: Неготин – Јагодина. Време одржавања – крај маја 2008.

Са пловидбе Белом лађом Дунавом 1986. год.


66

На Белој лађи на Дунаву 1987. год.


Школа данас

Током протеклог времена осми разред у нашој школи завршило је око 2000 ученика, не рачунајући садашњу генерацију од 99 ученика који ће ове школске године понети сведочанство о завршеној ОШ. Скоро половина ученика из школе је изашла са одличним успехом зависно од генерације, али проценат одличних никада није био испод 40%. Из сваке генерације између 15-20 ученика добијало је Вукову диплому за изузетан успех постигнут током школовања и за примерно владање. На десетине ученика осмог разреда добијали су и специјалне

дипломе за истицање у појединим наставним предметима. Школске 1998/99. године од 27 ученика VIII3 седморо је добило диплому “ Вук Караџић “, а школске 2006/07. године од 26 ученика VIII3 било је 9 вуковаца. Данас, школа тежи да кроз константну модернизацију наставног процеса и набавком савремених учила ухвати корак с временом у коме живимо, те да својим ученицима пружи што боље услове за рад и стицање знања. Школа сваке године обележава и свој дан. До 1993. године то је био 25. мај. То је

67

Ритмичари на школској приредби


уједно био и Дан младости па је свечаност утолико била већа. Променом имена промењен је датум Дана школе. Неколико година Дан школе је слављен 15. маја пошто је 6. маја школа променила назив, а тог датума обично су ученици на пролећном распусту па је било немогуће славити. Потом је Дан школе слављен 14. март, јер је то по неким подацима рођендан Бранка Радичевића, али је касније у неким документима нађено да је Бранко рођен 28. марта (ово је вероватно због старог и новог календара). Зато је устаљен

датум Дана школе 28. март. Определили смо се за тај датум јер је то и први дан пролећа кад је и време лепше. Већ 27. марта у школи се одржавају спортска такмичења у малом фудбалу, рукомету, кошарци. Гости су увек ученици из обеју градских школа и понеке сеоске. Истог дана, увече, одржава се и ђачка приредба. До 1996. године приредба је одржавана у школској трпезарији или школском пространом холу.

68

Ђачка приредба у Дому културе и школски хор


Од 1997. године приредба се за ђаке, наставнике, ђачке родитеље и љубитеље ђачког стваралаштва одржава у Дому културе. У програму учествују школски хор којим годинама успешно руководи наставница музичке културе Ема Милошевић-Анђелић. Програм увек почиње школском химном-песмом Бранка Радичевића Певам дању, певам ноћу. смењују се потом рецитатори, солисти, инструменталисти, наши ђаци који су уједно и ђаци Музичке школе “Стеван Мокрањац“ у Неготину, глумци, ритмичари и фолклористи. Сала је увек испуњена до последњег места, што казује да

за тај програм влада велико интересовање међу Неготинцима. На сам Дан школе 28. марта одржава се Свечана седница на којој се, уз присуство свих радника школе и бројних гостију представника школа наше општине, представника Општине Неготин, представника ђачких родитеља и радних организација, сумирају резултати рада од претходног до актуелног Дана школе. Тада се додељују признања ученицима-победницима на бројним такмичењима знања, талентованим младим ликовним ствараоцима, учесницима многих конкурса у Републици, али и на међународним

69


конкурсима на којима обично учествују чланови ликовне секције, као и изузетним бројним спортистима, појединцима и екипама, шахистима... Прилика је да се тог дана школа захвали и симболично одужи радницима-јубиларцима за 10, 20 или 30 година рада. Школски хол тада представља праву галерију изложбених ђачких радова у којима посетиоци уживају. На крају Свечане седнице следи културноуметнички програм у коме се приказује неколико најуспешнијих тачака са претходне приредбе. У школи се сваке године слави школска слава Свети Сава. Реже се славски

колач, организује се ђачка приредба, а потом ученици бивају послужени славским житом. За госте и раднике школе организује се коктел. У почетку слављења славски колач резао је домаћин славе, то је увек неко од радника школе, а од 1998. године тај обред чини свештеник Ранко Јовић. Школа је данас опремљена бројним савременим наставним средствима. Има 3 ТВ и 5 ДВД уређаја, 8 касетефона са ЦД плејером, 12 компјутера, а и свако подручно одељење има компјутере, неколико графоскопа ... Ту је и велики број постера писаца, научника и историјских личности, паноа и географских

70


карата.Ту су модели визуелног и практичног материјала у разредној и предметној настави. У школи је и информатички кабинет са 9 компјутера, као и 3 компјутера који користе запослени. Школа је Акционим планом опремила још један информатички кабинет са 10 компјутера добијених од хуманитарне организације GIFT из Ротердама (Холандија) посредством нашег суграђанина Милана Митрашиновића, које користе ученици петог разреда као и нижих разреда у оквиру изборних, али и редовних предмета. То је посебно унапредило наставу и приближило наставне садржаје на занимљив начин. Ту је и видео-бим као и проширени фонд

медијатеке са 100 ДВД медија на којима су презентације наставних тема из свих обавезних и изборних предмета. Набављени су рачунари за кабинетску наставу, а планира се и коришћење интернета у настави.

Метеоролошки инструменти користе се у оквиру секције физике и географије. Поново ради секција ракетарства, обновљен је материјал за хемијску лабораторију и фискултурну салу. Опремљен је простор хола школе, уређене су учионице млађих разреда, окречене су учионице и кабинети старијих разреда. Почела је са радом разгласна станица преко које се, у време одмора,

71


емитује музика коју воле млади. Кренуле су са радом новинарска и радио секција.

Школа од школске 2006/07. године излаже дечје рукотворине у излозима града и неким институцијама. Запажен је и рад секције страних језика. Радило се и на појачаној безбедности школе. Осветљени су сви школски улази прикључењем на уличну расвету, осветљен је спортски терен и санирани су проблеми мокрог чвора. Уређене су учионице у подручним одељењима где је то било неопходно.

Све наведене активности су реализоване као задаци постављени у оквиру школског Развојног плана. Резултати показују да је већина задатака завршена, а до краја 2009. планира се остварње крупних преосталих задатака: ограђивање школског дворишта, градња учионице у природи, постављање видео надзора и завршетак фискултурне сале, чиме би се заокружио Развојни план за три године. Развојни план школе следеће три године ослониће се на резултате самовредновања рада школе, кроз које наставници сами оцењују свој рад и планирају

72


и креативно осмишљавају промоцију школе као и успешност у реализацији задатака. То ће показати реалност запланираног и одсликаваће потребе и будућу визију школе. Добра сарадња са локалном заједницом и ђачким родитељима помогла је остварење бројних акција за унапређење рада школе. И поред свега наведеног, стално се мора имати на уму, првенствено, висок квалитет образовно наставног рада. То се постиже потпуном стручношћу наставног кадра од којих је већина са седмим степеном стручне спреме. Школа има 76 радника. То су директор, педагог, психолог, 21 наставник разредне наставе (18 са ВШ и 3 са ВСС), 30 наставника предметне наставе (17 са ВШ и 13 са ВСС), библиотекар, секретар школе, књиговођа, административни и финансијски радник, домар, школски мајстор, 3 сервирке и 13 спремачица. У школи раде и бројне секције: литерарна, рецитаторска, фолклорна, ритмичка, математичка, секција младих физичара, хемичара, биолога, историчара, секција техничког образовања, спортске секције и хор млађих и старијих разреда. Ученици виших разреда користе 15 универзалних учионица за наставу свих предмета и једну специјализовану за наставу појединих предмета. Поред учионица школа има седам кабинета (припрема) за наставнике, две зборнице, административни блок, две канцеларије, кабинет за директора, зубну амбуланту, школску репрографију за умножавање материјала, пространу библиотеку за око 5000 књига, у којој се изводи и настава српског језика, два пространа

хола, пет ходника, магацински простор, две просторије за рад секција, кухињу са свим потребним инвентаром и трпезарију, три спортска терена са пространим школским двориштем и боровом шумом са западне стране. Овако велики број учионица омогу-ћава рад у једној смени. У почетку су и виши разреди радили у две смене, с тим што су ученици путници увек били у преподневној смени. Од 24. септембра 1990. године виши разреди раде само у преподневној смени. Млађи разреди користе седам учионица и раде у две смене. У школи се данас, у старијим разредима уче два страна језика, енглески и немачки. У почетку су се учили енглески и руски, али је као и у другим школама, интересовање за руски језик бивало све мање па је школске 2003/04. године укинут. Енглески језик ђаци уче већ од првог разреда, а ученици из подручних одељења на наставу енглеског језика се довозе школским аутобусом у матичну школу. Настава физичког васпитања изводи се у сали-повећој учионици опремљеној неопходним реквизитима за овај предмет. Изградњом фискултурне сале која је започета 2004. године ( урађен је само темељ) решили би се дуготрајни проблеми и ђака, и наставника који су приморани да са два три одељења обављају спортске активности у тако малом простору. И поред поменутих проблема наши ученици освојили су бројне награде у разним спортским дисциплинама као што су стони тенис, атлетика, кошарка, одбојка, мали фудбал. Важно је истаћи 1995., 1996. и 1997. годину када су ученици били учесници Републичког такмичења у малом

73


фудбалу “Литас лига“. Прве две споменуте године освојили су друго и треће место, а 1997. године били су прваци овог такмичења са наставником физичког васпитања и тренером Стеваном Николићем. Две ученице ове школе, Јосифовић Ивана и Станчов Данијела, 2004. године биле су учеснице летње школе у Истраживачкој станици – Петница где су својим квалитетима у одређеним областима представљале своју школу. Ученици Александра Крачуновић и Алекса Ристић су 2006. године били учесници Регионалног центра за таленте у Бору. Обоје су освојили прво место и били на Републичкој смотри талената у Врњачкој Бањи. Александра је то постигла својим радом из географије Могућност развоја туризма у Општини Неготин. Ментор је била наставница географије Наталија Опрић. Алекса Ристић је са својим ментором, наставницом хемије Слађаном Карановић, урадио рад Омекшавање воде за потребе хлађења турбина Ђердапа II. За овај рад на Регионалном такмичењу освојио је свих 100 поена и прво место, а у Врњачкој Бањи је са 73 поена заузео високо место на листи од преко 100 такмичара. Сваке године школа је домаћин бројних општински и окружних такмичења. Одличне ученике на крају осмог разреда школа награђује и књигом, а проглашавају се и ђаци генерације свршених основаца. Ређе је то један, а најчешће је то двоје ученика.

Школске 2001/02. године:

Максимовић Милош Ракоњац Немања

Школске 2002/03. године: Барагановић Јелена Ристић Михајло

Школске 2003/04. године: Јовић Анита Јанковић Санела

Школске 2004/05. године: Плавшић Ана Мировић Вук

Школске 2005/06. године: Андонов Анђела Стингић Младен

Школске 2006/07. године: Ристић Алекса Тодић Лазар

74


75

Ученици и наставници су чланови организације Црвеног крста и учествују у бројним хуманитарним акцијама било да их организује сам Црвени крст, било да иницијатива потекне од самих наставника. Школа се налази на адреси: Интернационалних бригада 57 у насељу Цвећара на периферији (западна страна), у мирном делу града где нема много саобраћаја што доприноси безбедности ђака. Окружена је пространим парком пуним зеленила, боровом шумом и већ поменутим спортским теренима.

Испред школске зграде и главног улаза је биста песника Бранка Радичевића постављена 1996. године, рад академске уметнице и наставнице ликовне културе Наде Којић. Прилаз школи и школским теренима је осветљен. Укупна површина је два хектара што је привлачан простор за окупљање деце и омладине после наставе, а нарочито лети.

Део колектива, март 1996. год.


76

ПРИЛОЗИ - ФОТОГРАФИЈЕ

Др Наташа Томић, стоматолоградила у школској амбуланти 1985 - 1992.

Др Мирослава Лазић, стоматолоградила у школској амбуланти 1992 - 2005.


77

VIII4 с разредним Радетом Милосављевићем

VIII2 с разредном Емом Милошевић Анђелић, 2008.


78

Ученици подручног одељења у Чубри с учитељицом Небицом Станковић

VIII3 с разредном Слађаном Карановић, 2008.


79

VIII1 с разредном Надом Којић, 2008.

Учешће у обележавању Дечје недеље


80

Директор школеГрадимир Милановић

2001 - 2006.

Директор школеМирослав Маринковић

1997 - 2001.

Директор школеЉубиша Благојевић

2006 -

Директор школеМирослав Видосављевић

1982 - 1993.

Директор школеДраган Станојевић

1993 - 1997.


81


82

VI разред с разредном Љиљаном Благојевић, 1990.

Учитељица Ружица Усић са својим ђацима


83

Ђаци с учитељицом Славицом Кожицић 2001. (III разред)

Ученици са учитељицом Вером Тодоровић


84

Школски фолклор на свечаној седници школе

Колектив наставника предметне наставе, 1996.


85

Ученици VIII разреда с разредним старешином Владимиром Нинићем, 2000. год.

Генерација VIII4 сa разредним старешином Р. Милосављевићем пред другарско вече, 2003.


86

Сусрет с песником Гораном Вучковићем, 2006.

Хор под управом Еме Милошевић Анђелић


87

Учитељица Драгиња Кожицић са ученицима II разреда, 2006/07.

Прослава Светог Саве, 2005.


88

Песник Раша Попов у посети нашој школи и нашим ђацима, 2007.

Дан школе, 2007. - Школски хор под управом Еме Милошевић Анђелић


89

Колектив учитељица са директором Љубишом Благојевићем, март 2008. год.

Колектив наставника старијих разреда, март 2008. год.


90

Ученици с разредним старешином Владетом Марковићем и наст. Јелицом Петровић

Ученици с разредним старешино Радомиром Матејевићем


91

Ђаци с учитељицом Драгицом Стојкић

Ученици с разредним старешином Станојем Величковићем


92

Ученици с разредном Биљаном Андонов, 2003. год.

Матурантска шетња, мај 2007.


93

Час географије код наставника Зорана Радојчића

Час историје код наставника Ђорђа Медића


94

Белешка о аутору

Раде Милосављевић (1949.) Шаркамен

Завршио је учитељску школу, а затим вишу педагошку – српскохрватски језик и југословенска књижевност. Радио је у ОШ “Хајдук Вељко“ у Штибику. Од 1986. наставник је српског језика у ОШ “Бранко Радичевић“.

Помоћ у припреми ове књиге пружили су ми:

Мирослав ВидосављевићЉубиша БлагојевићНаташа СојевићНебојша ЖивићБиљана АндоновМаша АнтићТића РадосављевићКристина Јовановић-МанчићБожидар Благојевић

ХВАЛА ИМ !

95

Предговор ...............................................

Градња школе .........................................

Први радници школе .............................

Извештаји инспектора, надзорника, саветника ................................................

Ђачки лист .............................................

Списак бивших радника школе ............

Ваннаставне и ваншколске активности

Управљање и руковођење школом .......

Школска такмичења ..............................

Структура одељења и број ученика школске 2007/08. године .......................

Број часова по предметима и разредима ...............................................

Успех ученика ........................................

Наставни кадар у предметној настави

Од првих дана... .....................................

Школске екскурзије, рекреативна настава, летовања, излети .....................

Школа данас ...........................................

Прилози - фотографије .........................

С А Д Р Ж А Ј

7

8

12

14

23

31

35

36

40

50

53

56

57

59

62

67

76

Уредник и рецензент: Власта Младеновић

Издавач: ОШ “Бранко Радичевић” Неготин

За издавача: Љубиша Благојевић, директор

Лектор и коректура: мр Маша Антић

Компјутерска обрада: Кристина Јовановић-Манчић

Технички уредник: Бранка Благојевић

Ликовно решење: Љубиша Благојевић

Фотографије: “Фото Тића”

Штампа: Графика “Првенац” Неготин

Тираж: 300

2008.

96

Раде МилосављевићОсновна школа “Бранко Радичевић” 1982/83-2007/08.


Documents

Монографија ОШ "Бранко Радичевић" Неготин"