Није него, Војин

Није врат, него брат,

Није ћуп, него туп,

Није коса, него боса,

Није мост, него тост,

Није цвет, него леп,

Није деда, него беба,

Није цврчак, него хрчак,

Није киша, него Миша,

Није књига, него игра,

Није труба, него буба…

И на крају у бескрају

речи ме и даље смарају.

(2011)

Инспирисана песмом из

Читанке коју нисам могао да

научим напамет!

Бреме

Кад дебели да трче

крену,

танани добију мигрену.

Буцкасти тромо скачу

док вижљасти

пирамиде прескачу.

Буљооки исколачи очи

урокљиви све их урочи.

Дугоноги у куповину

кад крене

одећу по мери не сме ни

да помене.

Куд ће, шта ће,

добре су и панталоне

краће.

Уже, дуже, тешње, веће,

нико није ковач своје

среће.

И сви се надају

доћи ће време

кад њихове мане

више неће бити бреме!

(2012)

Мој деда

Кад мој деда почне да виче

ја од страха почнем да сричем.

Баби одмах проради чир,

па сместа скочи у тањир!

Нећу да једем,

деда се љути,

одмах виче

- Ви сте мангупи!

Нећу да читам,

деда се мршти,

каже да ми је читање

ко пилету крљушти.

Кад ми пребацимо деди вести

он страшно крешти -

Вести, вести, дајте вести,

од цртаћа сам у несвести!

Нема више шале са мном

јер ја сам деда са великом пажњом!

(2012)

Похвала хлебу

Један хлеб у излогу

чами

Чека мене да

будемо сами.

О, Војине мој,

Гледам те као да

сам твој!

Аух, хлебе, шта ћу

да ти радим,

Чекај само средину

да вадим!

Да ти грицкам

корицу красну

Радујем се оброку

сласну.

Да претворим твоје

златне клице

У челичне моје

мишице.

Ооо, свети хлебе,

све бих да ти дам

Само да те њам,

њам, њам!

(2013)

Замишљам да сам научник

Научници су људи којима је посао да маштају. Они могу да се играју и кад одрасту. Некада из те игре проистекне откриће. Зато и ја понекад замишљам да сам научник.

Живим у кући са пуно открића. Кад је хладно и ветровито, она се склопи у тениску лоптицу, а мени ипак није тесно. Кад је топло, хлади м се у базену са масажерима на соларну енергију, за које сам добио огроман новац. Од тог новца направио сам најузбудљивији ауто на свету. Имам и робота за кога сви мисле да је човек.

Мој проналазак је ,,Помисли и путуј’’. Он пмогућава да у једнбом тренутку помислиш на неки град, а у следећем будеш у њему.

Да сам научник, свет би био занимљивије место. За сада сам само четвртенац, који родитеље смара чудним проналасцима.

Пролећна песма

Пролеће стиже

маслачак се на ливади ниже.

Пролеће жури

медвед ливадом јури.

И змија се буди

страхом испуни много људи.

Зец већ скаче

шаргарепа од њега плаче.

Лето ће стићи

пролеће ће отићи.

И опет у круг

распуст ми је најбољи друг.

(2013)

Константинов дар

У давна времена таме и плача

кад су краљеви оштрицом мача

силу своју показивали

људи су једино од Бога спас

очекивали.

Битка је била тешка

ал` издржа Константин цар

и кад уместо мача узе крст

победа му дође к`о дар.

Док је победу славио

народу је наду поклонио

и свима веру дозволио.

Дао је да се сви који хоће крсте

у име оца, сина и духа светога

и да љубав препозн ају у души

свакога.

(2013)

Солунац

Пишем домаћи

претурам речи

солунац шта значи

не умем рећи.

Мама и тата

журе на посао

и кажу сложно

то ником данас није важно.

Чуо је деда моје питање

па ме на крило ставио

и дуго ми, дуго

о прецима својим говорио.

Солунац је име свето

за оне који се нису плашили да гину

за родну груду, огњиште и њиву

образ частан и Србију.

А онда се на длану дедином

медаља прадеде солунца нађе

и на лицима нашим осмех се јави

породични понос свету објави.

(2014)

поводом 95. годишњице пробоја Солунског

фронта

Поштовани докторе,

Пишем Вам, јер ми млађа сестрас

прави проблем. Она много воли

чоколаду, али и моје књиге. Отисци

њених прстију су на свакој мојој

свесци.

Посебна посластица су јој моје

гумице и дрвене оловке. Највише воли

да глође моје гумице, па више немам

ни једну, а мајка стално галами због

тога. Ни са дрвеним оловкама није

боља ситуација. То мало чудовиште

има челичне зубе. Све су ми оловке

изгрижене и врхови разлистани и без

гумице. Мајка опет мене оптужује и

за то.

Молим Вас, пошаљите ми нешто

што ће нашем малом чудовишту

смањити апетит или је бар

ограничити на један артикл. Надам

се да ће тако моје књиге бити

сачуване, мајка престати да звоца, а

можда ћу и ја пробат мало чоколаде!

Унапред захвалан,

Ваш Војин

Војин Цветићанин,

4/2

ОШ,,Вожд Карађорђе’’

Алексинац

Књижевни клуб

,,Велимир Рајић’’ Алексинац

(подмладак)