8 П . 16 3 .4 Г 3 6 7

М илош К овач ев ић*

Филолошки факултет у Београду

О Н Е К И М С Т РУ К Т У РН И М И Н О РМ А Т И В Н И М

ПИТА ЊИМ А КООРДИНИРА НИХ СИНТА ГМ И

У раду се анализирај у крит ериј уми кој и предст ављај у нуж не и довољне услове

т ворбе координираних синт агмиу српском ј езику. Координиране синт агме анализирај у се

с обзиром на т ри крит ериј ума: а) синт аксички, б) семант ички, и в) нормат ивни. Ст ат ус

нуж них ст рукт урно-семант ичких крит ериј ума у т ворби координираних синт агм и им ај у

крит ериј ум хомофункционалност и и крит ериј ум хомосемичност и, док се крит ериј ум хо-

моформност и ј авља факулт ат ивним. У нормат ивној процј ени ст андардној езичког ст а-

т уса координираних синт агми сва т ри крит ериј ума показуј у се „ дј елот ворним", с т им

да њихова пр имј ена ниј е консеквент на

1. Координиране конструкциј е могу бити синтагматске и реченичне. У

овоме раду бавићемо се само питањима синтагматске координациј е. Коор-

динираним синтагмама сматрај у се само хомофункционалне конструкциј е.

Синтагматском координациј ом - сагласно Белићевој синтагматској теориј и

(в. Ковачевић 1987: 41-53)- настај у независне или координиране синтагме.

1.1. Дефинициј а координираних синтагми као хомофункционалних

конструкциј а упућуј е на закључак да хомофункционалност конституена-

та представља и нужни и довољни услов њихове творбе. Је ли, дакле, сама

редупликациј а синтаксичке позициј е одређеном синтаксичком ј единицом и

нужан и довољан услов оформљења координираних синтагми? То ј е основно

питање на кој е овај рад треба да понуди научно утемељен одговор. И то с об-

зиром на примј ену двај у критериј ума: а) структу рно-синтаксичког (односно:

творбено-синтаксичког) и б) нормативног (односно: критериј ума стандард-

ној езичке исправности).

2. За научно утемељен одговор на то темељно питање овога рада потреб-

но ј е приј е свега извршити анализу (не)међуусловљености реализациј е триј у

категориј а у оформљењу координираних синтагми: а) категориј е хомофунк-

ционалност и, б) категориј е хомосемичност и и в) категориј е хомоформнос-

' kmilos@yubc.net

116 М ило ш К о вачевић

т и. Под хомофункционалпошћу, при том, подразумиј евамо да координирани

конституенти диј еле исту синтаксичку функциј у (субј екта, предиката, пре-

дикатива, атрибута, обј еката или прилошке одредбе), под хомосемичношћу

подразумиј евамо да конституенти диј еле исто категориј ално значење (нпр.

значење мј еста, времена, начина, узрока, посесивности, количине и сл.),

али да сами нису лексичкосемантички истоветни, док под хомоформношћу

подразумиј евамо да конституенти припадај у истом типу морфосинтаксичке

ј единице (нпр. истој врсти риј ечи, истом типу предлошко-падежне конструк-

циј е, односно субординиране синтагме, или зависне клаузе).

2.1.. Синтагматска хомофункционалност , ни ту нема научне несаглас-

ности, не подразумиј ева и хомоформност координираних ј единица. Наиме,

у координирану везу могу улазити не само структурно изоморфне (а), него и

структурно хетероморфне ј единице (б), што потврђуј у и сљедећи примј ери1:

(а) Плашљиви и несигурни. anu агресивни л.уди, пуштај у бркове, браду и обрве. (Ве-

черње новости, 29. 8. 2010, 32); Овуда не могу ни пешаци, ни возила, ни млеко, ни лекови

(Вечерње новости, 21. 2. 2008, 11); ...транзициј а може бити веома дуга и врло скупа. (Ве-

черње новости, 27. 2. 2008, 19); Домаћице, u.nu деца или ст арци, свежу у бошчу што ее

нашло и носе. (М. Стој ановић, 101); Ниј е био ни одавде ни оданде, ни од данас ни од ј уче.

(Вечерње новости, 18. 2. 2009. 24); Млади и ст ари лекари, запослени и незапослени, они

из сеоских амбулант и и елит них приват них клиника су стављени у исту раван ј ер се сви

морај у учланити. (Правда, 3-4. 11. 2007, 40); Дочека их лаве.ж манаст ирск их naca и коко-

дакање узнемирених кокошака. (М. Канор, Уна, 108); С књигама или без књига - у случај у

таквих л>уди - на исто се хвата. (Вечерње новости, 28. 6. 2010, 15: Владимир Кецмано-

вић); Знам да су људи уз мене и да ме подрж авај у. (Блиц, 31. 12. 2009 - 1-2. 1. 2010, 30);

Српске странке позвале грађане да бој кот уј у Уст ав и да у uimo већем број у узму српско

држ ављанст во (Вечерње новости, 24. 10. 2007, 4); Овде на граници, кад прођу догађај и и

кад човек погледа уназад, многе се ствари виде ј асниј е и боље него из центра. (М. Стој а-

новић, 100) ; и сл .

(б) Ни овде. ни код нас. ниј е било другој ачиј е (Блиц, 12. 8. 2007, 4: Горан Бабић);

Јуче и т оком Hohu избило ј е више од 170 пожара широм Грчке. (Блиц, 26. 8. 2007, 7); Биће

и одлазака и неопходних пој ачања. (Вечерње новости, 23. 12. 2007, 28); И да сви (колико

год нас у свету иу свим Србиј ама има) дохватимо трубе гласне, нај гласниј е (Правда, 13.

8. 2007, 4: Душко М. Петровић); Кристина ј е ћут ећи и погнут е главе прошла и отишла у

спаваћу собу. (Блиц, 20. 12. 2009, 31); Када ј е Болоњски систем, о коме се у Србиј и гово-

рило крит ички и са предрасудама кој е проистичу из необавештености, уведен, подигла će

велика прашина. (Вечерње новости, 20. 11. 2008, 2); Београђани нај ављуј у велику борбу и

да се неће бранит иу главнаи граду Чешке. (Вечерњс новости, 20. 8. 2009, 38); Полициј а ј е

на северу Немачке током претпрошле ноћи затворила више аутопутева због саобраћај них

несреће или да би омогућша несмет ан рад возилима за чишћење снега. (Всчерње новости,

13. 1. 2010, 16); Ниј е било лаких противника у првом делу, а камоли кадај е ост ало нај-

бољих 16 екипау Европи (Вечерње новости, 16. 1. 2010, 45); Ја сам ту због забаве и да бих

побеђивала у ст оном фудбалу. (Курир, 3-4. 7. 2004, 24); Будућност одустала од Јадранске

лиге пошт о ж ели да подмлади т им. али и због неразумевања. (Глас ј авности, 3. 7. 2002,

14); Они су судском одлуком принудно исељени, али, како сматрај у, све ј е урађено на npe-

чац и npe него шт о ј е одговорено на ж албу поднет у Апелационом суду. (Вечерње новости,

31. 8. 2010, 3 1) итд.

1 Списак извора из кој их су ексцерпирани сви у раду иаведеии примј ери дај емо на крај у

р ад а.

О неким ст руктурним и нормат ивним пит ањима кооридинираних синт агми 117

Синтагматску координирану везу, како се из примј ера (а) види, могу

чинити истоврсне лексеме (лексеме што припадају истим врстама риј ечи),

истоврсне синтагме (именичке, придјевске, прилошке), или пак функционал-

но истоврсне зависне клаузе (обј екатске, прилошкоодредбене и сл.)- Али у

координирану синтагматску везу могу, како то показуј у примј ери (б), улазити

и функционално подударне, а структурно-синтаксички неистоврсне ј едини-

це (нпр. лексеме и предлошко-падежне конструкциј е, лексеме и синтагме,

лексеме и зависне клаузе, зависне синтагме и зависне клаузе). Једини нужан

услов ј есте да те ј единице имај у статус синтаксеме, као минималне функ-

ционалне синтаксичке ј единице (Золотова 1988: 4), тј . ј единице кој а може

самостално вршити неку од реченичних (односно синтагматских) функциј а:

субј екта, предикатива, атрибута (широко схваћеног и као атрибу га, и као ат-

рибутива, и као апозитива и као предикатског апозитива) обј екта или адвер-

биј алне одредбе.

2.1.1. Наприј ед наведени (а/б) примј ери координираних синтагматских

конструкциј а упућуј у на закључак о факултативности крит ериј ума хомофор-

мност и у остварењу хомофункционалних конструкциј а. Друкчиј е речено, о

неусловљености категориј е хомофункционалности категориј ом хомоформ-

ности у творби координираних конструкциј а. На структурно-синтаксичком

плану заиста ј е тако: хомофункционална веза не искључуј е било кој и тип

синтаксичке ј единице у координираној вези. Норма, међутим, не допушта

фигуру супстантиватику. (О структурним, семантичким и стилистичким осо-

бинама конструкциј а фигуре супстантиватике в. опширно у Ковачевић 2000:

263-286). А она се заснива на вези супстантивата и супстантива, тј . подразу-

миј ева координирано уланчавање супстантиватизиране адј ективне лексеме

са именицом као надређеним чланом неконгруентне супстантивне синтагме,

к ао н п р . :

...грађани и даље губе сате и дане чекај ући у редовима испред полициј ских сганица,

на свој у и шт ет у државе (Блиц, 14. 3. 2010, 19); На климатском самиту у Копенхагену

пооштрен ј е сукоб између богат их и земак а у развој у. (Вечерње новости, 12. 12. 2009,

15); Ми нисмо ист раж ни нит и органи гоњења. (Вечерње новости, 11. 8. 2009, 2); Ни

председнички. ни парламент арни, ни избори за локалну управу више не могу да „ оборе"

ппасаче (Вечерше новости, 19. 12. 2007, 3); Онај е казала дато ниј е само њен, већ и проблем

свих пензионера. (Вечерње новости, 2. 8. 2010, 41); Ово ниј е Керумова, него ст ранка свих

грађана Хрватске (Политика, 26. 9. 2009, 4); Коридор 10 ниј е и не сме да буде парт иј ск и,

већ прој екат од националног значај а. (Вечерње новости, 26. 5. 2010, 2); ...до кобне пов-

реде 25. ј ула 1997. године ниј е дошло његовом, него кривицом извођача радова. (Вечерње

новости, 1. 10. 2010, 25); Ми ћемо од Зај еднице суперлигаша тражити да наша иут акмш/а

ОФК Београда почну минутом ћутње. (Курир, 27. 2. 2010, 24); Када се мој и и родит ељи

мог супруга нађу зај едно, обично буде смешних сцена (Вечерње новости, 14. 2. 2010, 23);

То су ситуациј е из мог и ж ивот а мој их приј атеља. (Вечерње новости, 16. 2. 2009, 47);

Доминирај у мањи, шт едљиви и аут омобичи „зелене технологиј е" (Вечерње новости, 8. 3.

2009, 10); Ако мислите да историј а почиње од момента кад неко постане ј авни или функци-

онер владајуће партиј е, варате се (Правда, 7. 4. 2010, 2); итд.

Иако стилистички несумњиво кудикамо боље од конкурентних координи-

раних конструкциј а с координираном везом исте именице као надређеног чла-

на конгруентне и неконгруентне супстантивне синтагме [... на свој у и шт ет у

118 М ило ш К о вачеви ћ

државе <— на свој у шт ету и шт ет у државе; ...то ниј е само њен, већ и проблем

свих пензионере <— то ниј е само њен проблем, већ и проблем свих пензионере,

и сл.], конструкциј е фигуре супстантиватике не сматрај у се књижевној езич-

ки исправним, ј ер „ придев не може одређивати именицу од кој е ј е раздвој ен

везником и. Стога овде именица треба да стој и непосредно после придева, а

на другом месту да буде заступљена заменицом онај : нудист ичке плаж е и оне

за богат е гост е... Тамо где таква замена ниј е могућа, именица се мора поно-

вити: несврст ане земље и земљеу развој у, редовни судови и судови удруж еног

рада" (Клај н 2004: 164; Ћупић 1980: 169-172). Истраживање стилистичких

вриј едности нормативне и ненормативне конструкциј е показуј е да ј е норма

граматичка насупротна норми стилистичкој . Друкчиј е речено, да ј е норматив-

но препоручена конструкциј а стилистички неупоредиво лошиј е рј ешење од

конструкциј е фигуре супстантиватике. (Ковачевић 2000: 263-286). Осим тога,

у овоме случај у норма у потпуности „дезавуише" чињеницу да категориј ална

неистоврсност не може бити препрека творби координиране синтагме.

2.1.2. Редукциј а хомолексичког члана из координиране синтагматске

везе ниј е одлика само конструкциј а фигуре супстантиватике. Нити су те

конструкциј е ј едине од редукованих кој е норма не подржава. Тако норма

стандардној езички недопуштеним сматра и конструкциј е силепсе падеж а.

(О структурним, семантичким и стилистичким карактеристикама силепсич-

ких конструкциј а в. исцрпно у Ковачевић 1987a: 158- 173; 2000: 193-212). А

то су координиране синтагме с двама приј едлозима насталим редукциј ом

ј едне од двиј у лексички подударних а граматички неподударних именица,

тако да се у њима падежна конгруенциј а остваруј е само између другог (кон-

тактног) приј едлога и експлициране контактне именице, док изостај е између

првог приј едлога и дистанциране именице, као нпр.:

«3а" и „ прот ив

" туђих живота (Вечерње новости, 9. 3. 2010, 2 1: наслов); Булевар

ј е булевар и са и без платана (НИН, 3066, 4. 3. 2010, 33: Јован Ћирилов); ...грађани црно-

горског главног града имај у опречна мишљења о догађај имау и око Савезног парламепт а

(Побј еда, 5. 11. 1992, 2); Тек тада ј е настала паклена дискусиј а за и прот ив шт рај ки (Д.

Ћосић, 416); Гост ј е поверио домаћину рецепт за справљање ћушпај за од киселице и од

коприве са или без маргарипа (Д. К иш, 113) и сл.

«Спој еве као са и без приколице, са или без додат ка, за и прот ив сек-

суалног васпит ања, у кој има падеж именице одговара само другом, а не и

првом од предлога, наша граматичка норма не допушта. Треба рећи (макар

то каткад звучало и гломазно) с приколицом и без ње, с додат ком или без

њега, за сексуално васпит ање и прот ив њега. Наслов књиге Меше Селимо-

вића За и прот ив Вука ниј е погрешан (овде се „Вука" слаже и са ј едним и са

другим предлогом), па, ипак, и такве спој еве боље ј е избегавати, ј ер нас лако

могу навући да кажемо за и npomue Вукових идеј а и слично. У склоповима

као лет ови из и за Риј еку мора се именица поновити: лет ови из Риј еке и за

Риј еку. (Клај н 2004: 158). Међутим, и овдј е ј е, као и код конструкциј а фи-

гуре супстантиватике, нормативна координирана конструкциј а стилистички

неупоредиво лошиј е рј ешење од оне силепсичке нормативно проскрибоване

(Ковачевић 1987a: 158- 173; Ковачевић 2000: 207-209).

О неким ст рукт урним и нормат ивним пит ањима кооридинираних синт агми 119

2.1.2.1. Интересантно ј е, међутим, да норма ниј е досљедна у прогону

свих типова силепсичких конструкциј а. Док прогони силепсу падежа, дотле

не осуђуј е (можда и због тога што досад ниј е ни уочила њихово постој ање?!)

ни силепсу број а, ни силепсу негациј е. Силепса број а настај е када се из ко-

ординиране везе двиј у супстантивних конгруентних синтагми редукуј е ј едне

од двиј е лексички подударне али у граматичком број у неподударне имени-

це, тако да се „у координираној вези конгруентних атрибута конгруенциј а

остваруј е између контактног атрибута и надређене именице, док слагање у

број у изостај е између надређене именице и дистантног атрибута" (Коваче-

вић 2000: 198), као нпр.:

Црна Гора, као наследник т е и касниј их Југославиј а, решила ј е да зако-

ном разреши контраверзу. (Вечерње новости, 30. 7. 2010, 16); Мој брањеник

[je] носилац нај виших одликовања из балканских и Првог свет ског рат а (В.

Драшковић, 78); Међутим, републичке и савезна влада поставиле су барикаде

црном девизном курсу (Политика, 9. 4. 1994, 13); ...са Пала ј е том приликом

стигло обј ашњење о укидању поменут е и других концесцја (Политика, 5. 5.

1994, 10); Лекторати су од изузетне важности, али нису ј едине тачке додира

између наше и других земаља (Политика, 11. 9. 2010, Културни додатак, 3:

Небој ша Брадић) и сл.

Силепса негациј е настај е када се из координиране везе двиј у глаголс-

ких синтагми редукуј е ј едан од два лексички подударна али у „ истиносној

вриј едности" (потврдности или негираности) неподударна глагола, тако да

се у координираној конструкциј и конгруенциј а потврдности или одричности

по правилу остваруј е између надређеног и контактног члана, док изостај е

између надређеног и дистантног члана (Ковачевић 2000: 202), као нпр.:

Зашто грађани никад или веома рет ко npuj a<ubyjy честе случај еве крађе у такси во-

зилима (Национап, 4. 4. 2002, 23: nadnaslov); Вељко ј е до сада са музиком имао мало или

нимачо везе (Национал, 13. 3. 2002, 10); ...зашто ј е тако мало in u нимало озбиљних рас-

права о одговорности (Данас, 12. 4. 2002, 8); Сад све ј едно што сви знамо колико мало

или нимало одлу чуј еш, битно да си савладала политички ј език. (Блиц, 4. 8. 2002, 5); ...обе

стране су изј авиле да да ј е пост игнут маш или никакав напредак (Политика, 31. 5. 1994,

6); Занимљиво ј е да власти и даље cnopo или никако не демант ују нити разобличуј у оваку

политичку пропаганду (Политика, 12. 8. 1994, 14); и сл.

2.1.3. Конструкциј е силепсе падежа отварај у питање о могућности ко-

ординирања ј единица кој е немај у статус синтаксема. У питању су, наиме,

координациј а или предлога или везника. Редукциј ом хомолексичког супстан-

тива из предлошко-падежне конструкциј е остваруј е се, зависно од падежне

(не)подударности, нормативно (не)допуштена координациј а приј едлога, као

н п р . :

О нижим ценама горива, ни npe ни после либерапизациј е нико и не говори (НИН,

3100, 27. 5. 2010, 33); Јер, Момо Капор ј е ишао увек незнатно испред и изнад, можда и

изван живота. (Политика, 13. 3. 2010, 13); ...да ли ј е за играче боље дареше питање транс-

фера npe или после шампионата(Вечерње новости, 13. 2. 2010, 48); И npe ииослеутакмице

говорило се о будућности. (Блиц, 29, 8. 2010, 42); Код нас у последње време ј е изузетно

важно да ли ј е [истраживање ј авног мњења] било npe unu после одлуке Међународног

12 0 М ило ш К о вачевић

суда, пре или после скупштинске расправе, пре или после Генералне скупштине У Н (Поли-

тика, 15. 9. 20 10, 6); и сл.

2.1.3.1. Координациј а зависних везника (субј унктора) остваруј е се у слу-

чај евима када су везници ј едини диференциј ални елементи двиј у хомофунк-

ционалних клауза, тако се редукуј у а) сви „поствезнички" елементи ј едне од

клауза будући да су они истоветни са елементима друге у координирану везу

доведене клаузе, или се б) у координирану везу доводе зависни везници чиј и

се подударни садржај и препознај у у реченичном „ предвезничком" контексту,

к ао н п р . :

а) Питањеј еда ли иколико ј е могуће да оваква ауто перцепциј а ... може опстати (По-

литика, 9. 1. 2010, КУ Н, 2); ...стиде сељуди да причај у где и како живе. (Вечерње новости,

12. 7. 2010, 17); Ми нећемо да се мешамо у то коме и како ј е држава продала предузеће.

(Вечерње новости, 7. 7. 2010, 23); Слушам говорника кој и обј ашњава како и зашт о ј е

боља штедња у динарима. (Правда, 16. 8. 2010, 25); Немачка има игру, ј асан план како и

где напада ривале, и ј асну улогу фаворита у групи „Д" (Вечерње новости, 5. 6. 2010, 39);

[Онај ј е, веруј ем, заштитила свој патент гажо игдетреба држати мобилни телефон? (НИН,

3107, 15. 7. 2010, 55); Хај де да ми честитате за четири године, када и ако будемо нешто

направили. (Курир, 14. 3. 2009, 24); и сл.

б) То ј е тако посебан меч. Надам се да ће успети некако да га заврше, мада нисам

сигуран када и како. (Вечерње новости, 25. 6. 2010, 35); Био сам одлучио да се убиј ем - ј е-

дино сам размишљао како игде, (В. Стевановић, 15); Знаој е да ће сето ј еданпут догодити,

само ниј е знао када и како. (М. Капор, 185); и сл.

2.1.3.2. Ако се у процесу редукциј е истоветних ј единица двиј у клауза

остваруј е координациј а зависних везника, поставља се питање о могућнос-

ти координациј е независних везника. Такву могућност, међутим, искључуј е

сам структурни статус независних везника: Независни везници, као што се

зна, за разлику од зависних нису структурни елементи ниј едне од клауза кој е

повезуј у. (О структурно-син гаксичком статусу зависних и независних везни-

ка в. исцрпно у Ковачевић 1998: 11-35). Будући да не припадај у структури

клауза (него су међуклаузални елементи), они ј едноставно при било каквој

редукциј и клауза не могу, за разлику од зависних, бити њихови „ структурни

репрезентанти". Не само да изостај е координациј а конј унктора (тј . везничко

низање независних везника), него се искључуј е и могућност нагомилавања

координираних везника (уп. Ковачевић 1998: 258-267), чему као да проги-

вурј ече врло распрострањени примј ери сљедећег типа:

Млад а eeh искусан (Вечерње новости, 26. 8. 2010, 45: наслов); Грађани у целој

земљи, па и у овом месзу, имај у право на свој у веру. (Вечерње новости, 3. 8. 2010, 9);

Ову могућност предвиђа садашњи. али и будући закон о друмском саобраћај у (Вечерње

новости, 22. 1. 20 10, 30); Писци, новинари, али и гинеколози, наставници. представљали

су и представљај у нашу земљу у иностранству (Вечерње новости, 11. I I . 2007, 13); Ро-

дитељима, а и деци ј е лакше да им све предмете предај е учитељ (Блиц, 13. 4. 2008, 27);

...наставио ј е да плени публику свој им шармом на зај едничкој турнеј и широм Србиј е али и

у иностранству. (Курир, 11. 11. 2007, 12); Додик, а и нај шира ј авност у РС, у тој синтагми

„ нефункционална Босна" виде нај аву убрзане унитаризациј е (НИН, 2968, 15. I I . 2007, 67);

Придев „жут" општа ј е карактеристика многих болести, па и хепатитиса. (НИН, 2968, 15.

11, 2007, 9); Нико, па ни командант армиј е ниј е могао да утиче на вој но правосуђе (Ве-

черње новости, 28. 11. 2007, 21); Ни он, о >ш број ни мештани са кој имасмо разговарали, не

О неким ст руктурним и нормат шним пит ањима кооридинираних синт агми 12 1

могу да се начуде како ј е... (Вечерње новости, 5. 1. 2008, 37); Стј у Шепард ... ј едва налази

време за жену, али и за љубавницу. (Вечерње новости, 30. 12. 2007, 23); Воли човек спорт,

али и лепе жене. (Курир, 14. 2. 2008, 13); Истина, остане вам ауто - а и деца. (Блиц, 20. 7.

2008, 18: Радослав Петковић); и сл.

У свим наведеиим и сродним примј ерима истакнуте ј единице - иако

обј е хомоформне с везницима - нису нити обј е могу бити везници. Увиј ек ј е

у питању спој везника и асеверативне (истицај не, интензификаторске) пар-

тикуле. Већи комуникативни значај другог елемента координациј е наглашава

се употребом партикуле. Будући да су у питању не приклаузалне него при-

лексичке партикуле, први елемент спој а нужно има статус везника, а други

статус партикуле (јер независни везник као неструктурни елемент ј единица

кој е повезуј е мора заузимати међукомпонентну позициј у). У питању су, као

што се види, три форме спој ева (односно шест узме ли се у обзир крите-

риј ум (не)негираности форме партикуле) везника и партикуле: па (н) и, а (н) и

и али (н) и2. Спој па (н)и означава тзв. инклузивну, супсумирај ућу координа-

циј у; њом се наиме показуј е да компоненте координиране синтагме нису по

семантичком опсегу равноправне, него да прва има општиј е значење у кој е

ј е готово укључено значење друге компоненте. Што се пак спој ева а (н) и

и али (н)и они су синтаксички и логички - укинемо ли компоненту интен-

зификациј е - замј ењиви копулативним везником и или ни(т и) . А они су и

настали у процесу формалног диференцирања везника и партикуле (о томе

види шире у Ковачевић 1998: 246-257), па ј е умј есто неоствариве комбина-

циј е копулативног везника хомоформног са партикулом, копулативни везник

(н) и замиј ењен адверзативним везником а или али (дакле: *Родитељима и и

деци ј е тако лакше —»Родитељима а/али и деци ј е тако лакше, и сл.). Замј ена

копулативног адверзативним везником налази свој е упориште и у тзв. кон-

венционалној импликациј и, заснованој на предубј еђењима „ западњачке циви-

лизациј е, па, самим тим, и културе", кој а „узрокуј у то да се уместо саставног

везника кој и ставља у исту раван 'богат

' и

'срећан

', односно

'сиромашан

' и

'поштен

', пој ављуј е везник (у српском али) кој им давалац изј аве алудира на

неочекиваност чињеничног стања са кој им нас суочава" (Ивић 2006: 101).

2.2. С критериј умом хомофункционалности много ј е условљениј и и

комбинаторниј и крит ериј ум хомосемичност и од критериј ума хомоформнос-

ти. Реализациј а два типа хомофункционалних веза, наиме, подразумиј ева и

хомосемичност. Конкретно речено: ниј е могућа координациј а конгруент них

ат рибут а нит и адвербиј алних одредби ако хомофункционалност не прат и и

хомосемичност . Друкчиј е речено: ни конгруентни атрибути ни прилошке од-

редбе не могу творити координирану синтагму ако не диј еле исти семантичку

категориј у. Ево нај приј е неколико примј ера за низање некоординираних хе-

теросемантичкних а) конгруентних атрибута, и б) прилошких одредби:

2У првом примј еру ј ављасе и спој a eeh, алиј е потпуној асно дату већ не може бити везник,

ј ер ј е за њего ву везничку употребу неопходно да претходна компонента буде одрична; због тога

га и нисмо издвој или као посебни везничко-интензификаторски спој .

12 2 М илош Ковачевић

(а) Та мој а т ешка оптужница била ми ј е у почетку нека врста ауре. (НИН, 3087, 25.

2. 2010, 37); ...покушаћу да углавим ј едчо крат ко брачно путовање до почетка припрема

(Вечерње новости, 3. 1. 2010, 40); Нај боља српска атлетичарка ј е, ипак, истакла да ј ој ј е

у победничком походу одмогло и здравствено стање (Блиц, 4632, 3. 1. 2010, 43); Реч ј е о

ј едној слат кој комедиј и (Вечерње новости, 3. 1. 2010, 17); Такој е на овоЈј ефт иној скупоћи

постао жижак големе моћи (Вечерње иовости, 3. 1. 2010, 24); Нека ст ара правила ... више

не важе (Вечерње новости, 3. 1. 2010, 38); Овај ледени плаго, као и прошле године, нала-

зиће се у близини кружног тока (Вечерње новости, 4. 1. 2010, 42); Нај популарниј а српска

планина годинама држи рекорд по број у српских туриста (Вечерње новости, 4. 1. 2010,

8); Џек полако почиње да сумња да ипак нешто недостај е у његоваи гламурозном животу.

(Вечерње новости, 4. I . 2010, 29); Мали неупадљив ресторан на железничкој станици. (По-

литика, 23. 1. 20 10, 36) итд.

(б) Имамо квалитет и треба да играмо офанзивно од првог минут а. (Вечерње но-

вости, I . 9. 2010, 44); Деј ан Удовичић, селектор Србиј е,ј уче у Загребу имао уобичај ене

редовне састанке са играчима. (Вечерње новости, 1. 9. 2010, 47); У два дана на овом мест у

коментаришемо догађај е директно везане за Фудбалски клуб Партизан. (Блиц, 5. 9. 2010,

2); Играте одличноу последње време. (Вечерње новости, 5. 9. 2010,39); Шампион ј е од си-

ноћ на свом месту, сам на врху суперлигашке табеле. (Вечерње новости, 5. 9. 2010, 36); На

крај у полувремена на улазу у mynei подигао ј е и три прсга! (Вечерње новости, 5. 9. 2010,

36); Луковић има високо мишљење о Словенцима, кој и гостуј у у Београду у ут орак увече.

(Вечерње новости, 5. 9. 2010, 37); Судбина предлога Резолуциј е УН о Косову решаваће се

у ут орак у Бриселу. (Вечерње новости, 5. 9. 2010, 5); итд.

Ни у ј едном од наведених примј ера конгруентни атрибути и адвербиј ал-

не одредбе не диј еле исти семантичку категориј у, па и не чине координиране

синтагме. А недвосмислени показатељ њихове некоординираности ј есте не-

могућност употребе координираног везника. Везничка координирана конс-

трукциј а и у ј едном и у другом случај у могућа ј е само уколико конгруентни

атрибути или адвербиј алне одредбе имај у исто категориј ално значење, што

недвосмислено потврђуј у и сљедећи примј ери:

а) Постој и добро илоше позориште. Памет но и лепо или глупо и зло. (Вечерње но-

вости, 5. 6. 2010, 31); У потиљак су му буљиле изврнут е и разрогачене козј е очи. (Момо

Капор, Зое, 21); При писању текста резолуциј е Србиј а ј е консултовала све релевантне до-

маће и међународне факт оре. (Вечерње новости, 30. 7. 2010, 2); Ако се нешто не предузме,

ова и следећа година би могле да буду економски теже него прошла. (Вечерње новости, 16.

6. 2010, 2); У источњачкој традициј и имате низ филозофских ш и религиј ских школа кој е

користе еротску праксу и искуство у свој им учењима. (Вечерње иовости, 1-3. 5. 2010, 20:

Давид Албахари); Плашљиви и несигурни, али агресивни људи, пуштај у бркове, браду и

обрве. (Вечерње новости, 29. 8. 2010, 32); Тим чине важ ни и важ ниј и [играчи]. (Вечерње

новости, 1. 9. 2010, 46); Нема ниске и високе цене (Вечерње новости, 1. 9. 2010, 7); Тако ј е

померио божј е иљудске законе (Вечерње новости, 13. 9. 2010, 35: Горан Петровић) итд.

б) Таленат npe wiu касниј е дође до изражај а (Вечерње новости, 31. 1. 2010, 24); Пада-

вине се очекују и динас и сут ра (Блиц, 14. 2. 2010, 1); Немачка ј е фаворит. Не самоу овој

ут акмици већ и на целом турниру. (Вечерње новости, 13. 6. 2010, 20); Кој им критеријумима

да вј еруј у ови што су рођеним очима читали големе наслове не само no т аблоидима него и

на ст раницама озбиљне шт ампе о Језди и Дафипи. (Блиц, 13. 6. 2010, 4: Горан Бабић); Рав-

ница никад није спокој на а камоли ј еднОлична (Вечерње новости, 10. 7. 2010, 1); итд.

2.2.1. Као да изузетак од правила о немогућности координациј е адвер-

биј алних хетеросемичких ј единица представљај у примј ери хетеросемичких

прилошких одредби (по правилу изражених прилозима) међусобно повеза-

них искључиво лексемом „ и", као нпр.:

0 неким ст рукт уршш и нормат ивним пит ањшш кооридинираних синт агми 12 3

Боље да не коментаришем много, да не буде како^век и само критикуј ем. (Вечерње

новости, 10. 8. 20 10, 47); Не држи се, не сгој и теза да се данас и овде не може говорити о

тамо неким господарима (Правда, 10. 8. 2007, 4: Душко М. Петровић); Тражимо их ст ач-

но и свуда. (Венерње новости, 13. 5. 2009, 2); Али сј ећа ли се уопште неко данас и овдј е

Фикрета Абдића, званог Бабо (Блиц, 30. 11. 2008, 4: Горан Бабић); Некада и негдј е. већ

поодавно, читао сам о томе како хариђани, тј . париј е, тј . нај сиромашниј и слој Индиј е живе

од ј едног долара дневно (Блиц, 7. 12. 2008, 4: Горан Бабић); Упињући се да допринесем

побољшању укупних прилика писаца сада и овде, имам одрешене руке (Политика, 7. 2.

2009, КУН, 3: Зоран Живковић); Ни Јевреј ин, ни Американац, ни Пољак, знаој е да ћеувек

и свугде остати помало у изгнанству. (Вечерње новости, 18. 2. 2009, 24); Кај ем се што сам

дошао. Некад и по неколико пут а у ј едном дану. (Вечерње новости, 21. 2. 2009, 48); Због

тога су, умј есто производње, игре на срећу данас и овдј е нај уносниј а привредна грана.

(Блиц, 31. 5.2009, 4: Горан Бабић); Оно што ј е Роџер урадио у последњих пет година ника-

да и иикоме ниј е поло за руком. (Вечерње новости, 14. 6. 2009, 37); Елем, овдј е и данас ...

игре на срећу и силни приватни универзитети напросто буј ај у (Блиц, 19. 7. 2009, 4: Горан

Бабић); Имам идеј у за филм какав ј е неопходно снимити сада и овде. (Политика, 8. 8. 2009,

КУН, 2); Увек и свуда подсећамо оне кој и навиј ај у за нас на неопходност поштовања за-

кона. (Политика, 22. 8. 2009, 17); Да ли и ви спадате у групу оних кој и увек и свуда касне?

(Вечерње новости, 2. 2. 2010, 32); и сл.

Ни у ј едном од наведених примј ера лексема и нема функциј у координира-

ног везника, него искључиво функциј у интензификаторске (асеверативне) пар-

тикуле. Да дате везе хетеросемичких прилога не чине координирану синтагму,

доказуј е и тест дистанцирања прилога (тј . њиховог дистантног размј ештања

у оквиру реченице). Док компоненте координиране синтагме ниј е могуће од-

вој ити ј едну од друге а да реченица остане граматична, дотле ј е у оваквим

спој евима текстуално размј ештање с редукциј ом или пак без редукциј е парти-

куле, увиј ек могуће, као нпр.: Тражимо их ст ално и свуда [—» Ст ално их тра-

жимо и свуда]; Не држи се, не стој и теза да се данас и овде не може говорити

о тамо неким господарима [—»... не стој и теза да се и овде не може данас гово-

рити о...] ; Кај ем се што сам дошао. Некад и по неколико пут а у ј едном дану [—»

Некад се кај ем и по неколико пут а у ј едном дану што сам дошао] итд.

2.2.1.1. Да у датим случај евима лексема и представља интензификаторс-

ку партикулу, а не везник, потврђуј у и примј ери у кој има та лексема привид-

но везуј е хетерофункционалне сИнтаксеме, попут сљедећих:

Каткад би се начиСто откинуо и казивао и оно што сигурно нигде и никоме не би. (М.

Стој ановић, 63); ...да ли ће ЕПС добити баш сада и оволики проценат корекциј е ценовника

(Вечерње новости, 15. 11. 2007, 9); Подилазе [политичарима] сви и свуда у Србиј и. (Ве-

черње новости, 15. 8, 2010, 3: Миро Вуксановић); Никада и никоме нећемо бити резерва

(Курир, 19. 11. 2008, 3); и сл.

Као што се види, „ и" ј е у првом примј еру интерполирано између при-

лошке одредбе и обј екта (нигде и никоме), у другом примј еру између при-

лошке одредбе и конгруентног атрибута (сада и оволики), а у трећем између

субј екта и прилошке одредбе (сви и свуда). Будући да ј е хомофункционалност

нужни услов творбе координираних синтагми, ј асно ј е да такви примј ери не

могу ни практично ни теориј ски потпадати под те синтагме. То, логично,

потврђуј е и тест дистантног размј ештања датих лексема у реченици (уп.: Ни-

када и никоме нећемо бити резерва —»Никада нећемо бити резерва никоме).

124 М ило ш К о вачеви ћ

2.2.2. И у оквиру хомофункционалних и хомосемичких синтагми, нор-

ма издвај а два типа као стандардној езички недопуштена. Први услов норма-

тивности хомофункционалних хомосемичких синтагми ј есте тај да коорди-

ниране компоненте не смиј у бити синонимне; оне морај у припадати истој

семантичкој категориј и, али саме не смиј у бити истозначне. Уколико су коор-

диниране компоненте лексички истозначне (синонимне), остваруј е се тауто-

логиј а као стилско-граматичка погрешка. (О структурно-семантичким и сти-

листичким карактеристикама таутолошких и плеонастичких конструкциј а в.

шире у Ковачевић 2003: 237-266). А „међу ј езичким грешкама на кој е су нај-

чешће упозоравали традиционални нормативни граматичари и наставници

српског ј езика били су плеоназам (употреба сувишних речи) и таутологиј а

(исказивање истог пој ма двапут, различитим речима)" (Клај н 2004: 201). А

таутолошке конструкциј е нису риј етке не само у свакодневном, разговорном

ј езику, него ни у ј езику масмедиј а, посебно оном новинарском:

Прес свуда и на свакам месту има свој е поверљиве изворе (Прес, 21. 6. 2006, 13);

Свуда и на сваком кораку Чавић истиче да ј е Србин (Курир, 29. 7. 2009, 24); Ниј е ни њему

мипо и драго да виси на Теразиј ама (Национал, 11. 3. 2002, 3); Ратко ј е uauia дика и naui

понос. (Национал, 10.4. 2002, 5); Али, Ти лично и персонално - одлучила! (Блиц, 4. 8. 2002,

5); Епилог ј е, дакле, да ј е за обе стране на крај у дербиј а чаша и полупразна и полупуна. (Ве-

черње новости, 1. 3. 2009, 32); Открила сам да се позоришни миље и т еат арски амбиј ент

у Енглеској не баве политиком. (Блиц, 3. 11. 2002, 16); У време кад смо ст ално и увек

бирали Слободана Милошевића измишљен ј е виц о баби кој а нема шта да ј еде... (Блиц, 8.

9. 2002, 6); Не знам због чега сам неки дан... помислио опет и поново на чувену Брехтову

строфу о телету. (Блиц, 13. 6. 2004, 4: Горан Бабић); Знали су врло добро да у светској

политици влада моћ кој у само и ј едино пружа новац. (Интернационал, 24. 3. 2004, 5); У

Црној Гори се већ увелико полемише како и на кој и начин да се поправи или промени нај-

виши законски акт. (Политика, 2. 4. 2003, 10); То су будалашт ине и глупост и! (Курир, 13.

8. 2003, 13); Уз то, изрекаој е и неке неист ине илаж и. (Блиц, 23. 2. 2003, 11); То себи могу

да дозволе само они имућниј и и бољест ој ећи. (Политика, 31. 3. 2003, 8); Паре ми, наравно,

нису важне, ј ер мени риљање и копање не гине. (Политика, 31. 3, 20Q3, 12); и сл.

Интересантно ј е да су нормативисти осуђивали само копулативне коорди-

ниране синтагме с уланчаним синонимима, али не и експланативне (објаснид-

бене) координиране синтагме, чиј е компоненте такође имај у исто денотативно

значење, али се никад не повезуј у саставним (копулативним) везником, него

искључиво раставним везником или(т и) и експланативним везницима однос-

но и т ој ест . (О синтаксичко-семантичким карактеристикама експланативних

координираних конструкциј а в. исцрпно у Ковачевић 1998: 58-79). У тим коор-

динираним конструкциј ама однос између двиј у или више ј единица што озна-

чавај у исти денотатј есте такав да друга коригуј е садржај исказан првом. Таква

конструкциј а у реторици никада ниј е сматрана таутологиј ом, него ј е подвођена

под епанорт озу или корекциј у као стилску фигуру (Ковачевић 2000: 231). За

разлику од таутологиј е кој а ј е, зависно од контекста, могла бити или стилска

фигура или стилска погрешка, епанортоза ј е сматрана искључиво стилском

фигуром, а не стилском погрешком. Ваљда и због тога никада није била на

удару нормативиста. Ево неколико потврда за епанортозу или корекцију, чиј е

ј е семантичка структура, ако се посматрај у само компоненге што улазе у коор-

динирану конструкциј у, аналогна структури таутологиј е:

О неким ст руктурним и нормат ивт ш пит ашима кооридинираних синт агми 12 5

Солун ш и TecaioHUKU, како вам воља, место ј е кој е зрачи посебном лепотом (Глас ј ав-

ности, 20. 2. 2002, 19); Кецеља или прегача, симбол домаћице, ниј е служила само домаћица-

ма (Политика, 3. 8. 2002, 16); Већина новинара остала ј е крат ких рукава илит и празних руку

(Национал, 20-21. 7. 2002, 18); Српска држ ава или држ ава СрбиЈа, назовите ј е како хоћете,

као и свака мора да има свој национални интерес (Блиц, 7. 7, 2002, 12); Овај тип фибрила-

циј е или флат ера (поремећај срчаног ритма), обично настај е кад престане деј ство алкохола

(Блиц, 4. 5. 2003, 25); У прошлости ј е дужина женске сукн>е и изреза, односно деколт еа

на горњем делу одеће увек била у обрнутом односу (Политика, 20. 7. 2002, 12); Са низом

земаља склопили смо споразум о реадмисиј и, односно о враћању и преузимању држ ављана

кој имај е отказан боравак у респективној земљи (Блиц, 14.4.2002, 9); Код већинељуди речј е

о такозваној прииарној хиперхидрози, односно о пораиећај у функциј е симпат ичког нервног

сист еча (Национап, 12. 8. 2002, 21); Винарски подруми, односно пивнице, грађене су у вели-

чини од 100 до 150 квадрата (Вечерње новосги, 5. 9. 2004, 25); И сељаци, односно фармери,

нај зад попуштај у! (Вечерње новости, 5. 9. 2010, 24); ... шта они мисле да бирачко т епо, тј .

рај а, односно народ, мисли о њима (Политика, 17. 8. 2002, В 19); Као што постој и бј екст во

у писаље, тј . скрибаманиј а, има и бј екства од писања, а зове се ј аловост. (Р. П. Ного, 215); ...

читао сам о томе како хариђани, тј . париј е, тј . нај сиромаит иј и слој Индиј е живе од ј едног

долара дневно (Блиц, 4248, 7. 12. 2008, 4: Горан Бабић); и сл.

2.2.3. Уз таутологиј у ј ош ј едан тип конструкциј е што ј у ј е реторика смат-

рала фигуром норма сматра стандардној езички недопуштеном. Тако се кон-

статуј е да „и поред синтаксичке равноправности некад ниј е могуће повезати

елементе у низ и то због семантичке неподударности елемената. Тако се нпр.

у низ не могу повезати две адвербиј алне допуне уз глагол отићи у следећој

р еч ен и ц и ;

*Он ј е от ишаоу глумце, а неу Канаду, Или; допуне у акузативу: *Бацио

ј е поглед и књигу кроз прозор." (Мразовић, Вукадиновић 1990: 698). Овакве

конструкциј е у реторици се подводе под стилску стилску фигуру зеугму. А

„ зеугмичка конструкциј а ј е она у кој ој два или више синтаксички истовр-

сних чланова захтиј евај у истовремено 'наступање

' надређеног глагола [или

кој е друге лексеме] у два или више значења" (Ковачевић 2000: 181). Према

томе, реализациј а зеугме везана ј е искључиво за координацију хомофункци-

оналних чланова у некој зависној реченичној позициј и (независне позициј е

субј екта и предиката се искључуј у), нај чешће позициј и обј екта или адвер-

биј алне одредбе, што потврђуј у и сљедећи примј ери:

Космонаути су волели туђе ж ене и да добро гуцну у бирт иј ама. (Национал, 13- 14.

4. 2002, 15); Сломио ј е рекет , па т ако онда и от пор неугодног ривала. (Вечерње новости,

12. 8. 2010, 44); Прескачите конопац а не доручак. (Правда, 16. 6. 2010, 20-21); Имао ј е по-

родицу, малу кћер, и - ноћне море од рата у Босни (НИН, 3087, 25. 2. 2010, 45); Посланик

ј е ударио колегу песницом, чиме ј е истовремено прекршен пословник и вилица! (Вечерње

новости, 30. 9. 2007, 2: Ранко Гузина); Цуре бакар и губит ак [у Бору] (Вечерње новости,

4. 1. 2010, 4); Делио и аут ограие и пољупце дамама (Вечерње новости, 19. 7. 2010, 41:

наслов); Мама му [=детету] кува и ради задатке, тата му дај е cee euuie пара и cee мање

caeema. (Курир, 14. 3. 2009, 3: Брана Црнчевић); Роми из Румуниј е нападнути су камењем

и прет њама смрћу (Вечерње новости, 29. 8. 2010, 14); Бранилац трофеј а Ана Ивановић

... имала ј е доста проблема да сломи дух, али и cepeuc борбене Узбекисганке (Блиц, 8. 5.

2008, 35); Траже плат е и новог власника. (Вечерње новости, 15. 9. 2010, 17); Између њега

и Панче стај ао ј е Пеј чин с мот ком у рукама и мишљу у глави (М. Стој ановић, 98); Овде у

брдима, свену му око иреч, али уђе у причу (М. Стој ановић, 6); ... а опет сви су силазили у

град да цепај у дрва, покат кад и хаљине госпођама (М. Стој ановић, 70); Неша им ј е ост а-

euo и благо и аманет . (М. Стој ановић, 22); итд.

12 6 М ило ш К о вачевић

Зеугма ј е синтаксичко-семантичка фигура допустива искључиво у по-

етској функциј и ј езика, док у комуникативној функциј и има стату с ј езичке

аномалиј е. Нормативно проскрибоване, зеугмичке конструкциј е су увиј ек

стилистички маркиране ј единице, будући да „ готово свака зеугмичка конс-

трукциј а има статус афоризма или се по структу рним и комуникативним

вриј едностима приближава афористичком и/или паремиолошком исказу"

(Ковачевић 2000: 192).

2.2.4. За разлику од зеугме, норма се не изј ашњава о стандардној езичком

статусу координираних конструкциј а што стој е у подлози хендиј адиса као

стилске фигуре. (О структ урним и стилистичким особинама конструкциј а

хендиј адиса в. исцрпно у Ковачевић 2000: 227-244). А „хендиј адис подра-

зумиј ева да се сложени пој ам примарно изражен зависном (субординира-

ном) синтагмом изрази, због поетских разлога, независном (координираном)

синтагмом" (Ковачевић 2000: 234). Хендиј адис ј е, дакле, супституциј а син-

тагматске субординациј е синтагматском координациј ом. Општепознато ј е,

међутим, да нема структу рног изоморфизма између координираних и субор-

динираних синтагми, већ и због тога што су у ситнагматској координациј и

критериј уми реализациј е везника и хомофункционалности (готово) нужни,

док се оба у синтагматској субординациј и искључуј у. Сама чињеница да се

конструкциј е хендиј адиса остваруј у готово иекључиво у поезиј и посредно

показуј е зашто норма за љих ниј е била „ заинтересована", а ј есте нпр. за

конструкциј е зеугме. Зато овдје само за потврду наводимо неколико примј е-

ра координираних конструкциј а хендиј адиса, с тим што ћемо у загради са

стрелицом дати и њихов „ непоетски" конкурент изражен субординираном

с и н т а г м о м :

И пролазиће вој ска ј унака и заст ава [<—

ј унака са зает авсша] (Ковачевић 2000, 235:

Бранко Ђопић); Од кој их ј едва чуј ем и клетву и Лазара [«— клет ву Лазара / Лазареву кле-

т ву ] (Ковачевић 2000, 235: Ђорђо Сладој е); Јунак и коњ [<— Јунак на KOhby ] из приче / На

зиду висе (Ковачевић 2000, 235: Гој ко Ђого) и сл.

Да су проширене у свакодневном ј езику као нпр. конструкциј е зеугме, и

конструкциј е хендиј адиса норма би без сумње сматрала стандардној езички

н ед о п у ст и в и м .

3. И да закључимо. Општеприхваћена и у сумњу недовођена дефини-

циј а координираних синтагми као хомофункционалних конструкциј а преши-

рока ј е да би као неспорна била и практично примј ењива. Овдје проведена

анализа показала ј е да хомофункционалност ј есте нужни услов, али ниј е и

довољни услов творбе координираних конструкциј а. То значи да координи-

раних синтагми нема мимо хомофункционалних конструкциј а, али да све

хомофункциопналне (нереченичне) конструкциј е нису нужно координиране

с и н т а г м е .

3.1. За творбу координираних адјективних и адвербиј алних синтагми

ниј е довољно да конституенти буду само хомофункционални, него ј е нужно

да они буду и хомосемични, тј . да припадај у истој семантичкој категориј и.

Тако нпр. ниј е могућа координациј а посесивног и квалитативног конгруент-

О неким ст рукт урт ш и нормат ивним пит ањима кооридинираних синт аглш Ј 2 7

ног атрибута (уп. *Купио ј е Иванину и занимљиву књигу), нити координациј а

временске и начинске прилошке одредбе (уп. *На скупу ј е говорио данас и

инт ересант но), али ј е могућа координациј а нпр. два посесивна конгруентна

атрибута или пак двиј е временске прилошке одредбе (уп. Купио ј е Иванину u

Маркову / њену u његову књигу; Долазио ј е ј у че u данас/у пет иу седам сат и,

и сл). Критериј ум хомофункционалности шири ј е, дакле, од критериј ума хо-

мосемичности. Друкчиј е речено, критериј ум хомофункционалности има ста-

тус општег, а критериј ум хомосемичности посебног критериј ума у творби

коо рд и н и р ан и х си нт аг м и .

3.2. Док су критериј уми хомофункционалности и хомосемичности

обавезни (први општеобавезан а други „ парциј ално" обавезан), дотле кри-

териј ум хомоформности у творби координираних синтагми има факултати-

ван статус. Наиме, синтагматску координирану везу могу чинити истоврсне

лексеме (лексеме што припадај у истим врстама риј ечи), истоврсне синтаг-

ме (именичке, придј евске, прилошке), или пак функционално истоврсне

зависне клаузе (обј екатске, прилопшкоодредбене и сл.); али у координира-

ну синтагматску везу могу улазити и функционално подударне, а структур-

но-синтаксички неистоврсне ј единице (нпр. лексеме и предлошко-падежне

конструкциј е, лексеме и синтагме, лексеме и зависне клаузе, зависне синтаг-

ме и зависне клаузе).

3.3. Иако у творби координираних синтагми критериј ум хомоформности

има факултативан статус, он се у одређењу нормативног статуса пој единих

координираних синтагми узима за одлучуј ући. Тако норма забрањуј е коор-

динациј у супстантива и супстантивата (уп. Несврст ане и земље у развој у...),

иако оне уважавај у све све структурно-семантичко-стилистичке критериј уме

творбе координираних синтагми. Нормативни приступ координираним син-

тагмама критериј ално ј е потпуно неуј едначен. Тако норма, с ј едне стране,

а) не допушта конструкциј е силепсе падежа, а истовремено „ ћути" о стан-

дардној езичкој вриј едности конструкциј а силепсе број а и силепсе негациј е,

а, с друге стране б) допушта експланативне координиране синтагме, али не

допушта оне таутолошке, док, с треће стране, в) осуђуј е зеугмичке координи-

ране синтагме, али не осуђуј е координиране синтагме хендиј адиса.

3.3.1. Из свега тога происходи да насупрот ј асним и научно утемељеним

синтаксичко-семантичким критериј умима творбе координираних синтагми у

српском ј езику, стој е врло неј асни - нериј етко потпуно научно неутемељени

- критериј уми проиј ене њихове стандардној езичке (не)прихватљивости.

К ључне риј ечи: координиране синтагме, хомофункционалност,

хомоформност, хомосемичност, фигура супстантиватика, силепса, зе-

угма, таутологиј а, хендиј адис.

12 8 М илош К овачевић

И З В О РИ

а) књиж евноумј ет ничка дј ела:

В. Драшковић - Вук Драшковић, Ноћ ђенерала, Београд, Српска реч, 1994.

М . К апор, Уна - Момо Капор, Уна, Београд, К њига-комерц, 2010.

М. Капор, Зое- Момо Капор, Зое, Београд, Књига-комерц, 2010.

Д. К иш - Данило Киш, Пешчаник, Београд, БИГЗ, 1990.

Р. П. Ного - Рај ко Петров Ного, Сузе и соколари, Београд, Београдска књига,

2 0 0 3 .

В. Стевановић - Vidosav Stevanović, Perif er ij ski zmaj evi, Izabrana proza Vido-

sava Stevanovića, Knj iga četvrta, Beograd - Kraguj evac, Narodna knj iga,

Srpska knj iževna zadruga, Svetlost, 1984.

M . Стој ановић - Мирољуб. M. Стој ановић, Родослов, Београд, Књижевне

новине, 199 1.

Д. Ћосић - Добрица Ћосић, Грешник, Београд, БИГЗ, 1985.

б) новине:

Блиц - Блиц, дневне новине, Београд.

Вечерње новости - Вечерње новост и, дневне новине, Београд.

Глас ј авности — Глас ј авност и, дневне новине, Београд.

Данас - Д анас, дневне новине, Београд.

Интернационал — Инет рнационал, дневне новине, Београд.

Курир - Кур ир, дневне новине, Београд.

Национал — Национал, дневне новине, Београд.

НИН - НИН, недељне информативне новине, Београд.

Побј еда - /7об/'еда, дневне новине, Подгорица.

П олитика - Полит ика, дневне новине, Београд.

Правда - Правда, дневне новине, Београд.

Прес - Press, дневне новине, Београд.

Л И Т Е РА Т У РА

Золотова 1988: Г. А . Золотова, Синт аксическип cnoeapb: реперт уар злемен-

т арних единиц русского синт аксиса, Москва: Наука

И вић 2006: М илка Ивић, Језик о нама, Београд: Библиотека X X век .

Клај н 2004: Павле Ивић, Иван Клај н, Митар Пешикан, Бранислав Брборић,

Српски ј езички приручник, Београд, Београдска књига

Ковачевић 1987: Miloš Kovačević, Razvoj i neka oh>orena pitanj a sintagmatike

u nas, SOL, I I/3, Zagreb, 41-53.

К овачевић 1987a: М илош Ковачевић, Прескрипциј ом np omue ј езичких u

ст илских законит ост и, Књижевност и ј език, XXXIV/3-4, Београд,

1987, 158- 173.

О неким ст руктурним и нормат ивним пит ањима кооридинириних синт агми 12 9

Ковачевић 1998: М илош Ковачевић, Сш т акса слож енеречениц еу српском

ј езику, Београд, Србиње, Рашка школа, СКПД „Просвј ета".

Ковачевић 2000: М илош Ковачевић, Ст илист ика и грамат ика ст илских

фигура, Крагуј евац: Кантакузин

Ковачевић 2003: М илош Ковачевић, Таут ологиј а и плеоназам , у књ. Грама-

тичке и стилистичке теме, Бања ЈТука: К њижевна задруга, 237-266.

Мразовић, Вук адиновић 1990: Pavica Mrazović, Zora Vukadinović, Gramatika

srpskohrvatskog j ezika za strance, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka

knj ižarnica Zorana Stoj anovića, Dobra vest

Ћупић 1980: Драго Ђупић, Једна непот пуна синт агмат ска дет ерминациј а,

Наш ј език, XXIV/3, Београд, 169- 172.

M i los K ov acev ic -

O N SO M E ST R U CT U RA L A N D N O RM A T I V E I SSU ES SU R RO U N D IN G

C O O R D IN A T E D SY N TA G M S

Su mmary

Tli is paper analyzes criteria vvhich represent the necessary and suffi eient conditions for the for-

mation of coordinated syntagms in Serbian. Coordinated syntagms are analyzed in accordance with

the following three criteria: a) the syntactic criterion, b) the semantic criterion, and c) the normative

criterion. The status of necessary structural-semantic criteria in the derivation of coordinated syntagms

characterizes tlie criterion of homofunctionality and the criterion of homosemy, while the criterion of

homoformity appears facultatively. The analysis shows that although homofunctionality is anecessary

condition, it is not a suffi cient condition for the formation of coordinated constructions. Therefore,

vvhile coordinated syntagms do not exist outside homofunctional constructions, not all homofunctional

(nonsentential) constructions are necessari ly coordinated syntagms.

l n terms of the formation of eoordinated adj ectival and adverbial syntagms, it is not suffi cient

that the constituents be solely homofunctional; it is necessary that they also be homosemic, that is,

that they belong to the same semantic category. This is why the criterion of homofunctionality has the

status of a general eriterion and the criterion of homosemy that of a special criterion in the formation

of coordinated syntagms.

In a normative evaluation of whether coordinated syntagms should be accordcd standard lan-

guage status, all three criteria are revealed to be „effective", with the caveat that their application is

not consequential.