30
Први део ОПШТА И ОСНОВНА ПИТАЊА РАДНОГ ПРАВА 1.РАД И ОДНОСИ У РАДУ У ПОЈЕДИНИМ ДРУШТВЕНИМ СИСТЕМИМА (У првобинтној заједници, робовласништву и феудализму) Изучавањем људског рада бави се више научних дисциплина (психологија рада, социологија рада, економија рада,итд, као и радно право)које за примарне циљеве имају продуктивност и хуманизацију рада. Радно право се не бави посебно изучавањем рада, већ изучава радне односе као посебну врсту правних односа поводом рада. Сам рад се различито дефинише , у зависности од науке која га дефинише. Економисти дефинишу рад као економску(производну)делатност, биолози као трошење психо-физичких потенцијала човека, социолози као друштвени однос и појаву, филозофи као ''као основно збивање човековог живота, као збивање које трајно и стално влада целим бићем човека, при чему се мења и само његово биће'' (Хегел).Људски рад је двоструки однос, однос човека према окружењу у ком ради(деловима природе, средствима, сировинама)и однос измећу људи поводом рада.Људи се поводом рада удружују не би ли сврсисходније постизали и размељивали резултате свога рада, а сам радни однос је централни део предмета радног права. Својина и рад су две најважније економске и друштвене категорије. Кључни сегемент односа удруживања људи јесте својина, која правно одређује права, обавезе и одговорности субјеката удруживања рада и средстава у односу на рад, услове и резултате рада. У првобитној заједници међусобни односи људи поводом рада били су условљени природном и егзистенцијалном нужношћу рада. Карактерише је једнакост и равноправност људи јер се радило и производило за потребе заједнице, с обзиром на примитивност оруђа. Развојем средстава за рад подиже се и продуктивност рада, што доводи до вишка производа самим тим и до приватне својине, која ће се налазити у рукама људи који су на хијерархијски вишим позицијама. Не баве се више произвођачким радом, већ умним радом и управљањем , што је и условило поделу рада и потребу да се она регулише правним инструментим и државном принудом. Рађају се класе, класна подела рада и средстава за рад, односно долази до неједнакости људи поводом рада. Рад робова је типичан историјски облик обављања зависног и потчињеног рада. Рад није вршен у форми радног односа,који подразумева два субјекта права, послодавца и радника, јер је роб третиран као објект, односно средство за рад у својини робовласника, са којим се могло располагати као са сваком другом ствари (овлашћење располагања). У робовласничком друштву било је и слободних робова и сељака који су обављали рад за робовласника за новац (locatio conductio operarum) , чији су услови рада једва били бољи од услова и положаја робова. Таква врста рада је била релативно мало распрострањена и није могла битније утицати на продукциони процес. Феудализам каркатерише рад на земљи и на селу. Кметови као радници били су везани за земљу коју су обрађивали. Иоако слободни,''правном силом'' су били везани за земљу и делили ''правну судбину'' земље. Економска подређеност кмета 1

радно право

  • Upload
    no-name

  • View
    22

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

radno pravo

Citation preview

Page 1: радно право

Први део ОПШТАИОСНОВНАПИТАЊАРАДНОГПРАВА

1. РАД ИОДНОСИУРАДУ УПОЈЕДИНИМДРУШТВЕНИМСИСТЕМИМА( , )У првобинтној заједници робовласништву и феудализму

( ,Изучавањем људског рада бави се више научних дисциплина психологија рада , , , ) социологија рада економија рада итд као и радно право које за примарне циљеве имају

.продуктивност и хуманизацију рада , Радно право се не бави посебно изучавањем рада већ изучава радне односе као

.посебну врсту правних односа поводом рада , . Сам рад се различито дефинише у зависности од науке која га дефинише Економисти ( ) , -дефинишу рад као економску производну делатност биолози као трошење психо физичких

, , потенцијала човека социолози као друштвени однос и појаву филозофи као '' као основно , збивање човековог живота као збивање које трајно и стално влада целим бићем

, ''човека при чему се мења и само његово биће ( ). ,Хегел Људски рад је двоструки однос ( , , )однос човека према окружењу у ком ради деловима природе средствима сировинама и . однос измећу људи поводом радаЉуди се поводом рада удружују не би ли сврсисходније

, постизали и размељивали резултате свога рада а сам радни однос је централни део .предмета радног права

. Својина и рад су две најважније економске и друштвене категорије Кључни сегемент односа , , удруживања људи јесте својина која правно одређује права обавезе и одговорности

, .субјеката удруживања рада и средстава у односу на рад услове и резултате рада У првобитној заједници међусобни односи људи поводом рада били су условљени

. природном и егзистенцијалном нужношћу рада Карактерише је једнакост и равноправност , .људи јер се радило и производило за потребе заједнице с обзиром на примитивност оруђа

, Развојем средстава за рад подиже се и продуктивност рада што доводи до вишка производа , самим тим и до приватне својине која ће се налазити у рукама људи који су на хијерархијски . , ,вишим позицијама Не баве се више произвођачким радом већ умним радом и управљањем

што је и условило поделу рада и потребу да се она регулише правним инструментим и . , , државном принудом Рађају се класе класна подела рада и средстава за рад односно долази

.до неједнакостиљуди поводом рада Рад робова . је типичан историјски облик обављања зависног и потчињеног рада Рад

, , није вршен у форми радног односа који подразумева два субјекта права послодавца и , , , радника јер је роб третиран као објект односно средство за рад у својини робовласника са

( ). којим се могло располагати као са сваком другом ствари овлашћење располагања У робовласничком друштву било је и слободних робова и сељака који су обављали рад за

(робовласника за новац locatio conductio operarum) , чији су услови рада једва били бољи од . услова и положаја робова Таква врста рада је била релативно мало распрострањена и није

.могла битније утицати на продукциони процесФеудализам . каркатерише рад на земљи и на селу Кметови као радници били су

. ,'' '' везани за земљу коју су обрађивали Иоако слободни правном силом су били везани за '' '' . земљу и делили правну судбину земље Економска подређеност кмета земљопоседнику

'' '', , огледала се у закупнини односно делу производа који су били дужни да дају . земљопоседникуПравни положај људи у феудализму био је одеређен сталешком

. , припадношћу Стележ је затворени круг људи са одређеним правима у који се улазило . ,рођењем Кмет је према земљопоседнику био у својеврсном осносу сталешке потчињености

.а не у радном односу Са појавом заната , , мењају се односи у раду али још увек нема радних односа јер

( ) , запослени ученици и калфе помоћници нису професионално обављали рад нити за свој рад . , добијали плату Њихов положај био је регулисан еснафским статутом те је и њихов сам однос

- , био сталешко статусне а не радноправне природе такође владају патримонијални односи . неимовинске и нетражбене природе

1

Page 2: радно право

Најамни рад 14. , који је својствен радном односу срећемо почетком века када долази до . суштинског мењања положаја ученика и калфе и претварања у најамни однос Калфе се

, осамостањују почињу да врше рад у одређеном радном времену и да за њега добијају . : надницу Најамни рад прво је уследио у три производна подручја ,грађевинском занату

рударству и производњитканине. Појава мануфактуре 16. . у веку значајно доприноси разбијању еснафског рада У

, мануфактури запослени радници за свој рад добијају плату њихове везе са фабриком су . временски ограниченеОвакав вид рада је претеча индустријском начина рада са већим

. бројем радника и појавом радничке класе Еснафски систем и феудални друштвени поредак 18. . се међутим коначно руши крајем века првим буржоаским револуцијама Почетком

1791. , године у Француској се укидају еснафи и проглашава слобода рада у индустији трговини , , занаству итд која подразумева и слободу запошљавања и престанка рада радника по

.њиховој вољи Велику улогу одиграо је и 1791Шпелијеов закон из . , год који је забрањивао сваку врсту

, , удруживања и скупљања како радника тако и послодаваца у смислу превентиве сваком .покушају реанимирања еснафског система рада

2. РАДНИОДНОСКАОПРАВНИОБЛИКВРШЕЊАРАДАСРЕДСТВИМАУ , ПРИВАТНОЈ ДРЖАВНОЈИДРУШТВЕНОЈСВОЈИНИ

, Индустријска револуција поред мењања самог начина рада потискивање ручног , - . механичким радом машина условила је и корените друштвено економске промене То је , свеобухватан технички економски и друштвенни процес који је створио темеље модерног

. капиталистичког економског и друштвеног уређења У капитализму се дефинише радни ( ) однос као доминантан облик вршења рада радника уз накнаду и за рачун другог

( ). 4 -послодавца Појаву радног односа у капитализму условиле су основне друштвено :економеске и правне детерминанте

1. Слобода рада2. Егзистенцијална нужност рада3. , Захтеви оплодње и акумулације капитала и4. Тржиште радне снаге и капитала

1. Слободу рада . доносе прве буржоаске револуције С пропашћу феудализма велика маса , , сељака која је била правно везана за земљу постаје слободна и од земља за коју је била

. , везана и у одлучивању о свом радном ангажовању За појаву радника као субјекта радног , . односа било је потребно да они постану слободни људи Радником се сматрало свако

. слободно лице које своју радну снагу даје у најам другом лицу Услови рађања , , капиталистичког начина производње односно радних односа огледају се прво у

нагомилавању одређене суме новца у рукама поједница при релативном високом нивоу , , . , робне производње и друго постојање слободног радника тј радника без господара који

. нема од чега другог да живи сем од продаје своје радне снаге Ради претварања новца у , , капитал власник тражи радника слободног у двоструком смилу да као слободна личност

, , располаже својом радном снагом као робом и да нема на продају других добара да је лишен , и го што доводи до егзистенцијалне нужности рада.

2. , Претпоствка радног односа јесте ослобођени сељак радник и од земље и уопште од . , стредстава за производњу Акумулацијом капитала насилним одвајањем оних који су радили

, ''на средствима за произвоњу и најуривањем сељака са земље створени су слободни '' . , пролетери на једно страни и капиталисти на другој Да би опстали пролетери су принуђени

- .силом егѕистенцијалне нужде да продају једино са чим располажу радну снагу , Слобода рада и енр везују се за радника следеће се везују за послодавца

3. Захтеви оплодње и акулације капитала . , Послодавац као власник капитала такође је . економски био заинстересован за заснивање радног односа са радницима Да би остварио

2

Page 3: радно право

профит на тржишту рада треба да нађе робу чији би процес трошења истовремено био и , .процес стварања нове вредности а то је људска радна снага

4. Тржиште радне снаге и капитала , је историјска категорија која се развија паралелно са . , радним односима Правни основ успостављања радних односа на тржишту јесте уговор који . , ,полази од слободе рада и аутономије воља странака Међутим стварни услови сиротиња

, , борба за егзистенцију конкуренција међђу радницима обарала је најманине што је учинило , .неједнакост већом и довело до експлоатације раднике од стране послодаваца

Друштвена и државна својина Социјалистичка државна својина подразумевала је , присвајање вишка рада од стране државе а држава примарно тежи ка задовољењу

, .општедруштвених и државних потреба занемарујући тржшите рада и капиталаСлобода , рада ограничена је потребама државног професионалног и просторног дистрибуирања

( , .радне снаге постојала је обавеза рада у појединим крајевима гранама и предузећима Нужност рада утемељена је као основним извором егзистенције и одређивања положаја у

.друштву3. ПРЕДМЕТИМЕТОДИРАДНОГПРАВА

. Свака грана права и научна дисциплина има свој предмет и метод Радно право за , централни предмет регулисања има радне односе инстиутуције и проблеме из области рада

. и радних односа , Радни односи су првобитно били регулисани уговором о раду и као такви су улазили у

( ). предмет ГП Радно право се зачело у крилу ГП Модификацијом уговора о раду и издајањем - , радних односа из грађанско правних ствара се и радно право као самостална научна

. дисциплина Интервенција држава у обаласти радних односа доприноси ширењу предмета и , - , садржине радног права попримајући јавно правна обележја када и долази до дефинитивног

20. .осамостављивања рп као посебне гране права и научне дисциплине почетком века , Историјски гледано предмет и садржина рп временом се шири у два правца круга

питања које регулише и круга лица . која се штите нормама радног права У самом почетку (регулација се односила на само елементарна питања везана за положај запослених радно

, , ) , време обавеза рада исплата накнаде за рад и што се лица тиче односила се само на слабије ( ). - , категорије радника деца и жене Развојем друштвено економских односа обагаћује се и

( , , ) , садржина новим питањима затита на раду одмори колелективни уговори итд а у круг , .заштићених лица улазе омладина старији радници и сва друга запослена лица

, , Најкраће речено предмет и садржину радног права у првом реду чине радни односи затим , , , - принципи институције категорије организациона правна и друга питаља из области рада и

, ,радних односа и питања везана за посебну заштиту и осигурање радника за случај болести , .инвалидности старости и других социјалних ризика

РП приликом проучавање свог предмета користи више метода у зависности да ли га - - , третира са позитивно правног или теоријско научног аспекта и у том случају методи могу

имати ( )функцију метода изградње стварање норми радног права или функцију метода изучавања . постојећих норми У оба случаје могу се користити метод

( ) дијалектичког историјског материјалзма , као основни где се правне норме изграђују и тумаче тако да одговарају својим историјски коренима али и конкретном и реалном

- ; друтвено економском окружењу и потребама друштва и посебни методи ( ,циљни , , , ) , компаративни социолошки системски нормативни и други методи који у

комплементарном садејству могу да допринесу изградњи норми у реалној корелацији са друштвеним потребама

4. ПОЈАМИДЕФИНИЦИЈАРАДНОГПРАВА

- . Да би се дефинисао појам радног права треба поћи од две велике речи рад и право , , Радно право не уређује сам рад јер је рад технички процес него уређује односе између

. , људи поводом рада Рад је физичка појава те према томе не може бити првенствено обележје , радног права као ни што сви друштвени правни односи поводом рада нису превасходно

3

Page 4: радно право

. , ,предмет радног права Такође радно право може се посматрати као позитивна грана права - . теоријска научна дисциплина и као наставна дисциплинаПри дефинисању рп треба поћи и

, . од предмета и садржине рп као и од саме природе и карактера радних односа Садржина рп .обухвата и социјално осигурање као посебан систем права и побавеза радника и други лица За већи број дефиниција радног права полази се углавном од позитивног радног

законодавства и радног односа који настаје редовно уговором искључујући тако одређене ( ). категорије запослених које не настају уговрним путем запослени у државној упави Ван

( ).радног права остаје свака служба на основу јавноправног постављања чиновничко право , - Радно право можемо дефинисати као грану правног система теоријску научну и

, наставну дисциплину која обухвата и изучава међународне државне и аутономне норме о , ( ) радним односима те и саме радне односе као и посебне облике институте социјалног

.осигурања запослених и других осигураника и осигураних лица( )Послужити се књигом код овог питања

5. ЗНАЧАЈ РАДНОГПРАВА

Значај рп изводи се из значаја рада и радних односа који представљају централне - , - . друштвено економске правне и соц политичке категорије Рад је услов и облик испољавања

, живота човека док је друштвено организовани рад претпоставка опстанка и развоја сваког . , друштва Значај и важност произилази и из чињенице бројности запослених број људи који

је у радном односу мери се милионима у сваком друштву , Правни значај радног права огледа се у регулацији права обавеза и одговорности из

, ( ,радног односа односно правно изражава интересе свих субјеката радног односа радника , , ). послодаваца предузећа државе Настанак радног право је утемељено на компромисима

, ,интереса радника и послодаваца који су најпре регулисани уговором о најму радне снаге . затим ојачани и државним интервенцијама путем закона и других аката

- РП има и привредно економски значај јер од радних односа зависи материјални , . положај радника послодаваца и друштва у целини Регулишући питање зараде милиона

, запослених ова грана права одређује куповну моћ тог дела друштва а тиме и потрошњу као .неопходни део ланца друштвене репродукције

, , Обим и квалитет државне регулативе из аспекта интереса запослених неминовно , утиче на њихов друштвени положај који је пре свега одређен њиховим радом и резултатима

. , рада Такође је битно нагласити да радно право утиче и на радни морал запослених као , , . сложену појаву која у себи садржи потребе мотиве задовољства и ставове Садржина радног

. , морала утиче на сам однос према раду На позитиван однос утиче више фактора међу којима , , , . су услови рада зарада уважавање радне иницијативе и сличноИ на крају сам радноправни

, положај радника може имати позитивне односно негативне последице на политичку .стабилност једног система

6. НАЗИВИЗАРАДНОПРАВОИЊЕГОВОМЕСТОУПРАВНОМСИСТЕМУ

. У току свог развоја РП је имало различите називе Најпре срећемо назив фабричко законодавство, којим се изражавао заштитини карактер радног законодавства према

. запосленим у фабрици Исто се односи и када је у питању назив индустријско законодавсто. Оба назива нису се дуго задржала с обзиром наширење круга лица и питања

.обухваћеним нормама радног права , У тежњи да обухвати све раднике чији радноправни положај регулише радно право

добија назив радничко законодавство , што је ипак био преуско постављен назив јер се рп , , , ,односило не само на раднике него и на запослене у привреди ванпривредним делатностима

. . као и на сва лица која раде иживе од свог рада која имају радноправну и соц правну заштиту

4

Page 5: радно право

, Ширењем предмета и на област социјалног осигурања јавља се и назив социјално право, .који исто тако преуско одређује предмет рп

,Појавом синдиката и професионалних организација радника и послодаваца ,колективних уговора о раду као инструмента за уређење права и обавеза радног односа

јављају се називи синдикално право или колективно радно право. И данас се можемо срести са овим називом иако он само означава посебну правну дисциплину и тичу се само

.дела радног права Право професионалне активности је назив којим се желело указати на чињеницу

, , да рп не регулише само положај радника већ и положај послодаваца у радном односу као и .других лица која се баве професионалном делатношћу

, , Сви поменути називи одговарали си мање или више у одређеном временском . , интервалу Као најадекватније назив остаје радно право као довољноширок назив да покрије

, сва питања и институте везане за радне односе систематизацију и друга радноправна . питања

, , Када је у питању место рп односно припадност јавном или приватном праву постоји . , спор Сама деоба базирана је на интересима који се штите и да ли доминирају диспозитивне

, . или когентне норме стога се питање места рп различито тумачило Радно право је настало у ( крилу грађанског права и за регулацију користила његове инструменте уговор о најму ), . радне снаге те се стога сматрало да припада приватном правуМеђутим интервенцијом

, . државе путем закона радно право постепено прелази у сферу јавног права У нашем позитивном праву радни односи регулишу се когентним и аутономним актима

( , законима колективним уговорима о раду и другим општим актима и индивидуалним ).уговорима

Укупни развој радног права у свету може се поделити у три фазе:1) ,Стварање и развој радног права доПрвог светског рата2) , Радно право између два светска рата и3) .радно право после Другог светског рата

7. СТВАРАЊЕИРАЗВОЈ РАДНОГПРАВАУСВЕТУДОПРВОГСВЕТСКОГРАТА

:Настанак и развој радног права условљени су Појавом радних односа и њиховим уговорним регулисањем Појавом радничком покрета и радничке класе ( )Појавом радничког законодавства интервенција држава

18. 19. Крај и почетак века карактерише пад феудализма и успостављање капитализма - . као новог друштвено економског система Буржоаске револуције уводе политичка и правна

, , начела слободе једнакости и равноправности свих грађана на којима се базирају и радни , ,односи иако фактички једнакости и равноправности између радника и послодаваца нема

( ). као нити између самих запослених положај мануелних и интелектуалних радника , Радни односи се најпре регулишу уговорима који се третирају као купопродаја радне

, . -снаге размене радне снаге за новац За регулацију радних односа се користе облигационо правни инструменити римског права о најму радне снаге (location conduction

operarum). , Полази се од идеје равноправности субјеката радног односа те у домену приватне . сфере остаје и само закључивање и садржина тих уговора Држава се није мешала у радне . ,односе Регулисање радних односа уговором требало је да изрази прокламовану једнакост

, међутим послодавац као економски јача страна диктирао је услове рада раднику остаје само . да прихвати или одбије услове рада Егзистенцијална нужда доводила је до тога да радници

. махом прихватају све услове рада што доводи до грубе експлоатације радника Држава није , интервенисала у заштити радника већ је економски неједнакост радника и послодавца

, учвршћивала правном тако је у многим земљама радник позиван на кривичну одоговорност , -ако напусти посао док је послодавац за раскид уговора евентуално сносио грађанско правну

5

Page 6: радно право

( ). , последицу накнада штете Разлог неинтервенисања држава је правдала идејом да би .ограничавања кочила привредну експанзију и дестимулисала улагања послодаваца, - , Радници због тешког социјално економског положаја удружују се не би ли исти

, побољшали што доводи до појаве радничког покрета. Радничким покретом сматра се свака делатност коју радници заједнички предузимају с циљем затите својих интереса од

( ). ( ,експлоатације Бошко Перић Индустријска револуција замена ручног рада машинским ) што је условило појаву вишка запослених сматра се главним кривцем тешког положаја

. . радника Радници најпре у спонтаним реакцијама ломе машине и уништавају фабрике Први такав раднички покрет појавио се у Енглеској 19. почетком века назван ''лидитски

''покрет , , по занатлији Лидиту који је сам поломио свој занатски сто и алат у знак протеста , . због свог тешког економског стања затим и у осталим градовима Европе Покрети су строго

, .санкционисани а радници кажњавани и смрћу , Прва побуна радника која је била усмерана и ка обарању власти послодавца била је побуна

1831. лионских ткача године , која није дала резултате али је наговестила рађање класне , свести код радника који ће се посебно развити у време чартизма( 1837.почео у Енглеској год

1848. ). и трајао до године Оно што је специфично за овај раднички покрет јесу политички ( ), обојени захтеви тражење општег права гласа и слично где се борба ка побољшавању

, , положаја радника води и на политичком и на екномском плану преко професионалних . :организација Доноси радницима три значајна инструмента

1. Право гласа2. Право на професионално организовање( ), стварање синдиката и3. Право на политичко организовање( ;стварање политичких организација радничке

).партије

. Радничко законодавство је резултат изнуђене државне интервенције Због сурове , екплоатације радно способно становништво је почело да опада што и привреду оставља без

, . физички здраве радне снаге такође постојала је опасност по владајући поредак Држава прве интервенције уводи и њима ограничава апсолутну слободу индивидуалног ; уговарања радних односа забрањује се успостављање радних односа са појединим

( ), , -категоријама радника децом ограничава се радно време забрањује се труц систем ( ) . исплата у натури итд

У Енглеској је 1802. године донет је Закон о здраственој и духовној заштити ученика и других лица запослених у предионицама и ткачницама памука и другим

фабрикама ( ), 9Закон о заштити дечјег рада којим је забрањено упошљавање деце млађе од ( 21 4 ). , година и ноћни рад деце између сата и сата ујутру Иако ограниченог домета по кругу

, .лица које је обухватао сматра се зачетником радничкох законодавства

На даљи развој радног законодавства утицала је Прва интернационала (Међународно ) радничко удружење основано 1864. године у Лондону. Статут и програм утврђује као циљ

, . заштиту напредак и потпуно ослобођење радничке класе Конкретна делатност односила се , на увођење осмочасовног радног времена забрани ноћног рада свуда осим у индустријама , , .где то не дозвољава сам процес рада забрани радаженама и деци итд

Успостављањем Париске комуне 1871. , године радници могу да управљају , национализованим предузећима преко кооперативних удружења такође установљен је

, , минимум егзистенције радника установљено судство за радне спорове забрањен ноћни рад , .у пекарама итд

Друга интернационала је основана 1889. године на Међународном конкресу радника и социјалиста у Паризу. Одлучено је да увођење осмочасовног радног времена буде један од

главних циљева борбе и да радници у свим земљама прослављају 1. мај , из солидарности 1886. , према погинулим радницима у демонстрацијама у Чикагу године када је захтевано

( 1888. ). осмочасовно радно време и бољи услови рада Америчка федерација рада година , 20. , Радно законодавство на нашим просторима дошло је релативно касно почетак века јер

, , је привреда била недовољно развијена осиромаена сталним ратовима без радничке класе и

6

Page 7: радно право

. радничког покрета Треба истаћи залагања Димитрија Туцовића у области заштите .радника и социјалног осигурања

Србија је Законом о радњама из 1910. ( x )године Ле Јаша Продановић увела . , здраствено осигурање у случају болести и несреће на посли Међутим због ратних збивања

. која су уследила није могао практично да заживи На подручју Црне Горе важио је Опшшти имовински законик за Црну Гору из 1888.године ( ), Богишићев грађански законик који је

.имао неколико одредаба из области рада и о помоћи за случај болести

8. РАДНОПРАВОИЗМЕЂУДВАСВЕТСКАРАТА

1917. По завршетку Првог светског рата и Октобарске револуције године расте , . револуционарно расположење радних маса радника и сељака Број радничких

, 1918. 1921. , покреташтрајкова и сељачких буна у периоду између год и године никад није био , .већи што је утицало на брзо решавање многих питања положаја радника

, Совјетска влада доноси низ прописа у области заштите радника па је 1917.године издат , Декрет о сомочасовном радном времену којим су поред питања трајања и

, ,распореда радног времена уређена и права радника право на одмор у току радног дана , . посебна заштита малолетника и шена итд Исте године доноси се и Декрет о осигурању

радника( ).за случај незапослености и болести Године 1918. Доноси се први Кодекс закона о раду , којим се прокламује принцип права на

. рад Укидају се приватни уреди за запошљавање и оснивају берзе рада са задатком планског ( , ). дистрибуирања радне снаге и старање о правима незапослених берзе инетернати

, 1918. , Руска Совјсетска Федеративна Социјалистичка Република уставом из године рад је проглашен дужношћу свих грађана и прокламован паролом '' , ко не ради не треба ни да

'' једе . Други Кодекс закона о раду донет је 1922. , године и садржао је одредбе о уговорима о , , , .раду заштити права радника инспекцији рада радним споровима и слично

III –интернационала ( ) Комунистичка интернационала Коминтерна оснива се , 1919. , у Москви почетком године када долази и до коначног цепања у међународном

, , - .радничком покрету по политичкој линији на две струје коминисте и социјалисте Међународна организација рада ( ) МОР оснива се на Мировној конференцији у Паризу

1919. , ,године која је одиграла значајну улогу у побољшавању радних иживотних услова људи , , најпре у земљама чланицама потом у целом свету путем конвениција и

( ), .препорука нормативномфункцијом каои практичним деловањем ( 1929. , У Краљевини Срба Хрвата и Словенаца назив до год касније Краљевина

) 1921. ,Југославија све до године постојао је правни партикуларизам у области радног права , када креће развој радничког законодавства јединствено за целу територију све до

1929. .године када долази до стагнације радног права За период развоја донето је низ прогресивиних решење у затити радника садржаних у

1921.Уставу из године( Видовдански устав), којим се предвиђа начело заштите радника ( ), посебним законима заштита жена и малолетника предвиђено је социјално осигурање за

, , , , случај старости инвалисности смрти и незапослености признате су синдикалне слободе и . слично На основу ових уставних прокламација донето је неколико закона Закон о

инспекцији рада 1921. , године Закон о заштити радника и Закон о социјалном осигурању 1922. , године којим су обухваћена свал лица у радном односу на читавој

, .територији Југославије тим је извршена прва централизација система соц осигурања ( . ), .Средишњи уред за соц осигурање које није могло до краја да заживи у пракси

, Стагнација није била својствена само Краљевини Југославији него и читавој Европи . појавом фашизма као идеологије и политике У Италији Повељом рада (Carta del lavoro) и

, Законом о уређењу националног рада у Немачкој поставља се терен фашистичком , '' '' законодавству који настоји да подржавњељем инструмената радничког покрета наметне

. , своју идеологију Синдикати су преведени у државну организацију додају им се поред , . професионалних и политички и државни задаци Функције синдиката постепено прелазе на

, ( - ), предузеће послодавца и државу немачки нацинал социјализам који концепције рада и

7

Page 8: радно право

, , .радних односа базира на три основне институције странцима држави и предузећу Програмски су подређене '' ''општој добробити друштва , '' ''части рада , ставу ''да бити

''способан за рад значи и радну дужнност , који следећи те концепције као лек , незаполсености која је владала уводи општу радну дужност јавноправног

,1935. , , карактера године где се гледају само државни интереси а не интереси појединца а рад , .се заснива не уговором него решењем власти

У Совјетском Савезу значајно је доношење 1936.Устава (године Стаљинов устав) , , , , који садржи норме о социјалистичкој организацији рада о праву на рад на одмор праву на

, . материјално обезбеђење у старости болести или губитку радне способности Устав је предвиђао и начело '' - , - од сваког према његовој способности свакоме према његовом

''раду .

9. РАДНОПРАВОУСВЕТУПОСЛЕДРУГОГСВЕТСКОГРАТА

, После Другог светског рата позитиван раст у развоју радног права највише су се , осетиле у Великој Британији и САД што је било очекивано с обзиром да су то биле земље са

. најјачом индустријом и јаким радничким покретом Програмски приступ социјалне , ''New Deal''политике и радног законодавства конкретизоване су у Америци програмом

( ), . , Рузвелт а у Великој Британији програмомЛабуристичке партије Међутим у овим земљама , , као и у осталим долази до убрзане индустријализације што је претило потпуним

подређивањем интереса радника интересима рентабилности и профита . - , , ,предузећа Различитим методама техинчко технолошкимпсихофизичким социолошким

, , , ишло се ка интезивирању рада мотивисаности увећања учинка радашто је имало и својих . негативних последица За очувањем својих интереса радници прво подлежу

'' '' ( , ), неинституционалним методама изостајање са посла саботажа да би уследили штрајкови . и други видови институционалне борбе Поучена примерима из прошлости и искуствима

. , соц револуција капиталистичка држава је флексибилнија и прилагодљивија сцоијалним , ,токовима и захтевима радника те је држава одмах реаговала на незадовољство радника

, уводећи нове организације рада променом посла радници у одређеним интервалима , ; мењају радна места и тако разбијају монотонију рада проширивање рада , ублажава

, . бесмисленост и једностраност једног радног процеса и слично , , У овој фази развоја радно право је готово у свим земљама света у мањој или већој мери

. самостална и развијена грана права , Развој радничког покрета после Другог светског рата у социјалистичким земљама

( , , ,био је под утицајем комунистичких партија појединих земаља СССР Југославија Мађарска , , , ) 1947. Румунија БугарскаЧехословачка Француска и Италија које су основале године у Варшави Комунистички информациони биро (Коминформбиро), чији је циљ измеђђу

, осталог био и вођење заједничке политике и унутар ње и вођење заједничке социјалне .политике

4 :Развој радног права у нашој земљи можемо поделити у основне фазе1. 1950. (Развој радног права до увођења самоуправљања год административна

),фаза2. ( ),Развој радног права после увођења самоуправљања самоуправна фаза3. - , Радно право у условима друштвено економске и политичке реформе и4. .Радно право у Србији данас

10. Развој радног права у нађој земљипосле Другог светског рата до увођења САМОУПРАВЉАЊА

( )АДМИНИСТРАТИВНАФАЗА

8

Page 9: радно право

У овој фази развоја радно право се базирало на радним односима као страначким - , , односима однос између радника и послодавца класична регулатива која се постепено

. ,прилагођава и трансформише изградњи новог социјалистичког друш економског система те :стога ову фазу можемо поделити у две етапе

1. 1944. Етапа развоја РП од ослобођења Београда године до доношења Устава 1946.године- за коју је карактеристично коришћење класичних радноправних решења

, , за уређивање радних односа као што је напредречено која су модификована и . прилагођена захтевима новог друштевног система Срећу се наговештаји нове

, , социјалне политике социјалног обезбеђења и заштите радника иако још у току , Народноослободилачке борбе у штабовима партизанских одреда доносе се наредбе и

, одлуке којима се уводе посебне мере социјалне заштите грађана уопште посебно , . - радника незапослених лица и избеглица На Другом заседању Авној а створен је

, Национални комитет Југославије са ресором за социјалну политику који је на острву Вису саставило први програм радног законодавства Вишки програм. Држава је тада .више били окренута опоравку земље након ратних разарања

2. 1946. Етапа развоја од доношења Устава из године до увођења самоуправљања 1950. –године 1946. Послератни Устав године утврђује основне принципе новог радног

, : законодавства Југославије то су1) ,Доступност свих јавних служби свим грађанима2) ,Државна заштита радника у најамном односу3) ,Слобода синдикалног удруживања4) , ,Посебна заштитажена мајки ималолетних радника5) ( -Једнакост мушкараца ижене у остваривању зараде за једнак рад једнака

).зарада Доноси мноштво прописа чиме се изграђује целовит систем радног законодавства са

, , печатом администритивног управљаеа друштва тј сви прописи били су прилагођени . његовим потребама и организационимформама

11. РАЗВОЈ РАДНОГПРАВАПОСЛЕУВОЂЕЊАСАМОУПРАВЉАЊА

, И ова фаза има више етапа које се односе на значајније промене у радним односима и , :радног права у целини па се могу разликовати

1. 1950. 1965. Етапа развоја од до године – која отпочиње доношењем Основног закона о управљању државним предузећима и вишим привредним

удружењима од стране радних колектива 1950. . из годинеОдређене функције , државе у области радних односа прелазе на радне колективе чиме се отвара

, - . нова самоуправна димензија у друштвено економским односима Уставним законом 1953. , из године самоуправљање се диже на ранг уставног принципа по ком радни

. колетиви добијају право да управљају привредном орг Непосредно и преко , радничких савета право да првредна организација сама располаже стеченим

, .доходком да сама одређује плате запосленима и слично Први пут се у Југославији .Уставним законом јемчи право на рад

, , , Држава паралелно са самоуправњањем развија своју нормативну функцију али то .чини на нивоу минималне заштите радника

Најзначајнији акти донети у овом периоду јесу Закон о радним односима и Закон о јавним службеницима, , који су обухватали целокупну радну материју извршена прва

.кодификација радног законодавства2. 1965. 1974.Етапа развоја од до године - Самоуправна права радника знатно се

. (1963.)проширују Самоуправљање радних људи у радној организацији Устав СФРЈ одређује као њихово право и дужност да управљају радном организацијом

. непосредно или преко органа управљања које сами бирају На темељу уставних приниципа доноси се Основни закон о предузећима који је предвиђао радне

9

Page 10: радно право

, ,јединице погоне и фабрике као организационе облике заједничког рада радника , где радне зајденице одлучују о свим битним питањима радног односа и Основни

закон о радним односима полазећи од уставне поставке радних односа као , односа између самих радника у радној заједници предузећа предвиђа уређење ових односа општим актима радне зајендице који доносе непосредно или преко органа

.управљања У овом периоду донет је и Закон о међусобним односима радника у удруженом раду

1973. . из године и Закон и основним правима из пензијског и инвалидског осигурања 1972. .године

3. 1974. 1989. Етапа развоја од до године

12. - РАДНОПРАВОУУСЛОВИМАДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКЕИПОЛИТИЧКЕ РЕФОРМЕ

Доношењем 1989Закона о основним правима из радног односа . године , , , почиње правно нови период у развоју радног права односно враћање на концепцију

, , , страначких радних односа односа две странке радника и послодавца након фазе . , самоуправљања У том смислу Закон даје дефиницију радног односа по којој је радни однос

, , добровољни однос између радника и организације односно послодавца ради обављања одређених послова и економски целисходног и одговорног коришћења

средстава и остваривањаправа и обавеза која се стичу на раду ипо основу рада. Као битну карактеристику у овој етапи је и чињеница заузимања посебног места и

значаја , колективних уговора који су до тад примењивани искључиво у области рада , . приватним средствима код приватних послодаваца По прописима који се доносе колективни уговори постају обавезни инструменти уређивања радних односа у свим

, . областима рада било у друштвеној или приватној својини По правној снази колективни , уговори су одмах иза закона те у складу са њим морају бити сви други општи и појединачни

( , , ). акти у организацијама и код послодаваца статут правилник одлуке Уређују се и она питања , која су до тад била мање или више фрагментално нормирана или уопште нису била

, , .нормирана тако се доносе посебни прописи оштрајку колективним уговорима и слично , Систем социјалног осигурања такође трпи одређене промене како у области права и

, обавеза осигураника и осигураних лица на плану здравственог пензијског и инвалидског , , осигурања тако и на плану организације и финансирања система изменом постојећих закона

1992. . - ,и доношењем нових год С тим да се има у виду да је стање економско друштвене кризе , нормативна решења иду у циљу спречавања злоупотребе права на боловање на старосну и , .инвалидску пензију итд

Радно право у Србију покрива материју која се везује за положај запослених и , послодаваца као субјеката радних односа у светлу њихових индивидуалних и колективних

, ( , права те материју везану за право социјалног осигурања здравстевено пензијско и , ) .инвалидско осигурање за случај незапослености осигураника и других осигураних лица

Материја РП регулисана је изворима међународног и регионалног порекла (акти ) , ОУН и МОР као и примарни и секундарни извори некомунитарног( документа Савета

2003. ) Европе чији је Србија члан од год и комунитарног европског права( ,документа ЕУ , , - , . уговори о оснивању уредбе или правила упуства директиве одлуке Другу групу извора

чини домаћи извори , (где се мислим на прописе које доноси држава когентни извори-, , ) уства закон подзаконски акти и аутономне акте (недржавних организација колективни

- , , ).уговори послодаваца правилници статут одлуке општег карактера Генерални закон у области радних односа јесте 2005Закон о раду из . , године док у

области социјалног осигурања важе прописи Закон о пензијском и инвалидском

10

Page 11: радно право

2003осигурању . , година Закон о здраственој заштити и Закон о здравственом , 2005осигурању . .година

13. ОДНОСРППРЕМАДРУГИМГРАНАМАПРАВА

,Свака научна дисциплина опредељена је својим предметом и методом , , , ,међутим пошто су сви правни односи тако и радни у крањој линији друштвени односи

.неминовно постоје додирне тачке између појединих правних дисциплина и грана права Однос РП и уставног права, састоји се у томе да уставно право садржи одређена

, , начела организације друштвеног рада уређивања и остваривања права обавеза и , одговорности из радног односа и у вези са радом одређујући тако предмете и

, .инструменте рп ињегов социјални и правни карактер : , , ,У ред основни уставних начела спадају право на рад слобода рада заштита на раду

, , ,право на ограничено радно време право на социјално осигурање право на штрајк . итд Уставна начела предстваљају основна полазишта при разради поједних

, . права обавеза и одговорности из радног односа Уставом је предвиђено да се права из , .радног односа уређују законом колективним уговорима и другим актима

Однос РП и грађанског права, радни односи су најпре регулисани инструментима ( ). грађанског права уговор о најму службе Интервенцијом државе долази до стварања

, нових институција у области радног права постепено и до емаципације радног права . - ,из грађанског Грађанско право регулише имовинско правне односе поводом мртвог

, .опредмећеног рада а радно право регулише односе у процесу реализације живог рада , , Међутим додирних тачака и даље има у примени начела преобликованих у

( ).радноправну форму опште начело одговорности заштету Однос РП и управног права, у прошлости радни односи државних службеника били

, су предмет службеничког права а службеничко права се схватало као део управног . права Законом о радним односима и Законом о јавним службеницима успостављен је

, својеврсан двојство у систему радних односа један се односио на раднике у привреди и ., другим делатностима а други на јавне службенике чији су радни спорови решавани су

. у управном поступкуСве је то дало повода да се торијски уобличе схватања о , , , , . постојању с једне стране општег радног права и с друге стране тзв специјалног

, , радног права које се односило на јавне службенике која ипак нису била . општеприхваћена Општеприхваћено је оно схватање које полази од тога да је радно

право јединствена грана правног система која обухвата све појавне облике радних , .односа без обзира на то где они постојали

, Додирне тачке налазимо и при проучавању питања инспекције рада при остваривању , .и заштити права из цосијалног осигурања и слично

Однос РП и кривичног права, , односно кривичним процесним правом предвиђена су ( и кривична дела против радних односа на плану одговорности радника за повреду

) радне дисциплине као и то да радно законодавство користи многа решења кривичног ( права појами облици виности као претпоставке одговорности за повреду радне

, , ).обавезе и радне дисциплине основи искључења те одговорности и слично Однос РП и привредног права, везе су видљиве посебно у оквиру метерије

(организације рада и правног положаја послодавца каоправног лица привредног ) ; ; друштва или предузетника зараде запослених питање стечаја послодавца и

.престанак радних односа запослених код тог послодавца

11

Page 12: радно право

14. ИЗВОРИРАДНОГПРАВА ЊИХОВАПОДЕЛАИМЕЂУСОБНИОДНОС

Разликујемо изворе права уматеријалном и формалном смислу. - Извори права у материјалном смислу су друштвено економски узроци који изазивају

, , , настајање права као друштвене појаве а могу бити различити од класне борбе потребе , , . заштите одређених личних заједничких и општедруштвених интереса и слично

Под изворима права у формалном смислу подразумевамо опште правне акте на основу .којих се стварају појединачне правне норме

, ,Када говоримо о изворима радног права то се односи на изворе у формалном смислу . који имају велики теоријски и практичан значај у проучавању ове научне дисциплине

. Постоје различите класификације извора радног права Уобичајена је класификација извора радног прва на домаће, с једне стране и међународне и регионалне, .с друге стране

, , Домаћи извори с обзиром на природу и порекло деле на когенетне и аутономне изворе .радног права

15.КОГЕНТНИ ДОМАЋИИЗВОРИРАДНОГПРАВА

Под когентним домаћим изворима радног права подразумевамо опште правне норме , које доноси држава и који се морају примељивати без обзира на вољу странака у радном

, односу и других заинтересованих субјеката и који се не могу суспенодвати или мењати . , .вољом тих странак и субјеката Ту спадају устав закон и подзаконски акти

1. Устав , -је акт највише правне снаге у ком су садржана основна начела друштвено , економског и политичког устројства сваке државе као и принципе друштвеног рада и

. радних односа У оквирима уставних принципа путем закона и других аката даље се . разрађује радноправни положај радника и послодаваца

: , Уставом Србије утврђени су принципи право на рад право на ограничено радно , , , време право заштите на раду право на одмор право на посебну заштиту

. , ,омладине жена и инвалида право на здраствену заштиту и социјално осигурање , , . ( право на одговарајућу зараду право на штрајк и слично Право на рад значи да свако

, , ,има право на запослење и да је савкоме под једнаким услповима доступно запослење , односно једнако право под једнаким условима а да је неједнако под неједнаким

, ).условима усвакој конкретној ситуацији2. Закон , представља најзначајнији извор радног права с обзиром да конкретније

, утврђују рдноправни положај странака у радном односу и представљају и нпосредно ( ) .полазиште за допунске подзаконске акте и аутономно право

: Постоје три врсте закона 1) ( ),Системски генерални који регулише целину , , материије радних односа од заснивања радног односа преко зкупне мреже

, ( ).радноправних института па до престанка радног односа Закон о раду 2)Посебни закони , регулишу само поједине делове система радних односа с обзиром на њихов

( . ), радноправни значај нпр Закон о трајку и 3) Специјални закони регулишу поједине , , појавне облике радних односа у целини или само делом али из угла специфичности

.тих појавних облика (одговарајућу норму lex specialis derogate legi generali).

3. Подзаконски акти ( , , , , ) правилници уредбе одлуке упуства идр су државни општи . правни акти који су по својој правној снази нижи од закона Њих доносе владе и

. , , ,управни органи Нарочито се у области радноправних односа користе правилници , , . по питањима стручне спреме заштите на раду и слично

12

Page 13: радно право

16. АУТОНОМНИДОМАЋИИЗВОРИРАДНОПРАВА , Њихова подела имеђусобни однос појам ипојава колективних уговора о раду

(Аутономне изворе права по правилу утврђују недржавне организације организације . , ( ) радника и послодаваца Међутим ту се и држава јавља као странка послодавац при

( ),закључивању појединих колективних уговора колективни уговори у државним органима . такође и путема закона ограничава се домет колективних уговора и других оптих аката :У аутономне домађе изворе радног права спадају

a) , Колективни уговори о раду иb) Општи акти послодаваца ( , )статут правилници и други општи акти

, Колективни уговори о раду су специфична атипична врста уговора који су намењени искључиво

, , . регулисању радних односа дакле својствени су само радном праву Они нормирају радне , односе исто као и закони с тим што их не доноси држава већ су резултат компромиса

.постигнутог између двеју друштвених класа Колективни уговор о раду ,подразумева писмени споразум између посладавца

, , групе послодаваца или послодавачке организације с једне стране и струковне организације ( ) , радника синдиката с друге стране којим се уређује радноправни режим односа између , ( ) радника и послодавца као и права и обавезе самих странака потписника колективног

.уговора , Када је у питању међународно право обично се узима дефиниција Препоруке МОР

.91бр из 1951.година, где се колективни уговор дефинише као писмени споразум којисе ( , . ) односи на услове рада послодавца групе послодаваца једне или више орг послодава и једне

.или више репрезентативних организација радника . У прописима Југославије прву дефиницију кол уговора срећемо у Закону о радњама

1931из . . , год као писмена погодба између службодавца и службопримца којом се уређују , . међусобни службени односи права и дужности Наше позитивно право не дефинише

. , , кол уговоре они се третирају као писмени акти којима се уређују права обавезе и .одговорности из радног односа

. Сама појава кол уговора условљена је чињеницом да су радници путем индувидиалног

, , уговорања радних односа као економски слабија страна били приморани да прихвате . диктиране им услове од стране послодаваца Сами уговори били су базирани на начелима , грађанског права који пак нису били у стању да у потпуности сажму комплексност радног

. , , односа Радна снага не може бити третирана по правилима грађанског права као и свака , , друга роба на тржишту јер за разлику од других роба радна снага представља физичке и

, .духовне способности уживој личности човека који радећи ствара нову вредност Прву декларацију да рад није роба, налазимо тек у Версајском уговору , где се каже да се

, рад не сме третирати као роба нити као предмет трговине што се касније потврђује и у 1944.Филаделфијској декларацијиМОРиз године.

. , Појава кол уговора је у уској вези да развојем и јачањем радничког покрета односно јављају се као резултат борбе радничке класе за побољшање њиховог радноправног

. . положаја Развијају се паралелно са синдикалним организовањем радника . , , 1831. Први кол уговор који се везивао за наднице закључен је Године у Лиону , за

, 19. . текстилну индустрију међутим до чешће примене долази до тек средином века У Југославији се први пут помињу у 1922.Закону о заштити радника године, где се наводи да

се радни односи радника и послодавца могу закључивати индивидуалним и колективним , , уговором који се ни у ком случају не сме косити са одредбама закона док се детаљнији увид

1931. . стиче Законом о радњама из годинеУ Југославији је постајала пракса да се у недостатку , '' других аката и прописе користе колективни уговори као сурогат за ново законодавство које

''. . , се тек изграђивало Кол уговори се још помињу до Првог светског рата у Уредби о

13

Page 14: радно право

, . , ,утврђивању минималних надница закњучивању кол уговора помирењу и арбитражи 1937. , године а што се тиче послератних прописа може се споменути Уредба о заснивању и

1948. . престанку радног односа из године По завршетку рата били су кратко у примени која 1946. .престаје године

1948. 1950. Период од До године држава утврђује комплетан режим радних односа , . законима и подзакониским актим тако да ту кол уговорима више нема

. . места Самоуправљање и друштвена својина нису били природан амбијент за кол уговоре у , раду могли су бити коришћени у регулисању радних односа само у области рада приватни

..средствима , Важећи Закон о раду предвиђа колективне уговоре као инструменте аутономног

, .регулисања права обавеза и одгворности из радног односа

17. УГОВОРНЕСТРАНЕ . , КОДКУГОВОРА ПРЕДМЕТ ИЊИХОВОВАЖЕЊЕ

, На страни послодавца као странка може се појавити послодавац као појединац група , послодаваца или послодавачка организација а на страни радника као уговорна страна увек

( ). је њихова радничка организација синдикат , :По правилу могу се појавити оне организације које су

a) ,Регистроване и овлашћенеb) - , Слободне и професионално струковнеc) , Трајне иd) Репрезетативне.

. Значи да кол уговоре могу закључивати само оне организације радника и послодаваца које , су регистровале власт основане као слободне организације ради промоције

, , , професионалних струковних и економских интереса радника односно послодаваца као , , , трајне по програму и циљевима и које су у датом времену и простору избориле међу

, осталим синдикалним организацијама поверење радника односно послодаваца да их .заступају у колективном преговарању

, Према нашем Закону о раду учесници у закључивању колективног уговора су (репрезентативна удружења послодаваца и репрезентативни синдикат запослених принцип

).бипартизма , , Изузетно се као странка било у улози преговарача и потписника уговора може

, . појавити држава односно поједини државни органи То се обично догађа у условима крупних - .друштвено економских и политичких промена

Колективни уговор се сматра закљученим кад га потпишу овлашћени предстваници .уговрних страна

. , Предмет и садржину кол уговора улазе сва питања у вези и поводом рада које су , , .странке у суштини слободне при одређивању ако је складу са законом и добрим обичајима

: ) , У основи постоје две групе питања а питања везана за права обавезе и одговорности из (радног односа нормативни или статусни део колективних уговора) ) и б питања везана

за права и обавезе самих уговорних странака у вези са закључивањем и спровођењем . (кол уговора - .облигационо правни део кол уговора). , Нормативни делује према свима на

, одређеној територији или у одређеној делатности а облигациноправни само међу , .потписницима као и сваки други уговор

. Кол уговори закључују се на одређено, , престаје истеком времена на које је закључен или на ,неодређено време који (( ).може престати споразумом или отказом отказни рок Важење

.уговора може се продужити споразумом странака :Поље примене колективних уговора може бити опредељено

1. ,Професијом2. ,Територијом

14

Page 15: радно право

3. Припадношћу ( ) , чланством одређеној професионалној организацији радника односно , послодавца

4. –Врстом колективног уговора општи . кол уговор који се закључује на ( ), .националном нивоу за територију Републике док се тзв појединачни колективни

, , , .уговори закључују на нивоу послодавца тј на ниову предузећа односно установе

18. , ВРСТЕКОЛЕКТИВНИХУГОВОРАОРАДУЊИХОВОПОЉЕПРИМЕНЕИМЕСТО

:Према Закону о раду разликујемо следеће врсте колективних уговора1. .Општикол уговор ( ) који се закључује на националном нивоу на нивоу Републике2. ( )Посебни грански . кол уговори закључују се за одређену делатност или грану и важе у

, тој делатности на читавој територији републике а могу се закључити за територију ( , ,јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе покрајински градски

). .општински Као и општи закључују се по принципу бипартизма3. Појединачни . ( . , . кол уговори кол уговори на нивоу предузећа односно кол уговори код

) . послодавца Закључују их овлашћена организација синдиката код послодавца и , , ( ),послодавац односно надлежни орган код послодавца директор принцип бипартизма

, .мада постоји и поступак трипартирног преговарања у јавном предузећу кол уговор , (закључује оснивач репрезенатативни синдикат у том предузећу и директор принцип

).трипартизма , Држава се такође може јавити као потписник или у улози послодавца или као оснивач

, .предузећа односно установе Колективни уговори о раду су инструменти уређивања радних односа у свим

, . областима рада и по правној снази налазе се одмах иза законаКУ не може да садржи одредбе којима се запосленима дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од

, , оних који су утврђени закономмогу се утврдити већа права и повољнији услови рада у .супротном биће ништав

. .С обзиром на врсте кол уговора међу њима влада хијерархија по правној снази . , Посебни кол уговор мора бити у складу са општим а појединачни у складу са посебним

. . . кол уговоромПосебни кол уговор закључен у одређеној делатности и на нивоу Републике , . има јачу правну снагу од посебног кол уговора закљученог по територијланом принципу на

.нивоу аутономне или локалне самоуправе , Од општег ка појединачним услови рада могу бити само бољи а обим права већи

( favor laboremпринцип ).

:Поводом правне природе колективних уговора разликујемо три основне теорије1. Уговорна

2. , Статусна и3. .Мешовита теорија

19. УГОВОРНАТЕОРИЈА ОПРАВНОЈПРИРОДИКОЛЕКТИВНИУГОВОРАО РАДУ

maУговорна теорија објашњава правну природу колективних уговора по основа , институција грађанског права третирајући их као класичне уговоре базиране на принципу

, -аутономије воља уговорних страна слободи уговорања и регулисање приватно правних , :интереса и односа објашњавајући их кроз познате образсце грађанског права

1. Концепција заступништва ( ), пуномоћства посматра колективне уговоре као , . , уговоре о пунмоћству тј извршење једног мандата у ком синдикални орган као

, уговорна страна предстваља у ствари пуномоћника чији су властодавци његови ( ). , чланови радници Акцесорне је природе и као помоћни елемент служи за

, . закључење једног правног посла различитог од уговра Пуномоћник се јавља као

15

Page 16: радно право

. , ,извршилац туђих послова Међутим код ку синдикални орган иступа у своје име ступа .у личне обавезе и права

2. Концепција уговора у корист трећег лица , овим уговором се странка обавезује , (beneficiar), према другој страни да нешто учини у корист трећег лица које из наведеног , . посла стиче одређена права и корист али не и обавезу да све то прихвати Код КУ не

. постоји таква узвора чланова око прихватања или не прихватања садржине Радници , , и послодавци прилико закључивања индивидуалних уговора дужни су да поштују

. одредбе КУ Само се синдикат и послодавачка организација фигурирају као странке .КУ

3. Концепција уговора sui generis ( безимени уговор) , полази од схватања да су ку о , раду посебне правне природе и у самим уговорима леже разлози и оправдање

. , њиховог постојања При објашњавању полазе од схватања ку као уговора о приступу , , , што није подесно с обзиром да радници посредством синдиката јесу

. страна у преговарању а не страна која приступа већ закљученом уговору Уговор о , приступу као стална понуда којој се приступа у целости је супротна ку од ког се

.индувидуалним уговором може одступити ако се утвђују повољнији услови рада

20. СТАТУСНАТЕОРИЈАОПРАВНОЈПРИРОДИКОЛЕКТИВНИХУГОВОРАОРАДУ

Статусна теорија сматра да је колективни уговор једна врста конвенције о раду која , , , , нормира општа правила права и обавезе поводом рада у радном односу тј КУ представља

, . норму закон на основу кога се закључују појединачни уговори о раду . :У оквиру ове теорије о природи кол уговора развило се више концепција

1. ,Концепција уније . полази од јединственог циља уговорних страна КУ се утврђују , општа и јединствена правила понашања у вези са условима рада којих се придржавају

. и раници и послодавци при закључивању индивидуалних уговора Тежи се , успоставаљању хармоније класних интересе међутим бројни спорови и штрајкови

, закључивања и примене ку показује да не постоји унија класних интересе и циљева . .радника и послодаваца Само закључивање КУ не мења чињеницу класних разлика

2. Концепција нормативног уговора , јесте да се колективним уговорима даје правна , . , снага чинећи тако правни поредак са свим легислативним обележјима Мећутим и

. , сама чињеница да се закон кол уговором признаје нормативно дејство не значи да .сам тај уговор постоје закон

3. ,Концепција колективног уговора као закона у материјалном значењу третира ( КУ као законодавне акте утврђене од приватних организација послодаваца и

) . радника уговорним путем Познато је да законе и објективно право ствара само , , држава као суверени творац права међутим из суверености државе и извиру

. .овлашћења тих организација да закључују кол уговоре

,Мешовита теорија или теорија дуплицитета ,гради становиште на обема теоријима .колективни уговори истовремено садрже и уговорне и нормативне елементе Колективни уговор има '' , ''.тело једног уговора а душу једног закона

21. МЕЂУНАРОДНИИРЕГИОНАЛНИИЗВОРИРАДНОГПРАВА( , )њихова подела међусобни однос и однос према домаћимизворима радног права

Међународне изворе радног права чине акти међународних организација чији је ( ),Србија члан пре свега Међународне организације рада и Организације уједињених нација

. , .имеђудржавни уговори Најзначанији су акти конвенције и препорукеМОР Регионалне изворе ,радног права чине акти регионалних међдржавних организација

. , које је Србија дужна да примењује Најзначанији су акти Савета Европе чији је Србија члан 2003. .од године

16

Page 17: радно право

22. МЕЂУНАРОДНАОРГАНИЗАЦИЈАРАДА Стварањеи организација

18. 19. ,Прве идеје о уређењу међународних односа потекле су крајем и почетком века . првенствено од стране појединаца Сматрало се да само међународно признавање појединих

. права значи најјачу гаранцију њиховог признања Савременик индустријске револуције Роберт Овен , упозоравао је велесиле на

, 1818. потребу и значај међунрадног уређивања радних односа па је године упутио Конгресу .Свете алијансе апел у коме тражимеђунродну заштиту радника

Запажена је била и активност Аугуста Бланкија , који је указивао на то да се социјална заштита радника може обезбедити једино ако се мере буду примењивале

. јединствено у свим земљама 19. У другој половини века о међународној заштити радника баве се међународна

. радничка удружења Прва интернационала , , као прво међнародно удружење радника на 1866. , свом Првом конгресу у Женеви године указала на потребу изградње међународног

, , радничког законодавства који није само локлани или национални проблем већ проблем који . мора да интересује све цивилизоване нације Исте идејом води се и Друга

, 1889. .интернационала основана године 19. 20. , На самом крају века и почетком века велику улогу у међунардној заштити

радника имало је оснивање Међунарадног удружења за законску заштиту радника 1900. , 1905. 1906. године као и доношење и године прве две међународне конвенције о

, забрани ноћног рада жена и о забрани употребе белог фосфора у индустрији .шибица

, После Првог светско рата потреба за међународним регулисањем рада нагло расте из , . , више разлога тј захтеви радника постају ојачани кроз раднички покрет као и постојање

.политичких и економских разлога Притисак радничког покрета , лежи у аргументованим и оправданим захтевима за

, уређење положаја запослених док се економски разлози везују како за радника тако и за . ,послодавца Послодавци желе да учешћем у међународном регулисању радних односа

.парирају растућем и све јачем радничком покрету Политички разлози , за извор првенствено , , имају међународне покушаје очувања мира које су се чинили преко Друштва народа сада су

пропраћени и покушајем да се међународним оквирима побољшају животни и радни услови .радника

Под утицијем свих наведених чинилаца основана је 1919. године на Мировној , .конференцији у Паризу Међународна организација рада

:Према УставуМОРњена стална организација састоји се од1. Генерална конференција представника земље, . је најзначајнији орган МОР На

конференцији се усваја програм радаМОР и воде расправа о свим важнијим питањима . у релизацији тог програма Њена најважнија функција је нормативна, доношење

.конвенција и препорука 4 : 2 ,Састављена је од предстваника сваке земље чланице члана владини делагати

. један делегат послодаваца и један делегат радника Сваког делегата могу да прате , највише два техничка саветника за свако одвојено питање унесено у дневни ред

.заседања Конференције , Генерална конференција има председника и три потпредседника које чине делагат

, . владе послодавца и радника Правилником рада детаљно се регулишу сва питања . везана за рад Конференције и њено руковођење Одлучује се простом већином гласова

.присутних чланова2. Административни савет .је орган који усмерава и координира активности МОР Један

, од основних задатака је да утврђује дневни ред заседања Конференције као и да се . постара о спровођењу закључака и одлука донетих на конф Административни савет

. , 56 ,такође има Правилник о раду Састављен је по трипартирној основи има чланова

17

Page 18: радно право

28 (10 )од тога именују земље чланице које су од примарне индустријске важности , 14 . представника владе а по предстваника послодаваца и радникаСавет се обнавља

. ( , ,сваке треће године Има председника и два потпредседника влада послодавац ), радник и именује Генералног директора Међународног бироа рада који присуствује

.свим седницима Савета3. Међунардони биро рада ,има улогу извршног и административног органа МОР

. истовремено врши и функцију сталног секретеријата ове организације Њене функције је да сакупља и врши расподелу свих информација које се односе на регулисање услова , и система рада а нарочито питања која намерава да изнесе на дискусију

. Конференцији , На челу Међународног бироа рада налази се генрални директор који врши и функцију

.генералног секретара Конференције При МОР постоји Управни суд за решавање спорова између службеника и

(Ораганизације 3000 , запослено је више од службеника што указује на потребу постојања )суда .

23. СТАТУСИКАРЕКТЕРИСТИКЕМОР

, . Почетак постојања МОР везује се за Друштво народа од ког се касније осамостаљује У , току Другог светског рата друштво народа престаје да постоји докМОР наставља свој рад са

( ).седишштем уМонтраелу Канада 1946. , На заседању Опште конференције МОР године одлучено је да се МОР повеже са

, ( ).Уједињеним нацијама те се њено седиште преноси изМонтраела уЖеневу Швајцарска , . Сваки првобитни члан УН може да постане члан МОР И сама МОР може да одлучује о

, , пријему држава у своје чланство на Општој конфернецији двотрећинском већином делегата .присутних на заседању

, Између ових двеју организација постоје тесне везе и сарадња и размена информација и . , документа МОР на годишњем нивоу информише УН о свом раду нарочито о својој

( ). , нормативној делатности усвојене препоруке и конвенције Међутим МОР има своју ( ), самосталну организациону структуру своја тела и органе свој буџет и финансијско

. пословање И у том смислу ова организације има својство правног лица и способност да , , закључује уговоре да стиче покретна и непокретна добра и да располаже овим добрима и

, , да долази пред суд као и да на територији сваког од својих чланова ужива имунитет и .повластице који су јој потребни ради постизања циљева

, , МОР у њеном деловању карактерише сталност непрекидност универзалност и .трипартирност

Сталност . се везује за природу питања којима се бави и циљевима којима тежи Не , бави се само актуелним и горућим питањима није ad hoc , организација па да

. решавањем конкретног проблема престане са радом Проблеми којима се бави и .циљеви којма тежи су глобални

Непрекидност , односи се на временски континуитет њеног постојања и рада од 1919. , .оснивања године до дан данас није прекидала са радом

Универзалност , везује се за масовност чланства МОР као и за општост питања , - којима се бави независно од друштвено економског и политичког уређења у државама

.чланицама Трипартирност је обележје МОР које означава различитост социјалне и

. професионалне припрадности представника земаља чланица Ова карактеристика омогућава рад и утицај у креирању спровођења политике ове организације не само

, .представника власти земаља чланица већ и представника послодаваца и радника Сваки делегат има право да гласа индивидуално о свим питањима која се разматрају

.на Генералној конференцији

24. ЦИЉЕВИ ИНАЧЕЛАФУНКЦИОНИСАЊАМОР

18

Page 19: радно право

, МОР у свом Уставу и Филаделфијској декларацији говори о циљевима саме . 1919. , организације Устав МОР донет је када је и основана сама организација године и од тада

1944. , , па до Филаделфијске декларације године дошло је до крупних промена у свету на свим , . пољима што је и узроковало иновирање УставаМОР саобразно новонасталим променама

Филаделфијска декларација ( Декларација о сврси и цињевима МОР као и о ) начелима на којима треба да се заснива политика њених чланова садржи основна начела

, рада која су у Уставу МОР само измењена сходно друштвним приликама након Другог . светског рата Разлози за само доношење ове декларације леже у тежњи ка иградњи бољег

послератног света и уверењу да трајни мир може бити остварен само на основу социјалне . правде

Примарни циљ МОР јесте учвршћивање општег и трајног мира у свету путем , , :обезбеђивања социјалне правде која премаФиладелфијској декларацији односи на то да

1. , , , Сва људска бића било које вере расе или пола имају право да траже свој материјални , напредак и духовни развој у слободи и достојанству у економској сигурности и са

;једнакиммогућностима2. Остварење услова за постизање свих резултата треба да буде главни циљ сваке

.националне и међународне политике3. , ,Сви програми акције и предузете мере на националном и међународном плану

, нарочито у екномској и финансијксој области треба да буду осењени са тог гледишта , и прихваћени само ако су такве природе да помажу а не да спречавају извршење

.наведног циља , , Иде се ка томе да се побољшају односно елеминише постојање таквих услова рада који

, , ,великом броју лица наносе неправду беду и одрицање старајући велико незадовољство .самим тим доводећи и у опсаност светски мир и склад

4 :УФиладелфијској декларацији формулисана су и основна начела1. ;Рад није роба2. ;Слобода говора и удруживања неопходан је услов трајног напретка3. , , ;Сиромаштво ма где постојало предстваља опсност по благостање свих4. Борба против оскудице треба да буде вођена неуморно и енергично унутар

сваке нације и сталним концентрисаним напорима у којима предстваници , радника и послодаваца сарађујући на бази једнакости са представницима

, влада учествују у слободним дискусијама и у одлукама демократског .карактера с циљем унапређења заједничке добробити

25. АКТИВНОСТИМОР

, :Главе активностиМОР могу се сврстати у три основне групе1. Нормативна активност ,односи се на доношење и примену конвенција и препорука

што представља најзначајнију активност јер се преко њих обезбеђује утицај социјалне . политике и начела ове организације на национална законодавства земаља чланица

, Након Другог светског рата јавља се мишљење из кругова послодаваца да се , нормативна активност не треба даље развијати тврдећи да су донете конвенције и

. препоруке обухватиле и регулисале сва питања у области радаОдносило се заправо на , отпор интервенисању државе у домен слободног предузетништва чим су послодавци

. , бранили своје класне интересе Док су на супротној страни радници инсистирали на , даљем итнезивирању нормативне активности МОР која се сходно променама

- , . друштвено еконмоским није исцрпила Нарочито инсистирање односило се да се .поставе вие норме у побољшавању услова рада и да буду са јачом правном обавезом

, Предстваници послодава и радника већином иступају као супростављене стране те , владе земаља чланива МОР углавној иступају као арбитри а одлука се доноси сходно

.политичкиммоментима и објетивним потребама тржишта

19

Page 20: радно право

2. - Научно истраживачке активности усмерен су ка припреми терена за доношење ( , , конвенција и препорука истраживање прикупљање података анкете и анализе које

), спроводе стручњаци у разним департманима и комисијама МБР тако ка образовном . раду и оспособљавању представника земаља из целог света Образовни рад по

, , екномски социјалним и правним питањима врше пре свега неколико значајнијих . .института приМОР У великом мери су ове активности повезане са практичним радом

3. , Практичне активности или техничку сарадњу МОР развија нарочито после , Другого светског рата и усмерава је превасходно према својим слабије развијеним

. чланицама Реч је о преношењу позитивних искустава развијених земаља у креирању и . . споровођењу соц политике и изградњи националних законодавства

, У новијем периоду МОР карактерише децентрализација ових активности односно , ,регионализацији одржавању регионалних конференција и оснивању регионалних бироа

( ), ( ), (који постоје у Женеви за Европу и Блиски исток у Банкоку за Азију у Адис Абеби за ), ( ).Африку у Лими за Латинску Америку , , Упрокос њиховом оспоравању афирмисане су у пракси јер успевају да истакну проблеме

, '' '',и потребе појединих региона и иницирају њихово разматрање изнад локалних проблема .не нарушавајући концепт универзалностиМОР

26. КОНВЕНЦИЈЕИПРЕПОРУКЕМОР( , Уопште о кенвенцијама ипрепорукама њиховом доношењуи обавезама земаља

)чланица поводом донесених конвенција и препорука

, Најзначајнија активност МОР је нормативна односно доношење препорука и . конвенција којима се уређују сва питања из делокруга ове организације Конвенције и

препоруке доноси Генерална конфенренција МОР, која када се изјасни о неком питању које , је на дневном реду одлучује да ли ће бити регулисано у форми конвеције или у форми

. препоруке За препоруку се одлучује онда када сматра да питање није погодно да добије , форму конвеНције или време није одговарајуће због крупних разлика у развоју појединих

. земаља чланица Разлика између конвенција и препорука огледа се у томе што су конвенције јаче

, , правне снаге од препорука које после ратификације у појединим земљама чланицима имају , , снагу закона док препоруке више предстваљају упуства сугестије како поступити при

. , регулисању поједних питања Конвеције се ратификују по законодавној процедури док ( - ). прихватање препорука не подлеже томе акцептирање прихватање препоруке Препоруке

, често имају улогу и пропратног акта уз конвенцију када нуде додатна објашњења у вези , .садржаја конвенције и упуства рализације

Предлоге за доношење препоруке и конвенције даје Административни савет, који то , , , .чини по инцијативи влада или представника радника односно послодаваца земаља чланица

,Свака влада земље чланице има право да се успротиви уношења у дневни ред заседања , једног или више предвиђених предлога а разлоге томе износе у предстваци генералном

.директору Прецизна правила самог поступка уређена су Правилником Међународне

( ) . , Генералне конференције рада Административни савет може пре уношења неког питања у , дневни ред заседања Конференције поднесе питање припремној стручној конференцији,

, која има задатак да у одређеном року и по смерницама Савета поднесе извештај о датом . , питању На бази извештаја припремене конференције правило је да АС уноси питања у .дневни ред ГК с циљем тзв двоструке дискусије . , Само изузетно у случају хитности или ако

, . то оправдавају разлози питања могу бити предмет једне дискусије Овај извештај садржи и експозе . о постојећим законодавству и пракси у разним земљама МБР доставља свим

, земљама чланица извештај у вези са питањем који улази у дневни ред са екпозеом и , , .упитником којим се траже образложени одговори достављени у одређеном року

20

Page 21: радно право

После прикупљених извештаја и мишљења приступа се расправи о понуђеном тексту , . конвенције или препоруке која се подноси на усвајање Конференцији Након усвајања

, , текста таког какав јесте он се подноси Редакционом одбору ради припреме коначног . , текста Приступа се гласању које ће се сматрати усвојеним двотрећинским бројем гласова

. , делегата У случају просте већине одлучује се о враћању конвенције Редакционом одбору да . би добила форму препоруке Предвиђена је и могуђност да буде предмет посебне конвенције

.између земаља чланица које то будужелеле , Конвенције се достављају свим земљама чланицама ради ратификације која се

, , , 18 обавезује да у року од једне године или изузетно у року од месеци од дана закључења , , заседања Конференције поднесе конвенцију властима у чију надлежност спада предмет да

би се она претворила путем ратификације у закон. , У случају ратификације конвенције земља , чланица има обавезу да обавести генералног директора и да предузме мере за примену . , одредаба ратификоване конвенције Ако се конвенција не ратификује земља чланица има

обавезу да у одговарајућим периодима подноси извештај генерално директору МБР о стању ., законодавства и праксе предмета конвенције као и којој мери и на који начин је извршена

, или се намерава извршити примена одрдаба конвенција износећи тешкоће које то спречавју .или задржавају

Усвојене препоруке се такође достављају свим члановимаМОР на разматрање да би се . примениле у форми националног закона или у некој другој формиИсти је рок и обавеза као и

.код конвенције

27. , РАТИФИКАЦИЈАСТУПАЊЕНАСНАГУИПРАВНОДЕЈСТВОМЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈАИПРЕПОРУКА

:Постоје два концепта ратификације међународних конвенција рада1. Монистички концепт, је концепт по ком сам чин ратификације представља

. ( укључивање међународне конвенције у унутрашње право Ратификацијом у форми ) закона или подзаконског акта конвенција се аутоматски инкорпорира у национално

. . законодавство Никакве додатне радње нису потребнеПримењује се у оним земљама .где не постоје велике разлике између националног и међународног права

2. Дуалистички концепт претопоставља постојање два одвојена поступка . ратификације Сам акт ратификације конвенције не значи и њено укључивање у

. ,унутрашње право Да би дошло до укључења у национално законодавство , . ратификоване конвенције морају се донети и додатни правни акти Акт ратификације

'' '' . је у овом случају само зелено светло за коначно укључење међ конвенције у интерно право.

Устав Србије предвиђа да међународне уговоре ратификује Скупштина Републике, . , , . где сам акт ратификације међ уговора у форми закона значи и његову инкорпорацију Закон

, о ратификацији објављује се у службеном гласилу ступа на снагу и дјелује као сваки други , .акт дате врсте из чега се види да Србија користи монистички концепт

.Ступање на снагу међународних уговора врши се у објективно и субјективном року , , Односно да би једна конвенција ступила на снагу тражи се махом да је ратификују најмање

, 12 , две државе чланице и да ступи на снагу месеци након ратифакције коју је регистровао (генерални директор објективно ступање на снагу). 12Од дана регистрације и у следећих

, (месеци конвенција ступа на снагу за сваку чланицуМОР субјективно ступање на снагу). , Од дана доношења па до њеног субјективног ступања на снагу у већини случајева протекне .рок од најмање две године

, Ратификована конвенција има јачу правну снагу од домаћег прописа и у случају . колизије примењиваће се конвенција

10 , Једном ратификована конвенција обавезује земљу чланицу на период од година по .чијем се истеку може отказати

21

Page 22: радно право

28. , КОНТРОЛАПРИМЕНЕ РЕВИЗИЈАИОТКАЗИВАЊЕКОНВЕНЦИЈАИПРЕПОРУКА МОР

Уставом МОР и Правилником Међународне конференције предвиђено је неколико . .начина контроле примене међ конвенција рада Извештаји- свака земља чланица обавезује се да поднесе МБР годишњи извештај

, о мерама предузетим за примену ратификованих као и поводом нератификованих . конвенција Генерални директор подноси Конференцији резиме обавештења и

, извештаја које су му доставиле земље чланице у периоду који одреди ( 5 ). Административни савет обично после сваке године Поменуте извештаје најпре

проучава Комитет експерата који чине истакнути стручњаци из разних земаља , који своје закључке објаваљује у посебном извештају и доставља га АСМБР и

. земљама чланицама Извештај комитета разматра Комисија за примену конвенција и препорука , коју образује Конференција када је то потребно и

, . .могуће по правилу сваке године Комисија се саставља по трипартирној основи .Она испитује обавештења и извештаје које се односе на конвенције и препоруке , На Конференцији се расправља о овим извештајима у упозоравају се снагом

, аргумената и ауторитета оне земље које се не придржавају ратификованих . конвенција

Рекламације – професионалне организације радника и послодаваца имају право , да путем рекламације МБР ако сматрају да неки члан МОР није на

. задовољавајући начин обезбедио примену ратификоване конвенције Даље је , прослеђује АС и ако односна влада поводом достављене рекламације даје изјаву

. , поводом исте у одређеном Овај начин контроле има више морални карактер али .практично даје позитивне резултате

Жалбе – сваки члан МОР може да поднесе жалбу МБР против неког другог члана , , који није по његовом мишљењу на задовољавајући начин обезбедио примену

. , конвенције коју су и један и други ратификовали Даље ако мисли да треба АС , ступа у везу са односном владом или ако по достављању не прими задовољавајући

, одговор на жалбу може да образује анкетну комисију која ће имати задатак да , . темељно проучи жалбу и да препоруке о решавању спора Ако влада на коју се

, односи не прихвати препоруке има право да се опрати Међународном суду .правде

, Поводом контроле примене конвенција о синдикалним слободама и правима приМОР 1951. делује од године Комитет за слободу удруживања, састављен по трипартирној , .основи које испитује случајеве повреде синдикалних прва

Правилником АС предвиђена је могућност потпуне или делимичне ревизије .међ , , конвенцијашто се посебно односи на конвенције које су давно донесене које треба

- , . прилагодити друштвено економским политичким и другим приликамаМБР прикупља сва , обавештења у вези са спорном конвенцијом пре стављања питања ревизије на дневни ред

, Конференције које шаље владама земаља чланица од којих се траже мишљење поводом . .ревизије О ревизији се одлучује гласањем

, Ратификована конвенција може се и отказати пријавом генералном директору по 9 . истеку година од дана њене ратификације Отказ се мора регистровати код генералног

, .директора МБР и он ступа на снагу по истеку једне године по његовој регистрацији 10 , Ратификована конвенција обавезује на период од година ако се не поступи на пименути

, 10 .начин конвенција ће бити обавезујућа и за наредни период од година

29. ПРАВНАПРИРОДАКОНВЕНЦИЈАМОР

, По питању правне природе конвенције питање се односи на то да ли су оне . , , међународни уговори или међународни закониКонвенције у суштини представљају једну

22

Page 23: радно право

, , врсту међународних уговора који се закључују преко МОР а снагу закона добијају актом . ратификације у појединим земљама

Међународне конвецније рада су међународни мултилатерални акти уговорног . ( ) карактера Имају исту важности као и међудржавне конвеције угвори али се истовремено од

, , њих разликује почев од самих странака које учествују у доношењу класичне уговоре доносе , . предстваници влада а у доношењу међ конвенција рада учествују и предстаници радника и

. послодаваца Могуће је њено усвајање и у случају када против ње гласа већина владиних , .делегата а гласају сви предстваници послодаваца и радника

, При доношењу конвенција потребна је двотрећинска већина присутних делегата а при , закључивању класичних међудржавних уговора неопходна је потпуна сагласност воља

. , уговорних страна Такође класични уговори производе правно дејство тек потписивањем од , .стране држава уговорница што није случај код конвенција

. , , При доношењу и примени међ конвенција рада за разлику од класичних уговора није могуће позвати се на клаузулу rebus sicstantibus . тј на околност измењених

, , .околности извињавајућа околност у време извршења конвенције , , Оно у чему се н прави разлика јесте важност и једних и других тј нема разлике у

. .надлежности и поступку ратификације између класичних међ уговора и међ конвенција .рада

30. МЕЂУДРЖАВНИУГОВОРИКАОИЗВОРИРАДНОГПРАВА, , Подела дејство и посебно о билатералним уговорима о запошљавању

радника

У међународне изворе права улазе међудржавни уговори који за свој предмет имају , .питања везана за запошљавање радне односе и социјално осигурање С обзиром на број потписника међудржавни уговори могу бити вишестрани

( ) мултилатерални и двострани( ).билетерални , Међудржавни уговори производе правно дејство само међу државама потписницама а

. обавезну снагу добијају актом ратификације , , Билетерални међудржавни уговори имају за свој предмет углавном регулисањем

, питања запошљавања услова рада и социјалног осигурања грађања једне земље на , територији друге земље који су условљени миграционим токовима радника између других

( 1904. земаља први двострани међународни споразум оваквог типа закључен је године између ).Француске иИталије

Све билатералне уговоре можемо поделити у две основне групе:1. , Билатерални уговори о запошљавању радника и2. .Билатерални уговори о социјалном осигурању

– Билатерални уговори о запошљавању радника , Територија Југославије као и данас , , , Србије представљало је подручје миграција чему је допринео географски положај као и

- .бурне политичке и друштвено економске прилике , , За Југославију су њених последњих деценија постојања биле карактеристичне

, . економске миграције сељење радника из економских разлога и ради запошљавања После 1965.привредне реформе из године , мења се политика запошљавања прелази се са

екстезивног на интезивно . запошљавање Политика екстезивног запошљавања , занемарила је економске критеријуме ишла је ка превазилажењу социјалних проблема и

. проблем незаполености као такве Официјални подаци показивали су да нема незапослених , . , радника у већем броју социјалистичких земаља Међутим оваквим начином запошљавања

, , рађали су се други проблеми латентна незапосленост као једна од израженијих слаба , , . мотивисаност ниска продуктивност итд

Политика интезивног запошљавања иде у складу са објективним потребама и , , могућностима процеса рада као и укупне друштвене економије и организације рада које као

. , такво има своју еконмоску оправданост Применом реформе у први план избио је проблем латентне запослености , , дошло је до отпуштања великог броја радника а сама

23

Page 24: радно право

. могућност радног ангажовања друштва је била ниска Решење овог проблема налази се у , . отварању међудржавних граница и радном ангажовању и иностранству

, Основни циљ у преговорима са земљама запослења јесте да се установи одговарајућа , ,заштита својих радника што се вршило путем билетералног међудржавног преговарања

, , : који су између осталог регулисали1) Одређивање састава и надлежности југословенских служби које ће посредовати

;у избору радника за запошљавање у иностранству2) Усмеравање понуда иностраних послодаваца према профилима наших радника

;која су суфицитарана3) Могућност стручног оспособљавања радника4) Остваривање права и обавеза из радног односа под истим условима која важе и

, .за раднике земље запослења итд ,Југославија је закључила билатералне уговоре са свим европскип земљама и Аустралијом

.које је преузела РС као земља сукцесор

31. БИЛЕТЕРАЛНИУГОВОРИОСОЦИЈАЛНОМОСИГУРАЊУ

Уговорима у области социјалног осигурања регулишу се односи поводом остваривања , и заштите права радника запослених у иностранству у вези са здраственом заштитом и

, , , .осигурањем пензијским и инвалисдским осигурањем дечијим додатком и слично :Сврха закључивања ових уговора јесте

1) У обезбеђивању истог третмана наших радника у погледу остваривања права и обавеза ;из социјалног осигурања

2) Омогућавању сабирања пензијског стажа навршеног у једној и другој земљи ради , остваривања појединих права која су условљена пензијским стажом и

3) , У обезбеђивању преносивости стечених права из једне земље у другу њиховог очувања .и трајног коришћења

:Према садржини и сврси постоје три групе оваквих уговора1. - Уговори са материјално правном садржином ( прописи који ће се применити у

, , );одређеним случајевима кругу лица који има одређена права и слично2. Уговори у којима се говори о процедуралним питањима ( поступак остваривања

, , );заштите појединих права административни аранжмани итд3. Уговори о преузимању стечених или очекиваних права.

, Дакле споразимима се настоји обезбедити што потпунија заштита наших радника док се , .налазе на раду у иностранству као и поњиховом повратку у земљу

Начела од којих се полази у споразимима при уређивању питања у вези здраствене :заштите и здраственог осигурања су Начело осигурања

24