Андра Стевановић

Андра Стевановић

Датум рођења 12. новембар 1859.

Место рођења Београд

Кнежевина Србија

Датум смрти 15. новембар 1929. (70 год.)

Место смрти Београд

Краљевина Југославија

Професори 1905. године, АндраСтевановић стоји први слева

Андра СтевановићИз Википедије, слободне енциклопедије

Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859— Београд, 15. новембар 1929) је био српскиархитекта и професор Велике школе. Његов отац јебио Јоца Стевановић, државни чиновник.

У Београду је завршио основну школу и Реалнугимназију 1877. године. Био је београдско дете и уБеограду је провео цео живот. У року је завршиоТехнички факултет (1881.) и одмах се запослио удржавној служби, у којој је провео две године радећина позицији подинжењера Београдског округа. Као ивећи део српских инжењера тог времена, морао је дастудира архитектуру у иностранству. 1883. године јепочео да студира на Техничкој високој школи уБерлину, где је остао више година и стекао солиднопрактично знање. Дипломирао је и положио државнииспит, што је била реткост у Немачкој, која је тупривилегију давала малом броју странаца.

Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890.године као инжењер у Министарству грађевина, гдесе задржао само три месеца. Изабран је за професораТехничког факултета Велике школе у Београду, гдеје радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Биоје међу првих осам редовних професора Универзитетау Београду 1905. године који су бирали цео осталинаставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме јеостао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје удржавном апарату и изабрао рад са студентима. Током свогживота није много ни писао ни пројектовао, већ је већинуенергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добарстручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената запозив који су одабрали.

Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањемстарих црквених споменика. Изабран је за члана Српскекраљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеногУметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му јетитула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао ујавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате нанаучном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.

Садржај

1 Значајнија архитектонска дела

2 Галерија дела

3 Литература

4 Спољашње везе

Значајнија архитектонска делаУправа фондова (данас Народни музеј) са Николом НесторовићемКућа В. Марковића - Теразије 38 са Николом НесторовићемБеоградска задруга - Карађорђева 48 са Николом НесторовићемЗграда са зеленим плочицама - Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Николом НесторовићемСрпска краљевска академија (данас зграда САНУ) - Кнез Михајлова 35 са Д. ЂорђевићемЦрква Светог Саве у Косовској МитровициЗграда Богословије у Призрену

Галерија дела

Зграда трговцаСтаменковића (Зградаса зеленимплочицама), СК 88

Управа фондова(Народни музеј уБеограду), СК 38

ЛитератураДивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914

Спољашње везеБиографија на сајту САНУ (http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=544,)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андра_Стевановић&oldid=11639130“

Категорије: Рођени 1859. Умрли 1929. Београђани Српски архитекти Српски национални стилАрхитектура сецесије у Србији Академици САНУ Редовни професори Универзитета у Београду

Ова страница је последњи пут измењена у 01:42, 18. фебруар 2016.Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима;могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за више информација.