Тјорђе Трифуновић

ПОВЕЉА КРАЉА М И Л У ТИ Н А М А Н А СТИ РУ БА Њ СКАСветостефанска хрисовуља

Трима знаменитим српским задужбинама, ма- настирима Бањској, Дечанима и Светим Арханђе- лима код Призрена, ктитори су даривали велике поседе, властелинства, што je све, до најмање поје- диности, било записано y даровним повељама. Због богатог и разноврсног садржаја ове повеље су заузимале велики простор, на пергаменској траци и од неколико метара. Овакав свитак потврђен на крају златним печатом (златопечатно сдово, хрисо- вуља) није био прикладан за честу употребу. Ни no својој имовинско-правној природи, ни no форми, хрисовуља као дугачак свитак није била подесна за свакодневно коришћење. Зато je убрзо после саста- вљања и издавања дословно читава садржина хри- совул>е преношена y облик књиге. Том приликом, као што ћемо видети, златни печат остаје да виси на врпци. Повеља као књига и дал>е ce назива хри- совуља ( х р н с о Б о у л в ) иако нема печат. Најстарија до сада сачувана српска хрисовуља као књига јесте y науци позната као Светостефанска. По узору на њу свакако су настале као књига Дечанска и Архан- ђелска хрисовуља, које су ктитори Стефан Дечан- ски и Стефан Душан издали својим задужбинама, манастирима Дечани и Свети Арханђели.

Светостефанска хрисовул>а названа je тако no светом Стефану Првомученику, заштитнику храма манастира Бањска, задужбине краља Милутина.1 Бањска je грађена од 1313. до 1316. године, a живо- писана je после смрти краља Драгутина (12. марта 1316) и престављења краља М илутина (октобра 1321).2 У одређивању времена грађења и живописа- ња храма учествује и завршни додатак хрисовуљи из пера недавно изабраног архиепископа Никоди- ма (архиепископ од 12. маја 1317. до 12. маја 1324).3 Према наведеним историјским личностима наста- нак хрисовуље слободно ce ставља y последњу де- ценију владавине краља Милутина и одређује ce, обично, годинама 1313-1318 (С. Новаковић, A. Со- ловјев), око 1315 (Г. Шкриванић), 1316-1318 (В. Мо- шин), 1313-1316 (Р. Михаљчић) и сл.

Светостефанска хрисовуља била je добро по- зната Милутиновим наследницима, Стефану Де- чанском и Душану, који je као правну исправу на- воде y својим повељама. Било je, значи, природно што ће Милутинова књига хрисовул>а подстаћи на- станак књижног облика Дечанске и Арханђелске хрисовуље, које су, иако каснијег постања, прве

ушле y науку. Очекивање да ће једног дана морати да ce појави Светостефанска хрисовуља - оствари- ло ce крајем XIX века.

Читава повест о проналаску и објављивању Хри- совул>е захвата кратак временски распон, пет-шест месеци, али испуњен разноврсним збивањима и бројним личностима. Сам редослед збивања јасно говори о времену и простору држава од Цариграда до Беча. У позадини повести разазнају ce моралне вредности њених учесника и тадашњи политички чиниоци Турске, Србије и Аустро-Угарске. Мемо- арски записи, званични записници, оновремена преписка и прикази y часописима оживљавају и употпуњавају слику о времену када ce појавио тек откривени драгоцени српски писани споменик.

За проналазак Хрисовуље стекла ce повољна околност што je y Цариграду од 1886. године бора- вио Стојан Новаковић као посланик Краљевине Ср- бије y Турској. Читаву историју проналажења споме- ника потанко je изложио С. Новаковић y опширном писму упућеном Српској краљевској академији, које he ускоро бити објављено као предговор Ковачеви- ћевом издању Хрисовуље под опширним насловом

1 „EđH’ciCđ данас постоји под истим називом као село на десној обали истоимене реке, леве притоке реке Ибра, увуче- но 7 км на запад од главне пруге Београд - Косовска Митро- вица. Порушени храм св. Стефана поправљен je и конзерви- ран 1938. године. У унутрашњости храма, на једном своду до кубета, сачуван je незнатни део живописа. Ha источној пади- ни црквеног платоа налазе ce топли и хладни извори лекови- те воде no којима село и манастир носе име. Западно 1 km y долини реке Бањске налази ce ливада дужине око 200 м, и ширине до 50 м, коју мештани зову Рибњак. По предању овде ce чувала и гајила риба за манастир" (Г. A. Шкриванић, Вла- стелинство св. Стефанау Бањској, Историски часопис, VI, Београд 1956, стр. 179). О археолошким радовима на спомени- ку од 1972. године до данас: Г. Коваљов, Неки проблеми током археолошких радова y Бањској u постојеће стање откопане архитектуре током последњих неколико togima, Манастир Бањска y доба краља Милутина, Ниш - Косовска Митровица - Манастир Бањска 2007, стр. 377-380.

2 Б. Тодић, Бањско злато - последњи остаци фресакау цркви Cseuioi Стефана y Бањској, Манастир Бањска y доба краља Милутина, Ниш - Косовска Митровица - Манастир Бањска 2007, стр. 163-174.

3 М. Живојиновић, Историја Хиландара, /. Од оснивања манастира 1198. до 1335. шдине, Београд 1998, стр. 132-133; В. A. Мошин, М. A. Пурковић, Хиландарски тумани средње!а века. Приредила и допунила Мирјана Живојиновић, Београд 1999, стр. 44-45.

129

„Извештај г. Ст. Новаковића од 10 октобра 1889 о пронадаску Светостефанског хрисовуља Краљев- ској Српској Академији“1 * * 4 Из записника о раду Срп- ске краљевске академије, међутим, види ce да je Академија врло рано сазнала за научну комисију Мађарске академије наука. Још пре доласка ове ко- мисије y Цариград Академија je упозорила акаде- мика и српског посланика Стојана Новаковића да би могао искористити долазак мађарских представ- ника: „Међутим, наша je Академија, још како je са- знала за ту комисију, писала члану својему, r. Стоја- ну Новаковићу, српском посланику y Цариграду, да гледа не би ли ce могао и он придружити тој коми- сији, те тако видети нема ли y онамошњим ризни- цама и ствари које би ce тицале српскога народа".5

Ha чеду мађарске комисије налазиле су ce две угледне личности: историчар Вилмош Фракнои (Fraknöi Vilmos), тада потпредседник Мађарске академије, и филолог и оријенталист Армин Вам- бери (Vambery Armin). Ватрослав Јагић y предго- вору бечком издању наводи и друге чланове мађар- ске комисије: академик и историчар Тали (Thaly Kâlmàn), библиотекар мађарског музеја Чонтоши (Csontosi Jânos) и професор грчког језика Абел (Abel Jenö), Јозефа Ко(р)жењовског не спомиње, По- несена, очигледно, писмом и извештајем С. Новако- вића од 10. октобра 1889. године и самом чињени- цом значајног проналаска, Српска академија наука je после непуна три месеца изабрала обојицу за до- писне чланове (6. јануара 1890).6 Познат као турко- фил и проучавалац турске историје, A. Вамбери je лично од султана добио дозволу да са сарадницима може прегледати султанову ризницу y Ески Сарају (Старом Сарају) и y њој проучити оно што je веза- но .за мађарску историју. Давнашња жеља Мађар- ске академије сада ce испунила - да y султановој ризници потраже остатке библиотеке угарског краља и књигол>упца Матије Корвина (1443-1490), чије je књиге још y XVI веку будимски везир, изгле- да, послао y султанову ризницу.

Пошто je претпоставила да y ризници има сло- венских књига и рукописа, мађарска комисија je примила као сарадника пољског историчара, архи- висту и филолога Јозефа Коржењовског (Jozef Kor- zeniowski), коме ће несумњиво припасти заслуга y проналажењу Светостефанске хрисовуље. Млади Пољак je већ имао искуства као архивски радник и истраживалац старих пољских списа. Пре од- ласка y Цариград, рецимо, био je члан по/оске Рим- ске експедиције (Ekspedycja rzymska, 1886/1887, 1887/1888). Kao студент историје на Краковском универзитету вероватно ce окушао или привикао на читање ћириличких извора. Из Новаковићевог извештаја види ce да je Ј. Коржењовски уочио и прочитао сва српска историјска имена личности

y Хрисовуљи. Каснија поређења изворника и ње- гове копије показаће да ce прилично поуздано сналазио y српскословенском тексту Хрисовуље.7 ). Коржењовски, изгледа, није кренуо заједно са ма- ђарском комисијом, која je y Цариград стигла по- четком септембра 1889. године, већ je y Београду прекинуо путовање. Боравећи y Београду неко вре- ме, не знамо с каквом намером, сусрео ce са тада познатим лекаром својим земљаком Казимиром Гонсјоровским, који му je, очигледно, написао препоруку за српског посланика y Цариграду.8

Пошто би било несмотрено да и српски посла- ник y Турској тражи дозволу да са мађарском ко- мисијом може радити y ризници Сараја, Стојан Но- ваковић каже y Извештају како je „смислио да y своје време на ову ствар припази приватно, сту- пивши лично y додир са краљевско-угарском ака- демијском комисијом", Али, појавио ce сам Ј. Кор- жењовски, што je С. Новаковић, вероватно, y лични дневник унео под 18. септембром (1889). У писму Илариону Руварцу од 7. октобра 1889, то овако опи- сује: „18 Септ. дође с поздравима и препорукама од мога познаника дра Гонсјоровског из Београда је- дан Пољак Јозеф Коржењовски из Кракова и рече ми да ce он, користећи ce личним познанством с многим Маџарима управо прибио тој комисији ради пољских и словенских ствари"9

Када ce састао са С. Новаковићем, ј. Коржењов- ски je могао да му саопшти да je y ризници нашао само три словенске књиге: једну „књигу песама цр- квених без историјске вредности"; једну глагољску књигу војводе Хрвоја (Хрвојев мисал) и једну срп- ску повељу y облику књиге. Највише података дао му je о физичком изгледу повеље, те je С. Новако- вић могао закључити да ће то бити y објављеним

1 Споменик Српске краљевске академије, IV: Светосте- фанска хрисовуља, Београд 1890, стр. 111 —VIII. Скраћеница:С. Н. Из. Извештај (пространо писмо) Стојана Новаковићапрочитан je на Скупу Академије друштвених наука 23, окто- бра 1889. године (Годишњак Српске краљевске Академије, III,1889, Београд 1890, стр. 6I),

5 Годишњак Српске краљевске академије, IV, 1890, Београд 1891, стр. 61 (сада y овој књизи Прилог II).

‘ Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за био- 1рафски речник чланова Друштва српске словесности, Срп- C K o iучено1 друштва u Српске крамевске академије 1841-1947, Београд 2008, стр, 38,339.

7 Биографија Јозефа Коржењовског (1863-1921) y: Polski Stow- nik Biograficzny, tom XIV/2, zeszyt 61, Wroclaw - Warszawa - Krakow 1969, crp. 176-177. Фотографија ). Коржењовског y друштву са колегама (1886) и посебан портрет y чланку: D. Re- derowa, Zc studiôw nad kontaktami Akademü ’Vmiejçtnosci z nau- кџ obcq. Ekspedycja Rzymska (1886-1918), Rocznik Biblioteki Aka- demii nauk w Krakowie, Rok IV, 1958, Wroclaw - Krakow 1960,

8 O Казимиру Гонсјоровском (1840-1909) чланак Вла- димира Пешића у: Српски био!рафскиречник, 2, Нови Сад 2006, стр. 749.

9 Архив Српске академије наука и уметности, бр. 5892 (пи- сма С. Новаковића и В. Јагића сада y овој књизи y Прилогу III).

130

изворима спомињана Светостефанска хрисовуља. Стојан Новаковић ce ускоро састао са В. Фракнои- јем и A. Вамберијем. Том приликом, 23. септембра, „усмено je уговорено", поред осталог, да ј. Корже- њовски повељу „одмах пажљиво сними [= иско- пира) црту no црту" и да ce „тако спремљен тачан снимак с извештајем Академијске мисије поднесе Краљевско-Угарској Академији наука y Будимпе- шти и тиме да ce обележи литерарна својина и при- оритет" (С Н. Из V-VI). И, после овога најважније за српску страну - да he Мађарска академија „сни- мак тај драговољно уступити на издање Краљев- ско-Српској Академији y Београду, чим то Краљев- ско-Српска Академија од ње потражи, пошто je најприродније да српски историјски споменик изда Српска Краљевска Академија" (С. Н. Из VI).

Јозеф Коржењовски одмах ce „латио посла, и почео je споменик снимати пером на провидној хартији црту no црту, употребљујући цело време одређено на рад y ризници" (С. Н. Из VI). С. Нова- ковић je био потпуно y току - како напредује ко- пирање Хрисовуље. Лично ce старао да двадесет- шестогодишњи Ј. Коржењовски не одустане или посустане y копирању сто осамдесет страна Хри- совуље. Зато ce трудио да буде, после радног вре- мена ризнице, предусретљив домаћин кописти Хрисовуље. Тако, y писму Илариону Руварцу од 7. октобра 1889. само кратко каже: „Досадашњим tokom ствари ja сам потпуно задовољан. Коржењов- ског сам частио колико сам више могао."10 Месец дана касније, међутим, када ће ce y писму И. Рувар- цу осврнути на сарадњу са мађарском комисијом, С. Новаковић више простора посвећује провођењу сдободног времена са Ј. Коржењовским: „Јер je ва- љало још водити Пољака no најлепшим местима да их види, вал>ало га je частити тазе рибом и шампа- њером, да не клоне и попишмани ce, јер je y њему било свеколико средство којим ce тај споменик за науку спасавао" (8. новембра 1889).'1

Јозеф Коржењовски je копирао Хрисовуљу, от- прилике, две недеље. Када je завршио, према догово- ру, предао je копију „г. Вамберију са својим описом споменика, a ja сам no своме обећању израдио и пре- дао историјске бедешке, еда би ce маџарски научни- ци могли њима посдужити при састављању извешта- ја Краљевско-Маџарској Академији" (С. Н. Из VI).

Мађарска комисија je отпутовала npe 10. окто- бра 1889. године, када je С. Новаковић завршио свој извештај Српској краљевској академији (С. Н. Из VIII). Српска краљевска академија je сазнала за Светостефанску хрисовуљу и npe Новаковићевог извештаја, те je на скупу председништва од 9. окто- бра 1889. закључила: „За Хрисовуљу Светостефанску одлучено je да ce писмом умоди Славна Маџарска Академија да би изволела препис тога знаменитога

српског споменика уступити Академији нашој ра- ди штампања".12

Стојан Новаковић je убрзо послао свој Изве- штај Српској краљевској академији, који je y цели- ни прочитан на скупу 23. октобра 1889. године.13 Мађарска комисија поднела je извештај својој ака- демији 28. октобра, a после два дана, 30. октобра, Српска краљевска академија упутила je молбу ма- ђарској академији да joj уступи издавање Хрисо- вуље, чији je проналазак „слава Мађарске акаде- мије“.14 * Српска краљевска академија je, значи, чекала одговор, да joj Мађарска академија уступи копију Хрисовуље, како ce С, Новаковић y Царигра- ду договорио са мађарским академицима. У току рада y ризници Сараја мађарска комисија je схва- тила да са Хрвојевим мисалом и Светостефан- ском хрисовулзом имају y рукама неизмерно благо које би требало позајмити и однети y Будимпешту. Две угледне личности Мађарске академије, a је- дан je био потпредседник (В. Фракнои), одлучиле су да затраже и позајме та два рукогшса. Њихову молбу вероватно je одобрио сам султан, те ce ма- ђарска комисија вратила y Будимпешту са Хрвоје- вим мисалом и Светостефанском хрисовуљом и копијом Јозефа Коржењовског.

Са доношењем изворника, Светостефанске хри- совуље, y Будимпешту, отварају ce нове и неоче- киване могућности за издавање овог споменика. Мађарска академија сада ће радије дати Српској академији обећану копију, пошто код себе има ори- гинал. Али, Мађарска академија може уступити оригинал неком другом, који би истовремено обја- вио Хрисовуљу, како ce и збило. Готово читав новем- бар je протекао y неком затишју и мировању. Стојан Новаковић из Цариграда 5. новембра 1889. пише Ватрославу Јагићу, опширно описује проналажење Хрисовуље и на крају јасно вели да ће Мађарска академија уступити Српској академији копију Ј. Кор- жењовског ради издавања: „Потражим академике маџарске [В, Фракноија и A. Вамберија) и како ce књига није могла вадити ни да je ja видим, нареди- мо да Корженовски (томе потпуно вешт) изради снимак, f'acsimile, да ce то поднесе од стране ко- мисије маџарској академији a академија да издање уступи нашој академији. To je све урађено и акаде- мија ce наша до сад, надам ce, већ обратила ма- џарској академији". Ватрослав Јагић одмах наста- вл>а: „Новаковић ce враћа на исту ствар y писму

10 АрхивСАНУ.бр. 5892.11 Архив САНУ, бр. 5893.'• Годишњак Српске краљевске академије, Ш, 1889, Беи-

град 1890, стр. 106.Годишњак СКА, Ili, стр. 61.

14 С. Зафировиб, Проналазак u два једнивремена издањапове.љеманастира Бањске, Стремљења, IV, 1, Приштина 1963, стр, 77.

131

16/28 дек. 1889. опет ce радује што je место њега Азуба Ковачевић надгледао штампање овог споменика."15

За Хрисовуљу je ускоро сазнао Бењамин Калај, тада заједнички министар финансија и управитељ Босне и Херцеговине.16 Јачање аустро-угарског по- литичког утицаја видео je y оснивању културних институција и подстицању издања на народном је- зику, који je с временом требало да постане „босан- ски језик". Под његовим старањем основан je y Са- рајеву Земаљски музеј Босне и Херцеговине, који je 1889. године покренуо свој часопис, Гласник Зе- маљског музеја, Бењамин Калај je, очигледно, ову годину пожедео да употпуни објављивашем Све- тостефанске хрисовуље. Оригинал je био y Будим- пешти, те je требало пронаћи особу која ће раш- читати изворни српскословенски текст и тако га припремити за штампу. Решење je пронађено y са- мој Будимпешти. Био je то Антониј (Антал) Ходин- ка, научни сарадник Мађарског народног музеја, коме су били поверени на чување стари словенски рукописи.17 Овај двадесетпетогодишњи мађарски славист русинског порекла изгледа да je добро рашчитавао српскословенски предложак, што ће ускоро сравњивати и проверавати Ватросдав Јагић.

Док je Српска краљевска академија чекала од- говор од Мађарске академије, A. Ходинка je y Бу- димпешти са изворника рашчитавао српскосло- венски текст Хрисовуље. Пошто скоро месец дана Мађарска академија није слала одговор, на скупу целокупне Српске академије, 28. новембра 1889. ro- дине посебно je разматрано питање Хрисовуље, што je забележено y записнику: „Нашло ce за по- требно поново говорити о Светостефанској Хри- совуљи, о којој je, no ранијим одлукама, Академија писмено молила Маџарску Краљевску Академију да би изволела тај драгоцени српски докуменат уступити нашој Академији ради штампања." Том приликом je, поред осталог, одлучено да y Пешту оду два члана (Милан Кујунџић и Михајло Вал- тровић) да изјаве захвалност Мађарској академији „и њеним изасланицима који су Светостефанску Хрисовуљу нашли и преписали, и да тај споменик приме и овамо донесу''.18

Како je и било предвиђено, y Пешти су 3, 4. и 5. децембра 1889. боравили академици Милан Ку- јунџић и Михајло Валтровић. Требало je да лично захвале Мађарској академији и њеним изасланици- ма који су пронашли Хрисовуљу и да донесу обећа- ну копију. О својој посети поднели су извештај, који je прочитан 9. децембра 1889. године на скупу цело- купне Српске академије.19Известиоци истичу срда- чан пријем y Мађарској академији и саопштавају, поред утиска о оригиналу, неколико за нас важних чињеница. Председништво je, рецимо, још пре зва- ничне седнице Мађарске академије предало копију

Хрисовуље лично Хаиму Давичу, српском конзулу y Будимпешти. Пошто je водио читав поступак око проналаска и преноса Хрисовуље y Будимпешту, академик Армин Вамбери ce, очигледно, искључиво старао о изворнику („Ориђинал овај припада Госпо- дину Вамберију", пише y извештају). Свакако ce већ говорило о преношењу Хрисовуље y Беч, о чему je морао да ce пита A. Вамбери. Зато српски академи- ци пишу: „Но ми смо били срећни да ce доласком нашим заустави шиљање y Беч и самога оригинала/

Српски изасланици, очевидно, ништа нису до- знали о Калајевој намери да ce y Бечу штампа Хри- совуља. Академик Вамбери je сада, вероватно, био изложен политичком притиску моћног човека аустро-угарске државе. Али, господину Вамберију није било лако да ce супротстави том притиску. Обећање које je y Цариграду дао Стојану Новако- вићу старао ce да испуни. To, изгледа, није било ла- ко. Требало je разрешити ситуацију сукоба између политичког притиска и академске савесности и ко- ректности. Била je то она „препрека" коју je A. Вам- бери намеравао да „уклони". Веровао je да ће то раз- решити. Са таквим утиском и српски изасланици завршили су свој извештај: „Ми завршујемо овај Извештај са уверењем које смо добили особитом љубазношћу господина професора Вамберија, да ће, чим ce извесне препреке уклоне, послати y Бео- град сам ориђинал Хрисовуље да га можемо пре- гледати и поредити при штампању снимка." Поли- тички притисак je, претпостављамо, био јачи и оригинал Хрисовуље није послат.

Преписујући српскословенски текст Хрисову- ље, Антониј Ходинка ce држао начела за диплома- тичка издања: преносио je текст са свим скраће- ницама, пунктуацијом и надредним словима и знацима, само je растављао речи. Тако припремљен текст предат je штампарији y Бечу. Са предавањем припремљеног рукописа штампарији и оригинал je морао да ce нађе y Бечу. Ватрослав Јагић ce, no све- му судећи, „укључио" као сарадник на издању тек

,s В. Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном од i. 1867до 1891, Годишњица Николе Чупића, XXXV, Београд 1923, стр, 306-307 '

њ О Бењамину Калају (1839-1903) В, Ђ■ Крестић у: Енци- клопедија српске историографије, Београд 1997, стр. 423; Срп- ски биографски речник, 4, Нови Сад 2009, стр. 785.

17 О Лнтонију (Анталу) Ходинки (1864-1946) вид. у; Епсу- clopedia of Rusyn History and Culture, Toronto, Buffalo, London, 2002. Revised and expanded édition 2005, 193-194. Библио- графија A. Ходинке: 1. Hodinka Antal müvex, Hodinlca Antal Emlékkonyv. Tanufmânyok Hodinka Antal tiszteletére, Nyiregy- hâza 1993, erp. 408-419.

18 Еодишњак CKA, III, стр. 14-15.14 Извештај y целини: Годишњак CKA, III, стр, 16-22 (y овој

књизи Прилог I).

почетком 1890. године, када je чмтав текст Хрисову- ље био y току слага.ња или већ сложен. Сам je запи- сао y Споменима како je 1890. године (!) „надзирао штампање" Хрисовуље.20 Посде тридесет три годи- не, међутим, када ce присећао времена штампања Хрисовуље y Бечу, казује како je све то било, a при томе није видео нелогичности и противречности y излагању. Наводимо то место y целини: „У писми- ма [Новаковићевим] из Цариграда долази под крај године 1889. реч о Светостефанском Хрисовуљу, који je y два маха издаван, y Бечу о трошку Калајеве босанске владе под мојом редакцијом и y Београду о трошку Српске Kp. Академије под редакцијом Л>убе Ковачевића. Кад je мени преко Талоција Ка- лај понудио да преузмем надзирање коректуре овог знаменитог Хрисовуља нисам ништа знао о том, како ce дошло до тог споменика. Све ми je то дошло истом нешто касније до знања преко Нова- ковића, који ce доста наљутио на мађарску акаде- мију што није остада код задане речи, да ће Хрисо- вуљу издати Српска Академија.“21

Ватрослав Јагић вели да ништа није знао како ce дошло до Хрисовул>е када му je Калај, преко Тало- ција22, понудио да надзире коректуре. To уопште не одговара стварном редоследу чињеница. Kao што смо већ видели23, С. Новаковић je y писму В. јагићу од 5. новембра 1889. подробно изнео како je прона- ђена Хрисовуља и како изгледа, али и да ће Мађар- ска академија „да издање уступи нашој [Српској] академији". Значи, када je Калај понудио надзирање коректуре почетком 1890 (!) године, В. јагић je већ доста знао о Хрисовуљи и да he je објавити Српска краљевска академија. Затим, када je марта 1890. y Бечу одштампана Хрисовуља са видном назнаком да ју je објавила „на свијет Земаљска влада за Босну и Херцеговину", јасно je било да иза тог подухвата стоји Бењамин Калај, заједнички министар финан- сија и управител) Босне и Херцеговине.

Када ce појавило бечко издање, С. Новаковић није ce „доста наљутио“, како оцењује В. )агић, само на М ађарску академију. Није могао да прихвати њихово држање y познијим збивањима око Хри- совул>е. Пред очима je имао пре свега Бењамина Калаја и његову злобну мисао према свим духов- ним настојањима српског народа. Зато y писму Илариону Руварцу од 29. марта 1890. каже: „Јагићево je издање постало што je Калаи хтео да отме београд- ској академији дику да она прва изда тај споме- ник.“24 Љубомир Ковачевић, приређивач београд- ског издања, видеће ускоро бечко издање само као подвалу Мађарске академије. У писму Илариону Руварцу од 31. марта 1890. он ce пита: „Збиља, како Вам ce чини ова подвала од маџ. Академије."25

Бечко издање не може ce посматрати као плод изигравања дате речи или подвале Мађарске ака-

демије. Чињенице и њихов редослед, међутим, очито указују на стварно стање. Тако, када je ]. Кор- жењовски y Цариграду нашао Светостефанску хрисовуљу, подробно je описао Стојану Новакови- ћу, a овај je В. Фракноију и A. Вамберију предочио значај споменика. Двојица академика су тада обе- ћала да he Мађарска академија копију „драговољ- но уступити на издање" Српској краљевској акаде- мији. И тако je било. Мађарска академија je још пре доласка y Будимпешту српских изасланика (3-5. децембра 1889) и пре званичне сагласности за уступање - предала копију читаве Хрисовул>е српском посланику Хаиму Давичу. Али, y Цари- граду ce нешто збило што нису могли да претпо- ставе ни чланови мађарске комисије, ни С. Нова- ковић. После разговора са С. Новаковићем, a пред пут за Будимпешту, султан je дозволио да чланови мађарске комисије понесу са собом ради обја- вљивања две словенске рукописне књиге, Хрвојев мисал и Светостефанску хрисовуљу. И y тако но- вонасталом стању, како смо видели, Мађарска ака- демија и академик Вамбери били су спремни да y Београд пошаљу оригинал Хрисовуље „чим ce из- весне препреке уклоне". Основну препреку пред- стављао je високи државни управитељ Аустро-Угар- ске, Бењамин Калај. Академик Армин Вамбери као аустро-угарски поданик од угледа није могао да уклони ту препреку.

Ту препреку није уклонио ни Ватрослав Јагић. A могао je, само да je хтео. Унапред je знао да ће му многи, када виде назив издавача, замерити што ce прихватио сарадње. О пореклу издања овако пише y предговору: „Земал>ска влада за Босну и Херцего- вину одлучи да ce тај хрисовуљ изда о њеном тро- шку.‘' Наравно, тадашња читава читалачка јавност je добро знала да иза владе и њене одлуке стоји упра- витељ Босне и Херцеговине. Ta „фирма“ није богзна како препоручивала Ватрослава Јагића. Зато одмах износи дугорочнију намену и намеру бечког изда- ња: „Ово ће издање y напредак служити као матица за свако друго, јер може за свакога и y свачем зами- јенити ориђинал, који ће ce и онако за кратко врије- ме повратити y Цариград." И y наставку - зашто je прихватио „одличан позив" на сарадњу: „То je било моје мишљење, када сам ce на одличан позив при- хватио посла, да удесим штампање тог хрисовуља, који je с ориђинала преписао r. Ходинка."

20 В. Јагић, Спомени Mojeia живота. Ugeo (1880-1923), Бео- град 1934, стр. 215-216.

21 В. Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном од i. 1867до 1891, стр. 306.

22 О Лајошу Талоцију (1854-1916) Сима Ћирковић у: Ен- циклопедија српске историо!рафије, Београд 1997, стр. 668.

23 Вид. напомену 6р. 15.24 АрхивСАНУ, бр. 5895.25 Архив САНУ, бр. 6079.

133

Ma колико y предговору изгледало природно и објашњено, В. Јагићу je сарадња y бечком издању ипак унела лични немир. To ce непосредно може запазити y Јагићевим писмима пријатељима. За ову прилику Љубомиру Стојановићу и Илариону Руварцу. У писму Л>. Стојановићу од 16/28. марта 1890. износи наивни разлог за појаву бечког изда- ња: „Али како je маџарима дао аустр. цар новаца за пут y Цариград (6000 фор.) то je требало да ce овдје [у Бечу] покаже и изнесе некакав резултат тога пу- товања. Тако дође до издања Хрисовуља y Бечу." Али, своју сарадњу оправдава вишим намерама (падеографија): „Кад je мене умолио Калај да ce T o ­

ra посла датим, мислио сам нешто урадити за ко- рист наше палеографије. Мисдим, да ме разборити људи неће за то прекорити."26 Трајнију сврху изда- ња, научну и естетску, В. Јагић описује и Илариону Руварцу y писму од 4/16. фебруара 1890. године: ..Taj ce хрисовуљ овдје [у Бечу] штампа, умолише ме да читам коректуре и тд. Ja сам за корист наше на- уке готов и ђаволу свијећу запалити, зашто не би и ту услугу учинио мађарима? Хрисовуљ биће штам- пан сјајно с прилозима фотографским."27 Из писма Љубомиру Стојановићу 9/21. априла 1890. стиче ce утисак да je A. Вамбери no сопственој жељи радије послао оригинал y Беч, него ли y Београд. И не по- мишља ce да je A. Вамбери под притиском висо- ког аустро-угарског управитеља Бењамина Кала- ја, можда, морао да пошаље оригинал y Беч. Јасан Калајев план као да ce разводњава пребацивањем кривице и на мађарску страну. Ватрослав Јагић претпоставља да су ce многи пријатељи y Србији наљутили на њега због сарадње y бечком издању, na ce пита поводом Светислава Вуловића: „Ваља да ce није и он ражљутио, што сам ja издао Хрисовуљ? Kao да сам ja тому крив, што није Вамберија волио послати ориђинал y Биоград него ли y Беч Калају, ja још ни сада, макар да ми je и Новаковић о томе писао, не разумијем, зашто и да ли je требало ши- љати читаву депутацију ради једног хрисовуља y Пешту? Рекао бих, да je и ту замијешана донекле злосрећна политика?“28

Kao A. Вамбери, и В. Јагић je сматрао, очиглед- но као добар поданик Аустро-Угарске, да ce људи- ма на власти понекад морају чинити уступци. У та- квој светлости треба видети и његову сарадњу око бечког издања Светостефанске хрисовуље, иза Ko­

ra je стајао Бењамин Калај. CàM В. Јагић то јасно износи y писму Љубомиру Стојановићу од 5. маја 1890. године. Објашњавајући пријатељу зашто je објавио чланак y сарајевском Гласнику Земаљског музеја, иза кога je опет стајао Бењамин Калај, овако коментарише: „знате, да ce мора кадгод нека кон- цесија учинити y интересу добре ствари [...] Мо- лим Вас, да не мислите да сам душу своју записао

г. Калају или његовој политици, y коју ce ja y опште не мијешам, али нашему народу желим срећу и на- предак y свему/29

Бењамин Калај, очигледно, није потпуније упо- знао садржину Светостефанске хрисовуље када je похитао да Земаљска влада за Босну и Херцеговину y Бечу објави овај споменик. Да je упознао садржи- ну Хрисовуље, јасно би видео да ce властелинство што краљ Милутин дарује својој задужбини y Бањ- ској - већим делом простире y области која није припала Кнежевини Србији после Берлинског кон- греса (1878), то јест била je y Турској. Простор y Хрисовуљи давнашњих српских земаља са дарова- ним насељима, као што су Ибар, Рас, Ситница, Лаб, Хвосно, Плав, Будимл>а, Зета30, чак ce коси са поли- тичким тежњама Аустро-Угарске. После српско- турских ратова, рецимо, аустро-угарски државник гроф Андраши изјавио je јуна 1878. y Бечу српском изасланику Јовану Ристићу - да Аустро-Угарска не може допустити ширење Србије ни на запад пре- ма Босни, ни на југозапад према Новом Пазару и Митровици.31 Појава Светостефанске хрисовул>е y Бечу 1890. године, y ствари, ишла je y прилог акту- алном међународном положају Србије и њеног на- слеђа. И Ватрослав Јагић y предговору не прећут- кује ништа што je повезано са српским именом. Већ прва реченица предговора гласи: „Хрисовуљ, који сада излази на свијет, задужбина je српскога краља Стефана Уроша II Милутина (t 1321)". Слич- но излаже и касније: Хрисовуљ je „заузимао знаме- нито мјесто y реду српских старина"; Хрисовул> „се може изнијети за углед најљепших рукописа срп- скога писма почетком XIV вијека". Бечким издањем Бењамин Калај није успео да нанесе никакву штету београдском издању. Пакосна намера била je јача и надвладала je слабу политичку опрезност. Једини резултат je, можда, био - да, ето, и Сарајево може да објави српски споменик.

Приређивачи бечког издања, a то су Антониј Ходинка и Ватрослав Јагић, имали су више вре- мена испред себе. В. Јагић y предговору каже да je ХрисовуЛ) „с ориђинала преписао г, Ходинка". Претпостављамо да je „преписивање", y ствари рашчитавање, започео, a можда и завршио y Бу- димпешти. Kao Јагићев сарадник A. Ходинка je до- шао y Беч и ту je боравио за све време штампања

26 Архив САНУ, бр. 6899.27 Архив САНУ, 6р. 4911.28 Архив САНУ, бр. 6900 (9/21. април 1890).2’ Архив САНУ, бр. 6901.

Г. A. Шкриваниh Властс.линство св Стефанаy Бањској, стр. 177-199, са шест географских карата властелинства.

81 Историја cpüCKoi народа, књига V, том 1, Београд 1981, стр. 412 (Ч. Попов).

134

Хрисовуље.32 У критичком приказу бечког и Коваче- вићевог издања, о чему he касније бити више речи, В. Јагић на неколика места истиче своју сарадњу са A. Ходинком. Назвавши га „мој сарадник" (mein Mi­tarbeiter), саопштава да ce са A. Ходинком посветио коректури текста (ich mit Herrn Hodinka der Correc- tur des Textes widmete). Ватрослав Јашћ сматра да треба обавестити научну јавност како je заједно са A. Ходинком (in der Gesellschaft des Herrn Cand. Hodinka) Ходинкин препис или коректорске табаке поредио са оригиналом - реченицу no реченицу.33

Антониј Ходинка je, претпостављамо, имао пред собом за рашчитавање читав новембар и де- цембар месец 1889. године. Рашчитан текст Хрисо- вуље вероватно je крајем децембра 1889. предат на слагање бечкој штампарији Адолфа Холцхаузена (Adolt Holzhausen), a Јагићево старање о сложеном тексту започиње јануара 1890. године. Изасланици Српске крал>евске академије вратили су ce из Бу- димпеште y Београд 6. децембра 1889. године и са собом су донеди копију Хрисовуље. Љубомир Кова- чевић, међутим, почео je да рашчитава Хрисовуљу тек после две недеље. Двадесетог децембра 1889. ја- вл>а Илариону Руварцу: „Данас сам почео препи- сивати бањску повељу. У њој долази стари Галич и Пнућа. По важности далеко остаје иза Дечанске по- веље, a неће изнети више од једног штампаног таба- ка."34У коначном облику текст Хрисовуље je y вели- кој мери прешао оквире једног штампаног табака.35 He знамо како je тачно текло рашчитавање Хрисо- вул>е и њено слагање y Државној штампарији Кра- љевине Србије. Да ce не би губило драгоцено време, претпостављамо да je Љ. Ковачевић поделио Хрисо- вуљу на неколико целина и сваку рашчитану цели- ну узастопно носио y штампарију на слагање.36 Пре- ма већ утврђеним мерама за Споменик слагач je одмах слагао текст и уједно га преламао. Можда je сам сложени текст преламало друго лице, то јест метер, што je убрзавадо рад. Оваквим начином рада текст Хрисовуље (стр. 1-11) могао je бити сложен, исправљен и преломљен за четири-пет недеља. Љубомир Ковачевић 29. јануара 1890. године пише Илариону Руварцу: „Тек сам пре неки дан нашао мапу и y њој сам прегледао која ce места налазе од оних, која су y бањској повељи споменута"37 Реч je о мапи коју je саставио Милош Милојевић, путник no крајевима који су ушли y Хрисовуљу краља Ми- лутина. Чини нам ce да je Л>. Ковачевић тада већ имао пред собом преломљену Хрисовуљу и да je по- чео да саставл>а два регистра, који ће следити од- мах иза текста Хрисовуље (стр. 13-23).38 Када je за- вршио регистре (стр. 13-23), написао je предговор (стр. IX—XII) са тачно означеним датумом и местом писања: „24. Фебруара 1890. y Београду.“ Са већ сло- женим Новаковићевим Извештајем (стр. III—VII),

који претходи Ковачевићевом предговору, Споме- ник IV je могао одмах да ce штампа (отискује). To je износило укупно пет штампарских табака, што je Државна штампарија могла брзо да одштампа. A за- што није, А>. Ковачевић вели y првој реченици: „узрок су техничке сметње и нагомилани службени послови y Државној штампарији".

У ово време y Бечу сам текст Хрисовуље je, из- гдеда, већ био одштампан. Ватрослав Јагић, који je са A. Ходинком водио и завршио коректуру, сада ce спремао да напише предговор. Пошто није знао где ce налазио манастир Бањска, 4/16. фебруара 1890. пише y Гргетег Илариону Руварцу: „Како немам књига или ако их и имам, не знам гдје бих тражио, ко je што о томе писао, питам Вас, који све то нај- боље знаде. Јер ако he требати да к Хрисовуљу на- пишем двије-три ријечи, хтио бих ипак знати, гдје je оно мјесто било, којему je податљиви Милутин

32 Антониј Ходинка he ускоро (1891) кид В. Јагића одбра- нити докторску дисертацију о рукописним изворима за исто- рију Србије y архивама Будимпеште и Беча. Овај материјал je ушао y његову књигу: A. Hodinka, A szerb târténetfurräsai és oko kora, 1891 (Извори за српску историју и њезино прво доба, 1891). Станоје Станојевић овако оцењује Ходинкину књигу: „Дело Ходинке о изворима за српску историју средњега века y цели- ни je врло слабо. Оно показује сасвим недовољно знање пред- мета, пуно je нетачности и погрешака; поредсасвим незнатног броја добрих и тачних напомена, оно je препуно управо мон- струозних ствари" (С. Станојевић, Историја cpücKoi народау средњем веку. /. Извори u историоГрафија. Књига 1: О изворима, Београд 1937 стр. 360-361).

33 V. Jagić y: Archiv für slavische Philologie, ХШ, Berlin 1891, crp. 254,255, 258.

34 АрхивСАНУ, 6p. 607735 Београдско издање Хрисовуље штампано je y формату

Бе4, уобичајеном формату првих књига серије Споменик Cpn- ске краљевске академије. Површина слога пуне странице je 175 X 223 мм; та површина садржи око 5000 словних знакова (места). Цела Хрисовуља одштампана je на 11 страна (1-11). To je, отприлике, близу два ауторска табака и преко два и no штампарска табака. Вид. напомену 43. - Бечко издање Хрисо- вуље појавило ce y формату Бе5. Површина слога пунестрани- це (без маргиналних бројева и пагинације) 105 * 175 мм. Цела Хрисовуљаодштампана je на47 страна (1-47). Значи, без једне стране (то јест 48, где je амблем штампарије) - три штампарска табака. Вид. напомену41.

36 Нашим савременидима, нарочито млађим, изгледаће, можда, чудно да академик (Л>. Ковачевићу je била 41 година) лично узастопно носи рукопис (и коректуре) y штампарију, близу некадашње Варош-капије. Треба знати да je тако нешто било сасвим уобичајено, Сви издавачи старих словенских спи са, као што су A. Вукомановић, ј. Шафарик, Тј. Даничић, С. Но- ваковић и други, одлично су познавали све типографске мо- гућности, na често лично и саме слагаче, метере и факторе Државне штампарије.

з; Архив САНУ, бр. 6078.38 Први тростубачни регистар (13-19); „Имена места (се-

ла, засеоци, жупе, реке, планине, цркве и т. д.)“; други регистар (20-23): „Имена лица". Уз први регистар je састављачева наПоме- на: „Места штампана разређеним словима налазе ce на 'Карти заузетог земљишта рашко-ибарским и дежевско-ибарским до- бровољцима' од r. М. Милојевића." У првом регистру Л>. Коваче- вић често упућује на једну од књига Милоша Милојевића (1840— 1897): Путопис дела Праве - Старе - Србије, 1-111 (1871-1877).

135

поклонио толико седа и влаха.“34 * * * * 39 У штампарији Адолфа Холцхаузена већ je било одштампано свих шест нумерисаних табака (од осам страна) са тек- стом Хрисовуље и четири клиширане странице из рукописа. Ватрослав Јагић y последњем тренутку за довршавање предговора, 2. марта 1890, тражи од Илариона Руварца податке о години избора Нико- дима за архиепископа и о години смрти краља Арагутина (монаха Теоктиста).40 Предговор завр- шава 10. марта 1890. године, што je и одштампано на крају. И даље читав поступак тече веома брзо, Насловна страна, која je, свакако, већ била прело- мом решена, сада ce спаја са Јагићевим предгово- ром и одмах ce штампа као полутабак. Преостаје само да ce савије овај полутабак и да ce припоји већ одштампаним и савијеним табацима. После шиве- ња књижни блок je стављан y меке, раније припре- мљене корице.41

Овако образована броширана шивена књига била je спремна за дистрибуцију, која je одмах кре- нула, вероватно, посредством угледне штампарије Адолфа Холцхаузена. Данас нам ce чини ово скоро невероватно да В. Јагић 10. марта 1890. завршава предговор, a С. Новаковић му после десет дана од- говара из Цариграда да je већ добио бечко издање.42

Успостављајући хронологију завршних послова y бечкој и београдској штампарији, можемо пратити дал.а догађања малтене из дана y дан. Тако, када je В. Јагић y Бечу окончао предговор, y београдској Др- жавној штампарији завршавано je штампање Спо- меника IV. Броширане шивене књиге Споменика меких корица биле су готове око 10. марта.43 Ево по- тврде. У Колу, Листу за забаву и књижевност, које je редовно излазило, y свесци за 16. март 1890, y ру- брици Белешке из књижевности и уметности чита- мо краћу белешку о садржају III и IV књиге Споме- ника44 Да je ово Коло редовно изашло, a можда и дан-два пре 16. марта, сведочи С. Новаковић. У писму В, Јагићу јавља како je данас, 20. марта 1890. y Цари- граду, читао y Колу „да je и наше издање изашло“45 Бечка страна je, наравно, била експедитивнија. Убр- зо je примерак стигао y посланство Аустро-Угарске y Београду, вероватно пре 23. марта 1890. године. О томе читамо y записнику са скупа председништва Српске краљевске академије (од 9. априла 1890):

„Г. Министар Просвете и Цркв. Послова уз пи- смо своје од 23. марта о. г. Пбр. 4647 шаље приме- рак 'Светостефанског Хрисовуља' који му je доста- вило овдашње Аустро-Угарско Посланство да ce достави Српској Академији.

Академија примивши са захвалношћу овај дар, одлучи умолити г. Министра да прими 4 пример- ка нашег издања 'Светостефанске Хрисовуље' и да од тих један примерак својим путем достави Цар- ској Библиотеци y Бечу, a друга три да ce ставе на

располагање Земаљској Влади за Босну и Херцего- вину као уздарје за послати нам дар.“46

Лзубомир Ковачевић пожурио je да обрадује Илариона Руварца. Желео je да му пошаље тврдо по- везани примерак Хрисовул>е. Уочи Ускрса, 31. мар- та 1890. године пише архимандриту манастира Гргетега: „Водео бих да Вам сутрашњи светли пра- зник честитам Светостефанским хрисовуљом, али ме обмануо књиговезац, и моћи ћу Вам послати тек no празнику,"47 Бечко издање штедро je даривано појединцима и установама. Ватрослав јагић, на при- мер, овако пише Л)убомиру Стојановићу 5. маја 1890. године: „Што није г. Вуловић добио Хрисовуљу, тому je крив г. Талоција, који обећа да ће неким (ме- ђу њима и Вуловићу) послати од себе. Шаљем Вам данас 4 екземплара, раздијелите их међу пријатеље и Ваше и моје како знате. Уз Вуловића хтио бих зна- ти да ли je добио г. Милићевић, ако није тада њему један комад. Ако није добио, један комад 'Старина- ру' - ако бисте устребали, могу следовати још ек- земпларима. (Напр. ако мислите могао бих послати и r. Ристићу)."48

Не знамо како су и колико су били хонорисани Антониј Ходинка и Ватрослав Јагић као приређи- вачи Хрисовуље, Око београдског издања, пак, по- знато нам je како су награђивани сарадници. У из- вештају после повратка из Будимпеште М илан Кујунџић и Михајло Валтровић предлажу Српској краљевској академији „да изволи одобрити наш предлог, да ce исписачу Св. Стефанске Хрисовуље, г. Ј. Коржењовском од стране С. Крал>. Академије, за труд који није био ничим награђен, одреди и пошље

34 Архив САНУ, бр. 4911.40 Архив САНУ. бр. 4912.41 Свешостефански хрисовуљ краља Стефана Уроша li

Милутина. Из старога сараја изнесла на свијет Земаљска владаза Босну и Херцеговину, Са 4 снимка. У Бечу 1890. У штампаријиA. Холцхаузена, стр. III—VII [предговор В. Јагића) + 1-47 [извор-нитекст Хрисовуље] +4слике. Површина слога пунестранице(без маргиналних бројева и пагинације) 105 х 175 мм. Вид. на- помену 35.

42 Ватрослав Јагић бележи: „у писму 20 марта 1890 већ ми јавља јНоваковић) да je добио наше (бечко Калајево) издање Хрисовуља" (Стојан Новаковић по преписци са мном од i. ]867 до 1891, стр, 307),

43 Српска краљевска академија, Споменик IV: Светосте- фанска хрисовуља. У Београду, y Државној штампарији Краље- вине Србије, 1890, стр. III—VIII: I Извештај г. Ст. Новаковића од 10 октобра 1889 о проналаску Светостефанског хрисовуља. Краљевској Српској Академији; IX—XII: II [предговор Љ. Кова- чевића]; 1-11: Светостефанска хрисовуља; 13-19: Имена места (села, засеоци. жупе, реке, планине, цркве и т. д.); 20-23: Имена лица + 3 слике. Вид. напомену 35.

44 Коло. Лист за забаву и књижевност, година II, 6р. 36, Београд 16. март 1890, стр. 158.

45 В. Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном од i. 1867gn 1891, стр. 307-308.

46 Годишњак СКА, IV, стр. 44-45.47 АрхивСАНУ, бр. 6079.48 Архив САНУ бр. 6901.

136

500 дин." Ha истом скупу, 9. децембра 1889. године, „Саслушавши са задовољством тај извештај, Акаде- мија одлучи да ce преписивачу Светостефанске Хрисовуље, г, Др. Јосифу Коржењовском, y име хоно- рара, да 400 динара.“49]/! о хонорару за приређивача издања Хрисовуље одлучивало ce на скупу председ- ништва Српске краљевске академије (7. маја 1890), о чему je записано: „Секретар М. Т>. Милићевић из- носи на одлуку: да ce одреди хонорар г. Љ. Коваче- вићу за старање око штампања Светостефанске Хрисовуље. Одлу чено: да му ce да за текст no 50, a за регистар no 120 динара од штампаног табака."5“ Ha основу ових података и стварног броја штампар- ских података y Споменику IV излази да je Лзубо- мир Ковачевић за приређивањ е („старање око штампања") добио око 280 динара. Ha истом скупу академик Стојан Новаковић „подсећа, да би треба- ло г. Д-ру Ј. Коржењовском послати један примерак Споменика IV. Одлучено би да ce одмах пошље.“51

Стојан Новаковић није видео оригинал Хрисо- вуље. Ha основу података које je добио од Јозефа Коржењовског први je саопштио физички опис ове рукописне књиге: „Писана je на дугуљастој четврти- ни и везана y тврде корице с црном кожом. С обе стране изнутра виде ce no две урезане рупе, изре- зане за печате, који су откинути; иначе je све y нај- бољем реду потпуно сачувано" (С. Н. Из 1V-V). Ва- трослав јагић, међутим, имао je пред собом câM изворник, који je описао са више појединости: „Ру- копис садржи 96 листова омање четвртине, од ови- је прва су четири листа празна, a листови 94 и 95 исписани су само на једној страни; лист 96-и опет je празан. Свега текста има 180 страна, рачунајући на сваку потпуном исписану страницу no 12 реда- ка. Листови наслагани су један на други, како je обичај код кватерниона, т. ј. no осам их иде y један табак; бројеви табака забиљежени су и на почетку и на концу; на почетку y горњем углу с десне стране, на концу о лијевоме дну посљедње стране. Сав ру- копис има 12 табака, од првог табака први je лист остављен празан, од дванаестог посљедња четири, али од ова четири празна листа преметнута су три на почетак рукописа. Висина листа износи 29 сант., ширина 23 сантиметра. Рукопис je повезан y круп- не даске, преобучене свињском кожом. У предњој дасци виде ce с нутарње стране двије, y стражњој једна јамица: то je било мјесто печатима, којих je нестало“ (предговор, VII).

Чланови мађарске комисије, са њима и Јозеф Коржењовски, видеди су са унутрашње стране предње и задње корице no два (вероватно кружна) удубљења. Неко je, вероватно, понесен називом књиге ( х р н с о Б о у л к ) , можда и сам ј. Коржењовски,

претпоставио да су та удубљења била лежишта пе- чата Хрисовуље. Ове вести су код Стојана Новако- вића већ „по две урезане рупе, изрезане за печате, који су откинути". Ватрослав Јагић, међутим, нала- зи три удубљења y дрвеним корицама (у предњој корици две „јамице", y задњој једна „јамица“), a „то je било мјесто печатима, којих je нестало“. Про- пратна прича-претпоставка о печатима y корица- ма - пратила je рукопис Хрисовуље од Цариграда до Будимпеште и Беча.

Пођимо од претпоставке да су „урезане рупе" или „јамице" - лежишта за печате. До времена краља Милутина златни или позлаћени округли печати рађени су y пречнику од 35 до 60 мм,52 Да- кле, и претпостављена лежишта морала су да има- ју најмање толике размере. Кружна дежишта мо- рала би да имају и одређену дубину. Ту дубину би одређивале дебд>ине две плочице, аверса и ревер- са. Плочице имају рел>ефна испупчења од ликов- них представа. Кроз два наспрамна отвора на за- лемљеним плочицама провлачи ce дебља врпца. Притискањем плочице лево и десно од врпце обра- зује ce једно полуобличасто испупчење. Сви наве- дени чиниоци утицали су на нарастање дебљине печата. Овако начињен висећи печат да не би „ви- рио“ морао би да има лежиште дубине преко пет, na и десет милиметара. Аежиште би морало y др- вету да има и дно. Уколико би било без таквога дна, као рупа, шупљина, тада би дно чинила кожа којом су пресвучене корице. У читавом поступку формирања печата често су аверс и реверс плочи- це спајане прстеном ширине до пет милиметара.53 Када ce, дакле, саберу и обједине сви чиниоци и слојеви једнога печата, тада добијамо висину, то јест дебл>ину, која премаша дебљину „крупних да- сака". A да би предња и задња корица легла на књижни блок, односно да би ce Хрисовуља пра- вилно затварала и отварала као књига, печат не би могао да „вири" из лежишта. Значи, према ствар- ној дубини лежишта (и још дебљини дна y дрвету) морала би да ce одреди дебљина дрвених плоча за предњу и задњу корицу. To би биле плоче које уве- лико премашају уобичајену дебљину. Сматрамо да дрвене плоче такве дебљине нису биле y корицама Хрисовуље и да „рупе“ и „јамице" нису могле бити лежишта за печате.

4,ТодишњакСКА, III,21,22.5“Годишњак СКА, IV, стр. 51.51 Годишњак СКА, IV, стр. 50.52 Д. И. Синдик, Српска средњовековна актау манас&иру

Хиландару, Хиландарски зборник, 10, Београд 1998, стр. 18,20, 114,122.

53 Д. И. Синдик, Српски средњовековни печатиу мана- стиру Хиландару, Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, Београд 2000, стр. 229-237.

137

Откуда онда те „рупе" и „јамице"? Ни С. Новако- вић ни В. Јагић не пружају потпуније податке о њима (размер, облик, дубина, ширина), Сматрамо да je ко- ричар y својој близини нашао већ обрађено дрво као тању даску, која je првобитно требало да има другу намену, na ce одустало од ње. Отуда и „рупе" и „јами- це". Коричар je такву даску скројио и две дашчице придагодио за корице. После везивања књижног блока за корице и пресвлачења кожом, коричар je обично покривао, то јест лепио подставни дист (Vorsatz) преко унутрашње стране предњих и зад- њих корица. Тако je, вероватно, учинио и коричар Хрисовуље: намеравао je да залепи, a можда je и зале- пио подставу, која je касније скинута или сама отпа- ла са предње и задње корице, што je открило „рупе" и „јамице". Коричари су често вадили листове из ста- ријих рукописа и као макулатуру их лепили преко полеђине корица, Таквог су порекла, рецимо, Миха- новићев глагол>ски одломак и Листови Срезњев- ског, најстарији сачувани српски писани споменици. У Центру за словенско-византијска проучавања „Проф. Иван Дујчев" y Софији, међу словенским ру- кописима налазе ce као фрагменти три листа и чети- ри полулиста из српских пергаменских рукописа XIV века (служабни минеј, месецослов).51 * * 54 По јасним траговима на њима види ce да су касније, вероватно y XV, XVI или XVII столећу, служили као подставни листови на унутрашњим странама корица.

Од изнесених „техничких" разлога, много су ја- чи они стварни и суштински, који несумњиво све- доче да на Хрисовуљи и y Хрисовуљи као књизи није било никаквих печата. Први и најдужи део повел>е састављан je, свакако, старањем самог издавача, кра- л>а Милутина, потписаног на крају („Стефан Урош, no милости Божијеј крал> и самодржац всех србских земаљ и поморских"). Ha посебној страни, y наставку, крал> Драгутин укратко и потписом потврђује да je исправно све што je његов брат уписао („Благоверан раб Христу Стефан, прежде бивши краљ“).55 Тро- струко дуже je, y наставку, казивање архиепископа Никодима, које je, вероватно, сам лично саставио и потписао („Смерени Никодим, no милости Божијеј архијепископ всех србских земаљ и поморских"),

У садашњем облику Хрисовуља je правилно и скдадно обликована књига, лепо и уједначено пи- сана. Првобитно, међутим, она није била тако за- мишљена ни остварена. Била je најпре као целови- ти свитак, који he на крају имати златни печат („златопечатно слово", xpucJoßouXXoq Хоуос). Краљ Милутин и архиепископ Никодим je називају хри- совул>‘ (хрнсоБоутиД Kao што je Дечанска хрисовуља прва (I) најпре састављена и издата y облику свитка са златним печатом на крају56, тако je свакако прво- битно морала бити обликована и хрисовул>а коју je краљ Милутин издао својој задужбини y Бањској.

Овако замишљена повеља могла je слободно no ду- жини да ce повећава новим скројеним листом. Но- ви лист ce спајао с претходним лепљењем на кра- јевима или провлачењем („прошивањем") врло узане пергаменске траке кроз појас где ce додирују, односно мало преклапају крајеви два листа. Када je дијак краља Милутина завршио повељу, није по- стављен златни печат, који je готово увек био ви- сећи. Уместо печата, y наставку, следи казивање Драгутина, „раније бившег краља". Драгутин je, очигледно, прочитао или ce упознао са опширним Милутиновим излагањем. Зато и каже да je видео ('видев') шта je његов брат, велики крал> Стефан Урош, дао и уписао овде (зде) овом храму и мана- стиру („видев сија поданаја и зде уписанаја").57

После Драгутиновог потписа следи излагање архиепископа Никодима. To није празно хваљење благоверног и самодржавног владара. Истичући краљева градитељска дела y своме отачаству и ван њега, архиепископ издваја манастир Бањску као дом душевни који je Милутин себи начинио („дом душевни себе створи“).58 Никодимово казивање y Хрисовуљи представља једно од првих „званичних" обраћања са положаја српског архиепископа.59 Том приликом je саопштио драгоцени списак свих срп- ских епархија и епископа. Овај списак je употпу- нио јединственим пописом манастира и њихових игумана.60 Другу половину казивања Никодим je

51 Б, Христова, A. Джурова, В. Велинова, Onuc на славлн-скитергкописи om Центгра за славнно-византииски про-учванин „Проф. Иван Дупчев" кђм СУ„Св. Климент Охридски.XIV~XIXb., Софин 2000, стр. 15-18, бр. (4), (5), (6).

55 Владимир Мошин, који, чини нам ce, није видео извор- ник Хрисовуље, a поведен за Јагићевим издањем, спомиње Драгутинов потпис као плав, a он je, y ствари, био црвен. Стварном стању не може одговарати ни Мошинова претпо- ставка да je преко Никодимовог црног или зеленог потписа Стефан Црнојевић прешао плавим мастилом (В. Мошин, По- веља краљаМилутииа - дипломатичка анализа, Историјски часопис, XVIII, Београд I97l, стр. 66).

56 П. Ивић и М- Грковиh.Лочанскехрисовуље, Нови Сад 1976, стр. 20-21; М. Грковић, Прва хрисовулчг манастираЛеча- ни, Београд 2004.

г’7 Драгутин „раније бивши краљ" потписао je Хрисовул>у као световна личност. Замонашио ce уочи смрти, Умро je као монах Теоктист 12. марта I3l6. године. Вид. Л. ПавдовиБ, Кул- тови лица код Срба u Македонаца (Историјско-етноГраф- ска расправа), Смедерево 1965, стр. 88-91; Д. Поповић,'/7о^ окриљем светости. Култ светих владара u реликвија y средњовековној Србији. Београд 2006, стр, 12I-142.

г’8 Придев доушсвнџн, овде - онај који има душу, жив. Су-ПрОТНО - TUcCbHb, rMbThCKMH.

w Никодим je био српски архиепископ од 12. маја 1317. го- дине до своје смрти (I2. маја 1324). Вид, Л, Павловић, Култо- ви лица код Срба u Македонаца, стр. 97-99; М. Живојиновић, Историја Хиландара, стр. 131-133; Б, ТодиБ, Српске теме на фрескама XIV векау цркви СветоГДимитрија y Пећи, Зо- граф, 30, Београд 2004-2005, стр. 123-140.

,>0 Ж. Јанковић, 'Задужбинарство краља Милутина, Загреб 2009, стр. 82-83,

138

посветио самој задужбини и књижевно развијеним порукама о чувању Милутиновог даривања и заве- штања. Посебну пажњу привлачи сам почетак те целине, графички наглашене већим киноварним почетним словом (П): „Паче же прежде всего буди вам слишештим известно се‘ (Пре свега осталог, да вама који слушате буде познато ово). Непосредно обраћање слушаоцима (слшиецжник) очито указује на то - да je архиепископ Никодим предвиђао да ce његово писано излагање јавно и гласно чита, произноси. To je могло да буде свакако на дан хра- мовне славе, када „пада" свети Стефан Првомуче- ник. Ради тога и уопште ради лакшег и једностав- нијег коришћења повел>е - Хрисовуља je морала да добије облик књиге. Хрисовуља као свитак, претпо- стављамо, ималаје један златни печат краља Милу- тина - на крају, после Никодимовог казивања и потписа. Можда ce првобитно Хрисовуља као сви- так завршавала сведочењем краља Драгутина, по- сле чијег потписа je био остављен висећи златни печат краља Милутина. У том случају када je архи- епископ хтео да придода своје казивање, висећи печат je морао да ce скине, лист са Никодимовим излагањем на споменути начин да ce споји за крај свитка и напокон опет да ce постави исти печат.

Обликовање Светостефанске хрисовул)е y ви- ду дугачког свитка потпуно ce уклапало y навике и начин рада српских писарских радионица. При- мера ради, само y манастиру Хиландару има данас некодико повеља дужине преко два метра: 2556 мм (1303. година), 2585 мм (1300), 2941 мм (1343-1345), 2950 мм (XV век).61 Међу рукописним књигама манастира Хиландара има три српска литургиј- ска свитка на пергамену: 1750 мм (крај X111 века), 5080 мм (средина XIV века), 8250 мм (прва поло- вина XIV века).62 Преко поређења две Дечанске хрисовуље пружа нам ce прилика да посредно претпоставимо дужину првобитне Светостефан- ске хрисовуље. Дечанска хрисовуља I, која сада ле- жи y Архиву Србије y Београду, писана на пергаме- ну, дугачка je 5200 мм (широка 390 мм). Дечанска хрисовуља друга (II), данас изгубљена, била je писа- на y облику књиге, са седамдесет и једним листом величине 181 х 241 мм.63 М илојевићево издање Дечанске хрисовуље II и бечко издање Светосте- фанске хрисовуље објављено je y истом формату (Бе5). Преко текстуадног односа Дечанске хрисо- вуље I (свитак) и Дечанске хрисовуље 11 (књига) могли бисмо претпоставити првобитну величину С ветостефанске хрисовуље. Полазећи од при- ближно исте површине пуне (текстом) странице бечког и Милојевићевог издања, могло би ce за- мислити да je првобитна дужина Светостефанске хрисовуље као свитка била око три и no метра (са ширином 370-390 мм),

Такве дужине и облика хрисовуља, како смо ви- дели, није била погодна. Морала je да ce пренесе y форму књиге. Kao књига, поред осталога, читана je јавно и гласно о храмовном празнику манастира Бањске. И из Дечанске хрисовуље II, када je добила облик књиге, читане су јавно последње странице о храмовној слави манастира Дечани. To нам сведочи састављач или редактор при крају књиге кроз речи самог ктитора: „Да тем убо слишавше богољубива- ја чеда христијанскије вери" (Зато, дакле, кад слу- шате ово, богољубива чеда хришћанске вере).м Цар Душан je 1349/1350. године издао хрисовуљу својој задужбини, Светим Арханђелима код Призрена, вероватно y виду свитка, са златним печатом. Taj из- губљени свитак убрзо je добио облик књиге, која je оштећена (без сгочетка, завршетка и листова y сре- дини) постала позната 60-их година XIX века.115 Претпоставл>амо да ce и Светоарханђелска хрисо- вуља као књига јавно читала о храмовној слави Ду- шанове задужбине. Можда je баш на последњим изгубљеним странама био закључни део намењен јавном читању, са неким уобичајеним конструкција- ма за обраћање слушаоцима (слишецЈнниф.

Мали je број археографа и истраживалаца ви- део Светостефанску хрисовуљу y првобитном, из- ворном облику, Оно што налазимо y Извештају

61 Д. Синдик, Српска средњовековна акта y манастиру Хиландару, стр. 115, 122, 124,125.

62 Д. Богдановић, Катало1 ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, стр. 54.

6Ј Дечанска хрисовуља 1 појавила ce најпре снимљена y одсечцима, y црни-белој репродукцији (J'l. Ивић и М. Грковић, Аечанске хрисовуље, стр. 59-69). Српскословенски текст ове хрисовуље, сложен старословенским слогом, y фонетској транскрипцији и y преводу на савремени српски језик, са снимцима y боји објавила je М илица Грковић (М. ГрковиБ, Прва хрисивуља манасСпира Дечани). - Дечанска хрисовуља 11 објавл>ена je пре сто тридесет година: Милош С. Милојевић, Дечанске хрисовуље, Гласник Српског ученог друштва, друго одел)ење, књига XII, Београд 1880, стр. 1-68 (исто, фототипски у: П. Ивић и М. ТркошКДечанскехрисовуље, стр. 73-140). По- водом Милојевићевог издања С Новаковић je писао В, јагићу 5. новембра 1889. године: „Дечанске хрисовуље што сам ja из- дао под именом Милојевића" (В. Јагић, Стојан Новаковић по преписци са мном og i. 1867go 1891, стр. 307).

04 М. С. МнлојевмК Дечанскехрисовуље, стр. 65; П, Ивић и М. ГркотКДечанске хрисовуље, стр. 137; Задужбине Косова. Споменици u знамења cpücxoiнарода, Призрен - Београд 1987, стр. 343.

05 ДрЂ ft. ШафарикЂ, Хрисовоула цара Стефана Душана, кошмђ оснива монастирЂ Св. Архатела Михаила u Гавршла y Призрену iogune 1348, ГласникЂ Друштва србске словесности, XV, Београд 1862, стр. 266-317. Према издању из 1862. године ново издање без увида y Шафариков власторучни препмс (1860); С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд 2003; A. Младеновић, ј. Неделжовић, Хри- совуља цара СтефанаДушана маиастиру Светих арханђела Михаила u Гаврила код Призрена (Снимци преписа Јанка Ша- фарика), Археографски прилози, 25, Београд 2003, сгр. 39-142.

139

Српској академији Стојан Новаковић je сазнао од Јо- зефа Коржењовског: „Писана je на дугул>астој четвр- тини и везана y тврде корице с црном кожом. С обе стране изнутра виде ce no две урезане рупе, изре- зане за печате, који су откинути."66 Ватрослав Јагић, међутим, први je, no виђењу, y писаном облику, како смо видели, саопштио појединости о физич- ком изгледу књиге. За даске je рекао да су „крупне" и „преобучене свињском кожом“. Корице су описали и Милан Кујунџић и Михајло Валтровић:

„Одмах je изнесен пред нас [рукопис], као нека светиња. Он je укоричен тврдо y дрвене корице, обложене црном кожом која je рапава a сјајна. Ha кожи ce виде трагови од металних, јамачно скупо- цених украса, јер су они сви поскидани.

Ha корицама изнутра на једној страни стоје две округле дуботине, урезане за урамљивање печата, који су исто тако моради бити драгоцени, пошто су и они однесени, - то су печати оба крал>а Милути- на и Драгутина. A на другој страни изнутра опет ce види место за печат Архијепископа Никодима."67

Михајло Валтровић je имао искуство са срп- ским старинама, те претпостављамо да je он запа- зио трагове „од металних, јамачно скупоцених украса". To су, вероватно, били y сребру рађени или поздаћени делови, који су ce накивали на предње и задње корице (такозване апликације)/’8 Немамо, нажалост, друге податке о повезу, као што je изглед хрбата, да ли даска прелази ивицу књижног блока, начин везивања блока за унутрашњу страну корица и сл. Зато je тешко рећи да je претходни повез, о ко- ме говоре В. Јагић и српски академици, био извор- ни повез, настао y другој деценији XIV века, Иако нам не пружа више података о књижном блоку, као што je, рецимо, на горњем и доњем рубу хрбата ка- питала или заглавак и сл., В, Јагић први описује са- став и распоред тетрада. Њему дугујемо и за драго- цени податак о величини листа (23 х 29 цм).

Судећи према спомињаном Јагићевом чланку y Архиву, Светостефанске хрисовуље рукопис, ори- гинал, није одмах после изласка из штампе одне- сен y Цариград. Но, свакако je те, 1890. године вра- ћен y Сарај. Управо y то време многи стари повези замењени су новим, a све према укусу и са знаме- нима султана Абдуле Хамида II.69 Тада су са наше Хрисовуље скинуте изворне корице и уништене или бачене, Пошто немамо потпун опис првобит- ног повеза, можемо претпоставити да су том при- ликом уништени и други, пратећи делови - конац оплетен као заглавак (капитал), канап којим су ши- вене тетраде, ланено или кудељно платно залепље- но на хрбату и др.70

Нови повез je француски и изведен цео y цр- веној кожи. Има све одлике овога повеза: на хрба- ту избочене везице (дебеле врпце), више хрбатних

пол>а, хрбатни прегиб без жлеба. Ha предњој (гор- њој) и задњој (доњој) корици исти je рам од орна- менталног украса, остварен y техници златотиска. Предња корица споља са султановим je знаком (по- лумесец са петокраком) и арапским писмом. Ha крају књиге je исписан свечани потпис архиепи- скопа Никодима y четири реда:

■f- С М Ш Ш Н Н К О Д Н М Е ПО М ( Н Ш 0 ) С Т Н Е ( 0 Ш Ш Н з г ш п о ш к о ж Е С Ш Е ) С Г Е С К Н Ш ? е М ' Л Е Н П 0 - М О Г С К Н Ш - : -

Неко непознат, вероватно из библиотеке и ри- знице Старог Сараја, превео je Никодимов потпис скоро y целини на француски: LE DÉFUNT NICO- DEME PAR LA GRACE DE DIEU ARCHEVÊQUE DE TOUTES LES TERRES SERBES ET BULGARES. Француски текст дословно ce слаже ca српскосло- венским све до последње речи, до придева „помор- ских", који je замењен ознаком „бугарских" (bulga­res). Према турском преводиоцу, Никодим није архиепископ „свих земаља српских и поморских", већ „свих земаља српских и бугарских". Неко je, очигледно, знао да je y титулама српских владара могао да ce нађе и придев „бугарски". Десетак годи- на пре новог повеза, на пример, објављене су Де- чанске хрисовуље (II и III). У Дечанској хрисовуљи III, при крају, краљ Душан ce овако потписује: „Сте- фан ва Христа Бога верни крал> всех србских и по- морских земаљ и предел грчаских и блгарских".71

За нови, савремени повез све тетраде су поно- во шивене. У оваквим случајевима књижни блок средњовековних рукописних књига обично ce Hu­

je обрезивао. To je, нажалост, учињено сада. Сада- шње размере једног листа су 210 х 270 мм. Упоре- ђено ca првобитном мером (230 х 290), излази да je садашњи књижни блок и сужен и скраћен no два центиметра. Вероватно на горњој и доњој маргини

“ Ни писац овога огледа није имао прилику да непосредно сам прегледа изворник, то јест Светостефанску хрисовуљу.

67 Годишњак СКА, III, 1889, Београд 1890, стр. 18.3. Јанц, Кожни повези српске ћирилске књте од XII go XIX

века, Београд 1974, стр. 31.69 М, Харисијадис, Словенски рукописи y библиотеци Са-

раја y Царшраду, Старинар (Нова серија), XV-XVI, Београд 1964-1965, стр 147.

70Споменимо узгред да ce на сличан начин већ годинама и y Београду приступа конзервацији српских средњовековних рукописа. Приликом конзервације скидају ce сви „стари" еле- менти - конац ca оплетених заглавака (капитала), канап којим су шивене тетраде, ланено или кудељно платно залепљено на хрбат, канап који повезује књижни блок ca корицама. Наравно, ови скинути елементи ce не чувају. Не одлажу ce y целофанске кесице и посебну кутију, која би морала да чини пратећи, неод- војиви део конзервираног рукописа. Уз то, врло често ce преко постојећих дасака, ca унутрашње стране корица, недозвољено лепи нови подставни лист (форзац) и др.

71 П. Ивић и М. 1ркот\л,Аечанскехрисовуље, стр, 278. - За- нимљиво je, за нека даља проучавања, зашто ce изворни назив за простор самосталне Српске цркве („земље српске и по- морске") мења y време султана Абдула Хамида II (1876-1909).

140

no један центиметар, a на бочној спољашњој мар- гини - два центиметра.

Пошто су сви листови уједначено опсечени, отвара ce питање како je то учињено. У време на- станка новог повеза већ су постојали ведики књи- говезачки ножеви (Schneidemaschinenmesser). Да би ce обавило правилно обрезивање, морају ce по- везати две радње. Најпре ce књижни блок прити- сне (пресује), na ce ножем на полугу или на точак врши обрезивање. Цариградски књиговезац није смео да примени тај поступак. Претпостављамо да je прибегао начину старих српских коричара: књи- жни блок je ставио y књиговезачку стегу и потом га обрезао. Такав начин примењивали су српски сред- њовековни коричари, што je потврђено и једном ретком ликовном представом на фресци72

Након објављивања (1890) мали број истражива- даца je имао прилику да непосредно проучава Све- тостефанску хрисовуљу. Алекса Ивић je 1926. године објавио чланак о српским старинама y Цариграду. Изражавајући наду y будућа трагања за српским писаним старинама y Сарају, укратко ce осврнуо и на историју Хрисовуље.73 Следеће, 1927. године A. Дајсман (A. Deissmann), професор Берлинског универзитета, прегледајући неисламске рукописе, међу неколико словенских регистровао je и Све- тостефанску хрисовуљу.74 Дајсманов каталог, обја- вљен 1935. y Берлину и Лајпцигу, остао je, изгледа, непознат y нашој научној средини. Тако, Стојан За- фировић, саопштавајући занимљиву грађу о изда- вању Хрисовуље, јасно каже да му није познато где ce сада налази.75

Године 1963. Mapa Харисијадис je била први српски истраживалац који ce непосредно бавио Хрисовуљом и физички je описао.76 У Сарају je пре- гледала три словенска рукописа: Светостефанску хрисовуљу, Хрвојев мисал77 и молдавско четвороје- ванђел>е, што je све приказала y часопису „Стари- нар"78. Пошто je њен опис склопа књижног блока Хрисовуље изворни, преносимо га y целини:

„Рукопис je рађен на пергаменту и има облик кодекса. Величина je 21 х 27 cm. Прва 4 листа су пра- зна; текст почиње на л. 5r. Рукопис има свега 94 ли- ста односно 180 исписаних страница. Л. 94v je не- исписан. Запис ce налази на л 95r. Ha л. 96r je један ред записа (...)

Светостефанска хрисовул>а исписана je црним уставним писменима. Има no 12 редова на страни. Већ сам карактер текста везан je за доста строгу опрему, и рукопис има свега неколико црвених, доста једноставних, геометријских иницијала, као што je иницијал И који ce налази на почетку текста (л, 5r). Нешто je декоративније обрађен иницијал Б са полу- палметама y петљи на почетку текста аренге (л. 86v). Најдекоративнији су потписи краља М илутина

(л. 83v) и крал>а Драгутина (л. 86r), исписани црвеним лигатурним писменима, као и потпис архиеписко- па Никодима (л. 94r), исписан плавим лигатурним писменима. Запис je исписан полууставом (л. 96r)."79

Подацима богат чланак Mape Харисијадис није дово/dho коришћен y стручној литератури. Пет-шест година после његовог објављивања, на пример, када je писао целовиту сгудију о повел>ама краља Милу- тина, Владимир Мошин не користи његове драгоце- не и поуздане вести.8“ Петар Тјорђић само спомиње Хрисовуљу и y њој запис Стефана Црнојевића. Посе- дујући, очигледно, само филм y позитиву, објавио je два снимка из Хрисовуље, који су репродуковани као негативи (бело на црном).81 У новије време y Топка- пи Сарају je била Милица Грковић и тамо je видела Хрисовуљу, како ce може закључити на основу њено- ra чланка из 2007. године. При крају чланка нарочи- то истиче да архиепископа Никодима „потпис није

72 'Књиговезачка стега' je направа којом ce стеже књижни блок ради обрезивања. Стегу чине две слободне обрађене да- ске исте дужине (око 80 цм), које на супротним крајевима имају no један кружни отвор. Кроз те отворе приљубљених дасака провлачи ce обло валжасто дрво са непрекидним спи- ралним усецима, то јест лозом као на завртњу. Ha крајевима овог непрекидног завртња наврће ce no једна матица (мутер). Прошивен књижни блок ставља ce између две даске и пусти ce да „вири" толико колико треба да ce одреже (обреже). После затезања (стезања) матица на оба краја непрекидног завртња, књиговезац, држећи стегу између ногу и ослоњену на земљу, обрезује књижни блок. Књижни блок ce обрезује металном дрводел>ском алатком, саставл>еном од сечива лучног обдика на чијим су крајевима дрвене ручке, Књиговезац обрезује обе- ручним повлачењем алатке према себи, - О пис направе књиговезачка стега (наш назив) доносимо према ликовној представи светог Козме Творца, фреске из припрате цркве манастира Пиве (1626, године), коју je сликао мајстор Козма. Вид. Примери из старе српске књижевности. Од fpuiopuja дијакадо Гаврила Стефановића Венцловића. Саставио и при- редио Т). Трифуновић, Београд 1975, слика између стр, 144, и 145 (дртеж Анике Сковран); И, М. Ђорђевић, Представе при- бора за писање u опрему књтеусрпском средњовековном сли- карству, Зборник Владимира Мошина, Београд 1977, стр. 112.

73 A. Ивић, Српске старине y LJapuipagy, П олитика, бр. 6387, Београд 4. фебруара 1926, стр. 1, 2,

74 Према: М. Харисијадис, Сливенски рукописи y библио- теци Сарајау Царшраду, стр. 145,146-147

75 С, Зафировић, Проналазак u два једновремена издања повеље манастира Бањске, стр. 83,

7b О Мари Харисијадис (1908-1994); К. Мано-Зиси, Mapa Харисијадис (1908-1994), Археографски прилози, 19, Београд 1997, стр. 291-295; 3. Ракић, БиблиоГрафија радова Mape Хари- сијадис, Археографски прилози, 19, стр. 297-320.

77 Посде проналаска Хрвојевог мисала појавила ce 1973, фототипија читавог споменика и издање текста (Missale Hervoiae ducis spalatensis croatico-glagoliticum). Било je то заједничко издање Старославенског института (Загреб), Мла- динске књиге (Љубљана) и Akademische Druck und Verlag­sanstalt (Грац).

M. Харисијадис, Словенски рукописи y библиошеци Сараја y Царшраду, стр, 145-161. ■

7i М. Харисијадис, нав. дело, стр. 147-148.8и В. Мошин, Пивеља крал>а Милутина - дипломатичка

анализа, стр. 53-86, нар. 65-66.81 П. 'ђорђић, Историја српске ћирилице. Палео1рафски-

-филолоилки ûpUy\03U, Београд 1971, стр. 154,283, слике 69, 158.

141

урађен плавом бојом, како ce некима учинидо. Пот- пис je изведен зеленом бојом, како и приличи патри- јарху". Ову своју тврдњу М. Грковић наглашава и y напомени испод текста: „Знајући за проблем потпи- са, нарочиту пажњу сам обратила на то приликом одласка y Топкапи Сарај и закључила да архиепи- скоп није направио грешку него да ce потписао она- ко како надажу правила."82 Проучаваоци XIX века, међутим, који су око 1890. године y рукама држали изворник - увек су потпис архиепископа Никодима видели као плав. ]озеф Коржењовски je дуго испред себе гледао оригинал и веродостојно je копирао све три странице са потписима. Ту ce јасно види да су y изворнику потписи оба краља - црвени, a архиепи- скопов да je - плав. Ватрослав Јагић и Антониј Хо- динка, који су непосредно користили изворник, уносе y издање Никодимов потпис - плавом бојом. У извештају Српској кралзевској академији, после повратка из Будимпеште и разгледања изворника, Милан Кујунџић и Михаило Валтровић кажу, по- ред осталог, о Хрисовуљи: „И укусни потписи кра- љевски су црвени, a Архијепископов плав." Mapa Ха- рисијадис 1963. године бележи да je архиепископов потпис плав. Од првих сведочења о боји Никодимо- вог потписа прошло je сто двадесет година. У том временском распону можда ce наставио неки спори процес y пигменту плавог потписа. Сада ce на сним- ку запажа плавкасто-зеленкаста боја свечаног пот- писа архиепископа Никодима.

Ha фототипији ce сада може јасно пратити склоп читавог књижног блока, који садржи двана- ест бројем обележених тетрада (табака). Свака те- трада, осим последње, има осам листова или чети- ри дволиста. Писар je нумерисао табаке на предњој страни првог листа (горња маргина десно) и на зад- њој страни последњег листа (доња маргина лево). Бројни знаци су увек мањи од слова основног тек- ста и означени сусамотитлом: 7 (1),1Г (2), F (3), д (4), e'(S),"г (6), z (7),ТГ (8),¥(9), (10 =Тније исписано], д7 (11), bi (12). Јагићево запажање y предговору да су од по- следње (дванаесте) тетраде 3 листа „преметнута” на почетак - може ce и данас проверити, после новог преповезивања y Цариграду.

Приближавајући ce крају преписивања Хрисо- вул>е, преписивач je, очито, оценио да му неће бити потребна чмтава дванаеста (ST) тетрада (од 8 листо- ва или 4 дволиста). Зато, када je исписао последњи ред на задњој страни другог листа, установио je да ће Хрисовуљу завршити на следећем листу, то јест страни, где су два завршна реда основног текста и свечани потпис архиепископа Никодима. Тада je издвојио два слободна, неисписана дволиста, који су били приложени, придодати 12. тетради. У ова- квом стању, са дванаест исписаних тетрада и при- додата два неисписана дволиста, могао je да ce

образује књижни блок. Такав књижни блок je ушао y прве, односно првобитне корице. To би, претпо- стављамо, био најстарији повез Хрисовуље, настао крајем друге деценије XIV века. У средњем веку че- сто су ce преповезивале рукописне књиге. После шест-седам деценија, вероватно, и Хрисовуља je по- ново повезана. Том приликом су некадашњи при- додати листови „преметнути" на почетак књиге.83 Ha корице су споља били причвршћени скупоцени метални украси, како сведоче Милан Кујунџић и Михајло Валтровић.84 Овако повезану Хрисовул^у Турци су однели око 1389. године, када су похарали Бањску.85 Тада су, вероватно, са књиге скинути ску- поцени украси. У таквом, прибдижно, стању Хри- совуља je могла да ce види 1889. године.

Ha почетак су „преметнута" три листа. To су y другом средњовековном повезу, који je имао В. Ја- гић y рукама, a и касније y новом, били листови 1, 2 и 3. Била je то непотпуна полутетрада, коју су чини- ли један лист (сада 1. лист), такозвани талон86 * 88, доле y шивењу повезан за дволист (сада 2. и 3. лист), кроз који je шивено. Ta тролисна тетрада (листови 1-3) je, назовимо je тако, нулта тетрада. Прва тетра- да (X), y ствари, почиње са садашњим четвртим (4 r и v) листом. Она има осам листова, као и све оста- ле тетраде до једанаесте. Први лист прве тетраде остављен je неисписан са обе стране, те зато нема ознаку за њен почетак (7). Тако ce, понекад, чини- ло, када je први лист прве тетраде био предвиђен за подставни лист, предлист (Vorsatz) читаве књиге. Најстарији пример y српском рукописном наслеђу за овакав поступак налазимо y Мирослављевом је- ванђељу, крајем XII века. Писар јеванђеља, међу- тим, није предвидео као неисписан читав први лист прве тетраде, већ само предњу страну првог листа, која je требало непосредно да ce залепи за унутрашњу страну предњих корица.

Време краља Милутина имало je већи број до- брих и вештих писара. Непотписани писар Хрисо- вул.е спадао je свакако међу најбоље, Имао je дара

82 М. Грковић. Оснивачка хрисовуља манастира Бањске, Зборник за филологију и лингвистику Матице српске, L, Но- ви Сад 2007. стр. 179.

8i Може ce запазити ла су флеке ..преметнутих" листова no боји и, делимично, облику - врло сличне флекама на последњим неисписаним листовима.

84 „На кожи ce виде трагови од металних, јамачно скупо- цених украса, јер су они сви поскидани" (Годишњак СКА III за 1889. годину, Београд 1890, стр. 18).

85 С, Новаковић, Манастир Бањска задужбина краљаМилуЉинау српској историји, Глас Српске краљевске ака-демије, XXXII, Београд 1892, стр. 30.

88 A. Джурова, Бгведение в славлнската кодикологил. Ви- зантипскихт кодекс u рецепцимта му сред славаните, Со- фиа 1997 стр. 105.

за обликовање слова и складно ликовно образова- ње читаве исписане странице. Слова y редовима теку y правилним и већим размацима. Писар пи- ше, наравно, no извученим линијама, али води ра- чуна да слова не прелазе замишљену горњу пара- лелну линију. Сви надредни знаци и надредна слова скоро су увек на истој висини или удаљено- сти од горње, замишљене линије пумога реда87

Мастило основног текста je мрко. Мање и кра- ће цедине почињу крупнијим црвеним (киновар- ним) словом. Само три целине су са већим иници- јалом: сам почетак Хрисовуље (Нже 5r) и почеци казивања краља Драгутина (Сни 84r) и архиеписко- па Никодима (Елгондолкннкик 86v). Иста рука je из- вела сва три свечана потписа: краља М илутина (киноваром, 83v), краља Драгутина (киноваром, 86r) и архиепископа Никодима (плавим мастилом, 94r). Писар je увек на исто место постављао и шпартао мрежу за писање. To je пружало пријат- ност погледу на отворену књигу, то јест на цедину њене леве и десне стране. Унутрашње бочне мар- гине, односно на верзо страни десна и на ректо страни лева бочна маргина, заједно граде усправну траку приближне ширине као спољашње маргине на верзо и ректо страни. Такво решење стварало je утисак о три усправне траке сличне ширине. Све четири маргине на страници постављене су са по- ступним увећањем. Примера ради, десна страна код отворене књиге: лева бочна маргина je узана (1), горња мало шира од ње (2), десна бочна још ши- ра од горње (3) и доња маргина - најшира (4). Да- кле, 1 —>■ 2 —*• 3 —»- 4.

Читаву књигу je писала, углавном, једна рука. Само je два цела листа писала друга рука: 27r и 27v (23a и 236) и 28r и 28v (24a и 246). Писмо другог писара стилски и графијски не разликује ce много од прве руке.

Писмо М илутиновог времена красе многе особине доброг писања и укусног словног обли- ковања. Ta стилска особеност писма y рукописи- ма Милутиновог времена може повући истражи- ваоце - да једну (исту) руку траже y више рукописа. Ö k o истраживаоца писма Хрисовуље, на пример, може да привуче графија једног рукописа наста- лог y исто време. To je четворојеванђеље које je 1316. године преписао дијак Радослав (Георгије) као дар краља М илутина Карејској ћелији Све- тога Саве.88 Ha први погдед и под општим ути- ском могло би ce рећи да je оба споменика писа- ла једна рука. Пажљиво поређење писмена y оба споменика, међутим, недвосмислено показује да их није писала једна рука. Довољно je упоредити само слова u, о, р, % ф, х, ft), t , к. Пошто ce ради о два писара, може ce говорити и о њиховим по- себним писарским манирима (на пример, раз-

макнуте ножице на натписаном д код писара Хри- совуље и сл.).

Данас ипак не можемо истински судити о пот- пуној естетској вредности писма Хрисовуље, јер je крајем XV века „поправљано". Деведесетих година тога века Стефан, млађи брат господара Црне Горе Тјурђа Црнојевића, одвојио ce од брата и стао на страну цариградске Порте, где je био радо виђен.87 88 89 У запису на крају Хрисовул>е, не баш много писме- но, Стефан казује како je y хазни цара узео књигу господина Никодима и y њој појачао (попнслх) речи (словл) које су пропале (потрЕнд). „Поправљао" je, из- гледа, слова која су му ce чинила избледела. И тако на свакој страници. Поправљањем je нарушио из- ворни облик и депоту многих слова. Писмена су често губила првобитну виткост, што и данас по- горшава потпуни ликовни утисак о исписаној страници Хрисовул>е. Стефанов запис, пак, остаје драгоцено сведочанство за проучавање историје и судбине Хрисовуље као књиге. Судећи no томе, Турци када су око 1389. године харали манастир Бањску, вероватно су y манастирској ризници ме- ђу другим драгоценостима приграбили и Свето- стефанску хрисовуљу. Да je Хрисовуљи већ од са- мог почетка придаван посебан значај и да ce рано нашла y султановој ризници, сведочи управо Сте- фан који je деведесетих година XV века налази y султановој благајни.

Непознати писар Хрисовул>е склапао je тетра- де од четири дволиста на уобичајени начин. Перга- мен било којега животињског порекла имао je две стране неједнаке каквоће. Страна која je лежала уз месно ткиво („месна" страна) била je - светла и глађа. Страна, пак, са длакама („мал>ава" страна) била je - тамнија и не много глатка. Код српских и јужнословенских средњовековних писара усталио ce бејаше један и исти начин распореда дволиста y осмолисној тетради.90 У осмолисним тетрада- ма Хрисовуље (л. 1-8) спроведен je исти распоред дволиста. Прва четири листа теку овако: lr там- на страна - lv светла страна; 2r светла - 2v тамна; 3r тамна - 3v светла; 4r светла - 4v тамна. Писар je овако распоредио дволисте ради оптичке уједна- чености приликом листања Хрисовуље као књиге. Тако су, на отвореној књизи, лева и десна страна

87 У овом огледу нећемо ce бавити палеографијом, право- писом, језиком и бројним историјским и правним питањима Светостефанске хрисовуље.

88 Снимци две странице из Радослављевог преписа: Д. Бог- дановић, КаталоГ Иирилскихрукописа манастира Хиланда- ра. Палео1рафски албум, Београд 1978, табла 25; зборник Ма- настир Хиландар, САНУ, Београд 1998, стр. 117.

85 Историја Црне Горе. Књига друга, том други, Титоград 1970, стр. 282,346 (Иван Божић).

80 A. Джурова, ВЂведение в славлнската кодикологин, стр. 46-47,82-87,94.

143

увек биле исте осветљености: lv -2r светло, 2v-3r тамно, 3v-4 r светло, 4v-5r тамно, 5v-6r светло, 6v-7r тамно, 7v-8r светло. Спољашње стране чита- ве тетраде (lr и 8v), значи, остају тамне.91

Дуга je историја усавршавања старословенског писма као типографског шрифта. Готово читав XIX век испуњен je трагањем многих слависта за што прикладнијим и лепшим старословенским слогом. Ватрослав Јагић, рецимо, који je издавао ћириличке текстове y разним научним срединама и публикацијама, непрекидно je замишљао витки- ји и прочишћенији старословенски шрифт. Док je као професор Петроградског универзитета био y Бечу 1881. године, Франц Миклошич ra je упознао са Адолфом Холцхаузеном (Adolf Hozhausen), вла- сником дворске и универзитетске штампарије (Hof- und Universitäts-Buchdrucker). Незадовољан старословенским слогом штампарије Руске ака- демије наука, В. јагић ce лично уверио да Холцха- узенова штампарија има богате фондове и типове старословенског шрифта, укусно резаног и обли- кованог. Зато већ из Беча 1. августа 1881, године пише y Петроград одговорном академику Јакову Карловичу Гроту како je Франц Миклошич „бмл CTOAb лкзбезен познакомитђ менн с типографом Голђцгаузеном, которми готов уступитБ нашеи ти- пографии желаемне матрицм. Как скоро % узнаго ero условил, которне, no ero же словам, будут са- мне умереннме, п напишу об зтом в правление Акадјемическои] типографии, на вслкии же слу- чаи рассчитнваго на поддержку Вашу"92

После неколике године, када je Франц Микло- шич отишао y пензију, Ватрослав Јагић je прешао из Петрограда y Беч. Сада je изблиза могао да прати рад штампарије Адолфа Холцхаузена. Тих година, на пример, код Холцхаузена je штампан Краткш CAoaapb шести слпвннсшхђ нзиковг (1885) y редак- цији Ф. Миклошича. Ова књига од 950 страна разно- врсног слога и тешког прелома потпуно je могла да препоручи штампарију A. Холцхаузена. Штампарија A. Холцхаузена je увек на последњој страни отиски- вала свој китњасти амблем са монограмом AH и из- реком на декоративним тракама „Ars in litteris“.

Девизу са амблема штампарија A. Холцхаузена могда je скоро потпуно да оствари и технички и естетски, Према томе, Ватросдав Јагић и Антониј Ходинка као приређивачи текста Хрисовул>е нису прилагођавали свој поступак могућностима штам- парије, већ je сама штампарија сасвим пратила све захтеве издавача. A ти захтеви, то јест начела, воде порекло из руске востоковљевске едиционе праксе. Антониј Ходинка и Ватрослав Јагић држали су ce, углавном, начела дипломатичког издаша - да ce

уноси, односно преноси, све што je y словном реду и изнад њега, без икаквих измена. Само су речи растављане једна од друге. Основни текст писан црним мастилом преношен je курентним словима, a сва црвена (киноварна) писмена представљена су као верзална. Курентна и верзална слова y реду су y градацији цицера.93

Највећу тешкоћу штампарији задавали су над- редни знаци и надредна слова оригинала. Штампа- рија je то решавала на два начина. Један начин je био уобичајени поступак такозване надградње: знаци и слова y мањој градацији распоређују ce на одговара- јућа места изнад основног реда, a све празнине по- пуњавају ce такозваним слепим материјалом. И по- ред вештине словослагача, такав пипав поступак je дуго трајао. Слагач je, значи, морао за сваку празни- ну да тачно изреже оловне реглете и исечком „сле- по" да попуни празнину. Поред тога, служио ce још узаним листићима папира и танког картона.

Други начин постављања надредних знакова и надредних слова зависио je од рада и вештине гра- вера. To значи да je из Ходинкиног и Јагићевог пре- писа гравер бирао оне комбинације редних (основ- них, цицеро) слова и надредних знакова и слова које неће обрађивати словослагач y поступку надградње. Када ce пажл>иво прегледа бечко издање, може ce за- кл>учити да су ту гравери имали веома много посла. За кратко време требало je изгравирати велики број матрица за ливење нових знакова. Такве су, на пример, комбинације цицеро курентног слова са натписаним словом мање градације: исл. Комбинације цицеро слово + слово мање града- ције често наткриљује лучна титла:]Г к) к) Т, f и др. Гравери су резали посебно и све верзалне вокале са надредним знаком (И, Л, 5, Ö, 13). Не рачунајући титлу, y Хрисовуљи ce као надредни знаци јављају крема- сти, дасија, псила и тачка. Приређивачи и, вероват- но, сама штампарија нису верно представили те зна- ке. Приказали су их помоћу псиле (спиритуса) y водоравном положају са крацима надоле или на горе или знаком каморе О иобрнуте каморе П 94 * *

91 Са сликаром Зораном Поповићем прегледали смо y Архиву САНУ најстарије српске пергаменске рукописе XIII и XIV века и уверили ce да je распоред дволиста y тетрадама исти као y Хрисовуљи,

92 riucbMa И. В. Нгича к русским ученим 1865-1886, Мо- сква - Ленинград, AH СССР, 1963, стр. 219, Припремајући y Бечу фототипију Мирослављевог јеванђеља, Л>. Стојановић ce упознао и сарађивао са A. Холцхаузеном. После изласка из штампе Јеванђел>а, маја 1897, A. Холцхаузен je упутио Л>. Сто- јановићу неколика писма, која ce сада налазе y Архиву САНУ (писма од 21. јуна 1897, 3. јула 1897, 17. фебруара 1898).

93 Цицеро je писмовна величина од 12 типографских тачака.

94 О овоме и другим појединостима опширније y прило-женом чланку: В. Савић, Издање Спетостефанскехрисову/пеВатрпслава Jaiuha u Љубомира Ковачевића.

Да би књига добила што свечанији изглед, цр- тач je према три иницијала Хрисовуље (5r, 84r, 86v) стилизовао три иницијала (Н, С, Е), који су као кли- шеи постављени на почетак сваке веће целине (стране издања 1, 41, 43). Кроз читаво издање на спољашњим бочним маргинама тече фолијација Хрисовуље (la, lb, 2а, 2b... 91а).95 Цела књига je штам- пана поступком високе штампе (Hochdruck). Основ- на боја je црна. Ha неколико места ce јавља црвена (споменути иницијали Н, С, Е, потпис краља Милу- тина) и плава боја (потпис краља Драгутина96, пот- пис архиепископа Никодима). Поступак високе штампе био je следећи: колико боја, толико прола- жења једног табака кроз штампу. Зато je, рецимо, први (стр. 1-8) и пети табак (33-40) морао два пута да пролази кроз машину. Једанпут због основног слога (црна), a други пут због иницијада Н и потпи- са краља М илутина (црвено). Шести, пак, табак (41-48) пролазио je кроз машину три пута: због основног текста (црно), иницијала С и Е (црвено) и свечаних потписа (плаво), Ha крају књиге, на чети- ри листа од пунијег папира, одштампана су црно- бело четири снимка из Хрисовуље: прва страница и три странице са потписима краљева и архиепи- скопа. Слике су одштампане преко растерских клишеа. Године 1890. y бечким штампаријама већ ce употребљавају клишеи, пошто je аутотипијски поступак био пронађен 1882, a усавршен 1884.97

Јозеф Коржењовски копирао je Хрисовуљу на вр- ло танком паус-папиру, дебљине као пелир-папир. Судећи no копији као коначном исходу, Ј. Коржењов- ски je имао дара и вештине за копирање.98 Крај себе je држао, свакако, штос паус-папира исте величине, јер je y горњем десном углу графитном оловком на уобичајеном месту уносио број странице. Предњу, recto страну листа означавао je само бројем (без на- знаке r), a задњу, verso страну бележио je бројем ли- ста и скраћеницом v (5, 5V, 6, 6 v, 7, 7 v...),99 Завршена y целини, копија Хрисовуље je бројала 180 листова. Kao неповезани штос паус-папира, вероватно y не- каквим корицама или омоту, копија je однесена y Пешту, y Мађарску академију. У таквом облику je предата Српској краљевској академији и потом Азу- бомиру Ковачевићу, приређивачу београдског изда- ња. Љубомир Ковачевић je сада унео своју фолија- цију, претпостављамо графитном оловком при врху паус-папира. За њега je 5r или 5а постала 1 (прва) страна и тако до краја рукописа. Судећи према крају издања, за себе je странице листова означавао грч- ким алфабетом (la, lß, 2a, 2ß.„). У издању, међутим, обележавао je само предњу страну листа као (fbl. 1), (fol. 2), (fol. 3) и тако све до (fol. 91a).

Од Ковачевићеве фолијације исписане, веро- ватно, при врху паус-листова није ce ништа сачува- ло, пошто je читава копија после издања доживела

велику промену. Л>у6омир Ковачевић je, не знамо тачно када, од слободних листова паус-папира обра- зовао књигу, која ce данас налази y Архиву Српске академије наука и уметности (Збирка рукописа и старих штампаних књига бр. 495). Књига je величине корица 266 X 177, а књижног блока 261 х 171-174 мм. Повез je француски, полукожни, тамнобраон. На хр- бату су четири ребра, позлаћени украси и y два реда наслов БАЊСКА ПОВЕЛаА. Kao подставни лист, предлист (Vorsatz) ставл>ен je тада уобичајени укра- сни папир. Да би листови паус-папира могли да „уђу" y књигу, формирани су дволисти од дебелог папира. Преко њих су лепљени паус-листови, то јест a и 6, r и v страна свакога листа. Од дволиста су образоване свешчице које су шивене као штампар- ски табаци. После шивења, a пре обрезивања, y rop- њем десном углу јасно je стајала фолијација исписа- на руком Ј. Коржењовског. При самом врху листа, вероватно, налазила ce фолијација А>. Ковачевића. Приликом обрезивања књижног блока, претпоста- вљамо, сасвим je одсечена нумерација Ковачевиће- ва, a већим делом и Ј. Коржењовског.100 * *

Холцхаузенова штампарија, како смо видели, потпуно je пратила све захтеве приређивача, a Љу- бомир Ковачевић као издавач морао je да ce прила- гођава могућностима Државне штампарије Краље- вине Србије. Према томе, све што ce y изворнику налазило изнад основног реда (слова, знаци, титле) није могло долично да ce пренесе y штампани текст. Зато je Л>. Ковачевић одустао од било каквог преношења y издање надредних слова и знакова. Већи део предговора, међутим, посветио je управо разноврсности слова и знакова изнад редова. Ha основу великог броја наведених примера уверава- мо ce, заиста, да Државна штампарија не би могла да оствари одговарајућу надградњу изнад основних

55 Ф олијација je спроведена од прве писане странице Хрисовуље. Према томе, приређивачи нису урачунали прва четири неисписана листа.

ж Свечани потпис краља Драгутина y изворнику je испи- сан црвеним мастилом.

1)7 F, Mesaroš, Grafička enciklopedija, Zagreb 1971, стр. 17, бр. 280.

98 Односу изворника Светостефанске хрисовуље и ко- пије Јозефа Коржењовског посвећен je посебан чланак: В. Са- вић, Изворник u копија Светостефанске хрисовуље Јозефа Коржењовсш.

99 За јозефа Коржењовског прва страна y Хрисовуљи са текстом била je 5, пошто су joj претходила четири неисписа-на листа.

Копија Светостефанске хрисовуље (Бањске повеље) до-шла je y Архив САНУ y току 1962. године (Годишњак САНУ, LX1X за 1962, Београд 1964, 349). Божидар Ковачевић, тада- шњи управник Архива, пронашао je копију код кћери Љ. Ко- вачевића, супруге М. М. Ракића, и унео je y Збирку. Ha обе стране листа A4 написао je опширнију белешку о Хрисовуљи и 24. V 1983. предао Архиву да ce припоји копији, После ула- ска y Архив, на горње маргине дистова копије стављена je нова фолијација од 1 до 91.

редова. Љубомир Ковачевић je све скраћене речи рашчитао без икакве ознаке и надредна слова спу- стио y ред. Киноваром исписана почетна слова пренео je y издање као верзална. Све властите (осо- бене) именице донео je с малим (курентним) по- четним словом, као y изворнику. Све тачке y реду пренете су y издање.101

Из издања Л>. Ковачевића и В. Јагића Стојан Но- ваковић je начинио изводе за своје Законске споме- нике.102 И Александар В. Соловјев je према издању Л). Ковачевића изабрао неколико већих одломака.103 104 Ha основу издања Л>. Ковачевића Димитрије Богда- новић je превео Хрисовуљу на савремени српски је- зик Ш4 У оквиру ширег приступа и трагања за зако- нима y старим српским повел>ама Раде Михаљчић je обухватио и Светостефанску хрисовуљу. Из извор- ника je издвојио четири целине (Закон црквеним л>у- дима, Закон Влахом, Закон о црквеним дохоцима, Област духовна) и no смислу их поделио на одредбе. За ову прилику српскословенски текст je сам прире- дио непосредно према снимцима Хрисовуље и уз њега приложио превод на савремени српски језик.105

Проналажење Светостефанске хрисовул>е y Са- рају, судбина њене копије и припрема за штампу - од- јекнули су y тадашњим српским новинама и листо- вима. Не можемо ce овде бавити тим занимљивим питањем. Издвојићемо само како je појава београд- ског и бечког издања пропраћена y Колу. Листуза забаву u књижевнпст. У броју за 16. март 1890. годи- не непотписани сарадник je укратко пренео садр- жај тек одштампаног Споменика IV са Светостефан- ском хрисовуљом.106 107 * После месец дана, 16. априла 1890, опет непотписани рецензент посветио je два ступца двама издањима Хрисовуље.10' Пошто je y протеклом размаку од месец дана y Београд стигло и бечко издање, рецензент ce оддучио да упореди обе публикације. Пред собом je, поред оба издања, имао и копију Ј. Коржењовског. Ha основу поређе- ња копије са бечким издањем указао je на неколико недоследности Јагићевог поступка. Рецензент je средишњи део приказа посветио малом броју раз- лика између Ковачевићевог и Јагићевог издања и, уз то, све примере je донео старословенским сло- гом. Приказ je завршио истицањем преимућстава београдског издања: „Издање Српске академије y колико изостаје иза бечког y томе што није палео- графско издање, има над њим превагу богатијим предговором [...] Даље, београдско издање употре- бљивије je, a нарочито за историка, јер има реги- стре свију места и лица, a за многа места казато je има ли их и сад и где су."

Ko би могао бити непотписани рецензент? У при- казу читамо да je рецензент упоредио копију усту-

пл>ену Академији и Јагићево издање. A копија ce тада и касније налазила код to. Ковачевића. Њу je, значи, могао да користи само неко ко je близак to. Ковачевићу. У то време to. Ковачевић највише и непосредно сарађује са младим Љубомиром Јова- новићем, историчарем и филологом.|08Управо те, 1890. године изашла je из штампе њихова заједнич- ка Историја српскога народа за средње школе.109 * Лзубомир Јовановић je био један од оснивача и ре- довних сарадника листа Коло. Имајући y виду све наведене околности и рецензентову очиту упуће- ност y палеографско-филолошка и историјска пи- тања, претпостављамо да je Лаубомир јовановић могао бити писац непотписаног приказа y Колу.

Примедбе и опаске приказа y Колу нису биле та- кве тежине и садржине да би подстакле писани од- .зив на двадесет страна. Оне су, међутим, побудиле Ватрослава јагића да објави посебан чланак y „Ар- хиву за словенску филологију'чшЧланак, који y на- слову има све податке о бечком и београдском изда- њу, представљ а неуобичајени спој одговора рецензенту Кола, ауторецензије и приказа дела дру- гог аутора. Већ на почетку чланка сазнајемо да B. Ja­m b није рашчитавао српскословенски изворник, већ да ce са Антонијем Ходинком посветио корек- тури текста („ich mit Herrn Hodinka der Correctur des Textes widmete"), У време изласка приказа y Колу, a то je средина априла и, вероватно, читаво пролеће 1890. године, оригинал Светостефанске хрисовуље надазио ce y Бечу. CâM В. Јагић јасно каже да je упо- редио оригинал са сопственим издањем - еда би ce

11,1 О издавачком поступку Л>. Ковачевића опширније y приложеном чланку: В. Савић, Издање Светостефанскеxpu- совуље Ватрослава Jaiuka u Љубомира. Ковачевића.

Ш2 Законски споменици српских држаеа cpegwei века. Прикупио и уредио Стојан Новаковић, Београд, СКА, 1912, стр. 622-632.

1,13 Одабраии споменици cpücKoi права (Од XIIдо краја XV века). Прикупио и уредио Александар В. Соловјев, Бео- град 1926, стр. 89-99.

104 Задужбине Косова, стр. 315-322. Сада, y овој књизи преносимо превод и уводну белешку Д. Богдановића као по- себан прилог.

105 Р. Михаљчић, Закони y старим српским исправама. Правни прописи, преводи, уводни текстови u објашњења, Бео- град 2006, стр, 22,27-45,140, 142-148.

106 Коло, година II, број 36, Београд 1890, стр. 158, _107 Коао, година II, број 38, Београд 1890, стр. 212-213.10R О Љубомиру Јовановићу (1865-1928) вид. у: Народ-

на енциклопедија српско-хрватско-словеначка, II, Загреб, стр. 171 (A, Поповић, Н. РадојчиБ); Leksikon pisaću Jugoslavije, II, Novi Sad 1979, стр. 609-612 (M. M. Nikolić); Енциклопедија српске историо1рафије. Приредили: С. Ђирковић, Р. Михаљ- чић, Београд 1997, стр. 413-414 (Тј. Бубало); Српски 6ио1раф- ски речник, 4, Нови Сад 2009, стр. 548-551 (С. Недељковић).

'м Попис поновљених издања Историје у; A. Лолић, Би- блитрафија радова Љубомира Ковачевића, Историјски гла- сник, бр. 1-2, Београд 1976, стр. 272-282.

Iln V. Jagić y: Archiv fürslavische Philologie, XIII, Berlin 1891, стр. 253-272.

уверио да ли je био y праву не нарочито накдоњен рецензент („ein nicht besonders wohlwollender Recen­sent"). Оригинал Светостефанске хрисовуље, прет- поставл>амо, лежао je y Бечу y Словенском семинару. У писму Фрањи Рачком марта 1889. године В. јагић ce хвали: „Ja сам си y семинар купио касу сигурну од ватре. Могу дакле сигурно говорити, да што дође y моје руке овамо, неће пострадати."111 У тој каси je лежао Бодоњски псалтир и други рукописи које je В. Jarnh проучавао y Бечу. Међу њима je, свакако, 1890. године била и Светостефанска хрисовул>а.

Ватрослав Јагић, дал>е, доста простора посвећује замеркама рецензента и одговара на њих. Наводи шта све из оригинала није могло знаковно да ce пренесе. Истиче на неколико места да je y току рада пред собом имао оригинал. Каже, на пример, да je за- једно са A. Ходинком („in der Gesellschaft des Herrn Cand. Hodinka") Ходинкин препис или коректор- ске табаке поредио са оригиналом - реченицу no реченицу. Ватрослав Јагић je посебну пажњу и ве- лики простор посветио надредним знацима y из- ворнику Хрисовуље, те je извео и њихову система-' тизацију. Ha последњим страницама потанко je обрадио и навео грешке (Fehler, Lapsus) београд- ског издања.

По очуваности, лепоти писма, вешто обли- кованим страницама и садржају - Светостефанска хрисовуља представља јединствени споменик ста- por српског писаног и историјског наслеђа. До деведесетих година XIX века, када je преповеза- на, књига je чувала готово изворни, средњове- ковни облик. У таквом стању je, на cpehy, копира- на и за бечко издање непосредно проучавана.

Истовремено и независно припремање издања Хрисовуље y бечкој и београдској средини показало je јасно и две едиционе праксе за старе словенске текстове. У оквирима востоковљевске традиције потпуног подражавања оригинала, издавању Хри- совуље приступили су Ватрослав Jarnh и Антониј Ходинка. Уверен y гакав приступ, В. Јагић y предго вору изјављује - бечко издање „по тачности може ce pehn управо да je вјерно огледало ориђинала". Но, убрзо, док je изворник Хрисовуље лежао y Бечу, могао je да ce увери да све, нарочито надредни зна- ци, није пренесено онако како je „у ориђиналу" што je опширно изложио y ауторецензији објавл>еној y Архиву. Свестран и познавалац читавог систе- ма скраћеница и надредних знакова Хрисовуље, А>убомир Ковачевић je кренуо калајдовичевским путем - да сав текст разрешен и ослобођен било какве „надградње" тече y једном реду.

У рано пролеће 1890. године, стицајем разних друштвених, политичких, na и психолошких окол- ности, што смо укратко већ изложили, појавила су ce два издања једног знаменитог српског писаног споменика, која су показала два смера и два при- ступа y објављивању средњовековних српских из- вора. Иако и после сто двадесет година још нису усаглашена начела за објављивање средњовековних српских писаних споменика, садашња фототипија y изворној величини и боји отвара поуздани пут за критичко издање Светостефанске хрисовуље. Сва досадашња бројна објављена историјска, филоло- шка, текстолошка, правна и друга истраживања Хри- совул>е већ су припремила основу будућем прире- ђивачу критичког издања.

111 Сиомеии Moje'ta живоша. Н аписао В. Јагић. 11 део (1880-1923), Београд 1934, стр. 175, 209.

147