Српски 6 - Граматика

ДАР РЕЧИГраматика за шести разред основне школе Јелена Срдић, Слађана Савовић, Драгана Ћећез-Иљукић

Предметни уредникМр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникСнежана Бисенић

Асистент уредникаЉиљана Ћалић

Технички уредникМилица Дечански

РецензентиПроф. др Милан Стакић, Филолошки факултет у БеоградуДоц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом СадуДоц. др Александар Милановић, Филолошки факултет у БеоградуМр Олга Сабо, Институт за српски језик САНУ у БеоградуЈелена Милутиновић, професор српског језика у ОШ „Милош Црњански“ у Београду

Лектура и коректураНаташа Стоjиљковић

Графичко обликовање Андрија Ћеранић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеБранко Јовић, Драшко Тубић

ФотографијеGetty imagesShutterstock imagesАрхива издавачке куће „Нови Логос“

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: offi [email protected]

За издавачаНада Осмајић

ДАР РЕЧИГраматика за шести разред основне школе

Слађана Савовић, Јелена Срдић,Драгана Ћећез-Иљукић

4

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ .................................................................................................................... 8

Грађење речи ................................................................................................................................9

Породица речи ........................................................................................................................11

Корен речи ...............................................................................................................................12

Начини грађења речи ................................................................................................................15

Извођење ..................................................................................................................................15

Слагање ....................................................................................................................................20

ГЛАСОВИ ............................................................................................................................ 26

Самогласници и сугласници ......................................................................................................27

Постанак гласова .....................................................................................................................27

Подела гласова српскога језика .............................................................................................28

Подела сугласника према месту изговора .............................................................................31

Подела речи на слогове ..........................................................................................................34

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ........................................................................................................ 38

Гласовне промене.......................................................................................................................39

Палатализација ........................................................................................................................39

Сибиларизација .......................................................................................................................43

Непостојано А ..........................................................................................................................47

Једначење сугласника по звучности .......................................................................................50

Јотовање ...................................................................................................................................54

Једначење сугласника по месту изговора...............................................................................58

Губљење сугласника .................................................................................................................61

Промена Л у О .........................................................................................................................65

Jедначење (асимилација) и сажимање самогласника ...........................................................68

ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ ................................................................................................... 72

Именичке заменице ...................................................................................................................73

Придевске заменице ..................................................................................................................74

Подела придевских заменица .................................................................................................76

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ ........................................................................................................ 90

Глаголски облици ........................................................................................................................91

Лични глаголски облици ............................................................................................................93

Аорист ......................................................................................................................................93

Имперфекат .............................................................................................................................97

Плусквамперфекат ................................................................................................................101

Императив ..............................................................................................................................104

Потенцијал .............................................................................................................................108

Футур II ..................................................................................................................................111

Садржај

5

Нелични глаголски облици ......................................................................................................113

Трпни глаголски придев ........................................................................................................113

Глаголски прилог садашњи ....................................................................................................117

Глаголски прилог прошли ......................................................................................................120

РЕЧЕНИЦА ........................................................................................................................ 124

Реченица ...................................................................................................................................125

Предикатска реченица .............................................................................................................127

Комуникативна реченица ........................................................................................................133

Исказивање реченичних чланова (речју, скупом речи, зависном реченицом) ....................136

Атрибутска и предикатска служба (функција) именица и придева .....................................138

ОРТОЕПИЈА ...................................................................................................................... 142

Правилан изговор гласова .......................................................................................................143

Разликовање дугих и кратких акцената ..................................................................................145

Изговарање дугосилазног и дугоузлазног акцента .................................................................148

Интонација приликом изговарања узвика ..............................................................................152

Интонација реченице ...............................................................................................................155

ПРАВОПИС ....................................................................................................................... 160

Правопис ..................................................................................................................................161

Писање заменица Ви, Ваш .......................................................................................................163

Писање имена васионских тела ..............................................................................................164

Интерпункција после узвика ....................................................................................................166

Растављање речи на крају реда ...............................................................................................168

Коришћење правописа ............................................................................................................170

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ........................................................................................................... 174

Писмо ........................................................................................................................................175

Извештај ....................................................................................................................................178

Хронолошко и ретроспективно причање ................................................................................180

Описивање спољашњег и унутрашњег простора (екстеријер и ентеријер) ...........................184

Лексичке вежбе ........................................................................................................................187

Значење речи сличног облика...............................................................................................187

Некњижевне речи ..................................................................................................................189

Поједностави изразе ..............................................................................................................191

Синтаксичке и стилске вежбе ..................................................................................................193

Тражење праве речи (реч, група речи, реченица) ...............................................................193

Појмовник .................................................................................................................................196

Индекс.......................................................................................................................................201

66

Драги шестаци,Речи су прозори кроз које можете видети све што пожелите. Посматрајте, учите и речима одбраните оно што сазнате.Срећно са дар-књигом!

Ауторкe

Кратак водич кроз уџбеникПоштовани ученици,добро дошли у шести разред!

12 13

a) b)

-

mater,

НАСЛОВ ЛЕКЦИЈЕ

Обележава веће делове тематских

целина у уџбенику.

ДА ЛИ ЗНАШ? Овде ћеш

читати о разним занимљивостима

ИЛУСТРАЦИЈАСвака лекција је илустрована на одговарајући, креативан начин (цртежом, фотографијом или уметничком репродукцијом).

ЗАПАМТИ И ОВООбјашњења важних језичких

појмова о којима учиш у шестом разреду налазе се у овом пољу.

НАЗИВПОГЛАВЉА

Обележава веће тематске целине у

уџбенику.

8 9

a)

b)

-

6

7

136 137

1.

a) b)

c)

--

/-

2.

3.

4.

ПОДСЕТИ СЕ...У овом поглављу обновићеш градиво које си научио/-ла у

претходним разредима.

КУЋИЦАОдговори на постављена

питања у Радној свесци.

КЉУЧНЕ РЕЧИНалазе се на крају

сваке лекције.

91

1.

2. -

3.

4.

a) b) c) d)

71

ОЛОВКАУ овом пољу налазе

се задаци који те воде кроз лекцију и

помажу ти да научиш ново градиво.

НАУЧИЛИ СМОУ овом поглављу је систематизовано

градиво које учиш у основној школи.

8

Грађење речи

9


Од једне речи може настати више речи. На пример, од речи ЗУБ и ЦРН могу настати следеће речи:

зубат

зубар зубни ЗУБ зубарка зубић зубобоља

црнац

црнкиња црнкаст ЦРН поцрнети оцрнити зацрнити

Процес настанка нових речи назива се грађење (творба) речи.

Речи ЗУБ и ЦРН нису настале од других речи и оне се називају просте речи.

Такве речи су и: ЛЕП, ТИХ, СНЕГ, КИША, ДАН.

Речи које су настале од других речи називају се творенице (творити = стварати). Творенице могу бити:

a) изведене речи / изведенице (зубат, зубар, зубни, зубарка, зубић; црнац, црнкиња, црнкаст);

b) сложене речи / сложенице (зубобоља; поцрнети, оцрнити, зацрнити).

Наведи што више речи које су настале од речи лек. Како гласи умањеница именице лист? Шта је заједничко следећем низу глагола: урадити, зара-дити, дорадити, нарадити (се)?

10


Према настанку, речи се деле на:

a) просте речи

b) творенице: изведене речи (изведенице)

сложене речи (сложенице)

Речи које нису настале од других речи називају се просте речи.Речи које су настале од других речи називају се творенице. Творенице

су изведене речи (изведенице) и сложене речи (сложенице).

Изведи што више речи од датих простих речи:

ПРОСТЕ РЕЧИ ТВОРЕНИЦЕ

Црвен

Круг

Кућа

11


Породица речи

Све изведене и сложене речи заједно са простом речи од које су настале чине породицу речи.

здрав

оздравити здравље Породица 1 здравица здравство здравствени

шумар

шумарство шумски

Породица 2 пошумити

шумица шума

Групиши следеће речи у две породице:

учити, учионица, белац, ученик, побелети, учен, белкаст, Белић, изучити, белкиња

1: _______________________________________________________________2: _______________________________________________________________

„Речи живе у породицама. Оне имају своје претке и своје потомке, имају своје сроднике – ближе и даље. И сама реч сродник има своје претке и своју родбину. Њени преци су глагол родити и именица род. У даљем су јој сродству: родитељ, родилиште, родитељски, родбина, родбински, родица, родичин, рођак, рођака, рођакин, рођачки, рођин, рођакати се, родити се, рођење, рађање, родан, урод, уродити, урођен, урођеник, пород, породити, препородити, препород, народ. Ближи су јој рођаци глагол сродити се, именица сродност, придеви сродан, сроднички и тако редом. Велика породица, нема шта!“

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено)

ДА ЛИ ЗНАШ?

12


Корен речи

Речи које припадају истој породици имају један заједнички део. На пример, у следећој породици заједнички део речи је ШУМ:

ШУМ а ШУМ арак ШУМ ица ШУМ ски по ШУМ ити ШУМ арство

Најмањи заједнички део свих речи који их повезује по значењу назива се корен речи.

Корен речи понекада може да се подудари са простом речи од које је на стала одређена породица.

зид ЗИДар, ЗИДарство, ЗИДати, оЗИДати, ЗИДни

Подвуци корен следећих речи:

a) филмаџија, филмски, филмb) кућа, кућица, окућница, кућерак, скућити (се)

Корен речи је најмањи заједнички део речи једне породице речи, али веома је важно да знаш да је то само онај део који све те речи повезује по значењу. На пример, речи маче и мачевати (се) не могу припадати једној породици, јер иако имају најмањи заједнички део (мач), он их не повезује по значењу. Маче је младунче мачке, а маче-вати (се) означава борити се с неким уз помоћ мача. Никакве везе у значењу нема међу овим речима.

ЗАПАМТИ И ОВО

13


• Упореди:

Породица 1 Породица 2

корен ЛЕТ: ЛЕТовати сЛЕТети ЛЕТњи поЛЕТети ЛЕТовање ЛЕТелица ЛЕТо ЛЕТ

Када треба да уочиш корен неке речи, покушај да се сетиш што више речи које припадају истој породици као одређена задата реч. Онда издвој најмањи заједнички део. На пример, треба да подвучеш корен речи КИШОВИТО. Ова реч припада следећој породици: КИШа, КИШни, проКИШњавати, КИШица, КИШити... Обрати пажњу на то да је најмањи заједнички део наведених речи КИШ – то је корен ових речи. Он се не може делити, јер би се изгубило његово значење.

Уочи:

позеленети – ЗЕЛЕН, ЗЕЛЕНкаст, ЗЕЛЕНиш, заЗЕЛЕНети

• Из свих наведених примера уочио/-ла си да корен речи не мора увек да стоји на почетку речи:

оЗДРАВити, поШУМити, наГЛУВ, поЦРНети


„Није случајно што је нашој речи мајка (или мати) слична латинска реч mater, или енглеска mother /мадер/, немачка Mutter /мутер/ итд. Истра-живачи су утврдили да је њихов заједнички корен ма настао покретима детињих усана којима тражи да га мајка подоји. Тада се чује ма-ма. Зато је мама (мајка, матер, мати), највероватније, прва реч коју сви у животу изговоримо.” (Милан Шипка, Занимљива граматика)

ДА ЛИ ЗНАШ?

14


Задаци:

1. Подвуци просте речи:

ципеларник, прст, радник, земља, сан, бродовласник, жут

2. Разврстај следеће речи у одговарајуће породице:рода, градоначелник, приградски, родитељ, родин, родити _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________

3. Заокружи корен следећих речи:

поветарац, школовати, златан, наспавати (се)

Уради домаћи задатак (1–8) у Радној свесци на странама 107 и 108.

просте речи, творенице, изведене речи (изведенице), сложене речи (сло-женице), породица речи, корен речи

КЉУЧНЕ РЕЧИ

15


Начини грађења речи

Извођење

1. Линијама повежи речи из леве колоне са одговарајућом речју од које су на стале из десне колоне:

станар

црнити

станарски стан

становати црн

црнац

црнкаст

Све речи из леве колоне настале су начином творбе који се назива извођење, и то на следећи начин:

стан + ар станар црн + ац црнацстанар + ски станарски црн + каст црнкастстан + ова + (ти) становати црн + и + (ти) црнити

Приликом оваквог начина грађења (извођења) обрати пажњу на:

a) издвојене наставке -ар, -ски, -ова, -ац, -каст, -и; ти наставци на крају речи називају се суфикси;

b) део речи на који се додају суфикси: стан, станар, црн; тај део на који се додају суфикси назива се творбена основа.

Творбена основа речи није исто што и граматичка основа речи:

ТВОРБЕНА ОСНОВА ГРАМАТИЧКА ОСНОВА

собица соб- собиц-

докторка доктор- докторк-

16


Уочи:

ТВОРБЕНА ОСНОВА СУФИКС ИЗВЕДЕНА РЕЧ

мост- -ић мостић

стол- -ар столар

зелен- -каст зеленкаст

плав- -ичаст плавичаст

школ- -ова школовати

црвен -е црвенети

• Творбена основа изведенице понекад се поклапа са речју од које је настала, а некад не:

зид ни зидни школ ица школица

творбена основа творбена основа речи од које је настала речи од које је настала реч школица реч зидни школица је настала од школа


Извођењем настају изведене речи или изведенице.

17


Додавањем суфикса на творбену основу настају нове речи. Овакав начин настанка нових речи назива се извођење.

Иако додавањем суфикса настаје нова реч, она је увек значењски повезана са речју од које је настала:

ловац = човек који лови, иде у лов;

црнка = жена црне косе;

плавкаст = онај који је плав.

1. Објасни значењску везу између изведених речи у табели датој на 16. страни и речи од којих су настале (мостић – мали мост...).СТОЛАР – _______________________________________________________ЗЕЛЕНКАСТ – ___________________________________________________ПЛАВИЧАСТ – ___________________________________________________ШКОЛОВАТИ – __________________________________________________ЦРВЕНЕТИ – ____________________________________________________

2. Допуни низове још неким изведеницама које су настале додавањем датих суфикса са одређеним значењем:

a) -ац, -ар, -лац, -ач, -тељ : мушка лица – вршиоци радње / носиоци зани-мањаловац, чувар, слушалац, копач, сниматељ, ________________________ ______________________________________________________________

• Творбена основа изведенице понекад се поклапа са кореном речи, а некад не:

лист ић листић учитељ ица учитељица

творбена основа творбена основа корену речи корену речи корен речи учитељица је уч-


18


b) -ка, -ица : женска лица – вршиоци радње / носиоци занимањадокторка, кројачица, ___________________________________________ ______________________________________________________________

c) -ина, -етина, -урина: именице – увећан појам (увећанице/аугментативи)момчина, рибетина, књижурина, ________________________________ ______________________________________________________________

d) -ић, -чић, -ак, -ица: именице – умањен појам (умањенице/деминутиви)сатић, каменчић, цветак, главица, _______________________________ ______________________________________________________________

e) -ичаст, -икав, -каст: придеви – умањен појамбеличаст, розикав, црвенкаст, ___________________________________ ______________________________________________________________

f) -ад: збирне именицемомчад, пилад, ________________________________________________ ______________________________________________________________

g) -је: глаголске именице (приликом настанка ових именица дошло је до спајања гласова н и ј у њ, а то је гласовна промена о којој ћеш учити касније):читање, певање, _______________________________________________ ______________________________________________________________

h) -ов, -ев, -ин; -ски, -(и)ји: присвојни придевиМарков, стричев, ______________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________

• Називи или надимци неких животиња су, такође, изведене речи: шаруља, сивоња, шаров, носиља, сивуља, зекан, шарка.

• На чему се заснива хумор у следећој шали:

Перица: Данас сам се вратио из Суботице.Јовица: А када ћеш у Недељицу? ______________________________________________________________ ______________________________________________________________

ДА ЛИ ЗНАШ?

19


Разликуј суфиксе од граматичких наставака

a) Промени именицу сестра по падежима:

Једнина Множина

Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

Вокатив

Инструментал

Локатив

b) Заокружи падежне наставке у претходној табели.

Падежни облици једне речи нису изведене речи. На пример:

путеви, путевима, зидови, зидовима, женом, женама, морима, сестрама...

То су само облици речи пут, зид, жена, море, сестра. А те речи су просте. А -и, -има, -ом, -ама нису суфикси него граматички наставци за падеже (падежни наставци).

Додавањем граматичких наставака мења се само облик једне речи. Додавањем суфикса добија се нова реч.

цвет, цветом, цветови, цветова цветић, цвеће, цветак, цветати

облици једне речи цвет више речи

Суфикси код глагола стоје испред граматичког наставка за инфинитив -ти:

стан ова ти црн и ти школ ова ти црвен е ти зид а ти

Дакле, -ти није суфикс, већ наставак за инфинитив.

20


Задатак:

1. Попуни празна поља:

пис ац писац

______________ ица пливачица

бел ка ______________

______________ че пастирче

кум ______ кумство

глав ______ главетина

______________ ______ кућица

______________ ______ братов

роб ова (ти) ______________

______________ а (ти) гласати

______________ ___ (ти) ноћити

Уради домаћи задатак (12–14) у Радној свесци на страни 109.

Слагање

Линијама повежи речи из леве колоне са начином њиховог настанка у десној колони:

Београд светло црвенбубамара за певатисветлоцрвен бео граднесрећан буба маразапевати не срећаннацртати на цртати

извођење, творбена основа, суфикс, изведене речи / изведенице, гра-матички наставак


21


Све речи из леве колоне настале су начином творбе који се назива сла-гање. Као што сам назив каже, две речи или основе се сложе, односно споје у једну реч.

Слагањем настају сложене речи или сложенице.

Сложенице настају на два начина:

a) једноставним спајањем / срастањем две речи у једну

некултура не кулутура висибаба виси баба неписмен не писмен дописати до писати изучити из учити

b) две речи или основе се споје у једну реч, али их повезује спојни вокал; спојни вокал је -о-, ређе -е-.

телохранитељ тел о хранитељ југозапад југ о запад кућевласник кућ е власник спојни вокал о, е

Спајањем две или више речи у једну настају нове речи. Овакав начин настанка нове речи назива се слагање.

„Сложи нас”:

22


1. Напиши које сложенице настају на следећи начин:

на писати __________________; у радити _________________;пре писати _________________; за радити ________________;до вршити _________________; из горети ________________.

За разлику од суфикса, који се додају на крај речи (на творбену основу), на-, пре-, до-, у-, из-, за- из претходних примера додају се испред речи (твор-бене основе) и називају се префикси. Префикси су, углавном, по пореклу предлози (на-, о-, до-, из-, са-, у-, за-), али постоје и префикси које не препо-знајемо као самосталне речи: раз-, про-, пра-.

Уочи:

НАговорити, Уговорити, ДОговорити (се), ОДговорити; РАЗговорити, ПРО-говорити, ПРАбака

2. Како су настале следеће сложенице?

саставити са ставити; заронити ________________;прерадити ____________; прохладан _______________;прадеда ______________; наглув __________________ .

ПРСТОВДАН

„Колико година има ово луче?”„Трећи сам прст напунила јуче.”

Милован Витезовић

a) Објасни значење наслова песме.b) Којим начином творбе је настала реч ПРСТОВДАН? ____________c) Којој врсти речи припада према настанку? ____________________

ДА ЛИ ЗНАШ?

23


Задаци:

1. У следећем низу подвуци сложене речи:

двоброј, кантица, незаменљив, препливати, појурити, маслинастозелен, мама, сестрић.

• У префиксе се убраја и речца нај-, као и речца не:

најлепши нај лепши непристојан не пристојаннајјаснији нај јаснији нерад не рад

• Једна сложена реч може у свом саставу да има и префикс и суфикс:

ОД + бол + ОВА + ти; ПРЕ + ноћ + И + ти префикс суфикс префикс суфикс


„Да БУДИМИР буде миран, да ВЛАДИМИР влада мирно, а ЉУБИСЛАВ остане и мио и славан.

Због своје краткоће женско лично име АНА веома често се употребљава код Срба. Име АНА стоји у основи других, од њега изведених имена као: АНИЦА, АНЕТА, АНИТА, АНКА, АНКИЦА, АНУШКА, АЊА, НАКА, НАКИЦА, НУШКА, НУША, и тако редом сплиће се цео венац веома лепих женских имена.

У основи имена ЉУБИСЛАВ у првом делу крије се старо значење драг, мио, љубак. Веома је пуно српских имена у којима се крије ово значење: ЉУБОМИР, ЉУБИША, РОДОЉУБ.”

(Михаило Шћепановић, Приче о српским именима, прилагођено)

ДА ЛИ ЗНАШ?

24


2. Напиши како су настале следеће речи:

земљорадња земљ + о + радњаописати ______________________________________________________праунук _____________________________________________________бродоградилиште _____________________________________________неважан _____________________________________________________

Уради домаћи задатак (9, 10, 11 и 15) у Радној свесци на странама 108, 109 и 110.

слагање, сложене речи / сложенице, спојни вокал, префикс


Научили смо

• Речи се према настанку деле на:

просте (нису настале ни од једне друге речи): ноћ

изведене речи / изведенице: ноћити, ноћнитворенице

сложене речи / сложенице: преноћити, заноћити

• Породица речи – све изведене и сложене речи заједно са простом речи од које су настале (ноћ, ноћити, преноћити, заноћити, ноћни, поноћ).

• Корен речи – најмањи заједнички део речи једне породице речи који их повезује по значењу (ноћ, ноћити, преноћити, заноћити, ноћни, поноћ).

• Творбена основа – део речи на коју се додаје суфикс (ноћ + ни).

• Суфикси – наставци који се додају на творбену основу (ноћ + ни, ноћ + и+ (ти)).

• Префикси – делови речи који се додају испред других речи (пре + ноћити, за + ноћити, по + ноћ).

• Извођење – начин настанка нових речи додавањем суфикса на творбену основу.

• Слагање – начин настанка нових речи спајањем две речи или додавањем префикса.

• Спојни вокал – спаја две речи у једну (вод + о + котлић, кућ + е + пазитељ).

НАЧИН ТВОРБЕ РЕЧИ

ПРИМЕР НАСТАНАК РЕЧИ ВРСТА РЕЧИ ПРЕМА НАСТАНКУ

Извођење

лимарцрнкастшколоватигласати

лим + арцрн + кастшкол + ова + тиглас + а + ти

изведене речи(изведенице)

Слагање

Београдкућевласникпредратниглувонемумислити

Бео + градкућ + е + власникпред + ратниглув + о + нему + мислити

сложене речи(сложенице)

ТВОРЕНИЦЕ

25


26

Гласови

27

Самогласници и сугласници

Када се изговори било који глас, чује се одређени звук. Ти звукови се међу-собно разликују.

Гласови се најчешће удружују и образују речи.

Глас је најмања јединица језика од које се граде слогови и речи.

Постанак гласова

Глас настаје радом говорних органа. Говорни органи су: плућа, трбушна дупља, дијафрагма, бронхије, душник, гркљан са гласницама, ждрело, усна и носна дупља, непце (предње и задње) са ресицом, усне, зуби, десни (алве-оле) и језик.

Говорни органи: 1. дијафрагма; 2. плућа; 3. бронхије; 4. душник; 5. гркљан; 6. ждрело; 7. усна дупља; 8. носна дупља; 9. гласне жице; 10. отвор гркљана; 11. поклопац гркљана; 12. предње непце; 13. задње непце; 14. ресица; 15. горњи зуби; 16. доњи зуби; 17. горња усна; 18. доња усна; 19. десни; 20. језик.

28

Гласови

Изговори гласове О, С и Ј. Док их изговараш, обрати пажњу на то шта се дешава са уснама и језиком.

Док изговарамо гласове српскога језика (и сваког другог језика који учимо), издишемо ваздух који смо претходно удахнули. Звук који настаје приликом издисаја ваздуха назива се глас. Издахнути ваздух креће из плућа, и на свом путу кроз говорни канал пролази кроз бронхије и душник и доспева у гркљан у коме се налазе гласнице (гласне жице). Гласнице су пар мишићних набора који могу бити затегнути или опуштени. Ваздух из гркљана затим доспева у ждрело и кроз усну или носну дупљу излази напоље. У усној дупљи налазе се: непце (постоје предње или тврдо непце и задње или меко непце), зуби, усне, десни изнад горњих зуба (алвеоле) и језик – говорни органи који такође уче-ствују у стварању гласова.

Подела гласова српскога језика

У српском језику постоји 30 гласова. Приликом њиховог изговaрања ваздушна струја понекад слободно пролази кроз усну дупљу, а понекад наилази на препреке. Препреке стварају говорни органи који се налазе у усној дупљи: непце (задње и предње), зуби, језик и усне.

Гласови српскога језика деле се на самогласнике и сугласнике.

Реч језик је једна од речи српскога језика која има више од једног значења. Означава не само говорни орган већ и систем речи којим људи изражавају мисли док разговарају. Језиком се често у свако-дневном говору назива и део коже на ципели преко кога се везују пертле.

(Речник Матице српске, прилагођено)


глас, говорни органи


29

Гласови

Самогласници (вокали)

Самогласници (вокали) јесу гласови приликом чијег изговора ваздух сло-бодно пролази кроз усну дупљу. При том гласнице у гркљану трепере, па су самогласници звучни гласови. У српском језику постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У.

Сугласници (консонанти)

Сугласници (консонанти) јесу гласови приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају различити говорни органи: језик, усне, зуби или непце. Сугласници могу бити и звучни и безвучни. При стварању звучних сугла-сника гласне жице су затегнуте и трепере, а при стварању безвучних оне су опуштене и не трепере.

Сваки звучни сугласник има свој безвучни парњак. Звучни и безвучни парњак имају исто место изговора. Безвучни сугласници Ф, Х и Ц немају своје звучне парњаке.

Ваздух слободно пролази кроз усну дупљу.

Б, Д, Ђ, Г

При изговору самогласника ствара се звук који се назива тон, па су самогласници тонови.


ЈЕЗИКУСНЕ ЗУБИ НЕПЦА

Ваздух наилази на препреке у усној дупљи.

АЕИОУ

30

Гласови

Звучни сугласници

Б Г Д Ђ Ж З Џ

Безвучни сугласници

П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Сугласници приликом чијег изговора ваздух готово неометано пролази иако постоје препреке у говорном каналу називају се сонанти (гласници). При њиховом стварању гласнице трепере, па су сонанти звучни гласови. По својој звучности и по слободнијем проласку ваздушне струје сонанти су слични само-гласницима. У српском језику постоји осам сонаната: В, Р, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ.

Изговор сонанта Ј је веома сличан изговору самогласника И. Док се изговарају речи чији, нечији, ничији, у којима је сонант Ј између само-гласника И, та два гласа се међусобно сливају, па се чује само чии, нечии, ничии.

ДА ЛИ ЗНАШ?

При изговору сугласника ствара се звук који се назива шум, па су сугласници шумови.


М, Л, Њ

ЈЕЗИКУСНЕДЕСНИНЕПЦЕ

Ваздух наилази на препреке у усној дупљи,али пролази неометано.

самогласник, сугласник, сонант, звучни гласови, безвучни гласови


31

Гласови

Подела сугласника према месту изговора

Сугласници се разликују према месту на ком се у усној дупљи ствара препрека. Према месту изговора деле се на уснене, зубне, надзубне, предњо-непчане и задњонепчане.

Уснени сугласници

Уснени сугласници су Б, П, М, В и Ф.

Приликом изговора сугласника Б, П и М ваздуху препреку стварају горња и доња усна. Због тога се сугласници који се тако изговарају називају двоуснени.

Приликом изговора сугласника В и Ф ваздуху препреку стварају горњи зуби и доња усна. Због тога се такви сугласници називају уснено-зубни.

Зубни сугласници

Зубни сугласници су Д, Т, З, С и Ц. Приликом њиховог изговора ваздуху препреку ствара језик са горњим и доњим зубима.

Б, П, М

В, Ф

Д, Т, З, С, Ц

32

Гласови

Надзубни сугласници

Надзубни сугласници су Р, Л и Н. Приликом њиховог изговора ваздуху препреку стварају врх језика и десни изнад горњих зуба (алвеоле).

Предњонепчани сугласници

Предњонепчани сугласници су Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж и Ш. Приликом њиховог изговора ваздуху препреку стварају језик и предње непце.

Задњонепчани сугласници

Задњонепчани сугласници су Г, К и Х. Приликом њиховог изговора ва здуху препреку стварају језик и задње непце.

Р, Л, Н

Г, К, Х

Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш

При изговору већине сугласника ваздух излази кроз уста. Приликом изговарања сугласника М, Н и Њ излази делимично и кроз нос, па се ти сугласници називају носни (назални).


Documents

Српски 6 - Граматика