•Лист Цркве Рођ

ења Пресвете Богород

ице

у Б

атај

ници

• Година V • Број 6 • www.spcbatajnica.com • Велики пост 2013. • ISSN 2217-2882 •

ВесникП А Р О Х И Ј С К И

• БОГОСЛОВЉЕ • БЕСЕДА • ВОЈНА СЛУЖБА • ЧОВЕКОЉУБЉЕ • ДЕШАВАЊА • ВЕРОНАУКА • СТРИП •

Парохијски весник – Лист Цркве Рођења Пресвете Богородице у Батајници

Излази са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа сремског Г. Василија

• Година V • Број 6 • Велики пост 2013. •

Оснивач и издавачЦрква Рођења Пресвете Богородице у Батајници

Адреса уредништваБихаћка 1, 11273 Београд-Батајница,

тел/факс:+381(0)11 7870115http://батајница.срб/

Главни и oдговорни уредниксвештеник Споменко Грујић

Оперативни уредникЂорђе Остојић

Уредник фотографијеЧедомир Грујић

Редакција и сарадницисвештеници Јевто Павловић, Милан Алимпић, Ален Вукашин;

Радован Пилиповић, Жељка Павловић, Александра Лазић, Чедомир Грујић, Стеван Ковачевић

Дизајн и припрема за штампуЂорђе Остојић

Штампа: БЕОГРАФ, Нова Пазова

Тираж: 700 примерака

Парохијски весник излази повремено. Рукописе и фотографије не враћамо. Сви потписани чланци одражавају

лично мишљење аутора, које се не подудара увек са мишљењем редакције.

ISSN 2217-2882

Велики пост 2013 . Парохијски весник 1

с а д р ж а ј

рЕЧ УрЕдНИКа

Ратна драма проте Лазара Чавића 2

Велики пост у нашем животу 5

Очекујем васкрсење мртвих 9

О добрим делима и милостињи 13

Причешће – лек бесмртности 14

Парастос 16

Рођендан нашег дома 17

Боготражитељски пут Клауса Кенета 19

Верска служба у Војсци Србије 20

Одржано предавање о. Милића Драговића 22

Човекољубље 23

Прослава Светог Саве 24

Грађевински радови у 2012. години 26

Манастир Јазак 28

Сви путеви воде у Слаћко поље 30

Веронаука 32

Бајка о Части 34

Извештај са парохије 35

О молитвама за покојне 36

Стрип 37

Драга браћо и сестре, драги наши парохијани,

Пред вама је нови, шести по реду, број листа наше Бо­городичине цркве у Батајни­ци – Парохијског весника.

С обзиром на то да је од издавања прошлог броја прошло скоро годину дана, пред вама је нешто про­ширено издање, сада на 40 страница попуњених тру­дом наших сарадника.

Посебну захвалност за овај број дугујемо г. Јовици Мркели и његовој штампарији „Београф“ на несебичној донацији нашој цркви у виду штампе овог броја нашег листа. Нека Господ узврати њему и његовој породици стоструко.

У овом броју Парохијског весника моћи ћете прочи­тати богословски осврт на период у коме се налазимо – Велики пост, а такође и занимљиву причу о вери у Ва­скрсење Господа нашег Исуса Христа, за чију прославу се Светом Четрдесетницом и припремамо.

Наравно, наш вредни парохијанин Раша Пилиповић, директор Архива Српске Патријаршије, нас није изне­верио и за ову прилику нам је припремио необичну жи­вотну причу једног батајничког пароха.

Имали смо на Јовањдан ове године част и велику ра­дост да је Његово Преосвештенство Епископ сремски

Господин Василије у нашој цркви служио Св. Архијерејску Литургију и рукоположио будућег војног свештени­ка у Батајници, па смо за тему овога броја изабрали повратак свештеничке службе у Војску Србије.

Надам се да ће свако од вас, поред поменутих текстова, пронаћи нешто занимљиво и поучно за штиво у ове ве­ликопосне дане: дечје радове са веронауке, поучне беседе свештеника, најзначајније догађаје у нашој парохији...

У нади да ћемо сви заједно у радости дочекати Пасху – Христово Свето Васкрсење поздрављам вас најрадо­снијим хришћанским поздравом: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Уредник,о. Споменко Грујић

Парохијски весник Велики пост 2013.2

ИсТОрИја

Рат... Је дан од че ти ри ја ха ча Апо ка лип се, ко ји уне сре ћи, или, у бо љем слу ча ју са мо ис­

пре ме шта људ ске суд би не. Дру ги свет ски рат од нео је нај ве ћи број жи во та у пи са ној исто ри ји и ста­вио до зна ња да ће сва ки рат ко ји до ђе иза ње га по упо тре би оруж­ја за ма сов но уни ште ње би ти по­след ња гла ва От кри ве ња. „Не ком рат, а не ком брат“ – ка же срп ска на род на по сло ви ца, ко ја са јед ном ко ли чи ном иро ни је су ге ри ше да је људ ска спо зна ја до бра и зла ре ла­тив на. Та ко је то јер и у нај цр њим де ша ва њи ма на по вр ши ну из би је чо ве ко љу бље и оно до бро у Ада­мо вим по том ци ма. Исто ри ча ри се тек у ско ри је вре ме ба ве обич ним љу ди ма, од но сно исто ри о граф ска па жња се са вој ско во ђа, по ли ти ча­ра, ве ли ких исто риј ских про це са, скре ће на обич не љу де, на њи хов жи вот, њи хо ве про бле ме, ис ку ше ња, ра до сти и пат ње.

Ба ни ја 1941.

Април ски рат и слом Кра ље ви не Ју го сла ви је отво рио је још увек не­за тво ре ну књи гу стра да ња у но ви­јој исто ри ји срп ског на ро да. Стра­да ње 1941–1945. го ди не на ро чи то је би ло ма сов но и стра хо ви то на те ри то ри ји Не за ви сне др жа ве Хр­ват ске, где су пра во слав ни Ср би ста вље ни ван за ко на и про гла ше­ни ло ви ном за од стрел и ов ца ма за кла ње. Хр ват ски ге но цид ко ји спро во ђен над Ср би ма по кре нуо је из бе глич ке та ла се у прав цу Ср би је, ко ја је би ла под не мач ком оку па­ци јом или ка ко се та да ко ло кви­јал но го во ри ло – пре ма Не ди ће вој Ср би ји.

Уста шка ср бо фо би ја би ла је на­

ро чи то усме ре на на Ба ни ју. По­зна то је за звер ства ко ја су по чи­ње на на том про сто ру од ма ја до ав гу ста 1941. го ди не, а на ро чи то је ка рак те ри стич на суд би на ка ко пра во слав не цр кве у Гли ни и ње­них па ро хи ја на та ко и ста нов ни ка су сед них се ла и па ро хи ја Кор ду на и Ба ни је. Уста ше су по себ но би ле усме ри ле сво ју де лат ност на ли­кви да ци ју ор га ни за ци је Срп ске Пра во слав не Цр кве. Ве ли ки број све ште ни ка је уби јен, па и Епи скоп гор њо кар ло вач ки Са ва Тр ла јић, а је дан број све ште ни ка је про те ран. Пра во слав не цр кве би ле су скр на­вље не, па ље не и ру ше не.

Ла зар Ча вић био је 1941. го ди не па рох у Ву ко шев цу (Кра ји шки Бр­ђа ни) код Пе три ње. Са су пру гом На де ждом имао је си но ве – сед­мо го ди шњег Бран ка, че тво ро го­ди шњег Вељ ка, дво и по го ди шњег Не бој шу – и кћер Рад ми лу од са­

мо го ди ну да на. Уста шки те рор је по кре нуо збе го ве, раз не вој ске су до при но си ле ра сту збу ње но сти, ко му ни ка ци је су би ле пре се че не, а про го ни да но ноћ ни. У том ха о су, у ба ниј ским шу ма ма, Ла зар и На­де жда Ча вић из гу би ли су тро ји цу си но ва, а са кћер ки цом Рад ми лом из бе гли су и та ко из ву кли жи ве гла ве, об рев ши се у ср цу Ср би је – у Ба гр да ну код Ја го ди не. Ту га за си­но ви ма, на ко ју је би ла до да та не­из ве сност пи та њем да ли су жи ви и да ли су из бе гли по кољ, оп те ре ти ла је ро ди тељ ско ср це пра во слав ног све ште ни ка, ко ји је на Бо га по ла­гао на де, слу же њем Ли тур ги је и мо ли тва ма раз го нио обла ке цр них слут њи.

По руч ник Вер мах та Ау густ Фле минг

У Ба гр дан је у је сен 1943. до шла јед на не мач ка ин жи ње риј ска је ди­ни ца ре гу лар них тру па Не мач ког Рај ха – Вер мах та. Овим ди сци пли­но ва ним Тев тон ци ма ко ман до вао је по руч ник Ау густ Фле минг. На­из глед, оку па тор као сва ки дру ги, али по руч ник Фле минг је имао ср це бо ле ћи во и на рав пле ме ни ту. Зву ци ли ме них ду ва ча из Ваг не ро­вих ком по зи ци ја и при че о ви шој ра си ни су се мно го ти ца ле овог чо­ве ка. Ње га ни је ду бин ски за ра зи ла иде о ло ги ја осва ја ња све та и на ци­зам ко ји је по сво јој при ро ди и те ка ко гро зан. Фле минг је био бо го­бо ја жљив чо век, ко ји је у вој ску и рат под за ста вом ку ка стог кр ста кре нуо јер се мо ра ло. На ста нив ши се, те ки шо ви те је се ни 1943. го ди­не, у ку ћу бра ће Па вла и Мом чи ла Мир ни ћа, ка фе џи је из Ба гр да на,

ЖИВОТНА ПРИЧА БАТАЈНИЧКОГ ПАРОХА

Рат на дра мапро те Ла за ра Ча ви ћа

Ра до ван Пи ли по вић

Свештеник Лазар Чавић, фотографија после

Другог светског рата

Велики пост 2013 . Парохијски весник 3

ИсТОрИја

упо знао је и све ште ни ка Ла за ра Ча ви ћа и са знао за ње го ву по ро­дич ну тра ге ди ју.

При ли ком за ку ске на дру ги дан пра во слав ног Бо жи ћа, 8. ја ну а ра 1944. го ди не, по руч ник Фле миг је упи тао: „Оче, има те ли, мо жда фо­то гра фи ју сво јих си но ва?“ Отац Ла зар је пру жио јед ну за јед нич ку по ро дич ну фо то гра фи ју, а он да је по руч ник Фле минг ре као: „Зна те и ја имам тро ји цу си но ва у Не мач­кој. Ја ко бих же лео да их по но во ви дим, па ћу за и ста све учи ни ти да и ви срет не те сво ју де цу.“ По­руч ник је узео фо то гра фи ју а за­тим из дао на ре ђе ње под на ред ни ку Вал те ру Рот ма ну и вој ни ку Вил­хел му (Ви ли ју) „да оду у Хр ват ску, на ђу и до ве ду у Ба гр дан де ча ке Бран ка, Вељ ка и Не бој шу Ча ви ћа“. Не мач ким вој ни ци ма је би ло мно­го лак ше да се кре ћу пре ко глав них са о бра ћај ни ца оку пи ра них те ри то­ри ја и кроз 11 да на, на Бо го ја вље ње 19. ја ну а ра 1944. на вра та све ште­ни ко ве ку ће у Ба гр да ну за ку цао је под на ред ник Рот ман др жав ши за ру ке си но ве про те Ла за ра Ча ви ћа Бран ка, Вељ ка и Не бој шу.

Де ча ци су би ли про на ђе ни уз по­моћ до брих љу ди у се лу Дра шко­вац код Дво ра на Уни. Се ли су на воз и кре ну ли са њи ма пре ма Ср­би ји. На пу ту из ме ђу Ру ме и Пу­ти на ца воз је на ле тео на ми ни ра ну пру гу, са мо је не так нут остао ва гон у ко ме су би ли вој ни ци Вер мах та са ма лим Ча ви ћи ма. Све ште ник се за хва љи вао свом до бро чи ни те љу и ње го вим вој ни ци ма, а по руч ник Фле минг је са мо од го во рио да је „из вр шио ду жност оца чи ја су тро­ји ца си но ва оста ли та мо у Не мач­кој“.

„Мно го му ка има пра вед ник, али га од свих

из ба вља Го спод“

Рат се при ми цао кра ју, не мач­ка си ла се по вла чи ла, ин жи ње­риј ска је ди ни ца је мо ра ла да на­пу сти Ба гр дан. Све ште ник Ла зар Ча вић ни је знао шта се де ша ва­ло са ње го вим до бро чи ни те љем. По руч ник Ау густ Фле минг је био за ро бље ник у јед ном ло го ру код

Вр шца и био је под врг нут ис тра­зи пар ти зан ског вој ног су да ко ји је ис тра жи вао рат не зло чи не не­мач ких оку па то ра. Пар ти за ни, као по бед ни ци, ни су има ли ми­ло сти и че сто су у сво јој иде о ло­шкој ма три ци би ли ка те го рич ки им пул сив ни. Ау густ Фе лимнг је имао чин, али као ин жи ње рац мо гао је да се из ву че од „на род­ног су да“. За и грао је на кар ту сво јих при ја те ља Ср ба са Ба ни­је и из Ба гр да на. Ла зар Ча вић је 4. мар та 1946. при мио пи смо од за ро бље ног Фле мин га и са знао о ње го вом су жањ ству. Се тив ши се оних по руч ни ко вих за ла га ња да се про на ђу ње го ви си но ви у ра­том и оку па ци јом од се че ном По­у њу без раз ми шља ња је пре са вио та бак и спре мио па кет ра ди по се­те за ро бље нич ког ло го ра по ра же­них не мач ких вој ни ка у Ба на ту. Уз по моћ пред сед ни ка ме сног на­род ног од бо ра у Ба гр да ну Вид(ој)а Ми ло ва но ви ћа из ра ђе на је по­твр да на ко јој се пр ви пот пи сао све ште ник Ла зар Ча вић, а у ко јој сто ји да је „име но ва ни по руч ник Фле минг као не мач ки и не при ја­тељ ски вој ник, а ко ман дант сво је је ди ни це за вре ме ње но га бо рав ка у Ба гр да ну, као ста ре ши на ус пео да се ње го ви вој ни ци за све вре ме сво га бо рав ка пре ма сви ма и сва­ко ме ко рект но по на ша ју и да за

све вре ме ни су учи ни ли ни ка кав ис пад ни пре ма ко ме ни пре ма че му. Да је име но ва ни по руч ник Фле минг, по при ват ном са зна њу, у гра ђан ству учи тељ... Да је тих, благ и по ву чен чо век... Да је сво­јим по ступ ци ма при ка зао се бе као вр ло до бра и чо ве ко љу би ва чо ве ка“. Али, на све му то ме се у по твр ди не ста је. На бра ја ју се да ље по руч ни ко ве за слу ге: „Под лич ном од го вор но шћу на сво ју ру ку пред у зео је по треб не ко ра ке

Горњи ред - Вељко, Небојша, Радмила, Бранко, Седе - Попадија Наде-жда, Мирјана, Владимир, отац Лазар и у наручју син Милан

Млади свештеник Лазар Чавић, фотографија из 30-их година

прошлог века

Парохијски весник Велики пост 2013.4

Узми мо озбиљ но...

Мо ра мо по ста ви ти јед но пи та ње: Ка ко ми Хри сто­во уче ње о Ве ли ком по сту

при ме њу је мо у на шем жи во ту? Ка­кав је ствар ни а не са мо но ми нал ни ути цај Ве ли ког по ста на наш жи вот? Са да шњи жи вот се са свим раз ли ку­је од жи во та ко јим су љу ди жи ве ли он да ка да су ства ра не и уста но вље не ове слу жбе, хим не, ка но ни и про­пи си. Жи ве ло се та да у ре ла тив но ма лим, углав ном се о ским за јед ни­ца ма у јед ном ор ган ски пра во слав­ном све ту. Ри там чо ве ко вог жи во та уоб ли ча ва ла је Цр ква. Ме ђу тим, са­да жи ви мо у ве о ма ур ба ни зо ва ном, тех но ло шком дру штву ко је је, по ре ли гиј ском убе ђе њу плу ра ли стич­ко, а у свом по гле ду на свет се ку ла­ри стич ко, у ко ме ми пра во слав ни пред ста вља мо не знат ну ма њи ну. Ве ли ки пост ни је ви ше она ко „уоч­љив“ као не ка да, ре ци мо у Ру си ји или Грч кој. Сто га је на ше пи та ње ре ал но: ка ко ми мо же мо уво ђе њем јед не или две „сим во ли ке“ – про ме­не у наш сва ко днев ни жи вот – одр­жа ва ти Ве ли ки пост?

Очи глед но је, на при мер, да за ве ћи ну вер ни ка не до ла зи у об зир при су ство ва ње сва ко днев ним по­сним бо го слу же њи ма. Они и да­ље цр кву по се ћу ју не де љом, а као што већ зна мо, не де љом за вре ме Ве ли ког по ста Ли тур ги ја, бар по спо ља шњем об ли ку, не од ра жа ва Ве ли ки пост. На тај на чин чо век је­два да и осе ти по сни тип бо го слу­же ња, глав но сред ство ко јим нам се са оп шта ва дух Ве ли ког по ста. А по што се Ве ли ки пост ни у ком по­гле ду не огле да у кул ту ри ко јој ми при па да мо, ни ка кво чу до да, да нас углав ном, пре о вла да ва не га тив но по и ма ње Ве ли ког по ста – као вре­ме на у ко ме су за бра ње не раз не ства ри као што су ме со и ма сно ће, игра и ра зо но да. По пу лар но пи та­ње – „че га ћеш

се од ре ћи за ври је ме по ста?“ је ре зи ме оп штег не га тив ног при сту­па. У „по зи тив ном“ сми слу, Ве ли ки пост се по сма тра као вре ме у ко­ме мо ра мо из вр ши ти сво ју го ди­шњу „оба ве зу“ да се ис по ве ди мо

и ме ре, по слав ши сво ја два вој­ни ка у Ба ни ју (Хр ват ска) ко ји су про на шли у збе гу, спа сли од уста­шког те ро ра и до ве ли три не ја ка син чи ћа пот пи са но га све ште ни ка Ла за ра Ча ви ћа, ко ји је са рат но­га под руч ја из Ба ни је у Хр ват ској ус пео у пр во вре ме срет ним слу­ча јем да спа се са мо се бе, же ну и јед но де те пре ба цив ши се у Ср би­ју оста вив ши иза се бе у нај ве ћој не из ве сно сти сво ја три по ме ну та син чи ћа“.

По сле све ште ни ка на по твр ду су сво је пот пи се ста ви ли Све ти слав По по вић, Ко ста Ми ло ше вић, Жи­во ти је Ми лић и Слав ко Ко стић, ко­ји су за све до чи ли ка ко је по руч ник Фле минг по ма гао ста нов ни штву Ба­гр да на, ор га ни зу ју ћи им ле кар ске

ИсТОрИја

услу ге и да ју ћи свој пре воз да би се обо ле ли сме сти ли и од ве зли у опре мље ни је бол ни це и та ко спа­сли од ком пли ка ци је, па и смр ти.

По сле ра та

До бро се до брим вра ћа. По твр­да је би ла до вољ на да се Фле минг пу сти. На кон кра ћег за др жа ва ња, пу штен је у Не мач ку, где је за гр­лио сво ја три си на. Све ште ник Ла зар и по руч ник Ау густ Фле­минг по пр ви пут су се ви де ли на кон ра та у Кел ну 1973. го ди не. Фле минг се упо ко јио 1983. го ди­не, а све ште ник Ла зар Ча вић је био ду го го ди шњи па рох при цр­кви Све тог Ар хан ге ла Га ври ла у Ба тај ни ци.•

Отац и синови – фотографија из 50-их година у Батајници

Свештеник Лазар Чавић, Св. Литургија у Ђеновићима

Велики пост 2013 . Парохијски весник 5

БОГОсЛОВЉЕ

и при че сти мо (... и „нај ка сни је до Цвет не не де ље“ ка ко сам про чи тао у бил те ну јед не па ро хи је). По што је ова оба ве за из вр ше на, оста так по ста као да гу би сва ко по зи тив но зна че ње.

Очи глед но је сто га да се обра зо­ва ла ве ли ка не по пу лар ност из ме ђу ду ха или „те о ри је“ Ве ли ког по ста, ко ју смо по ку ша ли да из ло жи мо на ба зи по сних бо го слу же ња и, с дру­ге стра не, ње го вог оп штег и по пу­лар ног раз у ме ва ња ко је по ред ла­и ка ве о ма че сто де ле и по др жа ва ју и са ми све ште ни ци. Увек је лак ше све сти ду хов но на не што фор мал­но, не го ли тра жи ти ду хов но иза фор мал ног. Без пре те ри ва ња мо­же мо да ка же мо да је Ве ли ки пост, иа ко га „одр жа ва мо“, из гу био од свог ути ца ја на наш жи вот и пре­стао да бу де ба ња по ка ја ња и об­но ве оно што би тре ба ло да бу де са гла сно ли тур гич ком и ду хов ном уче њу Цр кве. У та квој си ту а ци ји, мо же мо ли га ми по но во ожи ве ти, учи ни ти да по но во бу де ду хов на сна га у сва ко днев ној ре ал но сти на­шег жи во та? Од го вор на ово пи та­ње пр вен стве но за ви си, ре као бих ско ро ис кљу чи во, од то га да ли ми пост узи ма мо озбиљ но или не.

Ма ко ли ко да су усло ви у ко ји­ма ми да нас жи ви мо но ви и раз­ли чи ти, пре пре ке, са зда не на шим мо дер ним вре ме ном, ствар не и те шке, ни јед на од њих не пред ста­вља ап со лут ну пре пре ку, ни јед на од њих не чи ни да пост бу де „не­мо гућ“. Ствар ни ко ре ни што Ве ли­ки пост про гре сив но гу би ути цај на наш жи вот да ле ко су ду бљи. Они се сво де на на ше све сно или не све­сно сво ђе ње ре ли ги је на по вр шни но ми на ли зам и сим во ли зам ко ји пред ста вља ју пут за за о би ла же ње и

бе жа ње од озбиљ но сти ре ли гиј ских зах те ва у на шем жи во ту, зах те ва за оба ве зу и на пор. Мо ра мо до да ти да је ово сво ђе ње спе ци фич но за Пра во сла вље. За пад ни хри шћа ни – ри мо ка то ли ци и про те стан ти – су о че ни са не чим што сма тра ју да је „не мо гу ће“, пре ће ме ња ти са му ре ли ги ју, „при ла го ди ти је но вим усло ви ма“ и та ко је учи ни ти „при­ма мљи вом“. На при мер, не дав но смо ви де ли ка ко је Рим ска цр ква све ла пост на за не мар љи ви ми ни­мум, па он да га прак тич но са свим од стра ни ла. Са оправ да ним згра­жа њем ми та кво „при ла го ђа ва ње“ осу ђу је мо као из да ју хри шћан ске тра ди ци је и као ми ни ми зи ра ње хри шћан ске ве ре. И, за и ста, исти­на и сла ва Пра во сла вља је у то ме да се оно не „при ла го ђа ва“ и не пра ви ком про мис са ни жим зах те­ви ма, да би хри шћан ство учи ни ло „ла ким“. То је сла ва Пра во сла вља, али не и сла ва пра во сла ва ца.

Не да нас, чак не ни ју че, не го дав но пре, ми смо на шли на чи на да ап со лут не зах те ве Цр кве из ми­ри мо са на шим људ ским сла бо­сти ма, и то без сти да. Про на шли смо и раз ло ге да у вла сти тим очи­ма из гле да мо пра вед ни и да има­мо мир ну са вест. Ме тод се са сто ји у сим бо лич ком ис пу ња ва њу ових зах те ва, те сим бо лич ни но ми на­ли зам про жи ма це ло ку пан ре ли­гиј ски жи вот. Та ко, на при мер, не би нам чак ни на па мет па ло да вр­ши мо ре ви зи ју на шег бо го слу же­ња и ње го вих мо на шких про пи са – са чу вај Бо же! – про сто ми ће мо слу жбу ко ја тра је је дан сат на зва­ти „све ноћ но бде ни је“, и гор до об­ја сни ти да се ра ди о ис тој слу жби ко ју су слу жи ли мо на си у ла ври Све тог Са ве у IX ве ку.

Што се ти че Ве ли ког по ста, уме­сто да по ста вља мо фун да мен тал на пи та ња „шта је пост“ или „шта је Ве ли ки пост“, ми се за до во ља ва­мо ве ли ко по сним сим бо ли змом. У цр кве ним ча со пи си ма и но ви на ма се по ја вљу ју ре цеп ти за „де ли ка те­сна по сна је ла“ и па ро хи ја чак мо­же да при ку пи до дат на сред ства на осно ву до бро ре кла ми ра ног „уку­сно при пре мље ног по сног руч ка“. У на шим цр ква ма об ја шња ва се то ли ко мно го сим бо лич них, ин­те ре сант них, жи во пи сних и за ни­мљи вих оби ча ја и тра ди ци ја, ко је нас по ве зу ју не то ли ко са Бо гом, не го са про шло шћу и оби ча ји ма на ших пре да ка, та ко да је по ста ло ве о ма те шко уз ди ћи се из над овог ре ли гиј ског фол кло ра и са гле да ти крај њу озбиљ ност ре ли ги је. На гла­ша вам да у са мим оби ча ји ма не ма не чег ло шег. Ка да су се по ја ви ли ни су би ли сред ство и из раз од ре ђе­ног дру штва да се ре ли ги ја схва ти озбиљ но. То ни су би ли сим бо ли; био је то сам жи вот.

Али, ка ко се жи вот ме њао и све ма ње и ма ње био фор ми ран од стра не ре ли ги је у сво јој све о бу­хват но сти, де си ло се да су не ки оби ча ји пре жи ве ли као сим бо ли о на чи ну жи во та, ко ји ви ше ни је по сто јао. А оно што је пре жи ве ло би ло је, с јед не стра не, нај жи во­пи сни је, а с дру ге, нај ма ње те шко. Ду хов на опа сност при то ме би ла је да се, ма ло по ма ло, са ма ре ли ги­ја по че ла ра ђе раз у ме ва ти као си­стем сим бо ла и оби ча ја, уме сто да се сим бо ли и оби ча ји схва те као иза зов за об но ву и на пор. Ви ше се тру да и на по ра уло жи у при пре му по сних или вас кр шњих је ла не го ли у пост и уче ство ва ње у ду хов ној ре­ал но сти Вас кр са. Ово зна чи да ће

сВеТА ЧеТРдесеТНИцА

Ве ли ки пост у на шем жи во туПро то је реј Алек сан дар Шме ман

Парохијски весник Велики пост 2013.6

БОГОсЛОВЉЕ

Цр ква оста ти одво је на од жи во та и да не ће има ти ни ка кву моћ над жи во том све до тле док оби ча ји и тра ди ци ја не бу ду по но во по ве за ни са пот пу ним ре ли гиј ским по гле­дом на свет, из ко га су и по те кли, а сим бо ли не бу ду схва ће ни озбиљ­но. Уме сто сим бо ли зи ра ња на шег „бо га тог» на сле ђа“ мо ра мо по че ти са ње го вим укљу чи ва њем у наш ре­ал ни жи вот.

Озбиљ но схва ти ти Ве ли ки пост зна чи, пре све га, да га по сма тра мо у осно ви – као ду хов ни иза зов, ко­ји тра жи од го вор, план, не пре ста­ни под виг. Ово је, као што зна мо, и био раз лог да је Цр ква уста но ви ла не де ље при пре ме за Ве ли ки пост. То је вре ме за од го вор, за од лу ку и план. Нај бо љи и нај лак ши пут је да сле ди мо упут ства Цр кве – би ло са мо да раз ми шља мо о пет је ван­ђел ских те ма ко је нам се ну де у пет не де ља пред по стом: о же љи (Зак­хеј), о сми ре њу (ми тар и фа ри сеј), о по врат ку из из гнан ства (блуд­ни син), о су ду (по след њи суд) и о пра шта њу (не де ља пра шта ња). Ови одељ ци из Је ван ђе ља ни су за то да бу ду у цр кви са мо слу ша ни. Су­шти на је да се „по не су ку ћи“ и да се о њи ма раз ми шља у тер ми ни ма мо га жи во та, мо је по ро дич не си­ту а ци је, мо јих слу жбе них оба ве за, мо је бри ге за ма те ри јал не ства ри, мо јих од но са пре ма кон крет ним људ ским би ћи ма, са ко ји ма жи ви­мо.

Ако се овим раз ми шља њи ма до­да ју мо ли тве „Отво ри ми вра та по­ка ја ња, Жи во то дав че...“ и Пса лам 137 „На ре ка ма ва ви лон ским“, ко је се пе ва ју пре по чет ка по ста, чо век по чи ње да раз ми шља шта то зна чи „осе ћа ти са Цр квом“ ка ко ли тур­гич ко вре ме да је пе чат сва ко днев­ном жи во ту. То је вре ме да се про­чи та и вер ска књи га. Ни је циљ овог чи та ња да се по ве ћа на ше зна ње о ре ли ги ји. Оно је, углав ном, за то да се очи сти наш ум од све га оног што га ис пу ња ва. Не ве ро ват но је ко ли ко је наш ум оп те ре ћен свим вр ста ма бри га, ин те ре са, стреп њи и ути са ка и ко ли ко ма ло кон тро ле има мо над свим тим.

Чи та ње вер ске књи ге, кон цен тра­ци ја на ше па жње на не што са свим

дру га чи је од обич ног са др жа ја на­шег ми шље ња, са мо по се би ства ра дру гу мен тал ну и ду хов ну ат мос­фе ру. Ни су то „ре цеп ти“ – мо гу да по сто је и дру ги на чи ни да се чо век при пре ми за Ве ли ки пост. Ве о ма је ва жно да за вре ме ове пред по­сног пе ри о да, на Ве ли ки пост гле­да мо са ра сто ја ња, као на не што што нам до ла зи од Бо га или чак мо жда не што што нам сам Бог ша­ље, као при ли ку за опо ме ну, за об­но ву, за про ду бљи ва ње. Ту при ли ку ко ја нам пред сто ји тре ба да узме­мо озбиљ но, та ко да кад у не де­љу пра шта ња кре не мо на ве чер ње бо го слу же ње, мо же мо да бу де мо спрем ни да ре чи ве ли ког про ки ме­на, ко јим се об ја вљу је Ве ли ки пост до жи ви мо као сво је соп стве не ре­чи: „Не окре ни ли це сво је од слу ге сво га, јер сам ту жан...“

„...осим мо ли твом и по стом“

Не ма Ве ли ког по ста без др­жа ња по ста. Из гле да, ипак, да мно ги љу ди да нас пост не

узи ма ју озбиљ но, или, ако то и чи не, по гре шно раз у ме ју ње гов ствар ни ду хов ни циљ. За не ке се љу де пост са сто ји у „пре ста ја њу“ са не чим. За дру ге је то скру пу ло зно при др жа­ва ње од ре ђе них пра ви ла ди је те. И у јед ном и у дру гом слу ча ју, рет ко се пост по ве зу је са ком плет ним под ви­гом ко ји зах те ва Ве ли ки пост. У ово, као и у дру гим слу ча је ви ма, мо ра­мо нај пре по ку ша ти да раз у ме мо уче ње Цр кве о по сту, па он да да се за пи та мо: ка ко мо же мо ово уче ње да при ме ни мо на соп стве ни жи вот?

Др жа ње по ста или уз др жа ва ње од хра не не пред ста вља ис кљу чи во хри шћан ску прак су. Он је по сто­јао и још увек по сто ји у дру гим ре­ли ги ја ма па чак и из ван ре ли ги је, на при мер у не ким спе ци фич ним те ра пи ја ма. Да нас љу ди по сте (уз­др жа ва ју се) из мно го број них раз­ло га, укљу чу ју ћи чак и по ли тич ке. Због то га је ва жно да са гле да мо је­ди но хри шћан ску са др жи ну по ста. Пре све га, он нам је от кри вен у ме­ђу за ви сно сти из ме ђу два до га ђа ја ко је на ла зи мо у Би бли ји: Је дан у по чет ку Ста рог За ве та, а дру ги на

по чет ку Но вог За ве та. Пр ви је до­га ђај Ада мов о „пре ки да њу по ста“ у ра ју. Он је јео од за бра ње ног во­ћа. Та ко нам је от кри вен пр во род­ни грех. Хри стос – Но ви Адам – а ово је дру ги до га ђај, – по чи ње са по стом. Адам је био ку шан и под­ле гао је ис ку ше њу. Хри стос је био ку шан и од у про се то ме ис ку ше­њу. Ре зул тат Ада мо ве гре шке је из гнан ство из ра ја у смрт. Плод Хри сто ве по бе де је уни ште ње смр­ти и наш по вра так у рај. Не ће мо се упу шта ти у де таљ но об ја шње ње зна че ња овог па ра ле ли зма. Ја сно је да нам је у овој пер спек ти ви пост от кри вен као не што од лу чу ју ће, ул ти ма тив но по сво јој ва жно сти. Ни је он про ста „оба ве за“, оби чај. Он је по ве зан са ми сте ри јом жи во­та и смр ти, спа се ња и осу де.

По пра во слав ном уче њу, грех ни је са мо пре сту па ње не ког пра­ви ла, због че га не ко мо ра да бу де ка жњен. Он увек пред ста вља са ка­ће ње жи во та, ко ји нам је Бог дао. Из овог раз ло га, при ча о пр во род­ном гре ху нам је пре зен то ва на као акт је де ња. Јер хра на је сред ство за жи вот; она је та ко ја нас одр жа­ва жи вим. Но у ово ме и ле жи це ло пи та ње: Шта то зна чи би ти жив, а шта зна чи „жи вот“? За нас да нас ови тер ми ни има ју пр вен стве но би о ло шко зна че ње: жи вот је тач­но оно што пот пу но за ви си о хра­ни, а ви ше уоп ште но, што за ви си од фи зич ког све та. Али по Све том Пи сму и хри шћан ском Пре да њу, овај жи вот „са мо од хле ба“ иден­ти фи ко ван је са смр ћу, за то што је то смрт ни жи вот. За то што је смрт прин цип, ко ји у ње му не пре ста­но де лу је. Ре че но нам је, Бог „ни­је ство рио смрт“. Он је Да ро да вац жи во та. Ка ко је он да жи вот по стао смр тан? За што је смрт, и са мо смрт – је ди ни ап со лут ни услов оно га што по сто ји? Цр ква од го ва ра: За­то што је чо век од био жи вот она­кав ка кав му је по ну дио и дао Бог, и ви ше је во лео жи вот ко ји ни је за­ви сио са мо од Бо га не го „са мо од хле ба“. Ни је он са мо по стао не по­слу шан пре ма Бо гу, и за то био ка­жњен. Он је из ме нио од нос из ме ђу се бе и све та. Исти на је да му је Бог дао свет за „хра ну“ – као сред ство

Велики пост 2013 . Парохијски весник 7

за жи вот; ме ђу тим, тај жи вот је био пред ви ђен да бу де за јед ни ча ре ње са Бо гом. У Ње му је он имао не са мо свој крај не го сво ју пу ну са­др жи ну. „У Ње му би ја ше жи вот и Жи вот бје ше свје тлост чо вје ко ва“. Свет и хра на су би ли ство ре ни као сред ство за јед ни ча ре ња са Бо гом, и са мо ако су би ли при ма ни Бо­га ра ди, мо гли су да ти жи вот. Са­ма по се би хра на ни је жи вот и не мо же да ти жи вот. Са мо Бог има жи вот и је сте Жи вот. Прин цип жи­во та у са мој хра ни био је Бог, а не ка ло ри је. То је би ло јед на те иста ствар – је сти, би ти жив, по зна ва­ти Бо га и би ти с Њим у за јед ни ци. Ада мо ва фа тал на тра ге ди ја је што је он јео ра ди је ла. Шта ви ше, јео је „ми мо“ Бо га да би био не за ви­сан од Ње га. Иа ко је то чи нио, то је због то га што је ве ро вао да је у хра ни Жи вот и да, уче ству ју ћи у тој хра ни, мо же да бу де као Бог, тј. да има Жи вот у се би. Упро ште но ре­че но, он је ве ро вао у хра ну, док је је ди ни пред мет ве ре, ве ро ва ња и за ви сно сти – Бог и са мо Бог. Свет, хра на, по ста до ше ње го ви бо го ви, из во ри и прин ци пи ње го вог жи во­та. Он је по стао њи хов роб. Адам на је вреј ском зна чи „чо вјек“. То је мо је име, на ше за јед нич ко име. Чо век је још увек Адам, још увек роб „хра не“. Он мо же да твр ди да ве ру је у Бо га, али Бог ни је ње гов жи вот. Ње го ва хра на, све о бу хват на са др жи на ње го вог по сто ја ња. Он мо же да твр ди да при ма свој жи вот од Бо га, али он не жи ви за Бо га и у Бо гу. Ње го во зна ње, ис ку ство, са­мо свест су из гра ђе ни на том истом прин ци пу: „са мо од хле ба“. Ми је­де мо да би смо би ли жи ви, али ми ни смо жи ви у Бо гу. Ово је грех свих гре хо ва. Ово је осу да смр ти из ре­че на над на шим жи во том.

Хри стос је Но ви Адам. Он до ла зи да на док на ди гу би так, ко ји је Адам на нео жи во ту, да по вра ти чо ве­ка истин ском жи во ту, и Он та ко ђе поч не са по стом. „По што је по стио че тр де сет да на и че тр де сет но ћи, Он нај зад оглад ни“ (Мт. 4, 2). Глад је ста ње у ко ме по ста је мо све сни на ше за ви сно сти од не чег дру гог – ка да хит но и нео д ло жно има мо по­тре бу за хра ном – по ка зу ју ћи та ко

да не ма мо жи вот у се би. То је гра­ни ца иза ко је или уми ре мо од гла­ди, или, по што сам за до во љио сво­је те ло, имам опет ути сак да сам жив. То је, дру гим ре чи ма, вре ме кад смо су о че ни са ко нач ним пи та­њем: од че га за ви си мој жи вот? По­што пи та ње ни је ака дем ско, не го га осе ћам у це ло куп ном те лу, то је та ко ђе и вре ме ис ку ше ња. Са та на је до шао Ада му у рај; он је до шао Хри сту у пу сти њу, Он је до шао дво­ји ци глад них љу ди и ре као: је ди те, јер ва ша глад је до каз да пот пу но за ви си те од хра не, да је ваш жи вот у хра ни. И Адам је по ве ро вао и јео је, али Хри стос је од био ово ис ку­ше ње и ре као: Чо век не ће жи ве ти са мо од хле ба, не го од Бо га. Он је од био да при хва ти ову ко смич ку лаж, ко ју је са та на на мет нуо све­ту, учи нив ши ту лаж очи глед ном исти ном о ко јој се ви ше не рас пра­вља, осно вом це ло куп ног по гле да на свет, на у ку, ме ди ци ну, па мо­жда чак и на ре ли ги ју. Учи нив ши та ко, Хри стос је ус по ста вио од нос из ме ђу хра не, жи во та и Бо га, ко ји је Адам пре ки нуо и ко ји и ми још увек кр ши мо сва ки дан. Пре ма то­ме, шта је он да пост за хри шћа не? То је наш ула зак у уче шће у оном до жи вља ју са мог Хри ста, ко јим нас Он осло ба ђа пот пу не за ви сно сти од хра не, ма те ри је и све та. На ше осло бо ђе ње ни у ком слу ча ју ни је

пот пу но. Жи ве ћи још увек у па лом све ту, у све ту Ста рог Ада ма, и бу­ду ћи ње го вим де лом, још увек смо за ви сни од хра не. Али исто као што на ша смрт – кроз ко ју још увек мо­ра мо да про ђе мо – по ста је, си лом Хри сто ве смр ти, про лаз у жи вот, та ко и хра на ко ју је де мо и жи вот ко ји та хра на одр жа ва, мо же да бу де жи вот у Бо гу и за Бо га. Део на ше хра не је већ по стао „хра на бе смрт но сти“ – Те ло и Крв са мо­га Хри ста. Но и сва ко днев ни хлеб, ко ји при ма мо од Бо га, мо же да бу­де, у овом жи во ту и у овом све ту, оно што учвр шћу је на шу за јед ни цу са Бо гом, а не оно што нас од Бо­га одва ја. Овај пре о бра жај мо же да учи ни је ди но пост, да ју ћи нам бит ни до каз да на ша за ви сност од хра не и ма те ри је ни је то тал на, ни је ап со лут на. Та кав пост удру жен са мо ли твом и бла го да ћу по ста је ду­хо ван.

Све ово, ду бо ко схва ће но, зна чи да је пост је ди но сред ство ко јим се вас по ста вља чо ве ко ва исти ни та ду­хов на при ро да. То ни је те о рет ски не го прак тич ни иза зов ве ли ком Ла жо ву ко ји је ус пео да нас убе ди да ми за ви си мо је ди но о хле бу, и да це ло куп но људ ско зна ње, на у ка и ег зи стен ци ја бу ду са зи да ни на тој ла жи. Пост је опо вр га ва ње те ла жи, та ко ђе и до каз да је то лаж. Ве о­ма је зна чај но да је Са та на су срео

БОГОсЛОВЉЕ

Отац Александар Шмеман

Парохијски весник Велики пост 2013.8

Хри ста ка да је Хри стос по стио. Сам Хри стос је ре као да Са та на мо­же би ти са вла дан је ди но „по стом и мо ли твом“. Пост је ствар на бор­ба про тив ђа во ла, јер је то иза зов оном све о бу хват ном за ко ну ко ји је од ње га на пра вио „Кне за ово га све та“. Сто га, ако је не ко гла дан и уста но ви да ствар но мо же да бу­де не за ви сан од гла ди, да је мо же пре о бра зи ти у из вор ду хов не си ле и по бе де, та да ни шта не оста је од оне ве ли ке ла жи у ко јој још од Ада­ма жи ви мо.

Ко ли ко смо да ле ко од обич ног раз у ме ва ња по ста ко чи сте ис хра­не, као не чег што је до зво ље но и за бра ње но, од це ло куп ног оног по вр шног фа ри сеј ства! Де фи ни­тив но – по сти ти зна чи јед ну је ди­ну ствар: би ти гла дан, или ићи до гра ни це људ ских мо гућ но сти ко је су у пот пу но сти за ви сне од хра не, и бу ду ћи глад ни, да от кри ва мо да ова за ви сност ни је пот пу на исти­на о чо ве ку, да је са ма глад, пре све га ду хов но ста ње, и да је она у сво јој крај њој ре ал но сти глад за Бо гом. У ра ној Цр кви пост је увек под ра зу ме вао пот пу но уз др жа ње, ста ње гла ди ко је је до во ди ло те ло до крај њих гра ни ца. Ов де ми, ме­ђу тим, от кри ва мо да је пост као фи зич ки на пор пот пу но бе сми­слен без сво је ду хов не осно ве: „... по стом и мо ли твом“. Ово зна чи да без од го ва ра ју ћег ду хов ног на­по ра, без на шег хра ње ња Бо жан­ском ре ал но шћу, без по и ма ња на ше пот пу не за ви сно сти са мо од Бо га, фи зич ки пост би био за и ста са мо у би ство. Ако је сам Хри стос био ку шан док је по стио, ни ми не ма мо ни ка кве шан се да из бег­не мо ис ку ше ње. Фи зич ки пост, ма ко ли ко ва жан, не са мо да је бе сми слен, не го је чак и опа сан ако се одво ји од ду хов ног на по ра – од мо ли тве и усред сре ђе ња на Бо га. Пост је ве шти на ко јом су у пот пу но сти овла да ли све ти те љи; за нас би он био опа сан ако би смо по че ли да ту ве шти ну упра жња ва­мо без па жње и опре зно сти. Це ло­куп но по сно бо го слу же ње пред­ста вља не пре ста ни под сет ник на по те шко ће, пре пре ке и ис ку ше ња ко ја оче ку ју оне ко ји ми сле да се

мо гу по у зда ти са мо на моћ сво је во ље, а не на Бо га.

Из овог раз ло га на ма је пр вен­стве но по треб на ду хов на при пре­ма за под виг по ста. Она се са сто ји у то ме да се мо ли мо Бо гу за по моћ да наш пост учи ни мо бо го цен трич­ним. Ми тре ба да по сти мо Бо га ра ди. Тре ба да сво је те ло учи ни мо хра мом Бо жи јег при су ства. Мо ра­мо по но во да ус по ста ви мо – ожи­ви мо вер ско по што ва ње пре ма те­лу, хра ни, пре ма

са мом рит му жи во та. Све ово мо­ра да бу де учи ње но пре не го поч­не пост, да би смо, ка да поч не мо да по сти мо, би ли снаб де ве ни ду хов­ним оруж јем, ви зи јом, ду хом бор­бе и по бе де.

За тим до ла зи сам пост. У ве зи оно га што смо већ ре кли, он тре­ба да се упра жња ва на два на чи на – пр во, као аскет ски пост и дру го, као пот пу ни пост. Аскет ски се са­сто ји у дра стич ном сма ње њу хра­не, та ко да жи ве ћи у пер ма нент­ном ста њу гла ди, жи ви мо у се ћа њу на Бо га, у стал ном на по ру да наш ум бу де на Ње га усме рен. Сва ко ко је прак ти ко вао ову вр сту по ста – бар за крат ко вре ме – зна да нас аскет ски пост не чи ни сла бим већ ла га ним, кон цен три са ним, тре зве­ним, ра до сним и чи стим. Чо век при ма хра ну као ствар ни дар Бо­жи ји. Чо век је не пре ста но усред­сре ђен на уну тра шњи свет ко ји, на нео бја шњив на чин, по ста је јед на вр ста хра не. Ов де не тре ба да рас­пра вља мо о ко ли чи ни хра не ко ју ће мо узи ма ти у вре ме аскет ског по ста, ње ном рит му и ква ли те ту. То за ви си од ин ди ви ду ал них осо би на, спо ља шњих усло ва под ко ји ма жи­ви мо. Али прин цип је ја сан: то је ста ње по лу гла ди, чи ју „не га тив ну“ при ро ду мо ли тва, се ћа ње, па жња и кон цен тра ци ја тран сфор ми шу у по зи тив ну си лу и моћ. Што се ти че пот пу ног по ста, нео п ход но је да он бу де огра ни чен у тра ја њу и уса гла­шен са Ев ха ри сти јом. У на шим да­на шњим усло ви ма жи во та, нај бо ље је да то бу де је дан дан пре слу же ња ве чер ње слу жбе – Ли тур ги је пре ђе­о све ће них Да ро ва, без об зи ра да ли то га да на по сти мо од ра ног ју тра или од под не, нај ва жни је је да до­

жи ви мо тај дан као дан оче ки ва ња, на де, гла ди за Бо гом. То је ду хов на кон цен тра ци ја на оно што до ла зи, на дар ко ји ће мо при ми ти и ра ди ко га од у ста је мо од свих дру гих да­ро ва.

По сле све га што је ре че но, мо­ра мо ипак има ти на уму да ће наш пост, ма ка ко био кра так, ако је пра ви, во ди ти ис ку ше њу, сла бо­сти, сум њи и раз дра же но сти. Дру­гим ре чи ма, он ће би ти пра ва бор­ба и, ве ро ват но ће мо, мно го пу та по ста ти ма ло ду шни. Ме ђу тим, основ ни сми сао по ста је да нам по ка же да је хри шћан ски жи вот бор ба и на пор. Ве ра ко ја не пре ва­зи ла зи сум ње и ис ку ше ња, рет ко је пра ва ве ра. У хри шћан ском жи­во ту не ма, на жа лост, на прет ка без гор ког ис ку ства – не у спе ха. Мно­ги от поч ну пост са оду ше вље њем, пре ки ну га по сле пр вог не у спе ха. Ре као бих да смо са овим пр вим не у спе хом ста вље ни на ствар ну про бу. Ако смо, по сле не у спе ха, и по пу шта ња на шим апе ти ти ма и стра сти ма, от по че ли по но во и ни­смо пре ста ја ли, без об зи ра ко ли ко пу та ус пе ли, наш ће пост, пре или ка сни је, до не ти ду хов не пло до ве. Из ме ђу све то сти и раз о ча ра ног ци ни зма ле жи ве ли ка бо жан ска вр ли на – стр пље ње – стр пље ње, пре све га, у од но су на са мог се бе. Не ма све то сти „на бр зи ну“, јер за сва ки ко рак тре ба да пла ти мо пу­ну це ну. Сто га је бо ље и си гур ни­је по че ти са ми ни му мом – све га не што ма ло из над на ших при род­них мо гућ но сти – и ма ло по ма ло уве ли ча ва ти наш труд, не го ли да по ку ша мо да у по чет ку ско чи мо су ви ше ви со ко и сло ми мо се па да­ју ћи на зе мљу.

Украт ко: од сим бо лич ног и но­ми нал ног по ста, као оба ве зе и оби­ча ја – мо ра мо се вра ти ти ствар ном по сту. Не ка он бу де и огра ни чен и не зна тан, али до сле дан и озби љан. Искре но са гле дај мо сво је ду хов не и фи зич ке мо гућ но сти и пре ма њи­ма се рав нај мо. Али увек имај мо на уму да не ма по ста без иза зо ва тих мо гућ но сти, без уво ђе ња у наш жи вот бо жан ског до ка за да ства ри ко је су са мом чо ве ку не мо гу ће са Бо гом по ста ју мо гу ће. •

БОГОсЛОВЉЕ

Велики пост 2013 . Парохијски весник 9

На ле то ва њу у јед ном ло го ру у При ли ка ма крај Ива њи це 1953. год. би ло је ме шо ви то

дру штво. Би ло је ту ме ди ци на ра, тех­ни ча ра, ар хи те ка та, глу ма ца, књи жев­ни ка, фи ло зо фа и је дан те о лог. Сва ко ве че су се ис ку пља ли око ло гор ске ва тре или у јед ном од ша то ра, ако је па да ла ки ша. По сто ја ла је и не ка вр ста не пи са ног рас по ре да. Јед но ве че су пе­ва ли и глум ци ре ци то ва ли, дру го ве че су се при ча ли ин те ре сант ни до га ђа ји и анег до те, тре ће ве че су се при ча ли са мо ви це ви, че твр то ве че је би ло ша­ре но, а би ло је и ве че ри од ре ђе них за ди ску си је. При су ство те о ло га де ло ва­ло је на оста ле као ка кав за па љив ма те­ри јал. Чим се за ка жу ди ску си је, од мах се ми сли ло на кри ти ку ре ли ги је, и све су очи би ле упр те у те о ло га.

Та ко јед не ве че ри, од ре ђе не за ди­ску си ју, ре ћи ће је дан од при сут них:

– Е, љу ди, пре не ко ли ко да на сам ви део на са ра јев ском пра во слав ном гро бљу нај ве ћи мо гу ћи ап сурд. На јед ном над гроб ном спо ме ни ку пи­ше: Ов де по чи ва до оп штег вас кр се ња те ло Та на си ја Н... За ми сли те, мо лим вас, до оп штег вас кр се ња!

Па има ли, љу ди, ишта ап сурд ни је од то га? Има ли ишта не мо гућ ни је? Па, са мо за го ди ну да на те ло ће се пре тво ри ти у прах и пе пео и раз не га­со ве ко ји ис па ра ва ју и гу бе се ко зна где у про стра ној Зе мљи ној ат мос фе­ри. Мно ги од тих мо ле ку ла ући ће у тра ву, у пше ни цу, ви но ву ло зу, а ода­тле у са став те ла дру гих љу ди. И то се та ко по на вља без број пу та. Па кад би сви љу ди вас кр сли, ко ће то раз гра ни­чи ти ко ји мо ле кул ко ме тре ба да при­пад не кад су би ли у ра зним те ли ма. Зар се мо же игде на ћи ве ћа бе сми­сли ца од при че о оп штем вас кр се њу мр твих! Ја мо гу да ве ру јем у Бо га и ду шу, јер ипак мо ра да по сто ји не ка ви ша си ла ко ју љу ди зо ву Бог. Али оп­ште вас кр се ње, па то је при ча ко ја не

ула зи ни у чи ју гла ву!– За ре ли ги ју, го спо ди не док то ре, –

узе реч те о лог – ни је ни ма ло стра шна та чи ње ни ца што исти на о оп штем вас кр се њу мр твих не ула зи у Ва шу гла ву. Јер, до га ђај вас кр се ња ни је за сно ван на Ва шем лич ном зна њу и на Ва шој лич ној мо ћи. У дан оп штег вас кр се ња ни ко не ће ста ти пред Вас и ре ћи: „Го спо ди не док то ре Па ји ћу, из во ли те вас кр сну ти све ми ли јар де људ ских те ла ра су тих по це лој зе­мљи од Ада ма до да нас!“ Кад би не ко по ста вио та кав зах тев, то би за и ста био пра ви, прав ца ти ап сурд. Јер, та­кво вас кр се ње би ло би за и ста пра ва не мо гућ ност. Али та кав зах тев ни ко не ће по ста ви ти. Вас кр се ње ни је де ло ни Ва ше ни мо је ни ти уоп ште ичи је људ ске уче но сти. Вас кр се ње ће би ти де ло Оно га, ко ји је и од Вас и од ме не и од свих љу ди, по себ но и укуп но узе­тих, не из мер но моћ ни ји, не из мер но ин те ли гент ни ји. За то чи ње ни ца што Ви лич но не мо же те да схва ти те вас­кр се ње мр твих ни је за ре ли ги ју ни ма ло опа сна, ни ма ло стра шна, па чак ни штет на.

– Ште та је, ме ђу тим, г. док то ре, што Ви тим сво јим од ба ци ва њем вас кр се­ња ду бо ко ома ло ва жа ва те ме ди ци ну, – ре че те о лог. – Јер, крај њи циљ ме­ди ци не је сте бор ба про тив смр ти и по бе да над смр ћу. А не ма пот пу ни је и де фи ни тив ни је по бе де над смр ћу не­го што је вас кр се ње. Па ако ви то про­гла ша ва те нај ве ћим ап сур дом, он да Ви уна пред ка пи ту ли ра те пред сво јим про тив ни ком. Осим то га, ако се љу ди, ме ди ци на ри, хва та ју у ко штац са смр­ћу и кат кад је де ли мич но и при вре ме­но по бе ђу ју, за што он да ми сли те да ће се Бог, у ко га Ви ина че ве ру је те, упла­ши ти од смр ти па по бе ћи ис пред ње, оста вив ши у ње ним кан џа ма це ло чо­ве чан ство за ве чи та вре ме на?

Ви ди те, г. док то ре, ме ни се та кво Ва ше ве ро ва ње чи ни да ле ко ап сурд­

ни јим од ве ре у вас кр се ње. Јер, до зво­ли те, г. док то ре, Ви ре ко сте да ве ру је­те у Бо га. Бе сми сле но је и ап сурд но ве ро ва ти у Бо га, а сум ња ти у Ње го ву моћ и све зна ње. А ако Ви за и ста у то ве ру је те, он да шта има не ве ро ват но и ап сурд но у тврд њи да Бог ко ји све зна, зна и то где се на ла зе раз ба ца ни де ли ћи на ших те ла и, ако су му по­треб ни за вас кр се ње на шег про па лог те ла, про на ћи их и по но во сје ди ни ти са на шом ду шом за веч ни жи вот.

Та ко су – ка же јед на анег до та – са­вре ме ни ци Њут но ви из ра зи ли сум њу у вас кр се ње мр твих истим ре чи ма и при ме ром ко ји сте Ви на ве ли. На то на уч ник за тра жи да му да ју ма ло стру га ног пра ха од гво жђа. По ме ша тај прах са зе мљом, бра шном, пра­хом сум по ра, кре ча и дру гих ма те­ри ја, па упи та при сут не: Мо же ли сад ико од вас из дво ји ти из ове сме ше сва зрн ца гво зде ног пра ха. Сви пр сну ше у смех. Шта вам па да на па мет, ми­стер Њутн, ре ко ше. Па ја сно је са мо по се би да је та ко шта не мо гу ће. Та да Њутн при не се је дан јак маг нет оној ша ре ној сме ши, и сва зрн ца гво жђа­ног пра ха по ле те ше из ње и при ле­пи ше се за маг нет. Ето ви ди те, ре че

БОГОсЛОВЉЕ

дА лИ Је ВАсКРсење зАИсТА мОГуће?

Оче ку јем вас кр се ње мр твихЛа зар Ми лин

Отац Лазар Милин

Парохијски весник Велики пост 2013.10

Њутн. Зар онај ко ји је овом гво жђу дао то ли ку си лу, не ће мо ћи ни шта ви ше да учи ни кад до ђе вре ме да се ду ше на ше по но во обу ку у пре ђа шња али об но вље на те ла – упи та Њутн за­бе зек ну те по сма тра че.

Ви ди те, г. док то ре, ја на ла зим да је Њут нов од го вор да ле ко ло гич ни ји од ва ше сум ње ко ја Вас као чо ве ка ко ји ве ру је у Бо га и бе смрт ну ду шу во ди у чист ап сурд.

При сут ни за час за ћу та ше, очи глед­но из не на ђе ни те о ло го вим од го во­ром, а за тим уско чи у ди ску си ју је дан про фе сор би о ло ги је.

То су при че, ре че он те о ло гу. Оне мо гу би ти ду хо ви те, али су да ле ко од ствар но сти. Чо век је ор ган ско би ће и као та кав он се свим сво јим те лом на ла зи у вла сти би о ло шких за ко на. А би о ло ги ја зна са мо за за че ће, ем­бри о нал но раз ви ће, ро ђе ње, рас те ње, ста ре ње, смрт и рас па да ње људ ског те ла. То су не у мит ни за ко ни раз ви ћа људ ског те ла. А о не ка квом вас кр се њу би о ло шки за ко ни не ма ју ни нај бле ђег пој ма, ни ти та ко шта до зво ља ва ју.

Бра во, г. про фе со ре! – ре че те о лог. Ви ди те, го спо до, ­ обра ти се те о лог при сут ни ма, ­ та ко се го во ри кад се же ли исти на ре ћи! Би о ло шки за ко­ни не зна ју за вас кр се ње! То је су шта исти на, г. про фе со ре. али, зар ико твр ди да је вас кр се ње би о ло шка по­ја ва? Ко то ка же да ће се вас кр се ње мр твих де си ти по си ли би о ло шких за ко на? Онај ко ји ве ру је у вас кр се ње, тај ве ру је да ће се вас кр се ње де си ти не по си ли би о ло шких за ко на, не го по све моћ ној си ли и во љи Бо жи јој. Или Ви, г. про фе со ре, мо жда ми сли­те да ван за ко на би о ло ги је не по сто ји ни ка ква дру га ствар ност за ко ју за ко­ни би о ло ги је не ва же, баш као што ни кри вич ни или брач ни за ко ни јед не др жа ве не ва же за дру гу.

Оста ви те Ви др жав не за ко не на стра ну, од вра ти про фе сор. То су за­ко ни ко је су пи са ли љу ди по сво јим по тре ба ма, и кад по тре ба зах те ва ти се за ко ни мо гу ме ња ти. Би о ло шки за­ко ни, ме ђу тим су при род ни за ко ни и као та кви они ва же за це лу при ро ду.

Зби ља?! – уз вик ну ше иро нич но тех­ни чар и ар хи тект. А ва же ли они и за онај Њут нов маг нет, и за елек три ци тет, и за све тлост, и за то пло ту, и за звук, и за ста ти ку, и за не бе ску ме ха ни ку?

Па ја сно је да не ва же, од го во ри про фе сор. Али то су по себ не обла сти при ро де, ван гра ни ца би о ло ги је.

Бра во још јед ном, г. про фе со ре! – упа де сад те о лог. За и ста ни шта ни­је при јат ни је не го рас пра вља ти са искре ним чо ве ком. Али, г. про фе со ре, ако по сто је обла сти ван гра ни ца би о­ло шких за ко на – као што сте то сад без око ли ше ња при зна ли – то он да зна чи да би о ло шки за ко ни за и ста ни су ка­дри да из ве ду вас кр се ње, али исто та ко ни су ка дри ни да га спре че, ако Бог хо ће да вас кр се ње оства ри ми мо за ко на би о ло ги је и ван обла сти у ко­јој ти за ко ни ва же. Та ко да кле, г. про­фе со ре, би о ло ги ја са сво јим за ко ни ма оста је у нео т кри ве ној ча сти и угле ду, али је не мо же те по тра жи ти као не ког све до ка про тив мо гућ но сти вас кр се­ња, као што сте то по ку ша ли да учи­ни те. Шта ви ше, би о ло ги ја нам мо же пру жи ти при ме ре ко ји су у не ку ру ку сли ка и па ра ле ла вас кр се ња, па са­мим тим и до каз за ње го ву мо гућ ност.

Ме ни та кви при ме ри ни су по зна­ти, ре че про фе сор. Је су, је су, од вра ти те о лог, са мо Ви о њи ма ни сте мо жда до вољ но раз ми шља ли. Уо ста лом ако Вам и ни су по зна ти, он да Вас ја као не стру чан мо рам с њи ма упо зна ти. У Св. Пи сму на ве ден је при мер зр на ко­је пад нув ши у зе мљу ис тру ли и мно ги род ро ди (Јн. 12:24, 1Кор. 15:36). Зар то ни је сли ка вас кр се ња?

Ни је, ре че про фе сор. Јер чо ве ко во те ло ис тру ли са свим, а код зр на оста­је жи ва кли ца ко ја тру ли ма те ри ју око се бе фор ми ра у но во жи во би ће.

То је са свим тач но, г. про фе со ре. За то Св. Пи смо и не ка же да је кли ја­ње се ме на исто што и вас кр се ње, не го са мо јед на по ја ва слич на вас кр се њу. По ја ва ко ја не сум њи во до ка зу је мо­гућ ност вас кр се ња. Јер, ако је Бог дао кли ци сна гу да од мр твог ма те ри ја ла ства ра жи ва би ћа, то је са свим ло гич­но ве ро ва ти да Онај ко ји је ство рио и са му жи ву кли цу има пу ну власт над жи во том и смр ћу. Осим то га, Ви као би о лог зна те да не кад на Зе мљи ни је би ло жи вих би ћа. По ја ва пра вог жи­вог би ћа из мр тве ма те ри је са свим је рав на чу ду вас кр се ња. Па ако је Бог мо гао ство ри ти из ни че га цео свет, и мр твој ма те ри ји удах ну ти жи вот, то је он да за Ње га још лак ше вас кр­сну ти људ ска те ле са (ако се за Бо га

сме упо тре би ти из раз „лак ше“). Јер, по што се де ли ћи на шег те ла са мо рас ту ра ју, али се не уни шта ва ју не го и да ље по сто је у при ро ди, то он да за вас кр се ње по сто ји бар по тре бан ма­те ри јал, а за ства ра ње чак ни то га не бе ше. За то, ако ве ру је те да по сто ји Бог Ство ри тељ, а по ја ва жи вих би ћа из мр тве ма те ри је не по бит но све до­чи да за и ста Бог по сто ји, он да вас кр­се ње ни је ни ка ква при ча као што сте би ли ре кли, не го је оно јед на ствар на мо гућ ност па је не ло гич но по ри ца ти га и про гла ша ва ти за ап сур де и не­мо гућ но сти. Вол тер је, г. про фе со ре, вр ло ду хо ви то ре као у јед ном пи сму: „Вас кр се ње је нај пр о сти ја ствар на све ту; ни је чу де сни је два пут не го је­дан пут на свет до ћи“.

Ах, Вол тер! – из не на да па те тич­но уз вик ну онај мла ди глу мац, ко ји је ве чи то те рао ше гу са сва чим, па је из гле да хтео да то учи ни и од ове ди ску си је. О, сја јан је то пи сац! Са­мо, го спо ди не, ­ обра ти се он те о ло гу – сав свет зна да је Вол тер био ан ти­хри шћа нин.

Па да, то је и ме ни по зна то, од вра­ти те о лог. Уто ли ко је ње го во при зна ње мо гућ но сти вас кр се ња дра го це ни је. А да је ње гов од го вор о вас кр се њу за и ста ло ги чан то си гур но уви ђа те и са ми. Ви ди те, на ше ра ђа ње је пре ми је ра, за­што би Вам ре при за би ла те жа од ње. Зар је ре при за те жа од пре ми је ре? То је упра во Вол те ро ва ми сао, из ра же на је зи ком по зо ри шне умет но сти.

Глу мац оду ше вљен од го во ром – да ли ствар но или глу ме ћи, ко зна? За­бо ра вив ши на озбиљ ност, ско чи: Јао, по пе, че кај да те по љу бим за ту реч!

Сви пр сну ше у смех и тим по во дом на ста ве ли ка га ла ма. Кад се гра ја ма­ло сти ша ла, ја ви се је дан мла дић ко ји је ту до шао пре 2–3 да на. Он се пред­ста ви. Ја сам по стру ци фи ло соф. И по што је – као што је по зна то – ма­те ри ја ли зам је ди на ис прав на на уч на фи ло со фи ја, то сам и ја убе ђе ни ма­те ри ја лист.

Као струч њак, по зна јем ло ги ку пот пу ни је и све стра ни је од не струч­ња ка. И мо гу отво ре но ре ћи да је по пра ви ли ма фор мал не ло ги ке те о­лог пот пу но у пра ву. Јер, ако по сто ји Бог, Он је све мо гућ и све зна јућ, па са тим осо би на ма је спо со бан да ство ри цео свет и сва ко чу до ко је хо ће, па и

БОГОсЛОВЉЕ

Велики пост 2013 . Парохијски весник 11

вас кр се ње. Али, дру го ви, то је са мо фор мал на ло ги ка, а не ствар на, ди ја­лек тич ка, ма те ри ја ли стич ка. Јер, као што је оп ште по зна то, Бог не по сто ји. Пре ма то ме не ма ко да из ве де та ко чу де сан до га ђај као што је вас кр се­ње, јер за ко ни ма те ри јал не ствар но­сти не зна ју за та кву по ја ву као што је вас кр се ње. Ма те ри јал на ствар ност, а дру га не ка ствар ност и не по сто ји, зна са мо за основ ни за кон ди ја лек ти­ке по ко ме се це ла ствар ност раз ви ја у спи рал ној ли ни ји: те за­ан ти те за­син­те за; или: афир ма ци ја­не га ци ја­не га­ци ја не га ци је; или да ка же мо срп ски: тврд ња­од ри ца ње и од ри ца ње од ри­ца ња. То је су шти на це ле ствар но сти и то је све. А ту не ма ме ста ни за ка­кве из у зет ке, па ни за вас кр се ње.

Ја сам Вам, мла ди дру же, ­ ре че те о лог – искре но за хва лан за ово из­ла га ње. Ипак, мо рам Вам се ис по ве­ди ти: жао ми је што ни сам од Вас чуо те на уч не до ка зе да Бо га не ма. А та ко сам же љан тих до ка за! От кад знам за се бе ја тра гам за њи ма, и ни ко ни од жи вих ни од по кој них фи ло со фа ни је ус пео да ми их пру жи. На дао сам се да ће те то учи ни ти бар Ви. Би сте са­мо ка за ли да Бо га не ма, али ни сте ни по ку ша ли да то и до ка же те, иа ко ви­дим да та ко сил но љу би те „ствар не“ а не са мо „фор мал не“ до ка зе.

А дру го, још ви ше ми је жао што тај за кон „те за­ан ти те за­син те за“ на ла­зим са мо у ма те ри ја ли стич ким књи­га ма, но не и у при ро ди. А да сам га про на шао у при ро ди, он би ми та ко до бро до шао као не по би тан до каз не са мо за мо гућ ност, не го упра во за ну­жност и нео п ход ност вас кр се ња.

Сви зи ну ше од чу да, а фи ло соф ре­че: Ни је ми ја сно ка ко то ми сли те. Ка кве ве зе има тај ди ја лек тич ки за­кон са вас кр се њем?

Па то је бар ја сно, ре че те о лог. Жи­вот је те за или афир ма ци ја. Смрт ан ти те за или не га ци ја. Ако по за ко­ну при род ног раз во ја сва ка не га ци ја мо ра има ти сво ју не га ци ју ко ја не ће би ти по вра так ства ри на ста ро ста ње не го не што ква ли та тив но но во, он да ди ја лек тич ка ло ги ка ко ју сте Ви на­зва ли ло ги ком ства ри а не фор мал но­сти, ну жно зах те ва да по сле смр ти до­ђе вас кр се ње и пре о бра же ње за но ви жи вот бу ду ћег ве ка, као је ди на пра ва

не га ци ја не га ци је. Јер, смрт не мо же има ти ра ди кал ни ју не га ци ју, ко ја би пред ста вља ла не што су штин ски ква­ли та тив но но во и раз ли чи то од бив­шег ово зе маљ ског жи во та, не го што је вас кр се ње са пре о бра жа јем. Зар Вам то ни је ја сно? За то је, ето, ме ни жао што тај за кон ди ја лек ти ке ни сам мо­гао да про на ђем ни у при ро ди, ни у ло ги ци, ни у ма те ма ти ци, не го са мо у ма те ри ја ли стич ким књи га ма.

О, па све то што сте Ви ре кли – ре­че фи ло соф – то је нај о бич ни ји со­фи зам јед ног ме та фи зи ча ра. То са мо све до чи да Ви не мо же те да се од рек­не те ме та фи зи ке и да уђе те у су шти­ну ди ја лек ти ке.

Мо жда је та ко, дру же, са свим је мо гу ће ре че те о лог. Ја ни сам ни све­зна ју ћи ни не по гре шив. Знам са мо то, да је све ово што сам Вам ре као чи ста ло ги ка и су ве чи ње ни це. А ако сам не где у сво ме умо ва њу и за кљу­чи ва њу по гре шио, или ако сам не ку чи ње ни цу из вр нуо, Ви ће те као до бар ло ги чар по ка за ти шта ни је тач но у мо ме из ла га њу и где и ка кву сам ло­гич ку гре шку учи нио. Ево, спре ман сам да слу шам Ва ше при мед бе.

Та да на ста јед на оп шта гра ја у дру­штву. Јед ни су тра жи ли од фи ло со фа до ка зе. Дру ги су му до ви ки ва ли: Ма, го во ри као сек таш кад поч не да хва ли

сво ју ве ру као нај и сти ни ти ју од свих дру гих ве ра. А тре ћи су га хра бри ли и одо бра ва ли му, оче ку ју ћи и на да ју ћи се да ће он тра же не до ка зе из нет. Ме­ђу тим, фи ло соф је ћу тао.

Та да се ја ви ду бо ким гла сом је дан књи жев ник. Го спо до, ре че он до сто­јан стве но, ја сам па жљи во пра тио це лу ди ску си ју. И при ме тио сам да је те о лог го во рио вр ло ло гич но, па ако ло ги ка зна чи исти ну, он да и са свим исти ни то. Но ипак, све су то би ли са­мо ло гич ни из во ди ко ји нам до ка зу ју са мо оно што је ја сно са мо по се би: за Бо га и Ње го ву му дрост и си лу вас кр­се ње је сва ка ко мо гућ но. Ја не ви дим, за што се не би сме ло ве ро ва ти да Бог по ди же мр тве? Али, мо дер ном чо ве­ку ни је до вољ на са мо мо гућ ност. Мо­де ран чо век тра жи не што ви ше, он тра жи ствар ност, а не тек го лу мо гућ­ност. Ме ђу тим исто ри ја, ко ју ја као струч њак до бро по зна јем, не зна за та кву ствар ност, не зна за вас кр се ње.

Ва ша при мед ба, г. Пе ро ви ћу, жи во ме под се ћа на апо сто ла Па вла, ре­че те о лог. Тај ваш уз вик: „За што се не би мо гло ве ро ва ти да Бог по ди же мр тве“, из ре као је апо стол Па вле да­ле ко пре Вас (Дап. 26:8). Али по сто­ји и јед на бит на раз ли ка из ме ђу Вас и апо сто ла Па вла. Раз ли ка је у то ме што апо стол Па вле го во ри као оче­

БОГОсЛОВЉЕ

Васкрсење Христово, мозаик из Цркве Светог Марка у Венецији

Парохијски весник Велики пост 2013.12

ви дац, а Ви као нео че ви дац. При зна­јем, Ви лич но ни сте ви де ли вас кр слог Хри ста. И про гла сив ши са мог се бе за исто ри ју, Ви сте без ика квог исто риј­ског осно ва твр ди ли да баш ни ко на све ту ни је ви део вас кр слог Хри ста, и чак да не ка да шњим љу ди ма ни је па­да ло ни на крај па ме ти да зах те ва ју да ви де не што ствар но, не го су ве ро­ва ли са мо го лим мо гућ но сти ма. Чи­ње ни це и Ви, са свим ја сно уви ђа мо­гућ ност вас кр се ња мр твих. Али он не про по ве да вас кр се ње са мо на осно ву те мо гућ но сти, не го на осно ву баш ствар ног ви ђе ња вас кр слог Хри ста. И за ту тврд њу да је ви део вас кр слог Хри ста, он гла ву да је. А сва ки су ди ја ви ше ве ру је оче ви цу не го нео че ви­цу чак и кад оче ви дац не да је гла ву за сво ју тврд њу, тим пре ако да је. Је­сте ли Ви, г. Пе ро ви ћу, спрем ни да за сво ју тврд њу, да вас кр се ње ни ко ни је ви део, из не се ја че до ка зе не го што су их из не ли апо сто ли?

Па до бро, го спо ди не, ма ло по ви­ше ним то ном ре че књи жев ник – зар је ико ви део то ва ше оп ште вас кр се­ње и пре о бра же ње о ко ме це ло ве че го во ри те?

Е, ту сте за и ста у пра ву, г. Пе ро ви­ћу, ре че те о лог. Ње га још ни ко ни је ви део ни ти мо же ви де ти, јер је то до­га ђај бу дућ но сти. У ње го во оства ре ње мо же се са мо ве ро ва ти. Оно се мо же са мо оче ки ва ти. Та ко Сим вол ве ре и ка же: „Ча ју вос кре се ни је мер твих“.

Па до бро, ве ро ва ти, ве ро ва ти! А ко­ме да ве ру је мо? Ко ми то га ран ту је да ће се оп ште вас кр се ње за и ста де си­ти? – нер ви рао се да ље књи жев ник.

Е, г. Пе ро ви ћу, за оства ре ње то га до га ђа ја има мо дво стру ку га ран ци­ју. Ви сте, ко ли ко ми је по зна то на­пи са ли ди ван ро ман. Сва ко сло во у Ва шем ро ма ну има из ве стан циљ, зар не? – Са свим је та ко, ре че књи жев­ник. – А ро ман као це ли на, има ли он ка кав циљ? – Па ја сно је да има. Бе­сми сле но би би ло да ти циљ сва ко ме сло ву у ро ма ну, а као це ли на да не ма ни ка ква ци ља!

Пот пу но се сла жем са ва ма, г. Пе ро­ви ћу, ре че те о лог. А да ли је циљ Ва­шег ро ма на да бу де ба чен у ва тру, или да де ца пра ве од ње га зма ја, или да пи ља ри це уви ја ју у ње га на мир ни це?

Ама, ока ни се, чо ве че, глу пих за­

пит ки ва ња! Па то ме већ вре ђа, ре че књи жев ник. Шта сте се за о ку пи ли са ко је ка квим пи та њи ма ко ја не ма ју ни ка кве ве зе са вас кр се њем!

Из ви ња вам се, ре че те о лог озбиљ­но. Не мам на ме ру да вас вре ђам. Хтео сам са мо да под ву чем јед но по­ре ђе ње.

Ка кво то по ре ђе ње, за ин те ре со ва­ше се сви.

– Па ето, ре че те о лог, сва ки де лић на шег те ла има из ве сну свр ху као и сва ко сло во у Пе ро ви ће вом ро ма ну. Ако сва ки де лић има свр ху, он да и те ло као це ли на мо ра има ти из ве сну свр ху, баш као и Пе ро ви ћев ро ман. А ако свр ха Пе ро ви ће вог ро ма на не мо же би ти у то ме да он бу де спа љен или ис ки дан за пра вље ње де чи јих зма је ва и пи љар ских ке са, он да ни свр ха те ла свих љу ди не мо же би ти у то ме да се она рас пад ну и по слу же као хра на цр ви ма. Ја ви со ко це ним ро ман г. Пе ро ви ћа, али чо ве чан ство ипак ви ше вре ди од јед ног ро ма на. Је ли та ко, г. Пе ро ви ћу? За то кад не би би ло вас кр се ња мр твих, цео свет и жи вот би ли би лу до ри ја. Бог би био сли чан пи сцу ко ји пи ше ро ма не са мо за то да пи ља ри це има ју у шта уви ја­ти на мир ни це, или лон ча ру ко ји пра­ви зе мља не лон це тек за то да би де ца има ла шта да раз би ја ју. За то у це лис­ход ном уре ђе њу при ро де на ла зи мо све до чан ство да смрт и тру леж ипак не мо гу би ти по след њи циљ по сто ја­ња чо ве чан ства. Ако чо ве чан ство као це ли на тре ба да има из ве стан циљ сво га по сто ја ња – а по што циљ по сто­ја ња има сва ка дла ка на људ ској гла­ви то он да сва ка ко и чо ве чан ство као це ли на мо ра има ти не ки циљ – тај циљ мо же би ти са мо вас кр се ње и жи­вот бу ду ћег ве ка.

Но што је за на шу на ду на вас кр се­ње још да ле ко ва жни је, то је ди рект­но Бо жи је обе ћа ње да ће се вас кр се­ње мр твих за и ста де си ти. Вас кр сли Хри стос нам је то ви ше пу та обе ћао, а сво јим вас кр се њем и по твр дио то обе ћа ње. На сва ком опе лу и у Апо­сто лу и у Еван ђе љу чи та ју се те уте­шне ре чи о оп штем вас кр се њу.

Го спо до, да је ма ко дру ги обе ћао оп ште вас кр се ње мр твих, ја бих мо­гао по сум ња ти у ње го во обе ћа ње. Али кад то обе ћа ње до ла зи од вас кр­

слог Хри ста, он да је сва ка сум ња ис­кљу че на чак и у слу ча ју да је вас кр се­ње ап сурд као што је то у по чет ку ове ди ску си је твр дио док тор Па јић, а ка­мо ли што смо се сви сло жи ли у то ме да вас кр се ње крај све сво је та јан стве­но сти ипак ни је ни ка кав ап сурд не го за Бо га са свим мо гу ћа ствар.

Сви ви, го спо до, зна те ве ли ког про на ла за ча гро мо бра на Бен џа ми­на Фран кли на. У сво јој мла до сти он је био штам пар. Но он је као ве ли ки по зна ва лац при ро де та ко твр до ве ро­вао у вас кр се ње мр твих да на ње го вом над гроб ном спо ме ни ку сто је ове ре чи:

„Ов де ле жи те ло Бен џа ми на Фран­кли на, јед ног штам па ра, као ко ри це јед не ста ре књи ге из ко је је са др жи на из ва ђе на и са ко је су узе ли нат пис и по зла ту; хра на цр ви ма; али ипак са­мо де ло не ће про па сти, не го ће се – као што он твр до ве ру је – по но во по ја ви ти у но вом, леп шем из да њу, пре гле да ном и по пра вље ном од са­мог Ау то ра“.

Ето ви ди те, го спо до, ­ за вр ши те­о лог сво ју реч – због све га то га ја са ду бо ком ве ром чи там за вр шне ре чи Ни кеј ско­ца ри град ског Сим бо ла ве­ре: „Ча ју вос кре се ни ја мер твих, и жи­зни бу ду шча го вје ка.“ Амин. •

БОГОсЛОВЉЕ

мО лИ ТВА

Ми со је на шапти ца у ле ту

без гра не да ста не.

Ми со на шапо бес кра ју лу табез зо ре да сва не.

Ду ша бол но је цапод ко пре ном гре ха и зе ле ним бле ском са та ни ног сме ха.

Го спо де без мер ни,Го спо де веч ни

вре ме на и ле та,отво ри очи ко је Те не ви де,

оба сјај ра до шћу ср цашто Те тра же,

да за јед но као ја та зве зда наза пе ва ју Те би: ОСА НА!

БЕсЕда

Велики пост 2013 . Парохијски весник 13

У Све том Пи сму чи та мо на јед­ном ме сту: „Бла го они ма ко ји слу ша ју реч Бо жи ју и др же је.“

Слу ша ње је па си ван став, а др жа ње, од но сно, из вр ша ва ње ре чи Бо жи­је је ак ти ван рад чо ве ков на до бру бли жњих и на свом лич ном до бру. Ни је до вољ но слу ша ти, већ тре ба тво ри ти; не са мо зна ти, већ из вр ша­ва ти; не би ти хри шћа нин по име ну, већ ствар но.

Ве ра ни је ствар ра зу ма, већ ствар ср ца и осе ћа ња чо ве ко вог. Ако смо стал но све сни не рас ки ди ве по ве за­но сти сво је са Тво р цем ва се ље не, ми ће мо му би ти при вр же ни. Би­ће мо му вер ни не са мо у круп ним ства ри ма, већ и у сит ним, бе зна чај­ним. Ако је искре на и пра ва, на ша ве ра се мо ра по ка за ти у ис пу ња ва­њу за ко на љу ба ви, у до брим де ли­ма. Је ван ђе ља нам све до че да ће се оправ да ти пред Бо гом и да ће сте ћи пра во на веч ни жи вот са мо они ко­ји, по ред не ли це мер не ве ре, вр ше и под ви ге до брих де ла. Го спод наш Исус Хри стос учи нас: „Не ће сва ки ко ји ми го во ри: Го спо де, Го спо де, ући у Цар ство не бе ско, не го онај ко ји тво ри во љу Оца мо је га ко ји је на не бе си ма“ (Мт. 7, 21). „Ула зи те на уска вра та“ (ст. 13), тј.: кроз труд и под ви ге. „Ко хо ће за мном да иде, не ка се од ре че се бе”, тај тре ба да се угле да на ње га, да по дра жа ва ње гов под ви жнич ки жи вот на зе мљи. Јед­ном Ју деј цу, ко ји га је упи тао: ка ко да спа се ду шу сво ју, Го спод је од го­во рио да тре ба да др жи, из вр шу је за по ве сти (Мт. 19, 16–18). У при чи о та лан ти ма Исус Хри стос је ја сно из ра зио да он не на гра ђу је са му ве­ру, већ уло же не на по ре у ства ра њу до брих де ла.

То исто по твр ђу ју и све ти апо­сто ли. Они, пот пу но оправ да но, до бро де ло по ве зу ју са ми ло сти­вим и са жа љи вим ср цем, па че сто

и са мо до бро чин ство на зи ва ју „ми­ло шћу“: „Ко ји да је, не ка да је про­сто; ко ји чи ни ми лост, не ка чи ни с до бр ом во љом“ (Рим, 12, 8). „А до бро чи ни ти и да ва ти ми ло сти­њу не за бо ра вљај те, јер се та квим жр тва ма уга ђа Бо гу“ (Је вр. 13, 16). „За то, да кле, док има мо вре ме на, чи ни мо до бро сва ко ме, а осо би то они ма ко ји су с на ма у ве ри“ (Гал. 6, 9–10).

Са свим је при род но да они, ко ји су у бо љем ма те ри јал ном по ло жа­ју, мо гу бли жњи ма ви ше по мо ћи, не го си ро ма си. Од њих се ви ше и оче ку је, па им се све ти апо сто ли че шће обра ћа ју, апе лу ју ћи на њи­хо во хри шћан ско ми ло ср ђе: „А ко­ји има бо гат ство ово га све та и ви­ди бра та сво га у не во љи и за тво ри сво је ср це од ње га, ка ко мо же би ти љу бав Бо жи ја у ње му?“ (1 Јов. 3, 17). „Бо га ти ма на ово ме све ту за­по ве дај да се не по но се и узда ју у бо гат ство про па дљи во, не го у Бо­га, ко ји нам све да је из о бил но за ужи так. Не ка чи не до бро, не ка се бо га те у до брим де ли ма, не ка бу ду по да шни (да ре жљи ви), за јед нич ни

и не ка та ко са би ра ју се би до бар те­мељ за бу дућ ност, да до ђу до пра­во га жи во та“ (1 Тим. 6, 17, 19).

Ово не зна чи да је до бро чин ство не до ступ но си ро ма си ма и да они не ма ју под јед на ко пра во и под јед­на ке усло ве за на пре до ва ње у свим хри шћан ским вр ли на ма. „Чуј те, бра ћо мо ја ми ла: Зар не иза бра Бог оне, ко је свет за си ро ма шне др жи, да бу ду бо га ти ве ром и на след ни ци Цар ства ко је је обе ћа но они ма ко ји га љу бе? ... Ка ква је ко рист, бра ћо мо ја, ако ко ре че да има ве ру, а де­ла не ма? Зар га мо же (са ма) ве ра спа сти? Ако су брат твој, или тво­ја се стра го ли, или не ма ју шта да је ду, и ре че им ко ји од вас: „Иди те с ми ром, греј те се и на си ти те се“, а не да те им по тре бе те ле сне, шта им по ма же те? Та ко је и ве ра без до брих де ла мр тва“ (Јак. 2, 5–26).

Осла ња ју ћи се на ре чи Го спо да на ше га Ису са Хри ста да ће ми ло­сти ви у овом зе маљ ском жи во ту би ти по ми ло ва ни у веч но сти, све ти апо сто ли су осу ђи ва ли се бич ност и твр дич лук као озбиљ ну пре пре ку за ис пу ња ва ње Хри сто ве за по ве сти о љу ба ви пре ма бли жњи ма. Исто­вре ме но с тим, они су под вла чи ли по тре бу да се до бра де ла чи не пот­пу но сло бод но, од до бре во ље, без ика кве при ну де, или при ти ска са стра не: „Ово вам пак ве лим: Ко ји с твр ђом се је, с твр ђом ће и жње ти, а ко ји с бла го сло вом се је, с бла го­сло вом ће и же ти. Сва ки не ка чи ни (до бро де ло) по во љи ср ца сво га, не са жа ло шћу, или од не во ље: јер Бог љу би са мо оно га, ко ји ра до да је“ (2 Кор. 9, 6–10). Исти све ти апо стол за кљу чу је да ће Бог пла ти ти сва­ком по ње го вим де ли ма: „Јер пред Бо гом ни су пра вед ни они ко ји слу­ша ју за кон, не го ће се оправ да ти они ко ји тво ре за кон“ (Рим. 2, 6, 13). •

О до брим де ли маи ми ло сти њи

Отац Урош Јан кин

Христос – Добри Самарјанин

БЕсЕда

Парохијски весник Велики пост 2013.14

Те жња ка пре ва зи ла же њу смр­ти и веч ном би ти ју ду бо ко је уса ђе на у људ ску при ро ду. Од

пр вих за че та ка људ ске исто ри је па до да на шњег да на, она се про ја вљу­је кроз ре ли ги ју, фи ло со фи ју, књи­жев ност, умет ност итд. Кроз све то ја сно се ви ди тра га ње људ ске ду ше за ду бо ким сми слом по сто ја ња. Али све до до ла ска Го спо да Ису са Хри ста на зе мљу, чо век је углав ном лу тао тра же ћи исти ну, све док му се сам Бог ни је от крио и по ка зао као „пут, исти на и жи вот“(Јн . 14, 6).

И не са мо што се Бог из љу ба ви ова пло тио по став ши је дан од нас, и та ко про све тио исти ном све пра ве исти но љуп це и бо го тра жи те ље, не­го је Он и се бе дао за жи вот све та, из лив ши Бо жан ску крв сво ју на кр­сном др ве ту. Али то ни је крај Бо жи­јег ста ра ња о све ту, не го Он и да ље кроз При че шће да је се бе, ка ко би сва ки ко ји га при ма, по стао веч но жив. Ти ме нам је от крио да чо век мо же би ти жив (бе смр тан) је ди но Бо гом жи вим. „Ако не је де те те ла Си на Чо ве чи је га и не пи је те кр ви ње го ве, не ма те жи вот у се би. Ко ји је де мо је те ло и пи је мо ју крв има жи вот веч ни; и ја ћу га вас кр сну ти у по след њи дан“(Јн. 6. 53–54). Из ово га се ја сно ви ди ко ли ку ко рист до би ја мо од Све тог При че шћа и да без ње га не ма истин ског жи во­та и пра ве бе смрт но сти. Све сни то га, још од нај ра ни јих вре ме на, хри шћа ни су на сто ја ли да што че­шће при сту па ју Све тим Тај на ма. Јер онај ко ји се кроз Кр ште ње ро­дио ду хов но, мо ра и да одр жа ва тај ду хов ни жи вот, хра не ћи се Све тим При че шћем. За то се и на сва кој Ли­тур ги ји по на вља ју Го спод ње ре чи из го во ре не на Тај ној Ве че ри: „При­ми те, је ди те, ово је те ло мо је“(Мт . 26, 26). Да кле, ов де не ма оно га

„Ако ко хо ће за мном да иде...“, не­го Го спод при сут ни ма – са бра ни ма за по ве да: „при ми те, је ди те“. Што зна чи, да ако си кроз Све то Кр ште­ње про све ћен исти ном, он да тре ба и да се при че шћу јеш, јер су то Го­спод ње за по ве сти. Ту исти ну др жа­ше и оста ви ше нам све ти Оци на ши, те та ко и ми тре ба да прак ти ку је мо и да жи вот свој са о бра зи мо жи во ту њи хо вом. Да схва тив ши нео п ход­ност При че шћа за веч ни жи вот, бу­де мо по кре та ни не ко ри сто љу бљем, већ жар ком же љом и љу ба вљу ка Бо гу жи вом.

Али не сме мо за бо ра ви ти, да по­ред овог они прак ти ко ва ше и оста­ви ше нам још јед ну исти ну, а то је да: Нај све ти јој и нај ве ћој Но во за­вет ној Тај ни не сме мо при сту па ти ка ко би ло, као обич ном је лу и пи­ћу. Све сни ва жно сти и уз ви ше но­сти Све те Тај не, мо ра мо се до стој­но при пре ми ти. Ни ко на рав но од ро ђе них на зе мљи, не мо же би ти до сто јан да при ми те ло и крв Го­спо да Сла ве. Али је др ско, и не ће про ћи без осу де сва ки онај ко то­ме при сту па ола ко. Ко ји прет ход но не уло жив ши труд, не при пре ма се за су срет са Твор цем не ба и зе мље. За то све ште но слу жи тељ у ол та ру и во згла ша ва: „Па зи мо, Све ти ње све­ти ма“. Ове ре чи су ушле још у пр ву Ли тур ги ју апо сто ла Ја ко ва, бра та Го спод њег. У то до ба хри шћа ни су и на зи ва ни „све ти“. Али, не са мо ре­да ра ди, не го баш за то што су та кви и би ли по сво ме жи во ту и вла да њу. Њи хов жи вот је био та кав, да су чак про тив ни ци и го ни те љи хри шћан­ски, ви дев ши све тост и уз ви ше ност њи хо вог жи во та и са ми по же ле ли да жи ве та ко. Да кле, све ти ње тј. Те­ло и Крв Хри сто ва, да је се они ма ко ји се тру де да жи вот свој про во де у све то сти, да жи вот свој са о бра зе

жи во ту Хри сто вом. Ако за и ста ве­ру је мо, да на ка ши чи ци при ма мо Бо га жи во га, оно исто те ло и крв, и оног истог Хри ста Го спо да, ко ји је за нас по стра дао на кр сту. Да ли је он да мо гу ће то ме при сту пи ти без стра ха и би ло ка кве при пре ме? Го­спод нас у све том Еван ђе љу учи да у жи вот веч ни ула зе са мо они ко ји се тру де на спа се њу сво је ду ше, они ко ји се под ви за ва ју. „А од вре ме на Јо ва на Кр сти те ља до са да Цар ство Не бе ско с на по ром се освајa, и под­ви жни ци га за до би ја ју“(Мт . 11, 12). Узор у све му то ме је ди но мо же мо има ти у жи во ти ма све ти те ља Цр­кве Хри сто ве. Са мо они и је ди но они, мо гу нам слу жи ти као при ме­ри и све ти о ни ци у на шем уз ра ста њу у Хри сту. На при мер: До шао си на слу жбу Бо жи ју и при сту пио све тој Ча ши, и до бро је и по хвал но што си то учи нио, али, да ли си би ло ка кав под виг и труд учи нио у при пре ми за су срет са Бо гом, ко ји је огањ што спа љу је не до стој не (ка ко чи та мо у мо ли тви пред све то при че шће)? Да ли је то до вољ но, и да ли је сав труд у то ме што си до шао и отво­рио уста? Су срет чо ве ка са Бо гом је ујед но и суд чо ве ку, јер у че му нас на ђе Го спод, по то ме ће нам су ди ти. Сто га, хри шћа нин иа ко жи ви у ово­ме све ту он ни је и не мо же би ти од ово га све та: „Јер све што је у све ту: по хо та те ле сна, по хо та очи ју, и над­ме ност жи вље ња, ни је од Оца, не го је од све та“(1 Јн. 2, 16). За то, онај ко ји је у кр ште њу про све ћен во дом и ду хом, не тре ба да жи ви као онај ко ји уга ђа ово ме све ту, и жи вот свој про во ди у за до во ље њу ни ских те ле­сних стра сти. Сав ње гов жи вот је у ства ри про жет Хри стом и ин спи­ри сан све тим Еван ђе љем, у ко ме се ка же: „Као што ме не по сла жи ви Отац, и као што ја жи вим због Оца,

При че шће – лек бе смрт но сти

Про то је реј Јев то Па вло вић

Велики пост 2013 . Парохијски весник 15

БЕсЕда

и онај ко ји је де ме не и он ће жи ве ти због ме не“(Јн . 6, 57).

Шта би он да тре ба ло да ура ди онај ко же ли да при сту пи При че­шћу? На пр вом ме сту мо ра би ти кр штен у Пра во слав ној Цр кви. Да ве ру је да кроз При че шће при ма са­мо га Хри ста, и да же ли пре ко Све­тих Тај ни, да се сје ди ни с Њим. Сва­ка ко, осно ва за сва ког ко се ре шио да жи ви ду хов ним жи во том је да др­жи мо ли тве но пра ви ло (да чи та из мо ли тве ни ка про пи са не ју тар ње и ве чер ње мо ли тве, Псал тир и Све то Пи смо), а ка да же ли да се при че сти, уве че и ују тру про чи та мо ли тве и ка но не пре При че шћа. Да прет ход­но бу де из ми рен са сви ма, и да ни про тив ко га не зло сми шља ни шта у ср цу. Да др жи че ти ри ве ли ка го ди­шња по ста, а ми мо по сто ва сре ду и пе так. Оно ме ко ји не др жи ре дов не по сто ве, ду хов ник пре При че шћа сва ка ко на ла же не де љу да на стро­гог по ста. Пре при сту па ња Ча ши ис­по вест је оба ве зна, и по жељ но је да сва ко има јед ног ис по вед ни ка, ка ко би он мо гао да пра ти ње го во ду хов­но ста ње. Са гла сно то ме, он ће му од ре ди ти ка да да при сту пи Ча ши и ка кав и ко ли ки под виг да пре ду зме пре то га. Ни је до бро, и не про ла зе без ду хов не ште те, сви они ко ји на сво ју ру ку и без бла го сло ва ис по­вед ни ка, са ми при сту па ју све тој Ча­ши. Сва ка ко, ово су са мо основ не ства ри, а на мно го уз ви ше ни ји пут уз во ди нас све ти Јо ван Крон штат­ски, чи је се ре чи не од но се са мо на све ште но слу жи те ље, не го на сва ког ве ру ју ћег. Он го во ри: „Ве ли ки за­да так и ве ли ки мо рал ни труд је за све ште ни ка да свр ши Ли тур ги ју, јер му је по треб на па жљи ва при пре ма за слу жбу, и то не јед но вре ме на већ сваг да шња. Јед ном реч ју, по треб на му је ан ђе о ска бе стра сност, пла ме­на љу бав пре ма Бо гу и љу ди ма, уз­ви шен ум, чи сто ср це и во ља са вр­ше но са о бра зна во љи Бо жи јој“.

На рав но, сав овај труд не чи ни нас и не мо же нас учи ни ти до стој­ним све тих Да ро ва, али кроз ње га по ка зу је мо на де лу љу бав пре ма Бо­гу, и ду бо ко све сни сво је огре хо вље­но сти, тра жи мо и же ли мо сје ди ње­ње с је ди но Без гре шним. На да мо се

да ће нам труд би ти на спа се ње, јер у су прот ном ако он не по сто ји, он­да са мо при сту па ње мо же би ти на суд и на осу ду. За то све ти апо стол Па вле и са ве ту је: „Али чо век не ка ис пи ту је се бе, и та ко од хле ба не ка је де и од ча ше не ка пи је. Јер ко не­до стој но је де и пи је на суд се би је де и пи је, не раз ли ку ју ћи те ла Го спод­њег. За то су ме ђу ва ма мно ги сла­би и бо ле сни, и до ста их уми ре“(1 Кор. 11.28–30). Све сни то га, а во ђе­ни па стир ском од го вор но шћу, све­ти оци су ве ли ку па жњу по кла ња­ли сва ком при ча сни ку. За то све ти Ва си ли је Ве ли ки са ве ту је: „Ста рај се, све ште ни че, да бу деш бес пре­ко ран де ла тељ, ко ји пра вил но вр ши реч исти не. Не дај Си на Бо жи јег у ру ке не до стој них и оне ко ји ма бо­жан стве на пра ви ла за бра њу ју не при че шћуј, јер су они као не зна­бо шци, и ако се не обра те те шко и њи ма и они ма ко ји их при че шћу ју“. На рав но, у све му то ме по треб на је ве ли ка оба зри вост и ра су ђи ва ње, али мо ра по сто ја ти и те жња, да се жи ви у ду ху пре да ња Цр кве Бо жи је. По ста вља се он да пи та ње, ко га при­че шћи ва ти, а ко уства ри не до стој но је де те ло Го спод ње и пи је крв Ње го­

ву? Пре по доб ни Ју стин Ће лиј ски на то од го ва ра: „Онај ко ји не по ка јан и не ис по ве ђен при сту па све том При­че шћу. Онај ко ји је без прет ход не при пре ме по стом и мо ли твом. Онај ко ји по сле све тог При че шћа оста је све сно при сво јим гре си ма и сво ме гре хо љу бљу“. Слич но то ме и Све­ти Јев ти ми је Ве ли ки са ве ту је: „Ако се не ко упр љао сто ма ко у га ђа њем, или са гла сио са не чи стим по ми­сли ма, или се по мра чио мр жњом и зло пам тљи во шћу, или за ра жен за ви шћу и гне вом, или са вла дан гор до шћу и над ме но шћу, не ка се не усу ђу је да при сту пи овом Бо жан­ском и Пре чи стом ог њу, пре не го што се од го ва ра ју ћим по ка ја њем очи сти од сва ке пр љав шти не те ла и ду ха“.

Из све га до сад ре че ног мо же мо за кљу чи ти: Тре ба мо се при че шћи­ва ти, јер је то за лог бе смрт но сти, али мо ра мо се за то и при пре ма ти све у куп ним на шим жи во том, јер у су прот ном, са мо При че шће без при пре ме, мо же би ти на суд и на осу ду. Та ко су ве ро ва ли и прак ти ко­ва ли све ти оци на ши, те та ко и ти др жи и спа са вај се. Го спод не ка бла­го сло ви под ви ге и тру де тво је. •

Парохијски весник Велики пост 2013.16

БЕсЕда

Пра во слав ни хри шћа нин сво­јом при род ном смр ћу не пре­ста је да бу де члан Цр кве. Он

кроз смрт са мо пре ла зи из јед ног ње­ног де ла у дру ги. Од ла зи из зе маљ ске Цр кве (во јин ству ју ће) у не бе ску (тор­же ству ју ћу). А и зе маљ ска и не бе ска Цр ква је сте јед на и је дин стве на Цр ква Хри сто ва, Те ло Ње го во, стуб и твр ђа­ва Исти не. Као што је Цр ква о сво јим че ди ма бри ну ла у то ку ово зе маљ ског њи хо вог жи во та, да ју ћи им, као мај ка, пу но ћу бла го да ти и бла го сло ва сво јих кроз Све те Тај не и мо ли тве, та ко их она не на пу шта и не за бо ра вља ни у ча су смр ти, као ни по сле ње. За Цр кву, као и за са мо га Го спо да не ма мр твих јер је Бог наш Бог жи вих а не мр твих. У пред смрт ним ча со ви ма Цр ква се ста ра да мо ли тва ма, ис по ве шћу и при че шћем што бо ље при пре ми че­да сво ја за из ла зак пред ли це Бо жи је и пре ла зак у жи вот веч ни, а по сле смр ти не пре ки да ве зу љу ба ви пре ма њи ма, не го је на ста вља кроз по смрт не мо ли тве: опе ло, па ра сто се и по ме не.

Па ра стос је је дан од за у по ко је них чи но ва Цр кве Пра во слав не, ко ји се у од ре ђе не да не и вре ме на слу жи за упо ко је ње ду ша на ших усну лих срод ни ка. Па ра стос је реч грч ког по­ре кла, и зна чи: да ти по др шку, ста ти уз не ко га, за у зи ма ти се и по сре до ва­ти за не ко га, јер се у овој слу жби Цр­ква мо ли тва ма за у зи ма и по сре ду је пред Бо гом за сво је умр ле чла но ве. Па ра стос, као и оста ли за у по ко је ни об ре ди, је су у ства ри по себ ни чи но­ви ко је је Цр ква уста но ви ла у спо мен мр твих, као и по себ не мо ли тве за њих. Та прак са Цр кве да бри не о сво­јим усну лим чла но ви ма, за сни ва се, с јед не стра не, на дог мат ским раз ло­зи ма, а с дру ге стра не, на на след ству из ра ни јих пре хри шћан ских ре ли ги­

ја. Пре све га, сам по јам Цр кве као за јед ни це све тих, ко ја се са сто ји не са мо од жи вих не го и од усну лих ње­них чла но ва, као и ве ра у за гроб ни, бу ду ћи жи вот, у оп ште вас кр се ње и суд, има ли су као ну жну по сле ди цу при но ше ње мо ли та ва за бла же ни по кој и упо ко је ње ду ша оних ко ји су у Хри сту усну ли. Ка да се де си, да­кле, да не ко од на ших срод ни ка оде Го спо ду, он да му сле ду ју па ра сто си у тре ћи, де ве ти и че тр де се ти дан по­сле смр ти, као и на по ла го ди не и го­ди ну. Па ра сто си оп штег ка рак те ра, ко ји се вр ше за све усну ле оце, пра­о це и срод ни ке на ше, оба вља ју се на за ду шни це – да не по све ће не мр тви­ма, на ро чи то у су бо ту ме со пу сну и су бо ту уо чи Све те Пе де сет ни це. Сви ови па ра сто си у хри шћан ству до би­ли су ду бо ко ду хов но зна че ње. Та ко, па ра стос у тре ћи дан сим во ли зу је тро днев ни бо ра вак Хри ста у гро бу, а вр ши се и у част Све те Тро ји це, као са ме су шти не на ше хри шћан ске ве­ре. Де ве ти не се, пак, вр ше у знак де­вет чи но ва ан гел ских, са мо ли твом да се ду ша умр лог при бро ји њи хо­вим чи но ви ма. Че тр де сет ни ца се вр ши у част Ваз не се ња Го спод њег у че тр де се ти дан по Вас кр се њу. Го ди­шњи па ра стос вр ши се на дан истин­ског ро ђе ња за веч ни жи вот тј. на са­ми дан упо ко је ња.

Тре ба на гла си ти да жи ви чла­но ви по ро ди це и срод ни ци че сто гре ше пре ма сво јим по кој ни ци ма. Па ра стос је, пре све га, мо ли тва за умр ло га и тре ба га вр ши ти он да ка­да му при па да, а не он да ка да ви­ше од го ва ра на ма жи ви ма. То на­ро чи то ва жи за че тр де се то днев ни па ра стос, ко јег тре ба вр ши ти тач но у че тр де се ти дан од смр ти, ра чу­на ју ћи дан смр ти као пр ви дан. У

на ро ду, пак, вр ло че сто по ме ра ју тај па ра стос на су бо ту, ра чу на ју ћи ви ше ка ко ће лак ше до ћи уда ље ни или за по сле ни срод ни ци, те ис па­да да је па ра стос не ка го зба њих ра ди, а не мо ли тва умр ло га ра ди. Исти на, по лу го ди шњи, го ди шњи и дру ги па ра сто си, мо гу се по ме ри ти не ки дан ра ни је или ка сни је, али че тр де се то днев ни не би тре ба ло, јер је он од по себ но ве ли ког зна ча­ја за ду шу умр ло га.

За па ра стос се при пре ма ку ва на пше ни ца, во шта ни ца и ча ша ви на ко јим се пре ли ва ко љи во и гроб, ако се па ра стос вр ши на гро бљу. Ко љи во нас под се ћа на вас кр се ње умр ло га јер, по ре чи ма Хри сто вим, као што пше нич но зр но да би из ни кло и да­ло род, тре ба пр во ба ци ти у зе мљу да та мо ис тру не, та ко се и те ло умр ло­га пре да је зе мљи на ис тље ни је, да би по том вас кр сну ло за бу ду ћи жи вот. Упа ље на све ћа озна ча ва да је умр ли пре шао из мрач ног зе маљ ског жи во­та у веч ни жи вот све тло сти и исти не где си ја све тлост ли ца Бо жи је га.

Уз па ра сто се за упо ко је не до бро је да ва ти њи хо ва име на да се по ми њу на Све тој Ли тур ги ји ка да се че сти це, из ва ђе не за жи ве и умр ле, спу шта ју у Крв Го спод њу уз ре чи: Омиј Го спо­де, све том Кр вљу Тво јом гре хе ов де по ме ну тих слу гу Тво јих.

Цр ква вр ши па ра сто се и по ме не са мо за оне вер не ко ји су умр ли у за јед ни ци са њом, за бра њу ју ћи вр­ше ње па ра сто са као и по ми ња ње на за јед нич ким мо ли тва ма за не хри­шћа не, је ре ти ке, од лу че не од Цр кве и са мо у би це. Из у зе так чи ни са мо пре ма оним са мо у би ца ма ко ји су ди гли ру ку на се бе као ду шев ни бо­ле сни ци, те пре ма то ме, би ли не све­сни шта чи не. •

мО лИ ТВА цР КВе зА ње Не уПО КО Је Не ЧлА НО Ве

Па ра стосСве ште ник Ми лан Алим пић

Велики пост 2013 . Парохијски весник 17

БЕсЕда

Отац ми је већ по о дав но пре­ми нуо. А и мај ка не ка ко убр­зо по сле ње га. Оста ви ли су

ме не је дин ца си на. Док су они би ли у жи во ту у на шој ку ћи ви си ла је о зи ду ико на Св. Ђор ђа, а ис под ње о пра зни ци ма је све тлу ца ло кан­ди ло. За ико ном је би ла за де ну та ки та бо сиљ ка, ко јим је све ште ник осве ћи вао во ди цу пред сла ву и дру ге пра зни ке. И – се ћам се – мај ка би увек с про ле ћа из тог осве ће ног раз­го во ра и не скри ве не ра до сти, ко ју сам чи тао у њи хо вим очи ма, мно го пу та сам за кљу чио да су не из мер но срећ ни што има ју си на, на след ни ка свог, да им се име не за бо ра ви, да им се ло за не пре ки не.

Мој са го вор ник ту обо ри гла­ву, на ли цу му из би не ка ру мен, а

очи за бли ста ше као ђур ђев дан ска ро са на про лет њем сун цу. Са не­ком скру ше но шћу по гле да у ме не као да тра жи по моћ за сво ју да љу ис по вест.– И још не што – на ста ви он са да при гу ше ним гла сом – не­што што је по њи хо вом схва та њу ве о ма зна чај но: да им се слав ска све ћа не уга си, да се Ђур ђев дан у њи хо вој ку ћи и по сле њих по ми ње и сла ви, за на пре дак по том ства, за по кој њи хов. Али, оче дра ги, њи­хо ва се оче ки ва ња ни су ис пу ни ла. По сле њих у мо јој ку ћи ви ше ни је би ло ико не. Ни кан ди ла, ни бо сиљ­ка, ни све ште ни ка. Ни оне слав ске ђур ђев дан ске ат мос фе ре. То су за ме не, при зна јем, би ла пре жи ве­ла схва та ња, ко ја сам ја за јед но са њи ма, по мо ме ми шље њу, за на век

са хра нио.По глед му за лу та у не ку нео д ре­

ђе ност, ма ло се ус пра ви уз на слон сто ли це и на ста ви.– Оже нио сам се и по сле три го ди не до би ли смо си на. Он је на пре до вао а ми смо над њим бде ли. Био је сва на ша ра­дост, идол у на шој ку ћи и уко ли ко се при бли жа вао ње гов пр ви ро ђен­дан, ми смо се ужур ба но при пре­ма ли за све ча ност. Јер уме сто ро­ди тељ ске сла ве, од ре ди ли смо овај дан за на шу до ма ћу све ча ност, за на ше кућ но сла вље. До шао је и тај дан. Ни шта ни је би ло из о ста вље но, ни шта за бо ра вље но. Све је у на шој ку ћи ода ва ло ути сак ве ли ког сла­вља. Док је наш син тек про хо дао, не си гур ним ко ра ци ма кр ста рио по со би и из го ва рао по ко ју реч, у

Јед НА Ис ПО ВесТ

Ро ђен дан на шег до ма Отац Милосав Гвоздић

БЕсЕда

Парохијски весник Велики пост 2013.18

ку ћи се пи ло, је ло, ве се ло жа го ри­ло и пе ва ло. Го сти, за чи је смо се за до вољ ство ми у све му ста ра ли, би ли су очи глед но за до вољ ни и рас по ло же ни. Би ло је ле пих же ља и здра ви ца у здра вље, на пре дак и сре ћу на шег сла вље ни ка. А он као да је био све стан овог кул та, ко ји се чи ни у знак ње го ве лич но сти, све се не ка ко раз у зда ни је раз и гра вао и ше пу рио, раз гле дао и по ку ћи раз ба ци вао тек при мље не по кло не. Осо би то при ја тан ути сак је учи ни­ла кит ња ста и слат ко ре чи ва здра­ви ца на шег при ја те ља Ива на, ко ји је по же лео да нам син по ра сте, да бу де сре ћан, да га у жи во ту оче ку ју ус пе си у сва ком по ду хва ту, да бу де по нос сви ма.

На ста де кра так та јац, као да мој са бе сед ник сре ђу је ми сли за да љи ток сво је при че.– Све се свр ши ло ка сно у ноћ – на ста ви он са да очи­глед но са из ве сним уз бу ђе њем. – Же на оста де да бар уне ко ли ко до­ве де ку ћу у сва ко днев ни ред а ја се спре мих на по чи нак у со би, где је наш син већ био у ду бо ком де­ти њем сну. На гох се над ње го вом по сте љом, по љу бих га и ле гох. Ду­го сам се окре тао час на јед ну, час на дру гу стра ну, али – сна не ма. У гла ви ко ме ша ње ра зно вр сних ми­сли, пред очи ма ми се ука зу је ја сан лик по кој не мај ке, па оца, сли ка не гда шње жи вот не ат мос фе ре у на шој ку ћи и да на шњег ро ђен дан­ског сла вља. Све је то об у зи ма ло мо ју ду шу, ср це, ум, све мо је би­ће. Осе ћам као не ку ла ку гро зни­цу. Ноћ је од ми ца ла, а са њом и сан све да ље од ме не. Ни опа зио ни сам ка да је же на ле гла и од днев ног умо ра већ за спа ла. Уста нем, по гле­дам кроз про зор у ба шту, кроз ко­ју је пи рио то пао про лет њи по ве­та рац. Про ше тах со бом не ко ли ко пу та, па опет ле гох. Про сла ви смо ро ђен дан, ми слим. Ле по је би ло. Ле по је то сла ви ти ро ђен дан си­ну. При јат но је чу ти ле пе же ље уз здра ви це. Али... али до ђе не што, ис кр сну у ми сли ма нео бич но пи та­ње: За што, ка ко, у чи је име? „Не­ка по ра сте, не ка бу де здрав и жив, сре ћан и ду го ве чан“. – Стру ји ми кроз гла ву. Же лим то ја, по же ле ли су и сви на сла вљу. Же ли то сва ки

ро ди тељ. Али ... ко то де ли здра­вље и сре ћу, ко то на кра ју да је сам жи вот? Ја лич но осе тих да то ни сам ја. Ни Иван, ко ји је го во рио, ни оста ли, ко ји су све до бро по же­ле ли. Ја же лим све то, али опет по сво јој не мо­ћи, са мо же­лим. Же лим да не ко, не ка моћ ван мо је сна ге, ис пу ни те мо је ро ди тељ ске на де. Осе ћам да без те спо ља шње си ле, мо је же ље оста ју пра зне. Па ко га смо ми то при зи­ва ли у по моћ, ко ме за хва љи ва ли, у чи ју сла ву смо све оно чи ни ли? По ми слих, ако је то тек она ко, он­да ми се све ово сла вље учи них оту жним, на лик на пи смо на пи са­но, али ни ко ме не упу ће но, на зов, ко ји ни ко га не до зи ва. А че му та кав рад? Не не мо гу ће је, ни ко не пи ше пи смо без адре се или га упу ћу је на сво је соп стве но име, ни ко не упу­ћу је зов ве тру, то би био пра зан по­сао. И ов де, у овом ро ђен дан ском сла вљу мог пр вен ца, са свим на­шим же ља ма и на да ма, осе тих да смо ми не хо ти це, не ка ко не вољ но и под све сно за ро ни ли у не ки свет сна ге и мо ћи, ко ја на ма ни је свој­стве на. У гла ви ми од зва ња го вор Ива нов, ни жу се ре че ни це јед на за дру гом, као да их он са да у со би пре да мном ре ци ту је, али осе ћам ону пра зни ну, онај не до ста так без ко га све по ста је пра зно. Не ма оног нео п ход ног: не ка Бог дâ да бу де та­ко, Ње му хва ла за све. Ро ђен дан­ско сла вље – шап ће ми не што, па то је уства ри мо ли тва Бо гу за све на ше же ље и на де, бла го дар ност на да ру и ми мо на ше во ље. Без то га при зна ња, ово сла вље без све ће и та мја на, без ико не и бо сиљ ка – то је уства ри баш оно пи смо, упу ће­но без до вољ не адре се и без уред не мар ке на ње го вој ко вер ти. Не знам за што! За што да упу ћу јем та кво пи смо? Мо жда и не би сти гло где

тре ба.Убри са за ја пу ре но и ла ким зно­

јем оро ше но ли це, на лак ти се и про ду жи:– Ле жим и ћу тим – ми сли и осе ћа ња ро је се у ме ни. При се­ћам се про шло сти, ро ди те ља, сла­ве, ико не и кан ди ла. И нео ства ре­них на да ња мо јих ро ди те ља. Се тих се: ју че је био пе ти, а да нас је ше­сти мај. Ђур ђев дан осва њу је, кр сно име мо јих ро ди те ља – и мо је. Уста­нем, по гле дам на сат – че ти ри. Они спа ва ју. Обу кох се и умих. И ако је дав но би ло, се ћам се где бе јах скло нио на шу слав ску ико ну. Из ву­кох је по кри ве ну сло јем пра ши не и па у чи не, очи стих је и по ста вих на ме сто, где је не ка да ста ја ла. Но ге ми са ме кло ну ше и ја клек нух ис­под ње. Ду го сам се мо лио, од ср ца и искре но, као што је не ка да мај­ка чи ни ла. Уста дох и по љу бих лик Све ти те љев. Ох, ко ли ко за же лех да у ру ци, та ко пред ико ном, др жим при па ље ну во шта ни цу. Али где са­да да је на ђем? Вра тих се по но во у со бу си ну и же ни.– Уста ни, про­бу дих је, про бу ди и де те!– Ра но је још, ре че она, не ћеш ваљ да на по­сао са да?– Уста ни те, да нас је Ђур­ђев дан, на ша сла ва. Да нас је уства­ри ро ђен дан на шег си на. И мој. И твој. Ро ђен дан на ше ку ће.

Мој са бе сед ник за вр ши сво ју при чу, из гру ди му из ле те ду бок и сна жан уз дах а ли це му се оза ри:

– Оче, на ба ви ми, мо лим те, кан­ди ло за мо ју ико ну, а у не де љу до ђи да кр сти мо мо га си на! •

дЕШаВаЊа

Велики пост 2013 . Парохијски весник 19

Не мач ки пра во слав ни пу бли­ци ста го спо дин Кла ус Ке нет одр жао је у не де љу 28. ок то­

бра 2012. го ди не ве о ма на дах ну то пре да ва ње у пре пу ној Па ро хиј ској са ли Цр кве Ро ђе ња Пре све те Бо го­ро ди це у Ба тај ни ци. Те ма пре да ва­ња је би ла „Мој пут ка ве ри“, у ко ме

је г. Ке нет го во рио о свом бо го тра­жи тељ ском жи вот ном ис ку ству и упо зна ва њу са Пра во сла вљем, ко је је опи са но у ње го вој но во о бја вље ној на срп ском је зи ку књи зи „Кроз њи ве гла ди до Хле ба жи во та“. Књи гу је из да ла „Све ти го ра“, а про мо ви са­на је на ово го ди шњем бе о град ском Сај му књи га.

При сут ни на род је са ве ли ким ин те ре со ва њем и са пу но па жње пра тио из ла га ње ау то ра књи ге о ње го вом жи во ту и тра га њу за Исти­ном и Љу ба вљу. Кла ус Ке нет ро ђен као ри мо ка то лик у Че хо сло вач кој. Сво ју ду хов ну по тра гу је за по чео прак ти ку ју ћи тран сцен ден тал ну ме ди та ци ју, ин те ре су је се за окул­ти зам и ма ги ју, упо зна је се са јо­гом, хин ду и стич ком ре ли ги јом, бу ди змом. Жи ве ћи у Кал ку ти упо­зна је Мај ку Те ре зу и по пр ви пут жи во ту, ка ко је г. Ке нет на гла сио, осе ћа мај чин ску љу бав. Упо зна­ју ћи стар ца Со фро ни ја Са ха ро ва 1983 го ди не упо зна је и сву ле по ту Пра во слав не Цр кве. Овај су срет је

зна чај но про ме нио ње гов жи вот и Кла ус 1986. по ста је пра во слав ни хри шћа нин.

Ау тор је слу ша о ци ма пре нео сво је оду ше вље ње пра во слав ном ли тур ги јом и на гла сио ко ли ко је ње му, као и сва ком пра во слав ном хри шћа ни ну Све то при че шће бит­но у жи во ту и ре као да је ре дов но при че шћи ва ње су срет са Жи вим Бо гом и Ње го вом не из мер ном љу­ба вљу, ко ју је он тра жио још од свој де тињ ства.

На кон пре да ва ња при сут ни су Кла у су Ке не ту по ста вља ли пи та ња, на ко ја је он дао вр ло за ни мљи ве и ис кре не од го во ре на оду ше вље ње свих при сут них, ко ји су ње го во из­ла га ње про пра ти ли гро мо гла сним апла у зи ма.

Слу ша о ци ма је би ло ве о ма за­ни мљи во пра ти ти пре да ва ње го­спо ди на Ке не та, ње гов ди на ми чан стил из ла га ња пра ћен број ним по­ша ли ца ма. •

Ђор ђе Осто јић

Бо го тра жи тељ ски пут Кла у са Ке не та

Парохијски весник Велики пост 2013.20

ТЕМа БрОја

Примарна улога верске службе у Војсци Србије, као организованог вида

делатности традиционалних цркава и верских заједница у војној средини, јесте омогућавање уставног права припадника Војске Србије на остваривање слободе вероисповести. Та улога се остварује вршењем богослужбених делатности и осталих верских делатности.

Верска служба се организује и ради јачања духовних и моралних вредности припадника Војске Ср­бије, неговања војничких врлина и патриотизма, као и обликовања грађанске одговорности, што произ­лази из њене примарне улоге. Вер­ска служба је у функцији развоја, изградње, одржавања и повећања оперативних способности Војске Србије приликом извршавања свих дефинисаних мисија и задатака и нема сврху мисионарства цркава и верских заједница у војној средини. Команданти, начелници и директо­ри у Министарству одбране и Војсци Србије одговорни су за организацију верске службе у својим саставима и омогућавање остваривања слободе вероисповести припадника Војске Србије, као и за логистичку подршку у вршењу њених делатности.

Један од најважнијих норматив­них докумената из области уређења остваривања слободе вероиспове­сти припадника Војске Србије јесте Уредба о вршењу верске службе у Војсци Србије коју је Влада Репу­блике Србије донела 24. марта 2011. године. Доношењу Уредбе прет­

ходило је дефинисање модела за решавање питања верског живота у Војсци Србије, чија израда је от­почела још 2000. године и у оквиру које су проучена искуства српске и југословенске војске, као и искуства савремених страних армија. Доно­шењем Закона о црквама и верским заједницама 27. априла 2006. године и Закона о Војсци Србије 1. јануара 2008. године створене су законске претпоставке за ближе уређење ове области. Модел је након доношења поменутих закона било нужно до­радити, тако да је коначну форму и конкретизацију добио Уредбом о вршењу верске службе у Војсци Ср­бије. Полазно становиште мора бити да припадници Војске Србије, који су се изјаснили као верујући, јесу људи који у мањој или већој мери имају одређени верски живот и уве­рења из којих произилазе и етичка начела којима се руководе. Они не могу приликом одласка на посао ме­ханички одстрањивати своја верска уверења и одрицати их се само зато што постоји одређени проценат оних припадника који та уверења немају. Не може се верујућем припаднику

ВОЈНО сВешТеНсТВО

Верска служба у Војсци Србије

Пуковник Стевица Карапанџин

Суштина враћања верске службе у Војску Србије је у неопходностистварања услова за остваривање слободе вероисповести њених припадника

Богослужбене делатности обухватају вршење богослужења и верских обреда по аутономним прописима традиционал-них цркава и верских заједница. Остале верске делатности обухватају: учешће у планирању богослужбених и осталих верских делатности, анализи и извештавању; саветовање команданта (начелника или директора) јединице или уста-нове о верским питањима; организација предавања и беседа о духовно-моралним темама и поклоничких путовања; опремање богослужбених простора покретним стварима, богослужбеним предметима и литературом; надгледање рада војних свештеника, односно верских службеника и њихових помоћника своје традиционалне цркве, односно верске заједнице у потчињеним командама; ангажовање у припремама за извршење сложених задатака, као и у предузимању мера на превенцији ванредних догађаја, неприлагођеног понашања и негативних појава (суицид, злоупотреба психоак-тивних супстанци, секте, крађе и сл.); сарадња: са органима за морал и психолозима команде јединице или установе у реализацији морално-психолошких припрема, са осталим органима команде јединице или установе у организовању верских обреда поводом прослава државних, војних и верских празника и обележавања годишњица значајних догађаја из периода ослободилачких ратова Србије, с војним свештеницима, односно верским службеницима истог нивоа и с локал-ним свештеницима, односно верским службеницима; пастирско-саветодавни рад и оснивање црквеног хора.

Велики пост 2013 . Парохијски весник 21

ТЕМа БрОја

Ње го во Пре о све штен ство Епи скоп срем ски Г. Г. Ва­си ли је слу жио је на пра зник

Са бо ра Све тог Јо ва на Кр сти те ља (20. 1. 2013) Све ту Ар хи је реј ску Ли тур ги ју у Цр кви Ро ђе ња Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци.

На Све тој Ли тур ги ји Вла ди ка Ва­си ли је је ру ко по ло жио у чин ђа ко­на Пре дра га До ки ћа, бу ду ћег вој ног све ште ни ка у Ба тај ни ци.

Вла ди ка је у сво јој бе се ди на гла сио зна чај све ште нич ке слу жбе у вој сци.

Ли тур ги ји и ру ко по ло же њу је при­су ство вао и пу ков ник Сте ви ца Ка ра­пан џин, на чел ник Од се ка за ве ру у Оде ље њу за мо рал и ве ру у Упра ви за људ ске ре сур се (Ј­1) Ге не рал шта­ба Вој ске Ср би је.

По сле Ли тур ги је у са ли Све то сав­ског до ма Бо го ро ди чи не цр кве је при ре ђе на тр пе за љу ба ви за при сут­не го сте. Ђ.О.

Војске Србије забранити да своје вој­ничке врлине изграђује на етичким начелима своје вере (под условом да оне нису у супротности са зах­тевима војне службе). Занемари­вањем права верујућих припадника била би омогућена дискриминација секуларне мањине над верујућом већином, исто као што се утврђеним принципом добровољности спре­чава појава обрнутог процеса. Дру­гим речима, био би угрожен морал Војске у целини. Суштина враћања верске службе у Војску Србије је у неопходности стварања услова за остваривање слободе вероисповести њених припадника и то као уставног права једне специфичне категорије грађана, са специфичним обавеза­ма и правима, поштујући при томе у потпуности прописану законску и подзаконску регулативу. Ако они који себе сматрају атеистима немају проблем проналажења изворишта за свој морал, онда не би требало ни да имају проблем због тога што се у Војсци Србије омогућава право на остваривање слободе вероисповести онима који такве потребе имају.

Слобода вероисповести може се остваривати искључиво по сопстве­ној вољи и убеђењу, али првенствено уз уважавање обавеза које проис­тичу из војне службе. Као пример реафирмације већ поменуте саглас­ности државе и цркава и верских заједница, приликом дефинисања минималног периода у којем се припаднику Војске Србије – вер­нику православне вероисповести мора обезбедити учешће у богослу­жењима, јесте и обавеза поштовања 80. канона 5/6 Васељенског сабора, познатијег као Трулски. Имајући у виду да је слобода вероисповести припадника Војске Србије вредност од значаја за њене оперативне спо­собности, потребно је и даље улага­ти напоре ради достизања стандарда по којима ће остваривање те сло­боде бити омогућавано по опште­прихваћеним процедурама и иску­ственим нормама.

(Део ауторовог чланка објављеног у часопису Војно дело, зима/2011, стр. 271–291) •

Све та Ар хи је реј ска Ли тур ги ја на Са бор

Св. Јо ва на

Епископ сремски Г. Василије благосиља сабрани народ

Г. Предраг Докић, будући војни свештеник

дЕШаВаЊа

Парохијски весник Велики пост 2013.22

У не де љу, 23. де цем бра 2012, у са ли Бо го ро ди чи не цр кве у Ба тај ни ци, на дах ну то пре­

да ва ње под на зи вом „Цр ква и са­вре ме ни свет“ одр жао је о. Ми лић Дра го вић, ста ре ши на Цр кве Све тог Мар ка из Ужи ца.

Отац Ми лић је, по сле увод ног освр та на сам по јам Цр кве, го­во рио о основ ним прин ци пи ма на ко јим по чи ва са вре ме но на­ше дру штво, на гла сив ши да се на свет и дру гог чо ве ка углав ном гле да из пер спек ти ве ко ри сно сти, а са мо дру штво је по тро шач ко.

На во де ћи при ме ре из сво је па стир ске прак се, пре да вач је при сут ни ма илу стро вао на ко­ји на чин пра во слав ни хри шћа ни тре ба да се оп хо де пре ма дру ги­ма и ка ко да жи ве. О. Ми лић је кроз при че о Па три јар ху Па влу и пи ја ни ци, је ван ђел ску при­чу о гре шној же ни ко ју Хри стос спа са ва од смр ти ка ме но ва њем, ука зао на то ка ко дру го ме чо ве­ку тре ба при сту па ти с љу ба вљу и до бро том. По ми њу ћи при чу о Хри сто вом ис це ље њу гу ба ва ца, да ло се чу ти да Бог из до бро те

по ма же љу ди ма, али да сам чо­век рет ко ис ка зу је сво ју бла го­дар ност да Бож ју ми лост.

По сле из ла га ња о. Ми ли ћа Дра го ви ћа, усле ди ла су пи та­ња са бра них па ро хи ја на о при­че шћу, о Све то ме Ду ху, спа се њу ван Пра во слав не Цр кве и ве о­ма за ни мљи во пи та ње о сми слу при су ство ва ња Све тој Ли тур ги ји без при сту па ња Све том При че­шћу. Од го ва ра ју ћи на по ста вље­на пи та ња, пре да вач је по ја снио да по сто ји опа сност да, ако се на Ли тур ги ји не при че шћу је мо, Све та Ли тур ги ја из гле да као по­зо ри ште, јер се гу би сми сао са­ме слу жбе, а то је уче шће у Те лу Хри сто вом – Цр кви.

На кра ју пре да ва ња, о. Ми лић се још јед ном за хва лио до ма ћи ни ма на по зи ву и из ра зио на ду да ће се по но во ви де ти. • Ђ.О.

Одр жа но пре да ва ње о. Ми ли ћа Дра го ви ћа

о Цр кви и са вре ме ном све ту

Велики пост 2013 . Парохијски весник 23

ЧОВЕКОЉУБЉЕ

АК цИ ЈА дО БРО ВОљ НОГ дА ВА њА КР ВИ

По сле Све те Ли тур ги је у Не де љу 24. по Ду хо ви ма, 18. 11. 2012. год., у са ли Све то сав ског до ма Цр кве Ро ђе­ња Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци је ор га ни зо ва на ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви. Ак ци ји, ко ју је ор га ни­зо вао отац Спо мен ко Гру јић, ста ре­ши на хра ма у са рад њи да За во дом за тран сфу зи ју кр ви Бол ни це у Зе му ну, се ода звао не та ко ве ли ки број Ба тај­ни ча на, но осо бље За во да је из ра зи ло сво ју ве ли ку за хвал ност се стра ма и бра ћи до бре во ље ко ји су на шли вре­ме на и сна ге да по мог ну они ма ко ји­ма је крв нео п ход на.

За хва љу је мо се сви ма ко ји су се ода­зва ли овом чо ве ко љу би вом по ду хва ту и из ра жа ва мо ис кре ну на ду да ће мо се ви де ти и сле де ћи пут.

ПРО слА Вље Не мАТе РИ­це у НАшОЈ цРКВИ

У Неде љу Пра о та ца, 30. децем бра 2012. годи не, у Цркви Рође ња Пре све­те Бого ро ди це у Батај ни ци је све ча но про сла вљен Пра зник мај ки. После Све те Литур ги је, коју је слу жио про­то је реј Спо мен ко Гру јић, ста ре ши на цркве, и при че шћа мно штва сабра ног наро да Бож јег, уче ни ци ОШ „Бран ко Ради че вић“ из Батај ни це су у цркви отпе ва ли неко ли ко при год них песа ма у част мај ки.

Све ча ни про грам је наста вљен у крца тој сали Све то сав ског дома Бого­ро ди чи не цркве, а ђаци, пред во ђе­

ни сво јом учи те љи цом Милан ком Чабри ло и веро у чи те љи цом Жељ ком Павло вић, су одр жа ли при го дан полу­ча сов ни музич ко­сцен ски про грам посве ћен не само мај ка ма, него и оче­ви ма, бака ма и дека ма. Про грам се састо јао од лепих песа ма, које је извео Хор уче ни ка веро на у ке, при год них реци та ла и дра ма ти за ци ја.

Публи ка је апла у зи ма про пра ти ла сва ку изве де ну тач ку, а уче сни ци ма и дру гој при сут ној деци су поде ље­ни паке ти ћи; при пре ми ла их је Сто ја Мир ја нић, која је про шле годи не иза­бра на за „мај ку“. Ове годи не, у цркви, после Све те Литур ги је, Огњен Павло­вић и Михај ло Трај ко вић, деча ци који пома жу у цркве ном олта ру, за сле де ћу годи ну си иза бра ли Лиди ју Було вић, учи те љи цу из Батај ни це.

При сут ни су после при ред бе поча­шће ни послу же њем и пићем, тру дом про ти ни ца Невен ке, Сне же и Боја не.

Пре и после све ча ног про гра ма за Мате ри це, у цркве ној сали учи те љи­ца Мари ја Ђурић и веро у чи тељ Ђор ђе Осто јић су орга ни зо ва ли хума ни тар­ну про да ју божић них укра са, које су при пре ма ла деца са веро на у ке из ОШ „Бран ко Ради че вић“. При ку пље на нов ча на сред ства од про да је и при ло­га, у изно су од 48 000 дина ра, усме ре­на су за потре бе опе ра ци је очи ју мале Ива не Ђор ђе вић из Нових Бановаца.

Ђ.О.

Помо зи мо Сте фа ну Велич ко ви ћу који болу је од цере брал не пара­ли зе да оде на тран сплан та ци ју матич них ћели ја у Беч.Помо зи те и Ви Сте фа ну да има срећ ни је детињ ство као и сва оста­ла деца и да ста не на сво је ноге.Свој при лог може те упла ти ти на рачун бр. 205–9001013369355–71 код Комер ци јал не бан ке А.Д.Рачун је отво рен на име: ВЕЉ КО­ВИЋ ИВА НА, Ул. Вој во ђан ских бри га да 107/1, 11273 Батај ни ца

Све ште ник Вла ди мир Жив ко вић из Беч ме на има 33 го ди не, отац је тро је де це. О. Вла ди мир је обо лео од акут­не ми је ло ид не ле у ке ми је и по треб но му је кли нич ко ле че ње ком би но ва­ном хе ми о те ра пи јом у тра ја њу од че­ти ри не де ље.За од ла зак на ле че ње и тран сплан та­ци ју ко шта не ср жи је по треб но при­ку пи ти 130.000 евра.Епар хи ја срем ска је по кре ну ла ак­ци ју при ку пља ња сред ста ва, а Епи­скоп срем ски Го спо дин Ва си ли је је за спро во ђе ње ове ху ма ни тар не ак ци је овла стио је ре ја Сре те на Ла за ре ви ћа, па ро ха рум ског (моб. 063426624).Сво ју по моћ мо же те упла ти ти на ра­чун код Бан ке Ин те за.Упла та на име: Сре тен Ла за ре вићСвр ха упла те: За ле че ње све ште ни ка Вла ди ми ра Жив ко ви ћаБр. ра чу на: 160­1­73По зив на бр. 58­102­0000095/1

Ше сто го ди шња Ива на Ђор ђе вић има озби љан здрав стве ни про блем због ког јој је угро жен вид, а по­треб но јој је још 35.000 до ла ра за од ла зак на опе ра ци ју у САД.Сва ка Ва ша по моћ је од ве ли ке ко­ри сти – Ваш ма ли до при нос Ива ни је СВЕ.По моћ мо же те упла ти ти на жи ро ра чун 340–31065720–79 код Ер сте бан ке.Ак ти ван је и СМС сер вис – за СМС упла ту уку цај: CEN TAR OD BOJ KA ZA ICU и све то по ша љи на 4111, це на по ру ке је 100 дин+пдв.

Парохијски весник Велики пост 2013.24

сВЕТИ саВа

Уче ни ци Основ не шко ле „Бран­ко Ради че вић“ изве ли су уочи Све тог Саве, 26. јану а ра 2013.

годи не, при го дан про грам у пре пу­ном Све то сав ском дому Цркве Рође­ња Пре све те Бого ро ди це у Батај ни­ци, пред во ђе ни настав ни цом срп­ског Ани том Петро вић Бог да но вић.

На почет ку про гра ма Хор ОШ „Бран ко Ради че вић“ је отпе вао Хим ну Све том Сави. Затим су усле­ди ле реци та ци је: Школ ска пра­знич на песма, С. Ста ни ши ћа (Вук Петро вић 2­2), Знаш ли ко те љуби сил но, Св. Вла ди ка Нико лај Вели­ми ро вић (Лука Мале ше вић, Мари­ја Павић и Уна Јаћи мо вић 4­2),

Текст Мати је Бећ ко ви ћа (Ната ли ја Недић 4­2).

Након поме ну тих песа ма, Хор је отпе вао ком по зи ци ју Све ти Сава, Мило ра да Ђури ћа, и наста вље не су декла ма ци је: Сло во о Све том Сави (Ната ша Тор би ца, Раст ко Аћи мо­

вић, Мили ца Мла де но вић и Алек­са Гопић 4­2), О поре клу, Десан ке Мак си мо вић (Вален ти на Секу лић, Павле Гво здић, Тео до ра Пајо вић 4­2), Сави ни изво ри Љубо ми ра Ћори ли ћа (Мина Бошко вић, Сте­ван Мар ти но вић, Нема ња Мило­ше вић, Вук Тома ше вић, Деа на Зар­вић, Дра га на Пав ко вић 4­2).

Хор је потом извео песму Савин­дан, за којом су реци то ва не пес­ме: Жити је Јова на Дучи ћа (Нико­ла Гајић и Мили ца Видо вић 6­5), Симо ни да Мила на Раки ћа (Ради ца Кне же вић 6­1), Јефи ми ја Мила на Раки ћа (Маја Црно мар ко вић 8­2).

Све то сав ска при ред ба у Бого ро ди чи ној цркви

Велики пост 2013 . Парохијски весник 25

сВЕТИ саВа

Савин дан 2013.На пра зник Све тог Саве, 27. јану а ра 2013. годи не, Све ту Литур ги ју у Цркви

Рође ња Пре све те Бого ро ди це у Батај ни ци је слу жио про то је реј Спо мен­ко Гру јић уз саслу же ње јере ја Мила на Алим пи ћа и Але на Вука ши на. На

Литур ги ји су пева ли уче ни ци веро на у ке, чла но ви Малог хора, који води веро у чи­тељ Жељ ка Павло вић.

После Све те Литур ги је пре ре за ни су слав ски кола чи при не се ни у част првог Архи е пи ско па срп ског Све тог Саве, који се про сла вља као школ ска сла ва. Ово го­ди шњи све то сав ски кумо ви Дејан и Весна Бач ко вић су део славског кола ча пре да­ли кумо ви ма за наред ну годи ну, поро ди ци Радо ва на и Ире не Пили по вић.

Након осве ће ња и реза ња кола ча, при го дан реци тал су изве ли уче ни ци веро­на у ке из ОШ „Бран ко Ради че вић“ и ОШ „Све ти слав Голу бо вић Митра ље та“ из Батај ни це. Оку пље ној деци су потом све то сав ски кумо ви поде ли ли при пре мље не паке ти ће, а све ште ни ци нафо ру и ико ни це Све тог Саве. Ђ.О.

Сле де ћа тач ка про гра ма је била дра ма ти за ци ја под нази вом Кра­љи ца Јеле на Б. Милен ко ви ћа. Уло­ге су одлич но изне ли: Дани је ла Арча ба и Ана ста си ја Марин ко из 5­3, Мак сим Ста мен ко вић, Милош Гајић и Лука Мишић из 5­2 и Срђан Кри во шић из 5­1.

За крај, уче ни ци 8­4 – Андреј Радо вић, Дра ги ца Видо вић, Сара Ора ша нин, Јова на Кукољ и Анђе ла Пау но вић – реци то ва ли су Ходо ча­шће Љ. Симо ви ћа.

По завр шет ку про гра ма оку­пље ни ма се испред Цркве Рође ња Пре све те Бого ро ди це обра тио о. Милан Алим пић и захва лио се на одлич но при ре ђе ном насту пу. •

Ђорђе Остојић

Породица ПилиповићПородица Бачковић

у Ош „БРАНКО РАдИЧеВИћ“Свечано је прослављен, уз одлично припремљен програм, празник Светог Саве и у „Бранку“. Овогодишњи кум о. Милан Алимпић је предао кумство за наредну годину вероучитељу Ђорђу Остојићу.

Парохијски весник Велики пост 2013.26

дЕШаВаЊа

Ве ће Град ске оп шти не Зе мун је на 103. сед ни ци одр жа­ној 10. фе бру а ра 2012. год.,

на кон раз ма тра ња пред ло га наше ЦО, донело ре ше ње о ан га жо ва њу сред ста ва Хра му Ро ђе ња Пре све те Бо го ро ди це у Ба тај ни ци за уре ђе ња пор те хра ма.

Град ска оп шти на Зе мун већ го­ди на ма бри не и по ма же Храм Ро­ђе ња Пре све те Бо го ро ди це. Уре­ђе ње пор те хра ма је нео п ход но с об зи ром на то да је Цр ква ду хов­

ни цен тар сва ко днев ног оку пља ња вер ни ка Ба тај ни це, а пред ста вља и школ ско­вер ски цен тар Епар хи је срем ске.

Са мо уре ђе ње пор те је под ра зу­ме ва ло: чи шће ње пор те од на си па тј. ста ре ци гле, гвожђа и шу та; на­си па ње песка и хумуса; по пу ња ва­ње и ни ве ли са ње те ре на; ђу бре ње и се ја ње но ве тра ве. Пре наведених радова приступило се ко па њу бу на­ра са тех нич ком во дом и по ста вља­њу за лив ног си сте ма Хантер­принт

за редовно наводњавање травњака у црквеној порти.

Има ју ћи у ви ду да су Од лу ком о бу џе ту Град ске оп шти не Зе мун пла ни ра на сред ства за вер ске за­јед ни це, пред ло же но је ан га жо ва­ње де ла сред ста ва за го ре на ве де не ра до ве у пор ти Бо го ро дич ног хра­ма у Ба тај ни ци на пред лог ста ре­ши не хра ма.

Све планиране радове смо завр­шили, чак и ви ше од пред ви ђе ног – на при мер, уре ђу ју ћи пор ту на су­

уРе ђе ње ТРАВ њА КА И ПО сТА ВљА ње сИ сТе мА зА НА ВОд њА ВА ње

Гра ђе вин ски ра до ви у 2012. го ди ни

Про то је реј Спо мен ко Гру јић

Новоуређена порта наше цркве, опремљена аутоматским системом за наводњавање

Велики пост 2013 . Парохијски весник 27

дЕШаВаЊа

ли смо 40 то на ђу бри ва и по се ја ли 240 ки ло гра ма се мен а пар ков ске тра ве ита ли јан ског про из во ђа ча. Нови травњак је својим зеленилом знатно улепшао нашу црквену пор­ту, а редовно заливање новоинста­лираним аутоматским системом за наводњавање гарантује да ће црк­вена порта и даље бити украшена пажљиво изабраном вегетацијом.

НО ВИ ПАР КИНГ

У току лета 2012. године, реа­лизовали смо уређење паркинга испред порте нашег храма. Због велике фреквенције посетилаца, како наше цркве тако и поште које се налази унутар црквеног дво­ришта, указала се неодложна по­треба да уредимо додатни паркинг са значајно већим бројем паркинг места јер сам паркинг унутар пор­те својим капацитетом није пого­дан за „јавни паркинг“ већ искљу­чиво за потребе парохијског дома и његових станара.

Из град њом пар кинг про сто ра ис­пред хра ма за 15–20 во зи ла омо­гућили смо несметано паркирање посетиоцима цркве и поште ван црквеног дворишта.

За из ра ду пар кинг про сто ра ис­пред хра ма бескрајно смо за хвал ни пред у зе ћу БЕ ТОН ПЛУС, на шим па ро хи ја ни ма го спо ди ну Оле гу Ку­ко љу и го спо ди ну Мар ку Три ви ћу као и њи хо вим по ро ди ца ма.

Ре НО ВИ РА ње сВе ТО­сАВ сКОГ дО мА

У про те клој го ди ни из вр ши­ли смо ге не рал но уре ђе ње Све­то сав ског до ма по ред хра ма као и про ши ре ње ку хи ње ко ја пра ти Све то сав ски дом, те гип сар ске и мо лер ске ра до ве и на бав ку де ла ин вен та ра ко ји нам је не до ста јао. У овим по сло ви ма по мо гли су нам, по ред Град ске оп шти не Зе мун, и на ши вер ни ци: Бо ро Са мар џић, Ми лан Цре вар, Ду шан Па вло вић, Бран ко Чу лић, Бран ко Ку кољ, Вла­ди мир Мар ко вић и Ђу ро Шкр бић, на њи хо вом не себичном тру ду им се неизмерно захваљујемо. •

На ше је оба ве за, као ваших пароха и духовника, да се мо ли мо Го спо ду, Пре све тој

Бо го ро ди ци и Све то м Кне зу Ла за­ру да вама – на шим благочестивим до бро тво ри ма и при ло жни ци ма прихвати и награди свако ваше до­бр о де ло, те да увек као и до са да мо жете од сво га тру да и ра да сво јој све ти њи чи ните и по ма жете.

Чи не ћи до бро сво јој Све тој Цр­кви из гра ђу је те се бе. Све што Црк­ви чините – чините спо ме на ради сво јој ду ши, и ка да од свих људи бу де те за бо ра вље ни од Го спо да

не ће те, јер ва ша до бра де ла ви ди Отац наш не бе ски.

Због тога смо и ду жни и оба ве зни да помажемо, не од сво га суви шка ко ји нам пре тек не, не го да се жр­тву је мо и чи ни мо до бра де ла, да нам не до са ди, јер по жр тви сво јој би ће мо пре по зна ти.

Као што до ма ћин не пре ста но бди је над сво јим жит ном по љем, та ко и ми све ште ни ци ово га хра­ма ду жни смо, ко ли ко је то у на шој мо ћи да наш све ти храм, пор та и сви пра те ћи објек ти сва ке го ди не из гле да ју леп ше и бо ље. С.Г.

Реновирана сала Светосавског дома наше цркве

ЧИНИмО дОБРА делА душе сВОЈе РАдИ

Велики новоизграђени паркинг испред црквене порте

Парохијски весник Велики пост 2013.28

МаНасТИрИ

У бли зи ни Ру ме, на ла зи се ак ти­ван, жен ски ма на стир. Иа ко је са гра ђен у ре ла тив но но ви је до­

ба, исто ри јат ма на сти ра Ја зак је знат­но ста ри ји. Ле ген да га ве зу је за де спо та Јо ва на Бран ко ви ћа, а у ње му су јед но вре ме би ле мо шти Св. ца ра Уро ша.

То што је од свих фру шко гор ских ма на сти ра нај мла ђи (гра ђен од 1736. до 1758. го ди не) ни је сме та ло ма на­сти ру Ја зак да, ме ша ју ћи ста ру срп­ску ар хи тек ту ру са ба рок ним и, што је по себ но бит но, ислам ским ути ца­ји ма, оства ри ве ро ват но нај леп ши ар хи тек тон ски спо ме ник на Фру шкој го ри. Иа ко је са гра ђен ре ла тив но у но ви је до ба исто ри јат овог ма на сти­ра је знат но ста ри ји, а јед на из у зет но ле па ле ген да опи су је на ста нак ста рог ма на сти ра Ја зак ко ји је на не ки на­чин ис хо ди ште овог но вог ма на сти­ра.

Ве за са Бран ко ви ћи ма

На по ла са та хо да се вер но од да на­шњег ма на сти ра, ки ло ме тар по ви ше, на ла зе се оста ци ста рог ма на сти ра Ја зак ко ји је по диг нут ве ро ват но кра­јем XV ве ка, а, по пр ви пут у пи са ним из во ри ма (бар они ма ко ји су са чу­ва ни) спо ми ње се 1522. го ди не. Био је по све ћен Ва ве де њу Бо го ро ди це и ле ген да га ве зу је за де спо та Јо ва на Бран ко ви ћа (1499–1502). Још и да­нас се мо гу ви де ти ње го ви оста ци, а мо на хи ње из са да шњег Ја ска до пре не ко ли ко го ди на, пре ту ра ју ћи по ру ше ви на ма, на и ла зи ле су на де ло­ве шу та на ко ји ма су се мо гли ви де­ти оста ци фре са ка, што зна ци да је Ста ри Ја зак био исли кан фре ска ма (жи во пи сан). Та чи ње ни ца го во ри да је он био у то вре ме до ста до бр ог ма­те ри јал ног ста ња. Су де ћи по ви си ни сво те (6000 ак чи) и го ди шњим да­ва њи ма (600 ак чи) ко је је ма на стир да вао Тур ци ма (1566) из гле да да по­сед ко ји је имао ни је био та ко ма ли, а де се так го ди на ка сни је он је чак и по ве ћан јер су му и го ди шња да ва ња

по ра сла на 1400 ак чи. Вре ме ном је ма на стир оси ро ма шио та ко да опат Бо ни ни (1702) на во ди да је у Ста ром Ја ску би ло осам мо на ха, али због си­ро ма штва су жи ве ли ско ро као про­сја ци. „У ње му не ма ни шта на ро чи то да се ви ди, јер је ма ли. Цр ква је це­ла укра ше на фре ска ма, ура ђе ним у ста ром сти лу, и има јед ну ку по лу. Ма на стир је цео раз ру шен, али се на осно ву са мих ру ше ви на мо же на­зре ти рас кош ко јом је био са гра ђен. Са да не ма ни шта осим јед не уре ђе­не ку ће, у ко јој жи ви осам ка лу ђе ра. Они слу же у по ме ну тој цр кви. Жи ве го то во као про сја ци, јер не ма ју, као дру ги ма на сти ри, има ња да би се мо гли из др жа ва ти“. Бу ду ћи за ба чен, Ста ри Ја зак је жи во та рио и мо на си су у ње му жи ве ли ве о ма те шко, та ко да по сто ји мо гућ ност да је не ко ли ко пу та био на пу штан и ожи вља ван. По не ким из во ри ма у ње му је би ла сво­је вре ме но раз ви је на пре пи си вач ка де лат ност, но због си ро ма штва те шко да је и та да по сто ја ла.

Култ Све тог ца ра Уро ша

То је тра ја ло та ко све до 1705. го­ди не ка да је мо нах Хри сто фор до нео мо шти Све тог ца ра Уро ша из ма на­сти ра Су ди ко ве код Не ро ди мља на Ли му. Од та да се по чео раз ви ја ти култ ца ра Уро ша. До та да не ин те ре­сан тан Ста ри Ја зак је од јед ном по­стао при вла чан за мно го број не по­се ти о це ко ји су хте ли да ви де и да се по кло не мо шти ма не срећ но га ца ра Уро ша, по след њег из сјај не ло зе Не­ма њи ћа. С по ве ћа њем бро ја по се­ти ла ца осет но је по рас тао и при ход ста рог ма на сти ра, а ке ли је Ста рог Ја ска су по ста ле те сне за при ма ње на ра слог брат ства и мно го број них по се ти ла ца. Из не ког раз ло га 1726. го ди не мо шти ца ра Уро ша су од не те у ма на стир Врд ник, а од мах по том у Кру ше дол. Уско ро су жи те љи ме ста Ја ска упу ти ли мол бу ми тро по ли ту Ви ћен ти ју Јо ва но ви ћу (1731–37) да

се мо шти вра те, што је овај та ко и ре шио. Сто га је 1736. (у вре ме игу­ма на Сте фа на Ди ми три је ви ћа) на ме сту зва ном Гра дац по че ло по ди­за ње но во га ма на сти ра (да на шњег). Ин те ре сант но је да су та да мо на си у овом ма на сти ру (би ло их је укуп но 8) би ли ве о ма мла ди и да је нај ста ри ји имао тек 30 го ди на. Из не ког раз ло­га град ња но вог ма на сти ра је ишла спо ро та ко да још 1753. го ди не цр ква (те го ди не је по диг нут зво ник) ни је би ла не са мо жи во пи са на (осли ка на) већ ни окре че на, а ни кров још ни је био по диг нут, па је би ла пре кри ве на да ска ма од ча мо ви не. Зво ник се тек зи дао. Ипак, иа ко не до вр ше на, цр­ква је има ла свој ико но стас ко ји су ра ди ли срп ски умет ни ци. Ка кав је то био ико но стас оста је тај на јер од ње­га ни шта ни је оста ло. Ипак, до 1763. го ди не зи дар ски ра до ви су би ли за­вр ше ни и ма на стир се по ја вио у свој сво јој ле по ти. Мо на си ни су че ка ли да се ма на стир до кра ја из гра ди та ко да су се већ 1741. го ди не усе ли ли. Од те го ди не и Ста ри Ја зак би ва пре тво рен у жен ски ма на стир. Тих пр вих го ди­на из гле да да су оба ма на сти ра би ла ве о ма ак тив на. Док Ста ри Ја зак има 13 мо на хи ња, Но ви Ја зак има 11 мо­на ха, 2 ђа ка, 2 слу ге, 7 пр ња во ра ца. Ста ри Ја зак је жи вео свој жи вот, па цар ски иза сла ник гроф Ха дик на во ди у свом из ве шта ју да ка лу ђе ри це има­ју пра ста ру али ле пу цр кви цу, али згра да у ко јој ста ну ју би ла је у ве о ма ло шем ста њу (1769).

Ста ри Ја зак

Ста ром Ја ску, као жен ском ма на­сти ру, ни је био су ђен дуг жи вот и већ 1774. го ди не би ва уки нут, а по на ре­ђе њу ау стриј ских вла сти он је не са­мо ра се љен већ и сру шен. Осим то га би ло је на ре ђе но да се три пре о ста ле ка лу ђе ри це вра те све тов ном жи во ту (игу ма ни ја На ста си ја, Епи сти ми ја и Те о фа на). Ипак, то ни је био ње гов крај јер на ре ђе ње ни је до кра ја из вр­

ФРушКОГОРсКИ мАНАсТИРИ

Ма на стир Ја зак

Велики пост 2013 . Парохијски весник 29

МаНасТИрИ

ше но та ко да још 1775. го ди не по сто­је и ма на стир ска цр ква и ке ли је, али са да у са свим ло шем ста њу. Чак и на­кон ру ше ња он је по стао ме сто где се на род оку пљао о Бо го ро ди чи не да не. По след ња игу ма ни ја ма на сти ра је би­ла На ста си ја (ро дом из Ири га) ко ја је са мо на хи њом Епи сти ми јом (ина че, сво јом ћер ком) и Те о фа ном за тво ри­ла ма на стир. Као дра го це ност у ма­на сти ру су се чу ва ле ико не Спа си те­ља и Бо го ро ди це, при ло зи игу ма ни је На ста си је и кће ри јој Епи сти ми је.

Са да шњи ма на стир

Да на шњи ма на стир ски ком плекс се са сто ји из цр кве са зво ни ком, ко­на ци ма ко ји са три стра не окру жу ју цр кву, док је са че твр те стра не ви­со ки за штит ни зид. У ма на стир ски ком плекс уво ди вас за сво ђе ни про­лаз кроз ко ји ула зи те у трав на то дво­ри ште са мно штвом ве о ма бри жљи во га је ног цве ћа. У сре ди ни дво ри шта уз ди же се цр ква са ви ше ма сив ним не го вит ким зво ни ком. Оно што вам од мах па да у очи је сте ле по та цр кве­не фа са де. Цр ква је зи да на на из ме­нич ном упо тре бом цр ве не ци гле и бе лог ка ме на, што фа са ди да је ша ро­ли кост де ко ра. Осим то га фа са да је

не у о би ча је но из де ко ри са на тур ским (ислам ским) де ко ра тив ним гра ђе­вин ским еле мен ти ма. Уз цр кву се на сла ња тро спрат ни зво ник из гра ђен под пот пу ним ути ца јем ба ро ка. Зво­ник има отво ре ни трем, а на пр вом спра ту ка пе лу ко ја ни је у функ ци ји. Де се то стра но ку бе, не су ви ше укра­ше но, са де сет про зо ра, упот пу ња ва ову ле пу сли ку. Уну тра шњост цр кве укра ша ва ико но стас ко ји је из ра дио Ди ми три је Ба че вић 1769. го ди не, а уз по моћ сво јих уче ни ка Те о до­ра Кра чу на и Ди ми три ја По по ви ћа. Сам ико но стас има укуп но 58 ико­на по де ље них у пет зо на. Ура ђен је у ба рок ном сти лу та ко да на ико на ма до ла зе до из ра жа ја при ка зи пеј са жа у по за ди ни фи гу ра. На са мом вр ху ико но ста са на ла зи се ве ли ки по зла­ће ни крст са обе стра не окру жен ико­на ма. Оно што не до зво ља ва да овај за и ста леп ико но стас до ђе до пу ног из ра жа ја је су два ма сив на сту ба ко­ји при др жа ва ју ку бе, али и за кла ња ју ско ро по ло ви ну ико но ста са. Због то га не ће те би ти у мо гућ но сти да јед ним по гле дом об у хва ти те цео ико но стас, што је не сум њи во ве ли ка ште та. Ис­пред два сту ба, ко ји она ко не так тич­но за кла ња ју ико но стас, на ла зе се две из ван ред но ле пе ико не ко је су ура­

мље не у ма сив не тро но ве. Пр ва ико­на је сте пред ста ва Бо го ро ди це и овај рад се при пи су је Те о до ру Кра чу ну (1770). Ис под тро на на ла зе се мо шти Све те Ана ста си је Ри мљан ке ко је је до био кнез Ла зар на кон сво је по се те Све тој го ри. Дру га ико на при па да не­по зна том ау то ру (пот пи са на са А. С.) и на њој је на сли кан Све ти цар Урош (1776), по след њи и нај не срећ ни ји при пад ник ве ли ке по ро ди це Не ма­њић. Не ка да, ис под ове ико не у ки во­ту су ле жа ле мо шти ца ра Уро ша. Са стра не се на ла зи ар хи је реј ски трон са ико ном Св. Ни ко ле ко ја је рад Гри­го ри ја Да ви до ви ћа Об ши ћа (1784). Трон је ура ђен из ван ред но пре ци зно са мно штвом де та ља ко је је те шко све и при ме ти ти. Да би ути сак био још ве ћи, сви тро но ви (они са ико на ма и ар хи је реј ски) као и ико но стас су по­зла ће ни та ко да се у по лу мра ку цр кве пре си ја ва ју да ју ћи не ки чу де сан ути­сак. Ге не рал на ре кон струк ци ја ма­на сти ра из вр ше на је из ме ђу 1926. и 1930. го ди не.

У то ку Дру гог свет ског ра та стра да­ли су ма на стир ски ко на ци, док је цр­ква оста ла нео ште ће на. Сла ва ма на­сти ра Ја зак су Ду хо ви (Тро ји це) – 50. дан по сле Вас кр са. •Извор: http://360.virtualnigrad.com

Парохијски весник Велики пост 2013.30

Од Oџака бе га Љу бо ви ћа, пет­на е стак ки ло ме та ра пре ко ри је ке За лом ке, уз ду гач ку

не ку ди ну, сти же се до бр да Стра­же ви ца. Пут је за ни мљив са мно го ли је пих се ла и за се о ка Не ве си ња, исто риј ског гра ди ћа у кр ше ви тој Хер це го ви ни. Ов де је пу кла пр ва и дру га не ве сињ ска пу шка. Гор шта­ци су ди гли уста нак про тив Ту ра ка и њи хо вог зу лу ма ко га ни су мо гли ви ше тр пи ти. Хра бри Не ве сињ ци су би ли у ра ту ве ли ки рат ни ци, а у ми ру го сто при мљи ви и до бри до­ма ћи ни. Не ве си ње у пре во ду зна чи сње жна до ли на. Мно ги су на ро ди до ла зи ли и про ла зи ли овим кра је­ви ма, а то по твр ђу је кр ста ти ка мен ко га су по ста ви ли Гр ци. А они су оти шли са ових под руч ја у дав на вре ме на, на Илин дан, по по вр ши ци сни је га и ле да. При ми је ти ли смо и два де се так сте ћа ка на зва них „Ср ђе­во гро бље“. Ко је, ка да и ка ко из нио ов дје те ли је по ис кле са не спо ме­ни ке, те шке по не ко ли ко то на? То са ми Бог зна!

Био нам је за ни мљив пут, а ми же ли мо да вам ка же мо шта смо ви дје ли и шта нам је ис при чао вре­ме шни ста рац, си је де ко се са би је­лом бра дом и бр ко ви ма. Гле да мо га и сти че мо ути сак, као да смо ци је ли ви јек и ви ше вра ће ни уна­зад. Ли це му је би ло за ја пу ре но, свје же обо је но ба кре ном бо јом, а пла вим очи ма ис под ду гач ких би­је лих обр ва, гле да нас ра до зна лим, бла гим по гле дом. На гла ви му је ка па за вра та, окру гла цр на, на вр ху цр ве на чо ја из ве зе на злат ним кон­цем са кр стом и че ти ри сло ва „С“. Цр на око лиш на ка пи је жал за ко­сов ским ју на ци ма из ги ну лим због

срп ске не сло ге. На ти је лу је би је ла ко шу ља од бо та не, руч но ши ве на, цр ве ни џе ма дан укра шен злат ним ни ти ма, ра шне пла ве чак ши ре и ша ре ни то злу ци.

На но га ма опан ци ко жни пре­пле та ши, са опу том офар ба ном кре чом у би је лу бо ју. На ра ме ну је имао тор бу ву не ну са ду гач ким по­вра зи ма и ша ре ним ки ћан ка ма. У ли је вој ру ци је др жао ли је пе ја во­ро ве гу сле, тра ди ци о нал ни ин стру­мент ово га кра ја, а у де сној кри во гу да ло на ко ме је из ре зба ре на зми­ја отров ни ца и стру на од коњ ског ре па, и на гу да лу и на гу сла ма. Сви

смо се ра до сли ка ли са њим, за не­сва ки да шњи до жи вљај.

Пи та мо га: Де ко, гдје смо ми са­да?

– Дје цо, до шли сте на бр до Стра­же ви ца, ода кле као из птич је пер­спек ти ве гле да те се ло Сла то, јед но од нај љеп ших се ла у Ре пу бли ци Срп ској и ши ре.

– Шта све ов де има?– Ово је јед но здра во мје сто, не­

так ну те при ро де, са ве ли ким бро­јем вре ла, чи сте и пит ке из вор ске во де. Нај по зна ти је је чу де сно ље­ко ви то вре ло, „Вре ло жи во та Бла­го је вац“. Ту су и Слаћ ке гре де, са мно го не ис тра же них пе ћи на за ко је ле ген да ка же да кри ју бла го срп ских рат ни ка. На јед ној од око­ми тих сти је на је Ко пи та. Круг усје­чен, преч ни ка пет ме та ра, а на род ка же то је ко пи та Мар ко ва Ша ри на и при ста ни ште све мир ских бро до­ва, ван зе ма ља ца са дру гих пла не та. Ов дје се но ћу чу ју гла со ви и зву ци му зи ке не по зна ти ци ви ли за ци ји да на шњег вре ме на. Ко пи та но ћу по вре ме но свје тлу ца и при мје ћу ју се ли ко ви ан ђе о ске ље по те. Ис под сти је на је Слаћ ко по ље, ко је је у про ље ће про ша ра но ра зно бој ним цви је ћем нео до љи вог ми ри са, а до ми ни ра би је ли нар цис у на ро ду зва ни до ко љен. По ље на по ла де ли во лу јак, бр да шце на ко ме се на ла­зи ма ла цр ква са зи да на по чет ком про шлог ви је ка у срп ско­ви зан тиј­ском сти лу. Ту, код те цр кве не све­ти ње, за Вас кр се ње је Све то при­че шће. На род на ве се ља и слу жба Бо жи ја су у про ље ће о Ко ста ди но ву да ну, ље ти о Илин да ну, а на Ма лу Го спо ји ну, 21. сеп тем бра, у је сен. Ту се пје ва ло, игра ло, кр шта ва ло

срПсКИМ ЗЕМЉаМа

сРПсКА ХеРцеГОВИНА

Сви путеви воде у Слаћко поље

Миливоје Милошевић

Црква Св. цара Константина и царице Јелене у Слаћком пољу у

којој ће бити централна просла-ва 1700-годишњице Миланског

едикта у Епархији захум-ско-херцеговачкој ове године

Велики пост 2013 . Парохијски весник 31

и вјен ча ва ло, да нас ма ло ма ње јер не ма омла ди не. По чет ком ју на по­чи ње ко ше ви на, па сто ти не мла дих мо ма ка са ко са ма у ру ка ма ула зе у по ље и оба ра пр ве от ко се. Пре­ли је пе дје вој ке им до но се хлад ну во ду, хра ну и са ку пља ју по ко ше но си је но. Пје сме ша ле и сми јех од ју тра до на ве че тра ју два де се так на ред них да на. Си је но се са ку пља и осу ше но са ди је ва у на виљ ке и пла сто ве, а по не ко од мах то ва ри на др ве на во лов ска ко ла ко ја из­вла че по не ко ли ко па ри во ло ва на не ку ди ну, а ода тле у се ла Дре жањ и Гра бо ви цу, као и за се о ке око ло По­ља. Сто ти не на то ва ре них ко ња са то ва ром од сто до сто пе де сет ки­ла у за ве за ним ба ла ма но се си је но у Ши па шно и Под гра ђе. Тих да на све вр ви од по сла као у ко шни ци.

А кад се си је но по ку пи, на ста је го зба за сто ти не ова ца, го ве да и ко­ња, они па су тра ву, а зву ци без број зво на се укла па ју у пје сме мо ма­ка и дје во ја ка, па из гле да као је­дан ве ли ки хор и ор ке стар. Ов дје је оштар пла нин ски зрак, ди ше са пу ним плу ћи ма, крв на сли ка се по пра вља, а бри ге не ста ју. Ље по та

ви ђе ног и ми рис по ко ше ног си је на оча ра ва ју. Ово је пра зник за очи и уши, пра ви зе маљ ски рај. У је сен ки ше по пла ве По ље, па из гле да као је зе ро. И би ло је ово не ка да пра во је зе ро, јер се и са да на ла зе ал ке у сти је на ма за ко је су се ве за ли чам­ци и бро ди ћи, као и по не ка ла ђа. Во да зи ми за ле ди, па По ље из гле да као ве ли ко кли за ли ште за хо кеј и плес на ле ду. Скри ве но зла то чу ва­ју ор ло ви кр ста ши и бје ло гла ви су­по ви ко ји че сто над ли је ћу по ље и по вре ме но се од ма ра ју на Вра ње ву ку ку.

Рат ни ци и њи хо ви ко ман дан ти Па вле Ђу ри шић и Ба јо Ста ни шић су оти шли у ле ген ду, а зла то че ка оно га ко ме је су ђе но. Ко је тај? то са ми Бог зна. Око ло По ља су за се­о ци, Цер ни ца, до каз да су ту Тур ци не ка да жи вје ли. Кра си на, Оку чи не, Ку ће и За ја сен су у дно По ља. У дну По ља је и по нор, мје сто гдје по ни­ре во да из По ља и под зем ним ка­на ли ма од ла зи. Ко зна ку да и гдје? Са дру ге стра не По ља су Ље ско вик и Ва ло ви, а у са мом вр ху Ми ло­ше ви ћа ко ли бе и Ја њи ћа то ро ви. Спу шта мо се пу ти ћем до Бла го јев­

ца, вре ла чу де сне мо ћи. На ла зи се ис под сте не об зи да но ко зна ка да и уко па но не ко ли ко ме та ра у ду­би ну. Ис пред су др ве на ко ри та за по је ње сто ке, а уну тра је не ко ли ко ска ли на за пиљ ка ње во де кад су ве­ли ке су ше. Не пам ти се да је из вор не ка да пре су шио, иа ко зна ју би ти ду го трај не су ше. Пи је њем и ку па­њем ова во да ли је чи и чу ва љу де од би ло ко је бо ле сти, за цје љу је ра не и ли је чи не плод ност. Ов дје се но ћу ку па ју ви ле, а да њу са ста ју мла ди, скла па ју се но ва по знан ства и ра­ђа ју но ве љу ба ви. Кад хо ће те пи ти ову чу де сну во ду, пр во по ква си те ли је ву ру ку до лак та, за тим по пиј­те не ко ли ко гу тља ја и ста ни те. По­сле де се так ми ну та пиј те ко ли ко хо ће те, отво ри ће вам се апе тит и ски ну ти умор. До ма ћа хра на, пи­та, ци цва ра, млад кај мак, ки се ло мле ко, мла ћа ни ца, пу ра, јаг ње ће пе че ње ис под са ча, раз ље вак; све га има у из о би љу, у то смо се лич но увје ри ли.

Све нам је ово ис при чао ста рац и не стао у ви ду вје тра. Ку да, не зна­мо? Ми ис при ча смо ва ма, ви до ђи­те, ви ди те и ис при чај те дру ги ма. •

срПсКИМ ЗЕМЉаМа

Парохијски весник Велики пост 2013.32

ВЕрОНаУКа

сВе ТИ сА ВА

У Сте фа на Не ма њеСта ра срп ска сла ва,Ве ли ко је има њеСин му Све ти Са ва.Зи да цр кве и сло ва,Пр ве срп ске шко леИс под Бож јег кро ваСви га ђа ци во ле.

Бо ја на Бан дић 2–7ОШ „Бран ко Ра ди че вић“

шТА Је Ве РА?

Ве ра – то је на да да ће Хри стос јед ног да на до ћи, опро сти ти нам на ше гре хе и уве­сти нас у Цар ство Не бе ско.

Ве ра – то је по ве ре ње у Бо га, Ње­го во по сто ја ње и љу бав.

Ве ра – то је не што без че га се не мо же жи ве ти,не што што чо век не сти че, већ се са тим ра ђа.

Ана Пан то вић 7–3ОШ Бран ко Ра ди че вић

БО ЖИћ

Сла ви Бо жић са да ти,Го во ри ти тво ја ма ти.Хри стос се та да ро дио,То је дан вр ло мио.Бо жић са да сла вим ја,Као и це ла срп ска на ци ја.Ти се са да ра дуј, ра дуј,И мла ђе по гла ви по ми луј.

Ни ко ли на Ше без 4–3ОШ „Бран ко Ра ди че вић“

сВе ТИ сА ВА

Оста вио је кру ну и трон,На пу стио ро ди тељ ски дом,У ма на стир ра но оти шао је он,Срп ског цар ства из бе га вао је лом.

По це лом све ту је хо дио,Срп ски на род пре по ро дио,За ва ђе не ми рио,Љу бав, ве ру и зна ње ши рио.

На род са да ње го во име сла ви:„Ус клик ни мо с љу ба вљуСве ти те љу Са ви.“

Јо ва на Бла го је вић 7–1ОШ „Бран ко Ра ди че вић“

Зашто волим веронауку,Нађа Мохун 3-5

ОШ „Бранко Радичевић“

Господ Исус Христос,Милан Вучковић 3-4

ОШ „Бранко Радичевић“

Божић,Јована Милошевић 3-4

ОШ „Бранко Радичевић“

Исцељење одузетог,Лука Лојовић 3-6

ОШ „Бранко Радичевић“

Самсон и Далила,Сара Рајић 2-2

ОШ „Бранко Радичевић“

Велики пост 2013 . Парохијски весник 33

ВЕрОНаУКа

љу БАВ

Љу бав је дру го име на шег, је ди ног и исти ни тог Бо га. Не из мер на љу бав пре ма љу ди ма. Бог је чо ве ку дао све, и љу бав, и сре ћу, и ра дост.

Чо век у жи во ту ће си гур но на ћи срод ну ду шу, ко ју ће во ле ти ви ше од се бе, али ипак тре ба нај ви ше во ле ти Бо га. Да Ње го ве љу ба ви пре ма на ма ни је би ло, не би ни нас би ло. Бог је ство рио Ада ма, а ка сни је и ње го ву срод ну ду шу, Еву. Дао им је све, али и јед ну пре пре ку, а то је да ви ди, да ли ће Адам и Ева одо ле ти јед ном за бра ње ном др ве ту на ко ме се на ла зи ло не ко чуд но во ће. Бог је ве ро вао у њих, ми слио је да не ће по је­сти то во ће, у знак вра ћа ња те пре ко мер не љу ба ви. Адам и Ева су би ли об ма ну ти ђа во лом (зми јом) ко ја их је на го во ри ла да по је ду за бра ње но во ће. Бог им је опро стио, али их је из вео из ра ја и ни су ви ше има ли веч­ни жи вот.

Бо га тре ба нај ви ше во ле ти и тре ба Му се мо ли ти, јер ће те Он сво јом љу ба вљу из ле чи ти од сва ке бо ле сти и по мо ћи ти у сва кој не во љи.

Ве ли мир Мар се нић 7–3 ОШ „Бран ко Ра ди че вић“

РАсТАНАК*Лета ГосподњеГ 2012.

Радујем се што вам се ново знање нуди,Радујем се што постајете људи,Радујем се сваком осмеху вашем,Па ипак сам тужан на растанку нашем.

Не замерам ништа вама,Не замерам ни кад је била галама.Замерам времену што брзо тече,Хвала вам моји, за последње вече.

Хвала, што се својих ђака не стидим,Био сам срећан увек кад вас видим,Постали сте део мене,Кад бих само могао да зауставим време.

И кад се разиђемо, нестанемо попут дима,У аманет остављам ове речи свима:Да нас молитва спаја,Да сте срећни нек’ се чује граја.

Да не заборавите пријатеље старе,Да вас пријатељи нови не искваре,Да вам се оствари што сте лепо снили,Нек’ сви знају да сте моји ђаци били.

К’о што бих пожелео рођеној деци,Да се вама поносе и потомци и преци,А године су тешке,У вас се уздам да исправите нас старијих грешке.

Да потиснете у вама сваку тугу,Да помажете вашем другу.Да моје учионице опет отварате врата,Да у другу видите брата.

Да вам остану срца чиста,Да вам душа у Богу увек блиста.Да будете храбри, нека нема плача,Молитва нек’ вас снажи, да вам вера јача.

Да завршите високе школе,Да вас људи цене, поштују и воле.Да будете родитељима на радост, образ нек’ је чист,Цркви и отаџбини вашој будите на ко­рист.

Ваш одељењски старешинаВероучитељ Петар Петровић*Песма је посвећена одељењу VIII-3 ОШ „Светислав Голубовић – Митраљета“

Рођење Христово,Василије Гајић 3-4

ОШ „Бранко Радичевић“

Прослава БожићаЛука Лојовић 3-6

ОШ „Бранко Радичевић“

Црква у Русији, Лука Митић 6-5 ОШ „Бранко Радичевић“

Парохијски весник Велики пост 2013.34

ВЕрОНаУКа

У не ка дав на вре ме на жи ве ше љу ди би строг ума и пле ме ни те ду ше. Лу та ли го ди на ма по раз ли чи тим кра је ви ма тра же ћи ме сто за свој дом. Кад до ђо­

ше до Ве ли ке Ре ке, ре ши ше да ту и оста ну. По ди го ше сво је ку ће, на пра ви ше сво је се ло, и из ра ди ше ве ли ко, број но и здра во по том ство. Иза бра ше се би и кра ља по име ну Ра зум. До би ше и ве ру, је зик и пи смо. И та ко на ста де на род. Бе ше на да ле ко по знат по сво јој че сти­то сти и му дро сти.

Вре ме је про ла зи ло. Жи вот им бе ше бо гат. Али све што је до бро, при ву че и за вид не љу де. Из вр ло уда ље­них кра је ва, где су вла да ле не сло га и мр жња, а кра­љи ца им би ла За вист, кре ну ше да на па да ју овај на род. Ру ши ли су им ку ће, оти ма ли де цу, па ли ли књи ге …

Но, на род бе ше хра бар и не у стра шив. За то За вист ре ши да уби је Ра зум. Та ко и би. На род оста без кра­ља те од лу чи да власт при пад не ње го вој же ни. Она се зва ла Част. Има ла је кћер ку Сло бо ду и си на Жи вот. И уме сто да без ра зу ма на род про пад не, они су са Ча сти по ста ли још ја чи. Част је вла да ла по ште но и до сто јан­стве но. Би ла је скром на, искре на и пра вед на. Кћер ка јој је у све му по ма га ла. Сло бо да је би ла нај леп ша де­вој ка на све ту и во ље на у на ро ду.

За вист, већ бе сна, по ку ша да уби је и Част, али без успе ха. За тим по ку ша да от ме Сло бо ду, али је и она би ла не у хва тљи ва. На род их је до бро чу вао, баш као што се чу ва нај ве ћи за вет пре да ка. Но, За вист ни је ми ро ва ла. Тра жи ла је пут до зла. Та ко на го во ри Жи­вот да се од рек не мај ке и се стре до би ја ју ћи за уз врат обе ћа ње – веч ну сла ву и власт. Жи вот је по ве ро вао. На пре ва ру за тво ри Част и Сло бо ду у ку ти ју за бо ра­ва. По ста де краљ. На род се упла ши но вог кра ља јер Жи вот без Ча сти и Сло бо де је Жи вот са стра хом. Та да су исти на и на да да ле ко, а ту га и зло пр ве ком ши је. За вист је има ла кћер ку Лаж ко ја се по на го во ру мај ке уда за кра ља. Уз њу Жи вот по ста де још су ро ви ји, а на­род не срећ ни ји. Жи вот и Лаж до би ше кћер ку Пре ва ру и си на За бо ра ва.

До ђо ше још цр њи да ни. На род је про па дао сва ким да ном све ви ше. Од ра зум ног, ча сног и сло бод ног, оста де са мо пре ва ре ни на род. И – за бо ра вљен.

Не про ђе мно го, а За вист од лу чи да оде ода тле јер ви ше ни је има ла на че му да им за ви ди. Са њом одо ше и кћер ка Лаж и уну ка Пре ва ра јер им је, ова кав ка кав је, Жи вот до са дио. Кад је краљ остао сам, са си ном За­бо ра вом, осе ти не из мер ну ту гу и по ка ја ње за оно што је учи нио свом на ро ду, те па де у по сте љу. Син се са жа­ли над сво јим оцем те од лу чи да на ђе ку ти ју за бо ра ва. Ни је је би ло те шко на ћи.

Би ла је на пу ту, за бо ра вље на. Об ра до вао се, али ју је

уза луд по ку ша вао да отво ри. Се део је ту жан да ни ма по ред оче ве по сте ље на да ју ћи се да ће не ким чу дом оздра ви ти.

Јед ног да на ви де га ма ли де чак злат не ко се и упи та га:

„По зна јеш ли ти Част и Сло бо ду?“„Не, ја сам се ро дио по сле њих,“ од го во ри За бо рав,

„али их по зна је мој отац Жи вот.“„Слу шај ме до бро,“ ре че зла то ко си, „ако же лиш

да Жи вот оздра ви, мо раш ис пу ни ти три за дат ка­же­ље. Та ко ће се ку ти ја за бо ра ва отво ри ти.“– Пр ва же­ља: Учи ни да Жи вот за у век за бо ра ви на За вист, Лаж и Пре ва ру.– Дру га же ља: Вра ти на ро ду Част и Сло бо ду!– Тре ћа же ља: Не до зво ли да је зик твог на ро да пад не у за бо рав!

За бо рав све та ко учи ни, па се Жи вот из но ва про бу­ди. Уз ње га су и Част и Сло бо да жи ве ли ду го и срећ но. Жи ве и да нас али их тре ба чу ва ти од ку ти је за бо ра ва.

Ни ко ла Бо ров ча нин 6/1 ОШ Ва са Ча ра пић, Бе ли По-ток код Бе о гра да, 27.01.2011. (До бит ник Ве ли ке на-гра де Све то сав ског књи жев ног кон кур са 2011. год.) •

Христос умножава рибу и хлебове, Ирена Томић III6, ОШ „Бранко Радичевић“

Бај ка о Ча сти

Велики пост 2013 . Парохијски весник 35

Ven~ani

Izve{taj sa parohijeза период од априла 2012. до краја фебруара 2013. год.

3. IV Јована Гузија15. IV Лара Вукојевић15. IV Филип Радић16. IV Уна Дробина21. IV Данило Аврамовић22. IV Аријана Јовичић22. IV Матеја Милић28. IV Никола Тодоровић29. IV Огњен Керечки2. V Александар Ераковић6. V Хелена Дробац7. V Душица Жујко12. V Богдан Вучковић12. V Уна Влаисевић12. V Лука Килибарда12. V Нађа Павловић12. V Урош Јовановић19. V Вања Трнчић20. V Наталија Бурсаћ20. V Милица Ђумић20. V Милица Вученовић20. V Сергеј Милаш26. V Урош Димитријевић27. V Владена Косорић27. V Мирко Косорић28. V Анђела Балаћ28. V Маша Бунош3. VI Сара Љубић3. VI Ања Грујичић3. VI Андријана Танeвски3. VI Константин Таневски

3. VI Маша Родић10. VI Јелена Мариновић16. VI Лазар Преочанин21. VI Синиша Мариновић22. VI Душан Шкорић24. VI Маша Лукић25. VI Максим Илић1. VII Ана Хромиш7. VII Алекса Рундић12. VII Анастасија Давидовић12. VII Тодор Клеут14. VII Лена Главоњић14. VII Лара Станић14. VII Вељко Рончевић15. VII Александар Колунџија15. VII Ивана Радивојевић 15. VII Софија Церовац27. VII Саша Бобић28. VII Милица Дојчин28. VII Нина Дојчин29. VII Јована Марковић30. VII Теодора Вајагић2. VIII Урош Богдановић3. VIII Уна Гаврановић4. VIII Милан Дукић4. VIII Огњен Дукић4. VIII Немања Дукић11. VIII Јован Бјелобрк12. VIII Огњен Ристић12. VIII Михаило Ђурђевић12. VIII Ања Маријановић

19. VIII Теодора Ђорђевић25. VIII Стефан Јовановић25. VIII Николина Ивановић25. VIII Татијана Пантовић26. VIII Ленка Станојевић28. VIII Милош Ресановић31. VIII Јована Панџа1. IX Андреј Димитријевић1. IX Бранко Драган7. IX Драгана Стојановић8. IX Јована Клеут8. IX Дуња Обрешки9. IX Нада Квочка9. IX Елена Дрча15. IX Јована Толимир22. IX Андреј Пантић23. IX Лазар Ристић23. IX Огњен Јањушић23. IX Милица Јањушић29. IX Максим Лекић30. IX Лазар Бабић30. IX Петар Поноћко30. IX Урош Радуљица30. IX Никола Пеичић2. X Борис Хорина4. X Андријана Здравковски4. X Маша Абишевић7. X Николина Шарац7. X Анастасија Јовичић14. X Борис Дајовић14. X Дамјан Глобару

28. X Драган Марчетић28. X Никола Богојевић28. X Мила Ђујић17. XI Нађа Комненић24. XI Ана Јованчић24. XI Димитрије Елескурта14. XII Никола Жујко19. XII Ивана Гавран22. XII Огњен Шошкић22. XII Василије Шошкић23. XII Анђела Луковић

2013.

9. I Николина Рацић9. I Сара Крстић12. I Филип Ерцег9. I Никола Рацић9. I Сара Крастић12. I Филип Ерцег19. I Ксенија Микашиновић20. I Стефан Вујанић25. I Валентина Пушоња26 I Јована Радиша2. II Маша Милошев9. II Урош Попов10. II Ленка Арсић15. II Снежана Михајловић16. II Александра Младеновић16. II Алекса Младеновић24. II Никола Антонијевић

Novokr{

teni ~lanovi C

rkve

22. IV Александар Цветковић и Ања Ружић5. V Александар Јоцић и Ивана Бура13. V Александар Вранић и Виолета Лилић19. V Данијел Кузев и Милка Ивановић19. V Никола Богуновић и Милица Милаш27. V Славен Драгишић и Владислава Стипановић10. VI Никола Лучић и Сузана Димитријевић10. VI Владимир Жикић и Ивана Шајатовић14. VII Давор Брчић и Александра Унковић21. VII Игор Стефановић и Снежана Спасић21. VII Нинослав Стринић и Николина Ченић4. VIII Мирко Бувач и Марија Матић5. VIII Слободан Ђурић и Тијана Дувњак11. VIII Дејан Јосиповић и Јасна Милић12. VIII Ненад Мајкић и Невена Петковић12. VIII Зоран Трбовић и Марина Грубјешић1. IX Саша Мркела и Љиљана Суботић8. IX Владимир Кузев и Катарина Спиркоска9. IX Иван Милинковић и Слађана Преочанин

15. IX Јован Шолаја и Марија Галић15. IX Стефан Козомора и Биљана Коросек15. IX Иван Стаменковић и јелена Јаковлески22. IX Давид Дражић и Викториа Сенина22. IX Милан Лазић и Милица Ђонлић22. IX Милан Арнаут и Јелена Смиљанић6. X Милош Додош и Вера Ражнатовић13. X Љубомир Тутуш и Марија Луковић14. X Бранко Ђелкапић и Биљана Орашчанин20. X Мићо Стегњаја и Ивана Јарчевић28. X Милан Вуковић и Александра Пуц4. XI Александар Бурсаћ и Драгана Пантелић4. XI Данко Велимир и Марија Матић

2013.

13. I Небојша Арамбашић и Марија Преочанин14. II Славко Перић и Босиљка Батак24. II Никола Раичковић и Јелена Зазић

ПарОХИја

Припремио: Чедомир Грујић

Парохијски весник Велики пост 2013.36

27. III Раде Старчевић4. IV Никола Платиша4. IV Цвита Шкрбић5. IV Мирко Арнаут5. IV Милош Бриовић6. IV Стана Стојаковић6. IV Лука Бјекић9. IV Саво Милијашевић11. IV Милена Краљевић12. IV Марија Мартиновић12. IV Петар Јојић 16. IV Душан Зарић20. IV Стојан Стојановић20. IV Јелисава Цветков21. IV Даница Несторовић23. IV Светлан Ђермановић24. IV Радомир Петровић25. IV Ђуја Ђурић27. IV Милка Антонић5. V Даринка Ђурић14. V Лаза Маринко16. V Станко Ђуровић16. V Милица Драгић21. V Вера Радуловић1. VI Драгиња Дамјановић1. VI Дара Дотлић9. VI Марко Граовац22. VI Илија Граовац25. VI Златица Ђурђевић

26. VI Смиља Кркобабић6. VII Маја Латиновић6. VII Горан Јовић6. VII Милош Миљојчић7. VII Лука Надовеза14. VII Михајло Савић14. VII Чедомир Димић16. VII Солунка Букарица16. VII Предраг Кричковић18. VII Гојко Марковић20. VII Јелена Билић25. VII Николинка Веселинска31. VII Раде Батина2. VIII Милица Стојић3. VIII Милун Томић4. VIII Ружица Томић6. VIII Бранко Дракулић8. VIII Влада Стошић9. VIII Његован Миловић10. VIII НадаЋук13. VIII Милица Стојић29. VIII Раде Радумило31. VIII Дара Дошеновић2. IX Милан Ерак5. IX Надежда Лакић8. IX Радосава Додик12. IX Станимир Ђурић13. IX Јован Граовац17. IX Радосав Ђурђевић

18. IX Вида Бјекић19. IX Зоран Катиловић21. IX Гојко Кошеица27. IX Михајло Симић29. IX Зорка Вукојевић5. X Лазар Спасојевић8. X Милан Хркаловић11. X Слободан Драгић13. X Мирјана Кључик13. X Веселин Арнаутовић23. X Жељко Савић29. X Божо Куробас1. XI Прибићевић5. XI Марија Драгишић5. XI Босиљка Радуловић5. XI Драгослав Арсовић6. XI Стево Додош7. XI Милан Чоловић8. XI Момчило Каназир 8. XI Драгица Ђурђевић 9. XI Марија Доброта14. XI Душанка Вукас14. XI Славица Камбера16. XI Мирослав Куков17. XI Драгиња Узелац20. XI Ђорђе Марковић24. XI Мирко Ловрић26. XI Стојан Вецков4. XII Марко Михаиловић

6. XII Драгослав Ристовић6. XII Јока Кулишић7. XII Сава Цулаћ8. XII Драгиња Новаковић11. XII Мирко Глагоњић12. XII Милена Новаковић14. XII Станоје Лазаревић26. XII Нада Гаврановић

2013.4. I Душан Крунић 5. I Мирко Боџa5. I Милош Ђурић12. I Љиљана Јанковић15. I Марија Драгић20. I Драгиња Шкрбић22. I Александра Личанин25. I Љубица Вуковић27. I Катица Керечки 28. I Сава Арнаут30. I Марта Црномарковић27. I Бошко Дондур6. II Загорка Урошевић7. II Душан Бједов7. II Милан Јовчић13. II Нада Крњајић14. II Ђорђе Бига20. II Слободан Крушедолац24. II Ратко ЋирићU

snul

i u

Gosp

odu

paro

hija

niПарОХИја

Јед ном Све ти Ма ка ри је Алек сан дриј ски упи та Ан­ђе ла ко ји су га пра ти ли по пу сти њи;„По што је од Све­тих Ота ца пре да то да се у Цр кви вр ши при нос Бо гу за пре ми ну ло га у тре ћи, де ве ти и че тр де се ти дан, ка ква он да од то га би ва ко рист по ду шу по кој ни ка?“

Ан ђео од го во ри: „Бог ни је до пу стио да се би ло шта не по треб но и не ко ри сно би ва у Ње го вој Цр кви. Јер ка­да у тре ћи дан би ва у Цр кви при нос, он да ду ша умр­ло га до би ја од чу ва ју ће га Ан ђе ла олак ша ње у ту зи ко ја она осе ћа због раз лу че ња са те лом; Олак ша ње до би ја за то што је за њу из вр ше но у Цр кви Бо жи јој сла во сло­вље и при нос, те се у њој ра ђа бла га на да. Јер у то ком два да на ду ши се до зво ља ва да за јед но са Ан ђе ли ма ко ји се на ла зе по ред ње хо да по зе мљи где год хо ће. Оту да ду ша ко ја во ли те ло (те ло љу би ва ду ша) лу та по­не ка да око ку ће у ко јој се ра ста ла са те лом, по не кад око гро ба у ко ме је те ло са хра ње но; и та ко про во ди два да на као пти ца ко ја тра жи се би гне здо.

До бро де тељ на пак ду ша хо да по оним ме сти ма на ко ји ма је обич но чи ни ла прав ду. У тре ћи дан Онај ко ји је вас кр сао из мр твих на ре ђу је да се сва ка хри шћан­ска ду ша, по угле ду на Ње го во вас кр се ње, уз не се на не бо ра ди по кло ње ња Бо гу свих. Сто га Цр ква има до­бар оби чај вр ши ти у тре ћи да при нос и мо ли тву за ду­шу. По сле по кло ње ња Бо гу, Бог на ре ђу је да се по ка жу ду ши ра зна при јат на на се ља свих ле по та ра ја. Свет то раз гле да ду ша шест да на, ди ве ћи се и про сла вља ју ћи

Твор ца све га. по сма тра ју ћи све то, она се из ме њу је и за бо ра вља ту гу ко ју је има ла бо ра ве ћи у те лу.

Али ако је кри ва за гре хе она, при по сма тра њу бла­го ва ња све тих, по чи ње ту го ва ти и уку ра ва ти се бе, го во ре ћи: те шко ме ни! Ко ли ко сам се они шта ви ла (ота шти ла) у том све ту! За нев ши се за до во ља ва њем по жу да ја сам ве ћи део жи во та про ве ла у без бри жно­сти и ни сам по слу жи ла Бо гу ка ко тре ба, да би се и ја мо гла удо сто ји ти ове бла го да ти сла ве. Те шко ме ни ку кав ној! А по сле раз гле да ња у то ку шест да на свих ра до сти пра вед ни ка, Ан ђе ли је по но во уз но се на по­кло ње ње Бо гу.

Сто га до бро чи ни на ша све та Цр ква, вр ше ћи у де ве­ти дан слу жбе и при нос за умр ле. По сле дру гог по кло­ње ња Вла ди ка (Вла дар) на ре ђу је од ве сти ду шу у па као и по ка за ти та мо шња сва ме ста му че ња, ра зна оде ље ња па кла, и ра зно вр сна му че ња не чи сти, у ко ји ма на хо­де ћи се ду ше гре шни ка не пре ста но ку ка ју и шкр гу ћу зу би ма, По овим ра зним ме сти ма му ка ду ша се но си три де сет да на, дрх те ћи да и са ма не бу де осу ђе на на за твор у њи ма. У че тр де се ти дан ду ше се опет уз но­си на по кло ње ње Бо гу, та да већ Су ди ја од ре ђу је ду ши ме сто ко је од го ва ра њој пре ма ње ним де ли ма. Сто га Цр ква по сту па пра вил но, чи не ћи у че тр де се ти дан по­мен за пре ми ну ле на са ми дан или нај бли жу су бо ту пре че тр де се тог да на“.

Текст при пре мио про то је реј Спо мен ко Гру јић

О мО лИ ТВА мА зА ПО КОЈ Не(Из спи са све тог Ма ка ри ја Алек сан дриј ског: Реч о ис хо ду ду ше пра вед них и гре шних).

Пре вео са грч ког и цр кве но сло вен ског је зи ка Све ти отац Ју стин Сп. По по вић

Велики пост 2013 . Парохијски весник 37

сТрИП

Парохијски весник Велики пост 2013.38

сТрИП

Велики пост 2013 . Парохијски весник 39

сТрИП

Парохијски весник Велики пост 2013.40

сТрИП

Стри

п: С

тев

ан К

овач

евић

Црква Рођења Пресвете БогородицеБихаћка 1, 11273 Батајница

Тел/факс: +381 (0)11 787 0115

www.spcbatajnica.com

ЈерејМилан Алимпићпарох IV парохије

Бихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 51моб: +381 (0)63 804 59 43имејл:milan-spc@cybermedia.rs

ПротојерејЈевто Павловићпарох III парохије

Бихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 52моб: +381 (0)62 419 780имејл: o.jevto@gmail.com

ПротојерејСпоменко Грујић, старешина црквепарох I парохијеБихаћка 1, 11273 Батајницател: +381 (0)11 848 85 50 моб: +381 (0)63 335 594имејл: grujic.spomenko@yahoo.com

ЈерејАлен Вукашинпарох II парохије

Бихаћка 1, 11273 Батајница

моб: +381 (0)64 270 68 97имејл: vukasinalen@gmail.com

СПЦО Батајница – Храм Рођења Пресвете Богородице се захваљује Јовици Мркели, његовој породици и његовој штампарији Београф што су

омогућили излазак новог броја Парохијског весника