Број 69 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj69/glasnik069.pdfpotrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen), kako bi se sporovi potroša ča i trgovaca riješili prije redovnog

Godina XVII

Ponedjeljak, 9. rujna/septembra 2013. godine

Broj/Број

69

Година XVII

Понедјељак, 9. септембра 2013. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

943 Na temelju članka 107. stav (1) točka a) Zakona o zaštiti

potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 47. sjednici održanoj 25.4.2013. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2013. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, koji je dat u privitku ove Odluke i čini njezin sastavni dio.

Članak 2. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 187/13 25. travnja 2013. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2013. GODINU DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Osnove unutarnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH), temelje se na ispunjenju njezinog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uvjeta za punopravno članstvo u Europskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU). Inicijalni pravni akt Bosne i Hercegovine s ciljem da postane punopravni član EU je bila Odluka o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji ("Službeni glasnik BiH", broj 3/99). Također treba spomenuti i Rezoluciju o europskim integracijama Parlamentarne skupštine BiH i Paktа o stabilnosti za jugoistočnu Europu ("Službeni glasnik BiH", broj 12/99) kojom se ističe važnost intenziviranja političkog dijaloga BiH i EU, kao dijela projekta za stabilnost i pridruživanje EU. Nužne pretpostavke i uvjeti bez kojih nije bilo moguće otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokraciju, vladavinu prava i poštivanje načela demokracije i ljudskih prava, međunarodnog prava, te tržišnog gospodarstva.

Stvaranjem BiH kao samostalne države, već je na početku bilo vidljivo opredjeljenje za demokratsku i socijalnu državu, što je i jasno naznačeno u Ustavu BiH koji u članku II. koji govori o "Ljudskim pravima i temeljnim slobodama", gdje u istom članku stavak 1. propisuje da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najvišu razinu međunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda." Shodno članku II. 2. Ustava BiH "Prava i slobode predviđeni u Europskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i u njezinim protokolima se izravno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Primarno pravo, kao sastavni dio navedenih prava i sloboda, je pravo na zdrav život. Svatko je dužan, u sklopu svojih ovlasti i djelatnosti, posebno posvetiti pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Broj 69 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 9. 9. 2013.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu (u daljnjem tekstu: Program), je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete i određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom razdoblju. Program je nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2009. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 95/09), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2010. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 76/10), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2011. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 93/11) i Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 18/13).

Suvremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebno postizanje visoke i jedinstvene razine zaštite potrošača, kako bismo Bosnu i Hercegovinu pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao temelja provedbe učinkovite zaštite potrošača, čime bi Bosna i Hercegovina pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutarnjem tržištu uz jasna pravila i dosljednu provrdbu zakona, bez obzira gdje se potrošač ili gospodarski subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebna su i značajna financijska sredstva, koja bi u konačnici dovela do značajne koristi ne samo gospodarskim subjektima, nego i potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolju kvalitetu i niže cijene.

Člankom 76. u Glavi VI. potpisanog teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Europske zajednice i njezinih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP), dogovoreno je sljedeće:

"Strane će surađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici. Učinkovita zaštita potrošača je neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Ta zaštita ovisit će od upravne infrastrukture radi osiguravanja nadzora nad tržištem i provedba zakona u toj oblasti.

U tom cilju, te u smislu njihovih zajedničkih interesa, strane će poticati i osiguravati:

- politiku aktivne zaštite potrošača, sukladn s pravnoj Zajednici, uključujući i veću informiranost i razvitak neovisnih organizacija;

- usklađivanje zakonodavstva na području zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini s zakonodavstvom koje je na snazi u Zajednici;

- učinkovitu pravnu zaštitu radi poboljšanja kvalitete potrošačke robe i održavanja odgovarajućih sigurnosnih standarda;

- da mjerodavna tijela prate pravila i da se osigura pristup pravdi u slučaju spora."

Potpisivanjem navedenog sporazuma Bosna i Hercegovina je preuzela obvezu harmonizacije zakonodavstva s komunitarnim pravom EU, mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sustav BiH.

DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača je dinamično područje te se sami tim i politika zaštite potrošača ne može definirati na duže razdoblje. Sukladno brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično

odnose i na potrošače, potrebno je stalno pratiti prioritetna područja koja su važna kod provedbe politike zaštite potrošača.

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupnje roba i usluga za osobne potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u Bosne i Hercegovine jedan je od propisa kojim je započeo postupak implementacije direktiva EU s područja zaštite potrošača u pravni sustav BiH, kojim se preuzimaju europski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obveza trgovaca. S obzirom širinu područja u kojem interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis na području zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sustava zaštite potrošača.

Pored navedenog Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini postoji još čitav niz propisa koji su u svezi s oblast zaštite potrošača, a koji bi se mogli grupirati prema sektorskom principu. Svakako je bitno spomenuti i Zakon o obligacionim odnosima SFRJ, koji su oba entiteta preuzela kao svoje entitetske zakone, kojim se ne štiti potrošač kao posebna društvena skupina već kao jedna od ugovornih strana.

Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača primjerice: Zakon o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09), Zakon o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik BiH", broj 45/04), Zakon o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04), Zakon o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), Zakon o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), Zakon o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10), čitav set zakona o električnoj energiji državne i entitetske razine, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom prometu, propisi različitih razina vlasti u svezi s komunalnim uslugama, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti financijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača:

a) načelo javnosti, obrazovanja i obavještavanja - predstavlja pravo građanina na pravovremeno obavještavanje o svojim pravima, kao i o kvaliteti roba i usluga na tržištu, o poduzetim mjerama za zaštitu temeljnih prava potrošača, te s tim u vezina slobodan pristup podacima o stanju u području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnije provedbe politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovite, organizirane i planirane kontrole roba i usluga.

POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača

Temeljni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje kvalitete života svih građana Bosne i Hercegovine, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Ponedjeljak, 9. 9. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 69 - Stranica 3

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su:

CILJEVI

MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokracije i civilnog društva;

daljnje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visoke razine zaštite zdravlja, sigurnosti,

dostojanstva i prava potrošača;

2. udruživanje u udruge za zaštitu potrošača;

3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uvjete za učinkovito rješavanje uočenih problema na području zaštite

potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu

potrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen),

kako bi se sporovi potrošača i trgovaca

riješili prije redovnog suda;

2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima

c) podizanje svijesti potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu 1. potpora osnivanju i radu udrugama i savjetovalištima za zaštitu potrošača;

2. osmišljavanje i provedba obrazovanja potrošača;

3. primjena temeljnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati potporu potrošačima u ostvarenju njihovih prava 1. osiguranje djelotvorne suradnje vladinih i mjerodavnih tijela za

provedbu politike zaštite potrošača;

2. uspostava savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne suradnje

e) međusobna povezanost svih nositelja zaštite potrošača jačanje suradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu

na njihova prava i ulogu u tržišnom gospodarstvu

obavještavanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača 1. uspostava sustava obavještavanje potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;

2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visoku razinu

zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača;

3. suradnja svih tijela javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH planiranje promotivnih djelovanja na svim razinama i poticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSITELJI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osiguralo što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača, neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njezinu provedbu.

Člankom 98. stavak 1. točkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini. Pored tih subjekata, u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju bitnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.

POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Člankom 9. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i člankom 99. stavak (1) točke od a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svoje djelatnosti obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo).

Ministarstvo koordinira izradu Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za svaku kalendarsku godinu, počev od 2009. godine, te u suradnji sa svim sudionicima koji sudjeluju u izradi istog prikuplja bitne podatke za njegov sadržaj. Ministarstvo organizira sjednice Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, pa u svezi s tim obavlja i poslove koji obuhvataju pripremu materijala za održane sjednice,

predsjedavanje sjednicama, dostavu materijala nakon održanih sjednica, te praćenje izvršenja donesenih zaključaka.

Kroz suradnju i razmjenu informacija s bosanskohercego-vačkim državnim i entitetskim institucijama vezanim za oblast zaštite potrošača, kao i nevladinim sektorom, Ministarstvo nastoji uključiti sve odgovorne subjekte u proces uspostave što učinkovitijeg sustava zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Ministarstvo permanentno surađuje s relevantnim međunarodnim institucijama, a posebno sa Delegacijom EU u Bosni i Hercegovini kao prvom kontaktnom tačkom za transmisiju informacija prema Europskoj Komisiji.

Predstavnici Ministarstva sudjeluju na različim konferencijama i stručnim skupovima. Ministarstvo ostvaruje dobru suradnju s akademskom zajednicom, a studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu dužnosnici Ministarstva održali su predavanje na temu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Održavanjem seminara na temu zaštite potrošača u BiH za tvrtke-članice Privredno/gospodarske komore ostvarena je dobra suradnja Ministarstva, Privredne komore i poslovne zajednice BiH.

Također, Ministarstvo je tijekom 2012. godine uspostavilo Savjetodavni servis za potrošače, čiji su detalji objavljeni na internet stranici Ministarstva. Ministarstvo na zahtjev potrošača telefonski pruža besplatne savjetodavne usluge, s tim da se te vrste usluga pružaju i putem elektronske pošte. Povećan broj korisnika Interneta doveo je do povećanja e-poruka putem kojih potrošači postavljaju upite ovom Ministarstvu. Na zahtjev gospodarskih subjekata (pravnih osoba) i fizičkih osoba, Ministarstvo daje stručna mišljenja u pismenoj formi u svezi s pojedinim odredbama Zakona o zaštiti potrošača u Bosne i Hercegovine.


ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koje se odnose na područje zaštite potrošača

R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Praćenje realizacije ciljeva i

zadataka Državnog godišnjeg

programa za zaštitu potrošača

Bosne i Hercegovine za 2013.

godinu

Kroz kontinuiranu aktivnu suradnju sa

svim sudionicima u izradi Državnog

godišnjeg programa za zaštitu potrošača

Bosne i Hercegovine za 2013. godinu

analizirati uspješnost provedbe zacrtanih

ciljeva

Ministarstvo vanjske

trgovine i ekonomskih

odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Poboljšanje kvalitete suradnje

između svih institucija - subjekata u

sustavu zaštite potrošača u Bosni i

Hercegovini

2. Koordinacija aktivnosti izrade

Državnog godišnjeg programa za

zaštitu potrošača Bosne i

Hercegovine za 2014. godinu

U suradnji s svim sudionicima izrade

Državnog godišnjeg programa za zaštitu

Bosne i Hercegovine potrošača za 2014.

godinu prikupljanje relevantnih podataka

koji bi trebali biti sadržaj navedenog

programa



odnosa Bosne i

Hercegovine

IV kvartal 2013. godine Podizanje svijesti svih sudionika u

izradi Državnog godišnjeg programa

za zaštitu potrošača Bosne i

Hercegovine na način da pristupe

osmišljavanju realno ostvarivih

planova aktivnosti svojih institucija u

2014. godini u oblasti zaštite

potrošača

3. Organiziranje sjednica Vijeća za


Hercegovine i aktivno

sudjelovanje u njegovom radu

Priprema svih materijala za održavanje

sjednica, predsjedavanje sjednicama,

dostava materijala nakon održanih

sjednica, te praćenje realizacije donesenih

zaključaka



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Rješavanje problema proračunskih

sredstava neophodnih za rad Vijeća

za zaštitu potrošača Bosne i

Hercegovine, te aktivan pristup svih

članova Vijeća prilikom realizacije

zaključaka sjednica

4. Aktivna suradnja i razmjena

infomacija i podataka sa svim

subjektima u Bosne i Hercegovine

odgovornim za zaštitu potrošača, s

ciljem njihova aktivnog

uključivanja u proces uspostave

što cjelovitijeg i učinkovitijeg

sustava zaštite potrošača u Bosne

i Hercegovine

Uspostava svih vidova suradnje sa

ostalim institucijama i nevladinim

sektorom vezanim za oblast zaštite

potrošača,

- organiziranje tematskih okruglih stolova

iz oblasti zaštite potrošača



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

5. Uspostava Savjetodavnog servis

za potrošače

Kontinuirano pružanje savjeta i stručnih

mišljenja na upite fizičkih i pravnih

osoba putem telefona, elektronske pošte i

putem pisanih odgovora



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

6. Suradnja sa akademskom i

poslovnom zajednicom

Predavanja na fakultetima,

učešće na seminarima gospodarskih

komora



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Radi promocije politike zaštite

potrošača potrebna je suradnja sa

akademskom i poslovnom

zajednicom

U sastavu Ministarstva su i dvije upravne organizacije -

Ured za veterinarstvo i Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, čija uloga i značaj su pobliže opisani u daljnjem nastavku ovog Programa.

POGLAVLJE II - Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ured) ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u BiH. Uloga Ureda u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti njihovog zdravlja.

S tim u vezi, Ured sukladno svom mandatu vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu, uključujući i praćenje

pojave zoonoza, donosi programe/odluke u cilju provedbe mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i financira provedbu plana praćenja rezidua, donosi uvjete koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla, donosi uvjete koje moraju ispunjavati ovlašteni dijagnostički veterinarski laboratoriji, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog podrijetla.

Trenutno četiri objekta u BiH koja se bave proizvodnjom ribe zadovoljavaju kriterije za izvoz ribe na tržište zemalja EU. Pored toga, plan praćenja rezidua stavljen je na listu CD 2004/432/EC zemalja sa odobrenim planom za sektor akvakulture, što predstavlja jedan od temeljnih preduvjeta da bi se proizvodi životinjskog podrijetla mogli plasirati na tržištu EU.



R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Kontrola i prevencija zaraznih

bolesti

Donošenje godišnje Naredbe o

mjerama kontrole zaraznih i

parazitarnih bolesti životinja i

njihovoj provedbi i financiranju u

2013. godini

Ured za veterinarstvo Bosne i

Hercegovine, Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede Republike Srpske,

Federalno ministarstvo

poljoprivrede, vodoprivrede i

šumarstva i Odjel za

poljoprivredu Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine;

31.01.2013. Kontrola provedbe Naredbe,

koju vrše mjerodavni

veterinarski inspekcijska tijela

2. Donošenje propisa o kontroli

bolesti

Donošenje i objavljivanje propisa o

kontroli pojedinih bolesti od interesa

za BiH


Hercegovine

Kontinuirano

3. Sprječavanje unošenja zaraznih

bolesti u Bosni i Hercegovini

Donošenje određenih zakonskih i

podzakonskih propisa o zabrani

uvoza pošiljki životinjskog

podrijetla, radi sprječavanja unošenja

zaraznih bolesti u BiH u slučaju

pojave istih


Hercegovine

Kontinuirano

4. Kontrola uvoznih pošiljki Kontrola uvoznih pošiljki živih

životinja, proizvoda životinjskog

podrijetla, veterinarskih lijekova,

stočne hrane i otpadaka životinjskog

podrijetla

na graničnim veterinarskim

prijelazima BiH,

primjena odredbi Rješenja o

nepostojanju veterinarsko

zdravstvenih smetnji za uvoz u BiH

koje izdaje Ured,

Uzorkovanje uvoznih pošiljki


Hercegovine

(granični veterinarski inspektori,

kontrola na graničnim

veterinarskim prijelazima),

mjerodavna veterinarska

inspekcijska tijela: Republička

uprava za inspekcijske poslove

Republike Srpske, Federalna

uprava za inspekcijske poslove,

Inspektorat Brčko Distrikta Bosne

i Hercegovine (kontrola u

unutarnjem prometu)

Kontinuirano Po potrebi pojačati veterinarsko

-inspekcijske kontrole i

učestalije vršiti uzorkovanja

5. Zaštita zdravlja potrošača u

unutarnjem prometu/

proizvodnji

Donošenje godišnjeg plana praćenja

rezidua za 2013. godinu,

- kontrola sirovina i proizvoda

životinjskog podrijetla u objektima

za klanje životinja, proizvodnju,

obradu, preradu i skladištenje

proizvoda životinjskog podrijetla,

- kontrola roba životinjskog

podrijetla u unutarnjem prometu


Hercegovine,

Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede

Republike Srpske, Federalno

ministarstvo poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva i Odjel

za poljoprivredu Brčko Distrikta


mjerodavni veterinarski

inspekcijski organi entiteta i Brčko

Distrikta Bosne i Hercegovine

Donošenje godišnjeg

plana praćenja rezidua do

31.03.2013.

Vršenje kontrola

kontinuirano

Kontrola provedbe plana

praćenja rezidua

6. Jačanje kapaciteta laboratorija Organizirati zajedničke sastanake u

cilju unapređenja rada sukladno sa

standardom,

- organizirati seminare za

laboratorijsko osoblje,

- kandidiranje nabavke laboratorijske

opreme


Hercegovine, mjerodavna tijela

entiteta i Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine;

Institut za akreditaciju Bosne i

Hercegovine i ovlaštene

veterinarske laboratorije

Kontinuirano

Izrada operativnih procedura u

samim laboratorijama i

podnošenje zahtjeva za

akreditaciju

7. Suzbijanje bruceloze u 2013.

godini

Vakcinacija i identifikacija malih

preživara od 3 do 6 mjeseci


Hercegovine, nadležne

veterinarske službe i institucije na

entitetskoj razini, operativne

veterinarske službe i referentni

laboratoriji

Kontinuirano (narednih 6

godina)

Poboljšati kontrolu provedbe

vakcinacije,

- povećati broj edukativnih

regionalnih sastanaka


POGLAVLJE III - Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljnjem tekstu poglavlja: Uprava) je centralno tijelo odgovorno za zaštitu bilja u Bosni i Hercegovini, za suradnju i razmjenu informacija sa međunarodnim zvaničnim tijelima, te njihovo obavještavanje. Predstavlja nacionalnu organizaciju za zaštitu bilja sukladno sa međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja (IPPC). Uprava, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, osigurava zaštitu bilja od štetnih organizama, zaštitu biljnih proizvoda i drugih reguliranih objekata od štetnih utjecaja primjenom fitofarmaceutskih sredstava i mineralnih gnojiva.

Također, osigurava provedbu drugih mjera za zaštitu bilja koje su veoma važne u pogledu zaštite zdravlja ljudi i životinja, zaštite okoliša, te zaštite potrošača kroz osiguranje proizvodnje sigurne hrane. Zadaci Uprave definirani su materijalnim propisima iz fitosanitarne oblasti. Svi resursi Uprave usmjereni su na izradu nedostajućih podzakonskih akata za omogućavanje

provedbe zakona iz fitosanitarne oblasti, te stalno praćenje i usklađivanje donesenih zakonskih i podzakonskih akata sa EU propisima.

Provedba Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i regulisanih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 69/09) tj. Privitka V. dio A odjeljak I. je jedna od najznačajnijih aktivnosti Uprave. Sukladno s tim, redefiniran je Objedinjeni spisak roba koje podliježu kontroli fitosanitarne inspekcije pri uvozu i time je usklađen sa odgovarajućim spiskom roba u EU. Također, počelo je puno implementiranje Liste IV. dio A Odjeljak I. Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i reguliranih objekata.

Program posebnog nadzora (sustavne kontrole) nad karantinskim štetnim organizmima na krumpiru u BiH, koji je neophodno provoditi u kontinuitetu, počeo je s implementacijom od 2011. godine, a nastavlja se i u 2013. godini. Posebаn nadzor se provodi u ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije), karantinskih štetnih organizama na krumpira na mjestima ulaska pošiljki krumpira, koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krumpira.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za poboljšanje

1.

Osigurana proizvodnja krumpira po

procedurama i standardima koje

propisuje EU (provedba posebnog

nadzora, osigurati da se omogući ili

olakša izvoz krumpira kako u zemlje

EU tako i u zemlje regiona)

Program posebnog nadzora

(sustavne kontrole) nad

karantinskim štetnim organizmima

na krompiru u BiH

Uprava Bosne i Hercegovine za

zaštitu zdravlja bilja i mjerodavni

organi entiteta i Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Zaštita zdravlja bilja i osiguranje

uvjeta za neometanu trgovinu

krumpira

2. Minimalni uvjeti za vršenje

zdravstvene kontrole bilja, biljnih

proizvoda i drugih uređenih objekata

koji se uvoze u BiH na graničnim

prijelazima sa fitosanitarnom

inspekcijom

Pravilnik o minimalnim uvjetiima

za vršenje zdravstvene kontrole

bilja, biljnih proizvoda i drugih

uređenih objekata koji se uvoze u

BiH na graničnim prijelazima s

fitosanitarnom inspekcijom




Bosne i Hercegovine

Ožujak 2013. godine Zaštita zdravlja bilja i osiguranje

uvjeta za bolju i učinkovitiju

kontrolu bilja, biljnih proizvoda i

drugih uređenih objekata koji se

uvoze u BiH

3. Mjere za sprječavanje unošenja i

širenja gljive Phytophthora ramorum

Pravilnik o mjerama unošenja i

širenja gljive Phytophthora

ramorum




Bosne i Hercegovine

Listopad 2013.

godine

Zaštita zdravlja bilja, posebno

zaštita proizvodnje

4.

Uspostava nacionalnog programa

kontrole ostataka pesticida sukladno

Pravilniku o maksimalnim razinama

ostataka pesticida u i na hrani i hrani

za životinje biljnog i životinjskog

podrijetla ("Službeni glasnik BiH",

broj 89/12)

Izrada nacionalnog programa

kontrole ostataka pesticida

Agencija za sigurnost hrane Bosne i

Hercegovine u suradnji sa Upravom

Bosne i Hercegovine za zaštitu

zdravlja bilja i Uredom za

veterinarstvo Bosne i Hercegovine

Veljača 2013.godine Potrebno je organizirati obuku

laboratorijskog osoblja i

inspekcijskih tijela o metodama

za analizu proizvoda biljnog

podrijetla u svrhu kontrole

ostataka pesticida

5. Smanjenje negativnog utjecaja

pesticida na zdravlje ljudi i okoliš

Provesti Pravilnik o dužnostima

korisnika fitofarmaceutskih

sredstava


zaštitu zdravlja bilja i mjerodavna

tijala entiteta i Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

Srpanj 2013. godine

6. Obuka laboratorijskog osoblja

poljoprivrednih instituta u oblasti

kontrole proizvodnje sjemena i sadnog

Provedba postojećih podzakonskih

akata, kao i donošenje

nedostajućih,


zaštitu zdravlja bilja, mjerodavna

tijela entiteta i Brčko Distrikta

Kontinuirano Jačanje suradnje za donošenje

nedostajućih pravnih akata

predloženih i pripremljenih na


materijala, po odredbama pravnih

propisa donesenih i usklađenih sa EU

zakonodavstvom

Obuka inspektora u oblasti kontrole

kvaliteta sjemena i sadnog materijala

u svim segmentima prometa

- teoretske i praktične obuke u

postupcima kontrole procesa

proizvodnje

Bosne i Hercegovine uz konzultacije

s stručnim osobljem iz Instituta

poljoprivrede

temelju Zakona o sjemenu i

sadnom materijalu

poljoprivrednog bilja Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik

BiH" broj 03/05)

7. Jačanje kapaciteta laboratorija za

kontrolu kvalitete sjemena i sadnog

materijala u kadrovskom i tehničkom

smislu

Obuka osoblja u cilju podizanja

kvalitete standarda za kontrolu

kvaliteta sjemena,

- nabavka modernije opreme




Bosne i Hercegovine uz konsultacije

sa stručnim osobljem iz Instituta

poljoprivrede

Kontinuirano Iznalaženje sredstava za nabavku

opreme, te organiziranje obuka

za laboratorijsko osoblje

8. Jačanje sveobuhvatnog sustava

poljoprivredne proizvodnje, od

proizvođača sjemena i sadnog

materijala u BiH do institucionalne

organizacije u cilju podizanja kvalitete

poljoprivrednih proizvoda prema

standardima EU, a radi obezbjeđenja

potreba domaćeg tržišta i

omogućavanja izvoza kvalitetnog

sjemena i sadnog materijala

poljoprivrednog bilja

Donošenje podzakonskih akata i

uvođenje sustava kontrole

proizvodnje i deklasiranja/

certificiranja sjemena i sadnog

materijala poljoprivrednog bilja u

BiH,

- nabavka neophodne opreme za

uspostava sustava deklariranja


poljoprivrednog bilja u BiH




Bosne i Hercegovine

Prosinac 2013.

godine

Intenziviranje suradnje za

donošenje nedostajućih pravnih

akata predloženih i pripremljenih

na temelju Zakona o sjemenu i

sadnom materijalu

poljoprivrednog bilja Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik

BiH" broj 03/05)

POGLAVLJE IV - Vijeće za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine

Vijeće za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, (u daljnjem tekstu poglavlja: Vijeće), kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i njegov sastav je određen člankom 106. stavak (1) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Vijeće čine predstavnici državnih institucija, mjerodavnih tijela entiteta, te predstavnici udruga za zaštitu potrošača na državnoj i entitetskoj razini. Vijeće je imenovano na temelju Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 i 32/12) i sastaje se najmanje četiri puta godišnje. Poslovi Vijeća za zaštitu potrošača BiH propisani su člankom 107. navedenog zakona i u okviru svojih nadležnosti Vijeće između ostalog:

a) predlaže na usvajanje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine Državni godišnji program za zaštitu potrošača i prati njegovo izvršavanje;

b) utvrđuje temelje politike za zaštitu potrošača; c) usmjerava opseg djelatnosti koje se financiraju,

odnosno sufinanciraju iz proračuna Bosne i Hercegovine.

POGLAVLJE V - Ombudsmen za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institucija Ombudsmena za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ombudsmen), u sustavu zaštite prava potrošača, predstavlja nezavisnu instituciju

uspostavljenu s ciljem promocije učinkovitije provedbe politike zaštite potrošača.

Ombudsmen zastupa interese potrošača u svim sektorima poslovanja, donosi preporuke, smjernice i druge pojedinačne i opće pravne akte. Ovlašten je da izdaje instrukcije za prestanak provedbe aktivnosti koje su u suprotnosti sa potrošačkom legislativom, pokreće postupak pred mjerodavnim sudom u slučajevima naknade štete u ime zaštite kolektivnih interesa potrošača. Zadatak Ombudsmena je da zaštiti i ojača položaj potrošača u društvu. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala njegova temeljna prava, te promovirala jednakost među potrošačima.

Uloga institucije Ombudsmena je zaštita i jačanje položaja potrošača u društvu, što predstvalja komplesan zadatak sa širokim spektrom pitanja potrošača. Područje djelovanja uglavnom obuhvata sljedeće: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udrugama i Savezu udruga potrošača BiH, te njihovu edukaciju, suradnju sa medijima u vezi svih pitanja koja se odnose na potrošače, sigurnost proizvoda, kvalitetu proizvoda, kao i utjecaj na okoliš. Ombudsmen također sudjeluje, u svojstvu umješača, u raspravama koje se vode kod sektorskih regulatornih tijela s ciljem zaštite ekonomskih interesa potrošača.

Institucija Ombudsmena treba osigurati opću pravnu pomoć u smislu sprječavanja narušavanja kolektivnih prava potrošača. U 2012. godini pokrenuti su prvi postupci pred mjerodavnim sudom radi prestanka provedbe aktivnosti suprotnih potrošačkoj legislativi u postupku raskida ugovora protiv telekom operatera. U vezi s tim očekuje se da nadležni sudovi u 2013. godini provedu postupke u kojima će institucija Ombudsmen, kao aktivno legitimiran subjekt, zastupati kolektivne interese potrošača.



R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Informiranje potrošača i potpora udrugama

potrošača

Informiranje putem medija,

izdavanje različitih publikacija

Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena

Kontinuirano Uzajamne posjete, okrugli

stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti u svezi s

odnosom kompanija -potrošač

Provedba potrošačke legislative Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena

Kontinuirano Odgovori na upite poslovne

zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja

potrošačkih prava

Jačanje suradnje sa inspekcijskim

organima


ombudsmena

Kontinuirano Preporuke, smjernice u

posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim

pritužbama potrošača

Djelovanje prema poslovnoj

zajednici, u smislu poštivanja

potrošačkih prava


ombudsmena

Kontinuirano Sukladno pravilima rada

poduzeti potrebne aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih sporova

putem mehanizama za alternativno

rješavanje sporova (ARS)

Iniciranje donošenja procedura

ARS


ombudsmena

Kontinuirano Sudjelovanje u radu Radne

grupe za rješavanje zaostalih

komunalnih predmeta

6. Kontaktiranje s Ombudsmenima za ljudska

prava Bosne i Hercegovine o problemima u

svezi s uslugama od općeg interesa

Jačanje suradnje sa

Ombudsmenima za ljudska prava

Bosne i Hercegovine


ombudsmena

Kontinuirano Uzajamne posjete, zajednički

stav o problemima iz oblasti

javnih usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje

potrošačke legislative

Sudjelovanje u raspravama sa

udrugama potrošača i drugim

relevantnim subjektima o

poboljšanjima potrošačke

legislative


ombudsmena

Kontinuirano Šire raspraviti pojedinačne

prijedloge i dati zajednički

stav

8. Istraživanje utjecaja drugih mjera tijela

vlasti na zaštitu potrošača

Sudjelovanje u javnoj raspravi za

propise iz oblasti potrošačke

legislative


ombudsmena

Kontinuirano Donošenje podzakonskih

akata pružatelja usluga

9. Edukacije učenika i studenata iz oblasti

prava potrošača

Nastavak suradnje sa obrazovnim

institucijama


ombudsmena

Po potrebi i dogovoru sa

obrazovnim institucijama

Promocija politike zaštite

potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru nadležnosti

Ombudsmena

Inzistirati na dosljednoj primjeni

Zakona o zaštiti potrošača u

Bosni i Hercegovini


ombudsmena

Po ukazanoj potrebi Instrukcije za prestanak

aktivnosti koje su suprotne

potrošačkoj legislativi

11. Praćenje izvršenja Instrukcija u sektoru

telekomunikacijskih usluga

Inzistirati na provedbi

instrukcija


ombudsmena

Kontinuirano Redovito izvještavanje

12. Zaštita kolektivnih interesa potrošača Praćenje već pokrenutih sudskih

postupaka, te sudjelovanje u

istim kao aktivno legitimiran

subjekt,

- pokretanje novih postupka pred

mjerodavnim sudom,

- inicijativa za usaglašavanje

propisa iz javnih i bankarskih

usluga sa Zakonom o zaštiti

potrošača u Bosni i Hercegovini


ombudsmena

Kontinuirano

Po ukazanoj potrebi

Kontinuirano

Tužbe za naknade štete

nanesene kolektivnom

interesu potrošača

mjerodavnim regulatorima

13. Jačanje suradnje s udrugama potrošača i

drugim srodnim udrugama

Pružanje stručne pomoći

udrugama u njihovim

aktivnostima


ombudsmena

Kontinuirano Svi oblici komunikacije i

zajedničko ostvarenje

projekata

POGLAVLJE VI - Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Konkurencijsko vijeće Bosne i Herecegovine sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača i ima značajnu, ali neizravnu ulogu koja proizilazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Člankom 20. stavak 1. i člankom 21. Zakona o konkurenciji Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 89/09) određena je temeljna funkcija i status Konkurencijskog vijeća, a člankom 25. propisane su nadležnosti Konkurencijskog vijeća kao tijela za

provedbu zaštite tržišne konkurencije, a time i neizravno djelovanje na dobrobit potrošača.

Konkurencijsko vijeće svojim aktima ne dopušta zabranjena konkurencijska djelovanja gospodarskih subjekata, te na taj način osigurava da cijene roba i usluga ne budu rezultat monopolskog, vladajućeg ili nekog drugog oblika zabranjenih konkurencijskih djelovanja. Time bi se trebali osigurati uvjeti da cijene roba i usluga budu proizvod zakonitosti tržišta BiH. Na taj način bi potrošači trebali biti pravno zaštićeni od nelojalnih cijena koje bi se mogle formirati izvan tržišta BiH. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uvjetuju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine uređuje pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije, te nadležnosti i način rada


Konkurencijskog vijeća na zaštiti i promociji tržišne konkurencije u BiH.

Eksplicitna svrha Zakona o konkurenciji Bosne i Hercegovine je zaštita tržišne konkurencije, što nadalje implicira na zaštitu konkurenata ili potrošača, pod uvjetom da proces tržišne konkurencije funkcionira učinkovito. Konkurencijsko

vijeće nema, niti može imati ex lege, niti ex lex izravnih aktivnosti u politici i konkretnoj pravnoj zaštiti potrošača.

U svom daljnjem radu Konkurencijsko vijeće osigurat će moderan pristup provedbe sustava mjera tržišne konkurencije, koja je usmjerana na preventivno djelovanje i prekide praksi koje narušavaju tržišnu konkurenciju i na taj način nanose štetu potrošačima.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koji se odnose na područje zaštite potrošača

R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Primjena Zakona o konkurenciji i

podzakonskih akata čijom primjenom

će se poboljšati status svih sudionika na

tržištu, a najviše potrošača kroz niže

cijene i veću kvalitetu proizvoda i

usluga u sektorima prisutnim na tržištu

BiH

Provedba postupaka pred Konkurencijskim vijećem

Bosne i Hercegovine,

- aktivna provedba istraga (npr. istrage u oblasti

pružanja komunalnih usluga, oblasti prehrambene

industrije, oblasti telekomunikacija, energetskom

sektoru...), kako bi se otklonile prakse koje narušavaju

tržišnu konkurenciju i na taj način nanose štetu

potrošačima

Konkurencijsko vijeće

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

Podizanje razine

svijesti,

znanja i

informiranja

kako

potrošača tako

i sudionika na

tržištu.

POGLAVLJE VII - Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Poslovi i zadaci Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), definirani su člancima 53. i 54. Zakona o hrani Bosne i Hercegovine. Na temelju tih odredbi jedan od glavnih ciljeva je očuvanje i osiguranje visoke razine zaštite zdravlja potrošača, te sukladno s tim Agencija priprema i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane; prikuplja i obrađuje rezultate laboratorijskih analiza hrane dostavljenih od strane laboratorija u BiH kako bi se potrošačima omogućila pravovremena informacija o zdravstvenoj ispravnosti i kvalitetu hrane koju konzumiraju; surađuje sa institucijama javnog zdravstva u BiH - u cilju prikupljanja podatka o oboljenjima čiji je uzrok/put prijenosa hrana; surađuje s inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH - u pogledu obavijesti pristigle putem EU RASFF sustava brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje, s ciljem povlačenja sa tržišta hrane koja nije sukladna s propisanim uvjetima; djeluje kroz INFOSAN mrežu predstavljajući BiH mrežu koju je razvila Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) u suradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO) kako bi se promovirala razmjena informacija o sigurnosti hrane, te poboljšala suradnja između mjerodavnih tijela za sigurnost hrane na nacionalnoj i međunarodnoj razini.

Tijekom 2012. godine, Agencija je vršila opsežne norma-tivno-pravne poslove usklađivanja zakonodavstva Bosne i

Hercegovine sa zakonodavstvom EU, te je pripremila 28 novih pravilnika koji su objavljeni u "Službenom glasniku BiH". U postupku objave je 5 pravilnika. Prema Vijeću ministara Bosne i Hercegovine upućena su još 4 pravilnika na usvajanje, a 3 pravilnika su pripremljena za usvajanje od strane Upravnog odbora Agencije. Agencija je zbog složenosti i obimnosti propisa, koji definiraju pojedine oblasti u cilju što kvalitetnije i jednostavnije provedbe istih, te edukacije i doedukacije subjekata u poslovanju s hranom i potrošača pripremila 8 vodiča.

U cilju nastavka i provedbe planova iz prethodnih godina Agencija planira da u 2013. godini sačini prijedloge 14 podzakonskih akata (pravilnika). U sklopu aktivnosti informiranja potrošača o aktivnostima u oblasti sigurnosti hrane u 2013. godini planirano je pripremiti i objaviti na web stranici Agencije:

- Smjernice za provedbu određenih odredbi Pravilnika o higijeni hrane u vezi sa Uredbom broj 852/2004 Europskog parlamenta i Vijeća o higijeni prehrambenih proizvoda;

- Smjernice o službenim kontrolama prema Uredbi broj 882/2004 Europskog parlamenta i Vijeća o zvaničnim kontrolama izvršenim da se obezbjedi provjera usklađenosti sa propisima o hrani, hrani za životinje, zdravlju životinja i pravilima o dobrobiti životinja u vezi sa mikrobiološkim uzorkovanjem i ispitivanjem hrane, te informativne brošure: "Hrana podvrgnuta joniziranju", "Kloniranje životinja i prehrambena industrija", "Šta podrazumijeva nova hrana".


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Očuvanje visoke razine zaštite

života i zdravlja ljudi i zaštite

interesa potrošača

Sudjelovanje u pripremi i izradi propisa iz oblasti

sigurnosti hrane i hrane za životinje, odnosno

zdravstvene ispravnosti i kvalitete hrane zajedno

s mjerodavnim tijelima u Bosni i Hercegovini,

kao i obveze subjekata u poslovanju s hranom

Agencija za sigurnost hrane

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Dosljedna provedba propisa od

strane mjerodavnih institucija i

svih zainteresiranih strana u

BiH

2. Sprečavanje rizika po zdravlje

potrošača koji su uzrokovani

hranom

Organiziranje konferencija, sastanaka, seminara,

radionica u smislu edukacija u oblasti zaštite

interesa potrošača,

- izrada stručne literature po pitanju sigurnosti

hrane i zaštite zdravlja potrošača


Bosne i Hercegovine zajedno sa

akademskom zajednicom i

predstavnicima nja potrošača

Kontinuirano Zajedničko djelovanje i

unapređenje suradnje

zainteresiranih strana


3. Edukacija u oblasti sigurnosti

hrane

Organiziranje konferencija, sastanaka, seminara,

radionica zajedno sa mjerodavnim tijelima u

Bosni i Hercegovini, subjektima u poslovanju sa

hranom, te raznim udrugama potrošača u BiH


Bosne i Hercegovine, s

mjerodavnim tijelima entiteta i

Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine, te ekspertskim

timovima

Kontinuirano Dosljedna primjena propisa o

hrani, usmjerenih na zaštitu

interesa potrošača zajedničkim

djelovanjem i unapređenjem

suradnje zainteresiranih strana u

BiH, kako bi se reducirali

postupci koji potrošača mogu

dovesti u zabludu

4. Pružanje informacija o stanju

sigurnosti i kvalitet hrane na

temelju procjene rizika

Analiza rizika na temelju rezultata dostavljenih

od strane laboratorija mjerodavnih za ispitivanje

i analize uzoraka hrane u BiH,

- izvještaji o pojavi i kretanju oboljenja čiji je put

prenosa hranom, dostavljenih od institucija

javnog zdravstva u BiH,

- informacije zaprimljene putem RASFF-a i

INFOSAN-a


Bosne i Hercegovine s

mjerodavnim tijelima entiteta i



timovima

Kontinuirano Jača suradnja sa laboratorijama

5. Edukacija potrošača o

opasnostima čiji je uzrok/put

prenosa hrana, te uloga Agencije

u cilju očuvanja zdravlja i života

potrošača

Priprema, izrada i tiskanje edukativnih

materijala- smjernica, letaka, brošura, medijsko

djelovanje


Bosne i Hercegovine i druge

zainteresirane strane

Kontinuirano Podizanje svijesti o ulozi i

značaju očuvanja života i

zdravlja potrošača

6. Suradnja sa međunarodnim

institucijama i ostalim

institucijama mjerodavnim za

sigurnost hrane

Sudjelovanje u međunarodnim projektima Agencija za sigurnost hrane



Kontinuirano Unaprijediti suradnju

POGLAVLJE VIII - Agencija za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Agencije za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača primarno je u vezi s podizanjem razine zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača na području sigurnosti proizvoda. Agencija sukladno Zakonu o nadzoru nad tržištem u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09) koordinira i usklađuje aktivnosti sustava nadzora nad tržištem u BiH, osigurava jednaku provedbu propisa o sigurnosti proizvoda, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača u pogledu sigurnosti proizvoda, osigurava primjenu znanstvenih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti sigurnosti proizvoda, sudjeluje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem, te ostvaruje međunarodnu suradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija zajedno s mjerodavnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH provodi aktivnost reaktivnog i

proaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu BiH. U okviru reaktivnog nadzora Agencija, u suradnji sa poslovnim subjektima, provodi aktivnosti na povlačenju s tržišta i povratu od potrošača nesigurnih proizvoda i drugih korektivnih mjera.

U okviru provedbe proaktivnog i reaktivnog nadzora Agencija putem svoje web stranice informira javnost o nesigurnim proizvodima koji su pronađeni na tržištu Bosne i Hercegovine. Također, Agencija je krenula sa objavljivanjem Biltena o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu BiH. Pored toga, Agencija redovito prevodi i objavljuje na svojoj web stranici RAPEX obavijesti o opasnim proizvodima pronađenim na tržištu EU. Kada je u pitanju Strategija za nadzor nad tržištem neprehrambenih potrošačkih proizvoda u BiH, za razdoblje 2011-2015, Agencija je u suradnji s mjerodavnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i uz potporu IPA 2009 twinning projekta krenula u provedbu dugoročnih strateških ciljeva.

U oblasti međunarodne suradnje i PROSAFE-a Agencija sudjeluje u zajedničkim aktivnostima nadzora sa državama članicama EU, kao i u regionalnom projektu nadzora koji financira njemačka organizacija GIZ.


R.

b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Podizanje razine

sigurnosti i

zdravlja djece,

kao najosjetljivije

potrošačke

skupine

Provedba projekta nadzora proizvoda za djecu : komode za presvlačenje,

dječije ogradice za igru, dječije visoke stolice za hranjenje sukladno

Zakonu o općoj sigurnosti proizvoda i podzakonskih akata,

- provedba projekata nadzora igračaka (kretanje teških metala olova i

hroma), na temelju Pravilnika o uvjetima u pogledu zdravstvene

ispravnosti predmeta opće uporabe koji se mogu stavljati u promet

("Službeni list SFRJ" br. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89 i 18/91)

Agencija za nadzor nad

tržištem Bosne i

Hercegovine u suradnji sa

inspekcijskim organima

entiteta i Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

1.5.-31.12.

2013. godine

Obuke inspektora u

cilju provedbe

projekata nadzora

2. Povećanje razine

zaštite zdravlja i

sigurnosti

potrošača

Provedba projekata nadzora upaljača na temelju Zakona o općoj

sigurnosti proizvoda,

- provedba projekata nadzora ručnih električnih bušilica, motornih

kosilica, škara za živicu i ubodnih električnih pila sukladno Naredbi o

sigurnosti strojeva ("Službeni glasnik BiH" broj 04/10),


tržištem Bosne i

Hercegovine u suradnji sa



1.9.-31.12. 2013. godine

1.3.-30.9. 2013. godine

Obuke inspektora u

cilju provedbe

projekata nadzora

nad tržištem


- provedba projekata nadzora za plutajuća pomagala za učenje plivanja,

sunčane naočale i filtere za sunce za opću uporabu, i kacige za bicikliste

i korisnike dasaka za rolanje i koturaljki sukladno Naredbi o osobnoj

zaštitnoj opremi ("Službeni glasnik BiH" broj 75/10),

- provedba projekata nadzora električnih ručnih fenova za kosu,

svjetiljki opće namjene i električnih produžnih kablova, sukladno

Naredbi o električnoj opremi namijenjenoj za uporabu unutar određenih

naponskih granica ("Službeni glasnik BiH" broj 98/09),

- provedba projekata nadzora DVD i Blu ray player-a koji se povezuju

na televizor, sukladno Naredbi o elektromagnetnoj kompatibilnosti

("Službeni glasnik BiH" broj 41/10),

- provedba projekata nadzora za posuđe za kuvanje pod pritiskom

sukladnu Naredbi o opremi pod pritiskom ("Službeni glasnik BiH" broj

52/11),

- provedba reaktivnog nadzora sukladno Zakonu o općoj sigurnosti

proizvoda i Zakonom o tehničkim zahtjevima za proizvode i

ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik BiH" broj 45/04) i

odgovarajućim podzakonskim aktima,

- rješavanje prigovora potrošača koji se odnose na sigurnost proizvoda

Bosne i Hercegovine 1.5.-31.10. 2013. godine

1.2.-30.11. 2013.

1.2.-31.3. 2013. godine

1.10.-31.12. 2013. godine

Kontinuirano

Kontinuirano

3.

Unapređenje

sustava nadzora

nad tržištem i

edukacija

stručnog osoblja

u oblasti

sigurnosti

proizvoda i

zaštite potrošača

Sudjelovanje u zajedničkim aktivnostima nadzora s državama članicama

EU u okviru PROSAFE i regionalnom zajedničkom projektu nadzora

koji sprovodi GIZ,

- provedba projekta IPA 2009 "Potpora Agenciji i sustavu nadzora nad

tržištem"


tržištem Bosne i

Hercegovine

Agencija u suradnji s



Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

Usvajanje najboljih

praksi nadzora nad

tržištem država

članica EU

4. Informiranje

potrošača o

nesigurnim

proizvodima

Objavljivanje na web stranici informacija o nesigurnim proizvodima

pronađenim na tržištu BiH , objava Biltena o nesigurnim proizvodima,

izrada brošura, naputaka i drugih dokumenata, prevođenje i

objavljivanje RAPEX obavijesti,

- održavanje seminara,i obuka i okruglih stolova za udruge za zaštitu i

druge zainteresirane strane


tržištem Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

POGLAVLJE IX - Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) utemeljena je Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) kao ovlaštena institucija odgovorna za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se proizvode i upotrebljavaju u medicini u BiH.

Uloga Agencije u sustavu zaštite potrošača, prvenstveno podrazumijeva sljedeće:

- zaštitu i promociju zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i učnkovitih lijekova i medicinskih sredstava za uporabu u humanoj medicini, te uspostavu jednstvenog, funkcionalnog i koordiniranog regulacionog sustava lijekova i medicinskih sredstava;

- uspostavu i nadzor jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava, te njihovu dostupnost za teritoriju BiH;

- ostvarivanje suradnje i pružanje stručne pomoći mjerodavnim državnim i entitetskim ministarstvima ovlaštenim za poslove zdravstva pri oblikovanju i pripremanju prijedloga, te provedba nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava za uporabu u humanoj medicini;

- predlaganje i donošenja novih, kao i izmjena postojećih zakonskih propisa iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava, te usaglašavanje istih sa međunarodnim standardima.

Agencija je u 2012. godini, pored postojećih podzakonskih akata iz oblasti zaštite potrošača, realizirala je izradu novih podzakonskih akata (koji su na indirektan način u vezi sa zaštitom potrošača, odnosno pacijenata):

- Pravilnik o praćenju neželjenih pojava vezanih za medicinska sredstva (materiovigilansa medicinskih sredstava) ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12),

- Pravilnik o načinu pribavljanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lijekove ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12).



R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Unapređenje zaštite javnog zdravlja

stanovništva BiH osiguranjem kvalitetnih i

sigurnih lijekova i medicinskih sredstava

Provedba podzakonskih akata,

te usklađivanje s EU propisima

koji se izravno odnose na

područje zaštite potrošača u

kontekstu lijekova i medicinskih

sredstava

Agencija za lijekove i

medicinska sredstva Bosne

i Hercegovine

Kontinuirano Usklađivanje propisa sa

zakonodavstvom EU i

kontinuirana suradnja i pružanje

stručne pomoći mjerodavnim

državnim i entitetskim

ministarstvima ovlaštenim za

poslove zdravstva

2. Edukacija stručnog osoblja Agencije iz oblasti

zakonodavstva EU

Izrada programa edukacija i

njihova provedba



i Hercegovine

Kontinuirano

3.

Jačanje suradnje s međunarodnim institucijama

mjerodavnim za područje lijekova i

medicinskih sredstava

Izrada programa edukacija i

njihovo implementiranje



i Hercegovine

Kontinuirano Posjete međunarodnim

institucijama i agencijama

mjerodavnim za oblast lijekova i


4. Realizacija"Twining" projekta Agencije sa

Agencijom za lijekove iz Španije"

Održavanje planom definiranih

edukacija i studijskih posjeta

uposlenih u agencijama iz

Španjolske i Bosne i

Hercegovine



i Hercegovine i Agencija

za lijekove Španjolske

Veljača 2013. godine

POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

U okviru svog mandata Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: RAK) ohrabruje uspostavu konkurentnog sektora komunikacija orjentiranog ka tržištu, štiteći interese svih korisnika komunika-cijskih usluga, prije svega u smislu nediskriminatorskog pristupa usluzi, kvalitete i cijena usluga, te podržava uvođenje novih tehnologija i usluga, sukladno s potrebama korisnika.

ODJELJAK A.1. - PODRUČJE EMITIRANJA

Na temelju Pravila o distribuciji audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osigura pristup uslugama distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi, da zaštiti interese svih korisnika usluga, te da približi razinu kvaliteta u pružanju usluga s općeprihvaćenim standardima u EU.

Pretplatnici imaju pravo podnijeti prigovor RAK-u u vezi sa uslugom distribucije. Na temelju Pravilnika o rješavanju kršenja uvjeta dozvola i propisa Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 18/05), RAK provodi procedure utvrđivanja kršenja Pravila, prikuplja relevantna izjašnjenja od pružatelja usluga, te na temelju utvrđenog činjeničnog stanja izriče mjere iz svoje nadležnosti. Sukladno Zakonu o komunikacijama Bosne i Hercegovine, te Pregledom povreda i kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 35/09), mjere se kreću u rasponu od obustave postupka, usmenog

i pismenog upozorenja, izricanja novčanih kazni, pa do suspenzije i oduzimanja dozvole.

Ciljevi Agencije u oblasti zaštite potrošača, a na temelju Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija i Kodeksa o komercijalnim komunikacijama i ostalim pravilima, su da osigura svim gledateljima sudjelovanje u programima putem pozivanja ili slanja poruka na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi, bez obmanjivanja publike s jasnim informacijama o sudjelovanju u takvim programima.

ODJELJAK A.2. - PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

U 2012. godini poduzete su značajne aktivnosti na provedbi ranije planiranih aktivnosti u cilju zaštite potrošača. S tim u vezi izrađen je i stavljen je u javnu raspravu nacrt "Pravila o uvjetima pružanja telekomunikacionih usluga i odnosima sa korisnicima", koji će služiti kao generator na uređenju pitanja odnosa korisnik usluge-davatelj usluge. U trećem dijelu ovog Pravila, pod naslovom "Odnosi sa krajnjim korisnicima", detaljno su definirana prava korisnika i njihova zaštita (čl. 9. - 33.). Nakon usvajanju ovog Pravila slijedi aktivnost na usklađivanju uvjeta poslovanja operatora i samih obrazaca korisničkih ugovora.

Također, bitna aktivnost je i izrada nacrta "Pravila o obavljanju djelatnosti davatelja fiksnih javnih telefonskih usluga", s obzirom da se radi o najznačajnijoj javnoj telekomunikacionoj usluzi. Ovim Pravilom propisane su temeljne i posebne usluge, što je bitno kod opisivanja same usluge, te jasnog preciziranja šta usluga u suštini sadrži. Pored toga propisane su i jasne odredbe o zaštiti privatnosti korisnika.

U pogledu ispisa računa, s pregledom pozivanih brojeva, novina je da se korisnik radi zaštite privatnosti može izjasniti da ne želi takav ispis.Naprijed navedeno, uz ranije poduzete mjere, donijeće veliko poboljšanje u ostvarivanju prava i zaštite korisnika javnih telekomunikacionih usluga.



R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljša-nje

1. EMITIRANJE:

Promoviranje pravične konkurencije u cilju ostvarenja

maksimalne dobiti za korisnike u smislu izbora, cijene, i

kvaliteta usluga;

-osigurati pristup uslugama distribucije audiovizuelnih

medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na

transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi;

-zaštititi interese svih korisnika usluga, te približiti razinu

kvaliteta u pružanju usluga sa općeprihvaćenim standardima u

EU;

-osigurati poštivanje odredaba Kodeksa o audiovizuelnim

medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, Kodeksa o

komercijalnim komunikacijama kao i ostalim propisima

Agencije, a koji se izravno tiču zaštite potrošača;

-obezbijediti poštivanja principa poštene konkurencije koji

neće štetiti interesima potrošača, s posebnim osvrtom na

poštivanje odredaba koje se tiču zaštite maloljetnika

Nastavak praćenja poštivanja

odredaba Pravila o dozvolama za

distribuciju audiovizuelnih

medijskih usluga i medijskih

usluga radija, kao i odredaba

Kodeksa o audiovizuelnim

medijskim uslugama i medijskim

uslugama radija i Kodeksa o

komercijalnim komunikacijama

koje se odnose na pružanje

usluge, zaprimanje i postupanje

po prigovorima građana.

Sektori Regulatorna

agencija za komunikacije


iz oblasti emitiranja

Kontinuirano Poboljšanje suradnje i

koordinacije s

institucijama koje su

izravno nadležne za

provedbu Zakona o

zaštiti potrošača u Bosni i

Hercegovini

2. TELEKOMUNIKACIJE:

Puna provedba "Pravila o temeljnim telekomunikacionim

uslugama" i "Pravila o obavljanju djelatnosti davatelja fiksnih

javnih telefonskih usluga"

Usklađivanje uvjeta poslovanja i

pretplatničkih ugovora svih

operatora telekomunikacija u

BiH

Sektori Regulatorne

agenicije za komunikacije


Telekom operatori

Kontinuirano U toku provedbe Pravila

potrebno je pratiti da li

postoje razlozi za

dodatnom dogradnjom

regulatornog okvira

POGLAVLJE XI - Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u sustavu zaštite potrošača u BiH očituje se kroz kontinuiranu mjesečnu proizvodnju indeksa potrošačkih cijena, kao jednog od temeljnih makroekonomskih indikatora, koji služi kao mjera inflacije u zemlji za usklađivanje plaća i zarada sukladno s kolektivnim ugovorima, mirovina i socijalnih davanja i u druge svrhe. Agencija je isključivi i jedini izvor relevantnih i na međunarodnim standardima zasnovanih podataka o indeksima potrošačkih cijena i mjera inflacije u zemlji.

Agencija je u 2011. godini provela Anketu o potrošnji kućanstava u Bosni i Hercegovini čiji su preliminarni rezultati objavljeni krajem srpnja 2012. godine i dostupni su na web stranici Agencije. Konačni rezultati Ankete bit će dostupni do kraja prvog kvartala 2013. godine. Na temelju tih podataka

moguće je izvršiti temeljnu analizu veličine i strukture potrošnje kućanstava u BiH. Analiza će biti moguća i po vrstama proizvoda prema Međunarodnoj klasifikaciji finalne potrošnje prema namjeni (COICOP), a moći će se izvršiti i analiza običaja i učestalosti kupnje, mjesta gdje se najviše kupuju najvažniji proizvodi i sl.

Anketa je proširena sa dva ad hoc modula o socijalnoj uključenosti (Modul 1: Socijalna uključenost, migracije i doznake; Modul 2: Zdravstveno stanje i usluge), što će omogućiti kvalitetniju analizu siromaštva, te kreiranje profila siromaštva stanovništva u BiH. Očekuju se i kvalitetniji podaci o prihodima kućanstava i njihovih članova, jer je modul prihoda redizajniran u smislu da prikuplja podatke na individualnoj razini. Najznačajniji rezultat Ankete o potrošnji kućanstava mogućnost je nove procjene pondera za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena, tako da će mjesečno izračunavani indeksi potrošačkih cijena biti još više usklađeni s trenutačnom situacijom, a prema preporukama EUROSTAT-a.



R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Proizvodnja podataka koji se mogu

koristiti za zaštitu potrošača, u smislu

da ti podaci daju sliku stvarne

situacije stanovništva u BiH s

aspekta potrošnje i njihovih potreba,

prihoda i siromaštva, kao i njihovih

socio-ekonomskih i demografskih

karakteristika kućanstava

Objaviti konačne rezultate

Ankete o potrošnji stanovništva

u BiH u 2011. godini,

- napraviti detaljniju analizu

siromaštva u BiH,

- pripremiti metodološki i

organizirati provedbu Ankete o

potrošnji kućanstava u Bosni i

Hercegovini u 2014. godini

Agencija za statistiku Bosne i

Hercegovine i entitetski

zavodi za statistiku

31.03.2013. godina

31.12.2013. godina

U svrhu zaštite potrošača u

BiH više koristiti podatke

zvanične statistike, posebno

one koje proizilaze iz ankete

o potrošnji kućanstava, te

statistike cijena i životnog

standarda

2. Redovito mjesečnoobjaviti podataka

o inflaciji u BiH i prosječnim

cijenama proizvoda i usluga po

gradovima

Redovito izračunavati i

objavljivati indeks potrošačkih

cijena za BiH po Međunarodnoj

klasifikaciji finalne potrošnje

prema namjeni (COICOP)




Kontinuirano U svrhu zaštite potrošača u

Bosni i Hercegovini više

koristiti podatke zvanične

statistike, posebno one koja

proizilaze iz ankete o

potrošnji kućanstava, te

statistike cijena i životnog

standarda

POGLAVLJE XII - Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut), obavlja zakonodavne i stručne poslove iz područja zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru svoje nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn i zemljopisna oznaka) u BiH i u inozemstvu, odobrava obavljanje djelatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, vrši nadzor nad radom udruga za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava.

Kao dio aktivnosti u oblasti zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja informacijska djelatnost. Institut u elektronskoj formi vodi registre (javne knjige) o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u BiH, te u vezi s tim je ovlaštena institucija za izradu rešeršnog izvješća o navedenim pravima u BiH. Pored navedenog, značajno je istaći i suradnju Instituta s drugim subjektima u cilju osiguranja učinkovitije provedbe prava intelektualnog vlasništva kao što su: Uprava za neizravno

oporezivanje, tržišne inspekcije Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, redovni sudovi uključujući i Sud Bosne i Hercegovine, porezne uprave, policija, udruge za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva.

Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe, odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprečavanje ulaska takve robe na tržište BiH, sprečavanje djela nelojalne konkurencije, preduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinitelja, te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim tijelima.

U sustavu zaštite potrošača u BiH, Institut u okviru svoje nadležnosti, pruža informacijske i servisne usluge zainteresiranim osobama i institucijama. Suradnja s institucijama za provedbu prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o stjecanju, ostvarivanju i prometu prava intelektualnog vlasništva u Bosni i Hercegovini, o važećim pravima domaćih i inozemnih pravnih i fizičkih osoba u Bosni i Hercegovini i drugim podacima, ovisno o zahtjevu i potrebi odgovorajuće osobe odnosno institucije.


R b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Poticanje razvitka

modernog sustava

intelektualnog

vlasništva

Nastavak aktivnosti na provedbi Strategije razvitka Instituta prema

utvrđenim prioritetima,

- moderniziranje sustava za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava

industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn, oznaka

zemljopisnog podrijetla), uključujući i digitalizaciju procesa,

- provedba postupka po zahtjevima za evidenciju i deponiranje autorskih

djela i predmeta srodnih prava,

- provedba upravnog postupka po zahtjevu za izdavanje dozvole za

kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, uključujući i kontrolu

nad radom organizacija

za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prav

Institut za intelektualno

vlasništvo Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

2. Jačanje institucionalnih

kapaciteta Instituta

Izrada informacijsko komunikacijske osnove (ICT) za provedbu novih

sustava za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava industrijskog

vlasništva (software za procesuranje prijava patenata i žigova)


vlasništvo Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

POGLAVLJE XIII - Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut), prema članku 15. Zakona o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila, koje vrše verifikacije mjernih uređaja u sklopu zakonskog mjeriteljstva. U izravnoj vezi s zaštitom potrošača je okvir zakonskog mjeriteljstva u kojem se nalaze mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električne energije, grijanje, plin i sl.) i vode, oblast predpakiranih proizvoda i oblast kontrole plemenitih metala.

Ovu djelatnost Institut, entitetske institucije i imenovane laboratorije obavljaju kontinuirano. Prema Zakonu o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine nadležnosti Instituta obuhvataju i mjeriteljstvo u kemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda. Mjeriteljski sustav Bosne i Hercegovine čine i laboratorije koje su imenovane od strane Instituta, a čiji rad se izravno reflektira na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije

spadaju: imenovane laboratorije za mjerenje protoka vode, imenovane laboratorije za masu, imenovane laboratorije za mjerenje protoka plina i imenovane laboratorije za mjerenje električne energije.

Na temelju Zakona o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine, Instutut je pripremio šest podzakonskih akata koji su objavljeni u "Službenom glasniku BiH" broj 67/12 i to:

Pravilnik o državnim etalonima, Pravilnik o imenovanim mjeriteljskim laboratorijama,

Naredba o mjerilima u zakonskom mjeriteljstvu i rokovima verifikacije,

Uredba o visini i načinu plaćanja usluga Institutu za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine,

Pravilnik o vrstama i načinu označavanja mjerila prilikom verifikacije,

Pravilnik o ispitivanju i odobrenju tipa mjerila. Uloga Instituta se pominje u članku 23. Zakonu o zaštiti

potrošača Bosne i Hercegovine u kojem se pominju neto mase proizvoda i u članku 35. koji govori o mjerenjima potrošnje energije i vode.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Preuzimanje Direktive o mjernim

instrumentima u zakonodavstvo

Bosne i Hercegovine

Izrada pravilnika i drugih podzakonkih

akata,

- dodatna obuka i specijalizacija uposlenika

u Institutu za mjeriteljstvo Bosne i

Hercegovine kako bi se što adekvatnije

odgovorilo na postavljene zadatke

Institut za mjeriteljstvo Bosne

i Hercegovine

Kontinuirano Aktivniji rad Ministarstva

vanjske trgovine i ekonomskih

odnosa Bosne i Hercegovine i

Komiteta za tehničke propise

Bosne i Hercegovine u

organizaciji cjelokupnog

procesa transpozicije direktive

2. Priprema nacrta pravilnika za

pojedina mjerila na temelju

objavljenih podzakonskih akata u

2012. godini

Izrada pravilnika i mjeriteljskih uputstava,

- edukacija i obuke uposlenika u Institutu


i Hercegovine

Kontinuirano

3. Podizanje kompetencija referentne

laboratorije za plemenite metale i

referentne materijale Instituta u cilju

ostvarivanja sljedivosti ispitivanja

predmeta od plemenitih metala

Nabavka nove mjerne opreme kako bi se

pokrio raspon ispitivanja plemenitih metala,

- dokazivanje komptencija kroz

sudjelovanje u međunarodnim PT ciklusima

(planirano5),

- ulazak u postupak akreditacije prema BAS

EN ISO /IEC 17025


i Hercegovine

2013.-2014. godina

4. Podizanje kompetencija imenovanih

laboratorija koje vrše poslove

verifikacije mjernih instrumenata

Provedba zahtjeva predviđenih

podzakonskim aktima donesenih krajem

2012. godine


i Hercegovine i imenovane

laboratorije

Kontinuirano

5. Jedinstvena baza podataka tipskih

odobrenja na razini BIH

Objavljivanje na web stranici Instituta

izdatih tipskih odobrenja


i Hercegovine

Kontinuirano

6. Usostava kontinuiranog nadzora nad

mjerilima koja su u uporabi kod

komunalnih preduzeća

(vodomjeri, plinomjeri, mjerila

elekt.energije, toplotna energija,

parking satovi)

Provedba redovitih i vanrednih nadzora nad

mjerilima u uporabi

Tržišna inspekcija, Institut za

mjeriteljstvo Bosne i


zavodi za mjeriteljstvo

Kontinuirano

7. Podizanje svijesti o ulozi i značaju

mjeriteljstva

Organiziranje okruglih stolova ili radnih

skupova,

- izdavanje biltena,

- redovito ažuriranje web stranice Instituta,

- obilježavanje dana mjeriteljstva


i Hercegovine i relevantne

institucije, prestavnici

potrošača

Kontinuirano Potreban zajednički nastup svih

institucija koje čine

infrastrukturu kvaliteta


POGLAVLJE XIV - Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. Sukladno tome Institut predlaže strategiju standardizacije u Bosni i Hercegovini, priprema i publikuje bosanskohercegovačke standarde (BAS), zastupa i predstavlja Bosnu i Hercegovinu u europskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama. Institut, također, sudjeluje u pripremanju tehničkih propisa, razvija i uspostvlja informacijski sustav o standardima BiH, te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.

Standardizacija u Bosni i Hercegovini uspostavljena je prema principima međunarodne i europske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih strana, javnost rada, razvitak tehnike i koherentnost. Potrošači kao jedna od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu planiranja, pripreme i donošenja standarda, uključivanjem svojih predstavnika stvaraju mogućnost da

artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju s zahtjevima standarda koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti. U procesu standardizacije, do sada, potrošače zastupa samo jedan predstavnik angažiran u radu stručnog tijela, koje obavlja aktivnosti na pripremi i donošenju standarda u području hrane.

Kako bi ostvario kontakt s potrošačima, informirao ih i potaknuo na suradnju Institut kontinuirano poduzima sljedeće aktivnosti:

- udrugama potrošača, koji su članovi Saveza udruga potrošača Bosni i Hercegovine, Institut redovito dostavlja primjerak Glasnika Instituta, te im na taj način omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja tek trebaju da se formiraju. Osim praćenja kretanja u standardizaciji u Glasniku Instituta se mogu naći i članci koji se odnose na zaštitu potrošača;

- na web stranici Institut objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u vezi zaštite potrošača;

- upućuje poziv predstavnicima potrošača za prisustvo na skupovima za koje smatra da postoji interes potrošača.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadatka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Usvajanje harmoniziranih EU

standarda koji podržavaju

Direktive novog i globalnog

pristupa EU, (primjena

harmoniziranih standarda

zadovoljenje propisanih

sigurnosnih zahtjeva u

direktivama za proizvode i

usluge)

Planirati donošenje harmoniziranih i drugih

standarda u godišnjim planovima rada

tehničkih komiteta i radnih skupina

Institut za standardizaciju

Bosne i Hercegovine

(tehnički komiteti i radne

grupe kao radna tijela

Instituta)

Kontinuirano Upućivanje inicijative Institutu za

donošenje standarda za područja

koja su prioritetna za BiH,

- veće uključenje zainteresiranih

strana u radna tijela Instituta, kako bi

sva područja standardizacije bila

pokrivena (npr. predstavnici

resornih ministarstava, predstavnici

potrošača, industrije, znanstvenih

ustanova, itd.)

2. Stvaranje uvjeta za jedinstveni

ekonomski prostor na kojem bi

bh potrošači bili zaštićeni i

imali ravnopravan status sa

potrošačima u regionu, Europi i

svijetu

Pratiti rad međunarodnih i europskih tijela

za standardizaciju i usklađivati BAS

standarde s europskim i međunarodnim

standardima


Bosne i Hercegovine

(tehnički komiteti i radne

grupe kao radna tijela

Instituta)

Kontinuirano Veće uključenje zainteresiranih

strana

3. Uključivanje predstavnika

udruga potrošača u rad radnih

tijela Instituta za donošenje

standarda (tehničke komitete i

radne skupine)

Informirati udruge potrošača kada se

formiraju tehnički komiteti kako bi

predložili svoje predstavnike da sudjeluju u

radu


Bosne i Hercegovine i

udruženja potrošača

Kontinuirano Jačanje suradnje

4. Obuka potrošača vezana za rad

na bh standardizaciji,

međunarodnoj standardizaciji

(COPOLCO) I europskoj

standardizaciji (ANEC)

Objavljivati korisne informacije za

potrošače u Glasniku Instituta, na web

stranici Instituta, te pozivati potrošače da

sudjeluju na seminarima, radionicama I sl.


Bosne I Hercegovine I

predstavnici nja potrošača


POGLAVLJE XV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača I trenutačno stanje

Federalno ministarstvo trgovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo), kao jedan od subjekata mjerodavnih za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini sukladno s člankom 98. stavak 1. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i

Hercegovini, u svom planu rada za 2013. godinu je utvrdilo unapređenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača kao jedan od strateških ciljeva. U cilju ostvarenja tog zadatka utvrđen je niza aktivnosti u cilju izgradnje i razvitka sustava zaštite potrošača, a koje se sastoje od usklađivanja zakonodavstva, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o potrošačkim pravima, kao i aktivnosti koje se odnose na davanje


potpore radu i razvitku udruga potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruga za zaštitu potrošača biće realiziran davanjem stručne i financijske potpore udrugama. Prepoznavši značaj suradnje s udrugama potrošača, kao važnim dijelom civilnog društva,

Ministarstvo u Proračunu Federacije Bosne i Hercegovine redovito se osigurava financijska sredstva za potporu njihovog rada.

Provedbom određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati razina javne svijesti i znanja o potrebi zaštite potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koje se odnose na područje zaštite potrošača:

R. b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Usklađivanje s komunitarnim

pravom EU

Izrada Prednacrta zakona o nedopuštenom

oglašavanju


trgovine

lipanj 2013. godini


pravom EU,entitetsko usklađivanje

Izrada Prednacrta zakona o zaštiti potrošača u

Federaciji Bosne i Hercegovine


trgovine

lipanj 2013. godini

3. Podizanje javne svijesti o

potrošačkim pravima

Organiziranje seminara, okruglih stolova,

medijska prezentacija sadržaja vezanih za

područje zaštite potrošača uz angažiranje

relevantnih stručnjaka iz pojedinih područja


trgovine,

udruge potrošača

Kontinuirano

4. Potpora radu i poticanje razvitka i

djelovanja udruga za zaštitu

potrošača

Pružanje financijske i stručne potpore

udrugama potrošača


trgovine

Kontinuirano

5 Aktivno djelovanje prema poslovnoj

zajednici s ciljem poštivanja zakona

Primjena propisanih mjera u slučajevima

pritužbi potrošača


trgovine

Kontinuirano

6. Unapređenje suradnje s ostalim

nositeljima zaštite potrošača

Razmjena informacija i zajedničke aktivnosti

na dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti

potrošača u BiH i drugih zakona i propisa

koji su povezani sa ovom oblasti


trgovine

Kontinuirano

POGLAVLJE XVI - Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo), u sustavu zaštite potrošača na razini BiH , određena je člankom 98. stavak 1. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u BiH kojim je propisano da su subjekti mjerodavnim za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini entitetski organi i organi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, dok je odredbom članka 117. propisano da nadzor nad provedbom ovog zakona obavljaju mjerodavna tijala određena člankom 98. stavak 1. točke a) do e) i točka i) sukladno s ovlaštenjima utvđenim posebnim zakonom i drugim propisima.

Narodna skupština Republike Srpske je tijekom 2012. godine donijela je Zakon o nedopuštenom oglašavanju ("Službeni glasnik RS", broj 52/12). Ovim zakonom se štite trgovci od nelojalne konkurencije na tržištu u oblasti oglašavanja i isti je djelimično usaglašen sa Direktivom Europskog parlamenta i Vijeća 2006/114/EC od 12.12.2006. godine o obmanjujućem i upoređujućem oglašavanju. Razlog za njegovo donošenje sadržan je u činjenici da do sada u Republici Srpskoj nije postojao poseban zakon koji je uređivao oblast nedopuštenog oglašavanja, te potreba da se na učinkovitiji način spriječi korištenje obmanjujućeg i nedopuštenog upoređujućeg oglašavanja između trgovaca. Ovo će s jedne strane dati doprinos ravnopravnijoj tržišnoj konkurenciji, a s druge to će biti korisno i za same

potrošače. Pomenuti zakon predstavlja dalje usaglašavanje propisa Republike Srpske s zakonodavstvom EU.

Na temelju Zakona o zaštiti potrošača u Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", broj 06/12), Ministarstvo je tijekom 2012. godine donijelo: Pravilnik o obliku, sadržaju i načinu vođenja evidencije udruga za zaštitu potrošača u RS ("Službeni glasnik RS", broj 44/12), Pravilnik o kriterijumima za raspodjelu financijskih sredstava za rad udruga za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik RS", broj 33/12), Pravilnik o obliku i sadržaju knjige reklamacije ("Službeni glasnik RS", broj 71/12), Pravilnik o sadržaju i izgledu obrasca, o jednostranom raskidu ugovora, o vremenskom korištenju nepokretnosti u turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 83/12), Pravilnik o sadržaju standardnih informativnih obrazaca za ugovore o vremenskom korištenju nepokretnosti u turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 83/12), Pravilnik o kriterijima za ovlaštenje udruga za zaštitu potrošača, za zastupanje potrošača u potrošačkim sporovima pred Odborom koji je u proceduri objave u "Službenom glasniku RS".

U sektoru ugostiteljstva i turizma tijekom 2012. godine donesen je Zakon o izmjenama i dopunama zakona o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", broj 57/12), kao i brojni podzakonski akti. Ministarstvo ima aktivnu suradnju s udrugama potrošača Republike Srpske kroz pružanje financijske potpore, sufinanciranjem materijalnih troškova, financiranjem projekata, te kroz pripremu Programa za zaštitu potrošača u RS.



R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi mjera

za poboljšanje

1. Stvaranje uvjeta za pružanje pomoći i

potpore potrošačima u ostvarivanju

njihovih prava vansudskom zaštitom

Uspostava tijela za vansudsko

rješavanje sporova i uključivanje

udruga potrošača

Privredna komora RS i Zanatsko-preduzetnička

komora RS u suradnji sa Ministarstvom trgovine

i turizma RS

Kontinuirano

2. Poticanje razvitka i djelovanja udruga

potrošača, te praćenje rada udruga

Pružanje financijske potpore

udrugama, kroz sufinanciranje

materijalnih troškova rada

udruga namjenskim

proračunskim sredstvima,

- analiza izvještaja o radu nja

Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske Kontinuirano

3. Podizanje javne svijesti potrošača o

pravima i njihovoj zaštiti

Financiranja projekata

namjenskim proračunskim

sredstvima koje realiziraju

udruge za zaštitu potrošača na

temelju javnog konkursa

Ministarstvo trgovine i turizma

Republike Srpske u suradnji sa udrugama za

zaštitu potrošača u Republici Srpskoj

Drugi kvartal 2013.

godine

4.

Unapređenje prava potrošača korisnika

usluga od općeg ekonomskog

interesa

Organizirati radne sastanake s

nositeljima zaštite potrošača -

pružateljima usluga od općeg

ekonomskog interesa

Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske

u suradnji ostalim resornim ministarstvima,

subjekti - davatelji usluga i udruge za zaštitu

potrošača u Republici Srpskoj

Kontinuirano

5.

Unapređenje suradnje sa lokalnom

zajednicom

Razmjena informacija i

zajedničke aktivnosti na primjeni

Zakona o zaštiti potrošača u

Republici Srpskoj u svezi s

formiranjem savjetodavnih tijela

Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske

mjerodavnim tijelima koji odlučuju o pravima i

obvezama potrošača ekonomskih usluga na

lokalnoj razini, udruge potrošača

Kontinuirano

POGLAVLJE XVII - Vlada Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Odjela za gospodarski razvitak, sport i kulturu kao i drugih odjela i institucija Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, u sustavu zaštite potrošačam određena je u Poglavlju IV. Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i člankom 98. točka e) i Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

Odjel za gospodarski razvitak, sport i kulturu, između ostalog, prati i unapređuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te

surađuje s udrugama na zaštiti potrošača iz Brčko Distrikta BiH, Federacije BiH i Republike Srpske. U nadležnosti Odjela je praćenje cijena životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

Odjel za stručne i administrativne poslove izvršava stručne, administrativne i druge poslove iz nadležnosti Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji između ostalog obuhvataju odnose s udrugama, fondacijama, nevladinim organizacijama i mjesnim zajednicama. U proračunu se predlažu i osiguravaju sredstva za financiranje ili sufinaciranje planova i programa rada, kao i projekata udruga građana i fondacija Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji dobrim dijelom doprinose razvitku civilnog društva i unapređenju života u lokalnoj zajednici.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji



1. Provedbu projekata u vezi

informiranja i edukacije

potrošača u cilju zaštite

prava potrošača

Organiziranje okruglih stolova, radio

emisija uz angažiranje relevantnih

stručnjaka iz oblasti zaštite potrošača,

tiskanje i distribucija brošura na temu

zaštite potrošača,

- osiguranje financijskih sredstava u

proračunu Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine za provedbu projekata

povjerenih udrugama potrošača, te pružanje

tehničke potpore udrugama

Mjerodavni odjeli i institucije

Vlade Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine u sustavu zaštite

potrošača u suradnji sa

udrugam,a za zaštitu potrošača

u Brčko Distriktu Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Jačanje suradnje svih

nositelja zaštite potrošača

kroz planiranje ciljeva,

zadataka i sredstava za

njihovu realiziranje.

2. Uspostava Savjetodavnog

servisa za potrošače


mišljenja na upite fizičkih i pravnih osoba

putem telefona, elektronske pošte i putem

pisanih odgovora

Odjel za gospodarski razvitak,

sport i kulturu

31.12.2013.

POGLAVLJE XVIII - Federalna uprava za inspekcijske poslove Federacije Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

U sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove Bosne i Hercegovine je Inspektorat tržišno-turističke inspekcije u kojem je 25 tržišnih i dva turističko-ugostiteljska federalna inspektora. Ove dvije inspekcije su nadležne za vršenje nadzora nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u BiH i drugih propisa kojima je u obavljanju djelatnosti trgovine, trgovinskih usluga,

obrta, ugostiteljske i turističke djelatnosti propisano pružanje usluga krajnjem potrošaču.

Tržišna i turističko-ugostiteljska inspekcija u zaštiti prava potrošača suočavaju se sa poteškoćama poput; nedorečenosti odredbe zakona i propisa kojima se štite prava potrošača; nedovoljnoj opremljenost inspekcije opremom, uređajima, instrumentima i pomoćnim sredstvima za uzimanje uzoraka od proizvoda koje treba laboratorijski ispitati; nedovljno sredstava za troškove laboratorijskih ispitivanja proizvoda; kod akreditiranih laboratorija za laboratorijsko ispitivanje svih roba, koje treba provjeriti ,postoji nedostatak da li ispunjavaju propisane uvjete za tu vrstu robe.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji



1. Jačanje discipline u primjeni propisa iz

oblasti zaštite potrošača

Vršiti kontrole po programu i

planu rada za 2013. godinu po

kojem su ove kontrole ovisno o

oblastima nadzora planirane

kao kontinuirane, povremene,

kontrole po potrebi i kontrole

po zahtjevima potrošača,

udruga potrošača i drugih


Federalni organ tržišne i

turističko-ugostiteljske

inspekcije

Kantonalni organi tržišne i


inspekcije

Kontinuirano Jačanje suradnje svih nositelja


2. Laboratorijsko ispitivanje proizvoda

radi provjere da li ispunjavaju

propisane standarde i uvjete kvalitete,

te sigurnosne zahtjeve neprehrambenih

proizvoda u prometu

Na mjestima proizvodnje i u

prometu uzimati uzorke za

laboratorijsko ispitivanje i

dostavljati ih u ispitne

laboratorije



inspekcije

Povremena provjera koja

ovisi o odobrenim sredstvima

za ovu namjenu, te obvezna

provjera za proizvode koji

senzorski ne ispunjavaju

uvjete

Veća financijska sredstva

3. Ostvariti veću suradnju sa svim


Razmjena raspoloživih

informacija sa svim nositeljima


Federalni

organ tržišne i turističko-

ugostiteljske inspekcije i



inspekcije

Kontinuirano Primjena propisanih obveza svih


4. Informiranje potrošača Putem medija informirati

potrošače o izvršenim

inspekcijskim nadzorima, nad

primjenom propisa kojima su

propisana prava potrošača

Federalni

organ tržišne i turističko-




inspekcije

Po potrebi

O utvrđenom stanju u prometu

roba i usluga na tržištu BiH

pravovremeno informirati

potrošače

5. Učinkovitost u nadzoru nad primjenom

propisa

Pokretati inicijativu za izmjenu

i dopunu zakona i

podzakonskih propisa,

- izjasniti se sa primjedbama i

prijedlozima na tekst

prijedloga za izmjene i dopune

propisa,

-sudjelovati u izradi propisa



inspekcije

Po potrebi

Na zahtjeve obrađivača propisa

aktivno sudjelovati u njihovoj

izradi

6. Edukacija i podizanje svijesti potrošača Odgovarati na upite potrošača i

davati im upute na koji način

mogu ostvariti svoja prava,

- odazivati se na pozive za

učešče na okruglim stolovima

i na pozive medija za učešče u

emisijama koje su namjenjene

potrošačima



inspekcije i



inspekcije

Po potrebi Veća angažiranost svih

sudionika u zaštiti potrošača


POGLAVLJE XIX - Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Republička uprava za inspekcijske poslove kontroliše primjenu propisa iz oblasti zaštite potrošača i lojalne

konkurencije. Kontrolu propisa, koja se odnosi na zaštitu potrošača, vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i tijela lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih tijela predstavljaju, između ostalog, nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, te nedovoljna tehnička opremljenost tijela lokalne uprave za brzu razmjenu informacija.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok realizaciju zadataka Prijedlozi


1. Jačanje discipline u primjeni propisa


Redovite i izvanredne kontrole

(planirane kontrole i kontrole po

dojavama i reklamacijama

potrošača)

Inspektorat Republike

Srpske i inspekcije u sastavu

tijela lokalne samouprave



2. Laboratorijska provjera usaglašenosti

proizvoda sa definiranim zahtjevima

Uzorkovanje i dostavljanje na

laboratorijsko ispitivanje



tijela lokalne samouprave i

ovlaštene laboratorije

Povremeno prema procjeni

rizika i sukladno s

raspoloživim financijskim

sredstvima

Jačanje laboratorijskih kapaciteta

i veća financijska sredstva

3. Jačanje komunikacije i razmjena

informacija sa svim nositeljima


Suradnja s udrugama potrošača i

drugim mjerodavnim

institucijama,

- razmjena informacija putem

međunarodnog sustava za brzo

obavještavanje




Kontinuirano

4. Informiranje potrošača Medijsko predstavljanje

planiranih i realiziranih

inspekcijskih aktivnosti

Inspektorat

Republike Srpske i

inspekcije u sastavu tijela

lokalne samouprave

Po potrebi Objektivnije i pravovremeno

informiranje

5. Potpuno primjenjivi propisi Davanje mišljenja i inicijativa za

izmjene i dopune propisa iz





Po potrebi Kvalitetnija suradnja između

predlagatelja propisa i

inspekcijskih

tijela

6. Edukacija i podizanje svijesti

potrošača

Aktivno učešće na okruglim

stolovima, kampanjama i

seminarima




Po potrebi Učestalije promotivne kampanje


POGLAVLJE XX - Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutačno stanje

Uloga Inspektorata Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je vršenje kontrole nad primjenom propisa iz različitih oblasti, što uključuje i kontrolu nad primjenom propisa koji se odnose na

zaštitu potrošača i lojalnu konkurenciju. Nadzor nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača vrše tržišna, poljoprivredna, zdravstvena, sanitarna, veterinarska i druge inspekcije. Problem u radu inspekcijskih tijela u oblasti zaštite potrošača predstavlja nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje vrlo značajnih parametara, nedovoljna financijska sredstva, te nepostojanje propisa iz ove oblasti.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Jačanje društvene discipline i

odgovornosti u primjeni propisa

čime se postiže zaštita potrošača i

eliminacija nelojalne konkurencija

Vršenje inspekcijskog nadzora uz davanje

prioriteta manje uređenim oblastima sukladno s

planovima pojedinih inspekcija,

- po potrebi usmjeravanje nadzora prema

oblastima s pojavom većeg rizika,

- pored proaktivnog, vršenje i reaktivnog

nadzora, koji obuhvata aktivnosti pokrenute na

temelju reklamacija potrošača, obavještenja i

informacija od mjerodavnih agencija

Nadležne inspekcije za

određenu oblast u sastavu

Inspektorata Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Usklađivanje propisa s propisima

EU,

- donošenje novih, te izmjena i

dopuna postojećih pravnih

propisa u cilju podizanja kvalitete


- jačanje laboratorijskih

kapaciteta i davanje ovlaštenja

laboratorijama za pojedina

ispitivanja

- suradnja sa svim nositeljima

aktivnosti zaštite potrošača

- provedba aktivnosti uzorkovanja

pojedinih vrsta roba na tržištu


POGLAVLJE XXI - Udruge potrošača u Bosni i Hercegovini

Udruge potrošača u Bosni i Hercegovini predstavljaju bitan subjekt u sustavu zaštite potrošača jer imaju ulogu posrednika između potrošača i mjerodavnih tijela, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je člankom 112. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravne osobe, te se kao takve ne mogu baviti gospodarskom djelatnošću.

Sve svoje aktivnosti usmjeravaju, isključivo, na zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača. Udruge potrošača imaju pravo na učešće pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača, na način kako je propisano u člancima 113.114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u BiH. Udruge potrošača u Bosni i Hercegovini su različito organizirane na različitim razinama počev od općinske, kantonalne, entitetske razine, razine Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, te na razini BiH. Krovna udruge je Savez udruga potrošača Bosne i Hercegovine (SUP BiH) koji je utemeljen u rujnu 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u BiH, ali i da predstavlja udruge na internacionalnoj razini. Članstvo u Savezu je otvoreno i pod jednakim uvjetima prema svim udrugama potrošača. U Proračunu institucija BiH i međunarodnih obveza BiH za 2013. godinu nisu planirana sredstva za financiranje udruga potrošača. Entiteti i Brčko Distrikt BiH izdvajaju značajna financijska sredstva za financiranje udruga potrošača.

POGLAVLJE XXII - Obrazovne institucije i mediji

Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na informiranost su temeljna i neotuđiva prava potrošača, koja su im data člankom 3. točke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

Člankom 116. pomenutog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača putem:

a) posebnih kurseva, seminara i savjetovanja; b) sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa); c) specijalnih publikacija za obrazovanje potrošača. Osim navedenih, iskazana je potreba za novim modelima

edukacije potrošača kao što je, između ostalog, dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača čiji je krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima, obvezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravovremena informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, tisak), kao najučinkovitijeg načina obavještavanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti. U tom pogledu treba istaći edukativne emisije o zaštiti potrošača kao što su "Bar kod" koja se jednom tjedno emitira na BHTV, te "Računica" koju jednom tjedno emitira RTRS.

DIO PETI - OKVIRNI OPSEG FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ DRŽAVNOG PROGRAMA

Realizacija prethodno navedenih zadataka (u tablicama), a čiji je cilj promocija dobre i učinkovite provedbe politike zaštite potrošača, mjerodavna tijela vrše u sklopu svojih redovitih aktivnosti. Organi uprave, zaduženi za pojedine zadatke iz Programa, predvidjeli su financiranje izvršavanja zadataka redovitim proračunskim sredstvima; u Propačunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza BiH za 2013. godinu (Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Ombudsmen za zaštitu potrošač u Bosne i Hercegovine, Agencija

za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, Regulatorna agencija za komunikacije, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, Institut za intelektualno vlasništvo, Institut za mjeriteljstvo, Institut za standardizaciju itd.) i proračunima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Pojedini organi sa specifičnim aktivnostima su planirali sredstva za posebne namjene. Ured za veterinarstvo je planirao financijska sredstva za 2013. godinu u visini od 1.990.222,00 KM i to:

- za provedbu monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba kao i provedbu monitoringa bolesti Avijarne influence kod peradi 83.222,00 KM,

- za provedbu monitoringa bolesti slinavke i šapa, bolesti plavog jezika i groznice Zapadnog Nila 400.000,00 KM,

- U okviru ITAP projekta (poboljšanje uvjeta za trgovinu životinja i proizvoda životinjskog podrijetla) 957.000,00 KM,

- laboratorijske usluge za provedbu plana rezidua 550.000,00 KM.

Inspekcijski nadzor u Federaciji Bosne i Hercegovine se financira iz Proračuna Federacije Bosne i Hercegovine i proračuna tijela nižih razina vlasti. U Programu i Planu rada Inspektorata tržišno-turističke inspekcije za 2013. godinu okvirni opseg financijskih sredstava za laboratorijske usluge analize uzoraka proizvoda na razini je okvirnog opsega financijskih sredstava koja su utrošena u 2012. godinu. Inspekcijski nadzor u Republici Srpskoj se financira iz Proračuna Republike Srpske i proračuna tijela lokalne samouprave. Proračunom Republike Srpske za 2013. godinu za Republičku upravu za inspekcijske poslove planirani su troškovi laboratorijske analize uzoraka proizvoda sa tržišta i redovnih monitoringa u visini od 35.000,00 KM.

Inspektorat Brčko Distrikta BiH svoje aktivnosti vrši na temelju redovnih proračunskih sredstava koja su planirana za 2013. godinu. Za potrebe zaštite potrošača, radi provjere propisanih standarda kvaliteta prehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji se nude potrošačima, Inspektorat za troškove laboratorijskih usluga u 2013. godini planirao da visina izdvojeni sredstva bude na razini sredstava iz 2012. godine. Pored redovnih proračunskih sredstava za realizaciju posebnih projekata, značajnih za oblast zaštite potrošača, dodatni izvor financijskih sredstava mogu biti i strani donatori, ukoliko se provedu eventualno potpisani međunarodni bilateralni i multilateralni ugovora.

Planirane aktivnosti Instituta za intelektualno vlasništvo financiraju se iz redovnih proračunskih sredstava, ali i iz sredstava EPO-a (Europske patentne organizacije) utvrđenih bilateralnim programom suradnje sa Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine i sredstava WIPO (Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo).

Planirani zadaci Agencije za nadzor nad tržištem BiH se realiziraju iz redovnih proračunskih sredstava i sredstava osiguranih iz fonda IPA 2009. Naime, u 2013. godini nastavlja se realizacija "Twinning" projekta IPA 2009 "Potpora Agenciji za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine i sustavu nadzora nad tržištem", koji je započeo u listopadu 2012. godine, a završava se ožujku 2014. godine. Vrijednost ovog projekta je 630.000,00 eura, od čega EU financira 600.000,00 eura, a BiH 30.000,00 eura (ili 5% od iznosa koji financira EU). Sredstva koje osigurava BiH trošiće se prema Twinning naputku, koje je Europska komisija objavila polovinom 2012. godine, a koje tačno definiraju šta mora da financira korisnik projekta. Prema projektima nadzora za 2013. godinu značajno je da će se od


iznosa koji osigurava Bosna i Hercegovina, iznos od 10.000,00 eura koristiti za laboratorijska ispitivanja proizvoda.

Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine realizira "Twining" projekat s Agencijom za lijekove iz Španije", koji se financira kao IPA projekat iz sredstava EU. Financijski iznos koji snosi EU za Twinning projekat je u vrijednosti od 500.000,00 eura. Projekat se u iznosu od 25.000,00 eura financira i iz Propačuna BiH.

S tim u vezi veliki broj proračunskih korisnika na državnom, entitetskom i nižim razinama vlasti je uključen u ostvarenjе ovog Programa i njegovih planiranih ciljeva. U ovom trenutku veoma je teško u apsolutnom iznosu odrediti okvirni opseg financijskih sredstava koji bi bio dovoljan za njegovo potpuno izvršenje. Zbog toga bi koncept, po kojem su sami nositelji aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje, trebao biti polazni temelj za konkretizovanje obujma financijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.

DIO ŠESTI - OKVIRNI OPSEG FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA POTICANJE RAZVITKA I DJELOVANJA UDRUGA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

Odlukom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, o osnovnim kriterijima za dodjeljivanje grant potpore za svaku kalendarsku godinu, uvrštena je odredba prema prema kojoj će udruge za zaštitu potrošača moći aplicirati za dodjelu sredstava iz tekuće rezerve Proračuna Bosne i Hercegovine. Nadležna entitetska ministarstva, iz vlastitog proračuna, izdvajat će dio sredstava za poticanje razvitka i djelovanja udruga za zaštitu potrošača u cilju obrazovanja i podizanje svijesti potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu. U Proračunu Federacije Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, Federalno ministarstvo trgovine je osiguralo grant sredstva za potporu udrugama potrošača u iznosu od 81.000,00 KM. U Proračunu Republike Srpske za 2013. godinu Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske je osiguralo grant sredstva za potporu udrugama za zaštitu potrošača u iznosu od 100.000,00 KM. Odjel za gospodarski razvitak, sport i kulturu prilikom izrade prijedloga proračuna Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine za 2013. godinu planiralo je za rad i materijalne troškove udruge "Zaštita potrošača" Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine grant sredstva u iznosu od 10.000 KM.

Osim financijske pomoći udrugama za zaštitu potrošača pružiće se i tehnička pomoć. U cilju što kvalitetnijeg infоrmiranja i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbаvеzаmа, u sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа u Bosni i Hercegovini, biće im pružena pomoć;

- u organiziranju sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја uz аngаžiranje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdinih оblаsti, kоје su vеzаnе zа оblаst zаštitе pоtrоšаčа,

- štаmpаnju i distribuciјi brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа,

- оrgаniziranju prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2013. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvitku upravne infrastrukture, kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provedbu zakona na tom području. Cilj Bosne i Hercegovine je razvitak otvorenog dijaloga između svih interesnih skupina u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača. On će se ostvariti daljnjim usklađivanjem preuzetih obveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog

sustava za proces prilagodbe standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviještene i obaviještene javnosti. Uspjeh provedbe ovoga Programa, u prvom redu, ovisi o spremnosti svih ključnih nositelja zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštivanje navedenih rokova.

На основу члана 107. став (1) тачка а) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 25/06) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине, на 47. сједници одржаној 25.04.2013. године, донио је

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ ДРЖАВНОГ ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА

ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНE ЗА 2013. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет Oдлуке)

Овом Одлуком усваја се Државни годишњи програм за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за 2013. годину, који је дат у прилогу ове Одлуке и чини њен саставни дио.

Члан 2. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ бро ј 187/13 25. априла 2013. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

ДРЖАВНИ ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2013. ГОДИНУ ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Основе унутрашње и спољне политике Босне и Херцеговине, (у даљем тексту: БиХ), заснивају се на испуњавању њеног примарног стратешког циља, а то је испуњавање услова за пуноправно чланство у Европској унији (у даљем тексту: ЕУ). Иницијални правни акт БиХ с циљем да постане пуноправна члан ЕУ је била Одлука о покретању иницијативе за приступање Босне и Херцеговине Европској унији ("Службени гласник БиХ", број 3/99). Такође треба споменути и Резолуцију Парламентарне скупштине БиХ о европским интеграцијама и Пакта о стабилности за југоисточну Европу ("Службени гласник БиХ", број 12/99), којом се истиче важност интензивирања политичког дијалога БиХ и ЕУ, као дијела пројекта за стабилност и придруживање ЕУ. Нужне претпоставке и услови без којих није било могуће отпочети наведени процес су стабилност институција које обезбјеђују демократију, владавину права и поштовање демократских начела и људских права, међународног права, те тржишне привреде.

Стварањем БиХ као самосталне државе, већ је на почетку било видљиво опредјељење за демократску и социјалну државу, што је и јасно назначено у Уставу БиХ у члану II, који говори о "Људским правима и основним слободама", гдје у истом члану став 1. прописује да ће "Босна и Херцеговина и оба ентитета обезбиједити највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода." Сходно члану II. 2. Устава БиХ "Права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за заштиту људских


права и основних слобода и у њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини." Примарно право, као саставни дио наведених права и слобода је право на здрав живот. Свако је дужан, у склопу својих овлаштења и дјелатности, посебну пажњу посветити заштити здравља људи, природе и човјекове околине.

Државни годишњи програм за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за 2013. годину (у даљем тексту: Програм) је цјеловит документ који креира политику заштите потрошача, дефинише приоритете и одређује мјере за њихово остваривање у наведеном периоду. Програм је наставак континуитета који је успостављен Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2009. годину ("Службени гласник БиХ", број 95/09), Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2010. годину ("Службени гласник БиХ", број 76/10), Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2011. годину ("Службени гласник БиХ", број 93/11) и Државним годишњим програмом за заштиту потрошача БиХ за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 18/13).

Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и јединственог нивоа заштите потрошача, како бисмо БиХ припремили за равноправно наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и квалитетне институционалне структуре, као темеља провођења ефикасне заштите потрошача, чиме би БиХ показала да заслужује повјерење потрошача на конкурентном унутрашњем тржишту уз јасна правила и досљедно провођење закона, без обзира гдје се потрошач или привредни субјект налазе. Да би се све то могло остварити потребна су и значајна финансијска средства, која би у коначници довела до значајне користи не само привредним субјектима, него и потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи и квалитетнији избор роба и услуга, те знатно ниже цијене.

Чланом 76. у Глави VI. потписаног текста Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њених држава чланица и Босне и Херцеговине (ССП), договорено је сљедеће:

"Стране ће сарађивати у циљу усклађивања стандарда за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини с истим стандардима у Заједници. Ефикасна заштита потрошача је неопходна како би се обезбиједило прописно функциони-сање тржишне економије. Та заштита зависиће од управне инфраструктуре ради обезбјеђења надзора над тржиштем и спровођења закона у тој области.

У том циљу, те у смислу њихових заједничких интереса, стране ће подстицати и обезбјеђивати:

- политику активне заштите потрошача, у складу са правом Заједнице, укључујући и већу информи-саност и развој независних организација;

- усклађивање законодавства на подручју заштите потрошача у Босни и Херцеговини са законодав-ством које је на снази у Заједници;

- ефикасну правну заштиту ради побољшања квалитета потрошачке робе и одржавања одгова-рајућих безбједоностних стандарда;

- да надлежни органи прате правила и да се обезбиједи приступ правди у случају спора."

Потписивањем наведеног споразума БиХ је преузела обавезу усклађивања законодавства са комунитарним правом ЕУ, мада је и до момента потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању вршено преузимање директива ЕУ из области заштите потрошача у правни систем БиХ.

ДИО ДРУГИ - ЗАКОНОДАВСТВО

Заштита потрошача је динамично подручје, те се сами тим и политика заштите потрошача не може дефинисати на дужи период. У складу с брзим промјенама на тржишту, а које се посљедично односе и на потрошаче, потребно је стално пратити приоритетна подручја која су важна код провођења политике заштите потрошача.

Доношењем Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 25/06) осигурала се примјерена заштита потрошачких интереса приликом куповине роба и услуга за личне потребе. Закон о заштити потрошача у Босни и Херцеговини један је од прописа којим је започео поступак имплементације директива ЕУ, с подручја заштите потрошача у правни систем Босне и Херцеговине, којим се преузимају европски стандарди понашања на тржишту, како у погледу саме заштите потрошача, тако и у погледу обавеза трговаца. Узимајући у обзир ширину подручја, у којем интереси потрошача долазе до изражаја, овај Закон треба просматрати као општи пропис на подручју заштите потрошача, пропис којим је утврђен оквир система заштите потрошача.

Поред Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини постоји још читав низ прописа који су везани за област заштите потрошача, а који би се могли груписати према секторском принципу. Свакако је битно споменути и Закон о облигационим односима СФРЈ, који су оба ентитета преузела као своје ентитетске законе, којим се не штити потрошач као посебна друштвена група већ као једна од уговорних страна.

Интереси потрошача штите се још и низом других прописа који правно уређују различита права потрошача, а то су: Закон о општој безбједности производа ("Службени гласник БиХ", број 102/09), Закон о техничким захтјевима за производе и оцјењивању усклађености ("Службени гласник БиХ", број 45/04), Закон о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04), Закон о генетски модификованим организмима ("Службени гласник БиХ", број 23/09), Закон о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), Закон о комуникацијама ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06 и 32/10), те читав сет закона о електричној енергији државног и ентитетског нивоа, ентитетски закони о трговини, ентитетски закони о инспекцијама, закони и подзаконски акти о поштанском саобраћају, прописи различитих нивоа власти везано за комуналне услуге, прописи из области здравствене заштите, прописи из области финансијских услуга, прописи из области заштите околине итд.

ДИО ТРЕЋИ - НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА ГЛАВА I - Начела политике заштите потрошача:

а) начело јавности, образовања и обавјештавања - представља право грађанина на правовремено обавјештавање о својим правима, као и о квалитету роба и услуга на тржишту, о предузетим мјерама за заштиту основних права потрошача, те у вези с тим и слободан приступ подацима о стању на подручју заштите потрошача;

б) начело цјеловитости - подразумијева усклађивање дјеловања свих владиних и невладиних субјеката заштите потрошача у циљу што квалитетнијег спровођења политика у области заштите потрошача;

ц) начело превентивности - има сврху свим легалним средствима избјегавати ризик опасности за живот и здравље, те штету на страни потрошача. Под тим легалним средствима подразумијевамо редовне, организоване и планиране контроле роба и услуга.


ГЛАВА II - Циљеви и мјере политике заштите потрошача

Основни циљ политике заштите потрошача је стално побољшање квалитета живота свих грађана БиХ, те промоција важности здравља и безбједности потрошача.

Општи циљеви и мјере заштите потрошача су:

ЦИЉЕВИ МЈЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ЦИЉЕВА

а) обезбиједити владавину права демократије и цивилног

друштва;

даље усклађивање законодавства са законодавством ЕУ

1. предлагање законских и других мјера у обезбјеђивању високог нивоа заштите здравља,

безбједности, достојанства и права потрошача;

2. удруживање у удружења за заштиту потрошача;

3. право на представљање у процесу доношења одлука

б) створити услове за ефикасно рјешавање уочених проблема

на подручју заштите потрошача

1. увођење одговарајућих мјера за заштиту

потрошача(инспекције,судови,Омбудсмен), како

би се спорови потрошача и трговаца

ријешили прије редовног суда;

2. поједностављивање поступка заштите потрошача пред судовима

ц) подизање нивоа свијести потрошача о њиховом стварном

положају на тржишту

1. подршка оснивању и раду удружењима и савјетовалишта за заштиту потрошача;

2. осмишљавање и спровођење образовања потрошача;

3. примјена основних знања о заштити потрошача у образовним установама

д) обезбиједити подршку потрошачима у остваривању

њихових права

1. обезбједити дјелотворне сарадње владиних органа и надлежних институција за

спровођење политике заштите потрошача;

2. успостављање савјетодавне мреже за развијање њихове међусобне сарадње

е) међусобна повезаност свих носилаца заштите потрошача 1.јачање сарадње и размјена информација

ф) јачање положаја потрошача на тржишту и подизање

свијести потрошача у односу на њихова права и улогу у

тржишној привреди

1.обавјештавање потрошача, различити видови савјетовања и образовања потрошача

г) заштита здравља и безбједност потрошача

1. успостављање система обавјештавања потрошача о безбједности производа на тржишту;

2. израда техничких прописа за техничке захтјеве за производе који осигуравају висок ниво заштите

здравља и безбједности потрошача;

3. сарадња свих органа јавне управе ради обезбјеђења заштите здравља и безбједности потрошача

х) давање информација и упознавање јавности о правима

потрошача у БиХ

1.планирање промотивних дјеловања на свим нивоима и подстицање медијске активности

ДИО ЧЕТВРТИ - НОСИОЦИ ЗАШТИТЕ ПОТРОШАЧА

Како би се обезбједило што квалитетније реализовање политике заштите потрошача неопходно је укључивање низа субјеката који би били одговорни за њено спровођење.

Чланом 98. став 1. тачкама од а) до и) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини одређени су субјекти одговорни за заштиту потрошача у БиХ. Поред тих субјеката, у овом Програму су наведени и други субјекти који имају битну улогу у области заштите потрошача. ГЛАВА I - Министарство спољње трговине и економских односа БиХ ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Чланом 9. Закона о министарствима и другим органи-ма управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 и 103/09) и чланом 99. став (1) тачке од а) до е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини одређени су послови у области заштите потрошача, које у оквиру своје дјелатности обавља Министарство спољње трговине и економских односа (у даљем тексту главе: Министарство).

Министарство координира израду Државног годишњег програма за заштиту потрошача Босне и Херцеговине за сваку календарску годину, почев од 2009. године, те у сарадњи са свим учесницима прикупља релевантне податке за његов садржај. Министарство организује сједнице Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине, па с тим у вези обавља све послове који обухватају припрему материјала за одржане сједнице, предсједавање сједницама, доставу материјала након одржаних сједница, те праћење реализи-ције донесених закључака.

Кроз сарадњу и размјену информација са босанскохер-цеговачким државним и ентитетским институцијама везаним за област заштите потрошача, као и невладиним сектором, Министарство настоји укључити све одговорне субјекте у процес успостављања што потпунијег и ефикаснијег система заштите потрошача у БиХ. Министарство има перманентну сарадњу и са релевантним међународним институцијама, а посебно са Делегацијом ЕУ у БиХ као првом контактном тач-ком за трансмисију информација према Европској Комисији.

Представници Министарства учествују на различим конференцијама и стручним скуповима. Министарство остварује добру сарадњу са академском заједницом, а студентима Правног факултета Универзитета у Сарајеву службеници Министарства одржали су предавање на тему заштите потрошача у БиХ. Одржавањем семинара, на тему заштите потрошача у БиХ, за компаније-чланице Привредне коморе остварена је добра сарадња Министарства, Привредне коморе и пословне заједнице БиХ.

Такође, Министарство је током 2012. године успо-ставило Савјетодавни сервис за потрошаче, чији су детаљи објављени на интернет страници Министарства. Министар-ство, на захтјев потрошача, телефонски пружа бесплатне савјетодавне услуге, с тим да се те врсте услуга пружају и путем електронске поште. Повећан број корисника Интерне-та довео је до повећања е-порука, којима потрошачи постав-љају питања овом Министарству. Министарство на захтјев привредних субјеката /правних лица и физичких лица даје стручна мишљења везано за поједине одредбе Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини у писменој форми.


ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2013. години које се односе на област заштите потрошача

Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за реализиацију

задатака

Приједлози

мјера за

побољшање

1. Праћење реализације

циљева и задатака

Државног годишњег

програма за заштиту

потрошача Босне и

Херцеговине за 2013.

годину

Кроз континуирану активну сарадњу

са свим учесницима у изради

Државног годишњег програма за

заштиту потрошача Босне и

Херцеговине за 2013. годину

анализирати успјешност спровођења

зацртаних циљева

Министарство спољње

трговине и економских

односа Босне и Херцеговине

Континуирано

Побољшање квалитета сарадње

између свих институција -

субјеката система заштите

потрошача у Босни и

Херцеговини

2. Координација активности

израде Државног

годишњег програма за

заштиту потрошача

Босне и Херцеговине за

2014. годину

У сарадњи са свим учесницима израде

Државног годишњег програма за

заштиту Босне и Херцеговине

потрошача за 2014. годину

прикупљање релевантних података

који би требали бити садржај

наведеног програма

Министарство спољење


односа Боосне и

Херцеговине

IV квартал 2013.год.

Подизање свијести свих

учесника у изради Државног

годишњег програма за заштиту

потрошача Босне и Херцеговине

на начин да приступе

осмишљавању реално

остваривих планова активности

својих институција у 2014.

години у области заштите

потрошача

3. Организоање сједница

Савјета за заштиту

потрошача Босне и

Херцеговине и активно

учешће у његовом раду

Припрема свих материјала за

одржавање сједница, предсједавање

сједницама, достабљање материјала

након одржаних сједница, те праћење

реализованих донесених закључака




Континуирано Рјешавање проблема буџетских

средстава неопходних за рад

Савјета за заштиту потрошача

Босне и Херцеговине, те активан

приступ свих чланова Савјета

приликом реализовања

закључака сједница

4. Активна сарадња и

размјена инфомација и

података са свим

субјектима у Босни и

Херцеговини одговорним

за заштиту потрошача, с

циљем њиховог активног

укључивања у процес

успоставља-

ња што потпунијег и

ефикаснијег система

заштите потрошача у

БиХ

Успостављање свих видова сарадње

са осталим институцијама и

невладиним сектором везаним за

област заштите потрошача,

- организовање тематских округлих

столова из области заштите потрошача




Континуиро

5.

Савјетодавни сервис за

потрошаче

Континуирано пружање савјета и

стручних мишљења на питања

физичких и правних лица путем

телефона, електронске поште и путем

писаних одговора





6. Сарадња са академском и

пословном заједницом

Предавања на факултетима,

учешће на семинарима привредних

комора





Ради промоције политике

заштите потрошача потребна је

сарадња са академском и

пословном заједницом

У саставу Министарства су и двије управне организа-ције - Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине и Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља чије улоге и значај су поближе описани у даљем наставку овог Програма.

ГЛАВА II - Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине, (у даљем тексту главе: Канцеларија), има улогу кровне и координирајуће установе ветеринарске службе у БиХ. Улога

Канцеларије у заштити потрошача превасходно је базирана на заштити њиховог здравља.

У вези с тим, Канцеларија у складу са својим мандатом врши праћење епидемиолошке ситуације у држави и свијету, укључујући и праћење појаве зооноза, доноси програме/ одлуке у циљу спровођења мјера праћења, сузбијања, контроле и искорјењивања заразних болести, доноси и финансира провођење плана праћења резидуа, доноси услове које морају испуњавати објекти који се баве клањем животиња, обрадом, прерадом и ускладиштењем производа животињског поријекла, доноси услове које морају испуњавати овлаштене дијагностичке ветеринарске


лабораторије, те врши контролу увоза и извоза живих животиња и производа животињског поријекла.

Тренутно четири објекта у БиХ, који се баве производњом рибе, задовољавају критерије за извоз рибе на тржиште земаља ЕУ. Поред тога, план праћења резидуа

стављен је на листу CD 2004/432/EC земаља са одобреним планом за сектор аквакултуре, што представља један од основних предуслова да би се производи животињског поријекла могли пласирати на тржишту ЕУ.


Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за

реализацију

задатака


мјера за

побољшање

1. Контрола и превенција

заразних болести

Доношење годишње Наредбе о

мјерама контроле заразних и

паразитарних болести животиња

и њиховом спровођењу и

финансирању у 2013. години

Уред за ветеринарство Босне и

Херцеговине, Министарство

пољопривреде, шумарства и

водопривреде Републике Српске,

Федерално министарство пољопривреде,

водопривреде и шумарства и Одјељење

за пољопривреду Брчко Дистрикта Босне

и Херцеговине;

31.01.2013.

Контрола спровођења

Наредбе,

коју врше надлежни

ветеринарски инспекцијски

органи

2. Доношење прописа о

контроли болести

Доношење и објављивање

прописа о контроли појединих

болести од интереса за БиХ

Канцеларија за ветеринарство Босне и



3.

Спријечити уношења

заразних болести у Босну и

Херцеговину

Доношење одређених законских

и подзаконских прописа о

забрани увоза пошиљки

животињског поријекла, ради

спречавања уношења заразних

болести у Босну и Херцеговину

у случају појаве истих




4. Контрола увозних пошиљки Контрола увозних пошиљки

живих животиња, производа

животињског поријекла,

ветеринарских лијекова, сточне

хране и отпадака животињског

поријекла

на граничним ветеринарским

прелазима БиХ,

примјена одредби и Рјешења о

непостојању ветеринарско

здравствених сметњи за увоз у

БиХ које издаје Уред,

Узорковање увозних пошиљки



(гранични ветеринарски инспектори,

контрола на граничним ветеринарским

прелазима), надлежни ветеринарски

инспекцијски органи: Републичка управа

за инспекцијске послове Републике

Српске, Федерална управа за

инспекцијске послове, Инспекторат

Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине

(контрола у унутрашњем промету)


По потреби појачати

ветеринарско инспекцијске

контроле и чешће вршење

узорковања

5.

Заштита здравља потрошача у

унутрашњем промету/

производњи

Доношење годишњег плана

праћења резидуа за 2013. годину,

- контрола сировина и производа

животињског поријекла у

објектима за клање животиња,

производњу, обраду, прераду и

складиштење производа

животињског поријекла,

- контрола роба животињског

поријекла у унутрашњем

промету


Херцеговине,

Министарство пољопривреде, шумарства

и водопривреде Републике Српске,

Федерално министарство пољопривреде,

водопривреде и шумарства и Одјељење

за пољопривреду Брчко Дистрикта Босне

и Херцеговине;

надлежни ветеринарски инспекцијски

органи ентитета и Брчко Дистрикта

Босне и Херцеговине

Доношење

годишњег плана

праћења резидуа

до 31.03.2013.

Вршење контрола

континуирано

Контрола провођења плана

праћења резидуа

6.

Јачање капацитета

лабораторија

Организовање заједничких

састанака у циљу унапређења

рада у складу са стандардом,

- организовање семинара за

лабораторијско особље,

- кандидовање набавке

лабораторијске опреме


Херцеговине, надлежни органи ентитета

и Брчко Дистрикта;

Институт за акредитацију Босне и

Херцеговине и овлаштене ветеринарске

лабораторије


Израда оперативних

процедура у самим

лабораторијама и

подношење захтјева за

акредитацију

7. Сузбијање бруцелозе у 2013.

години

Вакцинација и идентификација

малих преживара од 3 до 6

мјесеци


Херцеговине, надлежне ветеринарске

службе и институције на ентитетском

нивоу, оперативне ветеринарске службе

и референтни лабораторији


(наредних 6

година)

Побољшати контролу

спровођења вакцинације,

- повећати број едукативних

регионалних састанака


ГЛАВА III- Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Управа Босне и Херцеговоне за заштиту здравља биља (у даљем тексту главе: Управа) је централно тијело одговор-но; за заштиту биља у БиХ, за сарадњу и размјену информа-ција с међународним званичним тијелима, те њихово обавјештавање. Представља националну организацију за заштиту биља у складу са међународном конвенцијом о заштити биља (IPPC). Управа у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ обезбјеђује заштиту биља од штетних организама, заштиту биљних производа и других регулисаних објеката од штетних утицаја, примјене фитофармацеутских средстава и минералних гнојива.

Такође, обезбјеђује имплементацију других мјера за заштиту биља које су веома важне у погледу заштите здравља људи и животиња, заштите околине, те заштите потрошача кроз обезбјеђење производње безбједне хране. Задаци Управе дефинисани су материјалним прописима из фитосанитарне области. Сви ресурси Управе усмјерени су на израду недостајућих подзаконских аката за омогућавање имплементације закона из фитосанитарне области, те стално

праћење и усклађивање донесених законских и подзаконских аката са ЕУ прописима.

Имплементација Правилника о листама штетних организама, листама биља, биљних производа и регулисаних објеката ("Службени гласник БиХ", број 69/09), тј. Прилога V дио А одјељак I. је једна од најзначајнијих активности Управе. У складу с тим, редефинисан је Обједињени списак роба које подлијежу контроли фитосанитарне инспекције при увозу и тиме је хармонизован са одговарајућим списком роба у ЕУ. Такође, почела је пуна имплементација Листе IV дио А Одјељак I. Правилника о листама штетних организама, листама биља, биљних производа и регулисаних објеката.

Програм посебног надзора (системске контроле) над карантинским штетним организмима на кромпиру у БиХ, који је неопходно проводити у континуитету, проводи се од 2011. године, а наставља се и у 2013. години. Посебан надзор се проводи с циљем утврђивања присуства, односно одсуства (детекције), карантинских штетних организама кромпира на мјестима уласка пошиљки кромпира које се увозе у БиХ, те на мјестима производње сјеменског и меркантилног кромпира.


Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за реализацију

задатака


мјера за побољшање

1.

Обезбјеђена производња

кромпира по процедурама и

стандардима које прописује ЕУ

(спровођење посебног надзора,

обезбједити да се омогући или

олакша извоз кромпира како у

земље ЕУ, тако и у земље

региона)

-програм посебног надзора

(системске контроле) над

карантинским штетним

организмима на кромпиру у

Босни и Херцеговини

Управа Босне и Херцегови-

не за заштиту здравља биља

и надлежни органи

ентитета и Брчко Дистрикта


Континуирано - заштита здравља биља и

осигурање услова за несметану

трговину кромпира

2. Минимални услови за вршење

здравствене контроле биља,

биљних производа и других

регулисаних објеката који се

увозе у Босну и Херцеговину на

граничним прелазима са

фитосанитарном инспекцијом

-правилник о минималним

условима за вршење

здравствене контроле биља,



увозе у БиХ на граничним

прелазима са фитосанитарном

инспекцијом






Март 2013. године

-заштита здравља биља и

осигурање услова за бољу и

ефикаснију контролу биља,



увозе у БиХ

3. Мјере за спречавања уношења и

ширења гљиве Phytophthora

ramorum

-правилник о мјерама уношења

и ширења гљиве Phytophthora

ramorum






Октобар 2013.

-заштита здравља биља,

посебно заштита производње

4.

Успостављање националног

програма контроле остатака

пестицида у складу са

Правилником о максималним

нивоима остатака пестицида у и

на храни и храни за животиње

биљног и животињског

поријекла ("Службени гласник

БиХ", број 89/12)

-израда националног програма

контроле остатака пестицида

Агенција за безбједност

хране Босни и Херцегови-

ни у сарадњи са Управом

Босну и Херцеговину за

заштиту здравља биља и

Канцелари-јом за ветерина-

рство Босне и Херцеговине

Фебруар 2013.године

-потребно је организовати

обуку лабораторијског особља

и инспекцијских тијела о

методама за анализу

производа биљног поријекла у

сврху контроле остатака

пестицида

5. Смањење негативног утицаја

пестицида на здравље људи и

околину

-имплементација Правилника о

дужностима корисника

фитофармацеут-ских средстава






Јули 2013. године


6. Обука лабораторијског особља

пољопривредних института у

области контроле производње

сјемена и садног материјала, по

одредбама правних прописа

донесених и усклађених са ЕУ

законодавством

Обука инспектора у области

контроле квалитета сјемена и

садног материјала у свим

сегментима промета

-имплементација постојећих

подзаконских аката, као и

доношење недостајућих,

- теоретске и практичне обуке

у поступцима контроле

процеса производње

Управа Босне и

Херцеговине за заштиту

здравља биља, надлежни

органи ентитета и Брчко

Дистрикта Босне и

Херцеговине уз

консултације са стручним

особљем из Института

пољопривреде

Континуирано -интензивира-ње сарадње за

доношење недостајућих

правних аката предложених и

припремљених на основу

Закона о сјемену и садном

материјалу пољопривре-дног

биља БиХ ("Службени гласник

БиХ" број 03/05)

7. Јачање капацитета лабораторија

за контролу квалитета сјемена и

садног материјала у кадровском

и техничком смислу

-обука особља у циљу

подизања квалитета стандарда

за контролу квалитета сјемена,

- набавка модерније опреме

Управа Босне и Херцегови




Босне и Херцеговине уз

консултаци-

је са стручним особљем из

Института пољопривре-де

Континуирnо

-изналажење средстава за

набавку опреме, те

организиовање обука за

лабораторијско особље

8. Јачање свеобухватног система

пољопривредне производње, од

произвођача сјемена и садног

материјала у БиХ до

институционалне организације

у циљу подизања квалитета

пољопривредних производа

према стандардима ЕУ, а ради

обезбјеђења потреба домаћег

тржишта и омогућавања извоза

квалитетног сјемена и садног

материјала пољопривредног

биља

-доношење подзаконских аката

и увођење система контроле

производње и декласирања/

цертификовања сјемена и

садног материјала

пољопривредног биља у БиХ,

- набавка неопходне опреме за

успостављање система

декларисања сјемена и садног

материјала пољопривредног

биља у БиХ






Децембар 2013. године

-интензивира-ње сарадње за

доношење недостајућих

правних аката предложених и

припремљених на основу

Закона о сјемену и садном

материјалу пољопривредног

биља Босне и

Херцеговине ("Службени

гласник БиХ" број 03/05)

ГЛАВА IV - Савјет за заштиту потрошача Босне и Херцеговине

Савјет за заштиту потрошача Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Вијеће), као битан субјект одговоран за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини, именује Савјет министара Босне и Херцеговине и његов састав је одређен чланом 106. став (1) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Савјет чине представници државних институ-ција, надлежних органа ентитета, те представници удружења за заштиту потрошача на државном и ентитетском нивоу. Вијеће је именовано на основу Одлуке о именовању чланова Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине ("Слу-жбени гласник БиХ", бр. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 и 32/12) и састаје се најмање четири пута годишње. Послови Савјета за заштиту потрошача БиХ прописани су чланом 107. наведеног закона и у оквиру својих надлежности Савјет између осталог:

а) предлаже на усвајање Савјету министара БиХ државни годишњи програм за заштиту потрошача и прати његово извршење;

б) утврђује основе политике за заштиту потрошача; ц) усмјерава обим дјелатности које се финансирају,

односно суфинансирају из буџета БиХ.

ГЛАВА V - Омбудсмен за заштиту потрошача у БиХ ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институција Омбудсмена за заштиту потрошача БиХ (у даљем тексту главе: Омбудсмен), представља независну институцију успостављену с циљем промоције доброг и ефикасног спровођења политике заштите потрошача.

Омбудсмен заступа интересе потрошача у свим секторима пословања, доноси препоруке, смјернице и друге

појединачне и опште правне акте. Овлаштен је да издаје инструкције за престанак провођења активности које су у супротности са потрошачком легислативом, покреће посту-пак пред надлежним судом у случајевима накнаде штете у име заштите колективних интереса потрошача. Задатак Омбудсмена је да заштити и ојача положај потрошача у друштву. Заштита потрошача остварује се кроз надзирање, комуникацију и превентивне радње како би се обезбједила његова основна права, те промовисала једнакост међу потрошачима.

Улога институције Омбудсмена јесте заштита и јачање положаја потрошача у друштву, што предстваља комплесан задатак са широким спектром питања потрошача. Подручје дјеловања углавном обухвата сљедеће: рјешавање жалби потрошача, пружање информација потрошачима организова-ним у удружењима и Савезу удружења потрошача БиХ, те њихову едукацију, сарадњу са медијима у вези свих питања која се односе на потрошаче, сигурност производа, квалитет производа, као и утицај на околину. Омбудсмен такођер учествује, у својству умјешача, у расправама које се воде код секторских регулаторних тијела с циљем заштите економских интереса потрошача.

Институција Омбудсмена треба да обезбиједи општу правну помоћ у смислу спречавања нарушавања колектив-них права потрошача. У 2012. години покренути су први поступци пред надлежним судом ради престанка провођења активности супротних потрошачкој легислативи у поступку раскида уговора против телеком оператера. С тим у вези, очекује се да надлежни судови у 2013. години проведу поступке у којима ће Институција Омбудсмена, као активно легитимиран субјект, заступати колективне интересе потрошача.



Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за

рализацију

задатака


мјера за

побољшање

1. Информисање потрошача и подршка

удружењима потрошача

-информисање путем медија,

издавање различитих

публикација

Омбудсмен, помоћници

омбудсмена

Континуирано -узајамне посјете, округли

столови, семинари

2. Праћење и предлагање активности у

вези с односом компанија -потрошач

-спровођење потрошачке

легислативе



Континуирано -одговори на питања

пословне заједнице

3. Анализа тржишта по питању кршења

потрошачких права

-јачање сарадње са

инспекцијским органима



Континуирано -препоруке, смјернице у

посебним секторима

4. Пријем и одлучивање по

појединачним притужбама потрошача

-дјеловање према пословној

заједници у смислу

поштовања потрошачких

права



Континуирано -у складу с правилима рада

предузети потребне

активности

5. Предлагање рјешавања потрошачких

спорова путем механизама за

алтернативно рјешавање спорова

(АРС)

Иницирање доношења

процедура АРС



Континуирано -учешће у раду Радне

групе за рјешавање

заосталих комуналних

предмета

6. Контактирање с Омбудсменима за

људска права БиХ о проблемима у

вези услуга од општег интереса

-јачање сарадње са

Омбудсменима за људска

права Босне и Херцеговине



Континуирано -узајамне посјете,

заједнички став о

проблемима из области

јавних услуга

7. Приједлози и иницијативе за

побољшање потрошачке легислативе

-учешће у расправама са

удружењима потрошача и

другим релевантним

субјектима о побољшањима

потрошачке легислативе



Континуирано -шире расправити

појединачне приједлоге и

дати заједнички став

8. Истраживање других мјера органа

власти на заштиту потрошача

-учешће у јавној расправи за

прописе из области

потрошачке легислативе



Континуирано -доношење подзаконских

аката пружалаца услуга

9. Едукације ученика и студената из

области права потрошача

-наставак сарадње са

образовним институцијама



По потреби и договору са

образовним институцијама

-промоција политике

заштите потрошача

10. Издавање инструкција у оквиру

надлежности Омбудсмена

-инсистирати на досљедној

примјени Закона о заштити

потрошача у Босни и

Херцеговини



По указаној потреби -инструкције за престанак

активности које су

супротне потрошачкој

легислативи

11. Праћење реализације изданих

Инструкција у сектору

телекомуникацијских услуга

-инсистирати на

имплементацији издатих

инструкција



Континуирано -редовно извјештавање

12. Заштита колективних интереса

потрошача

-праћење већ покренутих

судских поступака, те учешће

у истим као активно

легитимиран субјект,

- покретање нових поступка

пред надлежним судом,

- иницијатива за усаглашавање

прописа из јавних и

банкарских услуга са Законом

о заштити потрошача у Босни

и Херцеговини




По указаној потреби


-тужбе за накнаде штете

нанесене колективном

интересу потрошача

надлежним регулаторима

13. Јачање сарадње са удружењима

потрошача и другим сродним

удружењима

-пружање стручне помоћи

удружењима у њиховим

активностима



Континуирано -сви облици комуникације

и заједничко остварење

пројеката


ГЛАВА VI - Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине учествује у правној заштити потрошача и има значајну, али индиректну улогу која произилази из послова и задатака које обавља Чланом 20. став 1. и чланом 21. Закона о конкуре-нцији Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 89/09), одређена је основна функција и статус Конкуренцијског савјета, а чланом 25. прописане су надлежности Конкуренцијског савјета Босне и Херцеговине, као органа за спровођење заштите тржишне конкуренције, а тиме и индиректно дјеловање на добробит потрошача.

Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине својим актима не допушта забрањена конкуренцијска дјеловања привредних субјеката, те на тај начин обезбјеђује да цијене роба и услуга не буду продукт монополистичког, владајућег или неког другог облика забрањених конкуренцијских дјеловања. Тиме би се требали обезбиједити услови да цијене роба и услуга буду производ законитости тржишта БиХ. Из тога произилази да би потрошачи, као грађани,

требали бити правно заштићени од нелојалних цијена које би се могле формирати изван тржишта БиХ. Задовољни и заштићени потрошачи условљавају функционално тржиште, док сам Закон о конкуренцији Босне и Херцеговине уређује правила, мјере и поступке тржишне конкуренције, те надлежности и начин рада Конкуренцијског савјета на заштити и промоцији тржишне конкуренције у БиХ.

Експлицитна сврха Закона о конкуренцији Босне и Херцеговине је заштита тржишне конкуренције, што надаље имплицира на заштиту конкурената или потрошача, под условом да процес тржишне конкуренције функционише ефикасно. Конкуренцијски савјет нема, нити може имати еx lege, нити еx lex, директних активности у политици и конкретној правној заштити потрошача. У свом даљем раду Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине ће обезбиједити модеран приступ спровођења система мјера тржишне конкуренције, која је фокусирана на превентивно дјеловање и прекиде пракси које нарушавају тржишну конкуренцију и на тај начин наносе штету потрошачима.

ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2013. години који се односе на област заштите потрошача

Р.б. Циљеви Задаци Носиоци

Рок за


задатака


мјера за

побољшање

1. Примјена Закона о конкуренцији

и подзаконских аката чијом

примјеном ће се побољшати

статус свих учесника на

тржишту, а највише потрошача

кроз ниже цијене и већи квалитет

производа и услуга у секторима

присутним на тржишту БиХ

Спровођење поступака пред Конкуренцијским савјетом

Босне и Херцеговине,

- активно спровођење истрага (нпр. истраге у области

пружања комуналних услуга, области прехрамбене

индустрије,

области телекомуникација, енергетском сектору...), како би

се отклониле праксе које нарушавају тржишну

конкуренцију и на тај начин наносе штету потрошачима

Конкуренцијски

савјет Босне и



Подизање нивоа свијести,

знања и информисања како

потрошача тако и учесника

на тржишту.

ГЛАВА VII - Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Послови и задаци Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине (у даљем главе: Агенција), дефинисани су члановима 53. и 54. Закона о храни Босне и Херцеговине. На основу тих одредби један од главних циљева је очување и обезбјеђење високог нивоа заштите здравља потрошача. У складу с тим Агенција припрема и израђује прописе из области безбједности хране; прикупља и обрађује резултате лабораторијских анализа хране достављених од стране лабораторија у БиХ, како би се потрошачима омогућила правовремена информација о здравственој исправности и квалитету хране коју конзумирају; сарађује са институцијама јавног здравства у БиХ - у циљу прикупљања податка о обољењима чији је узрок/пут пренос хране; сарађује са инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине- у погледу обавјештења пристиглог путем ЕУ RАSSF система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње, с циљем повлачења са тржишта хране која није у складу са прописаним условима; дјелује кроз INFOSAN мрежу, представљајући БиХ-и мрежу коју је развила Свјетска здравствена организација (WHO) у сарадњи са Организа-цијом за храну и пољопривреду (FAO), како би се промо-висала размјена информација о безбједности хране, те побољшала сарадња између надлежних тијела за безбједност хране на националном и међународном нивоу.

У току 2012. године Агенција је вршила обимне нормативно-правне послове усклађујући законодавство БиХ

са законодавством ЕУ, те је припремила 28 нових правилника који су објављени у "Службеном гласнику БиХ". У поступку објављивања је 5 правилника. Према Савјету министара Босне и Херцеговине упућена су још 4 правилника на усвајање, а 3 правилника су припремљена за усвајање од стране Управног одбора Агенције. Агенција је због сложености и обимности прописа, који дефиишу поједине области у циљу што квалитетније и једноставније имплементације истих, те едукације и доедукације субјеката у пословању с храном и потрошача, припремила 8 водича.

У циљу наставка и реализовања планова из претходних година Агенција планира да у 2013. години сачини приједлоге 14 подзаконских аката (правилници). У склопу активности информисања потрошача о активностима у области безбједности хране у 2013. години планирано је припремити и објавити на wеб страници Агенције:

- Смјернице за имплементацију одређених одредби и Правилника о хигијени хране у вези са Уредбом број 852/2004 Европског парламента и Вијећа о хигијени прехрамбених производа;

- Смјернице о службеним контролама према Уредби број 882/2004 Европског парламента и Савјета о званичним контролама извршеним да се обезбједи провјера усклађености са прописима о храни, храни за животиње, здрављу животиња и прави-лима о добробити животиња, у вези са микробио-лошким узорковањем и испитивањем хране;

- информативне брошуре: "Храна подвргнута јони-зирању", "Клонирање животиња и прехрамбена индустрија", "Шта подразумијева нова храна".



Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за

реализацију задатака


мјера за

побољшање

1. Очување високог нивоа

заштите живота и здравља

људи и заштите интереса

потрошача

Учешће у припреми и изради прописа из

области безбједности хране и хране за

животиње, односно здравствене

исправности и квалитета хране заједно са

надлежним органима у БиХ, као и обавезе

субјеката у пословању с храном


хране Босне и


Континуирано Досљедна имплементација

прописа од стране

надлежних институција и

свих заинтересованих

страна у БиХ

2. Спречавање ризика по

здравље потрошача који су

узроковани храном

Организовање конференција, састанака,

семинара, радионица у смислу едукације у

области заштите интереса потрошача,

- израда стручне литературе по питању

безбједности хране и заштите здравља

потрошача


хране Босне и Херцеговине

заједно са академском

заједницом и

представницима удружења

потрошача

Континуирано Заједничко дјеловање и

унапређење сарадње

заинтересованих страна

3. Едукација у области

безбједности хране

Организовање конференција, састанака,

семинара, радионица заједно са

надлежним органима у БиХ, субјектима у

пословању са храном, те разним

удружењима потрошача у БиХ



са надлежним органима

ентитета и Брчко

Дистрикта, те експертским

тимовима

Континуирано Досљедна имплементација

прописа о храни, усмјерених

на заштиту интереса

потрошача заједничким

дјеловањем и унапређењем

сарадње заинтересованих

страна у БиХ, како би се

редуцирали поступци који

потрошача могу довести у

заблуду

4. Пружање информација о

стању безбједности и

квалитету хране на основу

процјене ризика

Анализа ризика на основу резултата

добијених од стране лабораторија

надлежних за испитивање и анализе

узорака хране у Босне и Херцеговине,

- извјештаји о појави и кретању обољења

чији је пут преноса храном достављених

од институција јавног здравства у Босне и

Херцеговине,

- информације запримљене путем RASSF-а

и INFOSAN-а


хране Босне и

Херцеговине, са

надлежним органима

ентитета и Брчко

Дистрикта БиХ, те

експертским тимовима

Континуирано Јача сарадња са

лабораторијама

5. Информисање и едукација

потрошача о опасностима

чији је узрок/пут преноса

храна, те улога Агенције у

циљу очувања здравља и

живота потрошача

Припрема, израда и штампање

едукативних материјала- смјерница,

летака, брошура, медијско дјеловање



и друге заинтересоване

стране

Континуирано Подизање свијести о улози и

значају очувања живота и

здравља потрошача

6. Сарадња са међународним

институцијама и осталим

институцијама надлежним

за безбједност хране

Учешће у међународним пројектима Агенција за безбједност


и друге заинтересоване

стране

Континуирано Унаприједити сарадњу

ГЛАВА VIII - Агенција за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Агенције за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине (у даљем тексту глава: Агенција), у области заштите потрошача, примарно је везана за подизање нивоа заштите здравља и безбједности потрошача у подручју безбједности производа. Агенција у складу с Законом о надзору над тржиштем у БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 45/04, 44/07 и 102/09) координира и усклађује активности система надзора над тржиштем у БиХ, обезбјеђује идентично спровођење прописа о безбједности производа, осигурава унифициране процедуре за поступање по приговорима потрошача у погледу безбједности производа, обезбјеђује примјену научних знања и искустава добре праксе у области

безбједности производа, учествује у изради прописа о безбједности производа, информише јавност и друге заинтересоване стране о активностима надзора над тржиштем, те остварује међународну сарадњу у области безбједности производа и надзора над тржиштем.

Агенција заједно са надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ проводи активност реактивног и проактивног надзора безбиједности непрехрамбених потрошачких производа на тржишту БиХ. У оквиру реактивног надзора проводе се, у сарадњи са пословним субјектима, активности на повлачењу с тржишта и поврату од потрошача несигурних производа и других корективних мјера.

У оквиру спровођена проактивног и реактивног надзора Агенција путем своје wеб странице информише јавност о несигурним производима који су пронађени на тржишту БиХ. Такође, Агенција је кренула са објављивањем Билтена


о несигурним производима пронађеним на тржишту БиХ. Поред тога, Агенција редовно преводи и објављује на својој wеб страници RAPEKS обавјештења о опасним производима пронађеним на тржишту ЕУ. Када је у питању "Стратегија за надзор над тржиштем непрехрамбених потрошачких производа у Босни и Херцеговини", за период 2011-2015, Агенција је у сарадњи са надлежним инспекцијским

органима ентитета, Брчко Дистрикта БиХ и уз подршку IPA 2009 twinning пројекта кренула у реализацију дугорочних стратешких циљева.

У области међународне сарадње и PROSAFE-а Агенција учествује у заједничким активностима надзора са државама чланицама ЕУ, као и у регионалном пројекту надзора који финансира њемачка организација GIZ.


Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за


задатака


мјера за

побољшање

1.

Подизање нивоа

безбиједности и здравља

дјеце као најосјетљивије

потрошачке групе

Спровођење пројекта надзора

производа за дјецу : комоде за

пресвлачење, дјечије оградице за

игру, дјечије високе столице за

храњење, на основу Закона о

општој безбиједности производа и

подзаконских аката,

- провођење пројеката надзора

играчака (кретање тешких метала

олова и хрома) на основу

Правилника о условима у погледу

здравствене исправности

предмета опште употребе који се

могу стављати у промет

("Службени лист СФРЈ"бр. 26/83,

61/84, 56/86, 50/89 и 18/91)

Агенција за надзор над

тржиштем Босни и

Херцеговини у сарадњи са




1.5.-31.12.

2013. године

Обуке инспектора у циљу

спровођења пројеката

надзора

2. Подизање нивоа

безбиједности и здравља

потрошача

Спровођење пројеката надзора

упаљача на основу Закона о

општој безбиједности производа,

- спровођење пројеката надзора

ручних електричних бушилица,

моторних коса, маказа за живицу

и убодних електричних пила у

складу са Наредбом о

безбиједности машина

("Службени гласник БиХ" број

04/10),

- спровођење пројеката надзора за

плутајућа помагала за учење

пливања, сунчане наочале и

филтере за сунце за општу

употребу, кациге за бициклисте и

кориснике дасака за ролање и

котураљки у складу са Наредбом

о личној заштитној опреми

("Службени гласник БиХ" број

75/10),


електричних ручних фенова за

косу, свјетиљки опште намјене и

електричних продужних каблова у

складу са Наредбом о електричној

опреми намијењеној за употребу

унутар одређених напонских

граница ("Службени гласник БиХ"

број 98/09),


DVD и Blu ray player-a који се

повезују на телевизор у складу са

Наредбом о електромагнетној

компатибилности ("Службени

гласник БиХ" број 41/10),


тржиштем Босне и

Херцеговине у сарадњи са




1.9.-31.12. 2013. године

1.3.-30.9. 2013. године

1.5.-31.10. 2013. године

1.2.-30.11. 2013.

Обуке инспектора у циљу

спровођења пројеката

надзора над тржиштем


- спровођење пројеката надзора за

посуђе за кухање под притиском у

складу са Наредбом о опреми под

притиском ("Службени гласник

БиХ" број 52/11),

- спровођење реактивног надзора

у складу са Законом о општој

безбиједности производа и

Законом о техничким захтјевима

за производе и оцјењивању

усклађености ("Службени гласник

БиХ" број 45/04) и одговарајућим

подзаконским актима,

- рјешавање приговора потрошача

који се односе на безбједност

производа

1.2.-31.3. 2013. године

1.10.-31.12. 2013. године



3.

Унапређење система надзора

над тржиштем и едукација

стручног особља на подручју

безбиједности производа и


Учешће у заједничким

активностима надзора са

државама чланицама ЕУ у оквиру

PROSAFE и регионалном

заједничком пројекту надзора који

имплементира GIZ,

- спровођење пројекта IPA 2009

"Подршка Агенцији и систему

надзора над тржиштем"




Агенција у сарадњи са





Усвајање најбољих

пракси надзора над

тржиштем држава

чланица ЕУ

4. Информисање потрошача о

несигурним производима

-објављивање на wеб страници

информација о несигурним

производима пронађеним на

тржишту Босне и Херцеговине,

објављивање Билтена о

несигурним производима, израда

брошура, упутстава и других

докумената, превођење и

објављивање RAPEKS

обавјештења ,

- одржавање семинара и обука за

удружења за заштиту потрошача и

друге заинтересоване стране





ГЛАВА IX - Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Агенција) основана је Законом о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", број 58/08) као овлаштена институција одговорна за област лијекова и медицинских средстава који се производе и употребљавају у медицини у Босни и Херцеговини.

Улога Агенције у систему заштите потрошача подразумијева сљедеће:

- заштиту и промоцију здравља обезбјеђивањем квалитетних, сигурних и ефикасних лијекова и медицинских средстава за употребу у хуманој медицини, те успостављање јединственог, фун-кционалног и координираног регулационог систе-ма лијекова и медицинских средстава;

- успостављање и надзор јединственог тржишта лијекова и медицинских средстава, те њихову доступност за територију БиХ;

- остваривање сарадње и пружање стручне помоћи надлежним државним и ентитетским министар-ствима овлаштеним за послове здравства при обли-ковању и припремању приједлога, те спровођење националне политике лијекова и медицинских средстава за употребу у хуманој медицини;

- предлагање и доношење нових, као и измјена постојећих законских прописа u области лијекова и медицинских средстава, те усаглашавање истих са међународним стандардима.

Агенција је у 2012. години, поред постојећих подзаконских аката u области заштите потрошача, донијела сљедеће подзаконске акте (који су на индиректан начин у вези са заштитом потрошача, односно пацијената):

- Правилник о праћењу нежељених појава везаних за медицинска средства, (материовигиланса меди-цинских средстава), ("Службени гласник БиХ", број 58/12),

- Правилник о начину прибављања, прикупљања и праћења нежељених реакција на лијекове ("Службени гласник БиХ", број 58/12).



Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за


задатака


мјера за

побољшање

1.

Унапређење заштите јавног

здравља становништва БиХ

обезбјеђењем квалитетних и

безбједних лијекова и

медицинских средстава

Имплементација подзаконских

аката, те усклађивање са ЕУ

прописима који се директно

односе на област заштите

потрошача у контексту лијекова

и медицинских средстава

Агенција за лијекове и

медицинска средства


Континуирано Усклађивање прописа са

законодавством ЕУ и

континуирана сарадња и

пружање стручне помоћи

надлежним државним и

ентитетским министарствима

овлаштеним за послове

здравства

2. Едукација стручног особља

Агенције из области

законодавства ЕУ

Израда програма едукација и

њихова имплементација





3.

Јачање сарадње с

међународним

институцијама надлежним за

област лијекова и


Израда програма едукација и

њихова имплементација




Континуирано Посјете међународним

институцијама и агенцијама

надлежним за област лијекова и


4. Реализација Twining пројекта

Агенције са Агенцијом за

лијекове из Шпаније

-одржавање планом зацртаних

едукација и студијских посјета

запослених у агенцијама из

Шпаније и БиХ



Босне и Херцеговине и

Агенција за лијекове

Шпаније

Фебруар 2013. године

ГЛАВА X - Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

У оквиру свог мандата Регулаторна агенција за комуни-кације Босне и Херцеговине (у даљем тексту поглавља: РАК) охрабрује успостављање конкурентног сектора комуника-ција орјентисаног ка тржишту, штитећи интересе свих корисника комуникацијских услуга, прије свега у смислу недискриминаторског приступа услугама, квалитету и цијени услуга, те подржава увођење нових технологија и услуга у складу са потребама корисника.

ОДЈЕЉАК А.1. - ПОДРУЧЈЕ ЕМИТОВАЊА

На основу Правила о дистрибуцији аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија, циљеви РАК-а у области заштите потрошача су да обезбједи приступ услугама дистрибуције аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија за све кориснике на транспарентној, објективној и недискриминаторској основи, да заштити интересе свих корисника услуга, те да приближи ниво квалитета у пружању услуга са општеприхваћеним стандардима у ЕУ.

Претплатници имају право да поднесу приговор Агенцији у вези са услугом дистрибуције. На основу Правилника о рјешавању кршења услова дозвола и прописа Регулаторне агенције за комуникације БиХ ("Службени гласник БиХ", број 18/05), Агенција проводи процедуре утврђивања кршења правила, прикупља релевантна изјашњења од пружалаца услуга, те на основу утврђеног чињеничног стања изриче мјере из своје надлежности. У складу са Законом о комуникацијама те Прегледом повреда и казни које изриче Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 35/09), мјере се крећу у распону од обустављања поступка, усменог и писменог упозорења, изрицања новчаних казни, па до суспензије и одузимања дозволе.

Циљеви Агенције у области заштите потрошача, а на основу Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија и Кодекса о комерцијалним комуникацијама и осталим правилима, су да обезбједи свим гледаоцима учешће у програмима путем позивања или слања порука на транспарентној, објективној и недискрими-наторској основи, без обмањивања публике са јасним информацијама о учествовању у таквим програмима.

ОДЈЕЉАК А.2. - ПОДРУЧЈЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

У 2012. години предузете су значајне активности имплементације раније планираних активности у циљу заштите потрошача. У том смислу израђен је и упућен у јавну расправу нацрт "Правила о условима пружања телекомуникациских услуга и односима са корисницима", који ће служити као генератор на уређењу питања односа корисник услуге-давалац услуге. У трећем дијелу овог Правила, под насловом "Односи са крајњим корисницима", детаљно су дефинисана права корисника и њихова заштита (чл. 9. - 33.). Након усвајању овог Правила слиједи активност на усклађивању услова пословања оператера и самих образаца корисничких уговора.

Такође, битна активност је и израда нацрта "Правила о обављању дјелатности давалаца фиксних јавних телефон-ских услуга", с обзиром да се ради о најзначајнијој јавној телекомуникационој услузи. Овим Правилом прописане су основне и посебне услуге, што је битно код описивања саме услуге, те јасног прецизирања шта услуга у суштини садржи. Поред тога, прописане су и јасне одредбе о заштити приватности корисника.

У погледу исписа рачуна, са прегледом позиваних бројева, новина је да се корисник ради заштите приватности може изјаснити да не жели такав испис. Напријед наведено, уз раније предузете мјере, донијеће велико побољшање у остваривању права и заштите корисника јавних телекомуни-кационих услуга.



Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за

рализацију

задатака


мјера за

побољшање

1. ЕМИТОВАЊЕ:

Промовисање правичне конкуренције у

циљу остварења максималне добити за

кориснике у смислу избора, цијене и

квалитета услуга;

-обезбиједити приступ услугама

дистрибуције аудиовизуелних медијских

услуга и медијских услуга радија за све

кориснике на транспарентној, објективној

и недискриминаторској основи;

-заштитити интересе свих корисника

услуга, те приближити ниво квалитета у

пружању услуга са опшеприхваћеним

стандардима у ЕУ;

-обезбиједити поштовање одредби

Кодекса о аудиовизуелним медијским

услугама и медијским услугама радија,

Кодекса о комерцијалним комуникацијама

као и осталим прописима Агенције, а који

се директно тичу заштите потрошача;

-обезбиједити поштовања принципа

поштене конкуренције који неће штетити

интересима потрошача, с посебним

освртом на поштовање одредби које се

тичу заштите малољетника

Наставак праћења поштовања

одредби Правила о дозволама за

дистрибуцију аудиовизуелних

медијских услуга и медијских

услуга радија, као и одредби

Кодекса о аудиовизуелним

медијским услугама и медијским

услугама радија и Кодекса о

комерцијалним комуникацијама

које се односе на пружање услуге,

примање и поступање по

приговорима грађана.

РАК -Сектори

Агенције из области

емитовања

Континуирано Побољшање сарадње и

координације с

институцијама које су

директно надлежне за

спровођење Закона о

заштити потрошача у Босни

и Херцеговини

2. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ:

Пуна имплементација "Правилника о

основним телекомуникацијским услугама"

и "Правила о обављању дјелатности

давалаца фиксних јавних телефонских

услуга"

Усклађивање услова пословања и

претплатничких уговора свих

оператора телекомуникација у

Босни и Херцеговини

РАК -Сектори

агенције из области

телекомуни-кација;

Телеком оператори

Континуирано У току имплементације

Правила потребно је

пратити да ли постоје

разлози за додатном

доградњом регулаторног

оквира

ГЛАВА XI - Агенција за статистику Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Агенције за статистику Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Агенција), у систему заштите потрошача у БиХ, манифестује се кроз континуирану мјесечну производњу индекса потрошачких цијена, као једног од основних макроекономских индикатора, који служи као мјера инфлације у земљи за усклађивање плата и зарада у складу са колективним уговорима, пензија и социјалних давања и у друге сврхе. Агенција је искључиви и једини извор релевантних и на међународним стандардима заснованих података о индексима потрошачких цијена и мјера инфлације у земљи.

Агенција је у 2011. години спровела Анкету о потрошњи домаћинстава у БиХ чији су прелиминарни резултати објављени крајем јула 2012. године и доступни су на wеб страници Агенције. Коначни резултати Анкете биће доступни до краја првог квартала 2013. године. На основу података из Анкете добиће се опсежнија анализа величине и

структуре потрошње домаћинстава у БиХ. Анализа ће бити могућа и по врстама производа према Међународној класификацији финалне потрошње према намјени (COICOP), а моћи ће се извршити и анализа обичаја и учесталости куповине, мјеста гдје се највише купују најважнији производи и сл.

Анкета је проширена са два ad hoс модула о социјалној укључености (Модул 1: Социјална укљученост, миграције и дознаке; Модул 2: Здравствено стање и услуге), што ће омогућити квалитетнију анализу сиромаштва, те креирати профил сиромаштва становништва у БиХ. Очекују се и квалитетнији подаци о приходима домаћинстава и њихових чланова, јер је модул прихода редизајниран у смислу да прикупља податке на индивидуалном нивоу. Најзначајнији резултат Анкете о потрошњи домаћинстава је могућност нове процјене пондера за израчунавање индекса потрошачких цијена, тако да ће мјесечно израчунати индекси потрошачких цијена бити више усклађени с тренутном ситуацијом према препорукама ЕUROSTAT-а.



Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за реализацију задатака Приједлози

мјера за

побољшање

1. Производња података који се

могу користити за заштиту

потрошача, у смислу да ти

подаци дају слику стварне

ситуације становништва у

БиХ, са аспекта потрошње и

њихових потреба, прихода и

сиромаштва, као и њихових

социо-економских и

демографских карактеристика

домаћинстава

Објавити коначне резултате

Анкете о потрошњи

становништва у БиХ у 2011.

години,

- направити детаљнију анализу

сиромаштва у БиХ,

- припремити методолошки и

организационо спровођење

Анкете о потрошњи

домаћинстава у БиХ у 2014.

години

Агенција за статистику


ентитетски заводи за

статистику

31.03.2013. година

31.12.2013. година

У сврху заштите потрошача у

БиХ више користити податке

официјелне статистике,

посебно оне које произилазе

из анкете о потрошњи

домаћинстава, те статистике

цијена и животног стандарда

2. Редовно мјесечно

објаваљивати података о

инфлацији у БиХ и просјечним

цијенама производа и услуга по

градовима

Редовно израчунавати и

објављивати индекс

потрошачких цијена за БиХ по

Међународној класификацији

финалне потрошње према

намјени (SOISOP)

Агенција за статистику



статистику

Континуирано У сврху заштите потрошача у

БиХ више користити податке

официјелне статистике,

посебно оне која произилазе

из анкете о потрошњи

домаћинстава, те статистике

цијена и животног стандарда

ГЛАВА XII - Институт за интелектуалну својину Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за интелектуалну својину Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Институт), обавља законодавне и стручне послове из области заштите права интелектуалне својин. У оквиру своје надлежности Институт спроводи поступке за признавање права индустријске својине (патент, жиг, индустријски дизајн и географска ознака) у Босни и Херцеговини и у иностранству, одобрава обављање дјелатности колективног остваривања ауторског и сродних права, врши надзор над радом удружења за колективно остваривање ауторског права и сродних права.

Као дио активности, у области заштите права индустријске својине, битан сегмент дјеловања представља информациона дјелатност. Институт у електронској форми води регистре (јавне књиге) о пријављеним и признатим правима индустријске својине у Босни и Херцеговини, те у вези с тим је овлаштена институција за израду решершног извјештаја о наведеним правима у БиХ. Поред наведеног, значајно је истаћи и сарадњу Института с другим субјектима у циљу осигурања ефикасног провођења права интелектуалне својине као што су: Управа за индиректно

опорезивање, тржишне инспекције Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, редовни судови укључујући и Суд Босне и Херцеговине, пореске управе, полиција, удружења за колективно остваривање ауторског и сродних права, те заступници за заштиту индустријског власништва.

Дјеловање наведених субјеката усмјерено је на откривање дјела пуштања у промет кривотворене робе, односно неовлаштено вршење услуга у правном промету, сузбијање и спречавање уласка такве робе на тржиште БиХ, спречавање дјела нелојалне конкуренције, подузимање одговарајућих мјера и покретање поступака против њихових починилаца, те заступање у поступцима заштите права индустријског власништва пред Институтом и другим управним и судским органима.

Институт у оквиру своје надлежности, у систему заштите потрошача у БиХ, пружа информационе и сервисне услуге заинтересованим лицима и институцијама. Сарадња с институцијама за спровођење права интелектуалне својине остварује се пружањем релевантних информација о стицању, остваривању и промету права интелектуалне својине у БиХ, о важећим правима домаћих и иностраних правних и физичких лица у БиХ, те о другим подацима зависно од захтјева и потреба одговорајућег лица односно институције.



Р б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за


задатака


мјера за

побољшање

1. Подстицање развоја

модерног система

интелектуалне својине

Наставак активности на имплементацији Стратегије развоја

Института према утврђеним приоритетима,

- модернизовање система за процесуирање захтјева за

признавање права индустријске својине (патент, жиг,

индустријски дизајн, ознака географског поријекла),

укључујући и дигитализацију процеса,

- спровођење поступка по захтјевима за евиденцију и

депоновање ауторских дјела и предмета сродних права,

- спровођење управног поступка по захтјеву за издавање

дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних

права, укључујући и контролу над радом организација за

колективно остваривање ауторског и сродних права

Институт за интелектуалну својину



2. Јачање

институционалних

капацитета Института

Израда информационо -комуникационе основе (IСT) за

спровођење нових система за процесуирање захтјева за

признавање права индустријске својине (софтwаре за

процесурање пријава патената и жигова)

Институт за интелектуалну својину



ГЛАВА XIII - Институт за метрологију Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за метрологију Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Институт), према члану 15. Закона о метрологији Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/01) именује метролошке лабораторије и центре за верификацију мјерила, који врше верификације мјерних уређаја у склопу законске метрологије. У директној вези с заштитом потрошача је оквир законске метрологије, у коме се налазе мјерни уређаји који се користе за мјерење масе (ваге), енергије (електричне енергије, гријање, плин и сл.) и воде. Такође, област предпакираних производа која је укључена у законско мјеритељство директно је у вези са заштитом потрошача, као и област контроле племенитих метала.

Ову дјелатност Институт, ентитетске институције и именоване лабораторије континуирано обављају. Према Закону о метрологији Босне и Херцеговине надлежности Института обухватају и метрологију у хемији, околини, те мјерења на којима се базира цертификовање производа. Метролошки систем Босне и Херцеговине чине и

лабораторије које су именоване од стране Института, а чији рад се директно рефлектује на област заштите потрошача. У те лабораторије спадају: именоване лабораторије за мјерење протока воде, именоване лабораторије за масу, именоване лабораторије за мјерење протока плина и именоване лабораторије за мјерење електричне енергије.

На основу Закона о метрологији Босне и Херцеговине Инстутут је припремио шест подзаконских аката који су објављени у "Службеном гласнику БиХ" број 67/12 и то: - Правилник о државним еталонима, - Правилник о именованим метролошким лаборато-

ријама, - Наредба о мјерилима у законској метрологији и

роковима верификације, - Уредба о висини и начину плаћања услуга Институту за

метрологију Босне и Херцеговине, - Правилник о врстама и начину означавања мјерила

приликом верификације, - Правилник о испитивању и одобрењу типа мјерила.

Улога Института се спомиње у члану 23. Закона о заштити потрошача БиХ у којем се спомињу нето масе производа и у члану 35. који говори о мјерењима потрошње енергије и воде.


Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за рализацију задатака Приједлози

мјера за

побољшање

1. Преузимање Директиве о

мјерним инструментима у

законодавство БиХ

Израда правилника и других

подзаконких аката,

- додатна обука и

специјализација запослених у

Институту за мјеритељство

Босне и Херцеговине, како би се

што адекватније одговорило на

постављене задатке

Институт за метрологију


Континуирано Активнији рад Министарства

спољње трговине и економских

односа Босне и Херцеговине и

Комитета за техничке прописе

Босне и Херцеговинеи у

организацији цјелокупног

процеса транспозиције

директиве

2. Припрема нацрта правилника

за поједина мјерила на основу

објављених подзаконских

аката у 2012. години

Израда правилника и

метролошких упутстава,

- едукација и обуке запослених

у Институту





3. Подизање компетенција

референтне лабораторије за

племените метале и

референтне материјале

Института у циљу

остваривања сљедивости

испитивања предмета од

племенитих метала

Набавка нове мјерне опреме

како би се покрио опсег

испитивања племенитих метала,

- доказивање комптенција кроз

учешће у међународним PT

циклусима (планирано5),

- улазак у поступак

акредитације према BAS EN

ISO /IEC 17025



2013.-2014. година

4. Подизање компетенција

именованих лабораторија које

врше послове верификације

мјерних инструмената

Имплементација захтјева

предвиђених подзаконским

актима донесених крајем 2012.

године



именоване лабораторије


5. Јединствена база података

типских одобрења на нивоу

БиХ

Објављивање на web страници

Института издатих типских

одобрења




6. Успостављање континуираног

надзора над мјерилима која су

у употреби код комуналних

предузећа

(водомјери, плиномјери,

мјерила елект.енергије,

топлотна енергија, паркинг

сатови)

Спровођење редовних и

ванредних надзора над

мјерилима у употреби

Тржишна инспекција,




метрологију


7. Подизање свијести о улози и

значају метрологије

Организовање округлих столова

или радних скупова,

- издавање билтена,

- редовно ажурирање wеб

странице Института,

- обиљежавање дана

метрологије



релевантне институције,

преставници потрошача

Континуирано Потребан заједнички наступ

свих институција које чине

инфраструктуру квалитета

ГЛАВА XIV - Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине (у даљем тексту главе: Институт) је самостална управна организација надлежна за послове у подручју стандардизације. У складу с тим, Институт предлаже стратегију стандардизације у БиХ, припрема и публикује босанскохерцеговачке стандарде, заступа и представља БиХ у европским, међународним и другим националним организацијама за стандардизацију, те обавља послове који произилазе из међународних споразума о чланству у тим организацијама. Институт такођер учествује у припремању техничких прописа, развија и успоствља информациони систем о стандардима БиХ, те организује и проводи специјалистичко образовање кадрова у подручју стандардизације.

Стандардизација у БиХ успостављена је према принципима међународне и европске стандардизације, а то су: добровољност, консензус, укључивање свих заинтересованих страна, јавност рада, развој технике и кохерентност. Потрошаче, као једну од заинтересованих страна у процесу стандардизације, односно у процесу планирања, припреме и доношења стандарда, заступча један представник ангажован у раду стручног тијела које обавља активности на припреми и доношењу стандарда у подручју хране. укључивањем својих представника стварају

могућност да артикулишу своје интересе, те да се упознају са захтјевима стандарда које производи и услуге морају задовољити. У процесу стандардизације, до сада, потрошаче заступа само један представник ангажован у раду стручног тијела, које ради на припреми и доношењу стандарда на подручју хране.

Укључивањем представника потрошача у припрему и доношење стандарда за остала подручја стандардизације, потрошачи би створили могућност да артикулишу своје интересе, те да се упознају са захтјевима стандарда које производи и услуге морају да задовоље.

Како би остварио контакт, информисао и подстакао потрошаче на сарадњу Институт континуирано предузима сљедеће активности: удружењима потрошача који су чланови Савеза удружења потрошача Босне и Херцеговине, Институт редовно доставља примјерак Гласника Института, те им на тај начин омогућава праћење кретања у стандардизацији и делегирање представника потрошача у постојећа стручна тијела за доношење стандарда или у стручна тијела која тек требају да се формирају. Поред праћења кретања у стандардизацији у Гласнику Института се могу наћи и чланци који се односе на заштиту потрошача; - на wеб страници Институт објављује информације о

раду и дешавањима у Институту, те поставља публикације у вези заштите потрошача;

- упућује позив представницима потрошача за присуство на скуповима, за које сматра да постоји интерес потрошача.



Р. б.

Циљеви

Задаци

Носиоци


задатка


мјера за

побољшање

1. Усвајање хармонизованих

ЕУ стандарда који

подржавају Директиве новог

и глобалног приступа,

(примјена хармонизованих

стандарда омогућава

задовољење прописаних

безбједоносних захтјева у

директивама за производе и

услуге)

Планирати доношење хармонизованих

и других стандарда у годишњим

плановима рада техничких комитета и

радних група

Институт за стандардизацију


(технички комитети и радне

групе као радна тијела

Института)

Континуирано Упућивање иницијативе

Институту за доношење

стандарда за подручја која

су приоритетна за БиХ,

- веће укључивање

заинтересова-них страна у

радна тијела Института

како би сва подручја

стандардизације била

покривена (нпр.

представници ресорних

министарстава,

представници потрошача,

индустрије, научних

установа, итд.)

2. Стварање услова за

јединствени економски

простор на којем би бх

потрошачи били заштићени

и имали равноправан статус

са потрошачима у региону,

Европи и свијету

Пратити рад међународних и европских

тијела за стандардизацију и усклађивати

БАС стандарде с европским и

међународним стандардима



(технички комитети и радне

групе, као радна тијела

Института)

Континуирано Веће укључивање

заинтересова-них страна

3. Укључивање представника

удружења потрошача у рад

радних тијела Института за

доношење стандарда

(техничке комитете и радне

групе)

Информисање удружења потрошача

када се формирају технички комитети

како би предложили своје представнике

да учествују у раду



удружења потрошача

Континуирано Јачање сарадње

4. Обука потрошача везана за

рад на бх стандардизацији,

међународној

стандардизацији

(COPOLCO) и европској

стандардизацији (ANEC)

Објављивати корисне информације за

потрошаче у Гласнику Института, на

wеб страници Института, те позивати

потрошаче да учествују на семинарима,

радионицама и сл.



представници удружења

потрошача

Континуирано Јачање сарадње

ГЛАВА XV - Федерално министарство трговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Федерално министарство трговине (у даљем тексту главе: Министарство), као један од субјеката надлежних за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини у складу са чланом 98. став 1. тачка е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, у свом Плану рада за 2013. годину утврдило је унапређење заштите права и економских интереса потрошача као један од стратешких циљева. За спровођење тог задатка утврђен је низа активности у циљу изградње и развоја система заштите потрошача, а које се састоје од усклађивања законодавства, јачања администра-

тивних капацитета, подизања јавне свијести о потрошачким правима, као и активности које се односе на давање подршке раду и развоју удружења потрошача у Федерацији Босне и Херцеговине.

Програмски задатак који се односи на јачање капаци-тета удружења за заштиту потрошача биће реализован давањем стручне и финансијске подршке удружењима. Препознавши значај сарадње са удружењима потрошача, као важним дијелом цивилног друштва, Министарство у Буџету Федерације БиХ редовно обезбјеђује финансијска средства за подршку њиховом раду. Спровођењем одређених програмских активности настоји се повећати ниво јавне свијести и знања о потреби заштите потрошача у Федерацији БиХ.


ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2013. години које се односе на област заштите потрошача:

Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију задатака


мјера за

побољшање

1. Усклађивање с комунитарним

правом ЕУ

Израда Преднацрта закона о

недопуштеном оглашавању

Федерално министарство

трговине

јуни 2013. години

2. Усклађивање с комунитарним

правом ЕУ,ентитетско

усклађивање

Израда Преднацрта закона о заштити

потрошача у Федерацији Босне и



трговине

јуни 2013. години

3. Подизање јавне свијести о

потрошачким правима

Организовање семинара, округлих

столова, медијска презентација садржаја

везаних за област заштите потрошача уз

ангажовање релевантних стручњака из

појединих области


трговине,



4. Подршка раду и подстицање

развоја и дјеловања удружења

за заштиту потрошача

Пружање финансијске и стручне

подршке удружењима потрошача


трговине


5 Активно дјеловање према

пословној заједници са циљем

поштовања закона

Примјена прописаних мјера у

случајевима притужби потрошача


трговине


6. Унапређење сарадње с

осталим носиоцима заштите

потрошача

Размјена информација и заједничке

активности на досљедној примјени

Закона о заштити потрошача у Босни и

Херцеговини и других закона и прописа

који су повезани са овом области


трговине


ГЛАВА XVI - Министарство трговине и туризма Републике Српске ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Министарства трговине и туризма Републике Српске (у даљем тексту главе: Министарство), у систему заштите потрошача на нивоу БиХ одређена је чланом 98. став 1. тачка е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, којим је прописано да су субјекти надлежни за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини; ентитетски органи и органи Брчко Дистрикта БиХ, док је одредбом члана 117. прописано да надзор над провођењем овог закона обављају надлежни органи одређени чланом 98. став 1. тачке а) до е) и тачка и) у складу са овлаштењима утвђеним посебним законом и другим прописима.

Народна скупштина Републике Српске, током 2012. године, донијела је Закон о недопуштеном оглашавању ("Службени гласник РС", број 52/12). Овим законом се штите трговци од нелојалне конкуренције на тржишту у области оглашавања и исти је дјелимично усаглашен са Директивом Европског парламента и Савјета 2006/114/ЕЦ од 12.12.2006. године о обмањујућем и упоређујућем оглашавању. Разлог за његово доношење садржан је у чињеници да до сада у Републици Српској није постојао посебан закон који је уређивао област недопуштеног оглашавања, те потреба да се на ефикаснији начин спријечи кориштење обмањујућег и недопуштеног упоређујућег оглашавања између трговаца. Ово ће с једне стране дати допринос равноправнијој тржишној конкуренцији, а с друге стране то ће бити корисно и за саме потрошаче. Споменути

закон представља даље усаглашавање прописа Републике Српске са законодавством ЕУ.

На основу Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник РС", број 6/12), Министарство је током 2012. године донијело: Правилник о облику, садржају и начину вођења евиденције удружења за заштиту потрошача у РС ("Службени гласник РС", број 44/12), Правилник о критеријумима за расподјелу финансијских средстава за рад удружења за заштиту потрошача ("Службени гласник РС", број 33/12), Правилник о облику и садржају књиге рекламације ("Службени гласник РС", број 71/12), Правилник о садржају и изгледу обрасца о једностраном раскиду уговора о временском кориштењу непокретности у туризму ("Службени гласник РС", број 83/12), Правилник о садржају стандардних информативних образаца за уговоре о временском кориштењу непокретности у туризму ("Службени гласник РС", број 83/12), Правилник о критеријима за овлаштења удружења за заштиту потрошача, за заступање потрошача у потрошачким споровима пред Одбором који је у процедури објаве у "Службеном гласнику РС".

У сектору угоститељства и туризма током 2012. године донесен је Закон о измјенама и допунама закона о угоститељству ("Службени гласник РС", број 57/12), као и бројни подзаконски акти.Министарство има активну сарадњу с удружењима потрошача РС; кроз пружање финансијске подршке, суфинансирањем материјалних трошкова, финансирањем пројеката, те кроз припрему Програма за заштиту потрошача у РС.



Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за реализацију задатака Прије-длози

мјера за побо-

љшање

1. Стварање услова за пружање

помоћи и подршке потрошачима у

остваривању њихових права

вансудском заштитом

Успостављање тијела за

вансудско рјешавање спорова и

укључивање организација

потрошача

Привредна комора Републике

Српске и Занатско-предузетничка

комора Републике Српске у

сарадњи са Министарством

трговине и туризма Републике

Српске


2. Подстицање развоја и дјеловања

удружења потрошача, те праћење

рада удружења

Пружање финансијске подршке

удружењима, кроз

суфинансирање материјалних

трошкова рада удружења

намјенским буџетским

средствима,

- анализа извјештаја о раду

удружења

Министарство трговине и туризма

Републике Српске


3. Подизање јавне свијести

потрошача о правима и њиховој

заштити

Финансирања пројеката

намјенским буџетским

средствима, које реализују

удружења за заштиту потрошача

на основу јавног конкурса


Републике Српске у сарадњи са

удружењима за заштиту

потрошача у Републике Српске

Други квартал 2013. године

4.

Унапређење права потрошача

корисника услуга од општег

економског интереса

Организовање радних састанака

са носиоцима заштите

потрошача -пружаоцима услуга

од општег економског интереса


РС у сарадњи осталим ресорним

министарствима, субјекти -

даваоци услуга и удружења за

заштиту потрошача у Републици

Српској


5.

Унапређење сарадње са локалном

заједницом

Размјена информација и

заједничке активности на

примјени Закона о заштити

потрошача у Републици Српској

у вези формирања савјетодавних

тијела


Републике Српске, надлежни

органи који одлучују о правима и

обавезама потрошача економских

услуга на локалном нивоу,



ГЛАВА XVII - Влада Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Одјељења за привредни развој, спорт и културу као и других одјељења и институција Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине у систему заштите потрошача, одређена је у поглављу IV Закона о јавној управи Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ("Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", бр. 19/07, 2/08 и 43/08) као и чланом 98. тачка е) и Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини.

Одјељење за привредни развој, спорт и културу, између осталог, прати и унапређује стање у области заштите потрошача, те сарађује са удружењима на заштити

потрошача из Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцегоине и Републике Српске. У надлежности Одјељења је праћење цијена животних намирница и нафтних деривата у Брчко Дистрикту БиХ.

Одјељење за стручне и административне послове извршава стручне, административне и друге послове из надлежности Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, који, између осталог, обухватају односе са удружењима, фондацијама, невладиним организацијама и мјесним заједницама. У буџету се предлажу и осигуравају средства за финансирање или суфинасирање планова и програма рада, као и пројеката удружења грађана и фондација Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине , који добрим дијелом доприносе развоју цивилног друштва и унапређењу живота у локалној заједници.



Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за реализацију задатака Приједлози


1. Спровођење пројеката у вези

информисања и едукације

потрошача у циљу заштите права

потрошача

Организовање округлих

столова, радио емисија уз

ангажовање релевантних

стручњака из области заштите

потрошача, штампање и

дистрибуција брошура на тему

заштите потрошача,

- осигурање финансијских

средстава у буџету Брчко


Херцеговине за спровођење

пројеката повјерених

удружењима потрошача, те

пружање техничке подршке

удружењима

Надлежна одјељења и

институције Владе Брчко


Херцеговине у систему

заштите потрошача у

сарадњи са удружењим,а за

заштиту потрошача у Брчко

Дистрикту Босне и


Континуирано Јачање сарадње свих

носилаца заштите

потрошача кроз планирање

циљева, задатака и

средстава за њихову

реализацију.

2. Успостављање Савјетодавног

сервиса за потрошаче

Континуирано пружање

савјета и стручних мишљења

на питања физичких и правних

лица путем телефона,

електронске поште и путем

писаних одговора

Одјељење за привредни

развој, спорт и културу

31.12.2013.

ГЛАВА XVIII- Федерална управа за инспекцијске послове Федерације Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

У саставу Федералне управе за инспекцијске послове је Инспекторат тржишно-туристичке инспекције у којем је 25 тржишних и два туристичко-угоститељска федерална инспектора. Ове двије инспекције су надлежне за вршење надзора над примјеном Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини и других прописа којима је у обављању дјелатности трговине, трговинских услуга, обрта, угоститељ-

ске и туристичке дјелатности прописано пружање услуга крајњем потрошачу.

Тржишна и туристичко-угоститељска инспекција у заштити права потрошача суочавају се са потешкоћама попут; недоречености одредбе закона и прописа којима се штите права потрошача; недовољној опремљеност инспекције опремом, уређајима, инструментима и помоћним средствима за узимање узорака од производа које треба лабораторијски испитати; недовљно средстава за трошкове лабораторијских испитивања производа; код акредитованих лабораторија за лабораторијско испитивање свих роба које треба провјерити постоји недостатак да ли испуњавају прописане услове за ту врсту робе.


Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци


задатака



1. Јачање дисциплине у примјени

прописа из области заштите

потрошача

Вршити контроле по програму

и плану рада за 2013. годину

по којем су ове контроле,

зависно од области надзора

планиране као континуиране,

повремене, контроле по

потреби и контроле по

захтјевима потрошача,

удружења потрошача и

других носиоца заштите

потрошача

Федерални орган тржишне

и туристичко-угоститељске

инспекције

Кантонални органи

тржишне и туристичко-

угоститељске инспекције

Континуирано Јачање сарадње свих

носилаца заштите

потрошача

2. Лабораторијско испитивање

производа ради провјере да ли

испуњавају прописане

стандарде и услове квалитета,

те безбједоносне захтјеве

непрехрамбених производа у

промету

На мјестима производње и у

промету узимати узорке за

лабораторијско испитивање и

достављати их у испитне





-повремена провјера која

зависи од одобрених

средстава за ову намјену, те

обавезна провјера за

производе који сензорски не

испуњавају услова

Већа финансијска средства


3. Остварити већу сарадњу са свим

носиоцима заштите потрошача

Размјена расположивих

информација са свим


Федерални

орган тржишне и

туристичко-угоститељске

инспекције и




Континуирано Примјена прописаних

обавеза свих носилаца


4. Информисање потрошача Путем медија информисати

потрошаче о извршеним

инспекцијским надзорима над

примјеном прописа којима су

прописана права потрошача

Федерални

орган тржишне и

туристичко-угоститељске





По потреби

О утврђеном стању у

промету роба и услуга на

тржишту БиХ правовремено

информисати потрошаче

5. Ефикасност у надзору над

примјеном прописа

Покретати иницијативу за

измјену и допуну закона и

подзаконских прописа,

- изјаснити се са примједбама

и приједлозима на текст

приједлога за измјене и допуне

прописа,

-учествовати у изради прописа




По потреби

На захтјеве обрађивача

прописа активно

учествовати у њиховој

изради

6. Едукација и подизање свијести

потрошача

Одговарати на питања

потрошача и давати им

упутства на који начин могу

остварити своја права,

- одазивати се на позиве за

учешче на округлим

столовима и на позиве медија

за учешче у емисијама које су

намјењене потрошачима







По потреби Већа ангажованост свих

учесника у заштити

потрошача

ГЛАВА XIX - Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Републичка управа за инспекцијске послове контро-лише примјену прописа из области заштите потрошача и лојалне конкуренције. Контролу прописа, која се односи на

заштиту потрошача, врше инспекције у саставу Инспекто-рата Републике Српске и органа локалне самоуправе. Сметње у раду инспекцијских органа представљају, између осталог, недостатак лабораторија за испитивање одређених врста роба, те недовољна техничка опремљеност органа локалне управе за брзу размјену информација.


Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок реализацију задатака Приједлози


1. Јачање дисциплине у примјени

прописа из области заштите

потрошача

Редовне и ванредне контроле

(планиране контроле и

контроле по дојавама и

рекламацијама потрошача)

Инспекторат Рерпублике

Српске и инспекције у

саставу органа локалне

самоуправе

Континуирано Јачање сарадње свих носилаца


2. Лабораторијска провјера

усаглашених производа са

дефинисаним захтјевима

Узорковање и достављање на

лабораторијско испитивање

Инспекторат Републике



самоуправе и овлаштене


Повремено према процјени

ризика и у складу са

расположивим финансијским

средствима

Јачање лабораторијских

капацитета и већа финансијска

средства

3. Јачање комуникације и

размјена информација са свим


Сарадња са удружењима

потрошача и другим

надлежним институцијама,

- размјена информација путем

међународних система за брзо

обавјештавање


Срспке и инспекције у




4. Информисање потрошача Медијско представљање

планираних и реализованих

инспекцијских активности





По потреби Објективније и правовремено

информисање


5. Досљедна примјена прописа Давање мишљења и

иницијатива за измјене и

допуне прописа из области






По потреби Квалитетнија сарадња између

предлагача прописа и

инспекцијских

органа

6. Едукација и подизање свијести

потрошача

Активно учешће на округлим

столовима, кампањама и

семинарима





По потреби Учесталије промотивне

кампање из области заштите

потрошача

ГЛАВА XX - Инспекторат Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Улога Инспектората Брчко Дистрикта Босне и Херце-говине је вршење контроле над примјеном прописа из различитих области, што укључује и контролу над примјеном прописа који се односе на заштиту потрошача и лојалну конкуренцију. Надзор над примјеном прописа из

области заштите потрошача врше тржишна, пољопривредна, здравствена, санитарна, ветеринарска и др. инспекције. Проблем у раду инспекцијских органа у области заштите потрошача представља недостатак лабораторија за испитивање одређених врста роба, неоспособљеност лабо-раторија за утврђивање одређених значајних параметара, недовољна финансијска средства, те непостојање прописа из ове области.


Р.б.

Циљеви

Задаци

Носиоци

Рок за


задатака


мјера за

побољшање

1.

Јачање друштвене

дисциплине и одговорности

у примјени прописа чиме се

постиже заштита потрошача

и смањује нелојална

конкуренција

Вршење инспекцијског

надзора уз давање

приоритета мање уређеним

областима у складу са

плановима појединих

инспекција,

- по потреби усмјеравање

надзора према областима са

појавом већег ризика,

- поред проактивног, вршење

и реактивног надзора који

обухвата активности

покренуте на основу

приговора потрошача,

обавјештења и информација

од надлежних агенција

Надлежне инспекције за

одређену област у саставу

Инспектората Брчко



Континуирано Усклађивање прописа са

прописима ЕУ,

- доношење нових, те измјене и

допуне постојећих правних

прописа у циљу подизања

квалитета заштите потрошача,

- јачање лабораторијских

капацитета и давање овлаштења

лабораторијама за поједина

испитивања

- сарадња са свим носиоцима

активности заштите потрошача

- провођење активности

узорковања појединих врста роба

на тржишту

ГЛАВА XXI - Удружења потрошача

Удружења потрошача у Босни и Херцеговини представљају битан субјект у систему заштите потрошача јер имају улогу посредника између потрошача и надлежних органа, инспекција и других субјеката којима је законом прописана обавеза заштите потрошача. Њихова надлежност прописана је чланом 112. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Дјелују као непрофитне и невладине организације које имају својство правног лица, те се као такве не могу бавити привредном дјелатношћу.

Све своје активности усмјеравају, искључиво, на заштиту појединачних и заједничких интереса потрошача. Удружења потрошача имају право на учешће при додјељивању јавних послова за област заштите потрошача, на начин како је прописано члановима 113.114. и 115. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Удружења потрошача у БиХ су различито организован на различитим нивоима почев од општинског, кантоналног, ентитетског нивоа, нивоа Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, те на нивоу БиХ. Кровно удружење је Савез удружења потрошача Босне и Херцеговине (СУП БиХ), који је основан у септембру 2004. године и регистрован у Министарству правде Босне и Херцеговине.

Сврха Савеза је да осигура помоћ својим члановима и осигура заштиту интереса потрошача у БиХ, али и да представља удружења на интернационалном нивоу. Чланство у Савезу је отворено и под једнаким условима према свим удружењима потрошача. У Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину нису планирана средства за финансирање удружења потрошача. Ентитети и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине издвајају значајна финансијска средства за финансирање удружења потрошача.

ГЛАВА XXII - Образовне институције и медији

Право на образовање о питањима потрошача и право на информисаност су основна и неотуђива права потрошача, која су им дата чланом 3. тачке б) и д) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговине.

Чланом 116. поменутог Закона одређени су и начини образовања потрошача:

а) путем посебних курсева, семинара и савјетовања; б) средстава јавног информисања (ТВ, радио,

штампа); ц) специјалних публикација за образовање потро-

шача. Осим наведених, исказана је потреба за новим

моделима едукације потрошача као што је, између осталог,


допуна наставног програма у образовним институцијама материјом из области заштите потрошача чији је крајњи циљ квалитетно образовање о правима, обавезама и заштити потрошача. Потпуна и правовремена информисаност потрошача је немогућа без активне улоге свих средстава јавног информисања (ТВ, радио, штампа), као најефикас-нијег начина обавјештавања потрошача о производима и услугама које користе или ће користити. У том погледу треба истаћи едукативне емисије о заштити потрошача, као што су "Бар код" која се једном седмично емитује на БХТВ, те "Рачуница" коју једном седмично емитује РТРС.

ДИО ПЕТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЗАДАТАКА ИЗ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА

Реализацију претходно наведених задатака (у табелама), а чији је циљ промоција доброг и ефикасног спровођења политике заштите потрошача, надлежни органи врше у склопу својих редовних активности. Органи управе задужени за поједине задатке из Програма, предвидјели су финансирање извршавања задатака редовним буџетским средствима; у Буџету институција Босне и Херцегивубе и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину (Министарство спољње трговине и економских односа, Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, Омбудсмен за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини, Агенција за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине, Регула-торна агенција за комуникације, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Институт за интелектуално власни-штво, Институт за метрологију, Институт за стандардизацију итд.) и буџетима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Поједини органи са специфичним активностима планирали су средства за посебне намјене. Канцеларија за ветеринарство је планирала финансијска средства за 2013. годину у висини од 1.990.222,00 КМ и то:

- за спровођење мониторинга болести код салмони-дних и ципринидних врста риба као и спровођење мониторинга болести Авијарне инфлуенце код перади 83.222,00 КМ,

- за спровођење мониторинга болести слинавке и шапа, болести плавог језика и грознице Западног Нила 400.000,00 КМ,

- у оквиру ITAP пројекта (побољшање услова за трговину животиња и производа животињског поријекла) 957.000,00 КМ,

- лабораторијске услуге за спровођење плана резидуа 550.000,00 КМ.

Инспекцијски надзор у Федерацији Босне и Херцеговине се финансира из буџета ФБиХ и буџета органа нижих нивоа власти. У Програму и Плану рада Инспекто-рата тржишно-туристичке инспекције за 2013. годину оквирни обим финансијских средстава за лабораторијске услуге анализе узорака производа, на нивоу је оквирног обима финансијских средстава која су утрошена у 2012. годину.Инспекцијски надзор у Републици Српској се финансира из буџета Републике Српске и буџета органа локалне самоуправе. Буџетом Републике Српске у 2013. годину за Републичку управу за инспекцијске послове планирани су трошкови лабораторијске анализе узорака производа са тржишта и редовних мониторинга у висини од 35.000,00 КМ.

Инспекторат Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине своје активности врши на основу редовних буџетских средстава која су планирана за 2013. годину. За потребе

заштите потрошача ради провјере прописаних стандарда квалитета прехрамбених и непрехрамбених производа, који се нуде потрошачима, Инспекторат је за трошкове лабораторијских услуга у 2013. години планирао да висина издвојени средства буде на нивоу издвојених средстава у 2012. године.

Поред редовних буџетских средстава за реализацију посебних пројеката, значајних за област заштите потрошача додатни извор финансијских средстава могу бити и страни донатори, уколико се реализују евентуално потписани међународни билатерални и мултилатерални уговора. Планиране активности Института за интелектуално власни-штво финансирају се из редовних буџетских средстава, али и из средстава EПО-a (Европске патентне организације) утврђених билатералним програмом сарадње са Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине и средстава WIPO (Свјетске организације за интелектуално власништво).

Планирани задаци Агенције за надзор над тржиштем БиХ се реализују из редовних буџетских средстава и средстава осигураних из фонда IPA 2009. Наиме, у 2013. години наставља се реализација twinning пројекта IPA 2009 "Подршка Агенцији за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине и систему надзора над тржиштем", који је започео у октобру 2012. године, а завршава се у марту 2014. године. Вриједност овог пројекта је 630.000,00 еура, од чега ЕУ финансира 600.000,00 еура, а БиХ 30.000,00 еура (или 5% од износа који финансира ЕУ). Средства које осигурава БиХ трошиће се према Тwinning упутствима које је Европска комисија објавила половином 2012. године, а које стриктно дефинишу шта мора да финансира корисник пројекта. Према пројектима надзора за 2013. годину значајно је да ће се од износа који осигурава БиХ, износ од 10.000,00 еура користити за лабораторијска испитивања производа.

Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине реализује "Тwinning пројекат сa Агенцијом за лијекове из Шпаније", који се финансира као IPA пројекат из средстава ЕУ. Финансијски износ који сноси ЕУ за Тwinning пројекат је у вриједности од 500.000,00 еура, а износ од 25.000,00 еура издваја из Буџета Босне и Херцеговине.

У вези с тим, велики број буџетских корисника на државном, ентитетском и нижим нивоима власти је укључен у остварење овог Програма и његових планираних циљева. У овом тренутку веома је тешко у апсолутном износу одредити оквирни обим финансијских средстава који би био довољан за његову реализацију. Због тога би концепт по којем су сами носиоци активности планирали задатке и рокове за њихово извршење требао бити полазни основ за конкрети-зацију обима финансијских средстава за остваривање задатака из Програма.

ДИО ШЕСТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА И ДЈЕЛОВАЊА УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА

Одлуком Савјета министара Босне и Херцеговине о основним критеријима за додјељивање грант подршке за сваку календарску годину, уврштена је одредба према према којој ће удружења за заштиту потрошача моћи аплицирати за додјелу средстава из текуће резерве буџета БиХ. Надлежна ентитетска министарства, из властитог буџета, издвајаће дио средстава за подстицање развоја и дјеловања удружења за заштиту потрошача у циљу образовања и освјешћивања потрошача о њиховом стварном положају и снази на тржишту.


У буџету Федерације Босне и Херцеговине за 2013. годину Федерално министарство трговине обезбједило је грант средства за подршку удружењима потрошача у износу од 81.000,00 КМ. У буџету Републике Српске за 2013. годину Министарство трговине и туризма Републике Српске је обезбједило грант средства за подршку удруже-њима за заштиту потрошача у износу од 100.000,00 КМ. Одјељење за привредни развој, спорт и културу при-ликом израде приједлога буџета Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине за 2013. годину планирало је за рад и мате-ријалне трошкове удружења грађана "Заштита потрошача" Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине грант средства у износу од 10.000 КМ,.

Осим финансијске помоћи удружењима за заштиту потрошача биће пружена и техничка помоћ. У циљу што квалитетнијег информисања и едукације потрошача и трговаца о њиховим правима и обавезама у складу са Законом о заштити потрошача у Босни и Херцеговини биће им пружена и помоћ у виду;

- организовања семинара, округлих столова, радио и ТВ емисија уз ангажовање релевантних стручњака из појединих области које су везане за област заштите потрошача,

- штампања и дистрибуције брошура, на тему заштите потрошача,

- организовање предавања у школама и другим видовима активности.

ДИО СЕДМИ - ЗАКЉУЧАК Овим Програмом одређени су оквири приоритета

политике Босне и Херцеговине на подручју заштите потрошача за 2013. годину. Обезбјеђење примјереног функционисања тржишта зависи ће од развоја управне инфраструктуре, како би се осигурао надзор над тржиштем и провођење закона на том подручју. Циљ Босне и Херцеговине је развој отвореног дијалога између свих интересних група у друштву са сврхом осигурања јасноће, конзистентности поступања и разумијевања у дефинисању интереса потрошача, а он ће се остварити даљим усклађивањем преузетих обавеза, властитих могућности и интереса.

Читав процес зависи од спремности свих кључних сектора, од оспособљености цјелокупног система за процес прилагођавања стандардима ЕУ, преко образовања људских потенцијала у државној управи и правосуђу до јединствене, квалитетно оспособљене, освијештене и обавијештене јавности. Успјех спровођења овога Програма, у првом реду, зависи од спремности свих кључних носилаца заштите потрошача за извршавање утврђених задатака и поштовање наведених рокова.

Na osnovu člana 107. stav (1) tačka a) Zakona o zaštiti

potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 47. sjednici održanoj 25.4.2013. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2013. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, koji je dat u prilogu ove Odluke i čini njen sastavni dio.

Član 2. (Stupanje na snagu)


VM broj 187/13 25. aprila 2013. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2013. GODINU DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Osnovе unutrašnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH) zasnivaju se na ispunjenju njenog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uvjeta za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (u daljnjem tekstu: EU). Inicijalni pravni akt BiH s ciljem da postane punopravna član EU je bila Odluka o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji ("Službeni glasnik BiH", broj 3/99). Također, treba spomenuti i Rezoluciju o evropskim integracijama Parlamentarne skupštine BiH i Paktа o stabilnosti za jugoistočnu Evropu ("Službeni glasnik BiH", broj 12/99), kojom se ističe važnost intenziviranja političkog dijaloga BiH i EU kao dijela projekta za stabilnost i pridruživanje EU. Nužne pretpostavke i uvjeti bez kojih nije bilo moguće otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava i poštivanje demokratskih načela i ljudskih prava, međunarodnog prava, te tržišne privrede.

Stvaranjem BiH kao samostalne države, već je na početku bilo vidljivo opredjeljenje za demokratsku i socijalnu državu, što je i jasno naznačeno u Ustavu BiH koji u članu II. koji govori o "Ljudskim pravima i osnovnim slobodama", gdje u istom članu stav 1. propisuje da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda." Shodno članu II. 2. Ustava BiH "Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Primarno pravo, kao sastavni dio navedenih prava i sloboda je pravo na zdrav život. Svako je dužan, u sklopu svojih ovlasti i djelatnosti, posebno posvećivati pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu (u daljnjem tekstu: Program), je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete i određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom periodu. Program je nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2009. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 95/09), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2010. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 76/10), Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2011. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 93/11) i Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača BiH za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 18/13).


Savremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebno postizanje visokog i jedinstvenog nivoa zaštite potrošača, kako bismo BiH pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao temelja provedbe efikasne zaštite potrošača, čime bi BiH pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutrašnjem tržištu uz jasna pravila i dosljednu provedbu zakona, bez obzira gdje se potrošač ili privredni subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebna su i značajna finansijska sredstva, koja bi u konačnici dovela do značajne koristi ne samo privrednim subjektima, nego i potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolji kvalitet i niže cijene.

Članom 76. u Glavi VI. potpisanog teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njenih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP), dogovoreno je slijedeće:

"Strane će surađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici. Efikasna zaštita potrošača je neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Ta zaštita ovisit će od upravne infrastrukture radi osiguravanja nadzora nad tržištem i provedbe zakona u toj oblasti.

U tom cilju, te u smislu njihovih zajedničkih interesa, strane će poticati i osiguravati:

- politiku aktivne zaštite potrošača, u skladu s pravom Zajednice, uključujući i veću informiranost i razvoj neovisnih organizacija;

- usklađivanje zakonodavstva na području zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini sа zakonodavstvom koje je na snazi u Zajednici;

- efikasnu pravnu zaštitu radi poboljšanja kvaliteta potrošačke robe i održavanja odgovarajućih sigurnosnih standarda;

- da nadležni organi prate pravila i da se osigura pristup pravdi u slučaju spora."

Potpisivanjem navedenog sporazuma BiH je preuzela obavezu harmonizacije zakonodavstva sa komunitarnim pravom EU, mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sistem BiH.

DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača je dinamično područje, te se sami tim i politika zaštite potrošača ne može definirati na duži period. U skladu s brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično odnose i na potrošače, potrebno je stalno pratiti prioritetna područja koja su važna kod provedbe politike zaštite potrošača.

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupnje roba i usluga za lične potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u BiH jedan je od propisa kojim je započeo postupak implementacije direktiva

EU, s područja zaštite potrošača u pravni sistem BiH, kojim se preuzimaju evropski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obaveza trgovaca. Obzirom na širinu područja u kojem interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis na području zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sistema zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini postoji još čitav niz propisa koji su vezani za oblast zaštite potrošača, a koji bi se mogli grupisati prema sektorskom principu. Svakako je bitno spomenuti i Zakon o obligacionim odnosima SFRJ, koji su oba entiteta preuzela kao svoje entitetske zakone, kojim se ne štiti potrošač kao posebna društvena grupa već kao jedna od ugovornih strana.

Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača primjerice: Zakon o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09), Zakon o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik BiH", broj 45/04), Zakon o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04), Zakon o genetski modificiranim organizmima ("Službeni glasnik BiH", broj 23/09), Zakon o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), Zakon o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06 i 32/10), čitav set zakona o električnoj energiji državnog i entitetskog nivoa, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom saobraćaju, propisi različitih nivoa vlasti vezano za komunalne usluge, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti finansijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača:

a) načelo javnosti, obrazovanja i obavještavanja - predstavlja pravo građanina na pravovremeno obavještavanje o svojim pravima, kao i o kvaliteti roba i usluga na tržištu, o poduzetim mjerama za zaštitu osnovnih prava potrošača, te s tim u vezi i slobodan pristup podacima o stanju na području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnije provedbe politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje, te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovne, organizirane i planirane kontrole roba i usluga.

POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača

Osnovni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje kvaliteta života svih građana BiH, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su:

CILJEVI

MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokratije i civilnog društva;

daljnje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visokog nivoa zaštite zdravlja,

sigurnosti, dostojanstva i prava potrošača;

2. udruživanje u udruženja za zaštitu potrošača;

3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uvjete za efikasno rješavanje uočenih problema na području zaštite potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu

potrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen),

kako bi se sporovi potrošača i trgovaca

riješili prije redovnog suda;

2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima


c) podizanje svijesti potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu 1. podrška osnivanju i radu udruženjima i savjetovalištima za zaštitu potrošača;

2. osmišljavanje i provedba obrazovanja potrošača;

3. primjena osnovnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati podršku potrošačima u ostvarenju njihovih prava 1. osiguranje djelotvorne suradnje vladinih organa i nadležnih institucija za

provodbu politike zaštite potrošača;

2. uspostava savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne suradnje

e) međusobna povezanost svih nositelja zaštite potrošača jačanje suradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu na

njihova prava i ulogu u tržišnoj privredi

obavještavanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača 1. uspostava sistema obavještavanja potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;

2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visok

nivo zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača;

3. suradnja svih organa javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti

potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH planiranje promotivnih djelovanja na svim nivoima i poticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSITELJI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osigurala što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njenu provedbu.

Članom 98. stav 1. tačkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini. Pored tih subjekata u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju važnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.

POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Članom 9. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i članom 99. stav (1) tačke od a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svoje djelatnosti obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo).

Ministarstvo koordinira izradu Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za svaku kalendarsku godinu, počev od 2009. godine, te u suradnji sa svim učesnicima prikuplja relevantne podatke za njegov sadržaj. Ministarstvo organizira sjednice Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, te u vezi s tim obavlja sve poslove koji obuhvataju pripremu materijala za održane sjednice, predsjeda-

vanje sjednicama, dostavu materijala nakon održanih sjednica, te praćenje realizacije donesenih zaključaka.

Kroz suradnju i razmjenu informacija sa bosanskohercego-vačkim državnim i entitetskim institucijama vezanim za oblast zaštite potrošača, kao i nevladinim sektorom, Ministarstvo nastoji uključiti sve odgovorne subjekte u proces uspostave što cjelo-vitijeg i efikasnijeg sistema zaštite potrošača u BiH. Ministarstvo ima permanentnu suradnju i sa relevantnim međunarodnim institucijama, a posebno sa Delegacijom EU u BiH kao prvom kontaktnom tačkom za transmisiju informacija prema Evropskoj Komisiji.

Predstavnici Ministarstva sudjeluju na različim konferen-cijama i stručnim skupovima. Ministarstvo ostvaruje dobru suradnju sa akademskom zajednicom, a studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu službenici Ministarstva održali su predavanje na temu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Održavanjem seminara, na temu zaštite potrošača u BiH, za kompanije-članice Privredne komore ostvarena je dobra suradnja Ministarstva, Privredne komore i poslovne zajednice BiH.

Također, Ministarstvo je tokom 2012. godine uspostavilo Savjetodavni servis za potrošače čiji su detalji objavljeni na internet stranici Ministarstva. Ministarstvo, na zahtjev potrošača, telefonski pruža besplatne savjetodavne usluge, s tim da se te vrste usluga pružaju i putem elektronske pošte. Povećan broj korisnika Interneta doveo je do povećanja e-poruka kojima potrošači postavljaju upite ovom Ministarstvu. Na zahtjev privrednih subjekata/pravnih lica i fizičkih lica Ministarstvo daje stručna mišljenja u pismenoj formi, vezano za pojedine odredbe Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Praćenje realizacije ciljeva i

zadataka Državnog godišnjeg

programa za zaštitu potrošača

Bosne i Hercegovine za 2013.

godinu

Kroz kontinuiranu aktivnu suradnju sa

svim učesnicima u izradi Državnog

godišnjeg programa za zaštitu potrošača

Bosne i Hercegovine za 2013. godinu

analizirati uspješnost provedbe zacrtanih

ciljeva



odnosa BiH

Kontinuirano Poboljšanje kvaliteta suradnje između

svih institucija - subjekata sistema

zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini

2. Koordinacija aktivnosti izrade



Hercegovine za 2014. godinu

U suradnji sa svim učesnicima izrade

Državnog godišnjeg programa za zaštitu

Bosne i Hercegovine potrošača za 2014.

godinu prikupljanje relevantnih podataka

koji bi trebali biti sadržaj navedenog

programa



odnosa Bosne i

Hercegovine

IV kvartal

2013.godine

Podizanje svijesti svih učesnika u izradi


zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine

na način da pristupe osmišljavanju

realno ostvarivih planova i aktivnosti

svojih institucija u 2014. godini u



3. Organiziranje sjednica Vijeća za


Hercegovine i aktivno učešće u

njegovom radu

Priprema svih materijala za održavanje

sjednica, predsjedavanje sjednicama,

dostava materijala nakon održanih sjednica,

te praćenje realizacije donesenih zaključaka



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Rješavanje problema budžetskih

sredstava neophodnih za rad Vijeća za

zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine,

te aktivan pristup svih članova Vijeća

prilikom realizacije zaključaka

sjednica

4. Aktivna suradnja i razmjena

infomacija i podataka sa svim

subjektima u Bosni i Hercegovini

odgovornim za zaštitu potrošača, s

ciljem njihovog aktivnog

uključivanja u proces uspostave što

cjelovitijeg i efikasnijeg sistema

zaštite potrošača u Bosni i

Hercegovini

Uspostava svih vidova suradnje sa ostalim

institucijama i nevladinim sektorom

vezanim za oblast zaštite potrošača,

- organiziranje tematskih okruglih stolova




odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

5. Savjetodavni servis za potrošače Kontinuirano pružanje savjeta i stručnih

mišljenja na upite fizičkih i pravnih lica

putem telefona, elektronske pošte i putem

pisanih odgovora



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

6. Suradnja sa akademskom i

poslovnom zajednicom

Predavanja na fakultetima,

učešće na seminarima privrednih komora



odnosa Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Radi promocije politike zaštite

potrošača potrebna je suradnja sa

akademskom i poslovnom zajednicom

U sastavu Ministarstva su i dvije upravne organizacije - Ured za veterinarstvo i Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, čija uloga i značaj su pobliže opisani u daljnjem nastavku ovog Programa.

POGLAVLJE II - Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ured), ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u Bosne i Hercegovine. Uloga Ureda u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti njihovog zdravlja. S tim u vezi, Ured u skladu sa svojim mandatom vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu, uključujući i praćenje pojave zoonoza, donosi

programe/odluke u cilju provedbe mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i finansira provedbu plana praćenja rezidua, donosi uvjete koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog porijekla, donosi uvjete koje moraju ispunjavati ovlaštene dijagnostičke veterinarske laboratorije, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog porijekla.

Trenutno četiri objekta u BiH, koji se bave proizvodnjom ribe, zadovoljavaju kriterije za izvoz ribe na tržište zemalja EU. Pored toga, plan praćenja rezidua stavljen je na listu CD 2004/432/EC zemalja sa odobrenim planom za sektor akvakulture, što predstavlja jedan od osnovnih preduvjeta da bi se proizvodi životinjskog porijekla mogli plasirati na tržištu EU.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za


Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Kontrola i prevencija zaraznih

bolesti

Donošenje godišnje Naredbe o

mjerama kontrole zaraznih i

parazitarnih bolesti životinja i njihova

provedba i finansiranje u 2013. godini


Hercegovine, Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede Republike Srpske,


poljoprivrede, vodoprivrede i

šumarstva i Odjel za

poljoprivredu Brčko Distrikta


31.01.2013. Kontrola provedbe

Naredbe

koju vrše nadležni

veterinarski inspekcijski

organi

2. Donošenje propisa o kontroli

bolesti

Donošenje i objavljivanje propisa o

kontroli pojedinih bolesti od interesa

za BiH


Hercegovine

Kontinuirano

3. Sprječavanje unošenja zaraznih

bolesti u Bosnu i Hercegovinu

Donošenje određenih zakonskih i

podzakonskih propisa o zabrani

uvoza pošiljki životinjskog porijekla,

radi sprječavanja unošenja zaraznih

bolesti u Bosni i Hercegovini u slučaju

pojave istih


Hercegovine

Kontinuirano

4. Kontrola uvoznih pošiljki Kontrola uvoznih pošiljki živih

životinja, proizvoda životinjskog

porijekla, veterinarskih lijekova, stočne


Hercegovine (granični

veterinarski inspektori, kontrola na

Kontinuirano Po potrebi pojačati

veterinarsko inspekcijske

kontrole i češće vršenje


hrane i otpadaka životinjskog porijekla

na graničnim veterinarskim prijelazima

BiH, primjena odredbi Rješenja o

nepostojanju veterinarsko

zdravstvenih smetnji za uvoz u BiH

koje izdaje Ured,uzorkovanje uvoznih

pošiljki

graničnim veterinarskim

prijelazima), nadležni veterinarski

inspekcijski organi: Republička

uprava za inspekcijske poslove

Republike Srpske, Federalna

uprava za inspekcijske poslove,

Inspektorat Brčko Distrikta Bosne

i Hercegovine (kontrola u

unutrašnjem prometu)

uzorkovanja

5. Zaštita zdravlja potrošača u

unutarnjem prometu/

proizvodnji

Donošenje godišnjeg plana praćenja

rezidua za 2013. godinu,

- kontrola sirovina i proizvoda

životinjskog porijekla u objektima za

klanje životinja, proizvodnju, obradu,

preradu i skladištenje proizvoda

životinjskog porijekla,

- kontrola roba životinjskog porijekla u

unutrašnjem prometu


Hercegovine,

Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede

Republike Srpske, Federalno

ministarstvo poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva i Odjel

za poljoprivredu Brčko Distrikta


nadležni veterinarski inspekcijski


Bosne i Hercegovine

Donošenje godišnjeg plana

praćenja rezidua do

31.03.2013.

Vršenje kontrola

kontinuirano

Kontrola provedbe plana

praćenja rezidua

6. Jačanje kapaciteta laboratorija Organiziranje zajedničkih sastanaka u

cilju unapređenja rada u skladu s

standardom,

- organiziranje seminara za

laboratorijsko osoblje,

- kandidovanje nabavke laboratorijske

opreme


Hercegovine, nadležni organi

entiteta i Brčko Distrikta;

Institut za akreditaciju Bosne i

Hercegovine i ovlaštene

veterinarske laboratorije

Kontinuirano

Izrada operativnih

procedura u samim

laboratorijama i

podnošenje zahtjeva za

akreditaciju

7. Suzbijanje bruceloze u 2013.

godini

Vakcinacija i identifikacija malih

preživara od 3 do 6 mjeseci


Hercegovine, nadležne

veterinarske službe i institucije na

entitetskom nivou, operativne

veterinarske službe i referentni

laboratoriji

Kontinuirano (narednih 6

godina)

Poboljšati kontrolu

provedbe vakcinacije,

- povećati broj edukativnih

regionalnih sastanaka

POGLAVLJE III - Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljnjem tekstu poglavlja: Uprava) je centralno tijelo odgovorno za zaštitu bilja u Bosne i Hercegovine za suradnju i razmjenu informacija s međunarodnim zvaničnim tijelima, te njihovo obavještavanje. Predstavlja nacionalnu organizaciju za zaštitu bilja u skladu s međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja (IPPC). Uprava u suradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH osigurava zaštitu bilja od štetnih organizama, zaštitu biljnih proizvoda i drugih reguliranih objekata od štetnih utjecaja primjene fitofarmaceutskih sredstava i mineralnih gnojiva.

Također, osigurava implementaciju drugih mjera za zaštitu bilja koje su veoma važne u pogledu zaštite zdravlja ljudi i životinja, zaštite okoliša, te zaštite potrošača kroz osiguranje proizvodnje sigurne hrane. Zadaci Uprave definirani su materijalnim propisima iz fitosanitarne oblasti. Svi resursi Uprave usmjereni su na izradu nedostajućih podzakonskih akata za omogućavanje implementacije zakona iz fitosanitarne oblasti,

te stalno praćenje i usklađivanje donesenih zakonskih i podzakonskih akata sa EU propisima.

Implementacija Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i regulisanih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 69/09) tj. Priloga V. dio A odjeljak I. je jedna od najznačajnijih aktivnosti Uprave. U skladu s tim redefiniran je Objedinjeni spisak roba koje podliježu kontroli fitosanitarne inspekcije pri uvozu i time je harmoniziran sa odgovarajućim spiskom roba u Evropskoj uniji. Također, počela je puna implementacija Liste IV. dio A Odjeljak I. Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i regulisanih objekata.

Program posebnog nadzora (sistemske kontrole) nad karantinskim štetnim organizmima na krompiru u BiH, koji je neophodno provoditi u kontinuitetu, provodi se od 2011. godine, a nastavlja se i u 2013. godini. Posebаn nadzor se provodi s ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantinskih štetnih organizama krompira na mjestima ulaska pošiljki krompira koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krompira.



R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi


1.

Osigurana proizvodnja krompira po

procedurama i standardima koje propisuje

EU (provedba posebnog nadzora koji će

osigurati da se omogući ili olakša izvoz

krompira kako u zemlje Evropske unije

tako i u zemlje regiona)

Program posebnog nadzora

(sistemske kontrole) nad

karantinskim štetnim

organizmima na krompiru u

BiH


zaštitu zdravlja bilja i nadležni


Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Zaštita zdravlja bilja i osiguranje

uvjeta za nesmetanu trgovinu

krompira

2. Minimalni uvjeti za vršenje zdravstvene

kontrole bilja, biljnih proizvoda i drugih

regulisanih objekata koji se uvoze u BiH

na graničnim prijelazima sa fitosanitarnom

inspekcijom

Pravilnik o minimalnim

uvjetiima za vršenje

zdravstvene kontrole bilja,

biljnih proizvoda i drugih

regulisanih objekata koji se

uvoze u BiH na graničnim

prijelazima sa

fitosanitarnom inspekcijom

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja i

nadležni organi entiteta i Brčko

Distrikta Bosne i Hercegovine

Mart 2013. godine Zaštita zdravlja bilja i osiguranje

uvjeta za bolju i efikasniju kontrolu

bilja, biljnih proizvoda i drugih

regulisanih objekata koji se uvoze

u BiH

3. Mjere za sprečavanje unošenja i širenja

gljive Phytophthora ramorum

Pravilnik o mjerama

unošenja i širenja gljive

Phytophthora ramorum




Bosne i Hercegovine

Oktobar 2013. Zaštita zdravlja bilja, posebno

zaštita proizvodnje

4.

Uspostava nacionalnog programa kontrole

ostataka pesticida u skladu s Pravilnikom

o maksimalnim razinama ostataka

pesticida u i na hrani i hrani za životinje

biljnog i životinjskog porijekla ("Službeni

glasnik BiH", broj 89/12)

Izrada nacionalnog

programa kontrole ostataka

pesticida

Agencija za sigurnost hrane Bosne i

Hercegovine u suradnji sa Upravom

Bosne i Hercegovine za zaštitu

zdravlja bilja i Uredom za

veterinarstvo Bosne i Hercegovine

Februar 2013. godine Potrebno je organizirati obuku

laboratorijskog osoblja i

inspekcijskih tijela o metodama za

analizu proizvoda biljnog porijekla

u svrhu kontrole ostataka pesticida

5. Smanjenje negativnog utjecaja pesticida

na zdravlje ljudi i okoliš

Implementacija Pravilnika

o dužnostima korisnika

fitofarmaceutskih sredstava




Bosne i Hercegovine

Juli 2013. godine

6. Obuka laboratorijskog osoblja

poljoprivrednih instituta u oblasti kontrole

proizvodnje sjemena i sadnog materijala

po odredbama pravnih propisa donesenih i

usklađenih sa EU zakonodavstvom

-obuka inspektora u oblasti kontrole

kvaliteta sjemena i sadnog materijala u

svim segmentima prometa

Implementacija postojećih

podzakonskih akata, kao i

donošenje nedostajućih,

- teoretske i praktične

obuke u postupcima

kontrole procesa

proizvodnje


zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi

entiteta i Brčko Distrikta Bosnei

Hercegovine uz konsultacije sa

stručnim osobljem iz Instituta

poljoprivrede

Kontinuirano Intenziviranje suradnje za



na osnovu Zakona o sjemenu i

sadnom materijalu poljoprivrednog

bilja Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH" broj

03/05)

7. Jačanje kapaciteta laboratorija za kontrolu

kvaliteta sjemena i sadnog materijala u

kadrovskom i tehničkom smislu

Obuka osoblja u cilju

podizanja kvaliteta

standarda za kontrolu

kvaliteta sjemena,

- nabavka modernije

opreme




Bosne i Hercegovine uz konsultacije

sa stručnim osobljem iz Instituta

poljoprivrede

Kontinuirano Iznalaženje sredstava za nabavku

opreme, te organiziranje obuka za

laboratorijsko osoblje

8. Jačanje sveobuhvatnog sistema

poljoprivredne proizvodnje, od

proizvođača sjemena i sadnog materijala u

Bosni i Hercegovini do institucionalnog

organiziranja u cilju podizanja kvaliteta

poljoprivrednih proizvoda prema

standardima EU, a radi obezbjeđenja

potreba domaćeg tržišta i

omogućavanja izvoza kvalitetnog sjemena

i sadnog materijala poljoprivrednog bilja

Donošenje podzakonskih

akata i uvođenje sistema

kontrole proizvodnje i

deklasiranja/

certificiranja sjemena i

sadnog materijala

poljoprivrednog bilja u

BiH,

- nabavka neophodne

opreme za uspostavu

sistema deklarisanja


poljoprivrednog bilja u BiH




Bosne i Hercegovine

Decembar 2013. godine Intenziviranje suradnje za



na osnovu Zakona o sjemenu i

sadnom materijalu poljoprivrednog

bilja Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH" broj

03/05)


POGLAVLJE IV - Vijeće za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine

Vijeće za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine(u daljnjem tekstu poglavlja: Vijeće), kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara BiH i njegov sastav je određen članom 106. stav (1) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Vijeće čine predstavnici državnih institucija, nadležnih organa entiteta, te predstavnici udruženja za zaštitu potrošača na državnom i entitetskom nivou. Vijeće je imenovano na osnovu Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10 i 32/12) i sastaje se najmanje četiri puta godišnje. Poslovi Vijeća za zaštitu potrošača BiH propisani su članom 107. navedenog zakona i u okviru svojih nadležnosti Vijeće između ostalog:

a) predlaže na usvajanje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine državni godišnji program za zaštitu potrošača i prati njegovo izvršavanje;

b) utvrđuje osnove politike za zaštitu potrošača; c) usmjerava obim djelatnosti koje se finansiraju,

odnosno sufinansiraju iz budžeta BiH.

POGLAVLJE V - Ombudsmen za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institucija Ombudsmena za zaštitu potrošača Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu poglavlja: Ombudsmen), u sistemu zaštite prava potrošača, predstavlja neovisnu instituciju uspostavljenu s ciljem promocije dobre i efikasne provedbe politike zaštite potrošača.

Ombudsmen zastupa interese potrošača u svim sektorima poslovanja, donosi preporuke, smjernice i druge pojedinačne i opće pravne akte. Ovlašten je da izdaje instrukcije za prestanak provedbi aktivnosti koje su u suprotnosti sa potrošačkom legislativom, pokreće postupak pred nadležnim sudom u slučajevima naknade štete u ime zaštite kolektivnih interesa potrošača. Zadatak Ombudsmena je da zaštiti i ojača položaj potrošača u društvu. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala njegova osnovna prava, te promovirala jednakost među potrošačima.

Uloga institucije Ombudsmena jeste zaštita i jačanje položaja potrošača u društvu, što predstvalja komplesan zadatak s širokim spektrom pitanja potrošača. Područje djelovanja uglavnom obuhvata sljedeće: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udruženjima i Savezu udruženja potrošača BiH, te njihovu edukaciju, suradnju sa medijima u vezi svih pitanja koja se odnose na potrošače, sigurnost proizvoda, kvalitet proizvoda, kao i utjecaj na okoliš. Ombudsmen također sudjeluje, u svojstvu umješača, u raspravama koje se vode kod sektorskih regulatornih tijela s ciljem zaštite ekonomskih interesa potrošača.

Institucija Ombudsmena treba osigurati opću pravnu pomoć u smislu sprječavanja narušavanja kolektivnih prava potrošača. U 2012. godini pokrenuti su prvi postupci pred nadležnim sudom radi prestanka provedbi aktivnosti suprotnih potrošačkoj legislativi u postupku raskida ugovora protiv telekom operatera. S tim u vezi očekuje se da nadležni sudovi u 2013. godini provedu postupke u kojima će Institucija Ombudsmena, kao aktivno legitimiran subjekt, zastupati kolektivne interese potrošača.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Informiranje potrošača i podrška udruženjima

potrošača

Informiranje putem medija, izdavanje

različitih publikacija


ombudsmena

Kontinuirano Uzajamne posjete, okrugli

stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti u vezi s

odnosom kompanija -potrošač

Provedba potrošačke legislative Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena

Kontinuirano Odgovori na upite poslovne

zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja potrošačkih

prava

Jačanje suradnje sa inspekcijskim

organima


ombudsmena

Kontinuirano Preporuke, smjernice u

posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim

pritužbama potrošača

Djelovanje prema poslovnoj zajednici, u

smislu poštivanja potrošačkih prava


ombudsmena

Kontinuirano U skladu s pravilima rada

poduzeti potrebne aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih sporova

putem mehanizama za alternativno rješavanje

sporova (ARS)

Iniciranje donošenja procedura ARS Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena

Kontinuirano Učešće u radu Radne grupe

za rješavanje zaostalih

komunalnih predmeta

6. Kontaktiranje s Ombudsmenima

za ljudska prava Bosne i Hercego-vine o

problemima u vezi usluga od općeg interesa

Jačanje suradnje sa Ombudsmenima za

ljudska prava BiH


ombudsmena

Kontinuirano Uzajamne posjete, zajednički

stav o problemima iz oblasti

javnih usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje


Sudjelovanje u raspravama sa

udruženjima potrošača i drugim

relevantnim subjektima o poboljšanjima



ombudsmena

Kontinuirano Šire raspraviti pojedinačne

prijedloge i dati zajednički

stav

8. Istraživanje drugih mjera organa vlasti na

zaštitu potrošača

Učešće u javnoj raspravi za propise iz

oblasti potrošačke legislative


ombudsmena

Kontinuirano Donošenje podzakonskih

akata pružatelja usluga

9. Edukacije učenika i studenata iz oblasti prava

potrošača

Nastavak suradnje sa obrazovnim

institucijama


ombudsmena

Po potrebi i dogovoru sa

obrazovnim

institucijama

Promocija politike zaštite

potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru nadležnosti

Ombudsmena

Insistirati na dosljednoj primjeni Zakona

o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini


ombudsmena

Po ukazanoj potrebi Instrukcije za prestanak

aktivnosti koje su suprotne

potrošačkoj legislativi


11. Praćenje realizacije izdatih Instrukcija u

sektoru telekomunikacijskih usluga

Insistirati na implementaciji izdatih

instrukcija


ombudsmena

Kontinuirano Redovno izvještavanje

12. Zaštita kolektivnih interesa potrošača Praćenje već pokrenutih sudskih

postupaka, te učešće u istim kao aktivno

legitimiran subjekt,

- pokretanje novih postupka pred

nadležnim sudom,

- inicijativa za usaglašavanje propisa iz

javnih i bankarskih usluga sa Zakonom

o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini


ombudsmena

Kontinuirano

Po ukazanoj potrebi

Kontinuirano

Tužbe za naknade štete

nanesene kolektivnom

interesu potrošača nadležnim

regulatorima

13. Jačanje suradnje sa udruženjima potrošača i

drugim srodnim udruženjima

Pružanje stručne pomoći udruženjima u

njihovim aktivnostima


ombudsmena

Kontinuirano Svi oblici komunikacije i

zajedničko ostvarenje

projekata

POGLAVLJE VI - Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača i ima značajnu, ali indirektnu ulogu koja proizilazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Članom 20. stav 1. i članom 21. Zakona o konkurenciji Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 89/09) određena je osnovna funkcija i status Konkurencijskog vijeća, a članom 25. propisane su nadležnosti Konkurencijskog vijeća kao organa za provedbu zaštite tržišne konkurencije, a time i izravo djelovanje na dobrobit potrošača.

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine svojim aktima ne dopušta zabranjena konkurencijska djelovanja privrednih subjekata, te na taj način osigurava da cijene roba i usluga ne budu produkt monopolističkog, vladajućeg ili nekog drugog oblika zabranjenih konkurencijskih djelovanja. Time bi se trebali

osigurati uvjeti da cijene roba i usluga budu proizvod zakonitosti tržišta BiH. Iz toga proizilazi da bi potrošači, kao građani, trebali biti pravno zaštićeni od nelojalnih cijena koje bi se mogle formirati izvan tržišta BiH. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uvjetuju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine uređuje pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije, te nadležnosti i način rada Konkurencijskog vijeća na zaštiti i promociji tržišne konkurencije u Bosni i Hercegovini.

Eksplicitna svrha Zakona o konkurenciji Bosne i Hercegovine je zaštita tržišne konkurencije, što nadalje implicira na zaštitu konkurenata ili potrošača, pod uvjetom da proces tržišne konkurencije funkcionira efikasno. Konkurencijsko vijeće nema, niti može imati ex lege, niti ex lex direktnih aktivnosti u politici i konkretnoj pravnoj zaštiti potrošača. U svom daljnjem radu Konkurencijsko vijeće treba osigurati moderan pristup provedbe sistema mjera tržišne konkurencije koji će imati za cilj preventivno djelovanje i prekide praksi koje narušavaju tržišnu konkurenciju i na taj način nanose štetu potrošačima.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koji se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Primjena Zakona o konkurenciji i

podzakonskih akata čijom primjenom

će se poboljšati status svih sudionika

na tržištu, a najviše potrošača kroz

niže cijene i veći kvalitet proizvoda i

usluga u sektorima prisutnim na

tržištu BiH

Provedbu postupaka pred

Konkurencijskim vijećem Bosne i

Hercegovine

- aktivnu proved-bu istraga (npr.

istrage u oblasti pružanja komunalnih

usluga, oblasti prehrambene

industrije,

oblasti telekomunikacija, energet-

skom sektoru...), kako bi se otklonile

prakse koje narušavaju tržišnu

konkurenciji i na taj način nanose

štetu potrošačima

Konkurencijsko vijeće Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

Podizanje

nivoa svijesti,

znanja i

informiranja

kako

potrošača tako

i sudionika na

tržištu.

POGLAVLJE VII - Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Poslovi i zadaci Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), definirani su članovima 53. i 54. Zakona o hrani Bosne i Hercegovine. Na osnovu tih odredbi jedan od glavnih ciljeva je očuvanje i osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja potrošača. U skladu s tim Agencija priprema i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane; prikuplja i obrađuje rezultate laboratorijskih analiza hrane dostavljenih od strane laboratorija u Bosni i Hercegovini kako bi se potrošačima omogućila pravovremena informacija o

zdravstvenoj ispravnosti i kvalitetu hrane koju konzumiraju; surađuje sa institucijama javnog zdravstva u BiH - u cilju prikupljanja podatka o oboljenjima čiji je uzrok/put prijenosa hrana; surađuje sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine u pogledu obavijesti pristigle putem EU RASFF sistema - brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje s ciljem povlačenja sa tržišta hrane koja nije u skladu sa propisanim uvjetima; djeluje kroz INFOSAN mrežu predstavljajući BiH mrežu koju je razvila Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) u suradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO) kako bi se promovirala razmjena informacija o sigurnosti hrane, te poboljšala suradnja između nadležnih tijela za sigurnost hrane na nacionalnom i međunarodnom nivou.


U toku 2012. godine Agencija je vršila obimne normativno-pravne poslove usklađujući zakonodavstvo BiH sa zakonodavstvom EU, te je pripremila 28 novih pravilnika koji su objavljeni u "Službenom glasniku BiH". U postupku objave je 5 pravilnika. Prema Vijeću ministara Bosne i Hercegovine upućena su još 4 pravilnika na usvajanje, a 3 pravilnika su pripremljena za usvajanje od strane Upravnog odbora Agencije. Agencija je zbog složenosti i obimnosti propisa, koji definiraju pojedine oblasti u cilju što kvalitetnije i jednostavnije implementacije istih, te edukacije i doedukacije subjekata u poslovanju s hranom i potrošača, pripremila 8 vodiča.

U cilju nastavka i realizacije planova iz prethodnih godina Agencija planira da u 2013. godini sačini prijedloge 14 podzakonskih akata (pravilnici). U sklopu aktivnosti informiranja

potrošača o aktivnostima u oblasti sigurnosti hrane u 2013. godini planirano je pripremiti i objaviti na web stranici Agencije: - Smjernice za implementaciju određenih odredbi Pravilni-

ka o higijeni hrane u vezi sa Uredbom broj 852/2004 Evropskog parlamenta i Vijeća o higijeni prehrambenih proizvoda;

- Smjernice o službenim kontrolama prema Uredbi broj 882/2004 Evropskog parlamenta i Vijeća o zvaničnim kontrolama izvršenim da se obezbjedi provjera usklađe-nosti sa propisima o hrani, hrani za životinje, zdravlju životinja i pravilima o dobrobiti životinja, u vezi sa mikrobiološkim uzorkovanjem i ispitivanjem hrane, te informativne brošure: "Hrana podvrgnuta joniziranju", "Kloniranje životinja i prehrambena industrija", "Šta podrazumijeva nova hrana".


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za


Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Očuvanje visokog nivoa zaštite

života i zdravlja ljudi i zaštite

interesa potrošača

Učešće u pripremi i izradi

propisa iz oblasti sigurnosti

hrane i hrane za životinje,

odnosno zdravstvene ispravnosti

i kvaliteta hrane zajedno sa

nadležnim organima u BiH kao i

obaveze subjekata u poslovanju

s hranom


Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Dosljedna implementacija

propisa od strane nadležnih

institucija i svih zainteresiranih

strana u Bosni i Hercegovini

2. Sprečavanje rizika po zdravlje

potrošača koji su uzrokovani

hranom

Organiziranje konferencija,

sastanaka, seminara, radionica u

smislu eduka-cija u oblasti

zaštite interesa potrošača,

- izrada stručne literature po

pitanju sigurnosti hrane i zaštite


Agencija za sigurnost hrane BiH

zajedno sa akademskom

zajednicom i predstavnicima


Kontinuirano Zajedničko djelovanje i

unapređenje suradnje

zainteresiranih strana

3. Edukacija u oblasti sigurnosti hrane Organiziranje konferencija,

sastanaka, seminara, radionica

zajedno sa nadležnim organima

u BiH, subjektima u poslovanju

sa hranom, te raznim

udruženjima potrošača u Bosni i

Hercegovini



nadležnim organima entiteta i



timovima

Kontinuirano Dosljedna implementacija

propisa o hrani, usmjerenih na

zaštitu interesa potrošača

zajedničkim djelovanjem i

unapređenjem suradnje

zainteresiranih strana u BiH,

kako bi se reducirali postupci

koji potrošača mogu dovesti u

zabludu

4. Pružanje informacija o stanju

sigurnosti i kvalitete hrane na

osnovu procjene rizika

Analiza rizika na osnovu

rezultata koje daje laboratorija

nadležna za ispitivanje i analize

uzoraka hrane u Bosni i

Hercegovini,

- izvještaji o pojavi i kretanju

oboljenja čiji je put prenosa

hranom dostavljenih od

institucija javnog zdravstva u


- informacije primljene putem

RASFF-a i INFOSAN-a



nadležnim organima entiteta i



timovima

Kontinuirano Jača suradnja sa laboratorijama

5. Informiranje i edukacija potrošača o

opasnostima čiji je uzrok/put

prenosa hrana, te uloga Agencije u

cilju očuvanja zdravlja i života

potrošača

Priprema, izrada i štampanje

edukativnih materijala-

smjernica, letaka, brošura,

medijsko djelovanje




Kontinuirano Podizanje svijesti o ulozi i

značaju očuvanja života i


6. Suradnja sa međunarodnim

institucijama i ostalim institucijama

nadležnim za sigurnost hrane

Učešće u međunarodnim

projektima




Kontinuirano Unaprijediti suradnju


POGLAVLJE VIII - Agencija za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Agencije za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), u oblasti zaštite potrošača, primarno je vezana za podizanje nivoa zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača u području sigurnosti proizvoda. Agencija u skladu s Zakonom o nadzoru nad tržištem u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09) koordinira i usklađuje aktivnosti sistema nadzora nad tržištem u Bosni i Hercegovini, osigurava identičnu provedbu propisa o sigurnosti proizvoda, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača u pogledu sigurnosti proizvoda, osigurava primjenu naučnih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti sigurnosti proizvoda, sudjeluje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem, te ostvaruje međunarodnu suradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija zajedno sa nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine provodi aktivnost

reaktivnog i proaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu Bosne i Hercegovine. U okviru reaktivnog nadzora provode se, u suradnji sa poslovnim subjektima, aktivnosti na povlačenju s tržišta i povratu od potrošača nesigurnih proizvoda i drugih korektivnih mjera.

U okviru provedbe proaktivnog i reaktivnog nadzora Agencija putem svoje web stranice informira javnost o nesigurnim proizvodima koji su pronađeni na tržištu Bosne i Hercegovine. Također, Agencija je krenula sa objavljivanjem Biltena o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu Bosne i Hercegovine. Pored toga, Agencija redovno prevodi i objavljuje na svojoj web stranici RAPEX obavijesti o opasnim proizvodima pronađenim na tržištu EU. Kada je u pitanju Strategija za nadzor nad tržištem neprehrambenih potrošačkih proizvoda u Bosni i Hercegovini, za period 2011-2015, Agencija je u suradnji sa nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i uz podršku IPA 2009 twinning projekta krenula u realizaciju dugoročnih strateških ciljeva.

U oblasti međunarodne suradnje i PROSAFE-a, Agencija sudjeluje u zajedničkim aktivnostima nadzora sa državama članicama EU, kao i u regionalnom projektu nadzora koji finansira njemačka organizacija GIZ.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Podizanje nivoa sigurnosti i

zdravlja djece kao

najosjetljivije potrošačke

skupine

Provedba projekta nadzora proizvoda za djecu :

komode za presvlačenje, dječije ogradice za

igru, dječije visoke stolice za hranjenje, na

osnovu Zakona o općoj sigurnosti proizvoda i

podzakonskih akata,

- provedba projekata nadzora igračaka (kretanje

teških metala olova i hroma), na osnovu

Pravilnika o uvjetima u pogledu zdravstvene

ispravnosti predmeta opće upotrebe koji se

mogu stavljati u promet ("Službeni list SFRJ"br.

26/83, 61/84, 56/86, 50/89 i 18/91)

Agencija za nadzor nad tržištem

Bosne i Hercegovine u suradnji sa

inspekcijskim organima entiteta i


Hercegovine

1.5.-31.12. 2013. godine Obuke inspektora u cilju

provedbe projekata nadzora

2. Podizanje nivoa sigurnosti i


Provedba projekata nadzora upaljača na osnovu

Zakona o općoj sigurnosti proizvoda,

- provedba projekata nadzora ručnih električnih

bušilica, motornih kosa, makaza za živicu i

ubodnih električnih pila u skladu sa Naredbom o

sigurnosti mašina ("Službeni glasnik BiH" broj

04/10),

- provedba projekata nadzora za plutajuća

pomagala za učenje plivanja, sunčane naočale i

filtere za sunce za opću upotrebu, i kacige za

bicikliste i korisnike dasaka za rolanje i

koturaljki u skladu s Naredbom o ličnoj zaštitnoj

opremi ("Službeni glasnik BiH" broj 75/10),

- provedba projekata nadzora električnih ručnih

fenova za kosu, svjetiljki opće namjene i

električnih produžnih kablova, u skladu s

Naredbom o električnoj opremi namijenjenoj za

upotrebu unutar određenih naponskih granica


- provedba projekata nadzora DVD i Blu ray

player-a koji se povezuju na televizor u skladu s

Naredbom o elektromagnetnoj kompatibilnosti


- provedba projekata nadzora za posuđe za

kuhanje pod pritiskom u skladu s Naredbom o

opremi pod pritiskom ("Službeni glasnik BiH"

broj 52/11),


BiH u suradnji sa inspekcijskim

organima entiteta i Brčko Distrikta

BiH

1.9.-31.12. 2013. godine

1.3.-30.9. 2013. godine

1.5.-31.10. 2013. godine

1.2.-30.11. 2013.

1.2.-31.3. 2013. godine

1.10.-31.12. 2013. godine

Obuke inspektora u cilju

provedbe projekata nadzora

nad tržištem


- provedba reaktivnog nadzora u skladu sa

Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda i

Zakonom o tehničkim zahtjevima za proizvode i

ocjenjivanju usklađenosti ("Službeni glasnik

BiH" broj 45/04) i odgovarajućim

podzakonskim aktima,

- rješavanje prigovora potrošača koji se odnose

na sigurnost proizvoda

Kontinuirano

Kontinuirano

3.

Unapređenje sistema

nadzora nad tržištem i

edukacija stručnog osoblja

u području sigurnosti

proizvoda i zaštite

potrošača

Učešće u zajed-ničkim aktivno-stima nadzora s

državama članicama EU u okviru PROSAFE i

regionalnom zajedničkom projektu nadzora koji

implementira GIZ,

- provedba projekta IPA 2009 "Podrška Agenciji

i sistemu nadzora nad tržištem"


Bosne i Hercegovine

Agencija u suradnji sa inspekcijskim

organima entiteta i Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

Usvajanje najboljih praksi

nadzora nad tržištem

država članica EU

4. Informiranje potrošača o

nesigurnim proizvodima

Objavljivanje na web stranici informacija o

nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu

Bosne i Hercegovine , objava Biltena o

nesigurnim proizvodima, izrada brošura, uputa i

drugih dokumenata, prevođenje i objavljivanje

RAPEX obavijesti,

- održavanje seminara i obuka za udruženja za

zaštitu potrošača i druge zainteresirane strane


Bosne i Hercegovine

Kontinuirano

POGLAVLJE IX - Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), osnovana je Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) kao ovlaštena institucija odgovorna za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se proizvode i upotrebljavaju u medicini u Bosni i Hercegovini.

Uloga Agencije u sistemu zaštite potrošača podrazumijeva sljedeće:

- zaštitu i promociju zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i efikasnih lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini, te uspostavu jedinstvenog, funkcionalnog i koordiniranog regulacionog sistema lijekova i medicinskih sredstava;

- uspostavu i nadzor jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava, te njihovu dostupnost za teritoriju BiH;

- ostvarivanje suradnje i pružanje stručne pomoći nadležnim državnim i entitetskim ministarstvima ovlaštenim za poslove zdravstva pri oblikovanju i pripremanju prijedloga, te provedba nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini;

- predlaganje i donošenje novih, kao i izmjena postojećih zakonskih propisa u oblasti lijekova i medicinskih sredstava, te usaglašavanje istih sa međunarodnim standardima.

Agencija je u 2012. godini, pored postojećih podzakonskih akata u oblasti zaštite potrošača, donijela sljedeće podzakonske akte (koji su na indirektan način u vezi s zaštitom potrošača, odnosno pacijenata):

- Pravilnik o praćenju neželjenih pojava vezanih za medicinska sredstva (materiovigilansa medicinskih sredstava) ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12),

- Pravilnik o načinu pribavljanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lijekove ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12).


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Unapređenje zaštite javnog zdravlja

stanovništva Bosne i Hercegovine

osiguranjem kvalitetnih i sigurnih

lijekova i medicinskih sredstava

Implementacija podzakonskih akata, te

usklađivanje s EU propisima koji se

direktno odnose na oblast zaštite

potrošača u kontekstu lijekova i



medicinska sredstva Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano Usklađivanje propisa sa zakonodavstvom

EU i kontinuirana suradnja i pružanje

stručne pomoći nadležnim državnim i

entitetskim ministarstvima ovlaštenim za

poslove zdravstva

2. Edukacija stručnog osoblja

Agencije iz oblasti zakonodavstva

EU

Izrada programa edukacija i njihova

implementacija



Hercegovine

Kontinuirano

3.

Jačanje suradnje s međunarodnim

institucijama nadležnim za oblast

lijekova i medicinskih sredstava

Izrada programa edukacija i njihova

implementacija



Hercegovine

Kontinuirano Posjete međunarodnim institucijama i

agencijama nadležnim za oblast lijekova i


4. Realizacija Twining projekta

Agencije sa Agencijom za lijekove

iz Španije

Održavanje planom zacrtanih eduka-cija

i studijskih posjeta zaposlenih u agen-

cijama iz Španije i Bosne i Hercegovine

Agencija za lijekove i medicin-

ska sredstva Bosne i Hercegovi-

ne i Agencija za lijekove Španije

Februar 2013.

godine


POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

U okviru svog mandata Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: RAK) ohrabruje uspostavu konkurentnog sektora komunikacija orjentiranog ka tržištu, štiteći interese svih korisnika komunikacijskih usluga, prije svega u smislu nediskriminirajućeg pristupa usluzi, kvalitetu i cijeni usluga, te podržava uvođenje novih tehnologija i usluga u skladu s potrebama korisnika.

ODJELJAK A.1. - PODRUČJE EMITIRANJA

Na osnovu Pravila o distribuciji audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača su da osigura pristup uslugama distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatorskoj osnovi, da zaštiti interese svih korisnika usluga, te da približi nivo kvaliteta u pružanju usluga s općeprihvaćenim standardima u EU.

Pretplatnici imaju pravo podnijeti prigovor RAK-u u vezi sa uslugom distribucije. Na osnovu Pravilnika o rješavanju kršenja uvjeta dozvola i propisa Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 18/05), RAK provodi procedure utvrđivanja kršenja pravila, prikuplja relevantna izjašnjenja od pružatelja usluga, te na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja izriče mjere iz svoje nadležnosti. U skladu s Zakonom o komunikacijama Bosne i Hercegovine, te Pregledom povreda i kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 35/09), mjere se kreću u rasponu od obustave postupka, usmenog i pismenog upozorenja, izricanja novčanih kazni, pa do suspenzije i oduzimanja dozvole.

Ciljevi RAK-a u oblasti zaštite potrošača, a na osnovu Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija i Kodeksa o komercijalnim komunikacijama i ostalim pravilima, su da osigura svim gledateljima učešće u programima putem pozivanja ili slanja poruka na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi, bez obmanjivanja publike s jasnim informacijama o sudjelovanju u takvim programima.

ODJELJAK A.2. - PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

U 2012. godini provedene su značajne aktivnosti implementacije ranije planiranih aktivnosti u cilju zaštite potrošača. U tom smislu izrađen je i upućen u javnu raspravu nacrt "Pravila o uvjetima pružanja telekomunikacijskih usluga i odnosima sa korisnicima", koji će služiti kao generator na uređenju pitanja odnosa korisnik usluge-davaoc usluge. U trećem dijelu ovog Pravila, pod naslovom "Odnosi sa krajnjim korisnicima", detaljno su definirana prava korisnika i njihova zaštita (čl. 9. - 33.). Nakon usvajanju ovog Pravila slijedi aktivnost na usklađivanju uvjeta poslovanja operatera i samih obrazaca korisničkih ugovora.

Također, bitna aktivnost je i izrada nacrta "Pravila o obavljanju djelatnosti davaoca fiksnih javnih telefonskih usluga", s obzirom da se radi o najznačajnijoj javnoj telekomunikacionoj usluzi. Ovim Pravilom propisane su osnovne i posebne usluge, što je bitno kod opisivanja same usluge, te jasnog preciziranja šta usluga u suštini sadrži. Pored toga, propisane su i jasne odredbe o zaštiti privatnosti korisnika.

U pogledu ispisa računa, sa pregledom pozivanih brojeva, novina je da se korisnik radi zaštite privatnosti može izjasniti da ne želi takav ispis. Naprijed navedeno, uz ranije poduzete mjere, donijeće veliko poboljšanje u ostvarivanju prava i zaštite korisnika javnih telekomunikacionih usluga.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. EMITIRANJE:

Promoviranje pravične konkurencije u cilju ostvarenja

maksimalne dobiti za korisnike u smislu izbora, cijene i

kvaliteta usluga;

-osigurati pristup uslugama distribucije audiovizuelnih

medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve

korisnike na transparentnoj, objektivnoj i

nediskriminirajućoj osnovi;

-zaštititi interese svih korisnika usluga, te približiti nivo

kvaliteta u pružanju usluga sa općeprihvaćenim

standardima u EU;

-osigurati poštivanje odredbi Kodeksa o audiovizuelnim

medijskim uslugama i medijskim uslugama radija,

Kodeksa o komercijalnim komunikacijama kao i ostalim

propisima Agencije, a koji se direktno tiču zaštite

potrošača;

-osigurati poštivanje principa poštene konkurencije koji

neće štetiti interesima potrošača, s posebnim osvrtom na

poštivanje odredbi koje se tiču zaštite maloljetnika

Nastavak praćenja poštivanja

odredbi Pravila o dozvolama za

distribuciju audiovizuelnih

medijskih usluga i medijskih

usluga radija, kao i odredbi

Kodeksa o audiovizuelnim

medijskim uslugama i medijskim

uslugama radija i Kodeksa o

komercijalnim komunikacijama

koje se odnose na pružanje

usluge, zaprimanje i postupanje

po prigovorima građana.

Sektori Regulatone agencije za

komunikacije Bosne i

Hercegovine

oblasti emitiranja

Kontinuirano Poboljšanje suradnje i

koordinacije s institucijama

koje su direktno nadležne za

provedbu Zakona o zaštiti

potrošača u Bosni i

Hercegovini

2. TELEKOMUNIKACIJE:

Puna implementacija "Pravilnika o osnovnim

telekomunikacijskim uslugama" i "Pravila o obavljanju

djelatnosti davaoca fiksnih javnih telefonskih usluga"

Usklađivanje uvjeta poslovanja i

pretplatničkih ugovora svih

operatora telekomunikacija u

Bosni i Hercegovini

Sektori Regulatorne agencije

iz oblasti telekomunikacija;

Telekom operatori

Kontinuirano U toku implementacije

Pravila potrebno je pratiti da

li postoje razlozi za

dodatnom dogradnjom

regulatornog okvira


POGLAVLJE XI - Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija), u sistemu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini, očituje se kroz kontinuiranu mjesečnu proizvodnju indeksa potrošačkih cijena kao jednog od osnovnih makroekonomskih indikatora, koji služi kao mjera inflacije u zemlji za usklađivanje plata i zarada u skladu sa kolektivnim ugovorima, penzija i socijalnih davanja, te u druge svrhe. Agencija je isključivi i jedini izvor relevantnih i na međunarodnim standardima zasnovanih podataka o indeksima potrošačkih cijena i mjera inflacije u zemlji.

Agencija je u 2011. godini provela Anketu o potrošnji domaćinstava u BiH, čiji su preliminarni rezultati objavljeni krajem jula 2012. godine i dostupni su na web stranici Agencije. Konačni rezultati Ankete biće dostupni do kraja prvog kvartala

2013. godine. Na osnovu podataka iz Ankete dobiće se opsežnija analiza veličine i strukture potrošnje domaćinstava u BiH. Analiza će biti moguća i po vrstama proizvoda prema Međunarodnoj klasifikaciji finalne potrošnje prema namjeni (COICOP), a moći će se izvršiti i analiza običaja i učestalosti kupovine, mjesta gdje se najviše kupuju najvažniji proizvodi i sl.

Anketa je proširena sa dva ad hoc modula o socijalnoj uključenosti (Modul 1: Socijalna uključenost, migracije i doznake; Modul 2: Zdravstveno stanje i usluge), što će omogućiti kvalitetniju analizu siromaštva, te kreirati profil siromaštva stanovništva u BiH. Očekuju se i kvalitetniji podaci o prihodima domaćinstava i njihovih članova, jer je modul prihoda redizajniran u smislu da prikuplja podatke na individualnom nivou. Najznačajniji rezultat Ankete o potrošnji domaćinstava je mogućnost nove procjene pondera za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena, tako da će mjesečno izračunati indeksi potrošačkih cijena biti više usklađeni s trenutnom situacijom prema preporukama EUROSTAT-a.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji


mjera za

poboljšanje

1. Proizvoditi podataka koji se mogu

koristiti za zaštitu potrošača u

smislu da ti podaci daju sliku

stvarne situacije stanovništva u BiH

s aspekta potrošnje i njihovih

potreba, prihoda i siromaštva, kao i

njihovih socio-ekonomskih i

demografskih karakteristika

domaćinstava

Objaviti konačne rezultate

Ankete o potrošnji stanovništva u

BiH u 2011. godini,

- napraviti detaljniju analizu

siromaštva u BiH,

- pripremiti metodološki i

organizirano provedbu Ankete o

potrošnji domaćinstava u Bosni i

Hercegovini u 2014. godini




31.03.2013. godina

31.12.2013. godina

U svrhu zaštite potrošača u BiH

više koristiti podatke zvanične

statistike, posebno one koje

proizilaze iz Ankete o potrošnji

domaćinstava, te statistike cijena

i životnog standarda

2. Redovno mjesečno objavljivati

podataka o inflaciji u BiH i

prosječnim cijenama proizvoda i

usluga po gradovima

Redovno izračunavati i

objavljivati indeks potrošačkih

cijena za BiH po Međunarodnoj

klasifikaciji finalne potrošnje

prema namjeni (COICOP)

Agencija za statistiku Bоsne i



Kontinuirano U svrhu zaštite potrošača u BiH

više koristiti podatke zvanične

statistike, posebno one koja

proizilaze iz ankete o potrošnji

domaćinstava, te statistike cijena

i životnog standarda

POGLAVLJE XII - Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) obavlja zakonodavne i stručne poslove iz oblasti zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru svoje nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn i geografska oznaka) u BiH i u inostranstvu, odobrava obavljanje djelatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, te vrši nadzor nad radom udruga za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava.

Kao dio aktivnosti u oblasti zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja informacijska djelatnost. Institut u elektronskoj formi vodi registre (javne knjige) o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u BiH, te vezano za to je ovlaštena institucija za izradu rešeršnog izvještaja o navedenim pravima u BiH. Pored navedenog značajno je istaći i suradnju Instituta s drugim subjektima u cilju osiguranja efikasne provedbe prava intelektualnog vlasništva kao što su: Uprava za indirektno/izravno oporezivanje Bosne i Hercegovine, tržišne inspekcije: Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i

Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, redovni sudovi uključujući i Sud Bosne i Hercegovine, porezne uprave, policija, udruženja za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva.

Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprјečavanje ulaska takve robe na tržište BiH, sprјečavanje djela nelojalne konkurencije, prеduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinitelja, te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim organima.

U sistemu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini Institut u okviru svoje nadležnosti pruža informacijske i servisne usluge zainteresiranim osobama i institucijama. Suradnja s institucijama za provedbu prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o sticanju, ostvarivanju i prometu prava intelektualnog vlasništva u BiH, o važećim pravima domaćih i inostranih pravnih i fizičkih lica u BiH, te o drugim podacima ovisno od zahtjeva i potreba odgovorajućeg lica odnosno institucije.



R b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Poticanje razvoja modernog

sistema intelektualnog vlasništva

Nastavak aktivnosti na implementiranju Strategije razvoja Instituta

prema utvrđenim prioritetima,

- moderniziranje sistema za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava

industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn, oznaka

geografskog porijekla), uključujući i digitalizaciju procesa,

- provedba postupka po zahtjevima za evidenciju i deponiranje

autorskih djela i predmeta srodnih prava,

- provedba upravnog postupka po zahtjevu za izdavanje dozvole za

kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, uključujući i

kontrolu nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog

i srodnih prava


vlasništvo Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

2. Jačanje institucionalnih kapaciteta

Instituta

Izrada informacijsko - komunikacijske osnove (ICT) za provedbu

novih sistema za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava

industrijskog vlasništva (software za procesuranje prijava patenata i

žigova)


vlasništvo Bosne i

Hercegovine

Kontinuirano

POGLAVLJE XIII - Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine, (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut), prema članu 15. Zakona o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila, koji vrše verifikacije mjernih uređaja u sklopu zakonskog mjeriteljstva. U izravnoj vezi s zaštitom potrošača je okvir zakonskog mjeriteljstva u oviru koga se nalaze mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električne energije, grijanje, plin i sl.) i vode. Također, oblast predpakiranih proizvoda koja je uključena u zakonsko mjeriteljstvo izravno je u vezi sa zaštitom potrošača, kao i oblast kontrole plemenitih metala.

Ovu djelatnost Institut, entitetske institucije i imenovane laboratorije obavljaju kontinuirano. Prema Zakonu o mjeriteljstvu Bosne i Hercegivine, nadležnosti Instituta obuhvataju i mjeriteljstvo u hemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda. Mjeriteljski sistem BiH čine i

laboratorije koje su imenovane od strane Instituta, a čiji rad se direktno reflektira na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije spadaju: imenovane laboratorije za mjerenje protoka vode, imenovane laboratorije za masu, imenovane laboratorije za mjerenje protoka plina i imenovane laboratorije za mjerenje električne energije.

Na osnovu Zakona o mjeriteljstvu BiH, Instutut je pripremio šest podzakonskih akata koji su objavljeni u "Službenom glasniku BiH" broj 67/12 i to:

Pravilnik o državnim etalonima, Pravilnik o imenovanim mjeriteljskim laborato-rijama, Naredba o mjerilima u zakonskom mjeriteljstvu i rokovima verifikacije, Uredba o visini i načinu plaćanja usluga Institutu za mjeriteljstvo BiH, Pravilnik o vrstama i načinu označavanja mjerila prilikom verifikacije, Pravilnik o ispitivanju i odobrenju tipa mjerila. Uloga Instituta se pominje u članu 23. Zakonu o zaštiti

potrošača BiH u kojem se spominju neto mase proizvoda i u članu 35. koji govori o mjerenjima potrošnje energije i vode.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Preuzimanje MID Direktive o mjernim

instrumentima u zakonodavstvo Bosne i

Hercegovine

Izrada pravilnika i drugih podzakonkih

akata,

- dodatna obuka i specijalizacija

uposlenika u Institutu za mjeriteljstvo

BiH, kako bi se što adekvatnije

odgovorilo na postavljene zadatke


i Hercegovine

Kontinuirano Aktivniji rad Ministarstva

vanjske trgovine i ekonomskih

odnosa i Komiteta za tehničke

propise BiH u organizaciji

cjelokupnog procesa

transpozicije direktive

2. Priprema nacrta pravilnika za pojedina

mjerila na osnovu objavljenih

podzakonskih akata u 2012. godini

Izrada pravilnika i mjeriteljskih

uputstava,

- edukacija i obuke uposlenih u Institutu


i Hercegovine

Kontinuirano

3. Podizanje kompetencija referentne

laboratorije za plemenite metale i

referentne materijale Instituta u cilju

ostvarivanja sljedivosti ispitivanja

predmeta od plemenitih metala

Nabavka nove mjerne opreme kako bi se

pokrio opseg ispitivanja plemenitih

metala,

- dokazivanje komptencija kroz učešće u

međunarodnim PT ciklusima

(planirano5),

- ulazak u postupak akreditacije prema

BAS EN ISO /IEC 17025


i Hercegovine

2013.-2014. godina


4. Podizanje kompetencija imenovanih

laboratorija koje vrše poslove

verifikacije mjernih instrumenata

Implementacija zahtjeva predviđenih

podzakonskim aktima donesenih krajem

2012. godine


i Hercegovine i imenovane

laboratorije

Kontinuirano

5. Jedinstvena baza podataka tipskih

odobrenja na nivou BIH

Objavljivanje na web stranici Instituta

izdatih tipskih odobrenja


i Hercegovine

Kontinuirano

6. Uspostava kontinuiranog nadzora nad

mjerilima koja su u upotrebi kod

komunalnih preduzeća

(vodomjeri, plinomjeri, mjerila

elekt.energije, toplotna energija, parking

satovi)

Provedba redovnih i vanrednih nadzora

nad mjerilima u upotrebi

Tržišna inspekcija, Institut za

mjeriteljstvo Bosne i


zavodi za mjeriteljstvo

Kontinuirano

7. Podizanje svijesti o ulozi i značaju

mjeriteljstva

Organiziranje okruglih stolova ili radnih

skupova,

- izdavanje biltena,

- redovno ažuriranje web stranice

Instituta,

- obilježavanje dana mjeriteljstva


i Hercegovine i relevantne

institucije, prestavnici

potrošača

Kontinuirano Potreban zajednički nastup svih

institucija koje čine

infrastrukturu kvaliteta

POGLAVLJE XIV - Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. U skladu s tim Institut predlaže strategiju standardizacije u Bosni i Hercegovini, priprema i publikuje bosanskohercegovačke standarde, zastupa i predstavlja Bosnu i Hercegovinu u evropskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama. Institut također sudjeluje u pripremanju tehničkih propisa, razvija i uspostvlja informacijski sistem o standardima BiH, te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.

Standardizacija u Bosni i Hercegovini uspostavljena je prema principima međunarodne i evropske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih strana, javnost rada, razvoj tehnike i koherentnost. Potrošači, jedna od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu planiranja, pripreme i donošenja standarda, uključivanjem svojih predstavnika stvaraju mogućnost da artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju s zahtjevima

standarda, koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti. U procesu standardizacije, do sada, potrošače zastupa samo jedan predstavnik angažiran u radu stručnog tijela, koje radi na pripremi i donošenju standarda u području hrane.

Kako bi ostvario kontakt s potrošačima, informirao ih i potaknuo na suradnju Institut kontinuirano poduzima sljedeće aktivnosti:

- udruženjima potrošača koji su članovi Saveza udruženja potrošača Bosne i Hercegovine, Institut redovno dostavlja primjerak Glasnika Instituta, te im na taj način omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja tek trebaju da se formiraju. Pored praćenja kretanja u standardizaciji u Glasniku Instituta se mogu naći i članci koji se odnose na zaštitu potrošača;

- na web stranici Institut objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u vezi zaštite potrošača;

- upućuje poziv predstavnicima potrošača za prisustvo na skupovima za koje smatra da postoji interes potrošača.


R. b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadatka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Usvajanje harmoniziranih EU

standarda koji podržavaju

Direktive novog i globalnog

pristupa, (primjena harmoniziranih

standarda omogućava

zadovoljenje propisanih

sigurnosnih zahtjeva u direktivama

za proizvode i usluge)

Planirati donošenje

harmoniziranih i drugih standarda

u godišnjim planovima rada

tehničkih komiteta i radnih grupa

Institut za standardizaciju Bosne i

Hercegovine (tehnički komiteti i

radne grupe kao radna tijela

Instituta)

Kontinuirano Upućivanje inicijative Institutu za

donošenje standarda za područja koja su

prioritetna za BiH,

- veće uključenje zainteresiranih strana u

radna tijela Instituta kako bi sva područja

standardizacije bila pokrivena (npr.

predstav-nici resornih ministarstava,

predstavnici potrošača, industrije, naučnih

ustanova, itd.)

2. Stvaranje uvjeta za jedinstveni

ekonomski prostor na kojem bi

bosansko-hercegovački potrošači

bili zaštićeni i imali ravnopravan

status sa potrošačima u regionu,

Evropi i svijetu

Pratiti rad me-đunarodnih i

evropskih tijela za standardiza-

ciju i usklađivati BAS standarde s

evropskim i međunarodnim

standardima


Hercegovine (tehnički komiteti i

radne grupe kao radna tijela

Instituta)

Kontinuirano Veće uključenje zainteresiranih strana


3. Uključivanje predstavnika

udruženja potrošača u rad radnih

tijela Instituta za donošenje

standarda (tehničke komitete i

radne grupe)

Informirati udruženja potrošača

kada se formiraju tehnički

komiteti kako bi predložili svoje

predstavnike da sudjeluju u radu


Hercegovine i udruženja potrošača


4. Obuka potrošača vezana za rad na

BAS standardizaciji,

međunarodnoj standardizaciji

(COPOLCO) i evropskoj

standardizaciji (ANEC)

Objavljivati korisne informacije

za potrošače u Glasniku Instituta,

na web stranici Instituta, te

pozivati potrošače da sudjeluju na

seminarima, radionicama i sl.


Hercegovine i predstavnici



POGLAVLJE XV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Federalno ministarstvo trgovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo), kao jedan od subjekata nadležnih za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini u skladu sa članom 98. stav 1. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosne i Hercegovine, svom Planu rada za 2013. godinu utvrdilo je unaprјeđenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača kao jedan od strateških ciljeva. U cilju provodivosti tog zadatka utvrđen je niza aktivnosti koje će raditi na izgradnji i razvoju sistema zaštite potrošača, a koje se sastoje od usklađivanja zakonodavstva, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o

potrošačkim pravima, kao i aktivnosti koje se odnose na davanje podrške radu i razvoju udruženja potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruženja za zaštitu potrošača bit će realiziran davanjem stručne i finansijske podrške udruženjima. Prepoznavši značaj suradnje sa udruženjima potrošača kao važnim dijelom civilnog društvam Ministarstvo u Budžetu Federacije Bosne i Hercegovine redovno osigurava finansijska sredstva za podršku njihovog rada.

Provedba određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati nivo javne svijesti i znanja o potrebi zaštite potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2013. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača:

R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje


pravom EU

Izrada Prednacrta zakona o nedopuštenom

oglašavanju

Federalno ministarstvo trgovine juni 2013. godini


pravom EU, entitetsko usklađivanje

Izrada Prednacrta zakona o zaštiti potrošača u

Federaciji Bosne i Hercegovine

Federalno ministarstvo trgovine juni 2013. godini

3. Podizanje javne svijesti o

potrošačkim pravima

Organiziranje seminara, okruglih stolova,

medijska prezentacija sadržaja vezanih za oblast

zaštite potrošača uz angažiranje relevantnih

stručnjaka iz pojedinih oblasti

Federalno ministarstvo trgovine,


Kontinuirano

4. Podrška radu i poticanje razvoja i

djelovanja udruženja za zaštitu

potrošača

Pružanje finansijske i stručne podrške

udruženjima potrošača

Federalno ministarstvo trgovine

Kontinuirano

5 Aktivno djelovanje prema poslovnoj

zajednici s ciljem poštivanja zakona

Primjena propisanih mjera u slučajevima

pritužbi potrošača


Kontinuirano

6. Unapređenje suradnje s ostalim


Razmjena informacija i zajedničke aktivnosti na

dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti potrošača u

Bosni i Hercegovini i drugih zakona i propisa

koji su povezani s ovom oblasti


Kontinuirano

POGLAVLJE XVI - Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo) u sistemu zaštite potrošača na nivou BiH određena je članom 98. stav 1. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, kojim je propisano da su subjekti nadležni za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini entitetski organi i organi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, dok je odredbom člana 117. propisano da nadzor nad provedbom ovog zakona obavljaju nadležni organi određeni članom 98. stav 1. tačke a) do e) i tačka i) u skladu sa ovlaštenjima utvđenim posebnim zakonom i drugim propisima.

Narodna skupština Republike Srpske, tokom 2012. godine, donijela je Zakon o nedopuštenom oglašavanju Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", broj 52/12). Ovim zakonom se štite trgovci od nelojalne konkurencije na tržištu u oblasti oglašavanja i isti je djelimično usaglašen sa Direktivom Evropskog parlamenta i Vijeća 2006/114/EC od 12.12.2006. godine o obmanjujućem i upoređujućem oglašavanju. Razlog za njegovo donošenje sadržan je u činjenici da do sada u Republici Srpskoj nije postojao poseban zakon koji je uređivao oblast nedopuštenog oglašavanja, te potreba da se na efikasniji način spriječi korištenje obmanjujućeg i nedopuštenog upoređujućeg oglašavanja između trgovaca. Ovo će s jedne strane dati doprinos ravnopravnijoj tržišnoj konkurenciji, a s druge to će biti korisno i za same potrošače. Pomenuti zakon predstavlja dalje usaglašavanje propisa Republike Srpske s zakonodavstvom EU.


Na osnovu Zakona o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS", broj 6/12), Ministarstvo je tokom 2012. godine donijelo: Pravilnik o obliku, sadržaju i načinu vođenja evidencije udruženja za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS", broj 44/12), Pravilnik o kriterijumima za raspodjelu finansijskih sredstava za rad udruženja za zaštitu potrošača ("Službeni glasnik RS", broj 33/12), Pravilnik o obliku i sadržaju knjige reklamacije ("Službeni glasnik RS", broj 71/12), Pravilnik o sadržaju i izgledu obrasca o jednostranom raskidu ugovora o vremenskom korištenju nepokretnosti u turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 83/12), Pravilnik o sadržaju standardnih informativnih obrazaca za ugovore o vremenskom

korištenju nepokretnosti u turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 83/12), Pravilnik o kriterijima za ovlaštenja udruženja za zaštitu potrošača, za zastupanje potrošača u potrošačkim sporovima pred Odborom koji je u proceduri objave u "Službenom glasniku RS".

U sektoru ugostiteljstva i turizma tokom 2012. godine donesen je Zakon o izmjenama i dopunama zakona o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", broj 57/12), kao i brojni podzakonski akti. Ministarstvo ima aktivnu suradnju s udruženjima potrošača Republike Srpske kroz pružanje finansijske podrške sufinansiranjem materijalnih troškova, finansiranjem projekata, te kroz pripremu Programa za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1. Stvaranje uvjeta za pružanje

pomoći i podrške potrošačima

u ostvarivanju njihovih prava

vansudskom zaštitom

Uspostava tijela za vansudsko rješavanje sporova i

uključivanje organizacija potrošača

Privredna komora Republike Srpske i Zanatsko-

preduzetnička komora Republike Srpske u

suradnji sa Ministarstvom trgovine i turizma

Republike Srpske

Kontinuirano

2. Poticanje razvoja i djelovanja

udruženja potrošača, te

praćenje rada udruženja

Pružanje finansijske podrške udruženjima kroz

sufinansiranje materijalnih troškova rada udruženja

namjenskim budžetskim sredstvima,

- analiza izvještaja o radu udruženja

Ministarstvo trgovine i turizma Republike

Srpske

Kontinuirano

3. Podizanje javne svijesti

potrošača o pravima i njihovoj

zaštiti

Finansiranja projekata namjenskim budžetskim sredstvima

koje realizuju udruženja za zaštitu potrošača na osnovu

javnog konkursa


Republike Srpske u suradnji sa udruženjima za

zaštitu potrošača u Republici Srpskoj

Drugi kvartal

2013. godine

4.

Unaprjeđenje prava potrošača

korisnika usluga od općeg

ekonomskog interesa

Organiziranje radnih sastanaka sa nositeljima zaštite

potrošača -pružaocima usluga od općeg ekonomskog

interesa


Republike Srpske u suradnji ostalim resornim

ministarstvima, subjekti - davaoci usluga i

udruženja za zaštitu potrošača u RS

Kontinuirano

5.

Unaprjeđenje suradnje sa

lokalnom zajednicom

Razmjena informacija i zajedničke aktivnosti na primjeni

Zakona o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj u vezi

formiranja savjetodavnih tijela

Ministarstvo trgovine i turizma Republike

Srpske, nadležni organi koji odlučuju o pravima i

obavezama potrošača ekonomskih usluga na

lokalnom nivou, udruženja potrošača

Kontinuirano

POGLAVLJE XVII - Vlada Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Odjeljenja za privredni razvoj, sport i kulturu kao i drugih odjeljenja i institucija Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, u sistemu zaštite potrošača, određena je u poglavlju IV. Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i članom 98. tačka e) i Zakona o zaštiti potrošača u Bosne i Hercegovine.

Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu, između ostalog, prati i unaprjeđuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te surađuje sa udruženjima na zaštiti potrošača iz Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. U nadležnosti Odjela je praćenje cijena životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

Odjel za stručne i administrativne poslove izvršava stručne, administrativne i druge poslove iz nadležnosti Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji između ostalog obuhvataju odnose sa udruženjima, fondacijama, nevladinim organizacijama i mjesnim zajednicama. U budžetu se predlažu i osiguravaju sredstva za finansiranje ili sufinasiranje planova i programa rada, kao i projekata udruženja građana i fondacija Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji dobrim dijelom doprinose razvoju civilnog društva i unapređenju života u lokalnoj zajednici.



R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realiaciju

zadataka

Prijedlozi


1. Provedba projekata u vezi

informiranja i edukacije

potrošača u cilju zaštite prava

potrošača

Organiziranje okruglih stolova, radio emisija uz

angažiranje relevantnih stručnjaka iz oblasti

zaštite potrošača, štampanje i distribucija brošura

na temu zaštite potrošača,

- osiguranje finansijskih sredstava u budžetu

Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine za

provedbu projekata povjerenih udruženjima

potrošača, te pružanje tehničke podrške

udruženjima

Nadležna odjeljenja i institucije

Vlade Brčko Distrikta Bosne i

Hercegovine u sistemu zaštite

potrošača u suradnji sa

udruženjim,a za zaštitu potrošača u

Brčko Distriktu Bosne i

Hercegovine



kroz planiranje ciljeva,

zadataka i sredstava za

njihovo realiziranje.

2. Uspostava Savjetodavnog

servisa za potrošače


mišljenja na upite fizičkih i pravnih lica putem

telefona, elektronske pošte i putem pisanih

odgovora

Odjeljenje za privredni razvoj,

sport i kulturu

31.12.2013.

POGLAVLJE XVIII - Federalna uprava za inspekcijske poslove Federacije Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

U sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove Federacije Bosne i Hercegovine je Inspektorat tržišno-turističke inspekcije u kojem je 25 tržišnih i dva turističko-ugostiteljska federalna inspektora. Ove dvije inspekcije su nadležne za vršenje nadzora nad primjenom Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini i drugih propisa kojima je u obavljanju djelatnosti

trgovine, trgovinskih usluga, obrta, ugostiteljske i turističke djelatnosti propisano pružanje usluga krajnjem potrošaču.

Tržišna i turističko-ugostiteljska inspekcija u zaštiti prava potrošača suočavaju se sa poteškoćama poput; nedorečenosti odredbe zakona i propisa kojima se štite prava potrošača; nedovoljnoj opremljenost inspekcije opremom, uređajima, instrumentima i pomoćnim sredstvima za uzimanje uzoraka od proizvoda koje treba laboratorijski ispitati;nedovljno sredstava za troškove laboratorijskih ispitivanja proizvoda;kod akreditiranih laboratorija za laboratorijsko ispitivanje svih roba, koje treba provjeriti ,postoji nedostatak da li ispunjavaju propisane uvjete za tu vrstu robe.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za realizaciju

zadataka

Prijedlozi


1. Jačanje discipline u primjeni

propisa iz oblasti zaštite

potrošača

Vršiti kontrole po programu i planu rada

za 2013. godinu po kojem su ove

kontrole, ovisno o oblastima nadzora

planirane kao kontinuirane, povremene,

kontrole po potrebi i kontrole po

zahtjevima potrošača, udruženja

potrošača i drugih nositelja zaštite

potrošača

Federalni organ tržišne i turističko-

ugostiteljske inspekcije

Kantonalni organi tržišne i turističko-



nosilaca zaštite potrošača

2. Laboratorijsko ispitivanje

proizvoda radi provjere da li

ispunjavaju propisane standarde i

uvjete kvalitete, te sigurnosne

zahtjeve neprehrambenih

proizvoda u prometu

Na mjestima proizvodnje i u prometu

uzimati uzorke za laboratorijsko

ispitivanje i dostavljati ih u ispitne

laboratorije



Povremena provjera koja

ovisi o odobrenim

sredstvima za ovu

namjenu, te obavezna

provjera za proizvode

koji senzorski ne

ispunjavaju uvjete

Veća finansijska sredstva

3. Ostvariti veću suradnju sa svim


Razmjena raspoloživih informacija sa

svim nositeljima zaštite potrošača


ugostiteljske inspekcije i Kantonalni

organi tržišne i turističko-ugostiteljske

inspekcije

Kontinuirano Primjena propisanih

obaveza svih nositelja


4. Informiranje potrošača Putem medija informirati potrošače o

izvršenim inspekcijskim nadzorima nad

primjenom propisa kojima su propisana

prava potrošača


ugostiteljske inspekcije i Kantonalni

organi tržišne i turističko-ugostiteljske

inspekcije

Po potrebi

O utvrđenom stanju u

prometu roba i usluga na

tržištu BiH pravovremeno

informirati potrošače


5. Efikasnost u nadzoru nad

primjenom propisa

Pokretati inicijativu za izmjenu i dopunu

zako-na i podzakon-skih propisa,

- izjasniti se s primjedbama i

prijedlozima na tekst prijedloga za

izmjene i dopune propisa,

-sudjelovati u izradi propisa



Po potrebi

Na zahtjeve obrađivača

propisa aktivno

sudjelovati u njihovoj

izradi

6. Edukacija i podizanje svijesti

potrošača

Odgovarati na upite potrošača i davati im

upute na koji način mogu ostvariti svoja

prava,

- odazivati se na pozive za učešče na

okruglim stolovima i na pozive medija za

učešče u emisijama koje su namjenjene

potrošačima



Kantonalni organi tržišne i turističko-


Po potrebi Veća angažiranost svih

učesnika u zaštiti

potrošača

POGLAVLJE XIX - Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske kontroliše primjenu propisa iz oblasti zaštite potrošača i lojalne konkurencije. Kontrolu propisa, koja se odnosi na zaštitu

potrošača, vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i organa lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih organa predstavljaju, između ostalog, nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, te nedovoljna tehnička opremljenost organa lokalne uprave za brzu razmjenu informacija.


R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok realizaciju zadataka Prijedlozi


1. Jačanje discipline u primjeni propisa iz


Redovne i vanredne kontrole

(planirane kontrole i kontrole po

dojavama i reklamacijama

potrošača)



organa lokalne samouprave



2. Laboratorijska provjera usaglašenih

proizvoda sa definiraninim zahtjevima

Uzorkovanje i dostavljanje na

laboratorijsko ispitivanje



organa lokalne samouprave i

ovlaštene laboratorije

Povremeno prema procjeni

rizika i u skladu s raspoloživim

finansijskim sredstvima

Jačanje laboratorijskih kapaciteta

i veća finansijska sredstva

3. Jačanje komunikacije i razmjena

informacija s svim nositeljima zaštite

potrošača

Suradnja sa udruženjima

potrošača i drugim nadležnim

institucijama,

- razmjena informacija putem

međunarodnih sistema za brzo

obavještavanje




Kontinuirano

4. Informiranje potrošača Medijsko predstavljanje

planiranih i realiziranih

inspekcijskih aktivnosti




Po potrebi Objektivnije i pravovremeno

informiranje

5. Dosljedna primjena propisa Davanje mišljenja i inicijativa za

izmjene i dopune propisa iz





Po potrebi Kvalitetnija suradnja između

predlagača propisa i

inspekcijskih

organa

6. Edukacija i podizanje svijesti potrošača Aktivno učešće na okruglim

stolovima, kampanjama i

seminarima




Po potrebi Učestalije promotivne kampanje


POGLAVLJE XX - Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uloga Inspektorata Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je vršenje kontrole nad primjenom propisa iz različitih oblasti, što uključuje i kontrolu nad primjenom propisa koji se odnose na zaštitu potrošača i lojalnu konkurenciju. Nadzor nad primjenom

propisa iz oblasti zaštite potrošača vrše tržišna, poljoprivredna, zdravstvena, sanitarna, veterinarska i dr. inspekcije. Problem u radu inspekcijskih organa u oblasti zaštite potrošača predstavlja nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih značajnih parametara, nedovoljna finansijska sredstva, te nepostojanje propisa iz ove oblasti.



R.b.

Ciljevi

Zadaci

Nositelji

Rok za

realizaciju

zadataka

Prijedlozi

mjera za

poboljšanje

1.

Jačanje društvene discipline i

odgovornosti u primjeni propisa čime

se postiže zaštita potrošača i smanjuje

neljalna konkurencija

Vršenje inspekcijskog nadzora uz davanje

prioriteta manje uređenim oblastima u skladu

s planovima pojedinih inspekcija,

- po potrebi usmjeravanje nadzora prema

oblastima s pojavom većeg rizika,

- pored proaktivnog, vršenje i reaktivnog

nadzora koji obuhvata aktivnosti pokrenute na

osnovu prigovora potrošača, obavještenja i

informacija od nadležnih agencija

Nadležne inspekcije za

određenu oblast u sastavu

Inspektorata Brčko Distrikta

Bosne i Hercegovine

Kontinuirano Usklađivanje propisa sa

propisima EU,

- donošenje novih, te izmjene i

dopune postojećih pravnih

propisa u cilju podizanja kvalitete


- jačanje laboratorijskih

kapaciteta i davanje ovlaštenja

laboratorijama za pojedina

ispitivanja

- suradnja sa svim nositeljima

aktivnosti zaštite potrošača

- provedba aktivnosti uzorkovanja

pojedinih vrsta roba na tržištu

POGLAVLJE XXI - Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini

Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini predstavljaju bitan subjekt u sistemu zaštite potrošača, jer imaju ulogu posrednika između potrošača i nadležnih organa, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obaveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je članom 112. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, te se kao takve ne mogu baviti privrednom djelatnošću. Sve svoje aktivnosti usmjeravaju, isključivo, na zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača. Udruženja potrošača imaju pravo na učešće pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača, na način kako je propisano članovima 113.114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini su različito organizirana na različitim nivoima počev od općinskog, kantonalnog, entitetskog nivoa, nivoa Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, te na nivou Bosne i Hercegovine. Krovno udruženje je Savez udruženja potrošača Bosne i Hercegovine (SUP BiH), koji je osnovan u septembru 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u Bosni i Hercegovini, ali i da predstavlja udruženja na internacionalnom nivou. Članstvo u Savezu je otvoreno i pod jednakim uvjetima prema svim udruženjima potrošača. U Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu nisu planirana sredstva za finansiranje udruženja potrošača. Entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine izdvajaju značajna finansijska sredstva za finansiranje udruženja potrošača.

POGLAVLJE XXII - Obrazovne institucije i mediji

Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na informiranost su osnovna i neotuđiva prava potrošača, koja su im data članom 3. tačke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

Članom 116. pomenutog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača:

a) putem posebnih kurseva, seminara i savjetovanja; b) sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa); c) specijalnih publikacija za obrazovanje potrošača. Osim navedenih, iskazana je potreba za novim modelima

edukacije potrošača kao što je, između ostalog, dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača čiji je krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima,

obavezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravovremena informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa), kao najefikasnijeg načina obavještavanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti. U tom pogledu treba istaći edukativne emisije o zaštiti potrošača kao što su "Bar kod" koja se jednom sedmično emituje na BHTV, te "Računica" koju jednom sedmično emituje RTRS.

DIO PETI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ DRŽAVNOG PROGRAMA

Realizaciju prethodno navedenih zadataka (u tabelama), a čiji je cilj promocija dobre i efikase provedbe politike zaštite potrošača, nadležni organi vrše u sklopu svojih redovnih aktivnosti. Organi uprave, zaduženi za pojedine zadatke iz Programa, predvidjeli su finansiranje izvršavanja zadataka redovnim budžetskim sredstvima; u Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu (Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Ombudsmen za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, Agencija za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, Regulatorna agencija za komunikacije, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, Institut za intelektualno vlasništvo, Institut za mjeriteljstvo, Institut za standardizaciju itd.) i budžetima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Pojedini organi sa specifičnim aktivnostima su planirali sredstva za posebne namjene. Ured za veterinarstvo je planirao finansijska sredstva za 2013. godinu u visini od 1.990.222,00 KM i to:

- za provedbu monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba kao i provedbu monitoringa bolesti Avijarne influence kod peradi 83.222,00 KM,

- za provedbu monitoringa bolesti slinavke i šapa, bolesti plavog jezika i groznice Zapadnog Nila 400.000,00 KM,

- U okviru ITAP projekta (poboljšanje uvjeta za trgovinu životinja i proizvoda životinjskog porijekla) 957.000,00 KM,

- laboratorijske usluge za provedbu plana rezidua 550.000,00 KM.

Inspekcijski nadzor u Federaciji Bosne i Hercegovine se finansira iz budžeta FBiH i budžeta organa nižih nivoa vlasti. U Programu i Planu rada Inspektorata tržišno-turističke inspekcije za 2013. godinu okvirni obim finansijskih sredstava za laboratorijske usluge analize uzoraka proizvoda na nivou je okvirnog obima


finansijskih sredstava koja su utrošena u 2012. godinu. Inspekcij-ski nadzor u Republici Srpskoj se finansira iz budžeta Republike Srpske i budžeta organa lokalne samouprave. Budžetom Republi-ke Srpske za 2013. godinu za Republičku upravu za inspekcijske poslove planirani su troškovi laboratorijske analize uzoraka proiz-voda sa tržišta i redovnih monitoringa u visini od 35.000,00 KM.

Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine svoje aktivnosti vrši na osnovu redovnih budžetskih sredstava koja su planirana za 2013. godinu. Za potrebe zaštite potrošača radi pro-vjere propisanih standarda kvaliteta prehrambenih i neprehram-benih proizvoda, koji se nude potrošačima, Inspektorat je za troškove laboratorijskih usluga u 2013. godini planirao da visina izdvojeni sredstva bude na nivou sredstava iz 2012. godine. Pored redovnih budžetskih sredstava za realiziranje posebnih projekata, značajnih za oblast zaštite potrošača, dodatni izvor finansijskih sredstava mogu biti i strani donatori ukoliko se realiziraju even-tualno potpisani međunarodni bilateralni i multilateralni ugovora.

Planirane aktivnosti Instituta za intelektualno vlasništvo finansiraju se iz redovnih budžetskih sredstava, ali i iz sredstava EPO-a (Europske patentne organizacije) utvrđenih bilateralnim programom suradnje sa Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine i sredstava WIPO (Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo).

Planirani zadaci Agencije za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine realiziraju se iz redovnih budžetskih sredstava i sredstava osiguranih iz fonda IPA 2009. Naime, u 2013. godini nastavlja se realiziranje twinning projekta IPA 2009 "Podrška Agenciji za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine i sistemu nadzora nad tržištem" koji je započeo u oktobru 2012. godine, a završava se u martu 2014. godine. Vrijednost ovog projekta je 630.000,00 eura, od čega EU finansira 600.000,00 eura, a BiH 30.000,00 eura (ili 5% od iznosa koji finansira EU). Sredstva koje osigurava BiH trošiće se prema Twinning uputama koje je Evropska komisija objavila polovinom 2012. godine, a koje striktno definiraju šta mora da finansira korisnik projekta. Prema projektima nadzora za 2013. godinu značajno je da će se od iznosa koji osigurava BiH, iznos od 10.000,00 eura koristiti za laboratorijska ispitivanja proizvoda.

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH provodi "Twining projekat s Agencijom za lijekove iz Španije" koji se finansira kao IPA projekat iz sredstava EU. Finansijski iznos koji snosi EU za Twinning projekat je u vrijednosti od 500.000,00 eura, a iznos od 25.000,00 eura izdvaja se iz Budžeta Bosne i Hercegovine.

U vezi s tim veliki broj budžetskih korisnika na državnom, entitetskom i nižim nivoima vlasti je uključen u provedbu ovog Programa i njegovih planiranih ciljeva. U ovom trenutku, veoma je teško u apsolutnom iznosu odrediti okvirni obim finansijskih sredstava koji bi bio dovoljan za njegovu potpunu provedbu. Zbog toga bi koncept po kojem su sami nositelji aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje trebao biti polazni osnov za konkretiziranje obima finansijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.

DIO ŠESTI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA POTICANJE RAZVOJA I DJELOVANJA UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

Odlukom Vijeća ministara BiH o osnovnim kriterijima za dodjeljivanje grant podrške za svaku kalendarsku godinu uvrštena je odredba prema prema kojoj će udruženja za zaštitu potrošača moći aplicirati za dodjelu sredstava iz tekuće rezerve Budžeta Bosne i Hercegovine. Nadležna entitetska ministarstva iz vlastitog budžeta izdvajiće dio sredstava za poticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača, u cilju obrazovanja i osvješćivanja potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu. U Budžetu Federacije BiH za 2013. godinu Federalno

ministarstvo trgovine je osiguralo grant sredstva za podršku udruženjima potrošača u iznosu od 81.000,00 KM. U Budžetu Republike Srpske za 2013. godinu Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske je osiguralo grant sredstva za podršku udruženjima za zaštitu potrošača u iznosu od 100.000,00 KM. Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu prilikom izrade prijedloga budžeta Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine za 2013. godinu planiralo je za rad i materijalne troškove udruženja građana "Zaštita potrošača" Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine grant sredstva u iznosu od 10.000 KM,.

Osim finansijske pomoći udruženjima za zaštitu potrošača mogu računati i na tehničku pomoć. U cilju što kvalitetnijeg infоrmiranja i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbаvеzаmа, u sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа u Bosne i Hercegovine, biće im pružena pomoć u vidu:

- organizacije sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја uz аngаžiranje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdi-nih оblаsti kоје su vеzаnе zа оblаst zаštitе pоtrоšаčа,

- štаmpаnja i distribuciјi brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа,

- оrgаnizacije prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2013. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvoju upravne infrastrukture, kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provedba zakona na tom području. Cilj Bosne i Hercegovine je razvoj otvorenog dijaloga između svih interesnih grupa u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača, a on će se ostvariti daljnjim usklađivanjem preuzetih obaveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog sistema za proces prilagođavanja standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviješćene i obaviještene javnosti. Uspjeh provedbe ovoga Programa, u prvom redu, ovisi o spremnosti svih ključnih nositelja zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštivanje navedenih rokova.

944 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 14. stavak (2) Zakona o Pro-računu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeg-lice Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 56. sjednici održanoj 10.07.2013. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU DODATNOG ZAPOŠLJAVANJA

MINISTARSTVU ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE


Ovom Odlukom odobrava se Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine dodatno zapošljavanje dva izvrši-telja koje je neophodno za uspostavljanje Jedinice interne revizije.

Članak 2. (Osiguranje sredstava)

Potrebna sredstva za dodatno zapošljavanje osigurat će Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine izmjenom strukture rashoda odobrenog proračuna.


Članak 3. (Realiziranje Odluke)

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine.



VM broj 193/13 10. srpnja 2013. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), на приједлог Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 56. сједници одржаној 10.07.2013. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ ДОДАТНОГ ЗАПОШЉАВАЊА

МИНИСТАРСТВУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА И ИЗБЈЕГЛИЦЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом Одлуком одобрава се Министарству за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине додатно запошља-вање два извршиоца које је неопходно за успостављање Јединице интерне ревизије.

Члан 2. (Осигурање средстава)

Потребна средства за додатно запошљавање осигураће Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине измјеном структуре расхода одобреног буџета.

Члан 3. (Реализовање Одлуке)

За реализовање ове Одлуке задужују се Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.



СМ број 193/13 10. јула 2013. године

Сарајево


Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Herce-govine, na 56. sjednici održanoj 10.07. 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU DODATNOG ZAPOŠLJAVANJA

MINISTARSTVU ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE


Ovom Odlukom odobrava se Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine dodatno zapošljavanje dva izvršioca koje je neophodno za uspostavljanje Jedinice interne revizije.

Član 2. (Osiguranje sredstava)

Potrebna sredstva za dodatno zapošljavanje osigurat će Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine izmjenom strukture rashoda odobrenog budžeta.

Član 3. (Realiziranje Odluke)

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine.



VM broj 193/13 10. jula 2013. godine

Sarajevo



945 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12 i 87/12 i 32/13), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.000,00 KM Harbaš Elviru iz Velike Daljegošte kod Skelana, u svrhu jednokratne potpore za nastavak školovanja sina Harbaš Enesa.

Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Harbaš Elvira.



Broj 01-16-6-28607/13 14. augusta 2013. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r.


На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12 и 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 1.000,00 КМ Харбаш Елвиру из Велике Даљегоште код Скелана, у сврху једнократне помоћи за наставак школовања сина Харбаш Енеса.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Харбаш Елвира.



Број 01-16-6-28607/13 14. августа 2013. године

Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ

Др Златко Лагумџија, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12 i 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.000,00 KM Harbaš Elviru iz Velike Daljegošte kod Skelana, u svrhu jednokratne pomoći za nastavak školovanja sina Harbaš Enesa.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o

finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Harbaš Elvira.




Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r.


Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.980,00 KM Udruženju obitelji djece i osoba s poteškoćama u razvoju "Dajte nam šansu" u svrhu jednokratne financijske potpore za obavljanje djelatnosti Udruženja.


Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Udruženja obitelji djece i osoba s poteškoćama u razvoju "Dajte nam šansu".



Broj 01-50-2-29366/13 26. kolovoza 2013. godine

Sarajevo




Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је





Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 1.980,00 КМ Удружењу породи-ца дјеце и лица с потешкоћама у развоју "Дајте нам шансу", у сврху једнократне финансијске помоћи за обављање дјелатности Удружења.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Удружења породица дјеце и лица с потешкоћама у развоју "Дајте нам шансу".



Број 01-50-2-29366/13 26. августа 2013. године

Сарајево



Na osnovu člana 17. Zakona o fmansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.980 KM Udruženju porodica djece i lica s poteškoćama u razvoju "Dajte nam šansu", u svrhu jednokratne finansijske pomoći za obavljenje djelatnosti Udruženja.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o fmansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Udruženja porodica djece i lica s poteškoćama u razvoju "Dajte nam šansu".




Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamje-nicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 500,00 KM "Uniji paraplegičara i oboljelih od dječije paralize u Bosni i Hercegovini", sa sjedištem u Sarajevu, u svrhu jednokratne financijske potpore za učešće delegacije Unije na međunarodnom susretu paraplegičara.


Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun "Unije paraplegičara i oboljelih od dječije paralize u Bosni i Hercegovini".



Broj 01-50-2-27987/13 28. kolovoza 2013. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 500,00 КМ "Унији параплеги-чара и обољелих од дјечије парализе у Босни и Херцего-вини" са сједиштем у Сарајеву, у сврху једнократне фи-нансијске помоћи за учешће делегације Уније на међуна-родном сусрету параплегичара.



За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун "Уније параплеги-чара и обољелих од дјечије парализе у Босни и Херце-говини".



Број 01-50-2-27987/13 28. аугуста 2013. године

Сарајево




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 500,00 KM "Uniji paraplegičara i oboljelih od dječije paralize u Bosni i Hercegovini" sa sjedištem u Sarajevu, u svrhu jednokratne finansijske pomoći za učešće delegacije Unije na međunarodnom susretu paraplegičara.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun "Unije paraplegičara i oboljelih od dječije paralize u Bosni i Hercegovini".




Sarajevo



948 Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik

BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne proračunske pričuve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM JU Centar "Zaštiti me" Banja Luka, u svrhu financijske potpore za odlazak učenika na Drugo evropsko bijenale "Umjetnost i mentalno invalidna lica" u San Trope.

Članak 2. (Mjerodavnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun JU Centar "Zaštiti me" Banja Luka.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-16-1-7441-2/13 30. kolovoza 2013. godine

Sarajevo


Dr. Nikola Špirić, v. r.


Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13) и Одлуке о утврђивању критеријума за коришћење средстава из интервентне буџетске резерве број 01- 02-1-2108-1/13 од 31.01.2013. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА



Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 2.000,00 КМ ЈУ Центар "Заштити ме" Бања Лука, у сврху финансијске подршке за одлазак ученика на Друго европско бијенале "Умјетност и ментално инвалидна лица" у Сан Тропе.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун ЈУ Центар "Заштити ме" Бања Лука.



Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-16-1-7441-2/13 30. августа 2013. године

Сарајево


Др. Никола Шпирић, с. р.


Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Herce-govine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezerve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM JU Centar "Zaštiti me" Banja Luka, u svrhu finansijske podrške za odlazak učenika na Drugo evropsko bijenale "Umjetnost i mentalno invalidna lica" u San Trope.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun JU Centar "Zaštiti me" Banja Luka.



Broj 01-16-1-7441-2/13 30. augusta 2013. godine

Sarajevo


Dr. Nikola Špirić, s. r.


Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/02, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne proračunske pričuve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Aleksandru Radunu iz Banje Luke, u svrhu jednokratne pomoći za liječenje.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Aleksandra Raduna.




Sarajevo




Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13) и Одлуке о утврђивању критеријума за коришћење средстава из интервентне буџетске резерве број 01-02-1-2108-1/13 од 31.01.2013. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 2.000,00 КМ Александру Радуну из Бањe Луке, у сврху једнократне помоћи за лијечење.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Александра Радуна.




Сарајево


Др Никола Шпирић, с. р.



Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezerve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Aleksandru Radunu iz Banje Luke, u svrhu jednokratne pomoći za liječenje.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Aleksandra Raduna.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Zlatanu Zirojeviću iz Sarajeva, u svrhu jednokratne pomoći za liječenje u inozemstvu.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Zlatana Zirojevića.




Sarajevo




Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13) и Одлуке о утврђивању критеријума за коришћење средстава из интервентне буџетске резерве број 01-02-1-2108-1/13 од 31.01.2013. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 2.000,00 КМ Златану Зиројевићу из Сарајева, у сврху једнократне помоћи за лијечење у иностранству.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Златана Зиројевића.




Сарајево




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju


kriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezerve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Zlatanu Zirojeviću iz Sarajeva, u svrhu jednokratne pomoći za liječenje u inostranstvu.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Zlatana Zirojevića.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.500,00 KM Bojanu Radunu iz Drvara, u svrhu jednokratne pomoći za školovanje.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Bojana Raduna.



Broj 01-50-3-7663-2/13 03. rujna 2013. godine

Sarajevo




Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13) и Одлуке о утврђивању критеријума за коришћење средстава из интервентне буџетске резерве број 01- 02-1-2108-1/13 од 31.01.2013. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину, у износу од 1.500,00 КМ Бојану Радуну из Дрвара, у сврху једнократне помоћи за школовање.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Бојана Радуна.



Број 01-50-3-7663-2/13 03. септембра 2013. године

Сарајево




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezerve broj 01-02-1-2108-1/13 od 31.01.2013. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je





Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu, u iznosu od 1.500,00 KM Bojanu Radunu iz Drvara, u svrhu jednokratne pomoći za školovanje.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Bojana Raduna.



Broj 01-50-3-7663-2/13 03. septembra 2013. godine

Sarajevo



952 Na temelju članka 158. stavak (1) i članka 160. stavak (1)

točka a), a u svezi s člankom 18. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine i prethodno pribavljenog mišljenja Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 58. sjednici, održanoj 24.07.2013. godine, donijelo je

PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O

OBVEZAMA PRIJEVOZNIKA I ORGANIZATORA TURISTIČKOG ILI SLIČNOG PUTOVANJA

Članak 1. U Pravilniku o obvezama prijevoznika i organizatora

turističkog ili sličnog putovanja ("Službeni glasnik BiH", broj 17/09), u članku 3. iza broja "12/04" veznik "i" zamjenjuje se zarezom, iza broja "88/07" dodaje se novi tekst "93/09 i 41/13)", a tekst "broj 41/07)" zamjenjuje se tekstom "br. 41/07 i 18/12)".

Članak 2. (1) U članku 5. u stavku (1) točka b) broj "100/08" zamjenjuje

se brojem "54/12". (2) U stavku (3) riječi "iz stavka (1) ovog članka prijevoznik

ima obvezu o svom trošku i bez odlaganja, odvesti takvu osobu s graničnog prijelaza BiH u prvu državu iz koje je stranca dovezao u BiH" zamjenjuju se riječima "za ulazak u BiH iz članka 19. Zakona i ulazak u BiH mu bude odbijen, prijevoznik ima obvezu o svom trošku i bez odlaganja odvesti takvu osobu s graničnog prijelaza BiH i vratiti u državu iz koje je dovezen ili u državu koja je izdala putnu ispravu s kojom je doputovao ili u bilo koju drugu državu za koju je siguran da će biti prihvaćen ili osigurati drugi način prijevoza".

(3) U stavku (6) riječi "iz koje ih je prijevoznik dovezao u BiH" zamjenjuju se riječima "u državu iz stavka (3) ovog članka. Ukoliko tijela nadležna za sprovođenje Zakona osobama

koje čekaju povratak osiguraju ishranu, minimalne higijenske potrebe i medicinsko zbrinjavanje, prijevoznik je dužan nadoknaditi nastale troškove bez odlaganja".

(4) Iza stavka (10) dodaje se novi stavak (11) koji glasi: "(11) Obveze iz st. (3) i (6) ovog članka odnose se i na prijevoznika koji je dovezao stranca u tranzit: a) ako ga je prijevoznik, koji ga je trebao prevesti u

državu odredišta, odbio prevesti ili b) ako mu je zabranjen ulazak u državu odredišta."

Članak 3. U članku 6. u stavku (6) riječi: "i odgovorna osoba u

pravnoj osobi, ukoliko su podaci o odgovornoj osobi poznati tijelu nadležnom za pokretanje prekršajnog postupka ili je nadležno tijelo u mogućnosti pribaviti podatke o odgovornoj osobi u pravnoj osobi" se brišu.






pravnoj osobi" se brišu.

Članak 7. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 192/13 24. srpnja 2013. godine

Sarajevo



На основу члана 158. став (1) и члана 160. став (1) тачка

а), а у вези са чланом 18. Закона о кретању и боравку странаца и азилу ("Службени гласник БиХ", бр. 36/08 и 87/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Мини-старства безбједности Босне и Херцеговине и претходно прибављеног мишљења Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине на 58. сједници, одржаној 24.07.2013. године, донио је

ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О ОБАВЕЗАМА ПРЕВОЗНИКА И ОРГАНИЗАТОРА ТУРИСТИЧКОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ПУТОВАЊА

Члан 1. У Правилнику о обавезама превозника и организатора

туристичког или сличног путовања ("Службени гласник БиХ", број 17/09), у члану 3. иза броја "12/04" везник "и" замјењује се зарезом, иза броја "88/07" додаје се нови текст "93/09 и 41/13)", а текст "број 41/07)" замјењује се текстом "бр. 41/07 и 18/12)".

Члан 2. (1) У члану 5. у ставу (1) тачка b) број "100/08" замјењује

се бројем "54/12".


(2) У ставу (3) ријечи "из става (1) овог члана, превозник има обавезу да о свом трошку и без одлагања, одвезе такво лице са граничног прелаза БиХ у прву државу из које је странца довезао у БиХ" замјењују се ријечима "за улазак у БиХ из члана 19. Закона и улазак у БиХ му буде одбијен, превозник има обавезу да о свом трошку и без одлагања одвезе такво лице са граничног прелаза БиХ и вратити у државу из које је довезен или у државу која је издала путну исправу са којом је допутовао или у било коју другу државу за коју је сигуран да ће бити прихваћен или да осигура други начин превоза".

(3) У ставу (6) ријечи "из које их је превозник довезао у БиХ" замјењују се ријечима "у државу из става (3) овог члана. Уколико органи надлежни за спровођење Закона лицима која чекају повратак обезбиједе исхрану, минималне хигијенске потребе и медицинско збрињавање, превозник је дужан надокнадити настале трошкове без одлагања".

(4) Иза става (10) додаје се нови став (11) који гласи: "(11) Обавезе из ст. (3) и (6) овог члана односе се и на превозника који је довезао странца у транзит: а) ако га је превозник, који га је требао превести у

државу одредишта, одбио превести или b) ако му је забрањен улазак у државу одредишта."

Члан 3. У члану 6. у ставу (6) ријечи: "и одговорно лице у

правном лицу уколико су подаци о одговорном лицу познати органу надлежном за покретање прекршајног поступка или је надлежни орган у могућности прибавити податке о одговорном лицу у правном лицу" се бришу.


правном лицу, уколико су подаци о одговорном лицу познати органу надлежном за покретање прекршајног поступка или је надлежни орган у могућности прибавити податке о одговорном лицу у правном лицу" се бришу.


правном лицу уколико су подаци о одговорном лицу познати органу надлежном за покретање прекршајног поступка или је надлежни орган у могућности прибавити податке о одговорном лицу у правном лицу" се бришу.


правном лицу" се бришу.

Члан 7. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 192/13 24. jула 2013. године

Сарајево


Na osnovu člana 158. stav (1) i člana 160. stav (1) tačka a), a u vezi sa članom 18. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine i prethodno pribavljenog mišljenja Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 58. sjednici, održanoj 24.07.2013. godine, donijelo je


OBAVEZAMA PRIJEVOZNIKA I ORGANIZATORA TURISTIČKOG ILI SLIČNOG PUTOVANJA

Član 1. U Pravilniku o obavezama prijevoznika i organizatora

turističkog ili sličnog putovanja ("Službeni glasnik BiH", broj 17/09), u članu 3. iza broja "12/04" veznik "i" zamjenjuje se zarezom, iza broja "88/07" dodaje se novi tekst "93/09 i 41/13)", a tekst "broj 41/07)" zamjenjuje se tekstom "br. 41/07 i 18/12)".

Član 2. (1) U članu 5. u stavu (1) tačka b) broj "100/08" zamjenjuje se

brojem "54/12". (2) U stavu (3) riječi "iz stava (1) ovog člana prijevoznik ima

obavezu da o svom trošku i bez odlaganja, odveze takvo lice sa graničnog prijelaza BiH u prvu državu iz koje je stranca dovezao u BiH" zamjenjuju se riječima "za ulazak u BiH iz člana 19. Zakona i ulazak u BiH mu bude odbijen, prijevoznik ima obavezu da o svom trošku i bez odlaganja odveze takvo lice sa graničnog prijelaza BiH i vrati u državu iz koje je dovezen ili u državu koja je izdala putnu ispravu sa kojom je doputovao ili u bilo koju drugu državu za koju je siguran da će biti prihvaćen ili osigura drugi način prijevoza".

(3) U stavu (6) riječi "iz koje ih je prijevoznik dovezao u BiH" zamjenjuju se riječima "u državu iz stava (3) ovog člana. Ukoliko organi nadležni za provođenje Zakona licima koja čekaju povratak osiguraju ishranu, minimalne higijenske potrebe i medicinsko zbrinjavanje, prijevoznik je dužan nadoknaditi nastale troškove bez odlaganja".

(4) Iza stava (10) dodaje se novi stav (11) koji glasi: "(11) Obaveze iz st. (3) i (6) ovog člana odnose se i na prijevoznika koji je dovezao stranca u tranzit: a) ako ga je prijevoznik, koji ga je trebao prevesti u

državu odredišta, odbio prevesti ili b) ako mu je zabranjen ulazak u državu odredišta."

Član 3. U članu 6. u stavu (6) riječi: "i odgovorno lice u pravnom

licu, ukoliko su podaci o odgovornom licu poznati organu nadležnom za pokretanje prekršajnog postupka ili je nadležni organ u mogućnosti pribaviti podatke o odgovornom licu u pravnom licu" se brišu.





Članak 6. U članu 11. u stavu (3) riječi: "i odgovorno lice u pravnom

licu" se brišu.

Član 7. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana


VM broj 192/2013 24. jula 2013. godine

Sarajevo




MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE

953 Na temelju članka 12. stavak (2) i članka 24. Zakona o

sudbenoj policiji ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi


MOTORNIM VOZILIMA SUDBENE POLICIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Pravilniku o motornim vozilima Sudbene policije Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), u članku 12. stavak (3) mijenja se i glasi:

"(3) Osoba zadužena za čuvanje i održavanje službenih motornih vozila dužna je jednom mjesečno, a najkasnije do 5-og u mjesecu za prethodni mjesec, zapovjedniku Sudbene policije dostaviti pismeno izvješće o korištenju službenih motornih vozila."

Iza stavka (3) dodaje se novi stavak (4), koji glasi: "(4) Izvješće sadrži podatke o uporabi svakog službenog

motornog vozila i o stanju voznog parka, a naročito podatke o korisnicima, broju pređenih kilometara, utrošku goriva, iznosu naknade za utrošeno gorivo, o naknadi za nabavlјanje rezervnih dijelova, o naknadi za servisiranje, kao i druge podatke vezane za čuvanje i održavanje službenih motornih vozila."

Članak 2. U članku 13. riječ: "Ministarstvu" zamjenjuje se riječju:

"ministru".

Članak 3. Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, a objavit

će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-02-2-7217/13 16. srpnja 2013. godine

Sarajevo Ministar

Bariša Čolak, v. r.

Нa oснoву члaнa 12. стaв (2) и члaнa 24. Зaкoнa o

судскoj пoлициjи ("Службени глaсник БиХ", бр. 3/03 и 21/03), министaр прaвдe Бoснe и Хeрцeгoвинe дoнoси

ПРAВИЛНИК O ИЗМJEНAМA И ДOПУНAМA ПРAВИЛНИКA O МOТOРНИМ ВOЗИЛИМA СУДСКE ПOЛИЦИJE

БOСНE И ХEРЦEГOВИНE

Члaн 1. У Прaвилнику o мoтoрним вoзилимa Судскe пoлициje

Бoснe и Хeрцeгoвинe ("Службени глaсник БиХ", бр. 3/03 и 21/03), у члaну 12. стaв (3) миjeњa сe и глaси:

"(3) Oсoбa зaдужeнa зa чувaњe и oдржaвaњe службe-них мoтoрних вoзилa дужнa je jeднoм мjeсeчнo, a нajкaсниje дo 5-oг у мjeсeцу зa прeтхoдни мjeсeц, кoмaндиру Судскe пoлициje дoстaвити писмeни извjeштaj o кoришћeњу службeних мoтoрних вoзилa."

Изa стaвa (3) дoдaje сe нoви стaв (4), кojи глaси: "(4) Извjeштaj сaдржи пoдaткe o упoтрeби свaкoг

службeнoг мoтoрнoг вoзилa и o стaњу вoзнoг пaркa, a нaрoчитo пoдaткe o кoрисницимa, брojу прeђeних килoмeтaрa, утрoшку гoривa, изнoсу нaкнaдe зa утрoшeнo гoривo, o нaкнaди зa нaбaв-љaњe рeзeрвних диjeлoвa, o нaкнaди зa сeрви-

сирaњe, кao и другe пoдaткe вeзaнe зa чувaњe и oдржaвaњe службeних мoтoрних вoзилa."

Члaн 2. У члaну 13. риjeч: "Mинистaрству" зaмjeњуje сe риjeчjу:

"министру".

Члaн 3. Oвaj Прaвилник ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa, a

oбjaвићe сe у "Службеном глaснику БиХ".

Број 05-02-2-7217/13 16. јула 2013. године

СарајевоМинистар

Бариша Чолак, с. р.

Na osnovu člana 12. stav (2) i člana 24. Zakona o sudskoj

policiji ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi


MOTORNIM VOZILIMA SUDSKE POLICIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Pravilniku o motornim vozilima Sudske policije Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03 i 21/03), u članu 12. stav (3) mijenja se i glasi:

"(3) Osoba zadužena za čuvanje i održavanje službenih motornih vozila dužna je jednom mjesečno, a najkasnije do 5-og u mjesecu za prethodni mjesec, komandiru Sudske policije dostaviti pismeni izvještaj o korištenju službenih motornih vozila."

Iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Izvještaj sadrži podatke o upotrebi svakog službenog

motornog vozila i o stanju voznog parka, a naročito podatke o korisnicima, broju pređenih kilometara, utrošku goriva, iznosu naknade za utrošeno gorivo, o naknadi za nabavlјanje rezervnih dijelova, o naknadi za servisiranje, kao i druge podatke vezane za čuvanje i održavanje službenih motornih vozila."

Član 2. U članu 13. riječ: "Ministarstvu" zamjenjuje se riječju:

"ministru".

Član 3. Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, a objaviće

se u "Službenom. glasniku BiH".

Broj 05-02-2-7217/13 16. jula 2013. godine

SarajevoMinistar

Bariša Čolak, s. r.

MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

954 Na temelju članka 33. stavak 6., članka 44. stavak 5 i članka

159. stavak 2. i 3. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12), članka 4. i 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09, 87/12 i 6/13) i članak 16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), nakon pribavljenog mišljenja Ministarstva sigurnosti BiH, ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine donosi


PRAVILNIK O IZDAVANJU KRATKOROČNE VIZE (VIZA "C") I AERODROMSKE TRANZITNE VIZE (VIZA "A") U

DIPLOMATSKO-KONZULARNIM PREDSTAVNIŠTVIMA BOSNE I HERCEGOVINE

A) OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Pravilnika)

(1) Ovim Pravilnikom se propisuje postupak izdavanja kratkoročne vize (viza "C") i izdavanja aerodromske tranzitne vize (viza "A") strancima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: DKP BiH).

(2) Odredbe ovog Pravilnika primjenjuju se i na postupanje DKP BiH prilikom rješavanja i svih drugih pitanja od značaja za izdavanje viza u slučajevima koji nisu obuhvaćeni posebnim propisom.

Članak 2. (Ovlašteni službenik)

(1) Službene osobe koje u DKP BiH provode postupke predviđene ovim Pravilnikom su ovlaštene diplomate i zaposlenici (u daljem tekstu: ovlašteni službenik) Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: MVP BiH), raspoređeni na rad u DKP BiH.

(2) MVP BiH će donijeti poseban Naputak o određivanju ovlaštenih službenika za obavljanje poslova iz prethodnog stavka u skladu sa uvjetima i kriterijumima utvrđenim za rad na Središnjoj bazi podataka o strancima (u daljem tekstu: SBPS).

(3) U slučaju odsutnosti ovlaštenog službenika, šef DKP BiH privremeno određuje drugog diplomatu, odnosno zaposlenika, koji će obavljati poslove iz stavka 1. ovoga članka, a privremeno ovlaštenje dodjeljuje mu se u skladu sa Naputkom iz prethodnog stavka.

Članak 3. (Nadležnost)

(1) Stranac zahtjev za izdavanje vize podnosi u nadležnom DKP BiH, prema mjestu svog boravišta u inozemstvu.

(2) Stranac zahtjev za izdavanje vize može podnijeti i u drugom DKP BiH, kada se za to ukaže potreba iz razloga žurnosti, pogodnosti za stranku ili u drugim opravdanim razlozima.

B) POSTUPANJE KOD IZDAVANJA VIZA U DKP BiH

Članak 4. (Podnošenje zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Prilikom osobnog podnošenja zahtjeva za izdavanje vize, ovlašteni službenik DKP BiH neposredno utvrđuje identitet stranca.

(2) Podnositelj zahtjeva za izdavanje vize obvezan je prilikom podnošenja zahtjeva za vizu dati osobne podatke kao i biometrijske podatke (fotografiju, otiske prstiju, potpis), kada se za to stvore uvjeti.

(3) Ovlašteni službenik će po službenoj dužnosti provjeriti legalnost boravka podnositelja zahtjeva na konzularnom području tog DKP-a i u slučaju opravdane sumnje u legalan boravak istog, zahtjev će odbaciti.

(4) Izuzetno, DKP BiH mogu prihvatiti zahtjev za izdavanje vize podnesen bez osobnog prisustva podnositelja zahtjeva, ukoliko podnositelj zahtjeva osobno pristupi u konzularni ured Bosne i Hercegovine na čelu sa počasnim konzulom, koji djeluje u mjestu njegovog boravka ili u neposrednoj blizini, radi provjere identiteta uvidom u javnu ispravu, u slučaju kada je MVP BiH dalo ovlaštenje počasnom

konzulu BiH za provjeru identiteta podnositelja zahtjeva, kao i u slučajevima koji se odnose na: a) nositelje diplomatskih i službenih putovnica/putnih

isprava, odnosno nosioce Laissez-Passer Organizacije Ujedinjenih naroda (u daljnjem tekstu: OUN),

b) izdavanje vize zatraženo notom odnosnog ministarstva vanjskih poslova ili diplomatsko-konzularnog predstavništva strane zemlje, OUN-a odnosno njene specijalizirane agencije ili druge međunarodne organizacije,

c) izdavanje vize članovima nacionalnih sportskih selekcija stranih država, članovima sportskih klubova i udruga koji sudjeluju na zvaničnim sportskim takmičenjima u Bosni i Hercegovini u organizaciji međunarodnih sportskih saveza,

d) izdavanje vize članovima kulturno-umjetničkih društava, ansambala, zborova, grupa i sl. za sudjelovanje na kulturno-zabavnim manifestacijama u Bosni i Hercegovini, kada isti dolaze po pozivu uglednih kulturno-umjetničkih institucija iz Bosne i Hercegovine,

e) provjereno vjerodostojne osobe i ugledne poslovne ili javne osobe iz oblasti gospodarstva, politike, znanosti, kulture i sporta,

f) osobu s invaliditetom, koja ne može osobno pristupiti u DKP BiH, a priložen je dokaz o invalidnosti,

g) ako je takav način podnošenja zahtjeva uređen bilateralnim međunarodnim ugovorom.

Članak 5. (Obrazac zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Zahtjev za izdavanje vize podnosi se na obrascu zahtjeva za izdavanje vize (u daljem tekstu: Obrazac), koji je propisan Pravilnikom o ulasku i boravku stranaca, najranije devedeset (90), a najkasnije sedam (7) dana prije datuma namjeravanog putovanja.

(2) Obrazac u DKP BiH mora biti dostupan na službenom jeziku/jezicima Bosne i Hercegovine i države primateljice.

(3) Obrazac se popunjava latiničnim ili ćiriličnim pismom, velikim štampanim slovima, a stranac ga je dužan svojeručno potpisati.

Članak 6. (Maloljetne i druge poslovno nesposobne osobe)

(1) Za maloljetne, odnosno poslovno nesposobne osobe, zahtjev za izdavanje vize podnosi zakonski zastupnik ili staratelj i uz zahtjev prilaže: a) izvod iz matične knjige rođenih maloljetnog stranca,

ako su roditelji zakonski zastupnici, ili b) odluku nadležnog tijela o usvojenju, odnosno

starateljstvu. (2) Za stranca iz stavka 1. ovoga članka, koji putuje bez pratnje

zakonskog zastupnika ili staratelja, uz zahtjev za izdavanje vize prilaže se ovjerena suglasnost zakonskog zastupnika ili staratelja, koja sadrži: a) osobne podatke o zakonskom zastupniku ili staratelju, b) svrhu i razdoblje boravka, c) period boravka, d) razdoblje na koje se izdaje suglasnost, e) potpis zakonskog zastupnika ili staratelja.

(3) Suglasnost iz stavka 2. ovog članka mora biti sačinjena na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH, engleskom ili francuskom jeziku ili priložena na drugom jeziku uz prijevod i ovjeru od ovlaštenog sudskog tumača, a ukoliko nije osobno data pred ovlaštenim službenikom DKP-a BiH, potpis zakonskog zastupnika ili staratelja mora biti ovjeren od strane nadležnog tijela.


(4) Izuzetno, ako maloljetni stranac ili stranac lišen poslovne sposobnosti putuje u sklopu veće skupine u svrhu sudjelovanja na kulturnim, obrazovnim ili sportskim manifestacijama ili iz humanitarnih razloga, a zahtjev iz razloga navedenih u članku 4. ovoga Pravilnika nije bilo moguće podnijeti u zemlji uobičajenog boravišta zakonskog zastupnika, zahtjev za vizu može podnijeti odgovorna osoba u pratnji uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije.

Članak 7. (Opći uslovi za izdavanje vize)

(1) Uz uredno popunjen zahtjev za izdavanje vize stranac je dužan priložiti: a) putnu ispravu, b) jednu fotografiju u boji, veličine 35x45 mm, koja

vjerno prikazuje nositelja putne isprave, c) isprave kojim dokazuje svrhu boravka u Bosni i

Hercegovini, osigurani smještaj i sredstva za izdržavanje tijekom boravka u Bosni i Hercegovini i za povratak u matičnu državu ili za putovanje u treću državu, sredstvo putovanja, namjeru povratka u zemlju iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju i osiguranu zdravstvenu zaštitu.

d) ispravu o uplati konzularne takse. (2) Fotografija iz stavka 1.b) ovog članka mora udovoljavati

sljedećim uvjetima: a) Osobu mora prikazivati s neutralnim izrazom lica,

otvorenih očiju i zatvorenih usta na frontalnoj snimci, b) Izuzetno, slijepe osobe koje nose tamne naočale mogu

priložiti fotografije na kojima su fotografisane s tamnim naočalama,

c) Na fotografiji osobe koja zbog vjerskih ili medicinskih razloga nosi pokrivalo za glavu moraju se vidjeti obrazi, brada i čelo,

d) Dijete na fotografiji mora biti samo, a lice mu mora biti u potpunosti vidljivo i oči otvorene,

e) Na fotografiji glava osobe (od vrha brade do tjemena) mora zauzimati oko 2/3 fotografije, ali ne smije biti viša od 36 mm. Glava na fotografiji mora biti centrirana u središtu fotografije.

f) Fotografija mora biti izrađena na visokokvalitetnom sjajnom i glatkom papiru bez površinske strukture, s visokim kvalitetom tiska. Pozadina mora biti jednobojno svijetla, bez uzoraka i s dovoljnim kontrastom prema licu i kosi.

(3) Izuzetno, osobe koje hitno putuju iz opravdanih razloga mogu priložiti fotografiju koja ne udovoljava uslovima iz stavka 2. e) i f) ovoga članka.

(4) Ako je zahtjev dopušten u skladu sa člankom 33. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu (u daljem tekstu: Zakon), on se zaprima i podaci o zahtjevu se unose u SBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uređuje SBPS.

Članak 8. (Prijamni žig)

(1) Prilikom zaprimanja zahtjeva za izdavanje vize, na kopiju zahtjeva unosi se prijamni žig DKP BiH, kojim se potvrđuje da je zahtjev za izdavanje vize dopušten.

(2) Prijamni žig iz stavka 1. ovoga članka je pravokutnog oblika, veličine 40 x 15 mm i sadrži: a) naziv DKP BiH i ime grada u kojem se nalazi DKP

BiH, b) prostor za oznaku vrste zatražene vize i tekst "viza

BiH", c) prostor za upis datuma.

Članak 9. (Dokumentacija koja se prilaže uz zahtjev za izdavanje vize)

(1) Podnositelj zahtjeva za izdavanje vize za kratkoročni boravak (Viza C) prilaže dokumentaciju kojom se dokazuje: a) svrha boravka u Bosni i Hercegovini, b) osigurani smještaj u Bosni i Hercegovini, c) osigurana sredstva za izdržavanje tijekom boravka u

Bosni i Hercegovini, za povratak u matičnu državu ili za putovanje u treću državu,

d) sredstvo putovanja i namjera povratka u državu iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju i

e) osigurana zdravstvena zaštita. (2) Podnositelj zahtjeva za izdavanje aerodromsko-tranzitne

vize (Viza A) prilaže dokumentaciju kojom se dokazuje nastavak putovanja u konačno odredište nakon namjeravanog aerodromskog tranzita i informacije na temelju kojih se može procijeniti podnositeljeva namjera da ne uđe na područje Bosne i Hercegovine.

(3) Broj i vrsta dokumentacije iz prethodnih stavaka ovog članka ovisi o mogućem riziku od nezakonitih migracija i o okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.

Članak 10. (Svrha boravka)

(1) Svrha boravka kojom se opravdava izdavanje vize za kratkoročni boravak (Viza C) može se dokazivati sljedećom dokumentacijom: a) pozivnim pismom, b) zamolbom stranog diplomatsko-konzularnog pred-

stavništva akreditiranog u državi primateljici, c) zamolbom ministarstva nadležnog za vanjske poslove

države primateljice, d) sudskim ili drugim službenim pozivom kojim se

stranac poziva u pravnom postupku koji se vodi u BiH,

e) službenim pozivom na takmičenje, upućenim od strane nacionalnih sportskih udruženja organizovanih na državnom nivou ili Olimpijskog komiteta BiH, za sudionike međunarodnog sportskog takmičenja u BiH i osobe u njihovoj pratnji po službenoj dužnosti (treneri, masažeri, medicinsko osoblje, rukovodni djelatnici sportskog udruženja ili kluba),

f) dokumentom o uplaćenom turističkom aranžmanu, uplaćenom hotelskom ili drugom smještaju, organizovanom turističkom putovanju isl.

(2) Pored dokumenata iz stavka 1. svrha boravka može se po potrebi dodatno dokazivati i sljedećim dokumentima: a) izvodom iz matične knjige rođenih ili vjenčanih, ako

je riječ o članu uže obitelji bosansko-hercegovačkog državljanina,

b) potvrdom organizatora u kojoj se potvrdjuje da je podnositelj zahtjeva član službene delegacije koja na poziv strane vlade ili međunarodne organizacije putuje u Bosnu i Hercegovinu radi sudjelovanja na konferencijama, sastancima, savjetovanjima, prego-vorima ili programskim razmjenama, uz fotokopiju službenog poziva

c) potvrdom o prijemu u obrazovnu ustanovu u svrhu pohađanja stručnih ili teorijskih kurseva, kratko-trajnog stručnog obrazovanja ili obuke,

d) dokumentom o rezervaciji/uplaćenom vezu plovila u Bosni i Hercegovini ili dokumentom o uplaćenom charteru,

e) službenom ispravom zdravstvene ustanove kojom se potvrđuje potreba zdravstvene zaštite u toj ustanovi i


dokazom o dovoljnim novčanim sredstvima za plaćanje liječenja,

f) drugom odgovarajućom dokumentacijom na osnovu koje se može razumno zaključiti o svrsi i uvjetima namjeravanog boravka u BiH.

Članak 11. (Smještaj)

(1) Osigurani smještaj može se dokazivati sljedećom dokumentacijom: a) pozivnim pismom, b) odgovarajućom potvrdom iz članka 10.f) ovog

Pravilnika, c) dokazom o najmu ili vlasništvu stanbenog prostora u

Bosni i Hercegovini, d) drugom odgovarajućom dokumentacijom na osnovu

koje se može razumno zaključiti o osiguranom smještaju u BiH.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može biti oslobođen od prilaganja dokumentacije o osiguranom smještaju, ako dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za troškove smještaja.

Članak 12. (Sredstva za troškove izdržavanja)

(1) Osigurana sredstva za troškove izdržavanja tijekom boravka u BiH i za povratak u državu iz koje stranac dolazi ili za putovanje u treću državu mogu se dokazivati na jedan od sljedećih načina: a) pozivnim pismom, b) novčanim sredstvima u gotovini, u domaćoj ili stranoj

konvertibilnoj valuti, c) sredstvima bezgotovinskog plaćanja (putnički čekovi,

kreditne kartice i dr.) općeprihvaćenim od bankarskog sustava BiH ili sredstva koje omogućuje podizanje novca u BiH ili garancije banke iz BiH koja priznaje bezgotovinske vidove plaćanja koje stranac posjeduje, uz uvjet da nije riječ o kratkoročnim uplatama većih iznosa s ciljem lažnog prikazivanja stvarnog financijskog stanja (kredibiliteta),

d) posjedovanjem dokaza o uplaćenom smještaju ili organiziranom putovanju,

e) odgovarajućom potvrdom o redovnim prihodima podnositelja zahtjeva ili osobe koja ga je dužna zakonski izdržavati,

(2) Smatra se da stranac koji ima radnu dozvolu u BiH zadovoljava uvjete koji se odnose na posjedovanje sredstava za izdržavanje.

Članak 13. (Sredstvo putovanja i namjera povratka)

(1) Dokumentacija kojom se dokazuje sredstvo putovanja i povratak u matičnu zemlju može biti: a) povratna putna karta, b) prometna i vozačka dozvola, ako se putuje putničkim

vozilom, c) potvrda o zaposlenju, školovanju, ili druga potvrda o

socijalnom, odnosno profesionalnom statusu. (2) Dokumentacija koja omogućuje procjenu namjera povratka

podnositelja zahtjeva za izdavanje vize u državu iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju, može se dokazivati: a) posjedovanjem rezervacije putne karte za nastavak

putovanja, povratak ili kružno putovanje, b) posjedovanjem novčanih sredstava u zemlji boravišta

(bankovna potvrda), potvrdom o stalnim izvorima prihoda u zemlji porijekla ili zemlji polaznog odredišta,

c) potvrdom o zaposlenju, o upućivanju na službeni put u BiH, korištenju godišnjeg odmora, penzionerskom statusu, dokazom o školskom raspustu za djecu,

d) potvrdom o vlasništvu nekretnina, e) dokumentima koji dokazuju integriranost u zemlji

boravišta, obiteljske veze, profesionalni status i sl.

Članak 14. (Sredstva za zdravstvenu zaštitu)

(1) Osiguranje sredstava za zdravstvenu zaštitu može se dokazivati pozivnim pismom ili putnim zdravstvenim osiguranjem, koje može biti pojedinačno ili kolektivno.

(2) Podnositelj zahtjeva za izdavanje vize dužan je sklopiti putno zdravstveno osiguranje s osiguravajućim društvom u državi boravka, a ako to nije moguće, treba zatražiti putno zdravstveno osiguranje u drugoj državi.

(3) Fizička ili pravna osoba iz Bosne i Hercegovine, koje poziva podnositelja zahtjeva može u njegovu korist sklopiti ugovor o putnom zdravstvenom osiguranju s osigu-ravajućim društvom iz Bosne i Hercegovine.

(4) Najmanja ugovorena osigurana svota mora biti u protuvrijednosti od 30.000 eura.

(5) Eventualna potraživanja prema osiguravajućim društvima moraju biti naplativa u Bosni i Hercegovini.

Članak 15. (Pozivno pismo)

(1) Stranac koji svrhu boravka, osigurani smještaj, posjedo-vanje sredstava za troškove izdržavanja i zdravstvene zaštite u BiH dokazuje pozivnim pismom, dužan je uz zahtjev za izdavanje vize priložiti originalno pozivno pismo.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može uz zahtjev za izdavanje vize priložiti fotokopiju pozivnog pisma, ukoliko je originalni primjerak deponovan u MVP BiH, o čemu je DKP BiH posredstvom MVP BiH službeno informirano.

Članak 16. (Sudski ili drugi službeni poziv)

(1) Stranac koji dolazi u BiH na sudski ili drugi službeni poziv ovlaštenom službeniku DKP BiH stavlja na uvid originalni poziv, a uz zahtjev za izdavanje vize prilaže njegovu kopiju i obavijest pozivatelja, koja sadrži: a) podatke o strancu: ime i prezime, datum i mjesto

rođenja, državljanstvo, broj putne isprave, mjesto izdavanja i rok valjanosti putne isprave;

b) svrhu dolaska, c) razdoblje u kojem će stranac boraviti u BiH, d) podatke o smještaju stranca u BiH, e) podatke o tome ko snosi troškove boravka stranca u

BiH, f) ime i prezime, dužnost (položaj, radno mjesto), adresu

i broj telefona osobe za kontakt, od koje se mogu dobiti relevantne obavijesti o strancu.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može uz zahtjev za izdavanje vize priložiti fotokopiju sudskog ili službenog poziva iz prethodnog stavka ovoga članka, bez stavljanja njegovog originala na uvid ovlaštenom službe-niku DKP BiH, ukoliko je originalni primjerak ili ovjerena kopija deponovana u MVP BiH, o čemu je DKP BiH posredstvom MVP BiH službeno informirano.

Članak 17. (Vjerodostojnost isprava)

(1) Dokumentacija koja se prilaže uz zahtjev za izdavanje vize, izuzimajući putnu ispravu, u trenutku podnošenja zahtjeva ne može biti starija od tri (3) mjeseca.


(2) Izuzetno, ako ovlašteni službenik može nedvojbeno utvrditi istinitost podataka navedenih u dokumentaciji, može prihvatiti i dokumentaciju koja je starija od tri (3) mjeseca.

(3) Ako ovlašteni službenik ne može nedvojbeno utvrditi vjerodostojnost dokumentacije iz stavka 1. ovoga članka, može zatražiti njezinu nadovjeru.

Članak 18. (Prijevod)

Ako ovlašteni službenik, zbog jezika ili pisma na kojem je isprava izdata, nije u mogućnosti nedvojbeno utvrditi sadržaj dokumentacije koja prati zahtjev za izdavanje vize, može zatražiti prilaganje njezinog ovjerenog prijevoda na jedan od jezika u službenoj uporabi u BiH, engleski ili francuski jezik, prema izboru stranca koji podnosi zahtjev.

Članak 19. (Provjera podataka navedenih u zahtjevu)

(1) Odgovori na pitanja u obrascu zahtjeva za izdavanje vize moraju biti točni, potpuni i dosljedni.

(2) Trajanje boravka koji se traži mora odgovarati namjeri boravka, te u cjelini mora biti opravdano priloženom dokumentacijom.

Članak 20. (Putna isprava)

(1) Ovlašteni službenik u DKP BiH, na način uređen međunarodno-pravnom praksom, provjerava da li je strana putna isprava na koju se traži izdavanje vize uredna i važeća, da li je kompletna i vjerodostojna dokumentacija priložena uz zahtjev za izdavanje vize, te da li postoje zakonske smetnje za izdavanje vize.

(2) Pod urednom stranom putnom ispravom, podrazumijeva se da nije oštećena, prepravljena, krivotvorena ili lažna, da sadrži sve naznačene listove i da su podaci u njoj čitko napisani, da nema mrlja ili tragova brisanja podataka, da fotografija vjerno pokazuje njena nositelja i da su eventualne ispravke izvršene od ovlaštenog tijela i ovjerene žigom i potpisom.

(3) Pod valjanom stranom putnom ispravom podrazumijeva se da je istu izdalo ovlašteno tijelo, da daje pravo povratka u zemlju koja ju je izdala ili pravo ulaska u treću zemlju, te da je njen rok valjanosti dulji od valjanosti vize koju stranac traži - minimalno 3 (tri) mjeseca.

(4) U slučaju da je svrha putovanja tranzit, putna isprava mora biti valjana za ulazak u zemlju odredišta, odnosno za prvu sljedeću zemlju u koju se ulazi iz Bosne i Hercegovine i, ako je potrebno, u nju mora biti unesena viza te države.

Članak 21. (Intervju)

(1) Ovlašteni službenik obavlja intervju sa podnositeljem zahtjeva za izdavanje vize kako bi se utvrdile sve činjenice relevantne za odlučivanje o zahtjevu. Na temelju obavlje-nog intervjua, ovlašteni službenik odlučuje o zahtjevu za izdavanje vize, u skladu sa člankom 23. ovoga Pravilnika.

(2) Ovlašteni službenik sačinjava zabilješku o obavljenom intervjuu.

(3) Izuzetno od odredbi prethodnih stavaka ovoga članka, intervju sa podnositeljem zahtjeva za izdavanje vize ne obavlja se u slučajevima predviđenim člankom 4. stavak 4. ovoga Pravilnika.

Članak 22. (Odlučivanje o zahtjevu)

(1) Odluku o zahtjevu za izdavanje vize ovlašteni službenik donosi na temelju raspoloživih činjenica i dokaza i njihove slobodne procjene, svih zajedno i svakog pojedinačno, kao i

u njihovoj međusobnoj vezi, imajući pri tome naročito u vidu sigurnosni aspekt, migracijsku politiku i obvezu sprječavanja nezakonitih migracija.

(2) Ako postoji osnovana sumnja u vjerodostojnost priloženih isprava ili u istinitost njihova sadržaja,ili u pouzdanost izjava stranca datih tijekom razgovora u svezi njegova boravka ili namjere povratka, ovlašteni službenik će odbiti zahtjev.

Članak 23. (Dopuna zahtjeva)

(1) U slučaju da se tijekom postupka ocijeni kako je zahtjev za izdavanje vize potrebno dopuniti dodatnim ispravama, podnositelj zahtjeva obavještava se na odgovarajući način i određuje mu se rok od petnaest (15) dana u kojem je dužan upotpuniti zahtjev.

(2) Ako podnositelj zahtjeva u datom roku ne dopuni zahtjev, smatra se da je odustao od zahtjeva, o čemu se sastavlja zabilješka u spis predmeta i predmet se zaključuje.

Članak 24. (Suglasnost)

(1) Kada je zahtjev sukladno članku 31. stavak 3. Zakona proslijeđen na prethodnu suglasnost, viza se može izdati tek nakon dobivene suglasnosti.

(2) U slučaju pribavljene suglasnosti, ovlašteni službenik odlučuje hoće li izdati vizu na temelju priložene dokumentacije i obavijesti, u svakom konkretnom slučaju.

Članak 25. (Rok)

(1) Rok za rješavanje po zahtjevu za izdavanje vize je 15 (petnaest) dana, od dana podnošenja zahtjeva.

(2) U rok iz stavka 1. ovog članka ne uračunava se vrijeme za dopunu zahtjeva iz članka 23. Pravilnika.

Članak 26. (Unos podataka u obrazac vize i njeno važenje)

(1) Na obrascu naljepnice vize, koji je propisan odredbama Pravilnika o ulasku i boravku stranaca (Obrazac broj 2), podaci se unose elektronski i sadrže: a) naziv DKP BiH koje izdaje vizu, b) ime i prezime stranca, c) broj putne isprave, d) spol stranca, e) datum rođenja, f) oznaku zemlje koja je izdala putnu ispravu, g) tip vize, h) broj ulazaka, i) razdoblje važenja vize, j) duljinu boravka, k) broj osoba upisanih u putnu ispravu koji putuju

zajedno sa njenim nositeljem. (2) Ispod rubrike kojom je označeno važenje vize unosi se

iznos naplaćene konzularne takse za vizu ili oznaka "GRATIS" ako je viza izdata bez naplate takse.

(3) Tip vize obilježava se velikim slovom u skladu sa člankom 28. Zakona. U produžetku se upisuje broj osoba upisanih u putnu ispravu, ukoliko putuju zajedno sa nositeljem putne isprave.

(4) Broj odobrenih dana za boravak u BiH, koji može biti jednak ili manji od razdoblja važenja vize za BiH unosi se pored datuma važenja vize.

(5) Ako je broj odobrenih dana manji od razdoblja važenja vize za BiH, stranac može ući u BiH bilo koji dan u razdoblju važenja vize, ali zemlju mora napustiti najkasnije na dan isteka broja odobrenih dana.

(6) Ukoliko je od datuma ulaska stranca u zemlju do datuma isteka valjanosti vize ostao kraći vremenski period od broja


odobrenih dana, stranac mora napustiti zemlju prije isteka valjanosti vize.

(7) Viza važi za razdoblje od 00.00 sati datuma koji je upisan kao početak roka važnosti do 24.00 sati datuma koji je upisan kao završetak.

(8) Na dan isteka važenja vize nije moguće ući u BiH. (9) Izuzetno od stavka 1. ovog članka, ako to zahtijevaju

humanitarni razlozi, nacionalni interes ili međunarodne obaveze BiH, viza se u slučaju tehničkih poteškoća uzrokovanih višom silom može unijeti na obrascu vize ispunjenom rukom. Na ručno popunjenom obrascu naljepnice vize nije dozvoljeno vršiti bilo kakve izmjene. Ovlašteni službenik je obvezan sačiniti službenu zabilješku

o ručnom popunjavanju vize i odmah obavijestiti MVP.

Članak 27. (Poništavanje popunjenog obrasca vize)

(1) Na naljepnici (obrascu) vize ne smije se ništa mijenjati. Ako je do greške došlo prilikom popunjavanja obrazac se mora poništiti.

(2) Viza se poništava tako da se preko naljepnice vize unese otisak žiga "PONIŠTENO", preko naljepnice vize povlači se crta oštrim predmetom, a naslov "Viza" precrtava se neizbrisivom tintom

(3) Ispod naljepnice vize unosi se datum poništenja, potpis ovlaštene osobe i žig tako da potpis i žig obuhvaćaju dio naljepnice vize i dio stranice putovnice.

(4) Žig iz stavka 2. ovog članka pravokutnog je oblika, veličine 70 x 30 mm, sadrži riječ "PONIŠTENO", na bosanskom, hrvatskom, odnosno srpskom i engleskom ili francuskom jeziku.

Članak 28. (Unos vize u putnu ispravu)

(1) Nakon što je naljepnica vize pravilno popunjena, unosi se u u prvu slobodnu stranicu putne isprave predviđenu za unos vize, na kojoj ne smije biti žig ili neka druga oznaka.

(2) Naljepnica vize se lijepi tako da su njezin lijevi i donji rub (strojno čitljiva zona) poravnani uz vanjsku ivicu stranice putne isprave.

(3) Naljepnica vize ovjerava se potpisom šefa DKP BiH i malim, okruglim žigom DKP BiH. Potpis i žig se stavljaju sa desne strane, izvan strojno čitljive zone, tako da obuhvataju i dio naljepnice vize i dio stranice putne isprave, a da pri tome ne prekrivaju unesene podatke u zoni s rubrikama.

(4) Odredbe ovog članka na odgovarajući način se primjenjuju i kad se naljepnica vize unosi u obrazac za unošenje vize iz Dodatka 1. ovome Pravilniku.

(5) Podaci o izdanoj vizi unose se u SBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uređuje SBPS.

C) POSTUPANJE KOD ODBIJANJA ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE VIZE

Članak 29. (Odbijanje zahtjeva za vizu)

Zahtjev za izdavanje vize će se odbiti ako: a) postoje razlozi iz članka 39. stavak 1. Zakona, b) stranac je u tranzitu i ne ispunjava uvjete za ulazak u

treću državu, c) postoji opravdana sumnja da boravak stranca neće biti

korišten u namjeravanu svrhu ili opravdani razlog za neizdavanje vize zasnovan na drugim odredbama Zakona ili drugog važećeg propisa.

Članak 30. (Obavijest o odbijanju vize)

(1) Odluka o odbijanju vize i razlozima na kojima je zasnovana dostavljaju se podnositelju zahtjeva na obrascu iz Dodatka 2. ovome Pravilniku.

(2) Podnositelj zahtjeva potpisom potvrđuje prijam odluke na primjerku koji zadržava DKP BiH, nakon čega se ovaj primjerak odluke odlaže u spis predmeta.

(3) Izuzetno, ako stranka nije dostupna, a prethodno je zatražila dostavu obavijesti elektroničkim putem, dostava se obavlja elektroničkim putem, sukladno članku 73. Zakona o upravnom postupku (Službeni glasnik BiH broj 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(4) Podaci o odbijenoj vizi unose se u SBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uređuje SBPS.

Članak 31. (Žalba na odluku o odbijenoj vizi)

(1) Žalba na odluku o odbijanju vize je dopuštena i može se podnijeti MVP BiH putem DKP BiH u roku od 15 dana od datuma uručenja odluke.

(2) Žalba iz stavka 1. ovog članka podnosi se isključivo u pisanom obliku, na bosanskom, hrvatskom ili srpskom jeziku, a iznimno može se uložiti i na engleskom ili francus-kom jeziku ako u državi primateljici nema ovlaštenog sudskog tumača za jezike koji su u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini.

(3) Prilikom podnošenja žalbe naplaćuje se taksa sukladno zakonskom propisu koji uređuje ovu oblast.

Članak 32. (Postupanje po žalbi)

(1) DKP BiH po zaprimljenoj žalbi provjerava da li je ona dopuštena, blagovremena i da li je podnesena od strane ovlaštene osobe.

(2) Ako žalba nije dopuštena, blagovremena ili nije podnesena od strane ovlaštene osobe, DKP BiH će je rješenjem odbaciti.

(3) Dopuštenu, blagovremenu i žalbu koju je podnijela ovlaštena osoba, DKP BiH na nadležno rješavanje dostavlja MVP BiH, uz izjašnjenje o provedenom postupku i fotokopiju predmeta.

D) POSEBNI SLUČAJEVI IZDAVANJA VIZA

Članak 33. (Izdavanje vize u slučaju postojanja posebnih razloga)

(1) Izuzetno od odredbi članka 9. ovog Pravilnika viza iz članka 39. stavak 2. Zakona može se izdati strancu ako: a) dolazi na poziv suda ili državnog tijela Bosne i

Hercegovine, b) postoje humanitarni razlozi (hitna medicinska pomoć,

darivanje organa, nepredviđeni događaj kod članova uže obitelji ili drugi opravdani slučajevi iz čijih okolnosti se može zaključiti da su humanitarnog karaktera),

c) postoje razlozi više sile (ratni sukobi, prirodna ili druga elementarna nepogoda, promjena leta u zračnom prometu ili promjena u drugim vrstama prometa do koje dolazi usljed objektivnih razloga uzrokovanih vremenskim uvjetima, štrajkom i sl.) i

d) postoje drugi naročito opravdani razlozi. (2) Viza iz stavka 1. ovog članka, može se izdati samo uz

prethodnu suglasnost MVP BiH.

Članak 34. (Izdavanje vize nositelju diplomatske ili službene putne isprave)

(1) Ako nositelj diplomatske ili službene putne isprave putuje službeno i posjeduje odgovarajući poziv ili zamolbu:


a) državnog tijela BiH, b) međunarodne organizacije, c) ministarstva vanjskih poslova strane države, d) stranog diplomatsko-konzularnog predstavništva akre-

ditiranog u BiH, oslobođen je obaveze prilaganja isprava iz članka 7. stavak 1. točka c) i d) ovoga Pravilnika.

(2) Nositelju diplomatske ili službene putne isprave, viza se na način opisan u prethodnom stavku ovog članka može izdati i kada privatno putuje u BiH na zahtjev upućen notom ministarstva vanjskih poslova strane države ili diplomatsko-konzularnog predstavništva države osobe za koju se traži izdavanje vize.

Članak 35. (Izdavanje vize strancu koji dolazi na službu u BiH)

(1) Strancima koji dolaze na dužnost u svojstvu člana: a) diplomatske misije ili konzularnog ureda akrediti-

ranog u BiH, b) organizacije Ujedinjenih naroda i drugih specijalizo-

vanih ustanova Ujedinjenih naroda akreditiranih u BiH,

c) međunarodnih organizacija akreditiranih u BiH, i članovima njihovih obitelji, te članovima zajedničkog domaćinstva, odnosno svim osobama obuhvaćenim Pravilnikom o uvjetima i načinu izdavanja posebnih identifikacijskih isprava (identifikacijske iskaznice) na temelju službovanja u diplomatskim i konzularnim predstavništvima i predstavništvima međunarodnih organizacija u BiH, izdaje se viza za kratkoročni boravak (Viza C).

(2) Viza iz stavka 1. ovog članka izdaje se na zahtjev upućen notom odnosnog ministarstva vanjskih poslova ili diplomatsko-konzularnog predstavništva akreditiranog u BiH.

(3) Osobe iz stavka 1. ovoga članka oslobođene su obveze prilaganja dokumentacije iz članka 7. stavka 1. točka c) i d) ovoga Pravilnika.

(4) Viza iz stavka 1. ovog članka izdaje se za jedno putovanje, s rokom valjanostii od jednog (1) do tri (3) mjeseca, ovisno o udaljenosti zemlje iz koje osoba dolazi.

(5) Viza iz stavka 1. ovog članka može se izdati samo uz prethodnu suglasnost MVP BiH.

E) TEHNIČKA PITANJA O ČUVANJU PREDMETA ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE VIZA I EVIDENCIJAMA

Članak 36. (Predmeti zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Predmet zahtjeva za izdavanje vize sadrži: a) ispunjeni obrazac zahtjeva za izdavanje vize s

fotografijom podnositelja zahtjeva i oznakom broja pod kojom je predmet zaveden u elektronsku evidenciju za obradu zahtjeva za izdavanje vize,

b) fotokopiju putne isprave stranca (stranica sa osobnim podacima, stranice sa svim unesenim vizama koje su u roku valjanosti, odnosno dozvolom boravka, stranice s eventualno prethodno izdanim BiH vizama,

stranice s posebnim oznakama - oznaka zabrane ulaska u treće zemlje i dr.),

c) priloženu dokumentaciju ili fotokopije priložene dokumentacije,

d) dokaz o uplaćenoj konzularnoj taksi, e) kopiju izdate vize, f) ako je potrebno, druge akte vezane uz predmet.

(2) O usmenim izjavama stranke i drugim bitnim radnjama u postupku koje nisu evidentirane odgovarajućom doku-mentacijom, ovlašteni službenik stavlja zabilješku u spis predmeta.

Članak 37. (Zaključivanje predmeta)

Predmet zahtjeva za izdavanje vize zaključuje se: a) kad je proveden postupak, viza je izdana i strancu je

uručena putna isprava, b) kad je proveden postupak i viza je odbijena, a stranac

obaviješten o razlozima odbijanja vize i protekao je rok za žalbu,

c) kad je proveden postupak i viza je odbijena, stranac je podnio žalbu i ona je odbijena,

d) ako se stranac u roku od petnaest (15) dana od dana prijema obavijesti nije odazvao pozivu na razgovor ili za dopunom zahtjeva,

e) ako stranac odustane od zahtjeva, f) ako je proveden postupak i viza se može izdati, a

podnositelj zahtjeva, nakon što je obaviješten o roku od trideset (30) dana u kojem je dužan preuzeti vizu, propusti to učiniti bez posebno opravdanog razloga.

Članak 38. (Središnja baza podataka o strancima)

(1) Zbirka podataka o zahtjevima za izdavanje viza vodi se u informacijskom sistemu - SBPS, na način utvrđen člankom 145. Zakona i drugim propisima kojima se uređuje oblast središnje evidencije i razmjene podataka.

(2) U DKP BiH vodi se posebna zbirka podataka o primljenim, izdatim i poništenim naljepnicama (obrascima) viza.

F) PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 39. (Dodatci)

Dodatci 1. i 2. tiskani su uz ovaj Pravilnik i čine njegov sastavni dio.

Članak 40. Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje važiti

Pravilnik o postupanju kod izdavanja viza u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i tehničkim pitanjima uvjeta izdavanja aerodromske tranzitne vize (Viza A) i tranzitne vize (Viza B) ("Službeni glasnik BiH" broj 26/09).

Članak 41. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 08/2-2-30-156/13 01. srpnja 2013. godine

SarajevoMinistar





На основу члана 33. став 6., члана 44. став 5., члана 159.

став 2. и 3. Закона о кретању и боравку странаца и азилу ("Службени гласник БиХ", бр. 36/08 и 87/12), члана 4. и 8. Закона о министарствима и другим органима управе БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 и 6/13) и члана 16. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), након прибављеног мишљења Министарства безбједности БиХ, министар иностраних послова Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О ИЗДАВАЊУ КРАТКОРОЧНЕ ВИЗЕ (ВИЗА "Ц") И АЕРОДРОМСКЕ ТРАНЗИТНЕ ВИЗЕ (ВИЗА "А") У

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИМ ПРЕДСТАВНИШТВИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

А) ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Правилника)

(1) Овим Правилником прописује се поступак издавања краткорочне визе (виза "Ц") и издавања аеродромске транзитне визе (виза "А") странцима у дипломатско-конзуларним представништвима Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ДКП БиХ).

(2) Одредбе овог Правилника примјењују се и на поступање ДКП БиХ приликом рјешавања и свих других питања од значаја за издавање виза у случајевима који нису обухваћени посебним прописом.

Члан 2. (Овлаштени службеник)

(1) Службена лица која у ДКП БиХ проводе поступке предвиђене овим Правилником су овлаштене дипломате и запосленици (у даљем тексту: овлаштени службеник) Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине (у даљем тексту: МИП БиХ), распоређени на рад у ДКП БиХ.

(2) МИП БиХ ће донијети посебно Упутство о одређивању овлаштених службеника за обавље послова из претходног става у складу са условима и критеријима утврђеним за рад на Централној бази података о странцима (у даљем тексту: ЦБПС).

(3) У случају одсутности овлаштеног службеника, шеф ДКП БиХ привремено одређује другог дипломату, односно запосленика, који ће обављати послове из става 1. овог члана, а привремено овлаштење додјељује му се у складу са Упутством из претходног става.

Члан 3. (Надлежност)

(1) Странац захтјев за издавање визе подноси у надлежном ДКП БиХ, према мјесту свог боравишта у иностранству.

(2) Странац захтјев за издавање визе може поднијети и у другом ДКП БиХ, када се за то укаже потреба из разлога хитности, погодности за странку или у другим оправданим разлозима.

Б) ПОСТУПАЊЕ КОД ИЗДАВАЊА ВИЗА У ДКП БиХ

Члан 4. (Подношење захтјева за издавање визе)

(1) Приликом личног подношења захтјева за издавање визе, овлаштени службеник ДКП БиХ непосредно утврђује идентитет странца.

(2) Подносилац захтјева за издавање визе обавезан је приликом подношења захтјева за визу дати личне

податке као и биометријске податке (фотографију, отиске прстију, потпис), када се за то створе услови.

(3) Овлаштени службеник ће по службеној дужности провјерити легалност боравка подносиоца захтјева на конзуларном подручју тог ДКП-а и у случају оправдане сумње у легалан боравак истог, захтјев ће одбацити.

(4) Изузетно, ДКП БиХ могу прихватити захтјев за издавање визе поднесен без личног присуства подносиоца захтјева, уколико подносилац захтјева лично приступи у конзуларну канцеларију Босне и Херцеговине на челу са почасним конзулом, који дјелује у мјесту његовог боравка или у непосредној близини, ради провјере идентитета увидом у јавну исправу, у случају када је МИП БиХ дао овлаштење почасном конзулу БиХ за провјеру идентитета подносиоца захтјева, као и у случајевима који се односе на: а) носиоце дипломатских и службених пасоша/

путних исправа, односно носиоце Laissez-Passer Организације Уједињених нација (у даљњем тексту: ОУН),

б) издавање визе затражено нотом односног министарства иностраних послова или дипло-матско-конзуларног представништва стране земље, ОУН-а односно њене специјализоване агенције или друге међународне организације,

ц) издавање визе члановима националних спортских селекција страних држава, члановима спортских клубова и удружења који учествују на званичним спортским такмичењима у Босни и Херцеговини у организацији међународних спортских савеза,

д) издавање визе члановима културно-умјетничких друштава, ансамбала, хорова, група и сл. за учествовање на културно-забавним манифеста-цијама у Босни и Хeрцеговини, када исти долазе по позиву угледних културно-умјетничких институција из Босне и Херцеговине,

е) провјерено вјеродостојна лица и угледне пословне или јавне личности из области привреде, политике, науке, културе и спорта,

ф) лице с инвалидитетом, која не може лично приступити у ДКП БиХ, а приложен је доказ о инвалидности,

г) ако је такав начин подношења захтјева уређен билатералним међународним уговором.

Члан 5. (Образац захтјева за издавање визе)

(1) Захтјев за издавање визе подноси се на обрасцу захтјева за издавање визе (у даљем тексту: Образац), који је прописан Правилником о уласку и боравку странаца, најраније деведесет (90), а најкасније седам (7) дана прије датума намјераваног путовања.

(2) Образац у ДКП БиХ мора бити доступан на службеном језику/језицима Босне и Херцеговине и државе приматељице.

(3) Образац се попуњава латиничним или ћириличним писмом, великим штампаним словима, а странац га је дужан својеручно потписати.

Члан 6. (Малољетна и друга пословно неспособна лица)

(1) За малољетна, односно пословно неспособна лица, захтјев за издавање визе подноси законски заступник или старатељ и уз захтјев прилаже:


а) извод из матичне књиге рођених малољетног странца, ако су родитељи законски заступници, или

б) одлуку надлежног тијела о усвојењу, односно старатељству.

(2) За странца из става 1. овог члана, који путује без пратње законског заступника или старатеља, уз захтјев за издавање визе прилаже се овјерена сагласност законског заступника или старатеља, која садржи: а) личне податке о законском заступнику или

старатељу, б) сврху и период боравка, ц) период боравка, д) период на које се издаје сагласност, е) потпис законског заступника или старатеља.

(3) Сагласност из става 2. овог члана мора бити сачињена на једном од језика у службеној употреби у БиХ, енглеском или француском језику или приложена на другом језику уз превод и овјеру од овлаштеног судског тумача, а уколико није лично дата пред овлаштеним службеником ДКП-а БиХ, потпис законског заступника или старатеља мора бити овјерен од стране надлежног тијела.

(4) Изузетно, ако малољетни странац или странац лишен пословне способности путује у склопу веће групе у сврху учешћа на културним, образовним или спортским манифестацијама или из хуманитарних разлога, а захтјев из разлога наведених у члану 4. овога Правилника није било могуће поднијети у земљи уобичајеног боравишта законског заступника, захтјев за визу може поднијети одговорно лице у пратњи уз прилагање одговарајуће документације.

Члан 7. (Општи услови за издавање визе)

(1) Уз уредно попуњен захтјев за издавање визе странац је дужан приложити: а) путну исправу, б) једну фотографију у боји, величине 35x45 мм, која

вјерно приказује носиоца путне исправе, ц) исправе којим доказује сврху боравка у Босни и

Херцеговини, осигурани смјештај и средства за издржавање током боравка у Босни и Херцеговини и за повратак у матичну државу или за путовање у трећу државу, средство путовања, намјеру повратка у земљу из које долази, односно могућност уласка у трећу земљу и осигурану здравствену заштиту.

д) доказ о уплати конзуларне таксе. (2) Фотографија из става 1.б) овог члана мора задовољити

сљедеће услове: а) Лице мора приказивати с неутралним изразом

лица, отворених очију и затворених уста на фронталном снимку,

б) Изузетно, слијепа лица које носе тамне наочале могу приложити фотографије на којима су фотографисане с тамним наочалама,

ц) На фотографији лица која због вјерских или медицинских разлога носи мараму за главу морају се видјети образи, брада и чело,

д) Дијете на фотографији мора бити само, а лице му мора бити у потпуности видљиво и очи отворене,

е) На фотографији глава фотографисаног лица (од врха браде до тјемена) мора заузимати око 2/3 фотографије, али не смије бити виша од 36 мм. Глава на фотографији мора бити центрирана у средишту фотографије.

ф) Фотографија мора бити израђена на високо-квалитетном сјајном и глатком папиру без површинске структуре, с високом квалитетом штампе. Позадина мора бити једнобојно свијетла, без узорака и с довољним контрастом према лицу и коси.

(3) Изузетно, лица које хитно путују из оправданих разлога могу приложити фотографију која не задовољава условие из става 2. е) и ф) овог члана.

(4) Ако је захтјев допуштен у складу са чланом 33. Закона о кретању и боравку странаца и азилу (у даљем тексту: Закон), он се заприма и подаци о захтјеву се уносе у ЦБПС у складу са проведбеним прописом који уређује ЦБПС.

Члан 8. (Пријемни штамбиљ)

(1) Приликом запримања захтјева за издавање визе, на копију захтјева уноси се пријемни штамбиљ ДКП БиХ, којим се потврђује да је захтјев за издавање визе допуштен.

(2) Пријемни штамбиљ из става 1. овог члана је правоугаоног облика, величине 40 x 15 мм и садржи: а) назив ДКП БиХ и име града у којем се налази

ДКП БиХ, б) простор за ознаку врсте затражене визе и текст

"виза БиХ", ц) простор за упис датума.

Члан 9. (Документација која се прилаже уз захтјев за издавање визе) (1) Подносилац захтјева за издавање визе за краткорочни

боравак (Виза Ц) прилаже документацију којом се доказује: а) сврха боравка у Босни и Херцеговини, б) осигурани смјештај у Босни и Херцеговини, ц) осигурана средства за издржавање током боравка

у Босни и Херцеговини, за повратак у матичну државу или за путовање у трећу државу,

д) средство путовања и намјера повратка у државу из које долази, односно могућност уласка у трећу земљу и

е) осигурана здравствена заштита. (2) Подносилац захтјева за издавање аеродромско-транзит-

не визе (Виза А) прилаже документацију којом се доказује наставак путовања у коначно одредиште након намјераваног аеродромског транзита и информације на основи којих се може процијенити подносиочева намјера да не уђе на подручје Босне и Херцеговине.

(3) Број и врста документације из претходних ставова овог члана зависи од могућег ризика од незаконитих миграција и од околности сваког појединачног случаја.

Члан 10. (Сврха боравка)

(1) Сврха боравка којом се оправдава издавање визе за краткорочни боравак (Виза Ц) може се доказивати сљедећом документацијом: а) позивним писмом, б) молбом страног дипломатско-конзуларног пред-

ставништва акредитираног у држави примате-љици,

ц) молбом министарства надлежног за иностране послове државе приматељице,

д) судским или другим службеним позивом којим се странац позива у правном поступку који се води у БиХ,


е) службеним позивом на такмичење, упућеним од стране националних спортских удружења органи-зованих на државном нивоу или Олимпијског комитета БиХ, за учеснике међународног спорт-ског такмичења у БиХ и лица у њиховој пратњи по службеној дужности (тренери, масажери, медицинско особље, руководни радници спортског удружења или клуба),

ф) документом о уплаћеном туристичком аранжману, уплаћеном хотелском или другом смјештају, организованом туристичком путовању и сл.

(2) Поред докумената из става 1. сврха боравка може се по потреби додатно доказивати и сљедећим документима: а) изводом из матичне књиге рођених или вјенчаних,

ако је ријеч о члану уже породице босанско-херцеговачког држављанина,

б) потврдом организатора у којој се потврђује да је подносилац захтјева члан службене делегације која на позив стране владе или медјународне организације путује у Босну и Херцеговину ради учешћа на конференцијама, састанцима, савјето-вањима, преговорима или програмским размје-нама, уз фотокопију службеног позива

ц) потврдом о пријему на образовну установу у сврху похађања стручних или теоријских курсева, краткотрајног стручног образовања или обуке,

д) документом о резервацији/уплаћеном везу пловила у Босни и Херцеговини или документом о уплаћеном чартеру,

е) службеном исправом здравствене установе којом се потврђује потреба здравствене заштите у тој установи и доказом о довољним новчаним средствима за плаћање лијечења,

ф) другом одговарајућом документацијом на основу које се може разумно закључити о сврси и условима намјераваног боравка у БиХ.

Члан 11. (Смјештај)

(1) Осигурани смјештај може се доказивати сљедећом документацијом: а) позивним писмом, б) одговарајућом потврдом из члана 10. ф) овог

Правилника, ц) доказом о закупу или власништву станбеног

простора у Босни и Херцеговини, д) другом одговарајућом документацијом на основу

које се може разумно закључити о осигураном смјештају у БиХ.

(2) Изузетно, у оправданим случајевима, странац може бити ослобођен од прилагања документације о осигураном смјештају, ако докаже да има довољно финансијских средстава за трошкове смјештаја.

Члан 12. (Средства за трошкове издржавања)

(1) Осигурана средства за трошкове издржавања током боравка у БиХ и за повратак у државу из које странац долази или за путовање у трећу државу могу се доказивати на један од сљедећих начина: а) позивним писмом, б) новчаним средствима у готовини, у домаћој или

страној конвертибилној валути, ц) средствима безготовинског плаћања (путнички

чекови, кредитне картице и др.) општеприхваће-ним од банкарског система БиХ или средства које омогућује подизање новца у БиХ или гаранције

банке из БиХ која признаје безготовинске видове плаћања које странац посједује, уз услов да није ријеч о краткорочним уплатама већих износа с циљем лажног приказивања стварног финан-сијског стања (кредибилитета),

д) посједовањем доказа о уплаћеном смјештају или организованом путовању,

е) одговарајућом потврдом о редовним приходима подносиоца захтјева или лица које га је дужно законски издржавати,

(2) Сматра се да странац који има радну дозволу у БиХ задовољава услове који се односе на посједовање средстава за издржавање.

Члан 13. (Средство путовања и намјера повратка)

(1) Документација којом се доказује средство путовања и повратак у матичну земљу може бити: а) повратна путна карта, б) саобраћајна и возачка дозвола, ако се путује

путничким возилом, ц) потврда о запослењу, школовању, или друга

потврда о социјалном, односно професионалном статусу.

(2) Документација која омогућује процјену намјера повратка подносиоца захтјева за издавање визе у државу из које долази, односно могућност уласка у трећу земљу, може се доказивати: а) посједовањем резервације путне карте за наставак

путовања, повратак или кружно путовање, б) посједовањем новчаних средстава у земљи

боравишта (банковна потврда), потврдом о сталним изворима прихода у земљи поријекла или земљи полазног одредишта,

ц) потврдом о запослењу, о упућивању на службени пут у БиХ, кориштењу годишњег одмора, пензионерском статусу, доказом о школском распусту за дјецу,

д) потврдом о власништву некретнина, е) документима који доказују интегрисаност у земљи

боравишта, породичне везе, професионални статус и сл.

Члан 14. (Средства за здравствену заштиту)

(1) Осигурање средстава за здравствену заштиту може се доказивати позивним писмом или путним здравственим осигурањем, које може бити појединачно или колективно.

(2) Подносилац захтјева за издавање визе дужан је склопити путно здравствено осигурање с осигура-вајућим друштвом у држави боравка, а ако то није могуће, треба затражити путно здравствено осигурање у другој држави.

(3) Физичко или правно лице из Босне и Херцеговине, које позива подносиоца захтјева може у његову корист склопити уговор о путном здравственом осигурању с осигуравајућим друштвом из Босне и Херцеговине.

(4) Најмања уговорена осигурана сума мора бити у вриједности од 30.000 еура.

(5) Евентуална потраживања према осигуравајућим дру-штвима морају бити наплатива у Босни и Херцеговини.

Члан 15. (Позивно писмо)

(1) Странац који сврху боравка, осигурани смјештај, посједовање средстава за трошкове издржавања и здравствене заштите у БиХ доказује позивним писмом,


дужан је уз захтјев за издавање визе приложити оригинално позивно писмо.

(2) Изузетно, у оправданим случајевима, странац може уз захтјев за издавање визе приложити фотокопију позивног писма, уколико је оригинални примјерак депонован у МИП БиХ, о чему је ДКП БиХ посредством МИП БиХ службено обавијештено.

Члан 16. (Судски или други службени позив)

(1) Странац који долази у БиХ на судски или други службени позив овлаштеном службенику ДКП БиХ ставља на увид оригинални позив, а уз захтјев за издавање визе прилаже његову копију и обавијештење позиваоца, која садржи: а) податке о странцу: име и презиме, датум и мјесто

рођења, држављанство, број путне исправе, мјесто издавања и рок важности путне исправе;

б) сврху доласка, ц) период у којем ће странац боравити у БиХ, д) податке о смјештају странца у БиХ, е) податке о томе ко сноси трошкове боравка

странца у БиХ, ф) име и презиме, дужност (положај, радно мјесто),

адресу и број телефона лица за контакт, од којег се могу добити релевантна обавијештења о странцу.

(2) Изузетно, у оправданим случајевима, странац може уз захтјев за издавање визе приложити фотокопију судског или службеног позива из претходног става овог члана, без стављања његовог оригинала на увид овлаштеном службенику ДКП БиХ, уколико је оригинални примјерак или овјерена копија депонована у МИП БиХ, о чему је ДКП БиХ посредством МИП БиХ службено обавијештено.

Члан 17. (Вјеродостојност исправа)

(1) Документација која се прилаже уз захтјев за издавање визе, изузимајући путну исправу, у тренутку подношења захтјева не може бити старија од три (3) мјесеца.

(2) Изузетно, ако овлаштени службеник може недвосми-слено утврдити истинитост података наведених у документацији, може прихватити и документацију која је старија од три (3) мјесеца.

(3) Ако овлаштени службеник не може недвосмислено утврдити вјеродостојност документације из става 1. овог члана, може затражити њену надовјеру.

Члан 18. (Превод)

Ако овлаштени службеник, због језика или писма на којем је исправа издата, није у могућности недвосмислено утврдити садржај документације која прати захтјев за издавање визе, може затражити прилагање њеног овјереног превода на један од језика у службеној употреби у БиХ, енглески или француски језик, према избору странца који подноси захтјев.

Члан 19. (Провјера података наведених у захтјеву)

(1) Одговори на питања у обрасцу захтјева за издавање визе морају бити тачни, потпуни и досљедни.

(2) Трајање боравка који се тражи мора одговарати сврси боравка, те у цјелини мора бити оправдано приложеном документацијом.

Члан 20. (Путна исправа)

(1) Овлаштени службеник у ДКП БиХ, на начин уређен међународноправном праксом, провјерава да ли је страна путна исправа на коју се тражи издавање визе уредна и важећа, да ли је комплетна и вјеродостојна документација приложена уз захтјев за издавање визе, те да ли постоје законске сметње за издавање визе.

(2) Под уредном страном путном исправом, подразумијева се да није оштећена, преправљена, кривотворена или лажна, да садржи све назначене листове и да су подаци у њој читко написани, да нема мрља или трагова брисања података, да фотографија вјерно показује њеног носиоца и да су евентуалне исправке извршене од овлаштеног органа и овјерене печатом и потписом.

(3) Под важећом страном путном исправом подразумијева се да је исту издао овлаштени орган, да даје право повратка у земљу која ју је издала или право уласка у трећу земљу, те да је њен рок важења дужи од важења визе коју странац тражи - минимално 3 (три) мјесеца.

(4) У случају да је сврха путовања транзит, путна исправа мора бити ваљана за улазак у земљу одредишта, односно за прву сљедећу земљу у коју се улази из Босне и Херцеговине и, ако је потребно, у њу мора бити унесена виза те државе.

Члан 21. (Интервју)

(1) Овлаштени службеник обавља интервју са подносиоцем захтјева за издавање визе како би се утврдиле све чињенице релевантне за одлучивање о захтјеву. На основу обављеног интервјуа, овлашћени службеник одлучује о захтјеву за издавање визе, у складу са чланом 23. овог Правилника.

(2) Овлаштени службеник сачињава забиљешку о обављеном интервјуу.

(3) Изузетно од одредби претходних ставова овог члана, интервју са подносиоцем захтјева за издавање визе не обавља се у случајевима предвиђеним чланом 4. став 4. овог Правилника.

Члан 22. (Одлучивање о захтјеву)

(1) Одлуку о захтјеву за издавање визе овлаштени службеник доноси на основу расположивих чињеница и доказа и њихове слободне процјене, свих заједно и сваког појединачно, као и у њиховој међусобној вези, имајући при томе нарочито у виду безбједоносни аспект, миграциону политику и обавезу спречавања незаконитих миграција.

(2) Ако постоји основана сумња у вјеродостојност прило-жених исправа или у истинитост њихова садржаја, или у поузданост изјава странца датих током разговора у вези његова боравка или намјере повратка, овлашћени службеник ће одбити захтјев.

Члан 23. (Допуна захтјева)

(1) У случају да се током поступка оцијени како је захтјев за издавање визе потребно допунити додатним исправама, подносилац захтјева обавјештава се на одговарајући начин и одређује му се рок од петнаест (15) дана у којем је дужан употпунити захтјев.

(2) Ако подносилац захтјева у датом року не допуни захтјев, сматра се да је одустао од захтјева, о чему се саставља забиљешка у спис предмета и предмет се закључује.


Члан 24. (Сагласност)

(1) Када је захтјев сходно члану 31. став 3. Закона прослијеђен на претходну сагласност, виза се може издати тек након добивене сагласности.

(2) У случају прибављене сагласности, овлаштени службе-ник одлучује хоће ли издати визу на основу приложене документације и обавјештења, у сваком конкретном случају.

Члан 25. (Рок)

(1) Рок за рјешавање по захтјеву за издавање визе је 15 (петнаест) дана, од дана подношења захтјева.

(2) У рок из става 1. овог члана не урачунава се вријеме за допуну захтјева из члана 23. Правилника.

Члан 26. (Унос података у образац визе и њено важење)

(1) На обрасцу наљепнице визе, који је прописан одредбама Правилника о уласку и боравку странаца (Образац број 2), подаци се уносе електронски и садрже: а) назив ДКП БиХ које издаје визу, б) име и презиме странца, ц) број путне исправе, д) пол странца, е) датум рођења, ф) ознаку земље која је издала путну исправу, г) тип визе, х) број улазака, и) период важења визе, ј) дужину боравка, к) број лица уписаних у путну исправу који путују

заједно са њеним носиоцем. (2) Испод рубрике којом је означено важење визе уноси се

износ наплаћене конзуларне таксе за визу или ознака "ГРАТИС" ако је виза издата без наплате таксе.

(3) Тип визе обиљежава се великим словом у складу са чланом 28. Закона. У продужетку се уписује број лица уписаних у путну исправу, уколико путују заједно са носиоцем путне исправе.

(4) Број одобрених дана за боравак у БиХ, који може бити једнак или мањи од периода важења визе за БиХ уноси се поред датума важења визе.

(5) Ако је број одобрених дана мањи од период важења визе за БиХ, странац може ући у БиХ било који дан у период важења визе, али земљу мора напустити најкасније на дан истека броја одобрених дана.

(6) Уколико је од датума уласка странца у земљу до датума истека важења визе остао краћи временски период од броја одобрених дана, странац мора напустити земљу прије истека важења визе.

(7) Виза важи за раздобље од 00.00 сати датума који је уписан као почетак рока важности до 24.00 сати датума који је уписан као завршетак.

(8) На дан истека важења визе није могуће ући у БиХ. (9) Изузетно од става 1. овог члана, ако то захтијевају

хуманитарни разлози, национални интерес или међуна-родне обавезе БиХ, виза се у случају техничких потешкоћа узрокованих вишом силом може унијети на обрасцу визе испуњеном руком. На ручно попуњеном обрасцу наљепнице визе није дозвољено вршити било какве измјене. Овлашћени службеник је обавезан сачинити службену

забиљешку о ручном попуњавању визе и одмах обавијестити МВП.

Члан 27. (Поништавање попуњеног обрасца визе)

(1) На наљепници (обрасцу) визе не смије се ништа мијењати. Ако је до грешке дошло приликом попуњавања образац се мора поништити.

(2) Виза се поништава тако да се преко наљепнице визе унесе отисак штамбиља "ПОНИШТЕНО", преко наљепнице визе повлачи се линија оштрим предметом, а наслов "Виза" прецртава се неизбрисивом тинтом

(3) Испод наљепнице визе уноси се датум поништења, потпис овлаштеног лица и печат тако да потпис и печат обухваћају дио наљепнице визе и дио странице пасоша.

(4) Штамбиљ из става 2. овог члана правоугаоног је облика, величине 70 x 30 мм, садржи ријеч "ПОНИ-ШТЕНО", на српском, босанском, односно хрватском и енглеском или француском језику.

Члан 28. (Унос визе у путну исправу)

(1) Након што је наљепница визе правилно попуњена, уноси се у у прву слободну страницу путне исправе предвиђену за унос визе, на којој не смије бити штамбиљ или нека друга ознака.

(2) Наљепница визе се лијепи тако да су њен лијеви и дољи руб (машински читљива зона) поравнани уз спољну ивицу странице путне исправе.

(3) Наљепница визе овјерава се потписом шефа ДКП БиХ и малим, округлим печатом ДКП БиХ. Потпис и печат се стављају са десне стране, изван машински читљиве зоне, тако да обухватају и дио наљепнице визе и дио странице путне исправе, а да при томе не прекривају унесене податке у зони с рубрикама.

(4) Одредбе овог члана на одговарајући начин се примјењују и кад се наљепница визе уноси у образац за уношење визе из Додатка 1. овоме Правилнику.

(5) Подаци о издатој визи уносе се у ЦБПС у складу са проведбеним прописом који уређује ЦБПС.

Ц) ПОСТУПАЊЕ КОД ОДБИЈАЊА ЗАХТЈЕВА ЗА ИЗДАВАЊЕ ВИЗЕ

Члан 29. (Одбијање захтјева за визу)

Захтјев за издавање визе ће се одбити ако: а) постоје разлози из члана 39. став 1. Закона, б) странац је у транзиту и не испуњава услове за

улазак у трећу државу, ц) постоји оправдана сумња да боравак странца неће

бити кориштен у намјеравану сврху или оправдани разлог за неиздавање визе заснован на другим одредбама Закона или другог важећег прописа.

Члан 30. (Обавјештење о одбијању визе)

(1) Одлука о одбијању визе и разлозима на којима је заснована достављају се подносиоцу захтјева на обрасцу из Додатка 2. овоме Правилнику.

(2) Подносилац захтјева потписом потврђује пријем одлуке на примјерку који задржава ДКП БиХ, након чега се овај примјерак одлуке одлаже у спис предмета.

(3) Изузетно, ако странка није доступна, а претходно је затражила доставу обавјештења електронским путем, достава се обавља електронским путем, у складу са чланом 73. Закона о управном поступку (Службени гласник БиХ број 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

(4) Подаци о одбијеној визи уносе се у ЦБПС у складу са проведбеним прописом који уређује ЦБПС.


Члан 31. (Жалба на одлуку о одбијеној визи)

(1) Жалба на одлуку о одбијању визе је допуштена и може се поднијети МИП БиХ путем ДКП БиХ у року од 15 дана од датума уручења одлуке.

(2) Жалба из става 1. овог члана подноси се искључиво у писаном облику, на српском, босанском или хрватском језику, а изузетно може се уложити и на енглеском или француском језику ако у држави приматељици нема овлаштеног судског тумача за језике који су у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

(3) Приликом подношења жалбе наплаћује се такса у складу са законским прописом који уређује ову област.

Члан 32. (Поступање по жалби)

(1) ДКП БиХ по запримљеној жалби провјерава да ли је она допуштена, благовремена и да ли је поднесена од стране овлаштеног лица.

(2) Ако жалба није допуштена, благовремена или није поднесена од стране овлаштене особе, ДКП БиХ ће је рјешењем одбацити.

(3) Допуштену, благовремену и жалбу коју је поднијело овлаштено лице, ДКП БиХ на надлежно рјешавање доставља МИП БиХ, уз изјашњење о проведеном поступку и фотокопију предмета.

Д) ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ИЗДАВАЊА ВИЗА

Члан 33. (Издавање визе у случају постојања посебних разлога)

(1) Изузетно од члана 9. овог Правилника виза из члана 39. став 2. Закона може се издати странцу ако: а) долази на позив суда или државног органа Босне и

Херцеговине, б) постоје хуманитарни разлози (хитна медицинска

помоћ, даровање органа, непредвиђени догађај код чланова уже породице или други оправдани случајеви из чијих околности се може закључити да су хуманитарног карактера),

ц) постоје разлози више силе (ратни сукоби, природ-на или друга елементарна непогода, промјена лета у ваздушном саобраћају или промјена у другим врстама саобраћаја до које дође ради објективних разлога узрокованих временским условима, штрајком и сл.) и

д) постоје други нарочито оправдани разлози. (2) Виза из става 1. овог члана, може се издати само уз

претходну сагласност МИП БиХ.

Члан 34. (Издавање визе носиоцу дипломатске или службене путне

исправе) (1) Ако носилац дипломатске или службене путне исправе

путује службено и посједује одговарајући позив или молбу: а) државног тијела БиХ, б) међународне организације, ц) министарства иностраних послова стране државе, д) страног дипломатско-конзуларног представни-

штва акредитованог у БиХ, ослобођен је обавезе прилагања исправа из члана 7.

став 1. тачка ц) и д) овог Правилника. (2) Носиоцу дипломатске или службене путне

исправе, виза се на начин описан у претходном ставу овог члана може издати и када приватно путује у БиХ на захтјев упућен нотом министар-ства иностраних послова стране државе или

дипломатско-конзуларног представништва државе лица за коју се тражи издавање визе.

Члан 35. (Издавање визе странцу који долази на службу у БиХ)

(1) Странцима који долазе на дужност у својству члана: а) дипломатске мисије или конзуларне канцеларије

акредитованог у БиХ, б) организације Уједињених нација и других

специјализованих установа Уједињених нација акредитованих у БиХ,

ц) међународних организација акредитованих у БиХ, и члановима њихових породица, те члановима заједничког домаћинства, односно свим лицима обухваћеним Правилником о условима и начину издавања посебних идентификационих докуме-ната (идентификационе карте) по основу службе у дипломатским и конзуларним представништвима и представништвима међународних организација у БиХ, издаје се виза за краткорочни боравак (Виза Ц).

(2) Виза из става 1. овог члана издаје се на захтјев упућен нотом односног министарства иностраних послова или дипломатско-конзуларног представништва акредитова-ног у БиХ.

(3) Лица из става 1. овог члана ослобођена су обавезе прилагања документације из члана 7. став 1. тачка ц) и д) овог Правилника.

(4) Виза из става 1. овог члана издаје се за једно путовање, с роком важности од једног (1) до три (3) мјесеца, зависно о удаљености земље из које лице долази.

(5) Виза из става 1. овог члана може се издати само уз претходну сагласност МИП БиХ.

Е) ТЕХНИЧКА ПИТАЊА О ЧУВАЊУ ПРЕДМЕТА ЗАХТЈЕВА ЗА ИЗДАВАЊЕ ВИЗА И ЕВИДЕНЦИЈАМА

Члан 36. (Предмети захтјева за издавање визе)

(1) Предмет захтјева за издавање визе садржи: а) испуњени образац захтјева за издавање визе с

фотографијом подносиоца захтјева и ознаком броја под којом је предмет заведен у електронску евиденцију за обраду захтјева за издавање визе,

б) фотокопију путне исправе странца (страница са личним подацима, странице са свим унесеним визама које су у року важности, односно дозволом боравка, странице с евентуално претходно изда-ним БиХ визама, странице с посебним ознакама - ознака забране уласка у треће земље и др.),

ц) приложену документацију или фотокопије приложене документације,

д) доказ о уплаћеној конзуларној такси, е) копију издате визе, ф) ако је потребно, друге акте везане уз предмет.

(2) О усменим изјавама странке и другим битним радњама у поступку које нису евидентиране одговарајућом документацијом, овлаштени службеник ставља забиљешку у спис предмета.

Члан 37. (Закључивање предмета)

Предмет захтјева за издавање визе закључује се: а) кад је проведен поступак, виза је издата и странцу

је уручена путна исправа, б) кад је проведен поступак и виза је одбијена, а

странац обавијештен о разлозима одбијања визе и протекао је рок за жалбу,


ц) кад је проведен поступак и виза је одбијена, странац је поднио жалбу и она је одбијена,

д) ако се странац у року од петнаест (15) дана од дана пријема обавјештења није одазвао позиву на разговор или за допуном захтјева,

е) ако странац одустане од захтјева, ф) ако је проведен поступак и виза се може издати, а

подносилац захтјева, након што је обавјештен о року од тридесет (30) дана у којем је дужан преузети визу, пропусти то учинити без посебно оправданог разлога.

Члан 38. (Централна база података о странцима)

(1) Збирка података о захтјевима за издавање виза води се у информационом систему - ЦБПС, на начин утврђен чланом 145. Закона и другим прописима којима се уређује област централне евиденције и размјене података.

(2) У ДКП БиХ води се посебна збирка података о примљеним, издатим и поништеним наљепницама (обрасцима) виза.

Ф) ПРИЈЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39. (Додаци)

Додаци 1. и 2. штампани су уз овај Правилник и чине његов саставни дио.

Члан 40. Даном ступања на снагу овог Правилника престаје

важити Правилник о поступању код издавања виза у дипломатско-конзуларним представништвима Босне и Херцеговине и техничким питањима услова издавања аеродромске транзитне визе (Виза А) и транзитне визе (Виза Б) ("Службени гласник БиХ" број 26/09).

Члан 41. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 08/2-2-30-156/13 01. јула 2013. године

СарајевоМинистар





Na osnovu člana 33. stav 6., člana 44. stav 5. i člana 159.

stav 2. i 3. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12), člana 4. i 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13) i člana 16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), nakon pribavljenog mišljenja Ministarstva sigurnosti BiH, ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, donosi

PRAVILNIK O IZDAVANJU KRATKOROČNE VIZE (VIZA "C") I AERODROMSKE TRANZITNE VIZE (VIZA "A") U

DIPLOMATSKO KONZULARNIM PREDSTAVNIŠTVIMA BOSNE I HERCEGOVINE

A) OPŠTE ODREDBE

Član 1. (Predmet Pravilnika)

(1) Ovim Pravilnikom se propisuje postupak izdavanja kratkoročne vize (viza "C") i izdavanja aerodromske tranzitne vize (viza "A") strancima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: DKP BiH).

(2) Odredbe ovog Pravilnika primjenjuju se i na postupanje DKP BiH prilikom rješavanja i svih drugih pitanja od značaja za izdavanje viza u slučajevima koji nisu obuhvaćeni posebnim propisom.

Član 2. (Ovlašteni službenik)

(1) Službena lica koja u DKP BiH provode postupke predviđene ovim Pravilnikom su ovlaštene diplomate i zaposlenici (u daljem tekstu: ovlašteni službenik) Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: MVP BiH), raspoređeni na rad u DKP BiH.

(2) MVP BiH će donijeti posebno Uputstvo o određivanju ovlaštenih službenika za obavlje poslova iz prethodnog stava u skladu sa uslovima i kriterijima utvrđenim za rad na Centralnoj bazi podataka o strancima (u daljem tekstu: CBPS).

(3) U slučaju odsutnosti ovlaštenog službenika, šef DKP BiH privremeno određuje drugog diplomatu, odnosno zaposlenika, koji će obavljati poslove iz stava 1. ovog člana, a privremeno ovlaštenje dodjeljuje mu se u skladu sa Uputstvom iz prethodnog stava.

Član 3. (Nadležnost)

(1) Stranac zahtjev za izdavanje vize podnosi u nadležnom DKP BiH, prema mjestu svog boravišta u inostranstvu.

(2) Stranac zahtjev za izdavanje vize može podnijeti i u drugom DKP BiH, kada se za to ukaže potreba iz razloga hitnosti, pogodnosti za stranku ili u drugim opravdanim razlozima.

B) POSTUPANJE KOD IZDAVANJA VIZA U DKP BiH

Član 4. (Podnošenje zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Prilikom ličnog podnošenja zahtjeva za izdavanje vize, ovlašteni službenik DKP BiH neposredno utvrđuje identitet stranca.

(2) Podnosilac zahtjeva za izdavanje vize obavezan je prilikom podnošenja zahtjeva za vizu dati lične podatke kao i biometrijske podatke (fotografiju, otiske prstiju, potpis), kada se za to stvore uslovi.

(3) Ovlašteni službenik će po službenoj dužnosti provjeriti legalnost boravka podnosioca zahtjeva na konzularnom području tog DKP-a i u slučaju opravdane sumnje u legalan boravka istog, zahtjev će odbaciti.

(4) Izuzetno, DKP BiH mogu prihvatiti zahtjev za izdavanje vize podnesen bez ličnog prisustva podnosioca zahtjeva, ukoliko podnosilac zahtjeva lično pristupi u konzularni ured Bosne i Hercegovine na čelu sa počasnim konzulom, koji djeluje u mjestu njegovog boravka ili u neposrednoj blizini, radi provjere identiteta uvidom u javnu ispravu, u slučaju kada je MVP BiH dalo ovlaštenje počasnom konzulu Bosne i Hercegovone za provjeru identiteta podnosioca zahtjeva, kao i u slučajevima koji se odnose na: a) nosioce diplomatskih i službenih pasoša/putnih

isprava, odnosno nosioce Laissez-Passer Organizacije Ujedinjenih naroda (u daljnjem tekstu: OUN),

b) izdavanje vize zatraženo notom odnosnog ministar-stva vanjskih poslova ili diplomatsko-konzularnog predstavništva strane zemlje, OUN-a odnosno njene specijalizovane agencije ili druge međunarodne organizacije,

c) izdavanje vize članovima nacionalnih sportskih selekcija stranih država, članovima sportskih klubova i udruženja koji sudjeluju na zvaničnim sportskim takmičenjima u Bosni i Hercegovini u organizaciji međunarodnih sportskih saveza,

d) izdavanje vize članovima kulturno-umjetničkih društava, ansambala, horova, grupa i sl. za sudjelo-vanje na kulturno-zabavnim manifestacijama u Bosni i Hercegovini, kada isti dolaze po pozivu uglednih kulturno-umjetničkih institucija iz Bosne i Hercegovine,

e) provjereno vjerodostojne osobe i ugledne poslovne ili javne ličnosti iz oblasti privrede, politike, nauke, kulture i sporta,

f) licu s invaliditetom, koja ne može lično pristupiti u DKP BiH, a priložen je dokaz o invalidnosti,

g) ako je takav način podnošenja zahtjeva uređen bilateralnim međunarodnim ugovorom.

Član 5. (Obrazac zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Zahtjev za izdavanje vize podnosi se na obrascu zahtjeva za izdavanje vize (u daljem tekstu: Obrazac), koji je propisan Pravilnikom o ulasku i boravku stranaca, najranije devedeset (90), a najkasnije sedam (7) dana prije datuma namjeravanog putovanja.

(2) Obrazac u DKP BiH mora biti dostupan na službenom jeziku/jezicima Bosne i Hercegovine i države primateljice.

(3) Obrazac se popunjava latiničnim ili ćiriličnim pismom, velikim štampanim slovima, a stranac ga je dužan vlastoručno potpisati.

Član 6. (Maloljetne i druge poslovno nesposobne osobe)

(1) Za maloljetne, odnosno poslovno nesposobne osobe, zahtjev za izdavanje vize podnosi zakonski zastupnik ili staratelj i uz zahtjev prilaže: a) izvod iz matične knjige rođenih maloljetnog stranca,

ako su roditelji zakonski zastupnici, ili b) odluku nadležnog tijela o usvojenju, odnosno

starateljstvu. (2) Za stranca iz stava 1. ovog člana, koji putuje bez pratnje

zakonskog zastupnika ili staratelja, uz zahtjev za izdavanje vize prilaže se ovjerena saglasnost zakonskog zastupnika ili staratelja, koja sadrži: a) lične podatke o zakonskom zastupniku ili staratelju,


b) svrhu i razdoblje boravka, c) period boravka, d) razdoblje na koje se izdaje saglasnost, e) potpis zakonskog zastupnika ili staratelja.

(3) Saglasnost iz stava 2. ovog člana mora biti sačinjena na jednom od jezika u službenoj upotrebi u BiH, engleskom ili francuskom jeziku ili priložena na drugom jeziku uz prijevod i ovjeru od ovlaštenog sudskog tumača, a ukoliko nije lično data pred ovlaštenim službenikom DKP-a BiH, potpis zakonskog zastupnika ili staratelja mora biti ovjeren od strane nadležnog tijela.

(4) Izuzetno, ako maloljetni stranac ili stranac lišen poslovne sposobnosti putuje u sklopu veće skupine u svrhu učešća na kulturnim, obrazovnim ili sportskim manifestacijama ili iz humanitarnih razloga, a zahtjev iz razloga navedenih u članu 4. ovoga Pravilnika nije bilo moguće podnijeti u zemlji uobičajenog boravišta zakonskog zastupnika, zahtjev za vizu može podnijeti odgovorna osoba u pratnji uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije.

Član 7. (Opštii uslovi za izdavanje vize)

(1) Uz uredno popunjen zahtjev za izdavanje vize stranac je dužan priložiti: a) putnu ispravu, b) jednu fotografiju u boji, veličine 35x45 mm, koja

vjerno prikazuje nosioca putne isprave, c) isprave kojim dokazuje svrhu boravka u Bosni i

Hercegovini, osigurani smještaj i sredstva za izdržavanje tokom boravka u Bosni i Hercegovini i za povratak u matičnu državu ili za putovanje u treću državu, sredstvo putovanja, namjeru povratka u zemlju iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju i osiguranu zdravstvenu zaštitu.

d) ispravu o uplati konzularne takse. (2) Fotografija iz stava 1.b) ovog člana mora udovoljavati

sljedećim uslovima: a) Osobu mora prikazivati s neutralnim izrazom lica,

otvorenih očiju i zatvorenih usta na frontalnoj snimci, b) Izuzetno, slijepe osobe koje nose tamne naočale mogu

priložiti fotografije na kojima su fotografisane s tamnim naočalama,

c) Na fotografiji osobe koja zbog vjerskih ili medicin-skih razloga nosi pokrivalo za glavu moraju se vidjeti obrazi, brada i čelo,

d) Dijete na fotografiji mora biti samo, a lice mu mora biti u potpunosti vidljivo i oči otvorene,

e) Na fotografiji glava osobe (od vrha brade do tjemena) mora zauzimati oko 2/3 fotografije, ali ne smije biti viša od 36 mm. Glava na fotografiji mora biti centrirana u središtu fotografije.

f) Fotografija mora biti izrađena na visokokvalitetnom sjajnom i glatkom papiru bez površinske strukture, s visokom kvalitetom štampe. Pozadina mora biti jednobojno svijetla, bez uzoraka i s dovoljnim kontrastom prema licu i kosi.

(3) Izuzetno, osobe koje hitno putuju iz opravdanih razloga mogu priložiti fotografiju koja ne udovoljava uslovima iz stava 2. e) i f) ovog člana.

(4) Ako je zahtjev dopušten u skladu sa članom 33. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu (u daljem tekstu: Zakon), on se zaprima i podaci o zahtjevu se unose u CBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uredjuje CBPS.

Član 8. (Prijemni štambilj)

(1) Prilikom zaprimanja zahtjeva za izdavanje vize, na kopiju zahtjeva unosi se prijemni štambilj DKP BiH, kojim se potvrđuje da je zahtjev za izdavanje vize dopušten.

(2) Prijemni štambilj iz stava 1. ovog člana je pravougaonog oblika, veličine 40 x 15 mm i sadrži: a) naziv DKP BiH i ime grada u kojem se nalazi DKP

BiH, b) prostor za oznaku vrste zatražene vize i tekst "viza

BiH", c) prostor za upis datuma.

Član 9. (Dokumentacija koja se prilaže uz zahtjev za izdavanje vize)

(1) Podnosilac zahtjeva za izdavanje vize za kratkoročni boravak (Viza C) prilaže dokumentaciju kojom se dokazuje: a) svrha boravka u Bosni i Hercegovini, b) osigurani smještaj u Bosni i Hercegovini, c) osigurana sredstva za izdržavanje tokom boravka u

Bosni i Hercegovini, za povratak u matičnu državu ili za putovanje u treću državu,

d) sredstvo putovanja i namjera povratka u državu iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju i

e) osigurana zdravstvena zaštita. (2) Podnosilac zahtjeva za izdavanje aerodromsko-tranzitne

vize (Viza A) prilaže dokumentaciju kojom se dokazuje nastavak putovanja u konačno odredište nakon namjera-vanog aerodromskog tranzita i informacije na osnovi kojih se može procijeniti namjera podnosioca da ne uđe na područje Bosne i Hercegovine.

(3) Broj i vrsta dokumentacije iz prethodnih stavova ovog člana ovisi o mogućem riziku od nezakonitih migracija i o okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.

Član 10. (Svrha boravka)

(1) Svrha boravka kojom se opravdava izdavanje vize za kratkoročni boravak (Viza C) može se dokazivati sljedećom dokumentacijom: a) pozivnim pismom, b) zamolbom stranog diplomatsko-konzularnog pred-

stavništva akreditiranog u državi primateljici, c) zamolbom ministarstva nadležnog za vanjske poslove

države primateljice, d) sudskim ili drugim službenim pozivom kojim se

stranac poziva u pravnom postupku koji se vodi u BiH,

e) službenim pozivom na takmičenje, upućenim od strane nacionalnih sportskih udruženja organizovanih na državnom nivou ili Olimpijskog komiteta BiH, za učesnike međunarodnog sportskog takmičenja u BiH i osobe u njihovoj pratnji po službenoj dužnosti (treneri, masažeri, medicinsko osoblje, rukovodni radnici sportskog udruženja ili kluba),

f) dokumentom o uplaćenom turističkom aranžmanu, uplaćenom hotelskom ili drugom smještaju, organizovanom turističkom putovanju i sl.

(2) Pored dokumenata iz stava 1. svrha boravka može se po potrebi dodatno dokazivati i sljedećim dokumentima: a) izvodom iz matične knjige rodjenih ili vjenčanih, ako

je riječ o članu uže porodice bosansko-hercegovačkog državljanina,

b) potvrdom organizatora u kojoj se potvrđuje da je podnosilac zahtjeva član službene delegacije koja na


poziv strane vlade ili međunarodne organizacije putuje u Bosnu i Hercegovinu radi učešća na konfere-ncijama, sastancima, savjetovanjima, pregovorima ili programskim razmjenama, uz fotokopiju službenog poziva

c) potvrdom o prijemu na obrazovnu ustanovu u svrhu pohađanja stručnih ili teorijskih kurseva, kratko-trajnog stručnog obrazovanja ili obuke,

d) dokumentom o rezervaciji/uplaćenom vezu plovila u Bosni i Hercegovini ili dokumentom o uplaćenom Charteru,

e) službenom ispravom zdravstvene ustanove kojom se potvrđuje potreba zdravstvene zaštite u toj ustanovi i dokazom o dovoljnim novčanim sredstvima za plaćanje liječenja,

f) drugom odgovarajućom dokumentacijom na osnovu koje se može razumno zaključiti o svrsi i uslovima namjeravanog boravka u BiH.

Član 11. (Smještaj)

(1) Osigurani smještaj može se dokazivati sljedećom dokumentacijom: a) pozivnim pismom, b) odgovarajućom potvrdom iz člana 10.f) ovog

Pravilnika, c) dokazom o najmu ili vlasništvu stanbenog prostora u

Bosni i Hercegovini, d) drugom odgovarajućom dokumentacijom na osnovu

koje se može razumno zaključiti o osiguranom smještaju u BiH.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može biti oslobođen od prilaganja dokumentacije o osiguranom smještaju, ako dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za troškove smještaja.

Član 12. (Sredstva za troškove izdržavanja)

(1) Osigurana sredstva za troškove izdržavanja tokom boravka u BiH i za povratak u državu iz koje stranac dolazi ili za putovanje u treću državu mogu se dokazivati na jedan od sljedećih načina: a) pozivnim pismom, b) novčanim sredstvima u gotovini, u domaćoj ili stranoj

konvertibilnoj valuti, c) sredstvima bezgotovinskog plaćanja (putnički čekovi,

kreditne kartice i dr.) općeprihvaćenim od bankarskog sistema BiH ili sredstva koje omogućuje podizanje novca u BiH ili garancije banke iz BiH koja priznaje bezgotovinske vidove plaćanja koje stranac posjeduje, uz uslov da nije riječ o kratkoročnim uplatama većih iznosa s ciljem lažnog prikazivanja stvarnog finansijskog stanja (kredibiliteta),

d) posjedovanjem dokaza o uplaćenom smještaju ili organizovanom putovanju,

e) odgovarajućom potvrdom o redovnim prihodima podnosioca zahtjeva ili osobe koja ga je dužna zakonski izdržavati,

(2) Smatra se da stranac koji ima radnu dozvolu u BiH zadovoljava uslove koji se odnose na posjedovanje sredstava za izdržavanje.

Član 13. (Sredstvo putovanja i namjera povratka)

(1) Dokumentacija kojom se dokazuje sredstvo putovanja i povratak u matičnu zemlju može biti: a) povratna putna karta,

b) saobračajna i vozačka dozvola, ako se putuje putničkim vozilom,

c) potvrda o zaposlenju, školovanju, ili druga potvrda o socijalnom, odnosno profesionalnom statusu.

(2) Dokumentacija koja omogućava procjenu namjera povratka podnosioca zahtjeva za izdavanje vize u državu iz koje dolazi, odnosno mogućnost ulaska u treću zemlju, može se dokazivati: a) posjedovanjem rezervacije putne karte za nastavak

putovanja, povratak ili kružno putovanje, b) posjedovanjem novčanih sredstava u zemlji boravišta

(bankovna potvrda), potvrdom o stalnim izvorima prihoda u zemlji porijekla ili zemlji polaznog odredišta,

c) potvrdom o zaposlenju, o upućivanju na službeni put u BiH, korištenju godišnjeg odmora, penzionerskom statusu, dokazom o školskom raspustu za djecu,

d) potvrdom o vlasništvu nekretnina, e) dokumentima koji dokazuju integriranost u zemlji

boravišta, porodične veze, profesionalni status i sl.

Član 14. (Sredstva za zdravstvenu zaštitu)

(1) Osiguranje sredstava za zdravstvenu zaštitu može se dokazivati pozivnim pismom ili putnim zdravstvenim osiguranjem, koje može biti pojedinačno ili kolektivno.

(2) Podnosilac zahtjeva za izdavanje vize dužan je sklopiti putno zdravstveno osiguranje s osiguravajućim društvom u državi boravka, a ako to nije moguće, treba zatražiti putno zdravstveno osiguranje u drugoj državi.

(3) Fizičko ili pravno lice iz Bosne i Hercegovine, koje poziva podnosioca zahtjeva može u njegovu korist sklopiti ugovor o putnom zdravstvenom osiguranju s osiguravajućim društvom iz Bosne i Hercegovine.

(4) Najmanja ugovorena osigurana svota mora biti u protuvrijednosti od 30.000 eura.

(5) Eventualna potraživanja prema osiguravajućim društvima moraju biti naplativa u Bosni i Hercegovini.

Član 15. (Pozivno pismo)

(1) Stranac koji svrhu boravka, osigurani smještaj, posjedo-vanje sredstava za troškove izdržavanja i zdravstvene zaštite u BiH dokazuje pozivnim pismom, dužan je uz zahtjev za izdavanje vize priložiti originalno pozivno pismo.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može uz zahtjev za izdavanje vize priložiti fotokopiju pozivnog pisma, ukoliko je originalni primjerak deponovan u MVP BiH, o čemu je DKP BiH posredstvom MVP BiH službeno obaviješteno.

Član 16. (Sudski ili drugi službeni poziv)

(1) Stranac koji dolazi u BiH na sudski ili drugi službeni poziv ovlaštenom službeniku DKP BiH stavlja na uvid originalni poziv, a uz zahtjev za izdavanje vize prilaže njegovu kopiju i obavijest pozivaoca, koja sadrži: a) podatke o strancu: ime i prezime, datum i mjesto

rođenja, državljanstvo, broj putne isprave, mjesto izdavanja i rok važnosti putne isprave;

b) svrhu dolaska, c) razdoblje u kojem će stranac boraviti u BiH, d) podatke o smještaju stranca u BiH, e) podatke o tome ko snosi troškove boravka stranca u

BiH,


f) ime i prezime, dužnost (položaj, radno mjesto), adresu i broj telefona osobe za kontakt, od koje se mogu dobiti relevantne obavijesti o strancu.

(2) Izuzetno, u opravdanim slučajevima, stranac može uz zahtjev za izdavanje vize priložiti fotokopiju sudskog ili službenog poziva iz prethodnog stava ovog člana, bez stavljanja njegovog originala na uvid ovlaštenom službeniku DKP BiH, ukoliko je originalni primjerak ili ovjerena kopija deponovana u MVP BiH, o čemu je DKP BiH posredstvom MVP BiH službeno obaviješteno.

Član 17. (Vjerodostojnost isprava)

(1) Dokumentacija koja se prilaže uz zahtjev za izdavanje vize, izuzimajući putnu ispravu, u trenutku podnošenja zahtjeva ne može biti starija od tri (3) mjeseca.

(2) Izuzetno, ako ovlašteni službenik može nedvojbeno utvrditi istinitost podataka navedenih u dokumentaciji, može prihvatiti i dokumentaciju koja je starija od tri (3) mjeseca.

(3) Ako ovlašteni službenik ne može nedvojbeno utvrditi vjerodostojnost dokumentacije iz stava 1. ovog člana, može zatražiti njezinu nadovjeru.

Član 18. (Prijevod)

Ako ovlašteni službenik, zbog jezika ili pisma na kojem je isprava izdata, nije u mogućnosti nedvojbeno utvrditi sadržaj dokumentacije koja prati zahtjev za izdavanje vize, može zatražiti prilaganje njezinog ovjerenog prijevoda na jedan od jezika u službenoj upotrebi u BiH, engleski ili francuski jezik, prema izboru stranca koji podnosi zahtjev.

Član 19. (Provjera podataka navedenih u zahtjevu)

(1) Odgovori na pitanja u obrascu zahtjeva za izdavanje vize moraju biti tačni, potpuni i dosljedni.

(2) Trajanje boravka koji se traži mora odgovarati svrsi boravka, te u cjelini mora biti opravdano priloženom dokumentacijom.

Član 20. (Putna isprava)

(1) Ovlašteni službenik u DKP BiH, na način uređen međunarodno-pravnom praksom, provjerava da li je strana putna isprava na koju se traži izdavanje vize uredna i važeća, da li je kompletna i vjerodostojna dokumentacija priložena uz zahtjev za izdavanje vize, te da li postoje zakonske smetnje za izdavanje vize.

(2) Pod urednom stranom putnom ispravom, podrazumijeva se da nije oštećena, prepravljena, krivotvorena ili lažna, da sadrži sve naznačene listove i da su podaci u njoj čitko napisani, da nema mrlja ili tragova brisanja podataka, da fotografija vjerno pokazuje njezina nosioca i da su eventualne ispravke izvršene od ovlaštenog tijela i ovjerene pečatom i potpisom.

(3) Pod važećom stranom putnom ispravom podrazumijeva se da je istu izdao ovlašteni organ, da daje pravo povratka u zemlju koja ju je izdala ili pravo ulaska u treću zemlju, te da je njen rok važenja duži od važenja vize koju stranac traži - minimalno 3 (tri) mjeseca.

(4) U slučaju da je svrha putovanja tranzit, putna isprava mora biti valjana za ulazak u zemlju odredišta, odnosno za prvu sljedeću zemlju u koju se ulazi iz Bosne i Hercegovine i, ako je potrebno, u nju mora biti unesena viza te države.

Član 21. (Intervju)

(1) Ovlašteni službenik obavlja intervju sa podnosiocem zahtjeva za izdavanje vize kako bi se utvrdile sve činjenice

relevantne za odlučivanje o zahtjevu. Na temelju obavljenog intervjua, ovlašćeni službenik odlučuje o zahtjevu za izdavanje vize, u skladu sa članom 23. ovog Pravilnika.

(2) Ovlašteni službenik sačinjava zabilješku o obavljenom intervjuu.

(3) Izuzetno od odredbi prethodnih stavova ovog člana, intervju sa podnosiocem zahtjeva za izdavanje vize ne obavlja se u slučajevima predviđenim članom 4. stav 4. ovog Pravilnika.

Član 22. (Odlučivanje o zahtjevu)

(1) Odluku o zahtjevu za izdavanje vize ovlašteni službenik donosi na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza i njihove slobodne procjene, svih zajedno i svakog pojedinačno, kao i u njihovoj međusobnoj vezi, imajući pri tome naročito u vidu sigurnosni aspekt, migracijsku politiku i obavezu sprječavanja nezakonitih migracija.

(2) Ako postoji osnovana sumnja u vjerodostojnost priloženih isprava ili u istinitost njihova sadržaja, ili u pouzdanost izjava stranca datih tokom razgovora u vezi njegova boravka ili namjere povratka, ovlašteni službenik će odbiti zahtjev.

Član 23. (Dopuna zahtjeva)

(1) U slučaju da se tokom postupka ocijeni kako je zahtjev za izdavanje vize potrebno dopuniti dodatnim ispravama, podnosilac zahtjeva obavještava se na odgovarajući način i određuje mu se rok od petnaest (15) dana u kojem je dužan upotpuniti zahtjev.

(2) Ako podnosilac zahtjeva u datom roku ne dopuni zahtjev, smatra se da je odustao od zahtjeva, o čemu se sastavlja zabilješka u spis predmeta i predmet se zaključuje.

Član 24. (Saglasnost)

(1) Kada je zahtjev shodno članu 31. stav 3. Zakona proslijeđen na prethodnu saglasnost, viza se može izdati tek nakon dobivene saglasnosti.

(2) U slučaju pribavljene saglasnosti, ovlašteni službenik odlučuje hoće li izdati vizu na osnovu priložene dokumentacije i obavijesti, u svakom konkretnom slučaju.

Član 25. (Rok)

(1) Rok za rješavanje po zahtjevu za izdavanje vize je 15 (petnaest) dana, od dana podnošenja zahtjeva.

(2) U rok iz stava 1. ovog člana ne uračunava se vrijeme za dopunu zahtjeva iz člana 23. Pravilnika.

Član 26. (Unos podataka u obrazac vize i njeno važenje)

(1) Na obrascu naljepnice vize, koji je propisan odredbama Pravilnika o ulasku i boravku stranaca (Obrazac broj 2), podaci se unose elektronski i sadrže: a) naziv DKP BiH koje izdaje vizu, b) ime i prezime stranca, c) broj putne isprave, d) spol stranca, e) datum rođenja, f) oznaku zemlje koja je izdala putnu ispravu, g) tip vize, h) broj ulazaka, i) razdoblje važenja vize, j) dužinu boravka, k) broj osoba upisanih u putnu ispravu koji putuju

zajedno sa njenim nosiocem.


(2) Ispod rubrike kojom je označeno važenje vize unosi se iznos naplaćene konzularne takse za vizu ili oznaka "GRATIS" ako je viza izdata bez naplate takse.

(3) Tip vize obilježava se velikim slovom u skladu sa članom 28. Zakona. U produžetku se upisuje broj lica upisanih u putnu ispravu, ukoliko putuju zajedno sa nosiocem putne isprave.

(4) Broj odobrenih dana za boravak u BiH, koji može biti jednak ili manji od razdoblja važenja vize za BiH unosi se pored datuma važenja vize.

(5) Ako je broj odobrenih dana manji od razdoblja važenja vize za BiH, stranac može ući u BiH bilo koji dan u razdoblju važenja vize, ali zemlju mora napustiti najkasnije na dan isteka broja odobrenih dana.

(6) Ukoliko je od datuma ulaska stranca u zemlju do datuma isteka važenja vize ostao kraći vremenski period od broja odobrenih dana, stranac mora napustiti zemlju prije isteka važenja vize.

(7) Viza važi za razdoblje od 00.00 sati datuma koji je upisan kao početak roka važnosti do 24.00 sati datuma koji je upisan kao završetak.

(8) Na dan isteka važenja vize nije moguće ući u BiH. (9) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako to zahtijevaju

humanitarni razlozi, nacionalni interes ili međunarodne obaveze BiH, viza se u slučaju tehničkih poteškoća uzrokovanih višom silom može unijeti na obrascu vize ispunjenom rukom. Na ručno popunjenom obrascu naljepnice vize nije dozvoljeno vršiti bilo kakve izmjene. Ovlašteni službenik je obavezan sačiniti službenu

zabilješku o ručnom popunjavanju vize i odmah obavijestiti MVP.

Član 27. (Poništavanje popunjenog obrasca vize)

(1) Na naljepnici (obrascu) vize ne smije se ništa mijenjati. Ako je do greške došlo prilikom popunjavanja obrazac se mora poništiti.

(2) Viza se poništava tako da se preko naljepnice vize unese otisak štambilja "PONIŠTENO", preko naljepnice vize povlači se crta oštrim predmetom, a naslov "Viza" precrtava se neizbrisivom tintom

(3) Ispod naljepnice vize unosi se datum poništenja, potpis ovlaštene osobe i pečat tako da potpis i pečat obuhvaćaju dio naljepnice vize i dio stranice putovnice.

(4) Štambilj iz stava 2. ovog člana pravougaonog je oblika, veličine 70 x 30 mm, sadrži riječ "PONIŠTENO", na bosanskom, hrvatskom, odnosno srpskom i engleskom ili francuskom jeziku.

Član 28. (Unos vize u putnu ispravu)

(1) Nakon što je naljepnica vize pravilno popunjena, unosi se u u prvu slobodnu stranicu putne isprave predviđenu za unos vize, na kojoj ne smije biti štambilj ili neka druga oznaka.

(2) Naljepnica vize se lijepi tako da su njezin lijevi i dolji rub (mašinski čitljiva zona) poravnani uz vanjsku ivicu stranice putne isprave.

(3) Naljepnica vize ovjerava se potpisom šefa DKP BiH i malim, okruglim pečatom DKP BiH. Potpis i pečat se stavljaju sa desne strane, izvan mašinski čitljive zone, tako da obuhvataju i dio naljepnice vize i dio stranice putne isprave, a da pri tome ne prekrivaju unesene podatke u zoni s rubrikama.

(4) Odredbe ovog člana na odgovarajući način se primjenjuju i kad se naljepnica vize unosi u obrazac za unošenje vize iz Dodatka 1. ovome Pravilniku.

(5) Podaci o izdanoj vizi unose se u CBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uredjuje CBPS.

C) POSTUPANJE KOD ODBIJANJA ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE VIZE

Član 29. (Odbijanje zahtjeva za vizu)

Zahtjev za izdavanje vize će se odbiti ako: a) postoje razlozi iz člana 39. stav 1. Zakona, b) stranac je u tranzitu i ne ispunjava uslove za ulazak u

treću državu, c) postoji opravdana sumnja da boravak stranca neće biti

korišten u namjeravanu svrhu ili opravdani razlog za neizdavanje vize zasnovan na drugim odredbama Zakona ili drugog važećeg propisa.

Član 30. (Obavijest o odbijanju vize)

(1) Odluka o odbijanju vize i razlozima na kojima je zasnovana dostavljaju se podnositelju zahtjeva na obrascu iz Dodatka 2. ovome Pravilniku.

(2) Podnositelj zahtjeva potpisom potvrđuje prijem odluke na primjerku koji zadržava DKP BiH, nakon čega se ovaj primjerak odluke odlaže u spis predmeta.

(3) Izuzetno, ako stranka nije dostupna, a prethodno je zatražila dostavu obavijesti elektroničkim putem, dostava se obavlja elektroničkim putem, sukladno članu 73. Zakona o upravnom postupku (Službeni glasnik BiH broj 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(4) Podaci o odbijenoj vizi unose se u CBPS u skladu sa provedbenim propisom koji uređuje CBPS.

Član 31. (Žalba na odluku o odbijenoj vizi)

(1) Žalba na odluku o odbijanju vize je dopuštena i može se podnijeti MVP BiH putem DKP BiH u roku od 15 dana od datuma uručenja odluke.

(2) Žalba iz stava 1. ovog člana podnosi se isključivo u pisanom obliku, na bosanskom, hrvatskom ili srpskom jeziku, a iznimno može se uložiti i na engleskom ili francuskom jeziku ako u državi primateljici nema ovlaštenog sudskog tumača za jezike koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

(3) Prilikom podnošenja žalbe naplaćuje se taksa u skladu sa zakonskim propisom koji uređuje ovu oblast.

Član 32. (Postupanje po žalbi)

(1) DKP BiH po zaprimljenoj žalbi provjerava da li je ona dopuštena, blagovremena i da li je podnesena od strane ovlaštenog lica.

(2) Ako žalba nije dopuštena, blagovremena ili nije podnesena od strane ovlaštenog lica, DKP BiH će je rješenjem odbaciti.

(3) Dopuštenu, blagovremenu i žalbu koju je podnijelo ovlašteno lice, DKP BiH na nadležno rješavanje dostavlja MVP BiH, uz izjašnjenje o provedenom postupku i fotokopiju predmeta.

D) POSEBNI SLUČAJEVI IZDAVANJA VIZA

Član 33. (Izdavanje vize u slučaju postojanja posebnih razloga)

(1) Izuzetno od člana 9. ovog Pravilnika viza iz člana 39. stav 2. Zakona može se izdati strancu ako: a) dolazi na poziv suda ili državnog tijela Bosne i

Hercegovine, b) postoje humanitarni razlozi (hitna medicinska pomoć,

darovanje organa, nepredviđeni događaj kod članova uže porodice ili drugi opravdani slučajevi iz čijih


okolnosti se može zaključiti da su humanitarnog karaktera),

c) postoje razlozi više sile (ratni sukobi, prirodna ili druga elementarna nepogoda, promjena leta u vazdušnom saobraćaju ili promjena u drugim vrstama saobraćaja do koje dođe radi objektivnih razloga uzrokovanih vremenskim uslovima, štrajkom i sl.) i

d) postoje drugi naročito opravdani razlozi. (2) Viza iz stava 1. ovog člana, može se izdati samo uz

prethodnu saglasnost MVP BiH.

Član 34. (Izdavanje vize nosiocu diplomatske ili službene putne isprave)

(1) Ako nosilac diplomatske ili službene putne isprave putuje službeno i posjeduje odgovarajući poziv ili zamolbu: a) državnog tijela BiH, b) međunarodne organizacije, c) ministarstva vanjskih poslova strane države, d) stranog diplomatsko-konzularnog predstavništva

akreditiranog u BiH, oslobođen je obaveze prilaganja isprava iz člana 7.stav 1. tačka c) i d) ovog Pravilnika.

(2) Nosiocu diplomatske ili službene putne isprave, viza se na način opisan u prethodnom stavu ovog člana može izdati i kada privatno putuje u Bosnu i Hercegovinu na zahtjev upućen notom ministarstva vanjskih poslova strane države ili diplomatsko-konzularnog predstavništva države osobe za koju se traži izdavanje vize.

Član 35. (Izdavanje vize strancu koji dolazi na službu u Bosnu i

Hercegovinu) (1) Strancima koji dolaze na dužnost u svojstvu člana:

a) diplomatske misije ili konzularnog ureda akredi-tiranog u Bosni i Hercegovini,

b) organizacije Ujedinjenih naroda i drugih specijalizo-vanih ustanova Ujedinjenih naroda akreditiranih u Bosni i Hercegovini,

c) međunarodnih organizacija akreditiranih u Bosni i Hercegovini, i članovima njihovih porodica, te članovima zajedničkog kućanstva, odnosno svim osobama obuhvaćenim Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja posebnih identifikacijskih dokume-nata (identifikacijske karte) po osnovu službovanja u diplomatskim i konzularnim predstavništvima i predstavništvima međunarodnih organizacija u BiH, izdaje se viza za kratkoročni boravak (Viza C).

(2) Viza iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtjev upućen notom odnosnog ministarstva vanjskih poslova ili diplomatsko-konzularnog predstavništva akreditiranog u BiH.

(3) Lica iz stava 1. ovog člana oslobođena su obaveze prilaganja dokumentacije iz člana 7. stav 1. tačka c) i d) ovog Pravilnika.

(4) Viza iz stava 1. ovog člana izdaje se za jedno putovanje, s rokom važnosti od jednog (1) do tri (3) mjeseca, zavisno o udaljenosti zemlje iz koje lice dolazi.

(5) Viza iz stava 1. ovog člana može se izdati samo uz prethodnu saglasnost MVP BiH.

E) TEHNIČKA PITANJA O ČUVANJU PREDMETA ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE VIZA I EVIDENCIJAMA

Član 36. (Predmeti zahtjeva za izdavanje vize)

(1) Predmet zahtjeva za izdavanje vize sadrži: a) ispunjeni obrazac zahtjeva za izdavanje vize s

fotografijom podnosioca zahtjeva i oznakom broja

pod kojom je predmet zaveden u elektronsku evidenciju za obradu zahtjeva za izdavanje vize,

b) fotokopiju putne isprave stranca (stranica sa ličnim podacima, stranice sa svim unesenim vizama koje su u roku važnosti, odnosno dozvolom boravka, stranice s eventualno prethodno izdanim BiH vizama, stranice s posebnim oznakama - oznaka zabrane ulaska u treće zemlje i dr.),

c) priloženu dokumentaciju ili fotokopije priložene dokumentacije,

d) dokaz o uplaćenoj konzularnoj taksi, e) kopiju izdate vize, f) ako je potrebno, druge akte vezane uz predmet.

(2) O usmenim izjavama stranke i drugim bitnim radnjama u postupku koje nisu evidentirane odgovarajućom doku-mentacijom, ovlašteni službenik stavlja zabilješku u spis predmeta.

Član 37. (Zaključivanje predmeta)

Predmet zahtjeva za izdavanje vize zaključuje se: a) kad je proveden postupak, viza je izdana i strancu je

uručena putna isprava, b) kad je proveden postupak i viza je odbijena, a stranac

obaviješten o razlozima odbijanja vize i protekao je rok za žalbu,

c) kad je proveden postupak i viza je odbijena, stranac je podnio žalbu i ona je odbijena,

d) ako se stranac u roku od petnaest (15) dana od dana prijema obavijesti nije odazvao pozivu na razgovor ili za dopunom zahtjeva,

e) ako stranac odustane od zahtjeva, f) ako je proveden postupak i viza se može izdati, a

podnosilac zahtjeva, nakon što je obaviješten o roku od trideset (30) dana u kojem je dužan preuzeti vizu, propusti to učiniti bez posebno opravdanog razloga.

Član 38. (Centralna baza podataka o strancima)

(1) Zbirka podataka o zahtjevima za izdavanje viza vodi se u informacijskom sistemu - CBPS, na način utvrđen članom 145. Zakona i drugim propisima kojima se uređuje oblast centralne evidencije i razmjene podataka.

(2) U DKP BiH vodi se posebna zbirka podataka o primljenim, izdatim i poništenim naljepnicama (obrascima) viza.

F) PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 39. (Dodaci)

Dodaci 1. i 2. štampani su uz ovaj Pravilnik i čine njegov sastavni dio.

Član 40. Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje važiti

Pravilnik o postupanju kod izdavanja viza u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i tehničkim pitanjima uslova izdavanja aerodromske tranzitne vize (Viza A) i tranzitne vize (Viza B) ("Službeni glasnik BiH" broj 26/09).

Član 41. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana


Broj 08/2-2-30-156/13 01. jula 2013. godine

SarajevoMinistar





MINISTARSTVO ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE

955 Na temelju članka 12. Zakona o ministarstvima i drugim

organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 103/09 i 87/12), članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH, broj 32/02 i 102/09), članka 21. i 23. Zakona o izbjeglicama iz BiH i raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 23/99, 21/03 i 33/03), a u svezi provedbe Projekta Bosne i Hercegovine u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi

UPUTSTVO O NAČINU I PROCEDURAMA ZA ODABIR KORISNIKA

POMOĆI KOJA SE DODJELJUJE U OKVIRU REGIONALNOG PROGRAMA STAMBENOG

ZBRINJAVANJA

I - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Uputstva)

(1) Uputstvom o načinu i procedurama za odabir korisnika pomoći koja se dodjeljuje u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (u daljem tekstu: Uputstvo) definira se način provođenja procedura za odabir korisnika pomoći Regionalnog stambenog programa u BiH u okviru implementacije zajedničkog regionаlnog višegodišnjeg programa sa ciljem osiguranja trаjnih rješenjа zа nаjugroženije izbjeglice i interno rаseljene osobe iz razdoblja 1991 - 1995. godine (u daljem tekstu: RSP u BiH), vrste pomoći, ciljne grupe i namjena, temelj, uvjeti za dobivanje pomoći i posebni kriteriji, kao i način dokazivanja i vršenja provjera ispunjavanja općih i vrednovanja posebnih kriterija, te provođenje postupka odabira korisnika pomoći, uključujući formiranje, sastav i način rada organa za odabir korisnika.

(2) Proces odabira korisnika će se provoditi sukladno odredbama Zakona o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 28/00) i Zakona o zaštiti osobnih podataka ("Službeni glasnik BiH", broj 49/06 i 76/11).

Članak 2. (Vrste pomoći)

(1) Pomoć za stambeno zbrinjavanje u okviru RSP u BiH dodjeljuje se u vidu: a) osiguranja kuća kroz obnovu/sanaciju/adaptaciju/

dogradnju/izgradnju individualnih stambenih jedinica sukladno Standardima za obnovu i izgradnju stambenih jedinica i objekata u svrhu zbrinjavanja povratnika ("Službeni glasnik BiH", broj 74/2012 od 24. 9. 2012. godine), po sistemu "ključ u ruke" (u daljem tekstu: Propisani standardi), uključujući i standarde iz CEB politike za zaštitu životne sredine,

b) osiguranja stanova kroz obnovu/sanaciju/adaptaciju stambenih jedinica u uništenim i oštećenim objektima kolektivnog stanovanja sukladno propisanim standar-dima, kao i kroz izgradnju novih višeobiteljskih zgrada na javnom zemljištu,

c) dodjele građevinskog materijala za završetak započete izgradnje i

d) smještaja u ustanovama socijalne zaštite. (2) Vrsta pomoći i broj korisnika iz pojedinih kategorija

određuje sukladno dostupnim sredstvima u Fondu RSP i planiranom dinamikom, a na temelju pod-projekata za provedbu RSP u BiH.

(3) Prilikom izrade prijedloga pod-projekata u okviru RSP u BiH, vodit će se računa o potrebi sistematskog, faznog i usklađenog provođenja programa na cijeloj teritoriji BiH, sa izjednačenom strukturom u cilju osiguranja: a) jednakopravnosti pristupa pravu na pomoć za

najugroženije potencijalne korisnike iz svih kate-gorija;

b) efikasnosti u implementaciji; c) racionalnog rasporeda dostupnih sredstava i smanjenja

prosječnih troškova.

Članak 3. (Korisnici pomoći)

(1) Pomoć u okviru RSP u BiH dodjeljuje se ciljnim grupama iz tri kategorije korisnika (u daljem tekstu: korisnik), koji je: a) izbjegla osoba iz BiH iz razdoblja od 1991 - 1995.

godine koja boravi u zemljama regiona: Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj ili Republici Srbiji,

b) izbjegla osoba iz Republike Hrvatske iz razdoblja od 1991 - 1995. godine koja boravi u BiH i

c) interno raseljena osoba u BiH. (2) Pomoć koja se dodjeljuje u okviru RSP u BiH namijenjena

je korisnicima pomoći iz prethodnog stavka za postizanje trajnih rješenja kroz stambeno zbrinjavanje u svrhu: a) povratka i reintegracije u mjestima prijeratnog

prebivališta i b) lokalne integracije u mjestima raseljenja.

Članak 4. (Uvjet za dodjelu pomoći)

Uvjet za dodjelu pomoći u stambenom zbrinjavanju je potreba za trajnim rješenjem, bilo da se radi o izbjeglim, raseljenim osobama ili povratnicima u stanju potrebe za pomoći u stambenom zbrinjavanju.

II - OPĆI KRITERIJI/UVJETI ZA UTVRĐIVANJE POTENCIJALNIH KORISNIKA POMOĆI I NAČIN DOKAZIVANJA OPĆIH KRITERIJA

Članak 5. (Opći kriteriji/uvjeti)

(1) Opći kriteriji/uvjeti za utvrđivanje potencijalnih korisnika za dodjelu pomoći po osnovi potrebe za stambenim zbrinjavanjem su eliminitorni i obavezujući za sve korisnike pomoći.

(2) Opći uvjeti koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći u okviru RSP u BiH su: a) korisnik je izbjegla ili raseljena osoba iz razdoblja od

1991 - 1995. godine neovisno od trenutnog formalno-pravnog statusa,

b) korisnik je upoznat sa mogućnostima trajnih rješenja za izbjeglice i raseljene osobe u okviru zajedničkog Regionalnog stambenog programa i odluku o trajnom rješenju izbjegličko-raseljeničkog problema kroz povratak i reintegraciju u prijeratno mjesto prebivališta ili lokalnu integraciju u BiH, donio je dobrovoljno na temelju dobre informiranosti i

c) korisnik i članovi njegovog kućanstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH, kao i u zemlji sadašnjeg boravka (Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj ili Republici Srbiji) drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a sukladno odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta i nisu ranije primili pomoć za stambeno zbrinjavanje dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih uvjeta.

(3) Ispunjavanje općih kriterija po okolnostima iz prethodnog stavka dokazuje se potpisanom i ovjerenom izjavom


podnositelja prijave uz suglasnost podnositelja prijave za proslijeđivanje osobnih i ostalih podataka u cilju provjere točnosti i vjerodostojnosti, uključujući i provjere po službenoj dužnosti.

(4) Ukoliko se prilikom dodjele pomoći, u bilo kojoj fazi, utvrdi da su pojedini podnositelji prijava namjerno ili svjesno dali netočne podatke u prijavi i/ili neistinite navode u izjavi, takva prijava će biti diskvalificirana.

Članak 6. (Uvjeti za dobivanje pomoći u obnovi)

(1) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći, uvjeti za dobijanje pomoći za obnovu u svrhu povratka su: a) korisnik pomoći je vlasnik ili posjednik stambene

jedinice koja je predmet rekonstrukcije ili nositelj stanarskog prava i

b) korisnik pomoći je na dan 30. 4. 1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

(2) Korisnik pomoći za obnovu u svrhu povratka može biti i suvlasnik stambene jedinice koja je predmet rekonstrukcije, u kojem slučaju je prilikom dodjele pomoći neophodno osigurati pismenu suglasnost ostalih suvlasnika za obnovu, s tim što vlasnička i korisnička prava nad obnovljenom stambenom jedinicom ostaju nepromijenjena.

Članak 7. (Dokazivanje ispunjavanja uvjeta za obnovu)

(1) Status vlasništva, posjeda ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuju se sljedećim dokumentima: a) Zemljišno-knjižni izvadak ili posjedovni list, i/ili b) CRPC odluka - odluka Povjerenstva za imovinske

zahtjeve izbjeglica i raseljenih osoba, i/ili c) Rješenje o povratu imovine/stanarskog prava-rješenje

nadležnog općinskog organa o povratu i/ili uvođenju u posjed.

(2) Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju koje izdaje nadležni organ, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30. 4. 1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

(3) U izuzetnim slučajevima, kada podnositelj zahtjeva nije u mogućnosti dostaviti uvjerenje o kretanju temeljem kojeg se može pouzdano utvrditi prebivalište na dan 30. 4. 1991. godine, kao dokaz o kretanju pribavlja se izjava dva svjedoka, ovjerena od strane organa nadležnog za ovjeru potpisa, uključujući i okolnosti kada je korisnik na dan 30. 4. 1991. godine bio maloljetan ili je rođen nakon tog datuma.

Članak 8. (Uvjeti za dobivanje pomoći za građenje individualne stambene

jedinice) (1) U smislu ovog uputstva, građenje individualnih stambenih

jedinica podrazumijeva intervencije na obnovi, sanaciji, adaptaciji, dogradnji ili izgradnji objekata za obiteljsko stanovanje.

(2) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći, uvjeti za dobijanje pomoći za građenje individualne stambene jedinice u svrhu povratka ili lokalne integracije, uključujući i dodjelu građevinskog materijala su: a) korisnik pomoći ima pravo građenja/vlasništva ili

posjeda na pripadajućoj građevinskoj parceli i b) korisniku pomoći su izdate ili su u procesu izdavanja

potrebne dozvole za građenje.

Članak 9. (Dokazivanje ispunjavanja uvjeta za građenje stambene jedinice) (1) Pravo građenja/vlasništva na pripadajućoj građevinskoj

parceli dokazuje se: a) izvodom iz zemljišne knjige (zemljišno-knjižni

izvadak ili posjedovni list) ili pravosnažnom sudskom presudom ili pravosnažnim rješenjem nadležnog organa na osnovu kojeg je korisnik stekao pravo vlasništva ili građenja ili

b) pravosnažnom odlukom o dodjeli zemljišta korisniku na korištenje radi građenja ili ugovorom na osnovu kojeg je korisnik stekao pravo vlasništva ili građenja.

(2) Odobrenje za građenje dokazuje se važećom građevinskom dozvolom izdatom od strane nadležnog organa.

(3) U slučajevima kada je odobrenje za građenje prestalo da važi ili kada korisniku nije izdata građevinska dozvola, ispunjavanje uvjeta za građenje dokazuje se: a) pravosnažnom urbanističkom suglasnosti i b) suglasnostima pribavljenim u postupku izdavanja

urbanističke suglasnosti za predmetnu urbanističku suglasnost.

Članak 10. (Uvjeti za dobivanje ostalih vrsta pomoći za stambeno

zbrinjavanje) (1) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne

korisnike pomoći u okviru RSP u BiH, procedure i kriteriji za odabir korisnika pomoći za stambeno zbrinjavanje u novoizgrađenim objektima kolektivnog stanovanja, kao i smještaja u institucijama socijalne zaštite, bit će propisani posebnim aktima.

(2) Akti iz prethodnog stavka, obavezno se donose prilikom izrade pod-projekata kojima će biti obuhvaćeni korisnici stambenog zbrinjavanja u novoizgrađenim objektima kolektivnog stanovanja i smještaja u institucijama socijalne zaštite u okviru RSP u BiH, a najkasnije do početka provedbe istih.

III - POSEBNI KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA POMOĆI, NAČIN DOKAZIVANJA I PROVJERE ISPUNJAVANJA POSEBNIH KRITERIJA

Članak 11. (Svrha posebnih kriterija i osnov za utvrđivanje prioriteta)

(1) Posebni kriteriji služe za procjenu potreba potencijalnih korisnika pomoći po prioritetima, te pomažu u odabiru korisnika pomoći na transparentan način, poštujući načela jednakopravnosti pristupu pomoći.

(2) Posebni kriteriji koji služe kao osnov za utvrđivanje prioritetnih korisnika RSP u BiH su: a) starosna dob i broj članova zajedničkog kućanstva, b) ukupna visina primanja svih članova zajedničkog

kućanstva i c) pripadnost podnositelja prijave i/ili članova

zajedničkog kućanstva ugroženim kategorijama prema kriterijima ranjivosti iz članka 12. Uputstva.

Članak 12. (Kriteriji ugroženosti/ranjivosti)

Posebni kriteriji ranjivosti prema kojima se određuje pripadnost ugroženim kategorijama iz članka 11, stavak (2), tč. c) Uputstva su:

a) Korisnici koji žive u nedostojnim uvjetima, kao što su kućanstva: - bez tekuće vode, - bez struje, - bez sanitarnih uvjeta i sl.;

b) Osobe sa invaliditetom/onesposobljenjem koje imaju umanjene mentalne ili tjelesne sposobnosti usljed


bolesti, ozljeda ili ranjavanja koje ometaju normalne svakodnevne aktivnosti i potrebe koje treba riješiti kako bi se omogućilo da te osobe funkcioniraju;

c) Osobe sa teškim zdravstvenim stanjem/kronični bolesnici, kao što su osobe koje trebaju trajni medicinski tretman i njegu, u uvjetima koji mogu utjecati na identificiranje trajnog rješenja;

d) Kućanstva čiji su nositelji samohrani roditelji, skrbnici ili hranitelji sa jednim ili više maloljetnih članova;

e) Osobe ili parovi koji žive same bez podrške obitelji, a koje su starije od 60 godina;

f) Žene suočene sa rizikom usljed svoga spola, kao što su: samohrane majke, udovice, žene žrtve nasilja i sl.;

g) Maloljetnici sa roditeljem/ skrbnikom/hraniteljem koji su posebno izloženi riziku, kao u slučajevima: - kada ne pohađaju školu, - kada imaju posebne obrazovne potrebe, - kada su u sukobu sa zakonom, - maloljetni supružnik i sl.;

h) Maloljetnici koji trenutno žive bez roditeljskog starateljstva ili drugog zakonitog pazitelja/skrbnika;

i) Potrebe za posebnom pravnom i fizičkom zaštitom, kao što su: - obitelji poginulih branitelja i umrlih civilnih

žrtava rata, - obitelji nestalih osoba, - bivši ratni zatočenici/logoraši, - žrtve zlostavljanja ili nasilja, uključujući nasilje

u obitelji i nasilje na osnovu spola, bilo da se radi o nasilju u zemlji porijekla, za vrijeme sukoba ili zemlji prihvata i sl.

Članak 13. (Način dokazivanja i provjere ispunjavanja posebnih kriterija)

(1) Ispunjavanje posebnih kriterija po okolnostima iz članka 11. i 12. Uputstva, korisnik označava u obrascu prijave, uz potpisanu i ovjerenu izjavu sa suglasnošću podnositelja prijave za proslijeđivanje osobnih i ostalih podataka u cilju provjere točnosti i vjerodostojnosti.

(2) Prilikom dodjele pomoći, korisnici koji ispunjavaju opće uvjete propisane ovim uputstvom, dužni su dostaviti dokaze o ispunjavanju posebnih kriterija na temelju kojih su njihove prijave vrednovane.

(3) U slučajevima kada se ustanovi da su pojedini korisnici dali netočne podatke u prijavi i neistinite navode u izjavi i da ne ispunjavaju posebne kriterije temeljem kojih su njihove prijave vredovane, korisniku će se umanjiti pripadajući broj bodova dodijeljen temeljem određenog kriterija koji nije ispunjen.

IV - VREDNOVANJE POSEBNIH KRITERIJA

Članak 14. (Ukupan broj bodova i pravo prvenstva)

(1) Potencijalnom korisniku pomoći se na temelju ispunjavanja posebnih kriterija, po svim osnovima zajedno može dodijeliti ukupno 180 bodova.

(2) Temeljem starosne dobi i broja članova zajedničkog kućanstva, potencijalnom korisniku se može dodijeliti maksimalno 50 bodova.

(3) Temeljem ukupne visine primanja svih članova zajedničkog kućanstva korisniku se može dodijeliti maksimalno 30 bodova.

(4) Temeljem pripadosti ugroženim kategorijama iz čl. 12. Uputstva, potencijalnom korisniku se može dodijeliti maksimalno 100 bodova.

(5) Broj bodova dodijeljen potencijalnom korisniku po svim osnovima zbraja se i potencijalni korisnici se rangiraju prema opadajućem redoslijedu od najvišeg do najnižeg ukupnog broja bodova.

(6) Ukoliko neki korisnici imaju isti ukupan broj bodova po svim osnovama, prednost prilikom dodjele pomoći u okviru RSP u BiH imaju korisnici koji su ugroženi po više osnova iz članka 12. Uputstva.

Članak 15. (Vrednovanje temeljem starosne dobi i broja članova kućanstva)

(1) Korisnik i svaki član zajedničkog kućanstva podnositelja prijave vrednuju se sa po 10 bodova.

(2) Svaki maloljetni član zajedničkog kućanstva korisnika dodatno se vrednuje sa 5 bodova.

(3) Ukoliko ukupan broj bodova dodijeljenih temeljem starosne dobi i broja članova kućanstva premašuje maksimalan broj bodova iz čl. 12. stavak (2) Uputstva, korisniku se po osnovu starosne dobi i broja članova kućanstva dodjeljuje 50 bodova.

Članak 16. (Vrednovanje temeljem visine primanja)

(1) Kućanstva čija ukupna primanja ne osiguravaju egzistencijalni minimum vrednuju se sa ukupno 30 bodova.

(2) U smislu ovog uputstva, kućanstva iz prethodnog stavka ovog članka su korisnici koji ostvaruju pravo na stalnu novčanu pomoć sukladno propisima koji se primjenjuju na području trenutnog mjesta stanovanja potencijalnog korisnika pomoći.

Članak 17. (Vrednovanje temeljem pripadnosti ugroženim kategorijama)

(1) Pripadnost ugroženim kategorijama iz članka 12. Uputstva, vrednuje se jednako po svakom kriteriju ugroženosti iz tč. a) do i), sa po 20 bodova.

(2) U slučajevima kada je u prijavi označena pripadnost u više od 5 (pet) kategorija ugroženosti iz tč. a) do i), korisniku se temeljem pripadnosti ugroženim kategorijama dodjeljuje 100 bodova.

V - PROVOĐENJE PROCEDURE ODABIRA KORISNIKA

Članak 18. (Načelo dvostupnosti)

(1) Postupak odabira korisnika RSP u BiH zasniva se na primjeni načela dvostupnosti, odnosno osiguranja prava na prigovor.

(2) Načelo dvostupnosti podrazumijeva postupak u kome se podnesene prijave razmatraju, boduju, vrednuju i rangiraju kroz prvostupanjski organ, s mogućnošću preispitivanja i revizije takvih rješenja od strane drugostupanjskog organa.

Članak 19. (Sastav organa za odabir korisnika)

(1) U sastav organa za odabir korisnika RSP u BiH ulaze predstavnici: a) Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i

Hercegovine (u daljem tekstu: MLJPI), b) Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica

(u daljem tekstu: FMROI), c) Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike

Srpske (u daljem tekstu: MIRL RS) i d) Odjeljenja/Odjela za raseljena lica/osobe, izbjeglice i

stambena pitanja Vlade Brčko distrikta BiH (u daljem tekstu: Odjel BD).

(2) Monitori u radu organa za odabir korisnika u svojstvu aktivnih promatrača su predstavnici:


a) Predstavništva UNHCR u BiH (u daljem tekstu: UNHCR) i

b) Misije OSCE u BiH (u daljem tekstu: OSCE).

Članak 20. (Način formiranja organa za odabir korisnika i trajanje mandata)

(1) Za odabir korisnika Regionalnog stambenog programa u BiH obrazuju se tri povjerenstva kao prvostupanjski organ i jedno zajedničko povjerenstvo kao drugostupanjski organ, i to: a) Povjerenstva za formiranje rang listi potencijalnih

korisnika i pred-izbor korisnika u općinama na području Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: FBiH), u općinama na području Republike Srpske (u daljem tekstu: RS) i za područje Brčko distrikta BiH kao prvostupanjski organ (u daljem tekstu: Prvostupanjska povjerenstva) i

b) Povjerenstvo za verifikaciju rang listi i odlučivanje po prigovorima na listu pred-izabranih potencijalnih korisnika RSP u BiH kao drugostupanjski organ (u daljem tekstu: Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH).

(2) Prvostupanjska povjerenstva iz stavka (1) tč. a) ovog članka obrazuju se posebno za odabir korisnika u općinama na području FBiH, u općinama na području RS i za područje Brčko distrikta BiH.

(3) Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH iz stavka (1) točka b) ovog članka obrazuju zajednički institucije i organizacije čiji su predstavnici u sastavu organa za odabir korisnika iz članka 19. Uputstva, uključujući i monitore.

(4) Prvostupanjska povjerenstva i Drugostpanjsko povjerenstvo RSP u BiH formiraju se kao stalna tijela, do kraja povedbe Regionalnog stambenog programa u BiH.

Članak 21. (Sastav i imenovanje Prvostupanjskih povjerenstava)

(1) Prvostupanjska povjerenstva sastoje se od po 5 (pet) članova i po 2 (dva) monitora u radu prvostupanjskih povjerenstava, a imenuju se 3 (tri) povjerenstva i to: a) Prvostupanjsko povjerenstvo za odabir korisnika u

općinama na području FBiH (u daljem tekstu: Prvostupanjsko povjerenstvo FBiH),

b) Prvostupanjsko povjerenstvo za odabir korisnika u općinama na području RS (u daljem tekstu: Prvostupanjsko povjerenstvo RS) i

c) Prvostupanjsko povjerenstvo za odabir korisnika na području Brčko distrikta BiH (u daljem tekstu: Prvostupanjsko povjerenstvo Brčko distrikta BiH).

(2) U sastav Prvostupanjskog povjerenstva FBiH kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika FMROI od kojih je jedan predsjedatelj Prvostupanjskog povjerenstva FBiH, 2 (dva) predstavnika MIRL RS i 1 (jedan) predstavnik MLJPI, te 2 (dva) monitora, od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(3) U sastav Prvostupanjskog povjerenstva RS kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika MIRL RS od kojih je jedan predsjedatelj Prvostupanjskog povjerenstva RS, 2 (dva) predstavnika FMROI i 1 (jedan) predstavnik MLJPI, te 2 (dva) monitora od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(4) U sastav Prvostupanjskog povjerenstva Brčko distrikta BiH kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika Odjela BD od kojih je jedan predsjedatelj Prvostupanjskog povjerenstva Brčko distrikta BiH i po 1 (jedan) predstavnik FMROI, MIRL RS i MLJPI, te 2 (dva) promatrača od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(5) Odluku o formiranju Prvostupanjskog povjerenstva FBiH donosi federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica, odluku o formiranju Prvostupanjskog povjerenstva RS donosi ministar za izbjeglice i raseljena lica RS, a odluku o formiranju Prvostupanjskog povjerenstva Brčko distrikta BiH donosi šef Odjeljenja/Odjela za raseljena lica/osobe, izbjeglice i stambena pitanja Vlade Brčko distrikta BiH, svi temeljem rješenja o imenovanju institucija čiji su predstavnici u sastavu organa iz članka 19. Uputstva, te UNHCR i OSCE za imenovanje monitora u radu Prvostupanjskih povjerenstava.

(6) Rješenja iz prethodnog stavka ovog članka odnose se na članove i monitore u sve tri povjerenstva, a odluke o formiranju povjerenstava donose se za svako prvostupanjsko povjerenstvo zasebno.

Članak 22. (Djelokrug rada i zadatci Prvostupanjskog povjerenstva)

(1) Prvostupanjsko povjerenstvo razmatra: a) prijave podnesene na Javni poziv koje su zaprimljene

i evidentirane u MLJPI, uključujući i prijave dostavljene FMROI, MIRL RS i Odjelu BD i

b) zahtjeve koje dostave korisnici identificirani kao odgovarajući od strane MLJPI, FMROI, MIRL RS i Odjela BD, sukladno upućenim pozivom na podnošenje prijava i dokumentacije kojom se dokazuje ispunjavanje općih i posebnih kriterija za odabir korisnika Regionalnog stambenog programa u BiH, uključujući i korisnike identificirane kao odgovarajuće od strane UNHCR i OSCE.

(2) Primaran zadatak Prvostupanjskog povjerenstva je da ocijeni ispunjavanje općih kriterija u odnosu na razmatrane prijave i da temeljem vrednovanja po posebnim kriterijima formira rang liste potencijalnih korisnika pomoći za sve aplikante za koje utvrdi da ispunjavaju opće uvjete, posebno za svaku kategoriju korisnika po vrstama pomoći.

(3) Ovako formirane zajedničke rang liste potencijalnih korisnika posebno za svaku kategoriju potencijalnih korisnika, čine liste pred-izabranih potencijalnih korisnika RSP u BiH.

Članak 23. (Način odlučivanja Prvostupanjskog povjerenstava)

(1) Prvostupanjsko povjerenstvo ima kvorum kada sastanku prisustvuju najmanje tri člana, od kojih je svaki po jedan predstavnik institucija u sastavu organa za odabir korisnika iz članka 19. Uputstva i jedan monitor u ulozi aktivnog promatrača.

(2) Ako sastanku ne prisustvuje dovoljan broj članova i monitora, sastanak se može održati, ali na njemu se ne mogu donositi odluke.

(3) Prvostupanjsko povjerenstvo odlučuje većinom glasova ukupnog broja prisutnih članova na sastanku, od kojih je najmanje po jedan glas predstavnika svake od institucija u članstvu Prvostupanjskog povjerenstva.

(4) Preporuke i stavovi monitora obavezno se uzimaju u razmatranje i o njihovim prijedlozima se članovi izjašnjavaju glasovanjem.

(5) Ukoliko Prvostupanjsko povjerenstvo donese odluku da ne prihvati prijedlog monitora, takva odluka se uz obrazloženje obavezno proslijeđuje drugostupanjskom organu na dodatno razmatranje i ponovno odlučivanje.

(6) Predsjedatelj Prvostupanjskog povjerenstva, po potrebi poziva na sastanke i ostale učesnike koji mogu doprinijeti kvalitetu odluka koje se donose.


Članak 24. (Sastav i imenovanje Drugostupanjskog povjerenstva RSP u

BiH) (1) Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH sastoji se od 5

(pet) članova od kojih 2 (dva) člana imenuje MLJPI, a po jednog člana i po jednog zamjenika imenuju FMROI, MIRL RS i Odjel BD, koji ne mogu biti isti kao članovi u sastavu Prvostupanjskog povjerenstava.

(2) Predsjedatelj Drugostupanjskog povjerenstva je predstavnik MLJPI.

(3) UNHCR i OSCE zajedno imenuju jednog monitora i jednog zamjenika monitora u radu Drugostupanjskog povjerenstva, koji mogu biti isti kao i monitori u radu Prvostupanjskog povjerenstava.

(4) Odluku o formiranju Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH donosi ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Članak 25. (Djelokrug rada i zadatci Drugostupanjskog povjerenstva RSP u

BiH) (1) Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH, posebno

razmatra: a) odluke Prvostupanjskog povjerenstva iz čl. 23, stavak

(5) i b) prigovore aplikanata u pogledu ocjene ispunjavanja

općih uvjeta i prigovore na rang liste potencijalnih korisnika.

(2) Primaran zadatak Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH je da u odnosu na razmotrene odluke i prigovore iz prethodnog stavka, revidira i verificira liste pred-izabranih korisnika RSP.

(3) Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH, po potrebi razmatra i ostale odluke i zaključke Prvostupanjskog povjerenstva i iste potvrđuje ili revidira.

Članak 26. (Način odlučivanja Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH)

(1) Za punovažno odlučivanje Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH potrebno je prisustvo predstavnika svih institucija i organizacija u njenom sastavu, bilo da se radi o članovima ili zamjenicima.

(2) Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH odlučuje konsenzusom, a ukoliko odluku nije moguće donijeti konsenzusom, odluka će se smatrati donesenom ukoliko za nju glasa većina prisutnih članova.

(3) Na sastanke Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH, obvezno se poziva predsjedatelj Prvostupanjskog povjerenstva, bez prava glasa.

(4) Predsjedatelj Drugostupanjskog povjerenstva RSP u BiH, po potrebi poziva na sastanke i ostale učesnike koji mogu doprinijeti kvalitetu odluka koje se donose.

Članak 27. (Način rada povjerenstava)

Najkasnije u roku od 8 dana od dana donošenja odluka o formiranju organa za odabir korisnika RSP u BiH, povjerenstva su dužna donijeti poslovnike o svom radu kojim će bliže urediti način rada, a naročito pripremanje i sazivanje sastanaka, prava i dužnosti članova povjerenstva i drugih osoba u vezi sa radom na sastancima, obavještavanje o radu povjerenstva i druga pitanja od značaja za rad povjerenstva.

Članak 28. (Provjera listi pred-izabranih korisnika)

(1) Verificirana lista pred-izabranih potencijalnih korisnika RSP u BiH iz članka 3. stavak (1) Uputstva, obvezno se provjerava u odnosu na:

a) stambeni status u zemljama prihvata izbjeglih osoba iz BiH iz tč. a) i u zemlji porijekla izbjeglih osoba iz tč. b),

b) stambeni status u mjestima raseljenja i mjestima povratka za interno raseljene osobe iz tč. c) i

c) mogućnosti rekonstrukcije i izgradnje u mjestima povratka i lokalne integracije za predviđeni broj korisnika u okviru pojedinog pod-projekta, prema redoslijedu sa rang liste pred-izabranih potencijalnih korisnika po svakoj kategoriji posebno, uvećanom za okvirno 20%.

(2) Provjeru iz stavka (1) ovog članka tč. a) vrši MLJPI putem nadležnih organa u zemljama prihvata izbjeglih osoba iz BiH u regionu i porijekla izbjeglih osoba u BiH.

(3) Provjeru iz stavka (1) ovog članka tč. b) u odnosu na stambeni status u mjestima raseljenja vrše FMROI, MIRL RS i Odjel BD.

(4) Provjeru iz stavka (1) ovog članka tč. b) u odnosu na stambeni status u mjestima povratka vrše nadležni organi općine povratka, uključujući i provjeru u bazama podataka o ranijim korisnicima pomoći koje su na raspolaganju MLJPI, FMROI, MIRL RS i Odjelu BD.

(5) Provjeru iz stavka (1) ovog članka tč. c) u odnosu na mogućnosti rekonstrukcije i izgradnje vrše nadležni općinski organi u mjestima povratka i lokalne integracije.

(6) Izuzev provjere iz stavka (2) ovog članka, svi navedeni nadležni organi u BiH provjeru su dužni izvršiti u roku od 15 dana od dana dostave liste pred-izabranih potencijalnih korisnika RSP u BiH iz čl. 22. stavka (3) Uputstva.

Članak 29. (Konačna lista korisnika RSP u BiH)

U odnosu na rezultate izvršene provjere u skladu sa člankom 28. Uputstva, Drugostupanjsko povjerenstvo RSP u BiH po potrebi revidira verificiranu listu pred-izabranih potencijalnih korisnika i za svaku kategoriju posebno dostavlja prijedlog konačne liste Pojektno izvedbenom timu za pripremu i povedbu RSP u BiH na daljnje postupanje.

VI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 30. (Izmjene i dopune Uputstva)

Izmjene i dopune ovog uputstva vrše se po postupku i na način njihovog donošenja.


Uputstvo stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2530/13 04. srpnja 2013. godine

SarajevoMinistar

Mr. sc. Damir Ljubić, v. r.

На основу члана 12. Закона о министарствима и другим

органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 103/09 и 87/12), члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ, број 32/02 и 102/09), члана 21. и 23. Закона о избјеглицама из БиХ и расељеним особама у БиХ ("Службени гласник БиХ", број 23/99, 21/03 и 33/03), а у вези са проведбом Пројекта Босне и Херцеговине у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања, министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине доноси


УПУТСТВО О НАЧИНУ И ПРОЦЕДУРАМА ЗА ОДАБИР

КОРИСНИКА ПОМОЋИ КОЈА СЕ ДОДЈЕЉУЈЕ У ОКВИРУ РЕГИОНАЛНОГ ПРОГРАМА СТАМБЕНОГ

ЗБРИЊАВАЊА

I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Упутства)

(1) Упутством о начину и процедурама за одабир корисника помоћи која се додјељује у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања (у даљем тексту: Упутство) дефинише се начин провођења процедура за одабир корисника помоћи Регионалног стамбеног програма у БиХ у оквиру имплементације заједничког регионалног вишегодишњег програма са циљем осигурања трајних рјешења за најугроженије избјеглице и интерно расељена лица из периода 1991 - 1995. године (у даљем тексту: РСП у БиХ), врсте помоћи, циљне групе и намјена, основ, услови за добивање помоћи и посебни критерији, као и начин доказивања и вршења провјера испуњавања општих и вредновања посебних критерија, те провођење поступка одабира корисника помоћи, укључујући формирање, састав и начин рада органа за одабир корисника.

(2) Процес одабира корисника ће се проводити у складу с одредбама Закона о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 28/00) и Закона о заштити личних података ("Службени гласник БиХ", број 49/06 и 76/11).

Члан 2. (Врсте помоћи)

(1) Помоћ за стамбено збрињавање у оквиру РСП у БиХ додјељује се у виду: a) обезбјеђења кућа кроз обнову/санацију/адапта-

цију/доградњу/изградњу индивидуалних стамбе-них јединица у складу са Стандардима за обнову и изградњу стамбених јединица и објеката у сврху збрињавања повратника ("Службени гласник БиХ", број 74/2012 од 24. 9. 2012. године), по систему "кључ у руке" (у даљем тексту: Пропи-сани стандарди), укључујући и стандарде из ЦЕБ политике за заштиту животне средине,

б) обезбјеђења станова кроз обнову/санацију/ адаптацију стамбених јединица у уништеним и оштећеним објектима колективног становања у складу са прописаним стандардима, као и кроз изградњу нових вишепородичних зграда на јавном земљишту,

ц) додјеле грађевинског материјала за завршетак започете изградње и

д) смјештаја у установама социјалне заштите. (2) Врста помоћи и број корисника из појединих катего-

рија одређује се у складу са доступним средствима у Фонду РСП и планираном динамиком, а на основу под-пројеката за провођење РСП у БиХ.

(3) Приликом израде приједлога под-пројеката у оквиру РСП у БиХ, водиће се рачуна о потреби систематског, фазног и усклађеног провођења програма на цијелој територији БиХ, са избалансираном структуром у циљу обезбјеђења: a) једнакоправности приступа праву на помоћ за

најугроженије потенцијалне кориснике из свих категорија;

б) ефикасности у имплементацији;

ц) рационалног распореда доступних средстава и смањења просјечних трошкова.

Члан 3. (Корисници помоћи)

(1) Помоћ у оквиру РСП у БиХ додјељује се циљним групама из три категорије корисника (у даљем тексту: корисник), који је: a) избјегло лице из БиХ у периоду од 1991 - 1995.

године која борави у земљама региона: Црној Гори, Републици Хрватској или Републици Србији,

б) избјегло лице из Републике Хрватске у периоду од 1991 - 1995. године која борави у БиХ и

ц) интерно расељено лице у БиХ. (2) Помоћ која се додјељује у оквиру РСП у БиХ

намијењена је корисницима помоћи из претходног става за постизање трајних рјешења кроз стамбено збрињавање у сврху: a) повратка и реинтеграције у мјестима пријератног

пребивалишта и б) локалне интеграције у мјестима расељења.

Члан 4. (Основ за додјелу помоћи)

Основ за додјелу помоћи у стамбеном збрињавању је потреба за трајним рјешењем, било да се ради о избјеглим, расељеним лицима или повратницима у стању потребе за помоћи у стамбеном збрињавању.

II - ОПШТИ КРИТЕРИЈИ/УСЛОВИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КОРИСНИКА ПОМОЋИ И НАЧИН ДОКАЗИВАЊА ОПШТИХ КРИТЕРИЈА

Члан 5. (Општи критерији/услови)

(1) Општи критерији/услови за утврђивање потенцијалних корисника за додјелу помоћи по основу потребе за стамбеним збрињавањем су елиминиторни и обавезујући за све кориснике помоћи.

(2) Општи критерији који су заједнички за све потенцијалне кориснике помоћи у оквиру РСП у БиХ су: a) корисник је избјегло или расељено лице из

периода од 1991 - 1995. године независно од тренутног формално-правног статуса,

б) корисник је упознат са могућностима трајних рјешења за избјеглице и расељена лица у оквиру заједничког Регионалног стамбеног програма и одлуку о трајном рјешењу избјегличко-расеље-ничког проблема кроз повратак и реинтеграцију у пријератно мјесто пребивалишта или локалну интеграцију у БиХ, донио је добровољно на основу добре информисаности и

ц) корисник и чланови његовог домаћинства од 1991. године немају на територији БиХ, као и у земљи садашњег боравка (Црној Гори, Републици Хрватској или Републици Србији) другу стамбену јединицу која се сматра услов-ном за становање, а у складу са одговарајућим стандардима о минимуму стамбених услова и нису раније примили помоћ за стамбено збрињавање довољну да задовољи одговарајуће стандарде о минимуму стамбених услова.

(3) Испуњавање општих критерија по околностима из претходног става доказује се потписаном и овјереном изјавом подносиоца пријаве уз сагласност подносиоца пријаве за прослијеђивање личних и осталих података


у циљу провјере тачности и вјеродостојности, укључујући и провјере по службеној дужности.

(4) Уколико се приликом додјеле помоћи, у било којој фази, утврди да су поједини подносиоци пријава намјерно или свјесно дали нетачне податке у пријави и/или неистините наводе у изјави, таква пријава ће бити дисквалификована.

Члан 6. (Услови за добивање помоћи у обнови)

(1) Уз опште критерије који су заједнички за све потенцијалне кориснике помоћи, услови за добивање помоћи за обнову у сврху повратка су: a) корисник помоћи је власник или посједник

стамбене јединице која је предмет реконструк-ције или носилац станарског права и

б) корисник помоћи је на дан 30. 4. 1991. године имао пребивалиште у стамбеној јединици која је предмет реконструкције.

(2) Корисник помоћи за обнову у сврху повратка може бити и сувласник стамбене јединице која је предмет реконструкције, у којем случају је приликом додјеле помоћи неопходно осигурати писмену сагласност осталих сувласника за обнову, с тим што власничка и корисничка права над обновљеном стамбеном једини-цом остају непромијењена.

Члан 7. (Доказивање испуњавања услова за обнову)

(1) Статус власништва, посједа или станарско право над стамбеном јединицом која је предмет реконструкције доказују се сљедећим документима: a) Земљишно-књижни извод или власнички лист,

и/или б) ЦРПЦ одлука - одлука Комисије за имовинске

захтјеве избјеглица и расељених лица, и/или ц) Рјешење о поврату имовине/станарског права-

рјешење надлежног општинског органа о поврату и/или увођењу у посјед.

(2) Увјерењем о кретању подноситеља захтјева за реконструкцију које издаје надлежни орган, доказује се да је корисник помоћи на дан 30. 4. 1991. године имао пребивалиште у стамбеној јединици која је предмет реконструкције.

(3) У изузетним случајевима, када подносилац захтјева није у могућности доставити увјерење о кретању на основу којег се може поуздано утврдити пребива-лиште на дан 30. 4. 1991. године, као доказ о кретању прибавља се изјава два свједока, овјерена од стране органа надлежног за овјеру потписа, укључујући и околности када је корисник на дан 30. 4. 1991. године био малољетан или је рођен након тог датума.

Члан 8. (Услови за добивање помоћи за грађење индивидуалне

стамбене јединице) (1) У смислу овог упутства, грађење индивидуалних

стамбених јединица подразумијева интервенције на обнови, санацији, адаптацији, доградњи или изградњи објеката за породично становање.

(2) Уз опште критерије који су заједнички за све потенцијалне кориснике помоћи, услови за добивање помоћи за грађење индивидуалне стамбене јединице у сврху повратка или локалне интеграције, укључујући и додјелу грађевинског материјала су: a) корисник помоћи има право грађења/власништва

или посједа на припадајућој грађевинској парцели и

б) кориснику помоћи су издате или су у процесу издавања потребне дозволе за грађење.

Члан 9. (Доказивање испуњавања услова за грађење

стамбене јединице) (1) Право грађења/власништва на припадајућој грађевин-

ској парцели доказује се: a) изводом из земљишне књиге (земљишно-књижни

извод или власнички лист) или правоснажном судском пресудом или правоснажним рјешењем надлежног органа на основу којег је корисник стекао право власништва или грађења или

б) правоснажном одлуком о додјели земљишта кориснику на коришћење ради грађења или уговором на основу којег је корисник стекао право власништва или грађења.

(2) Одобрење за грађење доказује се важећом грађевин-ском дозволом издатом од стране надлежног органа.

(3) У случајевима када је одобрење за грађење престало да важи или када кориснику није издата грађевинска дозвола, испуњавање услова за грађење доказује се: a) правоснажном урбанистичком сагласности и б) сагласностима прибављеним у поступку изда-

вања урбанистичке сагласности за предметну урбанистичку сагласност.

Члан 10. (Услови за добивање осталих врста помоћи за стамбено

збрињавање) (1) Уз опште критерије који су заједнички за све

потенцијалне кориснике помоћи у оквиру РСП у БиХ, процедуре и критерији за одабир корисника помоћи за стамбено збрињавање у новоизграђеним објектима колективног становања, као и смјештаја у институ-цијама социјалне заштите, биће прописани посебним актима.

(2) Акти из претходног става, обавезно се доносе приликом израде под-пројеката којима ће бити обухва-ћени корисници стамбеног збрињавања у новоизграђе-ним објектима колективног становања и смјештаја у институцијама социјалне заштите у оквиру РСП у БиХ, а најкасније до почетка провођења истих.

III - ПОСЕБНИ КРИТЕРИЈИ ЗА ОДАБИР КОРИСНИКА ПОМОЋИ, НАЧИН ДОКАЗИВАЊА И ПРОВЈЕРЕ ИСПУЊАВАЊА ПОСЕБНИХ КРИТЕРИЈА

Члан 11. (Сврха посебних критерија и основи за утврђивање

приоритета) (1) Посебни критерији служе за процјену потреба потен-

цијалних корисника помоћи по приоритетима, те помажу у одабиру корисника помоћи на транспарентан начин, поштујући принципе једнакоправности прис-тупу помоћи.

(2) Посебни критерији који служе као основ за утврђивање приоритетних корисника РСП у БиХ су: a) старосна доб и број чланова заједничког

домаћинства, б) укупна висина примања свих чланова заједни-

чког домаћинства и ц) припадност подносиоца пријаве и/или чланова

заједничког домаћинства угроженим катего-ријама према критеријима рањивости из члана 12. Упутства.


Члан 12. (Критерији угрожености/рањивости)

Посебни критерији рањивости према којима се одређује припадност угроженим категоријама из члана 11, став (2), тч. ц) Упутства су:

a) Корисници који живе у недостојним условима, као што су домаћинства: - без текуће воде, - без струје, - без санитарних услова и сл.;

б) Лица са инвалидитетом/онеспособљењем које имају умањене менталне или физичке способ-ности усљед болести, озљеда или рањавања које ометају нормалне свакодневне активности и потребе које треба ријешити како би се омогућило да та лица функционишу;

ц) Лица са тешким здравственим стањем/хронични болесници, као што су лица која требају трајни медицински третман и његу, у условима који мо-гу утицати на идентификацију трајног рјешења;

д) Домаћинства чији су носиоци самохрани родитељи, старатељи или хранитељи са једним или више малољетних чланова;

е) Лица или парови који живе сами без подршке породице, а које су старије од 60 година;

ф) Жене суочене са ризиком усљед свога пола, као што су: самохране мајке, удовице, жене жртве насиља и сл.;

г) Малољетници са родитељем/ старатељем/храни-тељем који су посебно изложени ризику, као у случајевима: - када не похађају школу, - када имају посебне образовне потребе, - када су у сукобу са законом, - малољетни супружник и сл.;

х) Малољетници који тренутно живе без родитељ-ског старања или другог законитог пазитеља/ старатеља;

и) Потребе за посебном правном и физичком заштитом, као што су: - породице погинулих бораца и умрлих

цивилних жртава рата, - породице несталих лица, - бивши ратни заробљеници/логораши, - жртве злостављања или насиља, укључујући

насиље у породици и насиље на основу пола, било да се ради о насиљу у земљи поријекла, за вријеме сукоба или земљи прихвата и сл.

Члан 13. (Начин доказивања и провјере испуњавања

посебних критерија) (1) Испуњавање посебних критерија по околностима из

члана 11. и 12. Упутства, корисник означава у обрасцу пријаве, уз потписану и овјерену изјаву са сагласношћу подноситеља пријаве за прослијеђивање личних и осталих података у циљу провјере тачности и вјеродостојности.

(2) Приликом додјеле помоћи, корисници који испуњавају опште услове прописане овим упутством, дужни су доставити доказе о испуњавању посебних критерија на основу којих су њихове пријаве вредноване.

(3) У случајевима када се установи да су поједини корисници дали нетачне податке у пријави и неистините наводе у изјави и да не испуњавају посебне критерије на основу којих су њихове пријаве вредоване, кориснику ће се умањити припадајући број бодова додијељен по основу одређеног критерија који није испуњен.

IV - ВРЕДНОВАЊЕ ПОСЕБНИХ КРИТЕРИЈА

Члан 14. (Укупан број бодова и право првенства)

(1) Потенцијалном кориснику помоћи се на основу испуњавања посебних критерија, по свим основима заједно може додијелити укупно 180 бодова.

(2) По основу старосне доби и броја чланова заједничког домаћинства, потенцијалном кориснику се може додијелити максимално 50 бодова.

(3) По основу укупне висине примања свих чланова заједничког домаћинства кориснику се може додијелити максимално 30 бодова.

(4) По основу припадости угроженим категоријама из члана 12. Упутства, потенцијалном кориснику се може додијелити максимално 100 бодова.

(5) Број бодова додијељен потенцијалном кориснику по свим основима збраја се и потенцијални корисници се рангирају према опадајућем редослиједу од највишег до најнижег укупног броја бодова.

(6) Уколико неки корисници имају исти укупан број бодова по свим основима, предност приликом додјеле помоћи у оквиру РСП у БиХ имају корисници који су угрожени по више основа из члана 12. Упутства.

Члан 15. (Вредновање по основу старосне доби и броја чланова

домаћинства) (1) Корисник и сваки члан заједничког домаћиства

подносиоца пријаве вреднују се са по 10 бодова. (2) Сваки малољетни члан заједничког домаћинства

корисника додатно се вреднује са 5 бодова. (3) Уколико укупан број бодова додијељених по основу

старосне доби и броја чланова домаћинства превазилази максималан број бодова из члана 12. став (2) Упутства, кориснику се по основу старосне доби и броја чланова домаћинства додјељује 50 бодова.

Члан 16. (Вредновање по основу висине примања)

(1) Домаћинства чија укупна примања не обезбјеђују егзистенцијални минимум вреднују се са укупно 30 бодова.

(2) У смислу овог упутства, домаћинства из претходног става овог члана су корисници који остварују право на сталну новчану помоћ у складу са прописима који се примјењују на подручју тренутног мјеста становања потенцијалног корисника помоћи.

Члан 17. (Вредновање по основу припадности угроженим

категоријама) (1) Припадност угроженим категоријама из члана 12.

Упутства, вреднује се једнако по сваком критерију угрожености из тч. а) до и), са по 20 бодова.

(2) У случајевима када је у пријави означена припадност у више од 5 (пет) категорија угрожености из тч. а) до и), кориснику се по основу припадности угроженим категоријама додјељује 100 бодова.


V - ПРОВОЂЕЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ОДАБИРА КОРИСНИКА

Члан 18. (Начело двостепености)

(1) Поступак одабира корисника РСП у БиХ заснива се на примјени начела двостепености, односно осигурања права на приговор.

(2) Начело двостепености подразумијева поступак у коме се поднесене пријаве разматрају, бодују, вреднују и рангирају кроз првостепени орган, с могућношћу преиспитивања и ревизије таквих рјешења од стране другостепеног органа.

Члан 19. (Састав органа за одабир корисника)

(1) У састав органа за одабир корисника РСП у БиХ улазе представници: a) Министарства за људска права и избјеглице

Босне и Херцеговине (у даљем тексту: МЉПИ), б) Федералног министарства расељених особа и

избјеглица (у даљем тексту: ФМРОИ), ц) Министарства за избјеглице и расељена лица

Републике Српске (у даљем тексту: МИРЛ РС) и д) Одјељења/Одјела за расељена лица/особе, избјег-

лице и стамбена питања Владе Брчко дистрикта БиХ (у даљем тексту: Одјељење БД).

(2) Монитори у раду органа за одабир корисника у својству активних посматрача су представници: a) Представништва УНХЦР у БиХ (у даљем тексту:

УНХЦР) и б) Мисије ОСЦЕ у БиХ (у даљем тексту: ОСЦЕ).

Члан 20. (Начин формирања органа за одабир корисника

и трајање мандата) (1) За одабир корисника РСП у БиХ образују се три

комисије као првостепени орган и једна заједничка комисија као другостепени орган, и то: a) Комисије за формирање ранг листи потенцијал-

них корисника и пред-селекцију корисника у општинама на подручју Федерације Босне и Хер-цеговине (у даљем тексту: ФБиХ), у општинама на подручју Републике Српске (у даљем тексту: РС) и за подручје Брчко дистрикта БиХ као прво-степени орган (у даљем тексту: Првостепене комисије) и

б) Комисија за верификацију ранг листи и одлучи-вање по приговорима на листу пред-селекти-раних потенцијалних корисника РСП у БиХ као другостепени орган (у даљем тексту: Друго-степена комисија РСП у БиХ).

(2) Првостепене комисије из става (1) тачка а) овог члана образују се посебно за одабир корисника у општинама на подручју ФБиХ, у општинама на подручју РС и за подручје Брчко дистрикта БиХ.

(3) Другостепену комисију РСП у БиХ из става (1) тачка б) овог члана образују заједнички институције и организа-ције чији су представници у саставу органа за одабир корисника из члана 19. Упутства, укључујући и мониторе.

(4) Првостепене комисије и Другостепена комисија РСП у БиХ формирају се као стална тијела, до краја поведбе РСП у БиХ.

Члан 21. (Састав и именовање Првостепених комисија)

(1) Првостепене комисије састоје се од по 5 (пет) чланова и по 2 (два) монитора у раду првостепених комисија, а именују се 3 (три) комисије и то:

a) Првостепена комисија за одабир корисника у општинама на подручју ФБиХ (у даљем тексту: Првостепена комисија ФБиХ),

б) Првостепена комисија за одабир корисника у општинама на подручју РС (у даљем тексту: Првостепена комисија РС) и

ц) Првостепена комисија за одабир корисника на подручју Брчко дистрикта БиХ (у даљем тексту: Првостепена комисија Брчко дистрикта БиХ).

(2) У састав Првостепене комисије ФБиХ као чланови улазе 2 (два) представника ФМРОИ од којих је један предсједавајући Првостепене комисије ФБиХ, 2 (два) представника МИРЛ РС и 1 (један) представник МЉПИ, те 2 (два) монитора, од којих по један представник УНХЦР и ОСЦЕ.

(3) У састав Првостепене комисије РС као чланови улазе 2 (два) представника МИРЛ РС од којих је један предсједавајући Првостепене комисије РС, 2 (два) представника ФМРОИ и 1 (један) представник МЉПИ, те 2 (два) монитора од којих по један представник УНХЦР и ОСЦЕ.

(4) У састав Првостепене комисије Брчко дистрикта БиХ као чланови улазе 2 (два) представника Одјељења БД од којих је један предсједавајући Првостепене комисије Брчко дистрикта БиХ и по 1 (један) представник ФМРОИ, МИРЛ РС и МЉПИ, те 2 (два) посматрача од којих по један представник УНХЦР и ОСЦЕ.

(5) Одлуку о формирању Првостепене комисије ФБиХ доноси федерални министар расељених особа и избјеглица, одлуку о формирању Првостепене коми-сије РС доноси министар за избјеглице и расељена лица РС, а одлуку о формирању Првостепене коми-сије Брчко дистрикта БиХ доноси шеф Одјељења/ Одјела за расељена лица/особе, избјеглице и стамбена питања Владе Брчко дистрикта БиХ, сви на основу рјешења о именовању институција чији су представ-ници у саставу органа из члана 19. Упутства, те УНХЦР и ОСЦЕ за именовање монитора у раду Првостепених комисија.

(6) Рјешења из претходног става овог члана односе се на чланове и мониторе у све три комисије, а одлуке о формирању комисија доносе се за сваку првостепену комисију посебно.

Члан 22. (Дјелокруг рада и задаци Првостепене комисије)

(1) Првостепена комисија разматра: a) пријаве поднесене на Јавни позив које су

запримљене и евидентиране у МЉПИ, укљу-чујући и пријаве достављене ФМРОИ, МИРЛ РС и Одјелу БД и

б) захтјеве које доставе корисници идентификовани као одговарајући од стране МЉПИ, ФМРОИ, МИРЛ РС и Одјела БД, у складу са упућеним позивом на подношење пријава и документације којом се доказује испуњавање општих и посебних критерија за одабир корисника РСП у БиХ, укључујући и кориснике идентификоване као одговарајуће од стране УНХЦР и ОСЦЕ.

(2) Примаран задатак Првостепене комисије је да оцијени испуњавање општих критерија у односу на размо-трене пријаве и да на основу вредновања по посебним критеријима формира ранг листе потенцијалних корисника помоћи за све апликанте за које утврди да испуњавају опште услове, посебно за сваку категорију корисника по врстама помоћи.


(3) Овако формиране заједничке ранг листе потен-цијалних корисника посебно за сваку категорију потенцијалних корисника, чине листе пред-селектираних потенцијалних корисника РСП у БиХ.

Члан 23. (Начин одлучивања Првостепених комисија)

(1) Првостепена комисија има кворум када састанку присуствују најмање три члана, од којих је сваки по један представник институција у саставу органа за одабир корисника из члана 19. Упутства и један монитор у улози активног посматрача.

(2) Ако састанку не присуствује довољан број чланова и монитора, састанак се може одржати, али на њему се не могу доносити одлуке.

(3) Првостепена комисија одлучује већином гласова укупног броја присутних чланова на састанку, од којих је најмање по један глас представника сваке од институција у чланству Првостепене комисије.

(4) Препоруке и ставови монитора обавезно се узимају у разматрање и о њиховим приједлозима се чланови изјашњавају гласањем.

(5) Уколико Првостепена комисија донесе одлуку да не прихвати приједлог монитора, таква одлука се уз образложење обавезно прослијеђује другостепеном органу на додатно разматрање и поновно одлучивање.

(6) Предсједавајући Првостепене комисије, по потреби позива на састанке и остале учеснике који могу допринијети квалитету одлука које се доносе.

Члан 24. (Састав и именовање Другостепене комисије РСП у БиХ)

(1) Другостепена комисија РСП у БиХ састоји се од 5 (пет) чланова од којих 2 (два) члана именује МЉПИ, а по једног члана и по једног замјеника именују ФМРОИ, МИРЛ РС и Одјељење БД, који не могу бити исти као чланови у саставу Првостепених комисија.

(2) Предсједавајући Другостепене комисије је представник МЉПИ.

(3) УНХЦР и ОСЦЕ заједно именују једног монитора и једног замјеника монитора у раду Другостепене комисије, који могу бити исти као и монитори у раду Првостепених комисија.

(4) Одлуку о формирању Другостепене комисије РСП у БиХ доноси министар за људска права и избјеглице БиХ.

Члан 25. (Дјелокруг рада и задаци Другостепене комисије РСП у БиХ) (1) Другостепена комисија РСП у БиХ, нарочито разматра:

a) одлуке Првостепене комисије из члан 23. став (5) Упутства и

б) приговоре апликаната у погледу оцјене испу-њавања општих критерија и приговоре на ранг листе потенцијалних корисника.

(2) Примаран задатак Другостепене комисије РСП у БиХ је да у односу на размотрене одлуке и приговоре из претходног става, ревидира и верифицира листе пред-селектираних корисника РСП.

(3) Другостепена комисија РСП у БиХ, по потреби разматра и остале одлуке и закључке Првостепене комисије и исте потврђује или ревидира.

Члан 26. (Начин одлучивања Другостепене комисије РСП у БиХ)

(1) За пуноважно одлучивање Другостепене комисије РСП у БиХ потребно је присуство представника свих институција и организација у њеном саставу, било да се ради о члановима или замјеницима.

(2) Другостепена комисија РСП у БиХ одлучује консензусом, а уколико одлуку није могуће донијети консензусом, одлука ће се сматрати донесеном уколико за њу гласа већина присутних чланова.

(3) На састанке Другостепене комисије РСП у БиХ, обавезно се позива предсједавајући Првостепене комисије, без права гласа.

(4) Предсједавајући Другостепене комисије РСП у БиХ, по потреби позива на састанке и остале учеснике који могу допринијети квалитету одлука које се доносе.

Члан 27. (Начин рада комисија)

Најкасније у року од 8 дана од дана доношења одлука о формирању органа за одабир корисника РСП у БиХ, комисије су дужне донијети пословнике о свом раду којим ће ближе уредити начин рада, а нарочито припремање и сазивање састанака, права и дужности чланова комисије и других лица у вези са радом на састанцима, обавјештавање о раду комисије и друга питања од значаја за рад комисије.

Члан 28. (Провјера листи пред-селектираних корисника)

(1) Верификована листа пред-селектираних потенцијалних корисника РСП у БиХ из члана 3. став (1) Упутства, обавезно се провјерава у односу на: a) стамбени статус у земљама прихвата избјеглих

лица из БиХ из тч. а) и у земљи поријекла избјеглих лица из тч. б),

б) стамбени статус у мјестима расељења и мјестима повратка за интерно расељена лица из тч. ц) и

ц) могућности реконструкције и изградње у мјестима повратка и локалне интеграције за предвиђени број корисника у оквиру појединог под-пројекта, према редослиједу са ранг листе пред-селектираних потенцијалних корисника по свакој категорији посебно, увећаном за оквирно 20%.

(2) Провјеру из става (1) овог члана тч. а) врши МЉПИ путем надлежних органа у земљама прихвата избјег-лих лица из БиХ у региону и поријекла избјеглих лица у БиХ.

(3) Провјеру из става (1) овог члана тч. б) у односу на стамбени статус у мјестима расељења врше ФМРОИ, МИРЛ РС и Одјел БД.

(4) Провјеру из става (1) овог члана тч. б) у односу на стамбени статус у мјестима повратка врше надлежни органи општине повратка, укључујући и провјеру у базама података о ранијим корисницима помоћи које су на располагању МЉПИ, ФМРОИ, МИРЛ РС и Одјељењу БД.

(5) Провјеру из става (1) овог члана тч. ц) у односу на могућности реконструкције и изградње врше надлежни општински органи у мјестима повратка и локалне интеграције.

(6) Изузев провјере из става (2) овог члана, сви наведени надлежни органи у БиХ провјеру су дужни извршити у року од 15 дана од дана доставе листе пред-селектираних потенцијалних корисника РСП у БиХ из члана 22. став (3) Упутства.


Члан 29. (Коначна листа корисника РСП у БиХ)

У односу на резултате извршене провјере у складу са чланом 28. Упутства, Другостепена комисија РСП у БиХ по потреби ревидира верификовану листу пред-селектираних потенцијалних корисника и за сваку категорију посебно доставља приједлог коначне листе Појектно изведбеном тиму за припрему и поведбу РСП у БиХ на даље поступање.

VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 30. (Измјене и допуне Упутства)

Измјене и допуне овог упутства врше се по поступку и на начин његовог доношења.


Упутство ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2530/13 04. јула 2013. године

Сарајево Министар

Мр sc. Дамир Љубић, с. р.

Na osnovu člana 12. Zakona o ministarstvima i drugim

organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 103/09 i 87/12), člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH, broj 32/02 i 102/09), člana 21. i 23. Zakona o izbjeglicama iz BiH i raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 23/99, 21/03 i 33/03), a u vezi sa provedbom Projekta Bosne i Hercegovine u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi

UPUTSTVO O NAČINU I PROCEDURAMA ZA ODABIR KORISNIKA

POMOĆI KOJA SE DODJELJUJE U OKVIRU REGIONALNOG PROGRAMA STAMBENOG

ZBRINJAVANJA

I - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet Uputstva)

(1) Uputstvom o načinu i procedurama za odabir korisnika pomoći koja se dodjeljuje u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (u daljem tekstu: Uputstvo) definiše se način provođenja procedura za odabir korisnika pomoći Regionalnog stambenog programa u BiH u okviru implementacije zajedničkog regionаlnog višegodišnjeg programa sa ciljem osiguranja trаjnih rješenjа zа nаjugroženije izbjeglice i interno rаseljene osobe iz perioda 1991 - 1995. godine (u daljem tekstu: RSP u BiH), vrste pomoći, ciljne grupe i namjena, osnov, uslovi za dobivanje pomoći i posebni kriteriji, kao i način dokazivanja i vršenja provjera ispunjavanja općih i vrednovanja posebnih kriterija, te provođenje postupka odabira korisnika pomoći, uključujući formiranje, sastav i način rada organa za odabir korisnika.

(2) Proces odabira korisnika će se provoditi u skladu s odredbama Zakona o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 28/00) i Zakona o zaštiti ličnih podataka ("Službeni glasnik BiH", broj 49/06 i 76/11).

Član 2. (Vrste pomoći)

(1) Pomoć za stambeno zbrinjavanje u okviru RSP u BiH dodjeljuje se u vidu: a) osiguranja kuća kroz obnovu/sanaciju/adaptaciju/

dogradnju/izgradnju individualnih stambenih jedinica u skladu sa Standardima za obnovu i izgradnju stambenih jedinica i objekata u svrhu zbrinjavanja povratnika ("Službeni glasnik BiH", broj 74/2012 od 24. 9. 2012. godine), po sistemu "ključ u ruke" (u daljem tekstu: Propisani standardi), uključujući i standarde iz CEB politike za zaštitu životne sredine,

b) osiguranja stanova kroz obnovu/sanaciju/adaptaciju stambenih jedinica u uništenim i oštećenim objektima kolektivnog stanovanja u skladu sa propisanim standardima, kao i kroz izgradnju novih višepo-rodičnih zgrada na javnom zemljištu,

c) dodjele građevinskog materijala za završetak započete izgradnje i

d) smještaja u ustanovama socijalne zaštite. (2) Vrsta pomoći i broj korisnika iz pojedinih kategorija

određuje se u skladu sa dostupnim sredstvima u Fondu RSP i planiranom dinamikom, a na osnovu pod-projekata za provedbu RSP u BiH.

(3) Prilikom izrade prijedloga pod-projekata u okviru RSP u BiH, vodiće se računa o potrebi sistematskog, faznog i usklađenog provođenja programa na cijeloj teritoriji BiH, sa izbalansiranom strukturom u cilju osiguranja: a) jednakopravnosti pristupa pravu na pomoć za

najugroženije potencijalne korisnike iz svih kategorija;

b) efikasnosti u implementaciji; c) racionalnog rasporeda dostupnih sredstava i smanjenja

prosječnih troškova.

Član 3. (Korisnici pomoći)

(1) Pomoć u okviru RSP u BiH dodjeljuje se ciljnim grupama iz tri kategorije korisnika (u daljem tekstu: korisnik), koji je: a) izbjegla osoba iz BiH u periodu od 1991 - 1995.

godine koja boravi u zemljama regiona: Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj ili Republici Srbiji,

b) izbjegla osoba iz Republike Hrvatske u periodu od 1991 - 1995. godine koja boravi u BiH i

c) interno raseljena osoba u BiH. (2) Pomoć koja se dodjeljuje u okviru RSP u BiH namijenjena

je korisnicima pomoći iz prethodnog stava za postizanje trajnih rješenja kroz stambeno zbrinjavanje u svrhu: a) povratka i reintegracije u mjestima prijeratnog

prebivališta i b) lokalne integracije u mjestima raseljenja.

Član 4. (Osnov za dodjelu pomoći)

Osnov za dodjelu pomoći u stambenom zbrinjavanju je potreba za trajnim rješenjem, bilo da se radi o izbjeglim, raseljenim osobama ili povratnicima u stanju potrebe za pomoći u stambenom zbrinjavanju.

II - OPĆI KRITERIJI/USLOVI ZA UTVRĐIVANJE POTENCIJALNIH KORISNIKA POMOĆI I NAČIN DOKAZIVANJA OPĆIH KRITERIJA

Član 5. (Opći kriteriji/uslovi)

(1) Opći kriteriji/uslovi za utvrđivanje potencijalnih korisnika za dodjelu pomoći po osnovu potrebe za stambenim


zbrinjavanjem su eliminitorni i obavezujući za sve korisnike pomoći.

(2) Opći kriteriji koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći u okviru RSP u BiH su: a) korisnik je izbjegla ili raseljena osoba iz perioda od

1991 - 1995. godine neovisno od trenutnog formalno-pravnog statusa,

b) korisnik je upoznat sa mogućnostima trajnih rješenja za izbjeglice i raseljene osobe u okviru zajedničkog Regionalnog stambenog programa i odluku o trajnom rješenju izbjegličko-raseljeničkog problema kroz povratak i reintegraciju u prijeratno mjesto prebivališta ili lokalnu integraciju u BiH, donio je dobrovoljno na osnovu dobre informisanosti i

c) korisnik i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH, kao i u zemlji sadašnjeg boravka (Crnoj Gori, Republici Hrvatskoj ili Republici Srbiji) drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uslova i nisu ranije primili pomoć za stambeno zbrinjavanje dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih uslova.

(3) Ispunjavanje općih kriterija po okolnostima iz prethodnog stava dokazuje se potpisanom i ovjerenom izjavom podnositelja prijave uz saglasnost podnositelja prijave za proslijeđivanje ličnih i ostalih podataka u cilju provjere tačnosti i vjerodostojnosti, uključujući i provjere po službenoj dužnosti.

(4) Ukoliko se prilikom dodjele pomoći, u bilo kojoj fazi, utvrdi da su pojedini podnositelji prijava namjerno ili svjesno dali netačne podatke u prijavi i/ili neistinite navode u izjavi, takva prijava će biti diskvalificirana.

Član 6. (Uslovi za dobivanje pomoći u obnovi)

(1) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći, uslovi za dobivanje pomoći za obnovu u svrhu povratka su: a) korisnik pomoći je vlasnik ili posjednik stambene

jedinice koja je predmet rekonstrukcije ili nosilac stanarskog prava i

b) korisnik pomoći je na dan 30. 4. 1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

(2) Korisnik pomoći za obnovu u svrhu povratka može biti i suvlasnik stambene jedinice koja je predmet rekonstrukcije, u kojem slučaju je prilikom dodjele pomoći neophodno osigurati pismenu saglasnost ostalih suvlasnika za obnovu, s tim što vlasnička i korisnička prava nad obnovljenom stambenom jedinicom ostaju nepromijenjena.

Član 7. (Dokazivanje ispunjavanja uslova za obnovu)

(1) Status vlasništva, posjeda ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuju se sljedećim dokumentima: a) Zemljišno-knjižni izvadak ili posjedovni list, i/ili b) CRPC odluka - odluka Komisije za imovinske

zahtjeve izbjeglica i raseljenih osoba, i/ili c) Rješenje o povratu imovine/stanarskog prava-rješenje

nadležnog općinskog organa o povratu i/ili uvođenju u posjed.

(2) Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekon-strukciju koje izdaje nadležni organ, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30. 4. 1991. godine imao prebiva-lište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

(3) U izuzetnim slučajevima, kada podnosilac zahtjeva nije u mogućnosti dostaviti uvjerenje o kretanju na osnovu kojeg se može pouzdano utvrditi prebivalište na dan 30. 4. 1991. godine, kao dokaz o kretanju pribavlja se izjava dva svje-doka, ovjerena od strane organa nadležnog za ovjeru potpi-sa, uključujući i okolnosti kada je korisnik na dan 30. 4. 1991. godine bio maloljetan ili je rođen nakon tog datuma.

Član 8. (Uslovi za dobivanje pomoći za građenje individualne

stambene jedinice) (1) U smislu ovog uputstva, građenje individualnih stambenih

jedinica podrazumijeva intervencije na obnovi, sanaciji, adaptaciji, dogradnji ili izgradnji objekata za porodično stanovanje.

(2) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne korisnike pomoći, uslovi za dobivanje pomoći za građenje individualne stambene jedinice u svrhu povratka ili lokalne integracije, uključujući i dodjelu građevinskog materijala su: a) korisnik pomoći ima pravo građenja/vlasništva ili

posjeda na pripadajućoj građevinskoj parceli i b) korisniku pomoći su izdate ili su u procesu izdavanja

potrebne dozvole za građenje.

Član 9. (Dokazivanje ispunjavanja uslova za građenje stambene jedinice) (1) Pravo građenja/vlasništva na pripadajućoj građevinskoj

parceli dokazuje se: a) izvodom iz zemljišne knjige (zemljišno-knjižni

izvadak ili posjedovni list) ili pravosnažnom sudskom presudom ili pravosnažnim rješenjem nadležnog organa na osnovu kojeg je korisnik stekao pravo vlasništva ili građenja ili

b) pravosnažnom odlukom o dodjeli zemljišta korisniku na korišćenje radi građenja ili ugovorom na osnovu kojeg je korisnik stekao pravo vlasništva ili građenja.

(2) Odobrenje za građenje dokazuje se važećom građevinskom dozvolom izdatom od strane nadležnog organa.

(3) U slučajevima kada je odobrenje za građenje prestalo da važi ili kada korisniku nije izdata građevinska dozvola, ispunjavanje uslova za građenje dokazuje se: a) pravosnažnom urbanističkom saglasnosti i b) saglasnostima pribavljenim u postupku izdavanja

urbanističke saglasnosti za predmetnu urbanističku saglasnost.

Član 10. (Uslovi za dobivanje ostalih vrsta pomoći za stambeno

zbrinjavanje) (1) Uz opće kriterije koji su zajednički za sve potencijalne

korisnike pomoći u okviru RSP u BiH, procedure i kriteriji za odabir korisnika pomoći za stambeno zbrinjavanje u novoizgrađenim objektima kolektivnog stanovanja, kao i smještaja u institucijama socijalne zaštite, biće propisani posebnim aktima.

(2) Akti iz prethodnog stava, obavezno se donose prilikom izrade pod-projekata kojima će biti obuhvaćeni korisnici stambenog zbrinjavanja u novoizgrađenim objektima kolektivnog stanovanja i smještaja u institucijama socijalne zaštite u okviru RSP u BiH, a najkasnije do početka provedbe istih.


III - POSEBNI KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA POMOĆI, NAČIN DOKAZIVANJA I PROVJERE ISPUNJAVANJA POSEBNIH KRITERIJA

Član 11. (Svrha posebnih kriterija i osnovi za utvrđivanje prioriteta)

(1) Posebni kriteriji služe za procjenu potreba potencijalnih korisnika pomoći po prioritetima, te pomažu u odabiru korisnika pomoći na transparentan način, poštujući principe jednakopravnosti pristupu pomoći.

(2) Posebni kriteriji koji služe kao osnov za utvrđivanje prioritetnih korisnika RSP u BiH su: a) starosna dob i broj članova zajedničkog domaćinstva, b) ukupna visina primanja svih članova zajedničkog

domaćinstva i c) pripadnost podnosioca prijave i/ili članova zajedni-

čkog domaćinstva ugroženim kategorijama prema kriterijima ranjivosti iz člana 12. Uputstva.

Član 12. (Kriteriji ugroženosti/ranjivosti)

Posebni kriteriji ranjivosti prema kojima se određuje pripadnost ugroženim kategorijama iz člana 11, stav (2), tč. c) Uputstva su:

a) Korisnici koji žive u nedostojnim uslovima, kao što su domaćinstva: - bez tekuće vode, - bez struje, - bez sanitarnih uslova i sl.;

b) Osobe sa invalidnosti/onesposobljenjem koje imaju umanjene mentalne ili fizičke sposobnosti usljed bolesti, ozljeda ili ranjavanja koje ometaju normalne svakodnevne aktivnosti i potrebe koje treba riješiti kako bi se omogućilo da te osobe funkcioniraju;

c) Osobe sa teškim zdravstvenim stanjem/hronični bolesnici, kao što su osobe koje trebaju trajni medicinski tretman i njegu, u uslovima koji mogu uticati na identifikaciju trajnog rješenja;

d) Domaćinstva čiji su nosioci samohrani roditelji, staratelji ili hranitelji sa jednim ili više maloljetnih članova;

e) Osobe ili parovi koji žive same bez podrške porodice, a koje su starije od 60 godina;

f) Žene suočene sa rizikom usljed svoga spola, kao što su: samohrane majke, udovice, žene žrtve nasilja i sl.;

g) Maloljetnici sa roditeljem/ starateljem/hraniteljem koji su posebno izloženi riziku, kao u slučajevima: - kada ne pohađaju školu, - kada imaju posebne obrazovne potrebe, - kada su u sukobu sa zakonom, - maloljetni supružnik i sl.;

h) Maloljetnici koji trenutno žive bez roditeljskog staranja ili drugog zakonitog pazitelja/staratelja;

i) Potrebe za posebnom pravnom i fizičkom zaštitom, kao što su: - porodice poginulih boraca i umrlih civilnih

žrtava rata, - porodice nestalih osoba, - bivši ratni zarobljenici/logoraši, - žrtve zlostavljanja ili nasilja, uključujući nasilje

u porodici i nasilje na osnovu spola, bilo da se radi o nasilju u zemlji porijekla, za vrijeme sukoba ili zemlji prihvata i sl.

Član 13. (Način dokazivanja i provjere ispunjavanja posebnih kriterija)

(1) Ispunjavanje posebnih kriterija po okolnostima iz člana 11. i 12. Uputstva, korisnik označava u obrascu prijave, uz

potpisanu i ovjerenu izjavu sa saglasnošću podnositelja prijave za proslijeđivanje ličnih i ostalih podataka u cilju provjere tačnosti i vjerodostojnosti.

(2) Prilikom dodjele pomoći, korisnici koji ispunjavaju opće uslove propisane ovim uputstvom, dužni su dostaviti dokaze o ispunjavanju posebnih kriterija na osnovu kojih su njihove prijave vrednovane.

(3) U slučajevima kada se ustanovi da su pojedini korisnici dali netačne podatke u prijavi i neistinite navode u izjavi i da ne ispunjavaju posebne kriterije na osnovu kojih su njihove prijave vredovane, korisniku će se umanjiti pripadajući broj bodova dodijeljen po osnovu određenog kriterija koji nije ispunjen.

IV - VREDNOVANJE POSEBNIH KRITERIJA

Član 14. (Ukupan broj bodova i pravo prvenstva)

(1) Potencijalnom korisniku pomoći se na osnovu ispunjavanja posebnih kriterija, po svim osnovima zajedno može dodijeliti ukupno 180 bodova.

(2) Po osnovu starosne dobi i broja članova zajedničkog domaćinstva, potencijalnom korisniku se može dodijeliti maksimalno 50 bodova.

(3) Po osnovu ukupne visine primanja svih članova zajedničkog domaćinstva korisniku se može dodijeliti maksimalno 30 bodova.

(4) Po osnovu pripadosti ugroženim kategorijama iz čl. 12. Uputstva, potencijalnom korisniku se može dodijeliti maksimalno 100 bodova.

(5) Broj bodova dodijeljen potencijalnom korisniku po svim osnovima zbraja se i potencijalni korisnici se rangiraju prema opadajućem redoslijedu od najvišeg do najnižeg ukupnog broja bodova.

(6) Ukoliko neki korisnici imaju isti ukupan broj bodova po svim osnovima, prednost prilikom dodjele pomoći u okviru RSP u BiH imaju korisnici koji su ugroženi po više osnova iz člana 12. Uputstva.

Član 15. (Vrednovanje po osnovu starosne dobi i broja članova

domaćinstva) (1) Korisnik i svaki član zajedničkog domaćistva podnosioca

prijave vrednuju se sa po 10 bodova. (2) Svaki maloljetni član zajedničkog domaćinstva korisnika

dodatno se vrednuje sa 5 bodova. (3) Ukoliko ukupan broj bodova dodijeljenih po osnovu

starosne dobi i broja članova domaćinstva prevazilazi maksimalan broj bodova iz čl. 12. stav (2) Uputstva, korisniku se po osnovu starosne dobi i broja članova domaćinstva dodjeljuje 50 bodova.

Član 16. (Vrednovanje po osnovu visine primanja)

(1) Domaćinstva čija ukupna primanja ne osiguravaju egzistencijalni minimum vrednuju se sa ukupno 30 bodova.

(2) U smislu ovog uputstva, domaćinstva iz prethodnog stava ovog člana su korisnici koji ostvaruju pravo na stalnu novčanu pomoć u skladu sa propisima koji se primjenjuju na području trenutnog mjesta stanovanja potencijalnog korisnika pomoći.

Član 17. (Vrednovanje po osnovu pripadnosti ugroženim kategorijama)

(1) Pripadnost ugroženim kategorijama iz člana 12. Uputstva, vrednuje se jednako po svakom kriteriju ugroženosti iz tč. a) do i), sa po 20 bodova.

(2) U slučajevima kada je u prijavi označena pripadnost u više od 5 (pet) kategorija ugroženosti iz tč. a) do i), korisniku se


po osnovu pripadnosti ugroženim kategorijama dodjeljuje 100 bodova.

V - PROVOĐENJE PROCEDURE ODABIRA KORISNIKA

Član 18. (Načelo dvostepenosti)

(1) Postupak odabira korisnika RSP u BiH zasniva se na primjeni načela dvostepenosti, odnosno osiguranja prava na prigovor.

(2) Načelo dvostepenosti podrazumijeva postupak u kome se podnesene prijave razmatraju, boduju, vrednuju i rangiraju kroz prvostepeni organ, s mogućnošću preispitivanja i revizije takvih rješenja od strane drugostepenog organa.

Član 19. (Sastav organa za odabir korisnika)

(1) U sastav organa za odabir korisnika RSP u BiH ulaze predstavnici: a) Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i

Hercegovine (u daljem tekstu: MLJPI), b) Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica

(u daljem tekstu: FMROI), c) Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike

Srpske (u daljem tekstu: MIRL RS) i d) Odjeljenja/Odjela za raseljena lica/osobe, izbjeglice i

stambena pitanja Vlade Brčko distrikta BiH (u daljem tekstu: Odjel BD).

(2) Monitori u radu organa za odabir korisnika u svojstvu aktivnih posmatrača su predstavnici: a) Predstavništva UNHCR u BiH (u daljem tekstu:

UNHCR) i b) Misije OSCE u BiH (u daljem tekstu: OSCE).

Član 20. (Način formiranja organa za odabir korisnika i trajanje mandata)

(1) Za odabir korisnika Regionalnog stambenog programa u BiH obrazuju se tri komisije kao prvostepeni organ i jedna zajednička komisija kao drugostepeni organ, i to: a) Komisije za formiranje rang listi potencijalnih

korisnika i pred-selekciju korisnika u općinama na području Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: FBiH), u općinama na području Republike Srpske (u daljem tekstu: RS) i za područje Brčko distrikta BiH kao prvostepeni organ (u daljem tekstu: Prvostepene komisije) i

b) Komisija za verifikaciju rang listi i odlučivanje po prigovorima na listu pred-selektiranih potencijalnih korisnika RSP u BiH kao drugostepeni organ (u daljem tekstu: Drugostepena komisija RSP u BiH).

(2) Prvostepene komisije iz stava (1) tačka a) ovog člana obrazuju se posebno za odabir korisnika u općinama na području FBiH, u općinama na području RS i za područje Brčko distrikta BiH.

(3) Drugostepenu komisiju RSP u BiH iz stava (1) tačka b) ovog člana obrazuju zajednički institucije i organizacije čiji su predstavnici u sastavu organa za odabir korisnika iz člana 19. Uputstva, uključujući i monitore.

(4) Prvostepene komisije i Drugostepena komisija RSP u BiH formiraju se kao stalna tijela, do kraja povedbe Regionalnog stambenog programa u BiH.

Član 21. (Sastav i imenovanje Prvostepenih komisija)

(1) Prvostepene komisije sastoje se od po 5 (pet) članova i po 2 (dva) monitora u radu prvostepenih komisija, a imenuju se 3 (tri) komisije i to: a) Prvostepena komisija za odabir korisnika u općinama

na području FBiH (u daljem tekstu: Prvostepena komisija FBiH),

b) Prvostepena komisija za odabir korisnika u općinama na području RS (u daljem tekstu: Prvostepena komisija RS) i

c) Prvostepena komisija za odabir korisnika na području Brčko distrikta BiH (u daljem tekstu: Prvostepena komisija Brčko distrikta BiH).

(2) U sastav Prvostepene komisije FBiH kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika FMROI od kojih je jedan predsje-davajući Prvostepene komisije FBiH, 2 (dva) predstavnika MIRL RS i 1 (jedan) predstavnik MLJPI, te 2 (dva) monitora, od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(3) U sastav Prvostepene komisije RS kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika MIRL RS od kojih je jedan predsjedavajući Prvostepene komisije RS, 2 (dva) predstavnika FMROI i 1 (jedan) predstavnik MLJPI, te 2 (dva) monitora od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(4) U sastav Prvostepene komisije Brčko distrikta BiH kao članovi ulaze 2 (dva) predstavnika Odjela BD od kojih je jedan predsjedavajući Prvostepene komisije Brčko distrikta BiH i po 1 (jedan) predstavnik FMROI, MIRL RS i MLJPI, te 2 (dva) promatrača od kojih po jedan predstavnik UNHCR i OSCE.

(5) Odluku o formiranju Prvostepene komisije FBiH donosi federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica, odluku o formiranju Prvostepene komisije RS donosi ministar za izbjeglice i raseljena lica RS, a Odluku o formiranju Prvostepene komisije Brčko distrikta BiH donosi šef Odjeljenja/Odjela za raseljena lica/osobe, izbjeglice i stambena pitanja Vlade Brčko distrikta BiH, svi na osnovu rješenja o imenovanju institucija čiji su predstavnici u sastavu organa iz člana 19. Uputstva, te UNHCR i OSCE za imenovanje monitora u radu Prvostepenih komisija.

(6) Rješenja iz prethodnog stava ovog člana odnose se na članove i monitore u sve tri komisije, a odluke o formiranju komisija donose se za svaku prvostepenu komisiju posebno.

Član 22. (Djelokrug rada i zadaci Prvostepene komisije)

(1) Prvostepena komisija razmatra: a) prijave podnesene na Javni poziv koje su zaprimljene

i evidentirane u MLJPI, uključujući i prijave dostavljene FMROI, MIRL RS i Odjelu BD i

b) zahtjeve koje dostave korisnici identificirani kao odgovarajući od strane MLJPI, FMROI, MIRL RS i Odjela BD, u skladu sa upućenim pozivom na podnošenje prijava i dokumentacije kojom se dokazuje ispunjavanje općih i posebnih kriterija za odabir korisnika Regionalnog stambenog programa u BiH, uključujući i korisnike identificirane kao odgovarajuće od strane UNHCR i OSCE.

(2) Primaran zadatak Prvostepene komisije je da ocijeni ispunjavanje općih kriterija u odnosu na razmotrene prijave i da na osnovu vrednovanja po posebnim kriterijima formira rang liste potencijalnih korisnika pomoći za sve aplikante za koje utvrdi da ispunjavaju opće uslove, posebno za svaku kategoriju korisnika po vrstama pomoći.

(3) Ovako formirane zajedničke rang liste potencijalnih korisnika posebno za svaku kategoriju potencijalnih korisnika, čine liste pred-selektiranih potencijalnih korisnika RSP u BiH.

Član 23. (Način odlučivanja Prvostepenih komisija)

(1) Prvostepena komisija ima kvorum kada sastanku prisustvuju najmanje tri člana, od kojih je svaki po jedan predstavnik institucija u sastavu organa za odabir korisnika iz člana 19. Uputstva i jedan monitor u ulozi aktivnog posmatrača.


(2) Ako sastanku ne prisustvuje dovoljan broj članova i monitora, sastanak se može održati, ali na njemu se ne mogu donositi odluke.

(3) Prvostepena komisija odlučuje većinom glasova ukupnog broja prisutnih članova na sastanku, od kojih je najmanje po jedan glas predstavnika svake od institucija u članstvu Prvostepene komisije.

(4) Preporuke i stavovi monitora obavezno se uzimaju u razmatranje i o njihovim prijedlozima se članovi izjašnjavaju glasanjem.

(5) Ukoliko Prvostepena komisija donese odluku da ne prihvati prijedlog monitora, takva odluka se uz obrazloženje obavezno prosljeđuje drugostepenom organu na dodatno razmatranje i ponovno odlučivanje.

(6) Predsjedavajući Prvostepene komisije, po potrebi poziva na sastanke i ostale učesnike koji mogu doprinijeti kvalitetu odluka koje se donose.

Član 24. (Sastav i imenovanje Drugostepene komisije RSP u BiH)

(1) Drugostepena komisija RSP u BiH sastoji se od 5 (pet) članova od kojih 2 (dva) člana imenuje MLJPI, a po jednog člana i po jednog zamjenika imenuju FMROI, MIRL RS i Odjel BD, koji ne mogu biti isti kao članovi u sastavu Prvostepenih komisija.

(2) Predsjedavajući Drugostepene komisije je predstavnik MLJPI.

(3) UNHCR i OSCE zajedno imenuju jednog monitora i jednog zamjenika monitora u radu Drugostepene komisije, koji mogu biti isti kao i monitori u radu Prvostepenih komisija.

(4) Odluku o formiranju Drugostepene komisije RSP u BiH donosi ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Član 25. (Djelokrug rada i zadaci Drugostepene komisije RSP u BiH)

(1) Drugostepena komisija RSP u BiH, naročito razmatra: a) odluke Prvostepene komisije iz čl. 23, stav (5) i b) prigovore aplikanata u pogledu ocjene ispunjavanja

općih kriterija i prigovore na rang liste potencijalnih korisnika.

(2) Primaran zadatak Drugostepene komisije RSP u BiH je da u odnosu na razmotrene odluke i prigovore iz prethodnog stava, revidira i verificira liste pred-selektiranih korisnika RSP.

(3) Drugostepena komisija RSP u BiH, po potrebi razmatra i ostale odluke i zaključke Prvostepene komisije i iste potvrđuje ili revidira.

Član 26. (Način odlučivanja Drugostepene komisije RSP u BiH)

(1) Za punovažno odlučivanje Drugostepene komisije RSP u BiH potrebno je prisustvo predstavnika svih institucija i organizacija u njenom sastavu, bilo da se radi o članovima ili zamjenicima.

(2) Drugostepena komisija RSP u BiH odlučuje konsenzusom, a ukoliko odluku nije moguće donijeti konsenzusom, odluka će se smatrati donesenom ukoliko za nju glasa većina prisutnih članova.

(3) Na sastanke Drugostepene komisije RSP u BiH, obavezno se poziva predsjedavajući Prvostepene komisije, bez prava glasa.

(4) Predsjedavajući Drugostepene komisije RSP u BiH, po potrebi poziva na sastanke i ostale učesnike koji mogu doprinijeti kvalitetu odluka koje se donose.

Član 27. (Način rada komisija)

Najkasnije u roku od 8 dana od dana donošenja odluka o formiranju organa za odabir korisnika RSP u BiH, komisije su dužne donijeti poslovnike o svom radu kojim će bliže urediti način rada, a naročito pripremanje i sazivanje sastanaka, prava i dužnosti članova komisije i drugih osoba u vezi sa radom na sastancima, obavještavanje o radu komisije i druga pitanja od značaja za rad komisije.

Član 28. (Provjera listi pred-selektiranih korisnika)

(1) Verificirana lista pred-selektiranih potencijalnih korisnika RSP u BiH iz člana 3. stav (1) Uputstva, obavezno se provjerava u odnosu na: a) stambeni status u zemljama prihvata izbjeglih osoba iz

BiH iz tč. a) i u zemlji porijekla izbjeglih osoba iz tč. b), b) stambeni status u mjestima raseljenja i mjestima

povratka za interno raseljene osobe iz tč. c) i c) mogućnosti rekonstrukcije i izgradnje u mjestima

povratka i lokalne integracije za predviđeni broj korisnika u okviru pojedinog pod-projekta, prema redoslijedu sa rang liste pred-selektiranih potenc-ijalnih korisnika po svakoj kategoriji posebno, uvećanom za okvirno 20%.

(2) Provjeru iz stava (1) ovog člana tč. a) vrši MLJPI putem nadležnih organa u zemljama prihvata izbjeglih osoba iz BiH u regionu i porijekla izbjeglih osoba u BiH.

(3) Provjeru iz stava (1) ovog člana tč. b) u odnosu na stambeni status u mjestima raseljenja vrše FMROI, MIRL RS i Odjel BD.

(4) Provjeru iz stava (1) ovog člana tč. b) u odnosu na stambeni status u mjestima povratka vrše nadležni organi općine povratka, uključujući i provjeru u bazama podataka o ranijim korisnicima pomoći koje su na raspolaganju MLJPI, FMROI, MIRL RS i Odjelu BD.

(5) Provjeru iz stava (1) ovog člana tč. c) u odnosu na mogućnosti rekonstrukcije i izgradnje vrše nadležni općinski organi u mjestima povratka i lokalne integracije.

(6) Izuzev provjere iz stava (2) ovog člana, svi navedeni nadležni organi u BiH provjeru su dužni izvršiti u roku od 15 dana od dana dostave liste pred-selektiranih poten-cijalnih korisnika RSP u BiH iz čl. 22. stav (3) Uputstva.

Član 29. (Konačna lista korisnika RSP u BiH)

U odnosu na rezultate izvršene provjere u skladu sa članom 28. Uputstva, Drugostepena komisija RSP u BiH po potrebi revidira verificiranu listu pred-selektiranih potencijalnih korisnika i za svaku kategoriju posebno dostavlja prijedlog konačne liste Pojektno izvedbenom timu za pripremu i povedbu RSP u BiH na daljnje postupanje.

VI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 30. (Izmjene i dopune Uputstva)

Izmjene i dopune ovog uputstva vrše se po postupku i na način njihovog donošenja.


Uputstvo stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2530/13 04. jula 2013. godine

SarajevoMinistar

Mr. sc. Damir Ljubić, s. r.


POVJERENSTVO ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

BOSNE I HERCEGOVINE

956 Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika, na temelju

članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i članka 39. stavak 1. Poslovnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 25. do 29. travnja 2013. godine u Sarajevu, donijelo je

ODLUKU I.

Pokretno dobro - Mushaf Fadil-paše Šerifovića, vlasni-štvo Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu, ul. Hamdije Kreševljakovića 58, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika uspostavljenog prema Aneksu 8. Općega okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04, 51/07).

II. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:

Vlada Federacije) dužna je osigurati pravne, znanstvene, tehničke, administrativne i financijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnoga spomenika.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati sredstva za izradu i postavljanje informacijske ploče sa temeljnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

III. Vlada Federacije osigurat će odgovarajuće fizičke i tehničke

uvjete za čuvanje nacionalnoga spomenika i vršit će nadzor nad njegovom zaštitom.

Izlaganje i ostali vidovi prezentacije nacionalnoga spomenika na području Bosne i Hercegovine vršit će se na temelju uvjeta koje utvrdi ministarstvo nadležno za kulturu u Federaciji Bosne i Hercegovine.

IV. Svatko, a posebice nadležna tijela Federacije Bosne i

Hercegovine, kantonalne, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

V. Iznošenje nacionalnoga spomenika iz Bosne i Hercegovine

nije dopušteno. Iznimno od odredbe stavka 1. ove točke, dopušteno je

privremeno iznošenje nacionalnoga spomenika iz Bosne i Hercegovine u svhu prezentacije ili konzervacije, ukoliko se utvrdi da konzervatorske radove nije moguće izvršiti u Bosni i Hercegovini, odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije.

Odobrenje u smislu prethodnoga stavka daje Povjerenstvo, ukoliko bude nedvojbeno utvrđeno da to neće ni na koji način ugroziti nacionalni spomenik. U odobrenju se utvrđuju svi uvjeti pod kojima se dobro može iznijeti iz Bosne i Hercegovine, rok za povrat dobra u zemlju, kao i zaduženja pojedinih tijela i institucija za osiguranje tih uvjeta, te o tome izvještava Vladu Federacije, nadležnu službu osiguranja, carinsku službu Bosne i Hercegovine i javnost.

VI. Ova odluka dostavit će se Vladi Federacije, federalnom

ministarstvu nadležnom za kulturu i nadležnoj službi zaštite

naslijeđa na razini Federacije Bosne i Hercegovine, u svrhu provedbe mjera utvrđenih u toč. II. - V. ove odluke.

VII. Sastavni je dio ove odluke obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim osobama u prostorijama i na web-stranici Povjerenstva (http://www.kons.gov.ba).

VIII. Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog

sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Povjerenstva su konačne.

IX. Ova odluka stupa na snagu narednoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH". Ovu je odluku Povjerenstvo donijelo u sljedećem sastavu:

Zeynep Ahunbay, Martin Cherry, Amra Hadžimuhamedović, Dubravko Lovrenović i Ljiljana Ševo.

Broj 02-2.3-53/13-9 25. travnja 2013. godine

SarajevoPredsjedatelj Povjerenstva

Dubravko Lovrenović, v. r.

Комисија за очување националних споменика, на основу

члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39. став 1. Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на сједници одржаној од 25. до 29. априла 2013. године у Сарајеву, донијела је

ОДЛУКУ I

Покретно добро - Мусхаф Фадил-паше Шерифо-вића, својина Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву, ул. Хамдије Крешевљаковића 58, проглашава се нацио-налним спомеником Босне и Херцеговине (у даљем тексту: национални споменик).

На национални споменик примјењују се мјере заштите утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика успостављене према Анексу 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/02, 27/02, 6/04, 51/07).

II Влада Федерације Босне и Херцеговине (у даљем

тексту: Влада Федерације) дужна је да обезбиједи правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију националног споменика.

Комисија за очување националних споменика (у даљем тексту: Комисија) утврдиће техничке услове и обезбиједити средства за израду и постављање информационе табле са основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним спомеником.

III Влада Федерације обезбиједиће одговарајуће физичке и

техничке услове за чување националног споменика и вршиће надзор над његовом заштитом.

Излагање и остали видови презентације националног споменика на подручју Босне и Херцеговине вршиће се на основу услова које утврди министарство надлежно за културу у Федерацији Босне и Херцеговине.

IV Свако, а посебно надлежни органи Федерације Босне и

Херцеговине, кантоналне, градске и општинске службе


суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

V Изношење националног споменика из Босне и

Херцеговине није дозвољено. Изузетно од одредбе става 1. ове тачке, дозвољено је

привремено изношење националног споменика из Босне и Херцеговине ради презентације или конзервације, уколико се утврди да конзерваторске радове није могуће извршити у Босни и Херцеговини, односно ако се процијени да се конзервација у иностранству може извршити квалитетније, брже и јефтиније.

Одобрење у смислу претходног става даје Комисија, уколико буде несумњиво утврђено да то неће ни на који начин угрозити национални споменик. У одобрењу се утврђују сви услови под којима се добро може изнијети из Босне и Херцеговине, рок за враћање добра у земљу, као и задужења појединих органа и институција за обезбјеђење тих услова, те о томе обавјештава Владу Федерације, надлежну службу обезбјеђења, царинску службу Босне и Херцеговине и јавност.

VI Ова одлука доставиће се Влади Федерације, федерал-

ном министарству надлежном за културу и надлежној служби заштите насљеђа на нивоу Федерације Босне и Херцеговине, ради спровођења мјера утврђених у тач. II - V ове одлуке.

VII Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом

документацијом, које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на wеб-страници Комисије (http://www.kons.gov.ba).

VIII Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног

споразума за мир у Босни и Херцеговини, одлуке Комисије су коначне.

IX Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу:

Zeynep Ahunbay, Martin Cherry, Амра Хаџимухамедовић, Дубравко Ловреновић и Љиљана Шево.

Број 02-2.3-53/13-9 25. априла 2013. године

Сарајево Предсједавајући Комисије Дубравко Ловреновић, с. р.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, na osnovi

člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i člana 39. stav 1. Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 25. do 29. aprila 2013. godine u Sarajevu, donijela je

ODLUKU I

Pokretno dobro - Mushaf Fadil-paše Šerifovića, vlasništvo Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu, ul. Hamdije Kreševljakovića 58, proglašava se nacionalnim spome-nikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provedbi odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika uspostavljene prema Aneksu 8. Općeg

okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04, 51/07).

II Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:

Vlada Federacije) dužna je da osigura pravne, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Komisija) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati sredstva za izradu i postavljanje informacione ploče sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

III Vlada Federacije osigurat će odgovarajuće fizičke i tehničke

uvjete za čuvanje nacionalnog spomenika i vršit će nadzor nad njegovom zaštitom.

Izlaganje i ostali vidovi prezentacije nacionalnog spome-nika na području Bosne i Hercegovine vršit će se na osnovi uvjeta koje utvrdi ministarstvo nadležno za kulturu u Federaciji Bosne i Hercegovine.

IV Svako, a posebno nadležni organi Federacije Bosne i

Hercegovine, kantonalne, gradske i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu da oštete nacionalni spomenik ili dovedu u pitanje njegovu zaštitu.

V Iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine

nije dopušteno. Izuzetno od odredbe stava 1. ove tačke, dopušteno je

privremeno iznošenje nacionalnog spomenika iz Bosne i Hercegovine radi prezentacije ili konzervacije, ukoliko se utvrdi da konzervatorske radove nije moguće izvršiti u Bosni i Hercegovini, odnosno ako se procijeni da se konzervacija u inozemstvu može izvršiti kvalitetnije, brže i jeftinije.

Odobrenje u smislu prethodnog stava daje Komisija, ukoliko bude nesumnjivo utvrđeno da to neće ni na koji način ugroziti nacionalni spomenik. U odobrenju se utvrđuju svi uvjeti pod kojima se dobro može iznijeti iz Bosne i Hercegovine, rok za vraćanje dobra u zemlju, kao i zaduženja pojedinih organa i institucija za osiguranje tih uvjeta, te o tome obavještava Vladu Federacije, nadležnu službu osiguranja, carinsku službu Bosne i Hercegovine i javnost.

VI Ova odluka dostavit će se Vladi Federacije, federalnom

ministarstvu nadležnom za kulturu i nadležnoj službi zaštite naslijeđa na nivou Federacije Bosne i Hercegovine, radi provođenja mjera utvrđenih u tač. II - V ove odluke.

VII Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom doku-

mentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web-stranici Komisije (http://www.kons.gov.ba).

VIII Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma

za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.

IX Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Ovu odluku Komisija je donijela u sljedećem sastavu:


Broj 02-2.3-53/13-9 25. aprila 2013. godine

SarajevoPredsjedavajući Komisije

Dubravko Lovrenović, s. r.



članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i članka 39. stavak 1. Poslovnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 25. do 29. travnja 2013. godine, donijelo je

ODLUKU I.

Povijesno područje - Nekropola sa stećcima na lokali-tetu Crkvina u Bjelosavljevićima, općina Sokolac, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Nacionalni spomenik čini nekropola sa 360 stećaka i ostaci temelja crkve.

Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru označenom kao k.č. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 540, 541, 542 i 543, posjedovni list broj 247/1, z.k. uložak broj 218, k.o. Bjelosavljevići, općina Sokolac, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika, ustanovljenog sukladno Aneksu 8. Općega okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 9/02, 70/06 i 64/08).

II. Vlada Republike Srpske dužna je osigurati pravne,

znanstvene, tehničke, administrativne i financijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnoga spomenika.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati financijska sredstva za izradu i postavljanje informacijske ploče sa temeljnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

III. U svrhu trajne zaštite nacionalnoga spomenika, na prostoru

definiranom u točki I. stavak 3. ove odluke utvrđuje se sljedeće: I. stupanj zaštite obuhvaća k.č. br. 540 i 541. U tom

prostoru utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: - dopušteni su isključivo istraživački i konzervatorsko-

restauratorski radovi, radovi na tekućem održavanju, uključujući i one radove koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje ministarstva nadležnog za prostorno uređenje u Republici Srpskoj (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo) i stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na razini Republike Srpske (u daljnjem tekstu: nadležna služba zaštite);

- dopuštena je rekonstrukcija crkve i ponovna uspostava njene funkcije, ali ne na pronađenim temeljima koje treba na odgovarajući način prezentirati, već izvan središnje zone, gdje nema arheoloških nalaza;

- radovi na uređenju lokaliteta i radovi na saniranju oštećenja dopušteni su isključivo uz prethodno izrađen plan sanacije, restauracije i konzervacije, odobrenje nadležnog ministarstva i nadzor nadležne službe zaštite;

- nije dopušteno pomjeranje nadgrobnika sa grobova na bilo koju drugu lokaciju;

- nije dopušteno čišćenje stećaka od lišaja i mahovine kao ni patine;

- iznimno od prethodne alineje, dopušteno je čišćenje stećaka i nišana u slučaju da je ono nužno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elelemenata stećka i nišana, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje nadležnog ministarstva. Elaborat treba biti

utemeljen na biološkim, kemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su nužne, te sadržavati odgovarajuće konzervatorske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

- područje predstavlja arheološki lokalitet, pa je prigodom obavljanja arheoloških istražnih radova obvezno osigurati nazočnost arheologa;

- prostor spomenika bit će otvoren i dostupan javnosti, a može se koristiti u edukativne i kulturne svrhe;

- zabranjeno je odlaganje svih vrsta otpada; - prije daljnjih arheoloških istraživanja, potrebno je

sanirati sva oštećenja na lokalitetu nastala usljed raskopavanja i konzervirati nalaze;

- osigurati sustavno arheološko istraživanje područja i konzerviranje i odgovarajuću prezentaciju svih arheoloških ostataka in situ;

- izvršiti evidentiranje, konzerviranje i prezentiranje na odgovarajući način svog pokretnog arheološkog materijala;

- dostaviti izvješće Povjerenstvu nakon završenih cjelovitih arheoloških iskopavanja na temelju kojih će ova odluka po potrebi biti dopunjena.

II. stupanj zaštite obuhvaća k.č. br. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 542 i 543. U tom prostoru utvrđuju se sljedeće mjere zaštite:

- dopušteno je obavljanje radova na infrastrukturi, uz odobrenje nadležnog ministarstva i stručno mišljenje nadležne službe zaštite;

- dopuštena je izgradnja sakralnog objekta, ukoliko se dokaže ranije postojanje hrama na spomenutim zemljišnim parcelama;

- izgradnja novog hrama ne smije ni na koji način ugroziti kulturno-povijesne vrijednosti na lokalitetu;

- nije dopušteno odlaganje otpada. Vlada Republike Srpske dužna je posebice osigurati

provedbu sljedećih mjera zaštite: - izradu geodetskoga snimka postojećega stanja

nacionalnoga spomenika; - izradu Projekta sanacije, restauracije i konzervacije

nacionalnoga spomenika, sa izradom preliminarnoga snimka postojećega stanja, kojim će se utvrditi vrsta i stupanj ugroženosti lokaliteta te oštećenja na spomenicima;

- izradu programa redovitoga održavanja spomenika.

IV. Svi pokretni nalazi, koji u tijeku arheološkoga istraživanja

budu nađeni, bit će pohranjeni u najbližem muzeju koji ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete ili u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu, obrađeni i prezentirani na odgovarajući način.

Iznimno od stavka 1. ove točke, u razdoblju do ponovnog otvorenja Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, a u slučaju da najbliži muzej ne ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete, nositelji arheoloških istraživanja dužni su podnijeti pisani zahtjev Povjerenstvu da odredi instituciju u kojoj će arheološki nalazi biti privremeno pohranjeni.

Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen u tijeku arheoloških istraživanja nužno je stručno obraditi.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvješće Povjerenstvu i instituciji koja je obavila istraživanja.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvješće, a najduže za razdoblje od tri godine.


Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, nužna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnoga arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

Nakon dostavljanja izvješća o provedenom istraživanju, Povjerenstvo će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Povjerenstvo utvrđuje.

Iznošenje pokretnih nalaza iz stavka 1. ove točke iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

Iznimno od odredbe stavka 8. ove točke, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je nužna obrada nekog nalaza izvan zemlje, dokaze o tome prezentirat će Povjerenstvu, koje može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njim u tijeku boravka izvan zemlje i njegovog povrata u Bosnu i Hercegovinu.

V. Stavljaju se izvan snage svi provedbeni i razvojni prostorno-

planski spisi u dijelu u kojemu su protivni odredbama ove odluke.

VI. Svatko, a posebice nadležna tijela Republike Srpske, gradske

i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

VII. Ova odluka dostavit će se Vladi Republike Srpske,

nadležnom ministarstvu, nadležnoj službi zaštite i općinskom tijelu uprave nadležnom za poslove urbanizma i katastra, u svrhu provedbe mjera utvrđenih u toč. I. - VI. ove odluke te nadležnom općinskom sudu u svrhu upisa u zemljišne knjige.

VIII. Sastavni je dio ove odluke obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim osobama u prostorijama i na web stranici Povjerenstva (http://www.kons.gov.ba).

IX. Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog


X. Ova odluka stupa na snagu narednoga dana od dana objave u



Broj 05.2-2.3-53/13-13 26. travnja 2013. godine

Sarajevo Predsjedatelj Povjerenstva



члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39. став 1. Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на сједници одржаној од 25. до 29. априла 2013. године, донијела је

ОДЛУКУ I

Историјско подручје - Некропола са стећцима на локалитету Црквина у Бјелосављевићима, општина Соколац, проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине (у даљем тексту: национални споменик).

Национални споменик чини некропола са 360 стећака и остаци темеља цркве.

Национални споменик се налази на простору означеном као к.ч. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 540, 541, 542 и 543, посједовни лист број 247/1, з.к. уложак број 218, к.о. Бјелосављевићи, општина Соколац, Република Српска, Босна и Херцеговина.

На национални споменик примјењују се мјере заштите утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службени гласник Републике Српске", бр. 9/02, 70/06 и 64/08).

II Влада Републике Српске дужна је да обезбиједи правне,

научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију националног споменика.

Комисија за очување националних споменика (у даљем тексту: Комисија) утврдиће техничке услове и обезбиједити финансијска средства за израду и постављање информационе табле са основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним спомеником.

III Ради трајне заштите националног споменика, на

простору дефиниcаном у тачки I став 3. ове одлуке утврђује се сљедеће:

I степен заштите обухвата к.ч. бр. 540 и 541. У том простору утврђују се сљедеће мјере заштите:

- дозвољени су искључиво истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови, радови на текућем одржавању, укључујући и оне радове који имају за циљ презентацију споменика, уз одобрење министарства надлежног за просторно уређење у Републици Српској (у даљем тексту: надлежно министарство) и стручни надзор надлежне службе заштите насљеђа на нивоу Републике Српске (у даљем тексту: надлежна служба заштите);

- дозвољена је реконструкција цркве и поновна успостава њене функције, али не на пронађеним темељима које треба на одговарајући начин презентовати, већ изван централне зоне, гдје нема археолошких налаза;

- радови на уређењу локалитета и радови на санирању оштећења дозвољени су искључиво уз претходно израђен план санације, рестаурације и конзервације, одобрење надлежног министарства и надзор надлежне службе заштите;

- није дозвољено помјерање надгробника са гробова на било коју другу локацију;

- није дозвољено чишћење стећака од лишаја и маховине као ни патине;

- изузетно од претходне алинеје, дозвољено је чишћење стећака и нишана у случају да је оно неопходно за истраживање епиграфских или декоративних елемената стећка и нишана, уз претходно израђен елаборат и одобрење надлеж-ног министарства. Елаборат треба бити заснован на биолошким, хемијским, физичким и другим анализама за које конзерватор утврди да су неопходне, те садржавати одговарајуће конзер-ваторске мјере и процјену утицаја начина чишћења на камен;

- подручје представља археолошки локалитет, па је приликом обављања археолошких истражних ра-дова обавезно обезбиједити присуство археолога;


- простор споменика биће отворен и доступан јавности, а може се користити у едукативне и културне сврхе;

- забрањено је одлагање свих врста отпада; - прије даљих археолошких истраживања, потребно

је санирати сва оштећења на локалитету настала усљед раскопавања и конзервисати налазе;

- обезбиједити систематско археолошко истра-живање подручја и конзервисање и одговарајућу презентацију свих археолошких остатака in situ;

- извршити евидентирање, конзервисање и пре-зентовање на одговарајући начин свог покретног археолошког материјала;

- доставити извјештај Комисији након завршених цјеловитих археолошких ископавања на основу којих ће ова одлука по потреби бити допуњена.

II степен заштите обухвата к.ч. бр. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 542 и 543. У том простору утврђују се сљедеће мјере заштите:

- дозвољено је обављање радова на инфрастру-ктури, уз одобрење надлежног министарства и стручно мишљење надлежне службе заштите;

- дозвољена је изградња сакралног објекта, уколико се докаже раније постојање храма на споменутим земљишним парцелама;

- изградња новог храма не смије ни на који начин угрозити културно-историјске вриједности на локалитету;

- није дозвољено одлагање отпада. Влада Републике Српске дужна је посебно да

обезбиједи спровођење сљедећих мјера заштите: - израду геодетског снимка постојећег стања

националног споменика; - израду Пројекта санације, рестаурације и

конзервације националног споменика, са израдом прелиминарног снимка постојећег стања, којим ће се утврдити врста и степен угрожености локали-тета те оштећења на споменицима;

- израду програма редовног одржавања споменика.

IV Сви покретни налази, који у току археолошког

истраживања буду нађени, биће депоновани у најближем музеју који испуњава кадровске, материјалне и техничке услове или у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, обрађени и презентовани на одговарајући начин.

Изузетно од става 1. ове тачке, у периоду до поновног отварања Земаљског музеја Босне и Херцеговине, а у случају да најближи музеј не испуњава кадровске, материјалне и техничке услове, носиоци археолошких истраживања дужни су да поднесу писани захтјев Комисији да одреди институцију у којој ће археолошки налази бити привремено депоновани.

Сав покретни и непокретни археолошки материјал који буде нађен у току археолошких истраживања неопходно је стручно обрадити.

Археолог - вођа археолошких истраживања дужан је након извршених археолошких радова да поднесе извјештај Комисији и институцији која је обавила истраживања.

Археолог - вођа археолошких истраживања мора имати на располагању сав пронађени покретни и непокретни археолошки материјал док траје истраживање и док не заврши извјештај, а најдуже за период од три године.

Паралелно с извођењем археолошких истраживања, неопходна је сукцесивна конзервација непокретних налаза на локалитету и конзервација покретног археолошког

материјала и његово депоновање у одговарајуће просторе (депое).

Након достављања извјештаја о cпроведеном истражи-вању, Комисија ће утврдити покретне налазе на које ће бити примјењиване мјере заштите које Комисија утврђује.

Изношење покретних налаза из става 1. ове тачке из Босне и Херцеговине није дозвољено.

Изузетно од одредбе става 8. ове тачке, уколико вођа истраживања утврди да је неопходна обрада неког налаза ван земље, доказе о томе презентоваће Комисији, која може допустити привремено изношење налаза из земље под детаљно утврђеним условима његовог изношења, поступања с њим у току боравка ван земље и његовог повратка у Босну и Херцеговину.

V Стављају се ван снаге сви cпроведбени и развојни

просторно-плански списи у дијелу у коме су супротни одредбама ове одлуке.

VI Свако, а посебно надлежни органи Републике Српске,

градске и општинске службе суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

VII Ова одлука доставиће се Влади Републике Српске,

надлежном министарству, надлежној служби заштите и општинском органу управе надлежном за послове урбанизма и катастра, ради спровођења мјера утврђених у тач. II - VI ове одлуке те надлежном општинском суду ради уписа у земљишне књиге.

VIII Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом

документацијом, које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на wеб страници Комисије (http://www.kons.gov.ba).

IX Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног


X Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана



Број 05.2-2.3-53/13-13 26. априла 2013. године

СарајевоПредсједавајући Комисије Дубравко Ловреновић, с. р.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, na osnovi

člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i člana 39. stav 1. Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 25. do 29. aprila 2013. godine, donijela je

ODLUKU I

Historijsko područje - Nekropola sa stećcima na lokali-tetu Crkvina u Bjelosavljevićima, općina Sokolac, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Nacionalni spomenik čini nekropola sa 360 stećaka i ostaci temelja crkve.


Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru označenom kao k.č. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 540, 541, 542 i 543, posje-dovni list broj 247/1, z.k. uložak broj 218, k.o. Bjelosavljevići, općina Sokolac, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provođenju odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika, ustanovljene prema Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 9/02, 70/06 i 64/08).

II Vlada Republike Srpske dužna je osigurati pravne, naučne,

tehničke, administrativne i finansijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Komisija) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati finansijska sredstva za izradu i postavljanje informacione ploče sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

III U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika, na prostoru

definiranom u tački I stav 3. ove odluke utvrđuje se sljedeće: I stepen zaštite obuhvata k.č. br. 540 i 541. U tom prostoru

utvrđuju se sljedeće mjere zaštite: - dopušteni su isključivo istraživački i konzervatorsko-

restauratorski radovi, radovi na tekućem održavanju, uključujući i one radove koji imaju za cilj prezentaciju spomenika, uz odobrenje ministarstva nadležnog za prostorno uređenje u Republici Srpskoj (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo) i stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na nivou Republike Srpske (u daljnjem tekstu: nadležna služba zaštite);

- dopuštena je rekonstrukcija crkve i ponovna uspostava njene funkcije, ali ne na pronađenim temeljima koje treba na odgovarajući način prezentirati, već izvan centralne zone, gdje nema arheoloških nalaza;

- radovi na uređenju lokaliteta i radovi na saniranju oštećenja dopušteni su isključivo uz prethodno izrađen plan sanacije, restauracije i konzervacije, odobrenje nadležnog ministarstva i nadzor nadležne službe zaštite;

- nije dopušteno pomjeranje nadgrobnika sa grobova na bilo koju drugu lokaciju;

- nije dopušteno čišćenje stećaka od lišaja i mahovine kao ni patine;

- izuzetno od prethodne alineje, dopušteno je čišćenje stećaka i nišana u slučaju da je ono neophodno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elelemenata stećka i nišana, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje nadležnog ministarstva. Elaborat treba biti zasnovan na biološkim, hemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su neophodne, te sadržavati odgovarajuće konzervator-ske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

- područje predstavlja arheološki lokalitet, pa je prilikom obavljanja arheoloških istražnih radova obavezno osigurati prisustvo arheologa;

- prostor spomenika bit će otvoren i dostupan javnosti, a može se koristiti u edukativne i kulturne svrhe;

- zabranjeno je odlaganje svih vrsta otpada; - prije daljnjih arheoloških istraživanja, potrebno je

sanirati sva oštećenja na lokalitetu nastala usljed raskopavanja i konzervirati nalaze;

- osigurati sistematsko arheološko istraživanje područja i konzerviranje i odgovarajuću prezentaciju svih arheoloških ostataka in situ;

- izvršiti evidentiranje, konzerviranje i prezentiranje na odgovarajući način svog pokretnog arheološkog materijala;

- dostaviti izvještaj Komisiji nakon završenih cjelovitih arheoloških iskopavanja na osnovu kojih će ova odluka po potrebi biti dopunjena.

II stepen zaštite obuhvata k.č. br. 522/2, 524/2, 525/2, 526/2, 539, 542 i 543. U tom prostoru utvrđuju se sljedeće mjere zaštite:

- dopušteno je obavljanje radova na infrastrukturi, uz odobrenje nadležnog ministarstva i stručno mišljenje nadležne službe zaštite;

- dopuštena je izgradnja sakralnog objekta, ukoliko se dokaže ranije postojanje hrama na spomenutim zemljišnim parcelama;

- izgradnja novog hrama ne smije ni na koji način ugroziti kulturno-historijske vrijednosti na lokalitetu;

- nije dopušteno odlaganje otpada. Vlada Republike Srpske dužna je posebno da osigura

provođenje sljedećih mjera zaštite: - izradu geodetskog snimka postojećeg stanja nacional-

nog spomenika; - izradu Projekta sanacije, restauracije i konzervacije

nacionalnog spomenika, sa izradom preliminarnog snimka postojećeg stanja, kojim će se utvrditi vrsta i stepen ugroženosti lokaliteta te oštećenja na spomenicima;

- izradu programa redovnog održavanja spomenika.

IV Svi pokretni nalazi, koji u toku arheološkog istraživanja


Izuzetno od stava 1. ove tačke, u periodu do ponovnog otvaranja Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, a u slučaju da najbliži muzej ne ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete, nosioci arheoloških istraživanja dužni su da podnesu pisani zahtjev Komisiji da odredi instituciju u kojoj će arheološki nalazi biti privremeno pohranjeni.

Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen u toku arheoloških istraživanja neophodno je stručno obraditi.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvještaj Komisiji i instituciji koja je obavila istraživanja.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvještaj, a najduže za period od tri godine.

Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, neophodna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnog arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

Nakon dostavljanja izvještaja o provedenom istraživanju, Komisija će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Komisija utvrđuje.

Iznošenje pokretnih nalaza iz stava 1. ove tačke iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

Izuzetno od odredbe stava 8. ove tačke, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je neophodna obrada nekog nalaza van zemlje, dokaze o tome prezentirat će Komisiji, koja može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njim u toku boravka van zemlje i njegovog povratka u Bosnu i Hercegovinu.


V Stavljaju se van snage svi provedbeni i razvojni prostorno-

planski spisi u dijelu u kome su u suprotnosti sa odredbama ove odluke.

VI Svako, a posebno nadležni organi Republike Srpske, gradske

i općinske službe suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

VII Ova odluka dostavit će se Vladi Republike Srpske,

nadležnom ministarstvu, nadležnoj službi zaštite i općinskom organu uprave nadležnom za poslove urbanizma i katastra, radi provedbe mjera utvrđenih u tač. II - VI ove odluke te nadležnom općinskom sudu radi upisa u zemljišne knjige.

VIII Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web stranici Komisije (http://www.kons.gov.ba).

IX Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma

za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.

X Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana



Broj 05.2-2.3-53/13-13 26. aprila 2013. godine

Sarajevo Predsjedavajući Komisije



članka V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog spora-zuma za mir u Bosni i Hercegovini i članka 39. stavak 1. Poslo-vnika o radu Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 6. do 8. studenoga 2012. godine, donijelo je

ODLUKU I.

Povijesno područje - Jevrejsko groblje u Bihaću progla-šava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru označenom kao k.č. 8075 (novi premjer), što odgovara k.č. 1243/1 (stari premjer), z.k. uložak broj 157, k.o. Bihać, općina Bihać, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljenog prema Aneksu 8. Općega okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

II. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:

Vlada Federacije) dužna je osigurati pravne, znanstvene, tehničke, administrativne i financijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnoga spomenika.

Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati financijska sredstva za izradu i postavljanje informacijske ploče sa temeljnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.

III. U cilju trajne zaštite nacionalnog spomenika, utvrđuju se

sljedeće mjere zaštite, koje se odnose na prostor definiran u točki I. stavak 2. ove odluke:

- dopušteno je izvođenje radova redovitog tekućeg održavanja, istraživački radovi, konzervacija, sanacija, te restauracija nacionalnoga spomenika, uz odobrenje federalnog ministarstva nadležnog za prostorno uređenje (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo) i uz stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na razini Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nadležna služba zaštite), te uz prethodno izrađen Projekt sanacije, restauracije i konzervacije spomenika;

- dopušteno je vršenje arheoloških istraživanja i konzervatorsko - restauratorskih radova, koje se odnosi na grobna mjesta i nadgrobnike iz XIX. i početka XX. stoljeća uz prethodnu izradu odgova-rajućih elaborata odobrenih od strane nadležnog ministarstva i stručni nadzor nadležne službe zaštite;

- nije dopušteno prekopavanje grobnih mjesta i izmještanje starih grobnih mjesta (iz XIX. i početka XX. stoljeća);

- nije dopušteno čišćenje nadgrobnika od lišaja i mahovine;

- iznimno od prethodne alineje, dopušteno je njihovo čišćenje u slučaju da je ono nužno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elemenata, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje nadležnog ministarstva. Elaborat treba biti utemeljen na biološkim, kemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su nužne, te sadržavati odgovarajuće konzervato-rske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

- nije dopuštena izgradnja objekata, niti postavljanje privremenih ili stalnih struktura čija svrha nije isklju-čivo zaštita i prezentacija nacionalnoga spomenika;

- nisu dopušteni radovi koji bi mogli utjecati na promjenu pejzaža;

- dopuštena je isključivo sanitarna sječa stabala, uz hortikulturno uređenje groblja; nije dopušteno odlaganje otpada.

Vlada Federacije dužna je osobito osigurati provođenje sljedećih mjera:

- izradu geodetskoga snimka postojećega stanja nacio-nalnoga spomenika; sa precizno ucrtanom pozicijom svakoga nadgrobnika s kraja XIX. i početka XX. stoljeća;

- izradu plana za sveobuhvatno arheološko istraživanje lokaliteta;

- izradu Projekta sanacije, restauracije, konzervacije i prezentacije nacionalnoga spomenika, sa izradom preliminarnoga snimka postojećega stanja, kojim će se utvrditi vrsta i stupanj ugroženosti lokaliteta, te oštećenja na spomenicima.

IV. Svi pokretni nalazi, koji u tijeku arheološkoga istraživanja


Iznimno od stavka 1. ove točke, u razdoblju do ponovnog otvorenja Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, a u slučaju da najbliži muzej ne ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete, nositelji arheoloških istraživanja dužni su podnijeti pisani


zahtjev Povjerenstvu da odredi instituciju u kojoj će arheološki nalazi biti privremeno pohranjeni.

Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen u tijeku arheoloških istraživanja nužno je stručno obraditi.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvješće Povjerenstvu i instituciji koja je obavila istraživanja.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvješće, a najduže za razdoblje od tri godine.

Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, nužna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnoga arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

Nakon dostavljanja izvješća o provedenom istraživanju, Povjerenstvo će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Povjerenstvo utvrđuje.

Iznošenje pokretnih nalaza iz stavka 1. ove točke iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

Iznimno od odredbe stavka 8. ove točke, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je nužna obrada nekog nalaza izvan zemlje, dokaze o tome prezentirat će Povjerenstvu, koje može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njim u tijeku boravka izvan zemlje i njegovog povrata u Bosnu i Hercegovinu.

V. Stavljaju se izvan snage svi provedbeni i razvojni prostorno-

planski spisi u dijelu u kojemu su protivni odredbama ove odluke.

VI. Svatko, a posebice nadležna tijela Federacije Bosne i

Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe, suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

VII. Ova odluka dostavit će se Vladi Federacije, nadležnom

ministarstvu, nadležnoj službi zaštite i općinskim tijelima uprave nadležnim za poslove urbanizma i katastra, u svrhu provedbe mjera utvrđenih u toč. II. - VI. ove odluke, te nadležnome općinskom sudu u svrhu upisa u zemljišne knjige.

VIII. Sastavni je dio ove odluke obrazloženje sa pratećom

dokumentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim osobama u prostorijama i na web stranici Povjerenstva (http://www.kons.gov.ba).

IX. Prema članku V. stavak 4. Aneksa 8. Općega okvirnog


X. Ova odluka stupa na snagu narednoga dana od dana objave u



Broj 04.2-2.3-73/12-26 6. studenoga 2012. godine

Sarajevo Predsjedateljica Povjerenstva

Ljiljana Ševo, v. r.


члана V став 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39. став 1. Пословника о раду

Комисије за очување националних споменика, на сједници одржаној од 6. до 8. новембра 2012. године, донијела је

ОДЛУКУ I

Историјско подручје - Јеврејско гробље у Бихаћу проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине (у даљем тексту: национални споменик).

Национални споменик се налази на простору означеном као к.ч. 8075 (нови премјер), што одговара к.ч. 1243/1 (стари премјер), з.к. уложак број 157, к.о. Бихаћ, општина Бихаћ, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина.

На национални споменик примјењују се мјере заштите утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, успостављене према Анексу 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/02, 27/02, 6/04 и 51/07).

II Влада Федерације Босне и Херцеговине (у даљем

тексту: Влада Федерације) дужна је да обезбиједи правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију националног споменика.

Комисија за очување националних споменика (у даљем тексту: Комисија) утврдиће техничке услове и обезбиједити финансијска средства за израду и постављање информационе табле са основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним спомеником.

III Ради трајне заштите националног споменика, утврђују

се сљедеће мјере заштите, које се односе на простор дефинисан у тачки I став 2. ове одлуке:

- дозвољено је извођење радова редовног текућег одржавања, истраживачки радови, конзервација, санација, те рестаурација националног споменика, уз одобрење федералног министарства надлежног за просторно уређење (у даљем тексту: надлежно министарство) и уз стручни надзор надлежне службе заштите насљеђа на нивоу Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: надлежна служба заштите), те уз претходно израђен Пројекат санације, рестаурације и конзервације споменика;

- дозвољено је вршење археолошких истраживања и конзерваторско - рестаураторских радова, које се односи на гробна мјеста и надгробнике из XIX и почетка XX вијека уз претходну израду одгова-рајућих елабората одобрених од стране надлежног министарства и стручни надзор надлежне службе заштите;

- није дозвољено прекопавање гробних мјеста и измјештање старих гробних мјеста (из XIX и почетка XX вијека);

- није допуштено чишћење надгробника од лишаја и маховине;

- изузетно од претходне алинеје, дозвољено је њихово чишћење у случају да је оно неопходно за истраживање епиграфских или декоративних елемената, уз претходно израђен елаборат и одобрење надлежног министарства. Елаборат треба бити заснован на биолошким, хемијским, физичким и другим анализама за које конзерватор утврди да су неопходне, те садржавати одговарајуће конзерваторске мјере и процјену утицаја начина чишћења на камен;


- није дозвољена изградња објеката, нити постављање привремених или сталних структура чија сврха није искључиво заштита и презентација националног споменика;

- нису дозвољени радови који би могли утицати на промјену пејзажа;

- дозвољена је искључиво санитарна сјеча стабала, уз хортикултурно уређење гробља; није дозвољено одлагање отпада.

Влада Федерације дужна је посебно да обезбиједи спровођење сљедећих мјера:

- израду геодетског снимка постојећег стања националног споменика; са прецизно уцртаном позицијом сваког надгробника с краја XIX и почетка XX вијека;

- израду плана за свеобухватно археолошко истраживање локалитета;

- израду Пројекта санације, рестаурације, конзер-вације и презентације националног споменика, са израдом прелиминарног снимка постојећег стања, којим ће се утврдити врста и степен угрожености локалитета, те оштећења на споменицима.

IV Сви покретни налази, који у току археолошког

истраживања буду нађени, биће депоновани у најближем музеју који испуњава кадровске, материјалне и техничке услове или у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, обрађени и презентовани на одговарајући начин.

Изузетно од става 1. ове тачке, у периоду до поновног отварања Земаљског музеја Босне и Херцеговине, а у случају да најближи музеј не испуњава кадровске, материјалне и техничке услове, носиоци археолошких истраживања дужни су да поднесу писани захтјев Комисији да одреди институцију у којој ће археолошки налази бити привремено депоновани.

Сав покретни и непокретни археолошки материјал који буде нађен у току археолошких истраживања неопходно је стручно обрадити.

Археолог - вођа археолошких истраживања дужан је након извршених археолошких радова да поднесе извјештај Комисији и институцији која је обавила истраживања.

Археолог - вођа археолошких истраживања мора имати на располагању сав пронађени покретни и непокретни археолошки материјал док траје истраживање и док не заврши извјештај, а најдуже за период од три године.

Паралелно с извођењем археолошких истраживања, неопходна је сукцесивна конзервација непокретних налаза на локалитету и конзервација покретног археолошког мате-ријала и његово депоновање у одговарајуће просторе (депое).

Након достављања извјештаја о cпроведеном истражи-вању, Комисија ће утврдити покретне налазе на које ће бити примјењиване мјере заштите које Комисија утврђује.

Изношење покретних налаза из става 1. ове тачке из Босне и Херцеговине није дозвољено.

Изузетно од одредбе става 8. ове тачке, уколико вођа истраживања утврди да је неопходна обрада неког налаза ван земље, доказе о томе презентоваће Комисији, која може допустити привремено изношење налаза из земље под детаљно утврђеним условима његовог изношења, поступања с њим у току боравка ван земље и његовог повратка у Босну и Херцеговину.

V Стављају се ван снаге сви спроведбени и развојни

просторно-плански акти у дијелу у којем су супротни одредбама ове одлуке.

VI Свако, а посебно надлежни органи Федерације Босне и

Херцеговине, кантона, градске и општинске службе, суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

VII Ова одлука доставиће се Влади Федерације, надлежном

министарству, надлежној служби заштите и општинским органима управе надлежним за послове урбанизма и катастра, ради спровођења мјера утврђених у тач. II - VI ове одлуке, те надлежном општинском суду ради уписа у земљишне књиге.

VIII Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом

документацијом, које је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на wеб страници Комисије (http://www.kons.gov.ba).

IX Према члану V став 4. Анекса 8. Општег оквирног


X Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана



Број 04.2-2.3-73/12-26 6. новембра 2012. године

СарајевоПредсједавајућа Комисије Љиљана Шево, с. р.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, na osnovi člana V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i člana 39. stav 1. Poslovnika o radu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, na sjednici održanoj od 6. do 8. novembra 2012. godine, donijela je

ODLUKU I

Historijsko područje - Jevrejsko groblje u Bihaću proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nacionalni spomenik).

Nacionalni spomenik se nalazi na prostoru označenom kao k.č. 8075 (novi premjer), što odgovara k.č. 1243/1 (stari premjer), z.k. uložak broj 157, k.o. Bihać, općina Bihać, Federacija Bosne i Hercegovine, Bosna i Hercegovina.

Na nacionalni spomenik primjenjuju se mjere zaštite utvrđene Zakonom o provedbi odluka Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljene prema Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/02, 27/02, 6/04 i 51/07).

II Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:

Vlada Federacije) dužna je osigurati pravne, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mjere za zaštitu, konzervaciju i prezentaciju nacionalnog spomenika.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (u daljnjem tekstu: Komisija) utvrdit će tehničke uvjete i osigurati finansijska sredstva za izradu i postavljanje informacione ploče sa osnovnim podacima o spomeniku i odluci o proglašenju dobra nacionalnim spomenikom.


III S ciljem trajne zaštite nacionalnog spomenika, utvrđuju se

sljedeće mjere zaštite, koje se odnose na prostor definiran u tački I stav 2. ove odluke:

- dopušteno je izvođenje radova redovnog tekućeg održavanja, istraživački radovi, konzervacija, sanacija, te restauracija nacionalnog spomenika, uz odobrenje federalnog ministarstva nadležnog za prostorno uređenje (u daljnjem tekstu: nadležno ministarstvo) i uz stručni nadzor nadležne službe zaštite naslijeđa na nivou Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nadležna služba zaštite), te uz prethodno izrađen Projekat sanacije, restauracije i konzervacije spomenika;

- dopušteno je vršenje arheoloških istraživanja i konzervatorsko - restauratorskih radova, koje se odnosi na grobna mjesta i nadgrobnike iz XIX i početka XX stoljeća uz prethodnu izradu odgovarajućih elaborata odobrenih od strane nadležnog ministarstva i stručni nadzor nadležne službe zaštite;

- nije dopušteno prekopavanje grobnih mjesta i izmještanje starih grobnih mjesta (iz XIX i početka XX stoljeća);

- nije dopušteno čišćenje nadgrobnika od lišaja i mahovine;

- izuzetno od prethodne alineje, dopušteno je njihovo čišćenje u slučaju da je ono neophodno za istraživanje epigrafskih ili dekorativnih elemenata, uz prethodno izrađen elaborat i odobrenje nadležnog ministarstva. Elaborat treba biti zasnovan na biološkim, hemijskim, fizičkim i drugim analizama za koje konzervator utvrdi da su neophodne, te sadržavati odgovarajuće konzervatorske mjere i procjenu utjecaja načina čišćenja na kamen;

- nije dopuštena izgradnja objekata, niti postavljanje privremenih ili stalnih struktura čija svrha nije isključivo zaštita i prezentacija nacionalnog spomenika;

- nisu dopušteni radovi koji bi mogli utjecati na promjenu pejzaža;

- dopuštena je isključivo sanitarna sječa stabala, uz hortikulturno uređenje groblja; nije dopušteno odlaganje otpada.

Vlada Federacije dužna je posebno osigurati provođenje sljedećih mjera:

- izradu geodetskog snimka postojećeg stanja nacional-nog spomenika; sa precizno ucrtanom pozicijom svakog nadgrobnika s kraja XIX i početka XX stoljeća;

- izradu plana za sveobuhvatno arheološko istraživanje lokaliteta;

- izradu Projekta sanacije, restauracije, konzervacije i prezentacije nacionalnog spomenika, sa izradom preliminarnog snimka postojećeg stanja, kojim će se utvrditi vrsta i stepen ugroženosti lokaliteta, te oštećenja na spomenicima.

IV Svi pokretni nalazi, koji u toku arheološkog istraživanja


Izuzetno od stava 1. ove tačke, u periodu do ponovnog otvaranja Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, a u slučaju da najbliži muzej ne ispunjava kadrovske, materijalne i tehničke uvjete, nosioci arheoloških istraživanja dužni su da podnesu pisani zahtjev Komisiji da odredi instituciju u kojoj će arheološki nalazi biti privremeno pohranjeni.

Sav pokretni i nepokretni arheološki materijal koji bude nađen u toku arheoloških istraživanja neophodno je stručno obraditi.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja dužan je nakon izvršenih arheoloških radova podnijeti izvještaj Komisiji i instituciji koja je obavila istraživanja.

Arheolog - voditelj arheoloških istraživanja mora imati na raspolaganju sav pronađeni pokretni i nepokretni arheološki materijal dok traje istraživanje i dok ne završi izvještaj, a najduže za period od tri godine.

Paralelno s izvođenjem arheoloških istraživanja, neophodna je sukcesivna konzervacija nepokretnih nalaza na lokalitetu i konzervacija pokretnog arheološkog materijala i njegovo pohranjivanje u odgovarajuće prostore (depoe).

Nakon dostavljanja izvještaja o provedenom istraživanju, Komisija će utvrditi pokretne nalaze na koje će biti primjenjivane mjere zaštite koje Komisija utvrđuje.

Iznošenje pokretnih nalaza iz stava 1. ove tačke iz Bosne i Hercegovine nije dopušteno.

Izuzetno od odredbe stava 8. ove tačke, ukoliko voditelj istraživanja utvrdi da je neophodna obrada nekog nalaza van zemlje, dokaze o tome prezentirat će Komisiji, koja može dopustiti privremeno iznošenje nalaza iz zemlje pod detaljno utvrđenim uvjetima njegovog iznošenja, postupanja s njim u toku boravka van zemlje i njegovog povratka u Bosnu i Hercegovinu.

V Stavljaju se van snage svi provedbeni i razvojni prostorno-

planski akti u dijelu u kojem su u suprotnosti sa odredbama ove odluke.

VI Svako, a posebno nadležni organi Federacije Bosne i

Hercegovine, kantona, gradske i općinske službe, suzdržat će se od poduzimanja bilo kakvih radnji koje mogu oštetiti nacionalni spomenik ili dovesti u pitanje njegovu zaštitu.

VII Ova odluka dostavit će se Vladi Federacije, nadležnom

ministarstvu, nadležnoj službi zaštite i općinskim organima uprave nadležnim za poslove urbanizma i katastra, radi provođenja mjera utvrđenih u tač. II - VI ove odluke, te nadležnom općinskom sudu radi upisa u zemljišne knjige.

VIII Sastavni dio ove odluke je obrazloženje sa pratećom doku-

mentacijom, koje je dostupno na uvid zainteresiranim licima u prostorijama i na web stranici Komisije (http://www.kons.gov.ba).

IX Prema članu V stav 4. Aneksa 8. Općeg okvirnog spora-

zuma za mir u Bosni i Hercegovini, odluke Komisije su konačne.

X Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana



Broj 04.2-2.3-73/12-26 6. novembra 2012. godine

SarajevoPredsjedavajuća Komisije

Ljiljana Ševo, s. r.


AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

959 Na temelju članka 30. stavak (4) i (5) Zakona o sprјečavanju

i suzbijanju zlouporabe opojnih droga ("Službeni glasnik BiH", broj 8/06), ravnatelj Agencije za lijekove i medicinske proizvode iz BiH, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra sigurnosti BiH, donosi

SIGURNOSNE UVJETE ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA PROIZVODNJU I

PROMETOVANJE OPOJNIM DROGAMA I PSIHOTROPNIM TVARIMA

Član 1. (Predmet)

(1) Ovim propisom propisuju se dodatni uvjeti koje, pored općih uvjeta propisanih Zakonom o lijekovima i medicinskim proizvodima ("Službeni glasnik BIH", broj 58/08) i Zakonоm o sprečavanju i suzbijanju zlouporabe opojnih droga ("Narodne novine", broj 8/06), moraju ispunjavati proizvođači, prometnici na veliko i uvoznici opojnih droga i psihotropnih tvari prilikom obavljanja prometa tj. prijema, pohrane, proizvodnje (obrade), transporta i distribucije opojnih droga i psihotropnih tvari.

(2) Pravne osobe koje se bave proizvodnjom i distribucijom na veliko opojnih droga i psihotropnih tvari moraju za tu djelatnost da ispunjavaju sigurnosne uvjete i da imaju posebnu dozvolu za obavljanje djelatnosti koju izdaje Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (u daljem tekstu: Agencija).

(3) Dozvola za uvoz opojnih droga i psihotropnih tvari Agencija će se izdati samo na pravne osobe ovlašćene za obavljanje tih djelatnosti.

Članak 2. (Prostor i oprema)

(1) Veličina prostora namijenjenog za proizvodnju i trgovinu na veliko mora biti primjerena obimu proizvodnje i prometa.

(2) Za pohranjivanje lijekova koji se smatraju narkotičkim sredstvima (droge) potrebna je posebna prostorija u kojoj se ne pohranjuju drugi proizvodi, te dvostruko obezbjeđenje te prostorije, što znači da osim metalnih vrata sa sigurnosnom bravom i ključem, treba da se uspostavi i elektronička kontrola ulaza i izlaza iz prostorije na temelju kartice koju će imati samo osobe ovlašćene za pristup u prostorije.

(3) Za pohranjivanje lijekova koji se smatraju psihotropnim tvarima potrebna je posebna prostorija ili fizički odvojeni prostor u kojem se ne pohranjuju drugi proizvodi.

(4) Svaka prostorija i prostor za pohranu opojnih droga i psihotropnih tvari mora se osigurati tj. zaštititi od nazočnosti neovlašćenih osoba, s istaknutim natpisom: "Zabrana pristupa neovlašćenim osobama", uz osiguran 24-satni nadzor nad opojnim drogama i psihotropnim tvarima, što podrazumijeva angažovanje odgovarajuće sigurnosne službe i korištenje odgovarajućih tehničkih uređaja.

(5) Za pohranu opojnih droga i psihotropnih tvari u obliku sirovina, proizvođač ili veleprometnik treba imati zasebnu prostoriju za pohranu, koja mora ispunjavati zahtjeve iz prethodnih stavaka.

(6) Prijevozna sredstva za transport opojnih droga i psihotropnih tvari također moraju imati odgovarajuću zaštitnu opremu koja sprječava neovlašteni pristup tvarima.

(7) Veleprometnik ili proizvođač opojnih droga i psihotropnih tvari mora donijeti odgovarajuće sigurnosne mjere koje su detaljno opisane u standardnom operativnom postupku (SOP).

Članak 3. (Odgovorne osobe)

(1) Odgovornе osobе zadužene za prihvat, pohranu i prodaju opojnih droga i psihotropnih tvari su isključivo magistri farmacije.

(2) Ključevi prostorija u kojima se drže opojne droge i psihotropne tvari moraju u svakom trenutku biti kod odgovorne osobe iz stavka (1) ovog članka.

(3) Odgovorne osobe, kao i odgovorne pravne osobe, dužne su da o svakoj promjeni uvjeta temeljem kojih je izdata dozvola za prodaju opojnih droga i psihotropnih tvari izvjeste Agenciju u roku od 10 dana od dana nastale promjene.

(4) Odgovorna osoba dužna je voditi evidenciju o opojnim drogama i psihotropnim tvarima iz članka 4. ovog propisa, i odgovorna je za pravodobno podnošenje izvješća Agenciji u rokovima utvrđenim u članku 5. stavak (3), na obrascima koje Agencija postavi na svojoj službenoj web- stranici.

Članak 4. (Evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari)

(1) Pod evidencijama opojnih droga i psihotropnih tvari podrazumijevaju se izvešća opojnih droga i psihotropnih tvari koje su proizvođači i veleprometnici dužni da pravodobno podnose Agenciji, i knjige evidencije opojnih droga, kao i evidencije psihotropnih tvari, koje moraju voditi svi proizvođači i veleprometnici koji proizvode i prometuju iste, uz obaveznu ovjeru knjige evidencije u Agenciji.

(2) Knjiga evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari za veleprometnike, koju isti samostalno izrađuju, mora da sadrži najmanje sljedeće podatke: a) INN lijeka b) proizvođački naziv (oblik, jačina i pakovanje) c) broj serije d) naziv dobavljača i naziv države dobavljača e) količina opojne droge odnosno psihotropne tvari koja

je zaprimljena (izražena po broju komada pojedi-načnih pakovanja)

f) naziv i broj ulaznog dokumenta (uvoznici navode broj i datum uvozne dozvole ili broj i datum fakture)

g) naziv primatelja i adresa (izvoznici opojnih droga i psihotropnih tvari navode broj i datum izvozne dozvole)

h) količina lijeka koja je izdata (izražena po broju komada pojedinačnih pakovanja)

i) izlazna faktura/otpremnica s brojem i datumom j) trenutno stanje na lageru k) potpis odgovorne osobe - magistra farmacije, koji

mora biti vidljiv prilikom svake promjene stanja l) datum i vrijeme poduzimanja radnje uvoza, izvoza,

prenosa, kupovine, prodaje ili bilo kog drugog raspolaganja opojnim drogama i psihotropnim tvarima

(3) Knjiga evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari za proizvođače, koju isti samostalno izrađuju, mora da sadrži: a) naziv farmaceutske tvari (INN) b) oblik, jačina i pakovanje c) broj serije d) naziv dobavljača i naziv države dobavljača (uvoznici

opojnih droga i psihotropnih tvari navode broj i datum uvozne dozvole)

e) količina tvari koja je kupljena (pribavljena) f) broj uvozne dozvole g) broj i kopija ulaznog dokumenta h) količina tvari koja je izdata za proizvodnju i) kopija naloga za proizvodnju j) broj i kopija skladišne otpremnice k) količina tvari utrošene za rastur l) količina tvari koja je vraćena iz proizvodnje


m) broj i datum povratnice n) datum i vrijeme poduzimanja radnje uvoza, izvoza,


(4) Način ispravke greške u knjizi evidencije mora biti detaljno opisan u odgovarajućoj standardnoj operativnoj proceduri, kako bi se otklonile sumnje u istinitost iste.

(5) Evidencije lijekova koji sadrže psihotropne supstance mogu se voditi u elektroničkoj formi sa mogućnošću dnevnog pojedinačnog ispisa stanja i dokaza o usaglašenosti zaprimljenih/izdatih količina uz potpis odgovorne osobe - magistra farmacije.

(6) Odgovorna osoba u proizvodnom postrojenju je dužna da evidentira u svakom proizvodnom nalogu nepotrošenu količinu opojne droge ili psihotropnih tvari.

Članak 5. (Pisani postupci laboratorija za kontrolu kvaliteta)

Svi laboratoriji koji se bave kontrolom kvaliteta opojnih droga i psihotropnih tvari moraju posjedovati pisane postupke o predviđenim uzorcima, standardima za ispitivanje, o predviđenom rasturu prilikom ispitivanja, kao i о načinu čuvanja i rukovanja uzorcima uz preduzete odgovarajuće sigurnosne mjere u cilju sprјečavanja neovlašćenog pristupa.

Članak 6. (Izvještavanje o prometu opojnih droga i psihotropnih tvari)

(1) Pravne osobe-proizvođači i veleprometnici opojnih droga i psihotropnih tvari, dužne su da pravodobno podnose Agenciji kvartalna, polugodišnja i godišnja izvješća, kao i međuizvješća na zahtjev Agencije.

(2) Za pravne osobe koje propuste redovno postupati po stavku (1) ovog članka, podnijeti zahtjev za uvoz ili izvoz će se smatrati formalno nepotpunim i u tom slučaju Agencija neće izdati uvozniku/izvozniku traženu dozvolu.

(3) Pravne osobe iz stavka (1) ovog članka dužne su dostavljati: a) I Kvartalno izvješće za razdoblje siječanj, veljača i

ožujak u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvješće

b) II Kvartalno izvješće za razdoblje travanj, svibanj i lipanj u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvješće

c) III Kvartalno izvješće za razdoblje srpanj, kolovoz i rujan u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvješće

d) IV Kvartalno izvješće za razdoblje listopad, studeni i prosinac u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvješće

e) Godišnje izvješće za prethodnu kalendarsku godinu najkasnije do 15. veljače sljedeće godine

(4) Agencija će procjenu potrebe opojnih droga i psihotropnih tvari za tekuću godinu dostaviti Povjerenstvu za suzbijanje zlouporabe opojnih droga i Ministarstvu sigurnosti najkasnije do 31. ožujka tekuće godine, a godišnje izvješće iz točke e) prethodnog stavka do 15. lipnja tekuće godine.

Članak 7. (Farmaceutski otpad)

(1) Farmaceutski otpad koji sadrži opojne droge i psihotropne tvari čuva se odvojeno od ostalih proizvoda uz obezbje-đenje odgovarajućih sigurnosnih uvjeta u cilju sprječavanja neovlašćenog pristupa, sa istaknutim natpisom: "Zabrana pristupa neovlašćenim licima: farmaceutski otpad".

(2) Način razvrstavanja farmaceutskog otpada propisan je Pravilnikom o zbrinjavanju farmaceutskog otpada ("Službeni glasnik BiH" broj 23/11).

(3) Proizvođači i veleprometnici su dužni da farmaceutski otpad razvrstaju, označe i pakuju na odgovarajući način i

obavijeste Inspektorat Agencije o ugovorenom operateru za upravljanje farmaceutskim otpadom, te da dostave popratni zapisnik farmaceutskog otpada, sa količinom preuzetih opojnih droga i psihotropnih tvari, sa datumom preuzimanja istih i potpisom odgovorne osobe.

(4) Proizvođači i veleprometnici dužni su da obavijeste operatera da će nakon preuzimanja opojnih droga i psihotropnih tvari biti predmet nadzora od strane nadležnih institucija.

Članak 8. (Primjena propisa)

Pravne osobe dužne su svoje poslovanje i organizaciju usaglasiti sa odredbama ovog propisa u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu istog.

Članak 9. (Stupanje na snagu i objava)

Ovaj propis stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 10-07.56-5282-1/13 26. kolovoza 2013. godine

Direktor Prim. mr ph. Nataša Grubiša, v. r.

На основу члана 30. став (4) и (5) Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога ("Службени гласник БиХ" број 08/06), директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, уз претходно прибављено мишљење министра сигурности, доноси

СИГУРНОСНЕ УСЛОВЕ ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ И

ПРОМЕТ ОПОЈНИХ ДРОГА И ПСИХОТРОПНИХ СУПСТАНЦИ

Члан 1. (Предмет)

(1) Овим прописом прописују се додатни услови које, поред општих услова прописаних Законом о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ" број 58/08) и Законом о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога ("Службени гласник БиХ" број 08/06), морају испуњавати произвођачи, велепро-метници и увозници опојних дрога и психотропних супстанци приликом обављања промета, тј. пријема, складиштења, производње (обраде), транспорта и дистрибуције опојних дрога и психотропних супстанци.

(2) Правна лица која обављају производњу и промет на велико опојних дрога и психотропних супстанци морају за ту дјелатност испуњавати сигурносне услове и имати посебну дозволу за обављање дјелатности коју издаје Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ (у дањем тексту: Агенција).

(3) Дозволу за увоз опојних дрога и психотропних супстанци Агенција ће издати само правним лицима овлаштеним за обављање те дјелатности.

Члан 2. (Простор и опрема)

(1) Величина простора намијењеног за производњу и велепромет мора одговарати обиму производње и промета.

(2) За складиштење лијекова који се сматрају опојним дрогама (наркотицима) потребна је посебна просторија у којој се не складиште остали производи, те двоструко обезбјеђење те просторије, што подразумијева да осим металних врата са сигурносном бравом и кључем треба


да се успостави и електронска контрола уласка и изласка из просторије на основу картице коју ће посједовати само лица овлаштена за приступ у просторију.

(3) За складиштење лијекова који се сматрају психо-тропним супстанцама потребна је посебна просторија или физички одвојен простор у ком се не складиште остали производи.

(4) Свака просторија и простор за складиштење опојних дрога и психотропних супстанци морају бити осигу-рани, тј. заштићени од присуства неовлаштених лица, са истакнутим натписом: "Забрана приступа неовлаштеним лицима", уз обезбјеђен 24-часовни надзор над опојним дрогама и психотропним супстанцама, што подразу-мијева ангажовање одговарајуће службе обезбјеђења и кориштење одговарајућих техничких уређаја.

(5) За складиштење опојних дрога и псохотропних супстан-ци у облику сировина, произвођач или велепрометник мора посједовати посебну просторију за њихово складиштење, која мора испуњавати услове из претходних ставова овог члана.

(6) Транспортна возила за превоз опојних дрога и психо-тропних супстанци такођер морају имати одговарајућу сигурносну опрему којом се спречава неовлаштени приступ супстанцама.

(7) Велепрометник односно произвођач опојних дрога и психотропних супстанци мора донијети одговарајуће сигурносне мјере, које су детаљно описане у стандардном оперативном поступку (СОП).

Члан 3. (Одговорна лица)

(1) Одговорна лица задужена за пријем, складиштење и промет опојних дрога и психотропних супстанцу су искључиво магистри фармације.

(2) Кључеви просторија у којима се држе опојне дроге и психотропне супстанце морају у сваком тренутку бити код одговорног лица из става (1) овог члана.

(3) Одговорна лица, као и одговорна правна лица, дужна су да о свакој промјени услова на основу којих је издана дозвола за промет опојних дрога и психотропних супстанци, обавијесте Агенцију у року од 10 дана од дана настале промјене.

(4) Одговорна лица дужна су да воде евиденцију опојних дрога и психотропних супстанци из члана (4) овог прописа, и одговорна су за благовремено достављање извјештаја Агенцији у роковима прописаним у члану 5. став (3), на обрасцима које Агенција постави на својој службеној web-страници.

Члан 4. (Евиденције опојних дрога и психотропних супстанци)

(1) Под евиденцијама опојних дрога и психотропних супстанци подразумијевају се извјештаји опојних дрога и психотропних супстанци које су произвођачи и велепрометници дужни благовремено подносити Агенцији, и књиге евиденције опојних дрога, као и евиденције психотропних супстанци, које морају водити сви произвођачи и велепрометници који производе и прометују исте, уз обавезну овјеру књиге евиденције у Агенцији.

(2) Књига евиденције опојних дрога и псохотропних супстанци за велепрометнике, коју исти самостално израђују, мора садржавати најмање слиједеће податке: а) INN лијека б) произвођачко име (облик, јачина и паковање) ц) број серије

д) име добављача и име државе добављача е) количина опојне дроге односно психотропне

супстанце која је примљена (изражена по броју комада појединачних паковања)

ф) име и број улазног документа (увозници наводе број и датум увозне дозволе или број и датум фактуре)

г) име примаоца и адреса (извозници опојних дрога и психотропних супстанци наводе број и датум извозне дозволе)

х) количина лијека која је издата (израчена по броју комада појединачних паковања)

и) излазна фактура/отпремница с бројем и датумом ј) тренутно стање на лагеру к) потпис одговорног лица-магистра фармације, који

мора бити видљив приликом сваке промјене стања л) датум и вријеме подузимања радње увоза, извоза,

преноса, куповине, продаје или било ког другог располагања опојним дрогама и психотропним супстанцама.

(3) Књига евиденције опојних дрога и психотропних супстанци за произвођаче, коју исти самостално израђују, мора да садржи најмање: а) име фармацеутске супстанце (INN) б) облик, јачина и паковање ц) број серије д) име добављача и име државе добављача (увозници

опојних дрога и психотропних супстанци наводе број и датум увозне дозволе)

е) количина супстанце која је купљена (набављена) ф) број увозне дозволе г) број и копија улазног документа х) количина супстанце која је издата за производњу и) копија налога за производњу ј) број и копија складишне отпремнице к) количина супстанце утрошене за растур л) количина супстанце која је враћена из производње м) број и датум повратнице н) датум и вријеме подузимања раднје увоза, извоза,

преноса, куповине, продаје или било ког другог располагања опојним дрогама и психотропним супстанцама.

(4) Начин исправке грешке у књизи евиденције мора бити детаљно описан у одговарајућој стандардној оперативној процедури, како би се отклониле сумње у вјеродостојност исте.

(5) Евиденције лијекова који садрже психотропне супстан-це могу се водити у електронској форми са могућношћу дневног појединачног исписа стања и доказа о усаглашености запримљених/издатих количина, уз потпис одговорног лица-магистра фармације.

(6) Одговорно лице у производном постројењу дужно је да у сваком производном налогу евидентира неутрошену количину опојне дроге или психотропне супстанце.

Члан 5. (Писане процедуре лабораторија за контролу квалитета) Све лабораторије које се баве контролом квалитета

опојних дрога и психотропних супстанци, морају посједовати писане процедуре о предвиђеним узорцима, стандардима за испитивање, о предвиђеном растуру приликом испитивања, као и о начину чувања и руковања узорцима, уз предузете адекватне сигурносне мјере у циљу спречавања неовлаштеног приступа.


Члан 6. (Извјештавање о промету опојних дрога и

психотропних супстанци) (1) Правна лица-произвођачи и велепрометници опојних

дрога и психотропних супстанци, дужни су да благо-времено подносе Агенцији кварталне, полугодишње и годишње извјештаје, као и међуизвјештаје на захтјев Агенције.

(2) За правна лица која пропусте редовно поступати по ставу (1) овог члана, поднесени захтјев за увоз или извоз ће се сматрати формално непотпуним, у ком случају Агенција неће издати увознику/извознику тражену дозволу.

(3) Правна лица из става (1) овог члана дужна су достављати: а) I Квартални извјештај за период јануар, фебруар и

март у року од 15 дана по завршетку тромјесечја за које се подноси извјештај

б) II Квартални извјештај за период април, мај и јуни у року од 15 дана по завршетку тромјесечја за које се подноси извјештај

ц) III Квартални извјештај за период јули, аугуст и септембар у року од 15 дана по завршетку тромјесечја за које се подноси извјештај

д) IV Квартални извјештај за период октобар, нове-мбар и децембар у року од 15 дана по завршетку тромјесечја за које се подноси извјештај

е) Годишњи извјештај за претходну календарску годину најкасније до 15. фебруара идуће године.

(4) Агенција ће процјену потреба опојних дрога и психотропних супстанци за текућу годину доставити Комисији за сузбијање злоупотребе опојних дрога и Министарству сигурности најкасније до 31. марта текуће године, а годишњи извјештај из тачке е) претходног става до 15. јуна текуће године.

Члан 7. (Фармацеутски отпад)

(1) Фармацеутски отпад који садржи опојне дроге и психотропне супстанце чува се одвојено од осталих производа уз обезбјеђење одговарајућих сигурносних услова у циљу спречавања неовлаштеног приступа, са означеним натписом: "Забрана приступ неовлаштеним лицима: Фармацеутски отпад".

(2) Начин разврставања фармацеутског отпада прописан је Правилником о збрињавању фармацеутског отпада ("Службени гласник БиХ" број 23/11).

(3) Произвођачи и велепрометници дужни су да фарма-цеутски отпад разврставају, означе и пакују на одго-варајући начин и обавијесте Инспекторат Агенције о уговореном оператеру за управљање фармацеутским отпадом, те да доставе попратни записник фармацеут-ског отпада, са количином преузетих опојних дрога и психотропних супстанци са датумом преузимања истих и потписом одговорног лица.

(4) Произвођачи и велепрометници дужни су обавијестити оператера да ће након преузимања опојних дрога и психотропних супстанци бити предмет надзора од стране надлежних институција.

Члан 8. (Примјењивање прописа)

Правна лица дужна су своје пословање и организацију ускладити с одредбама овог прописа у року од 90 дана од дана ступања на снагу истог.

Члан 9. (Ступање на снагу и објава)

Овај пропис ступа на снагу даном доношења а објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 10-07.56-5282-1/13 26. августа 2013. године

ДиректорPrim. mr ph. Наташа

Грубиша, с. р.

Na osnovu člana 30. stav (4) i (5) Zakona o sprečavanju i

suzbijanju zloupotrebe opojnih droga ("Službeni glasnik BiH" broj 8/06), direktor Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra sigurnosti, donosi

SIGURNOSNE USLOVE ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA PROIZVODNJU I

PROMET OPOJNIH DROGA I PSIHOTROPNIH TVARI

Član 1. (Predmet)

(1) Ovim aktom propisuju se dodatni uslovi koje, pored opštih uslova propisanih Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08) i Zakonom o sprečavanju i suzbijanju zloupotrebe opojnih droga ("Službeni glasnik BiH", broj 8/06), moraju ispunjavati proizvođači, veleprometnici i uvoznici opojnih droga i psihotropnih tvari prilikom obavljanja prometa tj. prijema, skladištenja, proizvodnje (obrade), transporta i distribucije opojnih droga i psihotropnih tvari.

(2) Pravne osobe koje obavljaju proizvodnju i promet na veliko opojnih droga i psihotropnih tvari moraju za tu djelatnost da ispunjavaju sigurnosne uslove i da imaju posebnu dozvolu za obavljanje djelatnosti koju izdaje Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (u daljem tekstu: Agencija).

(3) Dozvolu za uvoz opojnih droga i psihotropnih tvari Agencija će izdati samo pravnim osobama ovlaštenim za obavljanje te djelatnosti

Član 2. (Prostor i oprema)

(1) Veličina prostora namijenjenog za proizvodnju i promet na veliko mora da odgovara obimu proizvodnje i prometa.

(2) Za skladištenje lijekova koji se smatraju opojnim drogama (narkoticima) potrebna je posebna prostorija u kojoj se ne skladište ostali proizvodi, te dvostruko obezbjeđenje te prostorije, što podrazumijeva da osim metalnih vrata sa sigurnosnom bravom i ključem, treba da se uspostavi i elektronska kontrola ulaska i izlaska iz prostorija na osnovu kartice koju će posjedovati samo osobe ovlaštene za pristup u prostorije.

(3) Za skladištenje lijekova koji se smatraju psihotropnim tvarima potrebna je posebna prostorija ili fizički odvojen prostor u kome se ne skladište ostali proizvodi.

(4) Svaka prostorija i prostor za skladištenje opojnih droga i psihotropnih tvari moraju biti osigurani tj. zaštićeni od prisustva neovlaštenih osoba, sa istaknutim natpisom: "Zabrana pristupa neovlaštenim osobama" uz obezbjeđen 24-satni nadzor nad opojnim drogama i psihotropnim tvarima, što podrazumijeva angažovanje odgovarajuće službe obezbjeđenja i korištenje odgovarajućih tehničkih uređaja.

(5) Za skladištenje opojnih droga i psihotropnih tvari u obliku sirovina, proizvođač ili veleprometnik mora da posjeduje posebnu prostoriju za njihovo skladištenje, koja mora da ispunjava uslove iz prethodnih stavova ovog člana.

(6) Transportna vozila za prevoz opojnih droga i psihotropnih tvari takođe moraju imati odgovarajuću sigurnosnu opremu kojom se sprečava neovlašteni pristup tvarima.


(7) Veleprometnik odnosno proizvođač opojnih droga i psihotropnih tvari mora donijeti odgovarajuće sigurnosne mjere, koje su detaljno opisane u standardnom operativnom postupku (SOP).

Član 3. (Odgovorne osobe)

(1) Odgovorne osobe zadužene za prijem, skladištenje i promet opojnih droga i psihotropnih tvari su isključivo magistri farmacije.

(2) Ključevi prostorija u kojima se drže opojne droge i psihotropne tvari moraju u svakom trenutku biti kod odgovorne osobe iz stava (1) ovog člana.

(3) Odgovorne osobe, kao i odgovorne pravne osobe dužne su da o svakoj promjeni uslova, na osnovu kojih je izdata dozvola za promet opojnih droga i psihotropnih tvari, obavijeste Agenciju u roku od 10 dana od nastale promjene.

(4) Odgovorne osobe su dužna da vode evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari iz člana 4. ovog propisa, i odgo-vorne su za blagovremeno dostavljanje izvještaja Agenciji u rokovima propisanim u članu 5. stav (3), na obrascima koje Agencija postavi na svojoj službenoj web-stranici.

Član 4. (Evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari)

(1) Pod evidencijama opojnih droga i psihotropnih tvari podrazumijevaju se izveštaji opojnih droga i psihotropnih tvari koje su proizvođači i veleprometnici dužni da blagovremeno podnose Agenciji i knjige evidencije opojnih droga, kao i evidencije psihotropnih tvari, koje moraju voditi svi proizvođači i veleprometnici koji proizvode i prometuju iste, uz obaveznu ovjeru knjige evidencije u Agenciji.

(2) Knjiga evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari za veleprometnike, koju isti samostalno izrađuju, mora da sadrži najmanje slijedeće podatke: a) INN lijeka b) proizvođački naziv (oblik, jačina i pakovanje) c) broj serije d) naziv dobavljača i naziv države dobavljača e) količina opojne droge odnosno psihotropne tvari koja

je zaprimljena (izražena po broju komada pojedi-načnih pakovanja)

f) naziv i broj ulaznog dokumenta (uvoznici navode broj i datum uvozne dozvole ili broj i datum fakture)

g) naziv primaoca i adresa (izvoznici opojnih droga i psihotropnih tvari navode broj i datum izvozne dozvole)

h) količina lijeka koja je izdata (izražena po broju komada pojedinačnih pakovanja)

i) izlazna faktura/otpremnica s brojem i datumom j) trenutno stanje na lageru k) potpis odgovorne osobe - magistra farmacije koji mora

biti vidljiv prilikom svake promjene stanja l) datum i vrijeme poduzimanja radnje uvoza, izvoza,


(3) Knjiga evidencije opojnih droga i psihotropnih tvari za proizvođače, koju isti samostalno izrađuju, mora da sadrži: a) naziv farmaceutske tvari (INN) b) oblik, jačina i pakovanje c) broj serije d) naziv dobavljača i naziv države dobavljača (uvoznici

opojnih droga i psihotropnih tvari navode broj i datum uvozne dozvole)

e) količina tvari koja je kupljena (nabavljena) f) broj uvozne dozvole g) broj i kopija ulaznog dokumenta

h) količina tvari koja je izdata za proizvodnju i) kopija naloga za proizvodnju j) broj i kopija skladišne otpremnice k) količina tvari utrošene za rastur l) količina tvari koja je vraćena iz proizvodnje m) broj i datum povratnice n) datum i vrijeme poduzimanja radnje uvoza, izvoza,


(4) Način ispravke greške u knjizi evidencije mora biti detaljno opisan u odgovarajućoj standardnoj operativnoj proceduri, kako bi se otklonile sumnje u vjerodostojnost iste.

(5) Evidencije lijekova koji sadrže psihotropne supstance mogu se voditi u elektronskoj formi sa mogućnošću dnevnog pojedinačnog ispisa stanja i dokaza o usaglašenosti zaprimljenih/izdatih količina uz potpis odgovorne osobe - magistra farmacije.

(6) Odgovorna osoba u proizvodnom postrojenju je dužna da evidentira u svakom proizvodnom nalogu neutrošenu količinu opojne droge ili psihotropnih tvari.

Član 5. (Pisane procedure laboratorija za kontrolu kvaliteta)

Sve laboratorije koje se bave kontrolom kvaliteta opojnih droga i psihotropnih tvari moraju posjedovati pisane procedure o predviđenim uzorcima, standardima za ispitivanje, o predviđenom rasturu prilikom ispitivanja, kao i о načinu čuvanja i rukovanja uzorcima uz poduzete adekvatne sigurnosne mjere u cilju sprečavanja neovlaštenog pristupa.

Član 6. (Izvještavanje o prometu opojnih droga i psihotropnih tvari)

(1) Pravne osobe-proizvođači i veleprometnici opojnih droga i psihotropnih tvari, dužne su da blagovremeno podnose Agenciji kvartalne, polugodišnje i godišnje izvještaje, kao i međuizvještaje na zahtjev Agencije.

(2) Za pravne osobe koje propuste redovno postupati po stavu (1) ovog člana, podneseni zahtjev za uvoz ili izvoz će se smatrati formalno nepotpunim i u tom slučaju Agencija neće izdati uvozniku/izvozniku traženu dozvolu.

(3) Pravne osobe iz stava (1) ovog člana dužne su dostavljati: a) I Kvartalni izvještaj za period januar, februar i mart u

roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvještaj

b) II Kvartalni izvještaj za period april, maj i juni u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvještaj

c) III Kvartalni izvještaj za period juli, avgust i septembar u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvještaj

d) IV Kvartalni izvještaj za period oktobar, novembar i decembar u roku od 15 dana po završetku tromjesečja za koje se podnosi izvještaj

e) Godišnji izvještaj za prethodnu kalendarsku godinu najkasnije do 15. februara iduće godine

(4) Agencija će procjenu potreba opojnih droga i psihotropnih supstanci za tekuću godinu dostaviti Komisiji za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga i Ministarstvu sigurnosti najkasnije do 31. marta tekuće godine, a godišnji izvještaj iz tačke e) prethodnog stava do 15. juna tekuće godine.

Član 7. (Farmaceutski otpad)

(1) Farmaceutski otpad koji sadrži opojne droge i psihotropne tvari čuva se odvojeno od ostalih proizvoda uz obezbje-đenje odgovarajućih sigurnosnih uvjeta u cilju sprečavanja neovlaštenog pristupa, sa naznačenim natpisom: " Zabrana pristupa neovlaštenim osobama: farmaceutski otpad".


(2) Način razvrstavanja farmaceutskog otpada propisan je Pravilnikom o zbrinjavanju farmaceutskog otpada ("Službe-ni glasnik BiH" broj 23/11).

(3) Proizvođači i veleprometnici dužni su da farmaceutski otpad razvrstavaju, označe i pakuju na odgovarajući način i obavijeste Inspektorat Agencije o ugovorenom operateru za upravljanje farmaceutskim otpadom, te da dostave popratni zapisnik farmaceutskog otpada sa količinom preuzetih opojnih droga i psihotropnih tvari sa datumom preuzimanja istih i potpisom odgovorne osobe.

(4) Proizvođači i veleprometnici dužni su da obavijeste operatera da će nakon preuzimanja opojnih droga i psiho-tropnih tvari biti predmet nadzora od strane nadležnih institucija.

Član 8. (Primjenjivanje propisa)

Pravne osobe su dužne svoje poslovanje i organizaciju usaglasiti sa odredbama ovog propisa u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu istog.

Član 9. (Stupanje na snagu i objava)

Ovaj propis stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 10-07.56-5282-1/13 26. augusta 2013. godine

Direktor Prim. mr ph. Nataša Grubiša, s. r.

ISPRAVKE

960 Nakon izvršenog sravnjivanja sa usvojenim tekstom odluke,

utvrđeno je da se u Odluci Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, broj 07.2-02-386/03-7 od 7. srpnja 2004. godine, objavljenoj u "Službenom glasniku BiH", broj 44/04 na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku, potkrala greška, te se daje sljedeći

ISPRAVAK ODLUKE POVJERENSTVA ZA OČUVANJE

NACIONALNIH SPOMENIKA O PROGLAŠENJU MJESTA I OSTATAKA GRADITELJSKE CJELINE -

SAVSKA (ATIK) DŽAMIJA U BRČKOM NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I HERCEGOVINE

U Odluci Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 44/04), u točki I. stavak 2. vrši se ispravak teksta u zagradi, tako da se riječ "stari" zamjenjuje rječju "novi".

Broj 07.1-02.5-56/13-3 16. kolovoza 2013. godine

Sarajevo Predsjedatelj Povjerenstva


Након извршеног сравњивања са усвојеним текстом

одлуке, утврђено је да се у Одлуци Комисије за очување националних споменика о проглашењу мјеста и остатака градитељске цјелине - Савска (Атик) џамија у Брчком националним спомеником Босне и Херцеговине, број 07.2-02-386/03-7 од 7. јула 2004. године, објављеној у "Службеном гласнику БиХ", број 44/04 на босанском, српском и хрватском језику, поткрала грешка, те се даје сљедећа

ИСПРАВКА ОДЛУКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ОЧУВАЊЕ

НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА О ПРОГЛАШЕЊУ МЈЕСТА И ОСТАТАКА ГРАДИТЕЉСКЕ ЦЈЕЛИНЕ -

САВСКА (АТИК) ЏАМИЈА У БРЧКОМ НАЦИОНАЛНИМ СПОМЕНИКОМ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

У Одлуци Комисије за очување националних споменика о проглашењу мјеста и остатака градитељске цјелине - Савска (Атик) џамија у Брчком националним спомеником Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 44/04), у тачки I став 2. врши се исправка текста у загради, тако да се ријеч "стари" замјењује рјечју "нови".

Број 07.1-02.5-56/13-3 16. августа 2013. године

СарајевоПредсједавајући Комисије Дубравко Ловреновић, с. р.

Nakon izvršenog sravnjivanja sa usvojenim tekstom odluke,

utvrđeno je da se u Odluci Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, broj 07.2-02-386/03-7 od 7. jula 2004. godine, objavljenoj u "Službenom glasniku BiH", broj 44/04 na bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku, potkrala greška, te se daje sljedeća

ISPRAVKA ODLUKE KOMISIJE ZA OČUVANJE NACIONALNIH

SPOMENIKA O PROGLAŠENJU MJESTA I OSTATAKA GRADITELJSKE CJELINE - SAVSKA (ATIK) DŽAMIJA U BRČKOM NACIONALNIM SPOMENIKOM BOSNE I

HERCEGOVINE

U Odluci Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 44/04), u tački I stav 2. vrši se ispravka teksta u zagradi, tako da se riječ "stari" zamjenjuje rječju "novi".

Broj 07.1-02.5-56/13-3 16. augusta 2013. godine

SarajevoPredsjedavajući Komisije


961 Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstom

dostavljenim na objavu, utvrđeno je da je u Metodologiji za pripremu, organiziranje i provođenje popisa stanovništva, kućanstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 67/13) koji je objavljen na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku načinjena tehnička greška u verziji na srpskom jeziku prilikom objave u "Službenom glasniku BiH", te Agencija za statistiku BiH sukladno člankom 55. Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05) daje sljedeću

ISPRAVKU U Metodologiji za pripremu, organiziranje i provođenje

popisa stanovništva, kućanstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 67/13), u verziji na srpskom jeziku, u točki 4. Kontrolnik (obrazac P-3), poglavlju 4.3. Popis adresa i popisanih jedinica i pregled rezultata po kućanstvima, podnaslovu kućanstvo u stavku (1), riječi: "svaka obiteljska osoba" zamjenjuju se riječima: "svaka obiteljska ili druga zajednica osoba".


U Popisnici (P-1) na drugoj strani u pitanju broj 35. riječ: "nezaposlen" se mijenja sa riječi: "neaktivno".

U Popisnici (P-2) na kraju druge strane u definiciji pojma kućanstvo, riječi: "svaka obiteljska osoba" zamjenjuje se riječima "svaka obiteljska ili druga zajednica osoba".

Broj 11-43-2-12-1268-2/13 4. rujna 2013. godine

Sarajevo Ravnatelj

Zdenko Milinović, v. r.

Након извршеног сравњивања са изворним текстом

достављеним на објављивање, утврђено је да је у Методологији за припрему, организовање и спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године ("Службени гласник БиХ", број 67/13) који је објављен на српском, хрватском и босанском језику начињена техничка грешка у верзији на српском језику приликом објављивања у "Службеном гласнику БиХ", те Агенција за статистику БиХ у складу са чланом 55. Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 11/05) даје сљедећу

ИСПРАВКУ У Методологији за припрему, организовање и

спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године ("Службени гласник БиХ", број 67/13), у верзији на српском језику, у тачки 4. Контролник (образац П-3), поглављу 4.3. Попис адреса и пописаних јединица и преглед резултата по домаћинствима, поднаслову домаћинство у ставу (1), ријечи: "свако породично лице" замјењују се ријечима: "свака породична или друга заједница лица".

У Пописници (П-1) на другој страни у питању број 35. ријеч: "незапослен" се мијења са ријечи: "неактивно".

У Пописници (П-2) на крају друге стране у дефиницији појма домаћинство, ријечи: "свако породично лице"

замјењује се ријечима "свака породична или друга заједница лица".

Број 11-43-2-12-1268-2/13 4. септембра 2013. године

СарајевоДиректор

Зденко Милиновић, с. р.

Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstom

dostavljenim na objavljivanje, utvrđeno je da je u Metodologiji za pripremu, organizovanje i provođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 67/13) koji je objavljen na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku načinjena tehnička greška u verziji na srpskom jeziku prilikom objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", te Agencija za statistiku BiH u skladu sa članom 55. Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05) daje sljedeću

ISPRAVKU U Metodologiji za pripremu, organizovanje i provođenje

popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 67/13), u verziji na srpskom jeziku, u tački 4. Kontrolnik (obrazac P-3), poglavlju 4.3. Popis adresa i popisanih jedinica i pregled rezultata po domaćinstvima, podnaslovu domaćinstvo u stavu (1), riječi: "svako porodično lice" zamjenjuju se riječima: "svaka porodična ili druga zajednica lica".

U Popisnici (P-1) na drugoj strani u pitanju broj 35. riječ: "nezaposlen" se mijenja sa riječi: "neaktivno".

U Popisnici (P-2) na kraju druge strane u definiciji pojma domaćinstvo, riječi: "svako porodično lice" zamjenjuje se riječima "svaka porodična ili druga zajednica lica".

Broj 11-43-2-12-1268-2/13 4. septembra 2013. godine

SarajevoDirektor

Zdenko Milinović, s. r.


KAZALO

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

943 Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu (hrvatski jezik) 1

Одлукa о усвајању Државног годишњегпрограма за заштиту потрошача Босне и Херцеговинe за 2013. годину (српски језик) 22

Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine za 2013. godinu (bosanski jezik) 46

944 Odluka o odobravanju dodatnog zapošljavanja Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 66

Одлука о одобравању додатног запошљавања Министарству за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине (српски језик) 67

Odluka o odobravanju dodatnog zapošljavanja Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 67

945 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 67

Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 68

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 68








Одлука о интервентном коришћењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 70







Odluku o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 72




952 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o obvezama prijevoznika i organizatora turističkog ili sličnog putovanja (hrvatski jezik) 74Правилник o измјенама и допунама Правилника о обавезама превозника и организатора тури-стичког или сличног путовања (српски језик) 74Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o obavezama prijevoznika i organizatora turističkog ili sličnog putovanja (bosanski jezik) 75

MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE

953 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o motornim vozilima Sudbene policije Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 76Правилник o измjeнaмa и дoпунaмa Прaвилникa o мoтoрним вoзилимa Судскe пoлициje Бoснe и Хeрцeгoвинe (српски језик) 76Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o motornim vozilima Sudske policije Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 76

MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

954 Pravilnik o izdavanju kratkoročne vize (viza "C") i aerodromske tranzitne vize (viza "A") u diplomat-sko konzularnim predstavništvima Bosne i Herce-govine (hrvatski jezik) 76Правилник о издавању краткорочне визе (виза "Ц") и аеродромске транзитне визе (виза "А") у дипломатско конзуларним представништвима Босне и Херцеговине (српски језик) 85Pravilnik o izdavanju kratkoročne vize (viza "C") i aerodromske tranzitne vize (viza "A") u diplomat-sko konzularnim predstavništvima Bosne i Herce-govine (bosanski jezik) 94

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE

955 Uputstvo o načinu i procedurama za odabir koris-nika pomoći koja se dodjeljuje u okviru Regional-nog programa stambenog zbrinjavanja (hrvatski jezik) 102Упутство о начину и процедурама за одабир корисника помоћи која се додјељује у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања (српски језик) 106Uputstvo o načinu i procedurama za odabir korisni-ka pomoći koja se dodjeljuje u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (bosanski jezik) 112

POVJERENSTVO ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA BOSNE I HERCEGOVINE

956 Odluka broj 02-2.3-53/13-9 (hrvatski jezik) 117Одлука број 02-2.3-53/13-9 (српски језик) 117Odluka broj 02-2.3-53/13-9 (bosanski jezik) 118

957 Odluka broj 05.2-2.3-53/13-13 (hrvatski jezik) 119Одлука број 05.2-2.3-53/13-13 (српски језик) 120Odluka broj 05.2-2.3-53/13-13 (bosanski jezik) 121

958 Odluka broj 04.2-2.3-73/12-26 (hrvatski jezik) 123


Одлука број 04.2-2.3-73/12-26 (српски језик) 124 Odluka broj 04.2-2.3-73/12-26 (bosanski jezik) 125

AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

959 Sigurnosni uvjeti za izdavanje dozvole za proizvodnju i prometovanje opojnim drogama i psihotropnim tvarima (hrvatski jezik) 127

Сигурносни услови за издавање дозволе за производњу и промет опојних дрога и психотропних супстанци (српски језик) 128

Sigurnosni uslovi za izdavanje dozvole za proiz-vodnju i promet opojnih droga i psihotropnih tvari (bosanski jezik) 130

ISPRAVKE

960 Ispravak Odluke Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 132

Исправка Одлуке Комисије за очување националних споменика о проглашењу мјеста и остатака градитељске цјелине - Савска (Атик) џамија у Брчком националним спомеником Босне и Херцеговине (српски језик) 132Ispravka Odluke Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika o proglašenju mjesta i ostataka graditeljske cjeline - Savska (Atik) Džamija u Brčkom nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 132

961 Ispravka broj 11-43-2-12-1268-2/13 (hrvatski jezik) 132Исправка број 11-43-2-12-1268-2/13 (српски језик) 133Ispravka broj 11-43-2-12-1268-2/13 (bosanski jezik) 133






Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2013. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

Број 69 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj69/glasnik069.pdfpotrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen), kako bi se sporovi potroša ča i trgovaca riješili prije redovnog