Српски 7 - Граматика

��

��

� 7

• ��

��

��

� �

��

� ��в

��

��

��

• �

��j

�в��

�� j�� в��

�j�� , �� j�в��

�� в��

�j�� , �� j�в��

�� в��

ISBN 978-86-6109-001-1

�� в�� в��

Naslovna GRAMATIKA.indd 1 5/18/2010 4:49:09 PM

Граматика 7Језик је кућа у којој живимоУџбеник српског језика за седми разред основне школе Бојан Памучар (8-17, 20-72, 79-101, 103-116, 125-133, 142-146), Владимир Милојевић (18-19, 73-78, 102, 117-124, 134-141)

УредникМр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникЛидија Станојевић

Рецензенти Доц. др Гордана Штасни, Филозофски факултет, Нови СадДр Ђорђе Оташевић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУВерица Арула, професор српског језика у ОШ „Бранислав Нушић“, Београд

ЛектураРужица Маринковић

Графичко обликовање Милена Матовић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеИван ШаиновићМарија Веселиновић

ФотографијеGetty imagesАрхива Логоса

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

Друго издање, 2010.

Министарство просвете Републике Србије одобрило је овај уџбеник за употребу у школама од 2009/2010. школске године решењем број: 650-02-00247/2009-06 од 21. 8. 2009. год.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-6109-001-1COBISS. SR-ID 175208460

Бојан Памучар, Владимир Милојевић

ГРАМАТИКА 7

ЈЕЗИК ЈЕ КУЋА У КОЈОЈ ЖИВИМО

4

САДРЖАЈКратак водич кроз уџбеник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Глаголи по трајању радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Глаголи по предмету радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Непроменљиве речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Узвици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Граматичке особине променљивих речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Граматичке особине именица и именских речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Компарација придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32Компарација прилога . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Лични и нелични глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35Прости и сложени глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36Остале граматичке особине глагола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

Гласовне промене у промени облика речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39Непостојано А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39Прелазак Л у О . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39Једначење сугласника по звучности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Палатализација и сибиларизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Јотовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Губљење сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

Значење и употреба падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47Датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Значење места . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Падежна синонимија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Служба речи у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74Објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76Апозиција и апозитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78

Синтагма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79Врсте синтагми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

5

Именичке синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Реченични чланови исказани речју и синтагмом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Напоредни односи међу реченичним члановима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Саставни, раставни и супротни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Актив и пасив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Комуникативна реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Међусобни односи предикатских реченица у комуникативној реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Подела независних предикатских реченица по комуникативној функцији . . . . . . . . . . . . . . . . . .102Типови напоредних односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Саставни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Закључни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Раставни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Супротни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108Искључни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Безличне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Конгруенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Слагање придева са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Слагање глагола са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Акценат речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Место акцента у речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Дуги и кратки акценат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Разликовање дугих акцената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Разликовање кратких акцената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Акценатска правила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122Реченични акценат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124

Историја српског књижевног језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125Језик Словена у прапостојбини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125Сеобе Словена и стварање словенских језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126Мисија Ћирила и Методија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Примање писмености код Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130Старословенска писма: глагољица и ћирилица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Пример старословенског текста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Систематизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Правопис. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Обнављање знања из претходних разреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136Запета у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138Тачка са запетом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139Црта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140Заграда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Језичка култура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142Врсте текстова (излагање, опис, приповедање) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142Техничко и сугестивно приповедање и описивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144

Кренимозаједнонаједанозбиљаналиузбудљиви,надамосе,занимљивпут.Жељанамјеинамерадавамнатомпутовањупомогнемоуусвајањусазнањаизграматике,правописаијезичкекултуренаначинкојибибиоустањудаУСАГЛАСИзабавуиигрусасавеснимиодговорнимрадом.

Утометребаданампомогну:

•бројназанимљивавежбањаизадаци,какоуграматици,такоиуРадној свесци;

•уводнитекстовикојикрозпричупокушавајуполакоипостепенодавасупутеусветграматичкихпојмоваиправила;

•вежбања,задациипримерикојинастокомразраденаставнејединицеводедосинтезеуобликуописасвихкључнихпојмоваобрађенихулекцији.

Систематизацијаградивајављасеинакрајусвакевећецелине,честосапосебнимликовнимрешењемкојебитребалодавампомогнедалакшеусвојите,запамтитеиприменитестеченознање.Истотако,накрајусвакенаставнеобластиуРадној свесци налазисеодељак„Теразијејезика“,укојемкроззанимљивуигруможетекреативноислободноприменитинаучено.

Искреносенадамодаћетенамсвојоммаштом,проницљивошћу,залагењемитрудомпомоћидаовајуџбеникостварисвојунамеру,циљисврху.

Пуноуспеха!

Аутори

Кратак водич кроз уџбеникПоштовани ученици,

38 39

��

��

�� в�� в (��в��

��): ��в��

�� :

________________

�� :

_________________

�� в ��: ��в��,

��в��, ��в��

�� в ��:

___________________________________________________

��

�� (1. �� )

_______________��

(1. �� ) _______________

��(1. �� )

________________

��в�� (1. �� )______________________

��(1. �� ) ______________________

��(1. �� )

______________________

��в (2. �� )

______________

5. �� в�� .

Ostale gramatihke osobine glagola(��, ��, �� , ��, ��в�� / ��)

�� в�� , � �� :

�� в��, � �� . �� . �� в�� в�� . ��в�� : „��, �� “.

�в� �� . �в�� в� �� в� ��. �� . �� в� �� : „��в�� в�� .“

�� в�� в� ��. �� в�� в� ��. �� в�� в�� в� ��в��.

�� , �� в��, �� . �в� �� в�� , � ��в�� в�� в� ��.

�� – ��. �� – ��. �� – �� .

�� I(1. �� )

________________

�� II(1. �� )

________________

1. � �� 1 �� в��, � �� 2 �� :

ПЕРФЕКАТ / ..... / ФУТУР I / .... /ФУТУР II / .... / ИМПЕРАТИВ /.... /АОРИСТ / .... / ИМПЕРФЕКАТ / ..... /

2. � �� в�� , � �в�� :

ПЕРФЕКАТ, ФУТУР I, ФУТУР II, ИМПЕРФЕКАТ, ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ, ИНФИНИТИВ, ПОТЕНЦИЈАЛ

3. �� , �� в�� в� �, � �� , �� в� �:

ПРЕЗЕНТ / .... /ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ / .... /ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ТРПНИ / .... /ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ / .... /ИМПЕРФЕКАТ / .... /

4. ��в�� :

�) Замислите колико би добро било говорити само оно што заиста знамо.�) Говорећи свашта, ми само разбацујемо речи.в) Када би људи говорили само оно што знају, светом би завладала тишина.

УРАДИ САМОзнака за задатке које ученик

треба да уради.

ТАБЕЛЕДоприносе прегледнијем и лакшем усвајању градива.

ИЛУСТРАЦИЈА Помаже у разумевању

и потпунијем доживљају значења наставне јединице

или области.

УВОДНА МОТИВАЦИЈАУводни текст којим се обликује и усмерава интересовање и пажња ученика приликом

рада на наставној јединици.

НАЗИВ ПОГЛАВЉА

Oбележава веће тематске целине у

уџбенику.

10 11

��

�� , � �� :

�� . �� в�� в��. �� , �� в�� : �� . �� в�� , ��в�� . �� . ��в� �� , �� . ��в��, �� в�� в�� . � �� в�� . �� в�� в�� . �� , �� в�� „��в�� “ �� . �� в�� в�� , �� в� ��в�. �� в��в�� , в�� в�� в�.��, � �� в�� , �� . ��в�� в�� в� � � �� в� ��в�� . �� , �� в��. �� : ��, ��в��, ��в��, ��, ��, ��. ��в �� в�� в�� в��. �� , ��в�� . �� , �� . �� , �� в�� . ��в� �� в�� ; �� , ��, ��, ��, в��, ��.„�в� �� в� �� в��в�� !“, �� . ��, в�� в� �� , � � �� . �� в�� в�� в�� . �� в�� в�� . ��в�� в�� в��в�� , �� , �� : „�� в�-�� .“

��в��

010101010101010

6

7

73

SistematizaciÀa

Bez predloga - nezavisni padeæi

��в��: ��

�� : ��,

��

в��в��: ��

��в��

��

�� . �� в�� , ��, �� . �� . ��в�, ��в�, ��в��, ��в��.��в�� в�� . �� в�� , �� .�� в��. ��. �� в��в� �� . �� . ��. �� в�, ��, ��.�� , �� : ��! �� в �� ? � ��в� �� в� ��в��!��. �� в�� в� в��: �� в��, ��в�, ��, �� в��.��в�� . � �� , �� . �� . ��в��: „�� “

(��)

��

74

Sa predlozima - zavisni padeæi

��в��: �� – ��, ��в��

��:-��

-�� в��-��

��:��

��в� ��

��: ��A / ��A

��:-��в� /��в�

-�в��в�� / ��:

�� в� / ��в�

��в� �� / ��

��в��: ��

��:-��

-��-в��

��:��в� �� (�� )

��в� ��

��в��: ��

��:-��

-�� -��в��

��:��в� ��

��

��в��: ��

��:-��

-�� (��)-��

-�� (�в��в��)-��

��:��в� �� (�� в)

��в� ��

��

��

48 49

Genitiv

� ��в ��в �� : genitivus – ��, ��. ��в�� в�� в�� :

�� в?�� . �� в�� . �

�� .

�� в�� (��) ��, (��) ��?

�� в�� . �� , �� в�.

��

�� . �� , �� в�, ��в�� , �� . �� , �� , �� в� �в�� в�, ��в�� в �в�� в� ��в� ��в�� . �� . �� в� �� , �� в�� в��, � ��, �� , ��в�� в��в�� . �� в�� в� �� в��в�, �� в��в�� . �� в�� -�� , ��в��, ��в�, ��, �� в�, ��, ��в�, ��, ��.

1. � ��в�� в�� в�. ��в�� :

�) _____________________________ (генитив припадности)�) _____________________________ (генитив количине или дела нечега)в) _____________________________ (генитив порекла)

�� , � �� :

� �� в�� в� �� . ��в�� :

(�� в� �� ) (�� в� �� )

�� в� �� в�� , �� в� – �� , �� в�� в�� в. �в� �� в�. ��в �� в� � �� в�� в�, ��, ��в�:�� „�� “�� „�в� �� “�� „��в� �� “�� (��)

NominativNOMEN EST OMEN

�� , � �� :

�� в�� , �� . ��в �� в�� , �� .�� в�� в�� в�� . �� , ��, ��, ��. ��, �� в� ��, �в��в� �� в��, � �� в�� . �� , �� , �� , �� в�� , ��в�� „�� “. �� : „�� “.

��в�� в�� – �� в� �� в�:

�� в�� (�� ) ��

��

1. ��в �� в�� , �� . �� в�� , ��?2. ��в�� в� �� в�� . � �� в�� в �� .3. ��в �� в�� в� �� , �� в��в�� в�� .

��

�� в ��в�?

�� в�

��

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА Завршни део обраде већих целина у којем су

садржани сви кључни појмови.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Уоквирени делови текста који

систематизују и прегледно

приказују усвојена сазнања.

АКО ТЕ НЕКО ПИТАДелови текста који се баве појединим проблемским ситуацијама

у језику или говоре о неким занимљивим језичким појавама.

НАСЛОВ ЛЕКЦИЈЕ

8

9

Врсте речи

Прочитај следећи текст, а затим реши задатке који следе:

Топло је пролећно јутро. Док сам шетао градом пажњу ми привуче излог једне продавнице. Изнад излога, на великој табли је писало: ПРОДАВНИЦА ТАЈНИ. Улазим унутра и прилазим пулту иза којег једна жена раздваја речи, стављајући их у порцеланске посуде. Објаснила ми је да се у њеном дућану не продаје ништа. Заправо се купује, тачније откупљује. Наравно, радња се није могла назвати ��в�� или ��. У језику не постоји реч за продавницу која купује. Због тога је радњу назвала по ономе што дарује својим муштеријама. Узимајући од посетилаца речи, за узврат им дарује књигу „Продавница тајни“ италијанског писца Дина Буцатија. Откупљеним речима је одређивала врсту и особине, класификујући их као биљке од којих се праве лекови. Затим би их разврставала по категоријама, врстама и давала им имена и допунске називе.Власница, а госпођа преда мном је то свакако изгледом била, погледала ме је значајно. Изврнух своје џепове и у њима пронађох брижљиво чуване речи. Биле су ми драгоцене као најдражи кликери или сличице омиљених јунака, глумаца и певача. То су биле речи: ��, ��в��, ��в��, ��, ��, ��. Њихов слободан заједнички живот у џеповима мојих панталона је тог тренутка био завршен. Требало их је описати, разврстати и склонити. Објашњено ми је чему служе теразије језика на пулту, као и фиоке са натписима испод. На њима су обележја граматичких категорија или особина, од најопштијих и најосновнијих ка сложенијим. Прво се гледају граматичке особине променљивости и значења; затим граматичке особине рода, броја, падежа, лица, вида, начина.„Све су то категорије на основу којих меримо и проверавамо речи!“, љубазно ми је објашњено. Ух, већ је почињало да бива претопло у радњи, а и књига под мишком је почињала да ме жуља. Помислих да то више није моја ствар и да је време да одем. Брига да не увредим стару госпођу натерала ме је да се у току њеног предавања полако примакнем излазу. Затварајући врата за собом и скоро се извињавајући што одлазим, поручио сам јој преко рамена, решен да слажем: „Доћи ћу да Вам донесем још две-три речи када опет прођем путем испод дуге.“

Продавница тајни

10

1. Пронађи у последњем пасусу датог текста по један пример за сваку врсту речи :

именица прилог придев предлог број узвик заменица везник глагол речца

Узећемо за пример последње две речи из текста „Продавница тајни“ да бисмо испитали променљивост њихових облика:

исподДУГЕ,саДУГОМ,наДУГУ

Запажаш да се именица ДУГА мења у зависности од употребљеног предлога, а то утиче на значење именице.

ИСПОДдуге,ИСПОДмоста,ИСПОДшешира

Уочаваш да се предлог ИСПОД не мења и остаје у истом облику, без обзира уз коју другу реч стајао. Дакле, лако је увидети да се неке речи могу мењати, а да друге не мењају свој облик.

2. Допуни следеће реченице:

Свеврстеречиусрпскомјезикуседелена...................................................................и.................................................................Усрпскомјезикупостоји...........................врстаречи.Тосу:..........................,..........................,..........................,.........................,..........................,..........................,..........................,..........................,............................иречце.Некеодовихврстаречиимајуисвојеподврсте.

3. Допуни табелу како је започето:

Именице

Речце

Променљиве речи Непроменљиве речи

11

4. На примерима следећих речи из текста „Продавница тајни“ запажај значење речи: ��, ��в��, ��в��, ��, ��.

Све наведене речи односе се на један појам – једно годишње доба, али немају све исто граматичко значење. Напиши на линији поред сваке наведене речи којој врсти речи припада:

а)лето–означаваименечега(_____________________________)б)летовање–означаваименекерадње,процесаитд.

(____________________________)в)летовати–означаварадњу(___________________________________)г)летошњи–означаваособину(_________________________________)д)летос–означававремевршењарадње(_______________________)

4. речи:

12

Прочитај следећи текст и одговори на постављено питање:

Према библијској причи дуга спаја две половине нечега што је било цело. Она је мост између човека и Бога, доказ љубави и милосрђа. Човека у миту о потопу представља једини преживели представник људске врсте – Ноје. Дуга је симбол завета и новог савеза који се успоставља између Ноја и Бога. Дуга је симбол опроста и божије милости; дуга је знак и доказ и подсећање да је људска врста требало да буде уништена. Нојева барка је мост којим је човечанство прешло на другу обалу и преживело потоп. У њој је сачувано по двоје од сваке појединачне врсте бића. У науци се дуга објашњава преламањем сунчеве светлости. Светлост беле боје у себи садржи спектар и нијансе свих осталих боја у природи. Када се сунчева светлост „преломи“, показују се особине и одлике сваке појединачне боје. У природи се ова појава може уочити када по сунчаном дану пада киша. Сматра се да је то посебан знак и чудо једнако оном првом које описује легендарна прича о потопу. У језику такође постоји мост који спаја природни свет бића, појава, ствари са светом речи. Тај мост је значење, а његов симбол може бити дугин спектар. Све боје и нијансе значења речи присутне су у језику. Речи означавају имена нечега још од времена Адама и првог савеза Бога и човека. Адам је први именовао сва жива бића. Речи могу и замењивати друге речи, па уместо в� можемо употребити заменицу – ��. Могу описивати, говорити колико је било првих становника раја или шта је Ноје све радио да би саградио дрвену барку и колико му је за то било потребно времена.

Упиши уз пример наведен у табели одговарајуће објашњење, а затим разврстај подвучене речи из текста у одговарајућа поља:

ОБЈАШЊЕЊА: – ова врста речи означава нешто конкретно – ова врста речи означава нешто апстрактно

ОБЈАШЊЕЊЕ ПРИМЕРИљубавмост

Прича о речима

Promen½ive rehi

13

Врсте речи

Imenice

Познато је да именице означавају имена бића, ствари и појава. Запажај какве све „нијансе значења“ има ова врста речи:

Осим поделе именица, битно је још да знаш и граматичке особине по којима се одређују именице. То су: род, број и падеж. Промена именица по падежима зове се деклинација именица.

Допуни табелу разврставајући наведене именице на подврсте према значењу:

Библија,Адам,барка,животиња,песак,значење,преламање,време,цвеће,љубав,двојица,приказивање,милост.

- нешто конкретно, опипљиво (на пример: песак) или- апстрактне појмове – нешто мисаоно, неопипљиво (на пример: време).

Именице

Властите: Мисаоне:Глаголске:

Бројне:

Заједничке:

Збирне:Градивне:

На основу ових примера уочаваш да се именице пре свега разликују по томе да ли означавају:

Означавају лична имена бића и ствари. Пишу се великим почетним словом и углавном имају само граматички облик једнине. На пример: Милица, Марко...

Означавају заједничка имена бића, ствари и појава и у већини случајева имају облике једнине и множине. На пример: кућа, мачак, пут...

Означавају збир или скуп неких бића или предмета (на окупу) тако да чине једну целину, па због тога имају граматички облик једнине. На пример: деца, лишће...

Означавају неку материју коју није могуће избројати, па такође имају само облике једнине. На пример: шећер, песак, со...

Означавају мисаоне појмове. На пример: срећа, љубав, мир...

Означавају име неке радње и настале су од глагола. Такве су речи: учење, читање, играње...

Настале су од бројева. Рецимо: двојица, петорица...

Врсте именица

Властите

Заједничке

Збирне

Градивне

Мисаоне

Глаголске

Бројне

Допуни табелу разврставајући наведене именице на подврсте према

14

Pridevi

Придеви су врста речи која ближе, прецизније и конкретније одређује неку именицу. Поред рода, броја и падежа, придеви имају још две граматичке особине: придевски вид и компарацију придева.

Придеви одређују именице тако што исказују неку њихову особину. Они то могу чинити на више различитих начина. Начин на који је та особина исказана, као и њено значење, одређују врсту придева.

Допуни следеће реченице придевима из заграде. Један пример је урађен.а)Биоје..........................и................................................................дан.б)Премаурбанимлегендаматаквиданисуреткостзавреме............................киша.в)..............................зрациимлазеви.........................кишедобујупо

............................ауту.г) Нањеговом...........................стаклувећсеназираообрис............................спектра................................боја.

д)................................сивилооколнихзградајетимебилоублажено.

(ДАНИЧИН,ПЛАХ,БЕТОНСКИ,СУНЧЕВ,ВЕДАР,ПРОЛЕЋНИ,ЈЕСЕЊИ,СВЕТАО,ПРЕДЊИ,ДУГИН,ШАРЕН)

Врсте придева

Описни Ова врста придева одређује какво је нешто: паметан, леп, брз, бео, храбар, смео, насмејан, љубак.

Присвојни Ова врста придева одређује нешто према припадности: српски, јапански, Нојев, ђачки, Даничин.

Градивни Ова врста придева одређује нешто према материји (грађи) од које је нешто сачињено: дрвен, пешчани, воден, стаклен, златан.

Придеви месног односаОве три подврсте придева описују неку именицу према посебном типу односа и значења. То су односи и значење места, времена и разна друга значења (намена).

горњи, доњи, предњи, десни, тамошњи

прошлогодишњи, ововековни, летошњи, јучерашњи Придеви временског односа

Придеви посебних (специјалних) односа

здравствена (књижица), кванташка (пијаца) – значење намене

15

Врсте речи

Zamenice

Заменице су врста речи која у језику обавља неопходну и важну функцију замењивања. Заменице упућују на бића, ствари и појаве или на неке њихове особине. Према особинама и значењу деле се на две врсте, а оне на подврсте. Као и врсте речи које замењују, имају граматичке особине рода, броја и падежа.

Именичке заменице – замењују именице и стоје уместо њих, тако да се сматрају самосталним речима. Зато у реченици и имају самосталну службу субјекта или објекта. Као и именице, не могу да се мењају по родовима.

Придевске заменице – замењују придеве и стоје уз друге речи, тако да се сматрају, као и придеви, несамосталним речима. Зато у реченици имају службу атрибута или именског дела предиката. Као и придеви, могу да се мењају по родовима.

Личне Присвојне

Повратна заменица за свако лице Присвојна заменица за свако лице

Упитне и односне Упитне и односне

Неодређене Неодређене

Одричне Одричне

Опште и остале Опште и остале

Показне

16

За сваку од следећих група заменица одреди којој врсти према значењу припада:

Врста заменице Примери

ја, ти, они, ми, ви

себе, се

ко, шта

неко, нешто

нико, ништа

свако, свашта, ико, ишта, ма ко, ма шта

Примери Врста заменице

мој, твој, њихов, наш

свој

који, чији, какав, колики

нечији, некакав

никакав, ничији, николики

свакакав, свачији, икоји, ма који, било

чији

тај, овај, онај, онакав, онолики

17

Врсте речи

BroÀevi(делимично променљиве речи)

Бројеви су речи којима се изражава колико има нечега на броју, на ком месту по реду је нешто или колико разнородних бића има на окупу. Као што већ знаш, постоје основни, збирни и редни бројеви.Бројеви, заједно са именицама, придевима и заменицама спадају у именске речи, које се мењају по роду, броју и падежу. Ипак, то не важи у потпуности за бројеве, јер су они само делимично променљиве речи.

Бројеви Значење Примери Промена

Основни Означавају количину или број бића или предмета.

Четири плус један једнако је пет.

Број један се мења по падежима и по

родовима.

ЗбирниОзначавају скуп бића

различитог рода или допуњују збирне именице.

петоро (ученика), двоје, двадесет и

троје (деце), четворо (телади)

Обично су непроменљиви.

Редни Означавају које је по реду биће или предмет.

двадесет и осми, први, трећи, шездесети

Мењају се и понашају као

придеви: слажу се са именицом у роду, броју и

падежу.

Мушки и средњи род Женски род Сва три рода

Номинатив, акузатив, вокатив ДВА ДВЕ ТРИ

Генитив ДВАЈУ ДВЕЈУ ТРИЈУДатив,

инструментал, локатив

ДВАМА ДВЕМА ТРИМА

Шта су то бројне именице?

Бројнеименице(именицеизведенеодбројеванаставком–ица(двојица,тројицаитд.),каоихиљада,стотина,милион...)означавајуколиконечегаиманаброју,алисепонашајукаоименице(мењајусепопадежима,уреченициимајуистуслужбукаоиименицеитд.),паихзатосврставамомеђуименице. Одосновнихбројевакојисенајчешћеупотребљавају,променуобликапопадежима(осимбројаједан)имајубројевидваитри.

Ако те неко пита

18

Glagoli

Глаголи означавају радњу, стање или збивање:–радња:градити,цртати,читати–стање:венути,цветати,расти–збивање:грмети,севати,свањивати

Од осталих врста променљивих речи глаголи се разликују по особинама и начину промене. Глаголи се одређују према:•ГЛАГОЛСКОМВИДУ(одређивањеглаголапрематрајањурадње)•ГЛАГОЛСКОМРОДУ(одређивањеглаголапремапрелазностирадње)•ГЛАГОЛСКОМОБЛИКУ(променаглаголскихобликасеназиваконјугација)•ОСТАЛИМГЛАГОЛСКИМОСОБИНАМА(лице,граматичкирод,број,стање,потврдност/одричност)

Glagoli po traÀa¿u rad¿e (glagolski vid)

Већ ти је познато да се глаголи разликују по трајању радње. Према тој одлици глаголи могу бити:

1.НЕСВРШЕНИ:(глаголичијарадњатраје)

ЧИТАТИПЕВАТИКОПАТИ

2.СВРШЕНИ:(глаголичијајерадња

ограниченанаједантренутак)ПРОЧИТАТИЗАПЕВАТИИСКОПАТИ

3.ДВОВИДСКИ:(могубитисвршени

инесвршени)ЧУТИ

ВИДЕТИТЕЛЕФОНИРАТИ

1.Несвршениглаголимогубити:а)ТРАЈНИ–означавајурадњукојатрајенепрекидно(носити, писати, певати).б)УЧЕСТАЛИ–означавајурадњунеограниченогтрајања(алисапрекидима)илирадњукојасепонављавишепута(одмахивати, прескакати, препливавати).

2.Свршениглаголимогубити:а)ПОЧЕТНО-СВРШЕНИ–означавајусамопочетакнекерадње(запевати, запливати, зајецати);б)ЗАВРШНО-СВРШЕНИ–означавајузавршетакрадње(ископати, написати, испливати);в)ТРЕНУТНО-СВРШЕНИ–означавајурадњуизвршенууједномтренутку(обасјати, ударити, рећи).

19

Врсте речи


Шта су то двовидски глаголи?

ДВОВИДСКИГЛАГОЛИсуоникојимогубитиисвршениинесвршени.Њиховотрајањеможемоодредитијединоуконтексту(уреченици).Тосуглаголи:телефонирати, доручковати, крстити, везати, ручати, чути, видети итд.Например:Ево,већдвасатателефонирам.(телефонирати–глаголнесвршеногвида)Чимтелефонирам,упалимкомпјутерииграмигрице.(телефонирати–глаголсвршеногвида)

1. Одреди какви су наведени глаголи према трајању радње (глаголском виду):

ВОДИТИ.............................. ПРЕВОЗИТИ.................................ЛЕЋИ................................... ДОПУТОВАТИ..............................

2. Допуни табелу како је започето тако што ћеш разврстати преостале глаголе према томе да ли су свршеног или несвршеног вида:РАСТИ,ДОСКОЧИТИ,ЛЕТЕТИ,КУЦНУТИ,КУЦКАТИ,ПОРАСТИ

Глаголски вид

Несвршени глаголи Свршени глаголи

Трајни Учестали Почетно-свршени Тренутно-свршени Завршно-свршени

ПОЛЕТЕТИ

КУЦАТИ УКУЦАТИ

СКАКУТАТИ СКОЧИТИ

Glagoli po predmetu rad¿e (glagolski rod)

Ова особина глагола показује прелазност радње на објекат, тако да разликујемо три врсте глагола према глаголском роду:

1.ПРЕЛАЗНИГЛАГОЛИсуоникојиузсебеимајуилимогуиматиправи(ближи)објекат.Маркошутиралопту.

Означавајударадњапрелазинаправиобјекат,захтевајуупотребуправогобјекта.Препознајусетакоштосеузглаголможеставитизаменицанеко, нештоуакузативу:некогаилинешто.2.НЕПРЕЛАЗНИГЛАГОЛИсуоничијејезначењејасноибезобјекта.Узсебенемогуиматиправи(ближи)објекат.

Милицапутујевозом.3.ПОВРАТНИГЛАГОЛИузсебеимајуречСЕ(СЕБЕ).

Иринасерадује.

20

Глаголски род

Прелазни глаголи Непрелазни глаголи

Повратни глаголи

Прави повратни Неправи повратни

Узајамно- -повратни

СЕДЕТИ ЉУБИТИ СЕ

ЧИТАТИ ОПРАТИ СЕ ЧУДИТИ СЕ

а)ПРАВИПОВРАТНИГЛАГОЛИ –субјекатврширадњунасеби.

КодправихповратнихглаголаимамоскраћениобликповратнезаменицеСЕБЕ(СЕ).РечСЕможесезаменитидужимобликомСЕБЕ.Например:умиватисе–умиватисебеобуватисе–обуватисебеСЕ=СЕБЕшминкатисе–шминкатисебе

б)УЗАЈАМНО-ПОВРАТНИГЛАГОЛИ–дваиливишелицавршерадњуједнонадругомилиједносадругим.

КодузајамноповратнихглаголаимаморечцуСЕ.ОнасенеможезаменитидужимобликомСЕБЕ.Например:руковатисепотућисесвађатисе

в)НЕПРАВИПОВРАТНИГЛАГОЛИ–обичнозначестањеукојемсенекоилинештоналази.

КоднеправихповратнихглаголаимаморечцуСЕ.ОнасенеможезаменитидужимобликомСЕБЕ.Например:Житосежути.Класјесеталаса.Дрвећесењише.

1. Одреди врсту следећих повратних глагола:

СПРИЈАТЕЉИТИСЕ....................................ОБЛАЧИТИСЕ...............................................ДОГОВОРИТИСЕ.........................................РУКОВАТИСЕ...............................................ВЕСЕЛИТИСЕ...............................................

2. Разврстај дате глаголе према томе да ли су прелазни, непрелазни или повратни и допуни табелу како је започето:

ИГРАТИСЕ,КУПИТИ,БРИЈАТИСЕ,ШМИНКАТИСЕ,СПАВАТИ,ДВОУМИТИСЕ,ТРЧАТИ,ГЛЕДАТИ,ДРУЖИТИСЕ,НЕРВИРАТИСЕ

Постоје три врсте повратних глагола:

21

Врсте речи

Прочитај следећи текст, а затим подвуци непроменљиве речи у њему:

Акосеникаданистепопелинадрвотрешње,учинитетојошовогпролећа.Наравно,обавезносачекајтедатрешњесазру.Акостесе,пак,икадапелинадрвотрешње,моглистедавидитедатрешњерастуупару.Двеподве.Иданикаконеможетепојестисамоједнутрешњу.То,једноставно,неиде.Илипунаустатрешањаилиништа.Пробајтеовобезичијепомоћинадрветутрешње.Обавезно,јошсада,одмах!Хајде!Уберионуједнуцрвенутрешњу.

a)Издвојпредлогеизтекста:_____________________________________________________________________________________________________________

б)Укојуврстуречиспадаречникако?___________________________________в)Издвојвезникеизтекста:____________________________________________г)Садржајједнереченицеисказанјесамонепроменљивимврстамаречи.Препишитуреченицу: ________________________________________________

д)Одредиврстеречиупоследњојреченициутексту.__________________________________________________________________

ђ)Укојуврстуречиспадаречнаравно?__________________________________е)Издвојприлогеизтекста:____________________________________________

Непроменљиверечипомажудасезначењеискаже.Товидимо.Ионемогуисказатисадржај,„безпомоћи“именскихречииглагола.Каоунаведенојузвичнојреченици!Тонаснаводиназакључакдапроменљивеинепроменљивеврстеречиувек„расту“упару–каоитрешње.

Nepromen½ive rehi

Prilozi

Распореди прилоге из заграде на одговарајуће место у реченици:

a)________супочели___________дагледају_______,управцусветлости.(пажљивије,тада,тамо)

б)Свисугледалиумрак____________штосубилиуплашени.(зато)

в)Јакстрахје__________обузеосвеприсутне.(јако)

г)Младисукаизлазупотрчали___________,млађи___________,анајмлађи_____________.(најбрже,брзо,брже)

д)Усалијебило__________људикојисупојели___________хранеипопили___________сока.(доста,довољно,много)

ђ)Свисубили__________гладни,пасу___________брзобилиуслужени.(врло,изузетно)

е)Зауслугусудали___________добруоцену.(врло)

Прилози ближе одређују друге речи. Њихово основно значење је да одреде глаголе по времену, месту, начину, количини, узроку.

Врсте прилога Шта одређују? Одлике Пример

Прилог за време Ближе одређује глаголе.

Имају функције прилошких одредби за место, време, начин, узрок и количину. Неки од ових прилога

имају и компарацију.

када, данас, сутра, лети, одмах, синоћ,

никад, тада

Прилог за место Ближе одређује глаголе.

где, куда, горе, лево, тамо, овде, напред,

свуда, ту, близу

Прилог за начин Ближе одређује глаголе.

како, лепо, полако, храбро, свечано,

овако, нежно

Прилог за узрок Ближе одређује глаголе. зашто, зато, стога

Прилог за количину Ближе одређује глаголе и именице.

Осим уз глаголе, могу стајати и уз именице, одређујући количину

нечега.

колико, оволико, толико, доста, мало,

много, довољно, превише

Прилог за истицање Ближе одређује друге прилоге и придеве. Служе за истицање неких особина.

врло, веома, изузетно,

необично, сувише, невероватно

22

Врсте речи

Predlozi

VezniciВезници су врста речи која обележава везу између речи, реченичних чланова или реченица. Према врсти реченица које повезују, везници могу бити напоредни или зависни. Напоредни везници се према значењу деле на: саставне (и, па, те, ни, нити), раставне (или, било), супротне (а, али, него, већ), закључне (дакле, стога, зато).

Значење ПримерНезависност и, па, те, ни, нити, а, али, него, већ, или...Зависност да, јер, пошто, чим, ако, док, уколико, иако, мада...

Предлози – само име говори да стоје испред неких других речи. Утичу на њихов облик и значење, јер исказују различите односе међу речима у реченици. Облик именице са предлогом (СА РОДИТЕЉИМА) назива се: предлошко-падежна конструкција.Значење предлога Примери

Месно дуж, испред, на, поред, међу, кроз, поред, исподВременско на, преко, од, после, пре, до Узрочно због, од, изОстала значења о, на, ради, упркос

Допуни следеће реченице одговарајућим везницима:

a)Брат___сестрасумидраги,_____сепонекадпосвађамо.б)Бољејекадасепомиримосами,______насраздвајајуродитељи.в)Тадавидимо______никонећепроћидобро.г) _____ћемомоћи____излазимоуград,__________гледамофилмове.

(да,нити,да,нити,и,али,негода,да)

Допуни следеће реченице одговарајућим предлозима:a)___повратку___тренингасуседоговорили._______часоваидемо____

утакмицу,онапочиње________крајдана,атраје_____дубоко_____ноћ.(после,у,на,пред,до,по,са)б)Награђенисмопобедом______одличнеигре.Отишаосам_______познатих

играчадаихсачекам____друговима________свлачионице.(испред,ради,са,због)в)Изашаоје____отвореноморе____пријатељима______пецања.(ради,са,на)г)______часоваидемо____паркипењаћемосе_____дрво.(у,на,после)д)Награђенје______целимразредом______одличногуспехаи____свој

марљиврад.(за,пред,због)

23

24

Uzvici

Допуни следеће реченице одговарајућим узвицима:

a)______,пролетенештопоредглаве.б)______,аласуоваколицатешка.в)______,убодохсенатрн.г)______,Миркоспава!д)______,______,чулосепоредрекедодубокоуноћ.

Узвици – име им говори да означавају и изражавају осећања или да подражавају гласове из природе. Када опонашају гласове из природе зову се још и ономатопејске речи и од њих често настају глаголи. У исказивању осећања, расположења или заповести могу сами исказивати и целу реченицу.

Шта све исказују узвици? Пример Обележје

Изражавање осећања ех, ура, јој, охо, ау, ију

!Дозивање, терање, обраћање хеј, мац, пис, шиц, ђи, еј, ој

Подражавање звукова из природе – ономатопејске речи кре-кре, мљац, фију, мијау, бућ, пљус

Исказивање заповести пст, хајде

Поздрав здраво, ћао, збогом

RehceРечце имају неколико значења и деле се у подврсте. Највећи број речци има значење које се односи на целу реченицу и исказује лични став говорног лица – чиме се нешто у реченици наглашава.

Пример Пример

Потврдна / одрична речца да / не Да, доћи ћу.

Упитне речце зар, да ли, ли Да ли си разумео?

Показне речце ево, ето, ено Ено наших пријатеља.

Речце које исказују став говорника

можда, наравно, међутим, наводно, такође, ваљда, сигурно, ала, пак,

баш, управо, чак, бар, иначе

Наравно, приказали смо нарави свих врста речи.

25

Важно је знати

ИСТИ ОБЛИК РЕЧИ НЕ МОРА ДА ИМА ИСТО ЗНАЧЕЊЕ!

Да,доћићувечерас.Томожешданаучиш.

Запажашдаречистогнепроменљивогобликамењасвојезначење,асамимтимиврсту.УпрвојреченициДАјепотврднаречца,аудругојвезуједваглаголскаоблика.

Сличнојеиса„везникомИ“:

Дошаојесањивиуморан.Дотетураосеисањив,иуморан,иисцрпљен,иизнемогао.

УпрвојреченициречИвршислужбувезивањадвапридева,докудругојпојачавазначењеиисказујеставговорноглицапремаозначенојрадњи,папредстављаречцу.

Врсте речи

2. Одреди врсту подвучених речи у следећим реченицама:

а)Гледаћудадођем,акобудеммогаодастигнем.(___________________________)б)Некоупублицијерекао:„Да!“(________________________________________)в)Упролећезамиришеитрешњаијабука.(________________________________)г)На„Цветнунедељу“баштомсеширимирисјоргованаиливадскогцвећа.(____________________________________)

2.

1. Допуни следеће реченице одговарајућим речима:

a)Тоси______итимогаодаурадиш.(чак)б)____________,даси___малопотрудио.(наравно,се)в)Знаш_________давозишролере?(бар,ли)г)___________примећујеш?(не,зар)д)______серадујемтоме.(баш)ђ)______датипокажемкакороним.(ево)е)__________,то________можешданаучиш.(заиста,наравно)ж)____,доћићувечерас.(да)

26

Прочитај следећи текст, а затим реши задатак који следи:

Постоје четири годишња доба – сви то знамо. Дани једне календарске године су распоређени у ове четири групе. Али постоји и назив за „дане међу данима“ – то су „Међеднице“, дани од Велике до Мале Госпојине, у време када деца полазе у школу. Четири годишња доба и „Међеднице“ – ово петоро чини једну календарску годину. Кућа има четири угла, четири носећа стуба – то сви знамо. Они су потпора, ослонац и темељ. Носе грађевину на својим плећима, држећи се за рамена. Али, постоји пети стуб без којег је кућа само гомила цигала, малтера и креча. Четири угаона носећа стуба и пети – оџак у средини куће, кроз који дим са огњишта избија на врх сљемена: то је кућа у којој живимо. У језику имамо четири врсте именских речи: ИМЕНИЦЕ, ПРИДЕВЕ, ЗАМЕНИЦЕ и БРОЈЕВЕ.Ове четири врсте речи и пета – ГЛАГОЛИ – то су променљиве речи у нашем језику.

Наведени текст пажљиво прочитај и попуни табелу:

У леву колону упиши речи које ћеш издвојити из подвучених делова текста тако да одговарају опису граматичких особина у десној колони табеле (као у урађеном примеру)

Да видимо табелу граматичких особина. Упрошћена и прилагођена, она изгледа овако:

Gramatihke osobine promen½ivix rehi

ИМЕНСКЕ РЕЧИ ГЛАГОЛИ

Род Глаголски вид

Број Глаголски род

Падеж Глаголски облици

Придевски вид (имају је придеви) Остале граматичке особине глагола (лице, граматички род, број, стање, потврдност / одричност)Компарација (имају је придеви)

Пример из текста Опис граматичких особина

променљиве Придев у номинативу множине женског рода

Именица у номинативу једнине женског рода

Основни број

Присвојна заменица у локативу једнине мушког рода

Глагол у првом лицу множине презента

Meђеднице

Наведени текст пажљиво прочитај и попуни табелу:

27

Врсте речи

Свака именица има одређен граматички род који можемо установити уз помоћ показне заменице: ТАЈ, ТА, ТО (у једнини) и ТИ, ТЕ, ТА (у множини).На основу овога већ можемо закључити да придеви (и придевске речи: заменице и бројеви) имају категорију рода по којој се мењају. И заиста, сваки придев и заменица имају облике за сва три рода:

леп, лепа, лепо / бео, бела, бело / љубак,љупка, љупкоон, она, оно / који, која, које / такав,таква, такво

Код бројева је промена по роду опет делимична: један, једна, једно / два, две / три, четири. Сви остали бројеви не познају разлику у роду.

У чему је разлика између природног и граматичког рода?

Граматички родсеодређујенаосновунаставказаоблик,тј.премаврстидеклинације,патакосвеименицекојесеуноминативуједнинезавршавајунаставком-а(клупА)имајуграматичкиродженски.

Природни родсеодређујенаосновуполауприроди,тј.наосновусмислаизначења.Свеименицекојеозначавајуособумушкогполасуприродногмушкогрода:отац,брат,коњ.Увећинислучајевасеоблициовадвародапоклапајуитоможемовидетинаосновуобликапридевскезаменице:тајчовек,тажена.Али,постојеименицекодкојихсеовадвародаразликују.Товидимонаосновуконгруенције(слагањасадругимречимауреченици):

Комшијаједошао.

Именицакомшијасезавршавана-а,тозначидајењенграматичкиродженски.Али,поштоозначаваособумушкогпола,њенприродниродјемушки.Затојеглаголумушкомроду–дошао.

Gramatihke osobine imenica i imenskix rehi

ИМЕНИЦЕ ИМАЈУ ЈЕДАН ОБЛИК ГРАМАТИЧКОГ РОДА, А ПРИДЕВИ, ЗАМЕНИЦЕ И НЕКИ БРОЈЕВИ ОБЛИКЕ СВА ТРИ РОДА.


28

ИМЕНИЦЕ И ИМЕНСКЕ РЕЧИ ИМАЈУ ОБЛИКЕ ЈЕДНИНЕ И МНОЖИНЕ.

Именице (и остале именске речи) познају категорију броја и по њој се мењају:

Шта значе изрази singularia tantum и pluralia tantum?

Tantumзначи„само“,аsingularia„једнина“иpluralia„множина“.Кадапреведемонаведененазиве,добијамозначења:САМОЈЕДНИНАиСАМОМНОЖИНА.

Постојеименицекојеимајусамоједнинуилисамомножину:

Једнина Множинамушки род град, ронилац градови, рониоциженски род столица, девојка столице, девојкесредњи род село, дугме села, дугмета

Врста именица Број Пример

Властите САМО ЈЕДНИНА Милош, Београд, Француска

Збирне САМО ЈЕДНИНА браћа, лишће, грање, прасад, дугмад, деца

Градивне САМО ЈЕДНИНА песак, земља, вода, уље Глаголске САМО ЈЕДНИНА учење, читање, играњеМисаоне САМО ЈЕДНИНА срећа, љубав, мир

Заједничке ОБА БРОЈА столица, град

„PLURALIA TANTUM“ САМО МНОЖИНАврата, јасле, плућа, панталоне, маказе (заједничке именице), Карловци (властита именица)

Постоје именице чији се граматички број не поклапа са природним бројем. Природни број уочавамо на основу смисла и значења, а граматички на основу граматичког облика. ��, ��, �� имају граматички облик једнине, а њихово значење и смисао упућују на множину – мноштво.Тако и код именица pluralia tantum: те именице означавају заправо предмете који се састоје од два или више делова, али представљају једну целину ( ��, ��). Њихов граматички број је множина, а по смислу су „једнина – једна целина – једно“.


29

Врсте речи

Промена именица и именских речи кроз падежне облике назива се деклинација. Падежа у српском језику има седам и у петом разреду сте их учили. Значење и функција падежа биће обрађени у засебном поглављу. Овде ћемо само показати неке особине појединих врста речи при промени њиховог облика.

Род именице Мушки род Средњи родБрој Једнина Множина Једнина Множина

ПАДЕЖИ

Номинатив јунак мач јунаци мачеви село села

Генитив јунака мача јунака мачева села села

Датив јунаку мачу јунацима мачевима селу селима

Акузатив јунака мач јунаке мачеве село села

Вокатив јуначе мачу јунаци мачеви село села

Инструментал јунаком мачем јунацима мачевима селом селима

Локатив јунаку мачу јунацима мачевима селу селима

МУШКИРОД:Кодпроменеименицамушкогродатребаобратитипажњунаследећеособинедеклинације:•гласовнепроменекојесејављајуудеклинацији(јуначе,јунаци);•разликеуакузативуједнинезапредметеибића(јунака/мач);•различитенаставкезавокатив(јуначе,мачу,Павле,зиде,младићу,коњу,Лазаре,граде,човече);•наставке-ОВи-ЕВкојимасепроширујеосноваименицаумножини(мачЕВи,зидОВи,градОВи,вукОВи,пањЕВи,крајЕВи).

Падежи су различити облици једне речи који се добијају додавањем НАСТАВАКА ЗА ОБЛИК на ГРАМАТИЧКУ ОСНОВУ речи.

У табели можемо видети неколико речи разврстаних према роду и броју:

Једнина (сингуларија тантум) Множина (плуралија тантум)

Мушки род ТАЈ ТИ

Женски род ТА БРАЋА, ТЕЛАД ТЕ ЈАСЛЕ, ПАНТАЛОНЕ, МАКАЗЕ

Средњи род ТО ГРАЊЕ, ЛИШЋЕ ТА ПЛУЋА, ВРАТА

30

СРЕДЊИРОД:УдеклинацијиименицасредњегродајављасегласовнапроменаНЕПОСТОЈАНОА:јутро-јутара.Некеименицесредњегродаимајупроширенуосновуувећинипадежа:дугме-дугмета, дрво-дрвета, име-имена, чудо-чудеса, небо-небеса, време-времена(такопроширенаосновасеузимазаграматичкуосновутихименица).

Важно је знати

Род именице Женски родБрој Једнина Множина Једнина Множина

ПАДЕЖИ

Номинатив жена девојка жене девојке љубав ствар љубави ствари

Генитив жене девојке жена девојака љубави ствари љубави ствари

Датив жени девојци женама девојкама љубави ствари љубавима

стварима

Акузатив жену девојку жене девојке љубав ствар љубави ствари

Вокатив жено девојко жене девојке љубави ствари љубави ствари

Инструментал женом девојком

женама девојкама

љубављу љубави стварју ствари

љубавима стварима

Локатив жени девојци женама девојкама љубави ствари љубавима

стварима

ЖЕНСКИРОД:Именицеженскогродаилиимајунаставак-Ауноминативуједнинеилисезавршавајунасугласник.Кодоведругегрупеинструменталједнинедопуштаупотребудваоблика(љубављу, памећу, стварју – љубави, памети, ствари).Уједномодњихјеизвршенојотовање.Увокативуједнинеимаморазличитенаставке:жено,девојко,Милице,Данице,пријатељице.Угенитивумножинеименицапонекадимамогласовнупромену:непостојаноА.

Лична имена као што су Славко, Павле, Ђорђе, Милоје, Јанко због свог граматичког наставка (-О, -Е) подсећају на именице средњег рода (село, поље), па се у говору могу чути неправилни облици деклинације:НОМИНАТИВ: Павле, Ђорђе ГЕНИТИВ: Павлета, ЂорђетаДАТИВ: Павлету, Ђорђету

Именице мушког рода НИКАДА НЕ ПРОШИРУЈУ ОСНОВУ У ЈЕДНИНИ, тако да је исправно:

ГЕНИТИВ: Славка, Павла, Ђорђа, Милоја, ЈанкаДАТИВ: Славку, Павлу, Ђорђу, Милоју, Јанку

31

Врсте речи

Термин в�� обично упућује на неко двојство. У случају придева, то је:

- ОДРЕЂЕНИ и- НЕОДРЕЂЕНИ ПРИДЕВСКИ ВИД

Овај пријатељ ми је веома драг.Драги пријатељ ми је дошао у посету.Његова посета ми је веома драга, јер је са њим дошла и његова лепа жена. Ова лепа жена је моја драга колегиница.

Разлика између два вида придева се у језику полако губи, али је морамо приметити. Придев који је први пут употребљен да опише неку именицу стоји у неодређеном виду. Када се пак употребљава као „већ позната особина“, он онда може стајати у одређеном виду. Разлика постоји, као што видимо, само у мушком роду (��-��). У женском и средњем роду нема разлике у облику, већ само у акценту. Још једна битна одлика – у служби атрибута придев може стајати у оба вида, док у служби именског дела предиката може стајати само у неодређеном виду.

У деклинацији придева ова два вида се често мешају, али углавном су преовладали облици одређеног вида: леп човек, лепог човека, лепом човеку, лепог човека, лепи човече, лепим човеком, о лепом човеку.

Ретко ћемо чути: лепа човека, лепу човеку итд. (облици неодређеног вида).

Pridevski vid

НЕОДРЕЂЕНИ ВИД се користи када је придев именски део предиката. На пример: Кофер је црн.

ОДРЕЂЕНИ ВИД придева се користи у функцији атрибута. На пример: Црни кофер је у орману.

Documents

Српски 7 - Граматика