Upload
others
View
4
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
12
Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је Бе о град
DOI 10.5937/kultura1547012S УДК 7.01
прегледни рад
ПОЈАМКОНТЕКСТА– РАЗЛИЧИТИТЕОРИЈСКИ
ОКВИРИСажетак: У раду се проблематизују различититеоријски оквиризамогућепојмовноодређењеконтекста.Започињесалингвистичкимтумачењемкаонајранијемпокушајемиздвајањаидефинисањаконтекстауодносунаперформатив:конвенционалнимипартиципативнимсхватањемконтекста.Затимсенастављасадеконструкцијом контекста која представља раскид са лингвистичкимприступомиистовременоуздизањеконтекстананивопојма.СледећитеоријскиоквирјеБурдијеовпојампољасилакојиконтекстудајерелационикарактер–скуподноса,анеелемената–иослобађагасупстанцијалистичкихрецидива.Међутим,текувођењемДелезовогпојмаризомиасамблажaкаоризомскогмодела повезивањa прави се радикалан одмак од дуалистичкихматрицакојеурачунавајупретходнитеоријскиоквири:формалистички(уметничкоделовс.контекст),лингвистички(текствс.контекст, субјективно вс. објективно), деконструктивистички(присуство вс. одсуство, прималац вс. пошиљалац) и поље сила(унутарвс.изванпоља).Предлогзановоодређењеконтекстакојиодговарасавременомтренуткуисавременојуметностииурачунавадостигнућа свихпретходнихтеоријскихоквира јефлуидниконтекст–терминпреузетодБаумана(флуиднамодерна).
Кључне речи: текст/контекст, деконструкција, поље сила,ризом,асамблаж,савременауметност,флуидниконтекст
Лингвистичкатумачењаконтекста
Сведоседамдесетихгодинапрошлогвека,питањеконтекста, углавном, није било актуелно или се узимало здравозаготово,каоочигледност.Често јеупоређивансацрномкутијом због претпоставке да околности имају утицај на
МАЈА СТАНКОВИЋ
13
МАЈА СТАНКОВИЋ
одређенифеномен,алидајеприродутогодносатешкоодредити.Најранијипокушајииздвајањаидефинисањаконтекстакаозасебногпојмавезанисузалингвистику.Интересовањезаконтекстјављасеподутицајемфилозофијејезикаипроучавањаговорнихчинова.Најмањакомуникационајединицајеговорничин:извођењеодређеногактакаоштојеизјава,питање,наређење,захваљивањеиличеститање.Чинсеможесастојатиодједнеиливишереченица,алијединицалингвистичкекомуникацијеније,каоштосеможепретпоставити,симбол,речилиреченица,већпродукцијасимбола,речиилиреченицеуодређеномчину,чимеконтекстдобија,битнуфункцијуукомуникацијиунајширемсмислу.1
Контекстјеулингвистициимаодвојакозначење:околностиу којима настаје текст и околности у којима се чита.Обаслучајаупућујунаоноштоидеузтекст,анештајеусамомтексту.Остинговориоконтекстукаоскупу„одговарајућихоколности”2неопходнихзаизвођењеиразумевањеперформатива.Овимјетежиштепомереносасамогтекстакаоцентралногелементаперформативананештоизван,штојеконститутивнозањеговозначење,атосунеопходниусловизаизвођењеперформатива.Дабисеперформативуопштеизвео,околностиморајубитиодговарајуће,адабибилеодговарајуће,морасеуспоставитиодређенаконвенција.СамимтимОстинизједначаваконтекстсаконвенцијом.3
Конвенционално схватање контекста врло брзо је посталопредметкритике,аповодјеинсистирањенаразлициизмеђулитерарногтекстаиговорногчинапопитањуконтекста,што јеОстиновополазиште: литерарна деланису директноповезанасасоцијалнимконтекстом,аговорничинјесте.Разликајеврлоједноставна:говорникислушалацсеналазеуконкретнојситуацији,лицемулице.Онисемеђусобноразумејузатоштосеналазеуистојситуацијикојаодређујезначењењиховогговора.Сдругестране,ауторичиталацсескороникаднесрећу:јединастваркојаимјезаједничкајесамтекст.Значењакојасутранспарентнауговорномчинуи
1 Searle,J.(1969)SpeechActs,Cambridge:CambridgeUniversityPress,р.16.2 Austin,J.L.(1962)Howdothingswithwords,OxfordUniversityPress,р.6.3 Као неопходне услове за извођење перформатива он наводи следеће:
„(А.1)Морапостојатиприхваћенаконвенционалнапроцедуракојаћеомогућити да изјављивање одређених речи буде праћено одређенимоколностимакојећегарантоватиисправностперформатива;(А.2)особеиоколностиудатомслучајуморајубитиодговарајућезаизвођењеодређенепроцедуре;(Б.1)свиучеснициупроцедуриморајујеизвестиисправнои(Б.2)употпуности.(Ц.1)Процедуресуприлагођенеособамакојеимајуодређенемисли,емоцијеиинтенцијеучесникатакођеморајубитиукљученеиучесницисеморајупонашатиускладусњима.”Исто,стр.1415.
14
МАЈА СТАНКОВИЋ
одређенојситуацијигубенаразумевањукаданисувезаназаконкретнеоколности.То јеразликаизмеђуконвенционалногиконтекстуалногзначења.Литерарнијезиксеразликујеодобичногговоразатоштојеутемељенуконвенцијикојајепознатаи ауторуичитаоцу.Конвенцијанемадодирнихтачакасаконтекстомкаониодносизмеђуаутораичитаоца.
Међутим, очигледност ове разликеможе се довестиупитањејерпретпоставкадаконтекстимаистозначењезасвеучеснике немора нужно бити прихваћена.4Контекст нијесамоконвенција,скупдатостикојеунапредзнамо,већистовременоипроизводнашегразумевањаконвенцијаипретпоставкиотомекакоихразумејудруги.Такође,иакоперформативследилогикуконвенција,његовоодвијањесенеможеупотпуностиантиципирати.Изтогаследидаконтекстзависиоднизачинилацачијисеупливнеможесасвимконтролисатиштомудаје,нефиксни,већпроменљивкарактер.
Акојеконтекстскупконвенција,ондасуконвенцијебитнеизаизвођењеперформативаизачитањетекстакаонеопходанусловзарегулисањеодносаизмеђуучесникаперформативаодносноауторатекстаичитаоца.Сдругестране,акоконтекст поред конвенција урачунава и друге елементе, ондањеговаулогапостајемного значајнија,комплекснијау говорномчину,алииутексту.Уобаслучајаразликаизмеђуконвенционалногиконтекстуалногзначењасенечинивишесаморазумљивомитакоочигледном.Топоказуједа суразликеизмеђуперформативаилитерарногтекстамањенегоштосетонапрвипогледможезакључити.Циљкритикеконвенционалногсхватањаконтекстанијеутомедапокажедајеконтекстнештонеобјашњиво,већдаконтекстнијеједноставан,очигледанидазавређујестатуспојма.Дијкнарочитоистичезначајразумевањадатихоколностиуодносунаконвенционалниоквир.Онконтекстневидикаообјективностањекојемседодељујефункцијаузроказаинтерпретацијуодређеног текста, већ интерсубјективну конструкцију којасепродукујекрозинтеракцијуучесникакаочлановаодређенезаједнице.
„Контекстисусубјективни,партиципативниконструкти.”5
Супротноформалистичкомсхватањукаоскупаобјективнихоколности–социјалних,политичких,културних–контекстисуконструктипартиципанатаилисубјективнедефиницијеукомуникационимситуацијама.Кадасеговориоодређеним
4 Schleusener,J.(1980)ConventionandtheContextofReading,CriticalInquiry,Vol.6,No.4,р.669680.
5 Van Dijk, T. A. (2008) Discourse and Context, Cambridge: CambridgeUniversityPress,р.16.
15
МАЈА СТАНКОВИЋ
„околностима”,онесе,несамоописују,већиинтерпретирају.Тонезначидаобјективнадимензијанепостоји,већдајеодмногомањеважностиуодносунасубјективнуинтерпретацију.6Акојеконтекстинтерсубјективнаконструкција,онда јесвакитекст/перформатив јединствен јерсесастојиододређеногбројарелацијаупркосидентичнимсоцијалнимдатостима.Овојеуједноитумачењекојесеулингвистицинајвишеудаљаваодконвенционалногодређењаконтекста.Увођењем субјективности истиче се променљивост, динамичностштојеупостструктуралистичкимтеоријамаприхваћенокаоједноодглавнихобележјаконтекста.
Деконструкцијаконтекста
Деконструкција контекста представља раскид са лингвистичким терминолошким одређењем и радикализацијуњегове комплексности. Питањем „Постоји ли строг и научни појам контекста?”, Дерида проблематизује контексткаопојам,анепратећиелементдискурса,„скупдатости”,„одговарајућеоколности”илинизконвенција.7Полазиштеу Деридиној критици конвенционалног схватања су тзв.граничнеситуацијеодкојихсеОстинограђује јернеподлежуправилимаконвенционалногконтекста.Остиниздваја присуство као један од неопходних услова за извођењеперформатива:присуствоучесникаперформатива,односносубјекатаговораипримаоца.Изостајањеприсустванадопуњујесереферирањемнапрвобитнуситуацијукојаукључујеприсуствоилипотпискаоознакуприсуства.Изтогаследидајеперформатив,наизвестанначин,празануколикогаизговараглумацилиакосепојављујеупесмиилисолилоквију.Остиноваквепримереназивапаразитскимуодносунанормалнуупотребујезикаиискључујеихизсвојеанализејеродударајуодперформативаууобичајенимоколностима.Дерида,сдругестране,истиче,неприсуство,већодсуствокаонеопходниусловзасвакуврстукомуникације.
Напримеруписмакаоперформативазачијеизвођењеније неопходно присуство, Дерида первертираОстинову аргументацију.Општеприхваћенополазиштеулингвистиције да се писани знак намеће у одсуству примаоца и да јеодсуство примаоца, у ствари, модификација његовог присуства. Тако се потпис тумачи као „ознака присуства” аутора јеррефериранапрвобитнуситуацијуукојој јеауторбиоприсутан.Насупроттоме,Деридаистичедајезаписмо
6 „Дајеконтекстскупобјективнихсоцијалнихдатости,свиљудиуистимсоцијалнимоколностимабипричалинаистиначин.”Исто,стр.16.
7 Дерида, Ж. (1984) Потпис, догађај, контекст, Дело, год. XXX, бр. 6,Београд.
16
МАЈА СТАНКОВИЋ
неопходнаапсолутнаодсутностпримаоца:дабиодређенописано саопштењеималофункцију писма, ономора битичитљиво„упркосапсолутномишчезнућусвакогодређеногпримаоца уопште.Оно треба да буде поновљиво – итерабилно–у апсолутномодсуствупримаоцаилиемпиријскиутврдивогскупапрималаца.”8Одсуство,несамодајеприсутноуписму,већјезањегаконститутивно.Деридазатимнаводиједанграничнипримерукојемјеитерабилностписмадоведенаупитање,ато јеписмокоје јеидиоматичноутоликојмеридајечитљивосамозадвасубјекта.Далијеондатозаистаписмојернеиспуњавасвојуосновнуфункцију,атојечитљивост?Овојепримерграничнеситуацијејерјефункцијаписмазбогискључивањамогућностичитања,исамимтимнемогућностиитерабилности,доведенаупитање.Оваквимтумачењемједноодкључниходређењаписма,итерабилност,доведенојеувезусаодсутношћупримаоца.9
Међутим, поред одсуства примаоца, Дерида одсуству даје још један ниво значења такошто уводи и одсуство пошиљаоцакаоусловзафункционисањеписма.Даби једансписбиоспис,потребноједаоннаставида“‘дела’идабудечитљив,чакиакооноштосеназиваауторсписавишенеодговараономешто јенаписано,ономештоизгледадајепотписао,пабилода јепривременоодсутан,билода јемртав,илиуопштеузевши,дамунеидеуприлогинтенцијатогсписаилиапсолутноактуалнаиприсутнабригаопуноћињеговогзначења,чакионогкојесе,изгледа,уписује‘уњеговоиме’”10.Овеодликеписма,какоДеридаистиче,неважесамозаписмо,већсемогуприменитинасвакуврстуискуства.
Ишчезнућемпримаоцаиодашиљачамењасефункцијаконтекста. Конвенционалност као унапред дефинисан скупправила замењена је отвореним, незасићеним контекстом.Истовремено,дисквалификованасуодређењаконтекстакаоконвенционалногиограничавајућег.Контекстпостајепроменљив,итерабилан.Деридаистичејошједнообележјеконтекста,атојемогућностувезивањасадругимконтекстима.Онназивато„снагомпрекидасасвојимконтекстом,тј.саскупомприсуствакојачинемоменатњеговогуписивања”.
8 „Писмокојенебибилоструктуралночитљиво–итерабилно–инаконсмртипримаоца,небинибилописмо.”Исто,стр.15.
9 „Свакописмо,дакле,дабибилооноштојесте,морабитиспособнодафункционишеурадикалномодсуствусвакогпримаоцакојисеуопштеможеемпиријскиутврдити.Аовоодсуствонијенекаконтинуиранамодификацијаприсуства,негојепрекидприсуства,„смрт”илимогућност„смрти”примаоцауписанауструктуруознаке.”Исто,стр.16.
10Исто,стр.16.
17
МАЈА СТАНКОВИЋ
„Снага прекида” указује на ослобађање од првобитног,„правог”илиоригиналног (одашиљача,примаоца, контекста)имогућносткалемљењанадругеконтексте:
„Ниједанконтекстсенеможезатворитиусебе.”11
Датостивезанезапрвобитниконтексткаоштосусоцијалне,економске,политичкеоколностипостајутекједноодмогућих контекстуалних одређења, „увек отворена могућностњеговогистрзањаињеговогкалемљења”удругеконтекстуалнеланце.Сватриобележјаконтекста–итерабилност,независностодпрвобитногконтекстаимогућностувезивањауновеконтексте–Деридаиздваја,несамокаообележјаписаногзнака,већиговораисвакеврстеискустваштооцртавановопојмовноодређењеконтекста.
„Инсистираобихна тојмогућности:намогућностиистрзања и калемљења цитата, могућности која припадаструктурисвакеознаке,говорнеилиписане,икојаконституишесвакуознакууписању,преиизвансвакогхоризонта семиолингвистичке комуникације; у писању,што значи у могућности да функционише, на извеснојтачки,одвојеноодсвог’првобитног’значењаиодсвојеприпадностинекомконтекстукојисеможезасититиикојиобавезује.Свакизнак,језичкиилинејезички,говорниилиписани, унутармалеили велике јединице,можедасецитира,дасеставимеђунаводнике;тимеонможедапрекинесасвакимдатимконтекстом,бесконачнопроизводећи нове контексте на начин апсолутно незаситљив.Тонепретпостављадаознакаважиизванконтекста,негообратно,дапостојесамоконтекстибезикаквогсредиштаза апсолутно усидрење. Могућност цитирања, подвостручења или двострукости, итерабилност ознаке нисуслучајностиилианомалије,негосуоно(нормално/анормално)безчегаознаканебимоглаиматифункцијукојузовемо’нормалном’”.12
Од лингвистичког до деконструктивистичког читања контекст се постепено ослобађа фиксних одређења: скуп датостикаоштосуполитичке,економскеидруштвенеоколности постају варијабилне, субјективне интерпретацијечиме се доводи у питањењихов објективни, односно, непроменљивикарактер.СаДеридинимчитањем,појамконтекста се ослобађа и примаоца и пошиљаоца – то су двепоследњенепроменљивеинстанцеизлингвистичкогтумачења.СаБурдијеовимпојмом„пољасила”контекстдобија
11Исто,стр.1718.12Исто,стр.22.
18
МАЈА СТАНКОВИЋ
релационикарактерослобађајућисеипоследњихрецидивасупстанцијализманаслеђенихизвезасаперформативом,писмомипотписом.
Контексткаопољесила
У студији Правила уметности, објављеној 1992. године,о генези и структури поља књижевности у 19. веку, ПјерБурдијеразрађујепојаминтелектуалногпољакоји јеувеоу једном од својих ранијих текстова.13 Своју почетну тезуоаутономијиинтелектуалногпољаБурдијемодификујеипроширује концептомпољакоје конституишукултурни,економски, политички и симболички капитал као главниизворидруштвенемоћи.Из тога следида јеинтелектуалнопољесамодеопољамоћикојемјеистовременоиподређено.Оваквосхватањедестабилизуједоминирајућиефекатесенцијалистичких или идеалистичких теорија уметностикоје у први план стављају уметника као ствараоца, индивидуу, субјект, с једне стране, и детерминистичких, механицистичких и марксистичких анализа која за полазиштеимајууметничкоделокаопроизводдруштвениходноса.Теоријскиконцептпољасиламожесеприменитинаконтекст:одсуство фиксних полазишта (субјективистичких, објективистичких...), статичних категорија које дају приоритетједнојсили(економској,политичкој...)илиодређењу(стваралац, уметничко дело). Како Бурдије тумачи формирањеинтелектуалногпоља?
У19.векуписцииуметнициподређенисуновимвидовимадоминацијекојасеогледа,пресвега,уфигурибуржуја,појави„индустријалацаитрговацаогромногбогатства,поспешенаиндустријскомекспанзијомДругогцарства,скоројевићабезобразовањаспремнихдачитавомдруштвунаметнумоћновцаињихововиђењесвета,исконскинетрпељивопрема стваримаинтелекта.”14Ово јепоследицаувезивањаекономскеиполитичкемоћи, владавиненовца у свимрегистримадруштвеногделовањапасамимтимиурегиструуметности који све више добија димензију профитабилностиу складусакретањемкапитала.15Бурдије тоназива
13Бурдије, П. (1970) Интелектуално поље и стваралачка замисао,Културабр.10.Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка(објављен1969.уФранцуској).
14Бурдије,П.(2003)Правилауметности,НовиСад:Светови,стр.76.15„У недостатку истинских особених инстанци признавања (универзи
тет, например, саизузеткомКолеждеФранса, неманикаквуулогу уоквиру поља), политичке инстанце и чланови царске породице вршедиректанутицајнакњижевноиуметничкопоље,не самосанкцијамакојепогађајуновинскеидругепубликације,већтакођеипутемматеријалнихисимболичкихдобитикојемогудодељивати:ренти,могућности
19
МАЈА СТАНКОВИЋ
структуралномподређеношћу:сједнестранетујетржиштекојенамећеправилаи,сдругестране,принцип„сроднихвеза”утемељеннаполитичким,економскимилиродбинскимрелацијамаизмеђупојединцаипозицијамоћи(државе).Директна везаизмеђуписаца, уметникаипозицијамоћиодвијасепрекотзв.неформалнихинституција,атосусалоникојидоприносеструктурирањукњижевногпоља.
Међутим,прекоБодлера,Флобера,ЗолеиМанеаипојавебоемије,којазаступаначининтелектуалногпреживљавањанезависно од структура моћи, у другој половини 19. векапостепено се афирмишесхватањеомогућностиилимоћиуметностидапостојинезависноодзваничногпризнањакојадолазесапозицијамоћи.ОноштоБурдијенарочитоистичеуформулисањуоваквоггледиштајепласирањеидејеаутономије. У овом процесу аутономизације књижевног пољапосебноместозаузимајуБодлеровеликовнекритикеСалонакојесузаслужнезаувођењерадикалноновеулогекритике:критичарвишенијесамосудијакојиуметничкоделопроцењује,првенственоизуглањеговетехничкесавршености,анализесадржаја,углавномисторијског,иистицањемњеговихморализаторскихначела,штозапоследицуимасвођењеуметничкогделанапознато,усклађивањесавећпостојећимиозваниченимканонимапредстављања.
Успостављање аутономије интелектуалног поља условилојепојавуфигуреинтелектуалцаунутараутономног„симболичкогпростора”којисеконституишенасупротекономској,политичкојиверскојвласти,„каосветзасебекојиподлежесопственимзаконитостима”.16Уимеаутономијепољаизкојегдолази, он сеукључујеудругапоља, каошто је,например,политичкопоље.Њемунијевишепотребнаинстанца из неког другог поља у чије име он ствара, било да јетодржава,друштво,црква,„истина”јеронсвојупозицијуговораформира унутар интелектуалног поља, заступа интересетогпољаиизтепозицијеможедаделујеиудругимпољима. Ипак, најзначајнија промена условљена успостављањем аутономије интелектуалног поља је дестабилизација универзалног ауторитета у уметничком пољу оличеногуАкадемији,успостављањеплуралитетагледиштакоје
извођењанапозоришнојсцени,уконцертнимдворанамаилиизлагањауСалону(чијујеконтролуНаполеонIIIпокушаодаодузмеАкадемији),плаћенихфункцијаилиместа,почасниходликовања,академије,институција,итд.”Исто,стр.78.
16Исто,стр.76.
20
МАЈА СТАНКОВИЋ
за крајњи исход има могућност да сваки уметник креирасопственисветисопственипогледнасвет.17
Упољууметноститојезначилонизпроменакојеуосновиимајуодбацивањедруштвенефункцијеуметности:одбацивањехијерархијежанроваисвакедидактичке,моралнеилиполитичкефункцијеуметности,не самообавезеда служинечему,већтакођеданештокажу.Бурдијеоводоводиувезусанастојањемуметникадасеослободенадмоћиписаца.Тозначидаседоминантносхватањеуметностиформира,неузависностиодхијерархизованог,централизованогапаратакојиимауниверзалистичкепретензије, већуодносунапроменеодносасилауоквирупоља.
Уметничкопољејеместосвеопштеборбезапозицијумоћи,успостављањеауторитетауодређенојобластикојаповлачизасобомидефиницијууметникаодноснокомеједопуштенодасеназовеуметникомилидакажекојестеуметник.Овојеодкључногзначајајеродређујекоуопштеможедауђеуинтелектуалнопоље(уметничко,књижевноисл.).Истовремено,онајкоодлучујеотоме,контролишеграницепољаихијерархију уњему.18Пољем увек доминира схватање којенамећеодређена силакоја својинтереспредстављакаоистинуинастојидајеодржидабисачуваласвојепозицијесупротстављајућисесиламакојеједоводеупитање.Пољедефинишеодносмоћи,капитала(економског,симболичког),стратегијаиинтереса.
Вредност уметничког дела и његово позиционирање унутарпољајепроизвододносасила,тачниједоминантнесилеунутарпољакојапроизводиверовањеувредностуметничкогдела.Успостављање„колективногверовањауигру”унутарпољаБурдијеназиваillusio.Онтакођеистичедајезаисправанначинанализеуметничкогделанеопходноослобађање од illusia. Illusio или одређено опште прихваћеносхватањеодређеногуметничкогделанијенекаквоприродностање,случајностилискупоколностииливредностикаотакве,већнаметањевредностиодстранедоминантнихсила
17„Довођење Академије у питање поново покреће наизглед завршенуисторијунекогуметничкогстваралаштвазатвореногунутарограниченогсветаунапредодређенихмогућностииотварасепремаистраживањунеограниченогсветамогућности.Маненарушавадруштвенаутемељења одређеног и апсолутног гледишта уметничког апсолутизма (каоштонарушаваидејуопривилегованимосветљенимместима,будућидасесветлоотадасусрећепосвуданаспољашњостипредмета),онуспостављаплуралитет гледишта,који јеуписану самопостојањепоља”.Исто,стр.193.
18„Одредитигранице,одбранитиих,контролисатиуласкезначибранитиуспостављенипоредакупољу.”Исто,стр.318.
21
МАЈА СТАНКОВИЋ
унутар поља. То не значи да illusio треба занемарити каонештоштодолазиспољаинијесуштинскивезанозасамоуметничкодело.Сасвимсупротно,анализауметничкогделаје неодвојива одњеговог позиционирања унутарпоља јеруметничкоделокаотаквопостоји јединоунутарпољаиутомсмислујеillusioкључанзањеговоразумевање.
Истовремено,улазакуодређенопоље,дефинисањењеговихграница,проглашавањеуметникомиливредностиуметничкогделанисурезултатодређеногдоговора,усвајањаодређених(не)објективнихкритеријумаиликонсензуса,„већсупроизводиулогсталногсукоба.Другимречима,стваралачкипринциптог‘система’ипринципкојигауједињујејесамаборба.”19Тојеиразлогзаштоистоделонемаиувекиступозицију,већсеонаконстантномењауодносунаодноссилаусамомпољу.То,истовремено,отварамогућностдасесасамимуметничкимделомрадикаосаматеријалом,односнодасењеговозначењемења,обликује,понављаунутартрансформисаногпољаштоје,уосталом,иједанодвеомаприсутнихпоступакаусавременојуметности.Зауметникатозначида,каоштонеможедаконтролишевредностсвоградаињеговопозиционирањеунутарпоља,наистиначиннеконтролишенизначењесвограда.Можесепретпоставитида,например,једандобропозиционираниуметникувремевладавинеТитакојијерадиоједнуодњеговихчувенихбистанијемогаопретпоставитидаћеона(илињенареплика)уодређеномтренуткупостатидеоинсталацијекојапародира„животидело”поменутогдржавникаизначајтогделаиуметникаизнекогпретходног„односасила”.Међутим,усавременојуметностиуметникморадаимасвестоконтекстујерјетоједининачинида„контролише”својрадуодређеном„пољусила”.
Промене које се дешавају упољуизмеђу ових супротстављених струја условљавају промену унутар читавог пољајер,маколикобиламаргинална, свакапроменапроизводидругачију констелацију сила у оквиру поља. Промена, понеписаномправилу,најчешћедолазиодстраненовихупољуилионихкојирасполажунајмањимсимболичкимкапиталомистогатежедатакаводносснагапромене.Најмлађи у пољу не значи нужно да су биолошки најмлађи, већдасупоследњиушлиупољеилијењиховапозицијабиламаргинализована.Оникојисунајбољепозиционираниунутарпољатежедатупозицијуизадржетејестогањиховаглавнаактивностокренутакаконтролисањуграницапољаодносноконтролисању„новина”коједестабилизујуњихову
19Исто,стр.328.
22
МАЈА СТАНКОВИЋ
позицију.Такође,новинаупољунајчешћенаступакаоразлика у односу на постојећу приоритетну позицију која седоводи у питање.Истовремено, улазак у пољепретпостављапознавањеиусвајањеправилаигре,јерсвакиновиучесникморадарачунанаустановљенипоредакипростормогућегделовања.
Увођењемпојмапољасила,Бурдије јеформулисаоспецифичнопојмовноодређењеконтекстакаоскупаодносаукојемзначењскиоквируметничкограданије једномзасвагдадат,већсеформирауодносунаисходборбетихсила,аконтролише гадоминантнасилаунутарпоља.Поредпроменљивости,итерабилности(поновљивости)иотвореностикојесупроизашлеиздеконструкције,саБурдијевимпољемсилаконтекстдобијарелационикарактерјерјескуподноса,анеелеменатакаопоследњихостатакасупстанцијалистичкогсхватањаконтекста.Такође,увођењемпојмапољасиларелативизованаједоминантностдуалистичкематрицеприсутнаупостојећимприступима:формалистичком(уметничкоделовс.контекст),лингвистичком(текствс.контекст,субјективновс.објективно)идеконструктивистичком(присуствовс.одсуство,прималацвс.пошиљалац).Тојеуједноикораккаконтекстуукојемсе,насупротдуалности,уводипотпунодругачијиначинувезивања,аможеседовестиувезу саДелезовимпојмом асамблажаи ризомскиммоделоммишљења.
Контексткаоасамблаж
Увођењем појма поља сила уводи се отклон од бинарногприступа,али јерадикалнираскидсаовимприступомвезан за појам ризоми асамблаж као ризомскимодел повезивања.Акосеупоредисхватањеконтекстакаопољасилаи асамблажа, разлика је у квантитету и опсегу: асамблажпредстављамултиплицирањепоља.ОноштојезаБурдијеапољесила,заДелезајефрагментасамблажа.Мултиплицирањепољасилауказујенаусложњавањеконтекста,аможеседовестиувезусаризомскиммоделоммишљењаисавременимуметничкимпраксама.Ризомскимоделмишљења,несамодајеблизаксавременојуметности,већсеможерећида је савремена уметност – ризомска. Зашто је савременауметностризомска?
Ризом као систем или антисистем, без центра, централистичкогуређењаилихијерархијепредстављаувођењеплуралистичког модела мишљења. Традиционални концептмишљења, у најширем смислу, базиран је на подражавању,репрезентацији,причемусеинсистиранаразлициизмеђу света (реалности) и представе (репрезентације) и на
23
МАЈА СТАНКОВИЋ
схватању света као уређене, органске целине. То претпоставља постојање одређене идеје, „слике света”, односноистинекојаобјашњавасвет,надопунајеприродии,уизвесномсмислу,радинањеномусавршавању.Основнипринцип„сликесвета”јебинарналогика:стварност/репрезентација, истина/неистина, природа/уметност, субјекат/објекат,уметничко дело/аутор, форма/садржај, површина/дубина,суштина/појавност, означитељ/означено, свесно/несвесно,говор/писање,реалност/идеологија…Насупроттоме,ризомјепарадигматичнипримеринвенцијеновогконцептаиметодолошки семоже разумети као нова „сликамишљења”.Делез и Гатари наводе неколико начела ризомског начинамишљења која, слично деконструкцији, не функционишунапринципу дуалног, већ ризомскогповезивања.20Она семогудетектоватиусавременимуметничкимпраксамаштоотварамогућност да се савремена уметност посматра каоризомска.
Првојеначелоповезивањаихетерогености.21Акосеприменинауметност,можеседовестиувезусадестабилизовањем строгих граница између различитих дисциплина,медијаимедијскеспецифичностикојајеједноодкључнихобележјамодернистичке уметности.Ово начело блиско јепостмодернојуметностиукојојвеликеподеле(нпр.измеђуликовнеипримењене,елитнеимасовнеуметности…)нестајуизамењујуихбројнехибриднепојаве.Истовремено,за савремену културу је карактеристично да се промене уоквиру одређеног система не морају нужно објашњаватиили анализирати унутар истог система, већ се могу довестиувезуисапроменамаунекомдругомсистему.Например, промене у језикунеморају нужнода се анализирајуизпозицијелингвисте,већсењиховузрокможетражитииудругомпољу.Тоупућуједапроцесикојисеодигравајуујезикунепроизилазенужноизнекакведубинскеструктуремишљења,већнањихутиченизелеменатакојидолазеиздругихсистема.Ууметничкомрадутојењеговаконтекстуалнасензибилносткојанијевезанасамозауметнички,већи друге регистре (социјалне односе, политику, економију,популарнукултуру,генетскиинжењеринг,постколонијалнидискурс…).
Друго, начело мноштва одговара процесу екстернализације и такође се може довести у везу са контекстуалном
20Делез,Ж.иГатари,Ф.(2011)Ризом,(прир.)Чекић,Ј.иБлагојевић,Ј.Моћ/Медији,Београд:Факултетзамедијеикомуникације.
21„макојатачканекогризомаможесеимора,повезатисамакојомдругомтачком.Сасвимједругачијекоддрветаиликоренакојиутврђујуједнутачку,једанпоредак”.Исто,стр.10.
24
МАЈА СТАНКОВИЋ
сензибилношћу уметничког рада.22 То је укидањеприоритетаунутрашњегповезивањаелеменатауметничкоградауједнукохерентнуструктурукојаимасмисао,суштину(чијајеметафорауправоунутрашњост)иурачунаванекакав јединственипринципилисистемнадкодирањакојидодељујетајсмисао,билодајетоуметник,одређеносхватањеуметности,идеологија,„истина”илиполитичкостановиште.Насупрот том дубинском, вертикалном или унутрашњем повезивању,оноследилогикухоризонталногповезивањакојеукључује бројне елементе и односе. Истовремено, начеломноштваусупротностијесаидејомоутицајукојаподразумеваданештоспољаутиченауметничкирад,већполазиодтогадасвакапроменаимаефекатнасвеодносеупољусила.
Треће,начелонеозначавајућегпрекидаупућујенатодасеризомнабилокојојтачки,линијиможепрекинути,адатоистовременонезначињеговнестанак.Тобизначилодасеодређенозначењенеможеједноставноизбрисатиизуметничког рада у случају да је онпредложак, референцаили„материјал”запродукцијудругограда.ТосеможедовестиувезуисаДеридинимтумачењемконтекстаињеговеитерабилности,снагепрекидасаизворнимконтекстомимогућностикалемљењанадругеконтексте.Напримерууметничкограда,тобизначилодањегов„смисао”илизначењенијенештонепроменљиво,дато,већсеконституишеусталномпроцесукретањаууметничкомпољу.
Последње,начелокартографијеипресликавањајенарочитозанимљивоуконтекстууметностиипитањаоригиналаикопијекојасу,безсумње,обележила20.век.ДелезиГатариправеразликуизмеђукартеикопије.Копијајеготовмодел,матрицакојасепримењујенаразличитествари,прекокојесесвеобјашњава,докјекартадолажењедоновематрице.Стехничкомрепродукцијомзапочетјепроцесдестабилизацијеоригиналаикопије,азавршенјекрајем20.векасадигиталнимтехнологијама.Токомовогпроцеса,питањекопије,оригинала,копијакопијечестојепроблематизовано.Заовепојмовезначајанјеконтекст,нарочитокадасеимаувидудасупонављање,цитирање,постпродукција,апропријацијаисвидругиcut&pasteпоступциуфункцијипроизвођењановогсклопа,уметничкоградасадругачијимконтекстуалнимизначењскимоквиром,анепреношењеистематрицеили,делезовскиречено,карте,анекопије.
22„Мноштвасеодређујуспоља:помоћуапстрактнелиније,недогледницеилилинијенапуштањатериторијепокојојмењајуприродуприкључујућисенадругелиније.”Исто,стр.12.
25
МАЈА СТАНКОВИЋ
Великоубрзањеу свимрегистриманакрају20. века–одтехнолошкихпроменаиубрзањаусвимсегментимасвакодневног,приватногдоглобалнихпроменанасвимнивоимадруштвеногделовања–условилоједасусвефикснепозицијеунутародређеногсистемапосталепроменљиве.„Брзинапретваратачкуулинију.”23Акосеузмууобзированачелаипроменекојеседешавајуусвимрегистрима,ачијије заједничкиименитељбрзина,ризом јемоделмишљењанајближисавременојуметности:отворенисистемукојемсутачке, фиксне позиције замењене линијама кретања, хијерархијскоицентралистичкоуређењезамењеносклоповимаили асамблажима, дуализми мноштвом, а органско јединство–умрежавањима.
Ованова сликамишљењаимапаралеле самногимрепрезентационимтехнологијамаимоделимамишљењавезанимзатетехнологијечемуидеуприлогичињеницадасеоватеоријајављаупоследњојдеценији20.века,упериодукадановетехнологијеулазе,ујакомсмислу,унајразличитијерегистре глобалногдруштва.Билобипогрешнои сувишепоједностављено закључити да је филозофија условљенатехнолошкимразвојемилидатехнологијаследифилозофију,алибисемоглорећидаобеприпадајуистомисторијскомтренутку.ДелезоваиГатаријевапозицијанеможесепосматратиодвојеноодпроменесааналогногнадигиталноштојеједнооднајзначајнијихобележјасавременогсвета.Уширемсмислу,системуметностисеможепозициониратикаоризомскиукојемсесвакиуметничкирадувезујеилиимапотенцијалдасеувежесасвакимдругимуметничкимрадом.Истовремено,уметностсеризомскиувезујесадругимартифицијелнимили„природним”системима.Овајпринципповезивања семоже препознати и у начинуфункционисањауметничкограда:ононијезатвореноусебе,непроменљиво,већотворенокаспоља:капосматрачу,конкретномпросторуукојемсеналазиискојимступауодносифункционишекаоасамблаж–штојејошједнатачкаприближавањаризомскогначинамишљењаисавременеуметности.
Асамблаж је форма/модел/концепт ризомског начина мишљења.Тојескупилисклоп,какосеврлочестоипреводи,хетерогенихелемената.Увођењемконцептаасамблажадошло је до промене од дуалистичког ка плуралистичкоммишљењу: у склопу хетерогених елемената нарочито јебитнонакојиначинсутиелементиповезани.Оноштојеудуалистичкој,хијерархизованојицентралистичкојструктуриорганизамилиорганскоповезивањеделовауцелину,у
23Делез,Ж.иГатари,Ф.нав.дело,стр.26.
26
МАЈА СТАНКОВИЋ
ризомскоммишљењујеасамблаж.Кључнаразликаизмеђуорганскогначинаповезивањаиасамблажајеследећа:организамконституишуунутрашњевезе,аасамблажспољашњевезе.24 За унутрашње везе је карактеристично да су деловиједнецелинеподређениосталимделовимаицелини.Тозначидадеоиздвојенизцелинегубисвојинтегритетјерјењеговафункцијадефинисанауодносунацелину.Истовремено,деловинезависниодцелиненисуорганскиповезанисањом.Насупроттоме,успољашњимвезама,деловисуаутономни:издвајањемизцелинезадржавајусвојидентитетимогудасеприкључедругимасамблажимаи граденовевезе.Успољашњимвезаманагласакјенавезамаирелацијама,анесамимделовима.Такође,асамблажнијетоталитет/целост/целовитост,такодаседеловимогуодвојитибезпрекидањавеза.Везеунутарасамблажанисулогичкинужне,већусловнообавезујуће:напримерупчелеицветаонесурезултат заједничке историјске еволуције.25 То је уједно иједнаодкључнихразликауодносунаорганскетеоријекодкојихсувезеизмеђуделованужне.
РазликовањеизмеђуорганскогинеорганскогувеојеиБиргеркојијеусвојојтеоријиавангардецентралноместодаоуправопојмунеорганскогуметничкогдела.26Колажнакојем анализира неорганско уметничко дело идентичан једелезовскомасамблажутакодасеможеговоритио једнојлинији развоја која повезује авангардне уметничке праксеспочетка20. векаи теорију асамблажанакрајуистогвека. Критика репрезентације и слике света као тоталитета,такођеповезује теорију асамблажаи авангарднипоступакмонтаже,појмапреузетогизфилмскеуметностикојисвојуприменуимаиувизуелнимуметностима.Накрају,исампојамасамблажпреузет јеизликовнихуметностиипраксивезанихзаавангарднаистраживања.Асамблажјеуметничкатехникаукојојсекомбинујуразличитинеуметничкиматеријалиипредметиуреализацијиуметничкограда.Заасамблажјенарочитобитнонакојиначинсутиелементиповезани.Ово упућује на везе између авангардних истра
24DeLanda,M.(2006)ANewPhilosophyofSociety:AssemblageTheoryandSocialComplexity,London:Continuum.
25Најпознатијипримериинсектицвет,човек,коњиузенгије;Делез,Ж.иПарне,К.(2009)Дијалози,Београд:Федон.
26„Класичар ствара своје дело снамеромдадâживу слику тоталитета;овуинтенцијукласичарследичакикадпредстављенисегментреалностиограничаванадавањетренутногштимунга.Авангардист,напротив,спајафрагментеснамеромдапрезентујесмисао(причемусмисаоможебитииуказивањенатодавишенеманикаквогсмисла).Делосевишенестваракаоорганскацелина,негосемонтираодфрагмената.”Биргер,П.(1998)Теоријаавангарде,Београд:Народнакњига,стр.108109.
27
МАЈА СТАНКОВИЋ
живањаспочеткаиплуралистичкогначинамишљењаскраја20.века.
У делезовскогатаријевској терминологији асамблаж нијестатичнитермин,већпроцесповезивања.Асамблажкаоконцепт мишљења урачунава, не само успостављање веза између различитих елемената и анализу тих елеменатауумрежавању,већисамевезе,начиннакојесуонеуспостављене.Новиасамблажиусоцијалнојтеоријиприступају схватањупо којем је свет кретање, успостављање веза,превоја, а не структура.У том смислуможе се довести увезуисапојмом„пољасила”,такођерелациониммоделомповезивања.
„Асамблажјеначиннакојисеиндивидуалниорганизмиипредметимогуразуметиусвомнепосредномокружењуукојемсеналазе.”27
Контекстје,каоиасамблаж,променљива,динамична,ефемернаструктураукојојнепостојистрогодефинисанопољезначења,већсезначењеувекизновапродукујеуодносунараспорединачинувезивањаизмеђуелемената.Значењеуметничкограданијенепроменљиво,дефинисано,фиксирано,ограничено,већјепроизводувезивањаиусталномпроцесунастајања.Увезивањесеодвијаспоља,похоризонталиуоквирудијаграма28којипредстављапољемогућности,план конзистенције, скуп сингуларности који структурирапростор могућности унутар асамблажа.29 Мултиплицирањемпољасила,усложњавањемодносаитрансформисањемсилаодређеногинтензитетаудинамична,променљивакретањаконтекстједобиокомплекснопојмовноодређењеипостаојенеизоставнидеоуметничкограда.Оноштојеуформалистичкомкључуизједначаваносаскупомдатости,околности,очигледности,накрају20.векајенизпроменљивиходноса, кретања чије је дејствонеодвојиво од уметничкоградаичијиједоминантнивидфункционисања–флуидност.Такође,можесезакључитидајеуметничкираднакрају20.ипочетку21.векаризомскимишљен,аконтекст јепопутасамблажа.
Новоодређењеконтекста:флуидниконтекст
ПолЧенговориосавременојуметностинаследећиначин:„Имајесвуда,налазисесвуда,доступнајесвимаисвудасе
27Dewsbury,J.D.(2011)TheDeleuzeGuattarianassemblage:plastichabits,Area,London:RoyalGeograficSociety,р.148.
28ДијаграмјетакођеДелезовпојам(прим.аут.).29DeLanda,M.нав.дело,стр.30.
28
МАЈА СТАНКОВИЋ
’осећакаокодкуће’”.30Уметностјепосталапредметпопутбилокогдругог;уметничкаделасестварајудабибилаизложенанауметничкимизложбама,бијеналима.Оуметностисепишедабисеуметничкаделаценила,куповалаидабисеизложбепосећивале.Уметностјесамасебипосталасврха,адабиосталауметностонасенигденетреба„осећатикаокодкуће”.Тојеквалитеткојије,поњеговоммишљењу,уметностизгубила.31СличанставосвеприсутностиуметностиимаиИвМишокојисавременууметностизједначаваса„плиновитимстањем”:
„Тојекаода,штовишеимаљепоте,имамањеумјетничкихдјела,илиштомањеимаумјетности,умјетничкосегомила и свему даје боју, прелазећи такорећи у стањеплинаилипареипрекривајућисвестварикаонекомизмаглицом.Умјетностсерасплинулауестетскиетер,акосесјећамода језафизичареифилозофенаконNewtonaетер био она готово непримјетна средина која прожимасватијела.”32
Нестајањеделаињиховотрансформисањеу„естетскиетер”резултатјеразличитихпроцесаодкојихМишоиздвајадва.Први је заменаделакаопредметаискуствима.Уметничкоделовишенијенужнофизичкипредмет,штосеможевидетивећууметностинеоавангардекадасе јављаипроблеммедијског ижанровског одређења уметничког дела.Уметничкоделоможедабудепрактичносве.„Намјере,ставовииконцептипостајунадомјесцидјела.Тоипакнијекрајумјетности:тојекрајњезиневладавиненадпредметом.”33Другипроцесјехиперпродукцијауметничкихдела.34Мишоово
30Chan,P.(2009)WhatArtIsandWhereitBelongs,efluks10.31„Уметностсененалазисамоукућамаиуобичајенимместиманакоји
мајеочекујемо,попутгалерија,непрофитнихинституција,музеја,предворјакорпорација,исличног.Уметностсеналазинафасадамазграда,нанапуштенимпољима,нанебу,укухињама,речнимлађама,надемонстрацијама,учасописима,начовековомтелу,каосувенир,излазикрозмикрофонеипројектујесенаплатнасвихмогућихобликаивеличина.Уметностприпадаовде.Овобитребалодабудедобравестзауметнике.Ипак”;Chan,P.,нав.дело.
32Mišo,I.(2004)Umjetnostuplinovitomstanju,Zagreb:NakladaLjevak,р.9.(Michaud,Y.(2003)L’artàl’étatgazeux.Essaisurletriomphedel’esthétique,ÉditionsStock).
33Исто,стр.10.34„Стогагледишта,дјеланестајунезбогиспаривањаилихлапљења,не
гонапротив,збогвишкаичакпреобиља,хиперпродукције:умножавајућисе,стандардизирајућисе,постајућидоступнапотрошњиуготовонималоразличитимоблицимаумногобројнимсветилиштимаумјетности,којасуисамапосталасредствимамасовнекомуникације (музејисумасмедији).Постојитаквомноштвоитаквоизобиљедјела,такаванагомиланостбогатстава,дасуонаизгубиласвојуснагу.....свједоцисмо
29
МАЈА СТАНКОВИЋ
одређењесавременеуметностикао„уметностиуплиновитомстању”преузетојеодБаумановогконцептафлуиднемодерности.
По Бауману „флуидна модерност”35 представља садашњуфазу капиталистичког друштва у којем доминира временскадимензијаињенеодреднице:пролазност,тренутачност,променљивост, пропадљивост…36 Насупрот томе, појавамодернеираногкапитализмапредстављафазу„чврстемодерности”илидобахардвера,карактеристичнопоопседнутостивеличиномипростором.Просторје„привилегована”/примарнадимензијареалности,докјевремеуфункцијипоседовањаиконтролепростораштосенајбољеможевидетиуБентамовомпаноптиконукаомоделумишљењаиконтролисањапростора.Уфункцијипросторасуипредмети,чврстателакојанајчешћеслужезамапирањеили„освајање”простора.Јаснеификсиранепросторнедимензијеумањујуважноствремена,„делотворносеопируњеговомтокуилигачиненеважним”илиурачунавајуњеговухомогеност,једнообразност,једномречју,вечност.Сдругестране,„описифлуидасудоједногаполароидиинеидубездатуманадну слике.”37 Тренутачност је једно, по Бауману, потпуноновосвојствосавременогдруштвакојеимаконсеквенцеусвим регистрима људског деловања. Док се чврсти предметиповезујусатрајношћу,вечношћу–урачунавајусликувечности–исамимтимчине„природним”човековостремљењекавечности,уфлуидномстањумодерности„сликавечности”језамењенапролазношћуили,каоштоВирилиокаже:
„Прошлисмоодестетикепојављивања,стабилнихформи,доестетикенестајања,нестабилнихформи.”38
Чврстојмодерниодговаратрадиционалносхватањеконтекстакаоскупадатости,околностиунутаркојихнастајеуметничко дело.Покушаји аналитичке филозофије да дођу додефиницијеуметностимогусеповезатисачврстиммодернизмом,каодобомхардвера.Дефиницијајепосебистабилна,непроменљива,чврстаионаодговаратојтериторијалној
рационализације,стандардизацијеитрансформацијеестетичкогаискустваудоступаникалибриранпроизвод.”Исто,стр.11.
35Bauman,Z.(2011)Tekućamodernost,Zagreb:NakladaPelago,str.10.(Bauman,Z.(2000)LiquidModernity,Cambridge:PolityPress)
36Постојећа одређења су још: постмодерно друштво, друштво другемодерности(UlrichBeck).
37Bauman,Z.нав.дело,стр.10.38Вирилио,П.иЛотрингер,С.(2011)Чистират:двадесетпетгодинакасније,Београд:Факултетзамедијеикомуникације,Центарзамедијеикомуникације,стр.78.
30
МАЈА СТАНКОВИЋ
тежњи:дасеодређенапојавадефинише,ограничииодвојиодсвихдругихпојава.Флуиднојмодерностиодговарановитипконтекста,флуидниконтекст,којипредстављатренутнуситуацију,тренутнискупелемената.
Ако се крене од формалистичког схватања контекста каоскупа датости или непроменљивих, преко лингвистичкихтеорија,деконструкциједопољасилаиасамблажа,уочавасеослобађањеконтекстаодпојединих,азатимсвихкомпонентистабилности.Ефекатовогпроцесајепостајањеконтекста флуидним – променљивим, тренутним, отвореним.Лингвистичке теорије истичу околности као неопходануслов,скупправилаиконвенцијанеопходнихзаизвођењеперформатива.Истовремено,наговештавајудестабилизовањенепроменљивог,објективногиувођењеинтерсубјективногконтекстакојизаполазиштеима,необјективне,датеизатеченеоколности,већњиховусубјективнуперцепцијукојазависиодпојединца,учесникаидоводиупитањепостојање„објективногстања”,штоконтекстудајединамичанкарактер.Ипак,радикалнипрекидсафиксираним,непроменљивимодређењимаконтекстадешава се садеконструкцијомконтекстакадасеипошиљалац/произвођачипрималацдоводеупитање,аперформативдефинишепрекоњиховогодсуства, а не присуства. Са урачунавањем одсуства примаоцаипошиљаоцаперформативјеослобођенвезивањазапрвобитниконтекстипостајеотворенисистемкојисеможекалемити,увезиватинадругеконтексте.Токонтекстчини,не само динамичним, већ и итерабилним, незасићеним иотвореним.Спојмомпољасилаконтекстсеослобађасвихфиксних одређењаи добија релациони карактер, као скуподносакојиповезујутачкемоћиунутарједногпоља.Насасвимсупротномкрајуодформалистичкогодређењаконтекстајеасамблажкаомоделсавременог,флуидногконтекстакарактеристичан за крај 20. ипочетак 21. века.Асамблажпредстављаодсуствобилокогконстантног/непроменљивогелементаунутарсклопа:тачкемоћикојеконституишупољесилазаменилесу,уследвеликогубрзања,линијекретањатакодајеконтекстпостао,несамоотворенипроменљивскуптачака,већсклоплинијакретања:хетерогених, тренутнихифлуидних.
Флуидниконтекстсажимаусебиособеностисвихпретходнихпостструктуралистичкихмоделаконтекста:отвореност,динамичност,интерсубјективност,незасићеност,итерабилност,релационоувезивањесадругимконтекстима,мноштвомрежаодноса,константнупроменуодносасилаизначења.Кључнеразликеизмеђуформалистичкогприступаисавременог,флуидногконтекстасуследеће:
31
МАЈА СТАНКОВИЋ
• везан за првобитни контекст /ослобођенпрвобитногконтекста
• константа,скупдатости/променљив,увекноваувезивања
• затворенисистем/отворенисистем
• спољашануодносунарад/интегрисанурад
• социјалниконтекст/контекстзначења(којиодређуједалијенештоуопштеуметничкодело).
Однепроменљивог,објективног,спољашњегскупа„околности”,контекстнакрају20.века,постајепроменљивикаотакавинтегралнидеоуметничкограда.Тиме јеконтексту,поредпостојећегформалистичкогодређења–претпоставкеи услови који као такви постоје независно од уметничкогдела–придодатновинивофункционисањакаоотвореног,хетерогеногсистема,једномречју,асамблажа.Заразликуодсоцијалног контекста који уметничком делу даје детерминишућикарактер,сводећиганапроизвододређенихоколностиукојиманастаје,флуидниконтекстдајевишаксмисла који се као такав јединоможедетектоватиуколико сеуметничкирадпосматраконтекстуално.
ЛИТЕРАТУРА:
Austin,J.L.(1962)Howdothingswithwords,OxfordUniversityPress.
Bauman,Z.(2011)Tekućamodernost,Zagreb:NakladaPelago.
Биргер,П.(1998)Теоријаавангарде,Београд:Народнакњига.
Бурдије,П.(2003)Правилауметности,НовиСад:Светови.
Бурдије,П.(1970)Интелектуалнопољеистваралачказамисао,Културабр.10,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка.
Chan,P.(2009)WhatArtIsandWhereitBelongs,efluks10.
DeLanda,M.(2006)ANewPhilosophyofSociety:AssemblageTheoryandSocialComplexity,London:Continuum.
Dewsbury,J.D.(2011)TheDeleuzeGuattarianassemblage:plastichabits,Area,London:RoyalGeograficSociety.
Делез,Ж.иПарне,К.(2009)Дијалози,Београд:Федон.
Делез,Ж.иГатари,Ф.Ризом,у:Моћ/Медији,приредилиЧекић,Ј.иБлагојевић,Ј.(2011),Београд:Факултетзамедијеикомуникације.
Дерида,Ж.(1984)Потпис,догађај,контекст,Дело,год.XXX,бр.6,Београд.
32
МАЈА СТАНКОВИЋ
Mišo,I.(2004)Umjetnostuplinovitomstanju,Zagreb:NakladaLjevak.
Schleusener,J.(1980)ConventionandtheContextofReading,CriticalInquiryVol.6,No.4.
Searle,J.(1969)SpeechActs,Cambridge:CambridgeUniversityPress.
VanDijk,T.A.(2008)DiscourseandContext,Cambridge:CambridgeUniversityPress.
Вирилио,П.иЛотрингер,С.(2011)Чистират:двадесетпетгодинакасније,Београд:Факултетзамедијеикомуникације,Центарзамедијеикомуникације.
MajaStankovićFacultyofMediaandCommunications,Belgrade
CONTEXT–DIFFERENTTHEORETICALFRAMEWORKS
Abstract
This article presents different theoretical frameworks for analyzingthe notion of context. It starts from linguistic interpretation as theearliestattemptofdefiningthecontextinrelationtotheperformative:conventional and participatory context. Then, it continues withdeconstruction of the context which represents breaking with thelinguistic approach and, at the same time, raising the context to thelevel of a term. The next theoretical framework is the Bourdieu’sconceptofasocialfieldasafieldofforcesthatgivestothecontextarelationalcharacter–setofrelationsratherthanelements–andsetsitfreefromsubstantialrecidivism.Nevertheless,theDeleuze’stermofarhizomeandassemblageasrhizomaticmodelofconnectivitymakesaradicalshiftfromdualisticmatrixevidentinallpreviousapproaches:formalistic(artworkvs.context),linguistic(textvs.context,subjectivevs.objective),deconstructivist(presencevs.absence,therecipientvs.sender)andthesocialfieldasafieldofforces(invs.out).Theliquidcontext – the term taken fromBauman (liquidmodernity) is a newframeworkfordefining thecontextwhich is related tocontemporarymoment and contemporary art and includes achievements of all
previoustheoreticalframeworks.
Key words: text/context, deconstructivism, social field as a field offorces,rhizome,assemblage,contemporaryart,liquidcontext