Upload
russia-beyond-the-headlines
View
221
Download
2
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with Geopolitika
Citation preview
Стижереволуционарниуралскиловацнавирусе
УспесиинеуспесиПутиновеазијскетурнеје стр. 18-19стр. 4-5
Дар ја Ке зи наГе ворг Мир за јан, Ни ко лај Сур ков
ДЕЦЕМБАР2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Па три јарх Ки рил у Ср би ји: спо ме ни ци, на гра де и исто ри ја
ФО
ТО
: ТА
СС
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика
/ruskarec /ruskarec
Да ли је Г-20 формат у коме се ефективно могу решавати међународни проблеми?
Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА ruskarec.ru/subscribe
Пи ше: Ни ко лај Ли тов кин
По моћ ник пред сед ни ка РФ Ју риј Уша ков из ја вио је да је став Мо скве пре ма из бо ри ма у са мо про гла ше ним ре пу бли ка ма на ју го и сто ку Укра ји не ја сно из ра жен реч ју „по шту је мо“ у фор му ла ци ји Ми ни стар ства спољних по сло ва, као и да из ме ђу ре чи „по шту је мо“ и „при зна је мо“ не стоји знак јед на ко сти. По ми шље њу руских екс пе ра та, Мо сква во ди ра чу на о сво јим стра те шким ин те ре си ма и ко ри сти ће ре зул та те гла са ња ка ко би ре а ли зо ва ла сво је ге о по ли тич ке ин те ре се.
„Зва ни чан став Ру си је изра жен је у крат кој, али је згро ви тој из ја ви Мини стар ства спољ них по сло ва, да тој по сле обја вљи ва ња ре зул та та из
бо ра. Та мо је упо тре бље на реч ‘по шту јемо’“, ре као је по моћ ник пред сед ни ка РФ Ју риј Уша ков.По моћ ник пред сед ни ка РФ на гла сио је да из ме ђу ре чи „по шту је мо“ и „при зна је мо“ не сто ји знак јед на ко сти. „То су раз ли чите ре чи. Спе ци јал но је иза бра на реч ‘пошту је мо’. Ми прин ци пи јел но по шту је мо во љу гла са ча“, до дао је Уша ков.Пред по че так гла са ња у До њец кој и Луган ској Обла сти Укра ји не ми ни стар спољ них по сло ва РФ Сер геј Ла вров изја вио је да ће мо „ми, на рав но, при зна ти њи хо ве ре зул та те“. Ме ђу тим, по сле из бора 2. но вем бра спољ но по ли тич ки ре сор Ру си је про ме нио је ре то ри ку.„Ми по шту је мо во љу жи те ља ју го и сто ка. Иза бра ни пред став ни ци су до би ли мандат да ре ша ва ју прак тич не за дат ке ве за не за нор ма ли за ци ју жи во та у ре ги о ни ма. Бу ду ћи да су из бо ри одр жа ни, крај ње је ва жно пред у зе ти ак тив не ко ра ке за ус поста вља ње ста бил ног ди ја ло га из ме ђу централ них укра јин ских вла сти и пред ставни ка Дон ба са у скла ду са спо ра зу ми ма по стиг ну тим у Мин ску“, ка же се у са опште њу Ми ни стар ства спољ них по сло ва.
Став Укра ји не пре ма из бо ри ма у ДНР и ЛНРПред сед ник Укра ји не Пе тар По ро шен ко пред ло жио је да се уки не за кон о по себ
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
3
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
ном по рет ку са мо у пра ве за До њец ку и Лу ган ску Област. До ку мент о уки да њу тог ста ту са тре нут но раз ма тра Вр хов на ра да Укра ји не.За кон о по себ ном ста ту су ре ги о на био је ка мен спо ти ца ња још за вре ме пре го во ра у Мин ску. Сва ка стра на у кон флик ту тума чи ла је спо ра зум на свој на чин. Пре ма са оп ште њу Ки је ва, из бо ри у ре ги о ну одржа ни су ме сец да на ра ни је и пред ста вљају кр ше ње спо ра зу ма по стиг ну тих то ком пре го во ра.
На мет ну ти но ва пра ви ла игре„Ру си ја не ће са ра ђи ва ти са ДНР и ЛНР, али ће им по ма га ти, и то не са мо ма тери јал ним и ху ма ни тар ним кон во ји ма“, ре као је за „Ру ску реч“ Алек сеј Ар ба тов, ру ко во ди лац Цен тра за ме ђу на род ну без бед ност Ин сти ту та за ме ђу на род ну еко но ми ју и ме ђу на род не од но се Ру ске ака де ми је на у ка.По ми шље њу овог ана ли ти ча ра, Мо сква фор мал но не ће при зна ти не за ви сност две ју ре пу бли ка, јер би та кав ко рак био у су прот но сти са спо ра зу ми ма из Мин ска, а они су је ди ни те мељ ми ров ног про це са у Укра ји ни, и ујед но су ме ха ни зам уда љава ња од хлад ног ра та и по врат ка са рад њи из ме ђу Ру си је, ЕУ и САД.
„Из бо ри су одр жа ни под па ро лом ‘неза ви сно сти’, о че му ли де ри ДНР и ЛНР го во ре отво ре но. У мин ским спо ра зуми ма је пот пу но ја сно де фи ни са но да се оба под руч ја тре ти ра ју као део Укра јине, иако има ју по себ на пра ва и од ре ђе ну ауто но ми ју“, ис та као је Ар ба тов.Ака де мик је на гла сио да су це ло ви тост држа ве и по се бан ста тус ре ги о на про пи са ни у тре ћој и де ве тој тач ки мин ског спо разу ма, а тре ба ло је да се ка сни је пот пу но ле ги ти ми зу ју за ко ном о по себ ном ста ту су Дон ба са [18. ок то бра је пар ла мент Укра јине усво јио за кон о по себ ном ста ту су Доњец ке и Лу ган ске Обла сти – прим. ред.].„Пре ма то ме, јед но је по што ва ти из бо ре, а не што са свим дру го би би ло при зна ти да су на из бо ри ма по бе ди ли ле ги тим ни пред сед ни ци ре пу бли ка. Ру си ја не повла чи та кав по тез. Тај ко рак би озна чио ко на чан пре кид од но са са Укра ји ном“, ка же екс перт.Ви ше о ру скоукра јин ским од но си маПо ње го вом ми шље њу, Ру си ја не те жи да отрг не Лу ганск и До њецк од Укра јине, али же ли да пре у зме по ли тич ку контро лу над овим обла сти ма. „Циљ је да те две ен кла ве оста ну у са ста ву Укра ји не, али под кон тро лом, ути ца јем и за шти том Мо скве. Да бу ду по лу га ко јом ће Кремљ од вра ћа ти Ки јев од ко ра ка усме ре них на
збли жа ва ње са НА ТОом или Европ ском уни јом. Из то га са свим ло гич но про из ила зи став да ми ‘по шту је мо’ из бо ре, али не ‘при зна је мо’ ле ги тим ност тих вла сти“, ре као је Ар ба тов.Ка ко је за „Ру ску реч“ ре као Сер геј Кара га нов, по ча сни пред сед ник Са ве та за спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку, Ру си ја при сту па си ту а ци ји у Укра ји ни по ла зећи од сво јих стра те шких ин те ре са. Је дан од тих ин те ре са је и на ме ра да се ста ви тач ка на 25го ди шњу екс пан зи ју За па да у сфе ра ма ко је су за Мо скву од жи вот не ва жно сти.„Кремљ при ме њу је све ме то де бор бе ко је сма тра нео п ход ним. Сви ко ра ци Ру сије, па и мин ски спо ра зу ми, и „по што вање“ али не „при зна ва ње“, са мо су део те стра те ги је. Мо сква не на ме ра ва да призна из бо ре, јер би то зна чи ло да при зна је не за ви сност ДНР и ЛНР од Укра ји не“, ис та као је ана ли ти чар.Мо сква, сма тра Ка ра га нов, же ли да има сло бод не ру ке и да стра ним парт не ри ма на мет не но ва пра ви ла игре уме сто „игре без пра ви ла“. „На ши за пад ни парт не ри ће се до ви ја ти и тра жи ти ва ри јан те одго во ра на по те зе Кре мља. Са да ће Ру си ја ‘де ли ти кар те’, а За пад ће ре а го ва ти. Рани је је си ту а ци ја би ла обр ну та“, на гла сио је екс перт.
Кремљ „по шту је“ из бо ре на ју го и сто ку Укра ји не,
али их не „при зна је“
ФО
ТО
: ТА
СС
Пред по че так гла са ња у ДНР и ЛНР ми ни стар спољ них
по сло ва РФ Сер геј Ла вров из ја вио је да ће мо „ми, на рав но,
при зна ти њи хо ве ре зул та те“. Ме ђу тим, по сле из бо ра
2. но вем бра спољ но по ли тич ки ре сор Ру си је про ме нио је ре то ри ку.
4
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи шу: Ге ворг Мир за јан, Ни ко лај Сур ков
На кон Са ми та Г20 по ста ло је очиглед но да је по че ла но ва фа за у дија ло гу из ме ђу Мо скве и ЕУ. Ру си ја је, с дру ге стра не, по ка за ла да на мера ва да тра жи по др шку парт не ра у БРИКСу и да ра чу на на Ки ну као стра те шког парт не ра.
Пред сед ник Вла ди мир Пу тин је у но вем бру уче ство вао у два ве ли ка ме ђу на род на до га ђа ја – на Са ми ту азиј скоти хо о кеан ске са рад ње (АТЕС) у Ки ни и на Са ми ту Г20 у Аустра
ли ји. Док је у Пе кин гу све про те кло без про бле ма, ру ски ли дер се из Бри збеј на вра тио ку ћи је дан дан пре за вр шет ка Са ми та. Ра ни ји од ла зак Пу ти на је светским ме ди ји ма дао по вод да го во ре о ве ћој изо ла ци ји Ру си је и о рас ко лу ме ђу „два де се то ри цом“.Ме ђу тим, сам пред сед ник је на за вр шној прескон фе рен ци ји из ја вио да су но вина ри пре у ве ли ча ли емо тив ни ни во ко ји је су вла дао на Са ми ту. „По гле дао сам ло кал ну штам пу и дру ге ме ди је. До шло је до из ве сног на ду ва ва ња си ту а ци је,
ствар ност и вир ту ел ни жи вот ме ди ја у овом слу ча ју се ве о ма раз ли ку ју“, из јавио је Пу тин.Осим то га, пре ма ре чи ма но ви на ра из кре маљ ског бло ка, још пре Са ми та се го во ри ло о мо гућ но сти да ру ски ли дер ра ни је на пу сти овај до га ђај. Он је пр вог да на одр жао све су сре те и пре го во ре ко је је же лео, на кон че га је ре као да „у по неде љак мо ра на по сао“ и оти шао, про пустив ши, у су шти ни, са мо про то ко лар не до га ђа је, као и су сре те на ко је га, по свој при ли ци, не би ни по зва ли (на при мер, ди ску си ју о Укра ји ни).Иако су ме ди ји ма сов но го во ри ли о из ја ви аустра лиј ског пре ми је ра То ни ја Або та да ће ру ског пред сед ни ка „згра би ти за ре
ве ре“, сам Пу тин је о са ми ту у Бри збеј ну го во рио у по зи тив ном кљу чу, ис та кав ши „из у зет но до бре усло ве за рад“. „Ми смо ве о ма кон струк тив но раз ма тра ли не са мо оне те ме због ко јих смо се оку пи ли, не го и ве о ма те шка пи та ња по ве за на са па дом ма ле зиј ског ‘Бо ин га’, су штин ски и конструк тив но. Уве ра вам вас да је све то би ло не са мо у окви ри ма при стој но сти, не го и ве о ма до бро на мер но“, из ја вио је Пу тин за РИА „Но во сти“ на кон по врат ка у Мо скву.
Би ло је ре чи и о Укра ји ниПу тин је у Бри збеј ну на мар ги на ма са мита одр жао не ко ли ко су сре та са за пад ним ли де ри ма, из ме ђу оста лог и са кан це ларком Не мач ке Ан ге лом Мер кел. О то ку и
са др жа ју пре го во ра је ма ло то га по зна то, али на њи хо ву про дук тив ност ука зу је нешто по мир љи ви ја ре то ри ка два кључ на европ ска ли де ра, пред сед ни ка Фран цуске Фран соа Олан да и кан це лар ке Немач ке Ан ге ле Мер кел, као и европ ске коме сар ке за спољ ну по ли ти ку Фре де ри ке Мо ге ри ни. Сви они су го во ри ли о то ме да је вре ме да се са Ру си јом во де „нор мал ни“ пре го во ри о бу дућ но сти Укра ји не и о понов ном ус по ста вља њу ру скоевроп ских од но са. Ин ди ка тив но је да се и Са вет ЕУ су здр жао од уво ђе ња оштри јих санк ци ја пре ма Ру си ји и за др жао се са мо на то ме да у цр ну ли сту уне се чла но ве ру ко водства не при зна тих ре пу бли ка са ју го и стока Укра ји не.
политика и друштво
Ус пе си и не у спе си Пу ти но ве азиј ске тур не је
5
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Осим то га, убр зо по сле Са ми та Мо скву је по се тио ми ни стар спољ них по сло ва Не мач ке ФранкВал тер Штајн ма јер и по твр дио да Бер лин по др жа ва до го во ре из Мин ска, ко ји под ра зу ме ва ју ди рект не кон так те Ки је ва са про ру ским сна га ма. Кремљ, пре ма ре чи ма Ла вро ва, та ко ђе ра чу на упра во на овај фор мат ре ша вања су ко ба.
Струч ња ци у ме ђу вре ме ну кон ста ту ју да је Бри сел за у зео флек си бил ни ју по зи цију. „Евро пља ни не од у ста ју од свог става пре ма ко јем је Ру си ја и да ље јед на од стра на кон флик та у Укра ји ни. Ме ђу тим, њи хо ва по зи ци ја је све флек си бил ни ја што се ти че од го вор но сти Укра ји не за оно што се де ша ва у Дон ба су, за ху ма нитар ну ка та стро фу у ре ги о ну, као и за пре
кид пре го ва рач ког про це са са Мо сквом“, сма тра са рад ник ана ли тич ке аген ци је „Спољ на по ли ти ка“ Ан дреј Су шен цов.
Ру си ја се и да ље окре ће пре ма Ис то куМе ђу тим, Мо сква се и да ље на ла зи под при ти ском због санк ци ја и по гор ша ње од но са са зе мља ма За па да по ку ша ва да ком пен зу је кроз ја ча ње ве за са азиј ским зе мља ма и парт не ри ма у БРИКСу. Са њи ма је у Бри збеј ну Пу тин го во рио о томе да ре фор ма Ме ђу на род ног мо не тар ног фон да ко ју је Г20 на ја ви ла још 2010. ни је ус пе ла за то што Кон грес САД не же ли да је ра ти фи ку је. Ли де ри БРИКСа су још јед ном по твр ди ли да ће већ 2016. профунк ци о ни са ти Раз вој на бан ка БРИКСа.Пре ма ре чи ма чла на екс перт ске групе Вал дај ског клу ба Дми три ја Су сло ва, санк ци је ко је су уве де не про тив Ру си је зе мље у раз во ју ви де као зло у по тре бу овла шће ња од стра не За па да и за то подсти чу осни ва ње ал тер на тив них струк тура и ин сти ту ци ја.То ком са ми та у Пе кин гу и Бри збеј ну Путин је го во рио и о ус по ста вља њу принци пи јел но но вих ве за на свет ској сце ни, пре све га у сфе ри гло бал ног упра вља ња. „Са да шња Г20 је за ми шље на као формат ко лек тив не од го вор но сти за ин ститу ци ју гло бал ног еко ном ског ре гу ли са ња – ММФ. И на том пла ну она ни је оправда ла сво је по сто ја ње. Услед то га на ста ју две ал тер на тив не струк ту ре за гло бално упра вља ње: АТЕС, ко ји гра ди Ки на, и БРИКС. Ру си ја ак тив но уче ству је у обе ове струк ту ре“, из ја вио је за „Ру ску реч“ до цент ка те дре за по ли тич ку те о ри ју Москов ског др жав ног ин сти ту та за ме ђу народ не од но се (МГИ МО) Ки рил Кок тиш.На Са ми ту у Ази ји Вла ди мир Пу тин је та ко ђе ис пи тао мо гућ но сти и пред но сти ко је ну ди ак ти ва ци ја ис точ ног прав ца ру ске спољ не по ли ти ке. Пер спек ти ве на овом по љу по ка зу је но ви ве ли ки спо разум о ис по ру ка ма ру ског га са Ки ни потпи сан у Пе кин гу.„Кра јем го ди не Вла да ће пред ста ви ти про грам еко ном ског и ин фра струк тур ног раз во ја Ру си је“, об ја шња ва Ан дреј Су шенцов. „Овај про грам под ра зу ме ва ре а ли заци ју ни за ин фра струк тур них про је ка та, ко ји има ју за циљ по ве ћа ње тран зи та ро бе Тран сси бир ском и Бај кал скоамур ском ма ги страл ном пру гом, као и раз вој луч ке ин фра струк ту ре. За то је ра зу мљи во да су Вла ди ми ра Пу ти на у Пе кин гу за ни ма ле пер спек ти ве раз во ја азиј ске еко но ми је.
Ус пе си и не у спе си Пу ти но ве азиј ске тур не је То ком са ми та у Пе кин гу и Бри збеј ну пред сед ник
РФ Вла ди мир Пу тин је го во рио и о ус по ста вља њу прин ци пи јел но но вих ве за на свет ској сце ни,
пре све га у сфе ри гло бал ног упра вља ња
По гле дао сам ло кал ну штам пу и дру ге ме ди је. До шло је до из ве сног на ду ва ва ња си ту а ци је [у ве зи са са ми том Г-20], ствар ност и вир ту ел ни жи вот ме ди ја у овом слу ча ју се ве о ма раз ли ку ју.
Вла ди мир Пу тин, пред сед ник РФ
ФО
ТО
: rE
UT
Er
S
6
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи ше: Ди на ра Гра чо ва
Па три јарх мо сков ски и це ле Ру си је Ки рил бо ра вио је од 14. до 16. новем бра у Бе о гра ду. То ком по се те он је осве штао ру ски не кро пољ и ново и згра ђе ни спо ме ник им пе ра то ру Ни ко ла ју II, раз го ва рао са пред ставни ци ма др жа ве и СПЦ и при мио по ча сни док то рат Уни вер зи те та у Бе о гра ду из те о ло шких на у ка. Посе та па три јар ха Ки ри ла ни је би ла са мо ва жан до га ђај за вер ни ке, не го и упе ча тљив по ли тич ки до га ђај.
По се та па три јар ха мо сков ског и це ле Ру си је Ки ри ла Бе о граду од 14. до 16. но вем бра, као и увек, ни је би ла са мо ва жан до га ђај за вер ни ке, не го и упеча тљив по ли тич ки до га ђај,
бу ду ћи да је па три јарх РПЦ мар кан тан ко мен та тор ак ту ел них про бле ма ка ко духов не, та ко и по ли тич ке при ро де. Ово уто ли ко пре што је те рен за по ли тич ку обо је ност по се те ру ског па три јар ха припре мљен пре ме сец да на по се том председ ни ка Ру си је Вла ди ми ра Пу ти на по водом 70го ди шњи це осло бо ђе ња срп ске пре сто ни це од на ци стич ких за во је ва ча.По сле за јед нич ког мо ле ба на, ко ји су погла ва ри РПЦ и СПЦ од слу жи ли 14. новем бра у Са бор ној цр кви ар хан ђе ла Миха и ла не по сред но по до ла ску па три јар ха Ки ри ла у Бе о град, па три јарх Ири неј се за хва лио Ру си ји за по моћ у об на вља њу све ти ња у При зре ну и дру гим гра до вима Ко со ва и Ме то хи је. Па три јарх Ки рил је у сво јој бе се ди ис та као да је са да шња по се та за ње га по себ на, јер је по ред зајед нич ке мо ли тве брат ских на ро да посве ће на и „се ћа њу на слав не стра ни це на ше за јед нич ке исто ри је и раз ма тра њу пла но ва за бу дућ ност“.
По ча сни док то ратЗа тим је у рек то ра ту Бе о град ског уни верзи те та одр жа на це ре мо ни ја уру че ња патри јар ху Ки ри лу ди пло ме по ча сног докто ра ho no ris ca u sa (из те о ло шких на у ка), по сле че га је у про сто ри ја ма нај ста ри јег уни вер зи те та у Ср би ји от пе ва на хим на „Ga u de a mus“. Па три јарх је у при год ном
го во ру ис та као да је у са да шњој сло женој ме ђу на род ној си ту а ци ји на ро чи то ва жно раз ви ја ти и ја ча ти ве зе из ме ђу наших на ро да, јер чвр ста осно ва тих ве за „ни је са мо у на шој за јед нич кој исто ри ји и кул ту ри, не го и у за јед нич ком по гле ду на мно ге про бле ме и иза зо ве са вре ме ног све та, ка рак те ри стич ном за на ше на роде, у за јед нич ком по гле ду на свет ко ји је фор ми ран за хва љу ју ћи пра во слав ној вери“. Пред сед ник Ср би је То ми слав Ни колић че сти тао је по гла ва ру РПЦ на зва њу по ча сног док то ра и за хва лио за по моћ у
от кла ња њу по сле ди ца мај ских по пла ва у Ср би ји, ка да су ру ске епар хи је и ма насти ри при ку пи ли 400 хи ља да евра.Срп ски пред сед ник је под се тио и на дру ге по ка за те ље од пре сто го ди на: „У Ср би ји је 30 хи ља да ру ских вој ни ка ра то ва ло ра ме уз ра ме са Ср би ма то ком Пр вог свет ског ра та. Ру си ја та да ни је пру жа ла Ср би ма само вој ну, не го и еко ном ску по моћ, иако је у том те шком вре ме ну и њој са мој би ла по треб на по моћ.“ Па три јарх Ки рил је одго во рио: „Би ло је ју нач ких и тра гич них стра ни ца у на шој за јед нич кој исто ри ји. Али на тим стра ни ца ма ни ка да ни је било ни ка квих кон фли ка та из ме ђу Ср би је и Ру си је. Или смо за јед но по бе ђи ва ли и радо ва ли се, или смо за јед но стра да ли. То је и бор ба за осло бо ђе ње Бал ка на од османлиј ског роп ства, и Пр ви свет ски рат као крај ње те шка стра ни ца исто ри је, и ег зодус Ру са, из ме ђу оста лог и у Ср би ју, где су про на шли сво ју дру гу отаџ би ну, и бор ба про тив фа ши зма, и осло бо ђе ње Бе о гра да“.При ли ком су сре та је по кре ну то и ак туел но пи та ње са вре ме не ин тер пре та ци је исто риј ских до га ђа ја. „Исто ри ја се не мо
политика и друштво
Па три јарх Ки рил у Ср би ји: спо ме ни ци, на гра де и исто ри јаПатријарси РПЦ и СПЦ, Кирил и Иринеј,
испред српске костурнице бранилаца Београда 1914-1918.
Исто ри ја се не мо же
ре ви ди ра ти, ма да се по је дин ци тру де да то учи не и у Ср би ји, на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је, и на те ри то ри ји бив шег СССР-а
па три јарх РПЦ Ки рил
7
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
же ре ви ди ра ти, ма да се по је дин ци тру де да то учи не и у Ср би ји, на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је, и на те ри то ри ји бившег Со вјет ског Са ве за. По не кад и де цу уче по ре ви ди ра ним уџ бе ни ци ма, ми слећи да ће се по ја ви ти но во по ко ле ње и да ће оно за бо ра ви ти стра ни це исто ри је које ни су по вољ не са гле ди шта да на шњих по ли тич ких иза зо ва“, ре као је па три јарх Ки рил срп ском пред сед ни ку. Истог да на се пред сед ник вла де Ср би је Алек сан дар Ву чић за хва лио па три јар ху РПЦ за подр шку и по моћ срп ском на ро ду и СПЦ у из град њи Хра ма све тог Са ве у Бе о гра ду.
„Чвр ста осно ва уза јам них сим па ти ја“„По се та па три јар ха РПЦ по твр ђу је да се би ла те рал на по ли тич ка, еко ном ска и кул тур на са рад ња осла ња на чвр сту осно ву уза јам них срп скору ских сим пати ја“, ка же Ге ор гиј Ен гељ гарт, са рад ник Ин сти ту та за сла ви сти ку Ру ске ака де мије на у ка. „Осим то га, Ру си ја као и ра ни је пам ти стра да ње Ср ба на Ко со ву и Ме тохи ји“, до да је Ен гељ гарт.По гла ва ри СПЦ и РПЦ су 15. но вем бра по се ти ли ма на стир Ра ко ви цу, у ко ме су сахра ње ни срп ски па три јар си Ди ми три је и Па вле. Ту су оба ви ли раз го вор у ко ме су се до та кли те ма би ла те рал не са рад ње, из међу оста лог и у ве зи са при пре мом Све право слав ног са бо ра. Истог да на је па три јарх Ки рил осве штао Ру ско гро бље у Бе о гра ду. То је у Евро пи нај ве ћа не кро по ла ру ских вој ни ка па лих на фрон то ви ма Пр вог светског ра та. Гро бље је ре ста у ри са но нов цем ко ји је из дво ји ла Ру ска Фе де ра ци ја из др жав ног бу џе та, уз ак тив ну фи нан сијску по др шку ком па ни је „Га спром њефт“. Осве ће њу не кро по ле при су ство ва ли су ру ко во ди лац „Рос со труд ни че ства“ Констан тин Ко са чов, пред став ни ци вла де и кул тур ни рад ни ци РФ.За тим је па три јарх Ки рил по се тио из ложбу „Ру си ја и Ср би ја: исто ри ја ду хов них ве за од 14. до 19. ве ка“. Екс по зи ци ја је
са ста вље на од ма те ри јал них до ка за о веза ма из ме ђу две ју зе ма ља. То су зва нични до ку мен ти, по ве ље, ука зи, ру ко пи си, пи сма и днев ни ци са вре ме ни ка, сли ке и фо то гра фи је. Пр ви пут су из ло же ни по једи ни екс по на ти из Др жав ног ар хи ва РФ: фо то гра фи је срп ских кне зо ва, ди пло ма срп ског дру штва Цр ве ног кр ста ко ју је до би ла ве ли ка кне ги ња Алек сан дра Петров на за по моћ ра ње ним и бо ле сним бор ци ма, као и из ве штај срп ског до бротвор ног дру штва у Оде си. Истог да на у ве чер њим са ти ма па три јарх мо сков ски и це ле Ру си је Ки рил од слу жио је ју трење у по двор ју Ру ске пра во слав не цр кве у Бе о гра ду.По гла ва ри РПЦ и СПЦ од слу жи ли су 16. но вем бра ли тур ги ју у Хра му све тог Саве, по сле че га је па три јарх Ири неј уручио па три јар ху Ки ри лу нај ви шу на гра ду СПЦ – Ор ден све тог Са ве пр вог ре да. Руски па три јарх је са сво је стра не по кло нио Хра му све тог Са ве де лић мо шти ју Алексан дра Нев ског са ре чи ма: „При су ство ових мо шти ју у Ср би ји још ви ше ће уједи ни ти на ше на ро де и учвр сти ти на шу ду хов ну ве зу“.
За тим су па три јар си оти шли на осве ће ње спо ме ни ка ру ском им пе ра то ру Ни ко ла ју II у цен тру срп ске пре сто ни це. Мо ну мент је пре ме сец да на до ве зен из Ру си је као по клон Ср би ји у знак се ћа ња на до га ђа је од пре јед ног ве ка, ка да је ру ски цар подр жао Ср би ју и увео сво ју зе мљу у Пр ви свет ски рат. Ово је је ди ни спо ме ник подиг нут овом ру ском им пе ра то ру. Та кав спо ме ник не по сто ји ниг де дру где у све ту, па чак ни у Ру си ји. Уве че истог да на патри јарх Ири неј упри ли чио је у Бе о гра ду све ча ни при јем у част по се те па три јар ха мо сков ског и це ле Ру си је Ки ри ла Ср би ји, по сле че га је гост от пу то вао на аеро дром.„Би ла те рал ни од но си су се ак тив но раз ви ја ли то ком свих про те клих го дина, стал но је ра стао про мет ро бе, као и ру ске ин ве сти ци је у еко но ми ју Ср би је. Због то га се и са да шњи ни во ак тив но сти пот пу но укла па у ту тен ден ци ју. Дру го је пи та ње што он са да из ра зи то па да у очи у кон тек сту за хла ђе ња од но са из међу Ру си је и За па да због укра јин ске кри зе. Ср би ја је јед на од рет ких зе ма ља Европе ко ја је из бе гла уво ђе ње би ло ка квих санк ци ја Ру си ји“, ко мен та ри ше Ге ор гиј Ен гељ гарт по ве ћа ну па жњу Ру си је пре ма Ср би ји. По ре чи ма па три јар ха Ки ри ла, „од но си из ме ђу РПЦ и СПЦ има ју за циљ да са чу ва ју ду хов не и кул тур не те ме ље на ро да, а вла сти, би ло у Ру си ји или у Срби ји, тре ба да спро во де по ли ти ку ко ја не ће сру ши ти те те ме ље“.
Па три јарх Ки рил у Ср би ји: спо ме ни ци, на гра де и исто ри ја
ФО
ТО
: ТА
СС
Фе но мен „по ли тич ког пра во сла вља“Ме ђу соб ни ути цај по ли ти ке и ре ли ги је у пра во слав ним зе мља ма по себ но је ак ту е лан у по след ње вре ме. СПЦ и РПЦ до жи вља ва ју се бе не са мо као верске, не го и као на ци о нал не ин сти ту ци је. Бо рис Кно ре, кан ди дат фи ло зоф ских на у ка и до цент На ци о нал ног ис тра жи вач ког уни вер зи те та „Ви со ка шко ла еко но ми је“, об ја шња ва то „ја ком но стал ги јом за из гу бље ним мо нар хиј ским иде а лом“. Услед та квог уза јам ног де ло ва ња се и по ја вио са вре ме ни фе но мен по ли тич ког пра во сла вља: по ми шље њу по је ди них ру ских исто ри ча ра у др жа ви по пут Ру си је ми ни стри тре ба да бу ду пра во слав ни. По Кно ре о вом ми шље њу, из бо ром Ки ри ла за па три јар ха РПЦ је об ја ви ла по тре бу да по ред за јед нич ке мо ли тве вр ши и од ре ђе не кул тур носо ци јал не функ ци је и да са мим тим проши ри не дељ на бо го слу же ња на „ши ру ми си ју“. Као упе ча тљив при мер та квог ши ре ња Кно ре на во ди иде о ло шко уво ђе ње у ин сти ту ци ју цр кве та квих нео чиглед них „кан ди да та“ као што су суп кул ту ре ро ке ра и бај ке ра. Ти ме се из ме ђу оста лог мо же об ја сни ти чи ње ни ца да из го ди не у го ди ну ра сте по пу лар ност па три јар ха Ки ри ла у Ру си ји и све ту не са мо као упе ча тљи ве лич но сти пра восла вља, не го и као ак тив ног ак те ра на сце ни по ли тич ких зби ва ња.
По се та па три јар ха РПЦ по твр ђу је да се би ла те рал на
по ли тич ка, еко ном ска и кул тур на са рад ња осла ња на чвр сту осно ву уза јам них срп ско-ру ских сим па ти ја
Ге ор гиј Ен гељ гарт, РАН
8
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Ру ска реч
У ин тер вјуу ко ји је уочи тро дневне по се те па три јар ха РПЦ Ки ри ла Бе о гра ду дао „Ру ској ре чи“, па тријарх СПЦ Ири неј го во ри о пла нови ма за бу ду ћи са бор пра во славних цр ка ва, спо ме ни ци ма Ру си ји и Ру си ма у Ср би ји, осли ка ва њу хра ма св. Са ве и ру скосрп ским од но си ма.
Ру ска реч: Шта оче ку је те од посе те па три јар ха Ки ри ла Ср бији? Ка кав је про грам по се те? Да ли ће се во ди ти раз го во ри СПЦ и РПЦ и на ка кве те ме?Па три јарх Ири неј: Пре све га,
ми са ра до шћу оче ку је мо до ла зак Ње гове све то сти па три јар ха ру ског Ки ри ла. Же ле ли би смо да та по се та тра је ду же, ме ђу тим, ве ро ват но због оба ве за ко је има Ње го ва све тост по се та је све де на на три да на, и углав ном ће па три јарх би ти
у Бе о гра ду, ма да је ра ни је би ло го во ра да по се ти Пећ ку па три јар ши ју и Де ча не, али то овом при ли ком не ће би ти ре а ли зо вано. По се та је не што че му се ми ра ду је мо, не са мо ми, цр ква, већ и чи тав наш на род.Од но си на ших на ро да су исто риј ски, углав ном по чи ва ју на на шој за јед нич кој ве ри, на пра во сла вљу, а по ред то га, ми смо јед но крв ни на род, та ко се осе ћа мо. Си гур но, до ла зак Ње го ве све то сти би ће при ли ка и да по раз го ва ра мо о не ким акту ел ним те ма ма у цр кви, а јед на од нај ак
интервју
Па три јарх Ири неј: Ка да нам Ру си ни су по ма га ли, ни су нам ни од ма га ли
9
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
ту ел ни јих те ма је сте пи та ње ско ра шњег одр жа ва ња Све пра во слав ног са бо ра црка ва, ко ји је пла ни ран да бу де у Ца ри граду 2016. го ди не. Не ке те ме су из ра ни је при пре мље не, али ће ве ро ват но тим тема ма би ти до да те и са вре ме ни је те ме од оних ко је су пред ви ђе не. То су питањe рас ко ла у цр ква ма, пи та ње од но са и пробле ма ме ђу цр ква ма, пи та ње по ло жа ја цр ка ва у том ран ги ра њу, пи та ње не ких цр ка ва као што је че шка, као и не ки пробле ми ко ји су при сут ни у на шој цр кви.
Спо ме ник ру ском им пе ра то ру Ни ко ла ју II, ко ји ће па три јарх Ки рил осве шта ти то ком сво је по се те, по ди же се у Бе о граду у знак се ћа ња на ру скосрп ске одно се из вре ме на Пр вог свет ског ра та. Да ли сма тра те да су Ру си ја и Ср би ја на пра ви на чин обе ле жи ле 100го ди шњи цу по чет ка овог ра та, на ро чи то у све тлу све ја чих по ку ша ја ре ви зи је овог де ла исто ри је? Ка ко су СПЦ и РПЦ уче ствова ле у обе ле жа ва њу сто го ди шњи це?Про сла ва сто го ди шњи це је у то ку. И код нас се обе ле жа ва. Ни је то про сла ва, то је под се ћа ње на то вре ме, ве ли ко вре ме и зна чај но вре ме, и на тра ге ди је Пр вог свет ског ра та у ко ме је не ко ли ко ми ли о на стра да ло. Нај ви ше су стра да ли и Ру си и Ср би. Као што ре кох, до га ђа ји су у то ку, ка ко код нас, та ко и у дру гим др жа ва ма ко је су уче ство ва ле у то ме ра ту, а је дан од ви дљи вих зна ко ва тог обе ле жа ва ња је сте и по ди за ње спо ме ни ка ру ском ца ру Ни ко ла ју Дру гом.О том спо ме ни ку се и ра ни је го во ри ло, и на ма је дра го што ће ње гов лик и ње гов спо ме ник укра ша ва ти наш град. Ни ко лај Дру ги, цар ру ски, од и грао је вр ло ве ли ку уло гу у исто ри ји срп ско га на ро да. Он је схва тио опа сност од ра та, Пр вог свет ског ра та. Иако ста ње у Ру си ји та да, 1915. и 1916. го ди не, ни је би ло до бро, Ни ко лај је ипак стао на стра ну срп ског на ро да, а по себ но ми це ни мо онај ње гов по сту пак, ка да су за пад ни са ве зни ци по че ли да избе га ва ју да при хва те срп ску вој ску. Та да
је Ни ко лај по ру чио: уко ли ко не при хва те срп ску вој ску, он ће на пу сти ти са вез и скло пи ти се па рат ни мир са Не мач ком да би за шти тио Ср бе. То је до ве ло до то га да је срп ска вој ска би ла при хва ће на, пре баче на пре ко Ја дран ског мо ра и сме ште на на Кр фу, та мо где је би ла при пре ма за про бој Со лун ског фрон та. Цар Ни ко лај је ве о ма за слу жан, по себ но тра ге ди ја њего ва. Ја сам до био јед ну зна чај ну књи гу о ца ру Ни ко ла ју са по ро ди цом, ње го вом стра да њу, баш сад то чи там, ви дим ко лико су и Ру си ја и цар ска по ро ди ца стра дали. Они су за и ста му че ни ци и за слу жу ју да бу ду уне се ни у ка лен дар.
Ка да смо већ код спо ме ни ка... Не дав но је у Бе о гра ду обе ле же на 70го ди шњи ца осло бо ђе ња Бе о гра да од стра не Цр вене ар ми је, на ко јој сте и Ви при су ствова ли. Да ли СПЦ и РПЦ та ко ђе пла ни ра ју и не ке про јек те ве за не за спо ме ни ке па лим ру ским (и со вјет ским) бор ци ма из Дру гог свет ског ра та? Као што знамо, мно ги од њих на те ри то ри ји Ср би је на ла зе се у ве о ма ло шем ста њу.Спо ме ни ци по сто је, ја ни сам до вољ но упо знат у ка квом се они ста њу на ла зе. И ево, то је при ли ка мо жда да се ти споме ни ци до ве ду у при стој ни је ста ње не го што је су. Они нас опо ми њу на ве ли ке жртве ко је је Цр ве на ар ми ја под не ла прили ком осло бо ђе ња од фа ши зма. Па лих је био ве ли ки број у Бе о гра ду и уоп ште у Ср би ји. То не сме да се за бо ра ви и то тре ба обе ле жи ти спо ме ни ци ма ко ји ће трај но под се ћа ти и опо ми ња ти на жр тву оних ко ји су да ли сво је жи во те за сло боду овог на ро да.
Про шле го ди не сте у ин тер вјуу за „Руску реч“ ре кли да су у то ку до го во ри са ру ским умет ни ци ма у ве зи са мо гу ћим осли ка ва њем уну тра шњо сти хра ма св. Са ве у Бе о гра ду. Има ли но во сти на том по љу? Да ли су раз го во ри за вр ше ни и да ли је не што кон крет но до го во ре но?Пи та ње осли ка ва ња хра ма све то га Са ве
је вр ло ак ту ел но и не дав но је био са станак пред став ни ка Ср би је са пред став ници ма Ру си је, на шег ми ни стра спољ них по сло ва и ми ни стра спољ них по сло ва Ру си је, где је го во ре но о на чи ну, ме то ду и о сред стви ма за тај по сао. О то ме се раз го ва ра већ ду же. Са да се до шло до сагла сно сти ко ће из во ди ти ра до ве, ко јим сти лом ће се ра ди ти ли ко ви. Углав ном, ру ски умет ни ци ће во ди ти глав ну реч, уз са рад њу на ших умет ни ка. На да мо се да ће по чет ком иду ће го ди не по че ти са радом. За са да се вр ше при пре ме за мо за ик, ко је зах те ва ју до ста по сла, а он да ће идуће го ди не умет ни ци, ко јих ће би ти вр ло ве ли ки број, по че ти са ра дом, и на да мо се да ће за шест до осам го ди на, ако све бу де ишло по пла ну, храм би ти за вр шен. Ми смо бла го дар ни за спрем ност и распо ло же ње ру ске цр кве и ру ског на ро да, али и др жа ве, да узме уче шће у то ме де лу, да га фи нан си ра уз на ше уче шће и то ће би ти је дан ве ли ки при мер на ше близи не, на ше са рад ње, са рад ње ру ске цр кве, ру ског на ро да и на шег срп ског на ро да.То је ве ли ки рад, та мо има око пет на ест хи ља да ква драт них ме та ра. Има ли су тамо три по ну де, иза бра на је јед на по ну да са Му хи ном на че лу, по зна тим ака де миком, струч ња ком за мо за ик, та ко да ће он во ди ти глав ну реч, а што се ти че сти ла би ће срп скови зан тиј ски стил фре са ка.
Ка ко ће се, пре ма Ва шем ми шљењу, раз ви ја ти од но си СПЦ и РПЦ у бу дућ но сти?То смо све де ли мич но ка за ли. Ми одр жава мо нај бо ље од но се са ру ском цр квом, ка да иде мо у Ру си ју ми иде мо у свој народ, ка да Ру си до ла зе на ма, ми има мо осе ћај да нам до ла зе нај ро ђе ни ји, а та ко се и Ру си осе ћа ју. На ше ве зе исто риј ске ни су од ју че, то су древ не ве зе два на ро да ко ји су срод ни, ко ји су нај бли ски ји крв ни срод ни ци, а на ше ду хов не ве зе по чи њу од све то га Са ве, ка да је као млад оти шао у Све ту Го ру у ру ски ма на стир. Срп ски на род је увек имао ве ли ко по ве ре ње и по што ва ње ру ског на ро да, и Ру си ја је кад год је мо гла при ска ка ла у по моћ: у то ку Пр вог устан ка, осло ба ђа ња од тур ског ига, и ка сни је. А ка да се де ша ва ло да нам мо жда ни су пру жи ли по моћ кад смо очеки ва ли, бит но је да нам ни су од ма га ли. Ако ни су по мо гли, ни су нам ни од мага ли, што ни је слу чај са на шим дру гим при ја те љи ма.
Раз го вор је во ди ла Ди на ра Гра чо ва
Па три јарх Ири неј: Ка да нам Ру си ни су по ма га ли, ни су нам ни од ма га ли
ФО
ТО
: ТА
СС
10
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
Ру ска Цен трал на бан ка је пре шла на пли ва ју ћи курс ру ске на ци о налне ва лу те. Фак тич ко од у ста ја ње Бан ке Ру си је од пру жа ња ре дов не по др шке ру бљи до ве ло је до на глог па да кур са. Ме ђу тим, по ми шље њу струч ња ка, ова од лу ка би ру ски финан сиј ски си стем у бу дућ но сти могла да учи ни ста бил ни јим, док би ру бља мо гла да по ста не сло бод но кон вер ти бил на ва лу та.
Ру ска Цен трал на бан ка је прешла на пли ва ју ћи курс ру ске на ци о нал не ва лу те. Пре ма но вој стра те ги ји, Бан ка Руси је не ће у зна чај ни јем оби му вр ши ти ва лут не ин тер вен ци је,
од но сно про да ва ти до ла ре на ру ском тржи шту. Цен трал на бан ка ће про да ва ти мак си мал но 350 ми ли о на до ла ра дневно, што, пре ма ре чи ма ана ли ти ча ра, не мо же ути ца ти на де ви зни курс. Ра ни је је ЦБ спро во ди ла ин тер вен ци је све док се курс ру бље не би ста би ли зо вао. Ради по ре ђе ња на во ди мо да је у ок то бру 2014. Цен трал на бан ка по тро ши ла око 29,3 ми ли јар де до ла ра за по др шку рубљи, а то ком пр вих де вет да на но вем бра
про да ва ла је пре ко 2 ми ли јар де до ла ра днев но. Ка ко на во ди пресслу жба Централ не бан ке, од у ста ја ње од нео гра ниче них де ви зних ин тер вен ци ја ће би ти пре пре ка за спе ку ла тив ну „игру“ про тив ру бље. Ме ђу тим, од лу ка је до ве ла до нагле про ме не кур са: вред ност ру бље је 8. но вем бра то ком тр го ви не на бер зи па ла за го то во 10% у од но су на до лар, а за тим је по ра сла и прак тич но по вра ти ла из губље ну вред ност.
Но ва стра те ги ја„Од лу ка Цен трал не бан ке до не та је у скла ду са стра те ги јом пре ла ска на инфла ци о но тар ге ти ра ње, а део стра те ги је је и пли ва ју ћи курс на ци о нал не ва лу те“, об ја шња ва на чел ник ана ли тич ког оде љења Ин ве сти ци о не ком па ни је „РУССИНВЕСТ“ Дми триј Бе ден ков. Исто вре ме но је, пре ма ње го вим ре чи ма, Цен трал на бан ка за др жа ла мо гућ ност да, у слу чају да бу де угро же на ста бил ност, из вр ши
ин тер вен ци ју ве ћу од по ме ну тих 350 мили о на до ла ра. Уво ђе ње днев них ли ми та на ин тер вен ци је тре ба да сма њи при тисак на злат не и де ви зне ре зер ве, до да је Бе ден ков.Пад кур са ко ји је за тим усле дио об јашња ва се фун да мен тал ним фак то ри ма: па дом це на наф те и огра ни че ним присту пом спољ ним тр жи шти ма ка пи тала. Пре ма по да ци ма Цен трал не бан ке, про цес адап та ци је де ви зног тр жи шта на но ви ме ха ни зам де ви зне по ли ти ке тра ја ће још из ве сно вре ме, то ком ко јег мо же до ћи до кре та ња кур са у раз личи тим прав ци ма. Осим то га, до лар се у кон тек сту ра ста аме рич ке еко но ми је ста би ли зу је на ре корд но ви со ком нивоу у од но су на оста ле ва лу те. Та ко је ен гле ска фун та до сти гла свој го ди шњи ми ни мум, а евро ми ни мал ну вред ност то ком по след ње две го ди не, док је курс ја пан ског је на до сти гао нај ни жи ни во за по след њих се дам го ди на.
економија
Ру ска Цен трал на бан ка пу сти ла ру бљу на сло бод но тр жи ште
Пре ма ре чи ма струч ња ка, пре лаз на пли ва ју ћи курс ру бље ће се у ду го роч ној пер спек ти ви
по зи тив но од ра зи ти на еко но ми ју, али крат ко роч не прог но зе ни су та ко оп ти ми стич не
ФО
ТО
: rE
U T
Er
S
Пр ви ре зул та ти „но ве стра те ги је“ су јед но став ни:
ру бља по но во до сти же ми ни мал не вред но сти, по што су ин тер вен ци је Цен трал не бан ке то ком по след њих не ко ли ко не де ља су штин ски ре ме ти ле рад про да ва ца
Ан тон Со ро ко, фи нан сиј ски ана ли ти чар
11
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Мо гу ће по сле ди це„Пр ви ре зул та ти ‘но ве стра те ги је’ су једно став ни: ру бља по но во до сти же ми нимал не вред но сти, по што су ин тер вен ци је Цен трал не бан ке то ком по след њих неко ли ко не де ља су штин ски ре ме ти ле рад про да ва ца“, об ја шња ва Ан тон Со ро ко, ана ли ти чар ин ве сти ци о ног хол дин га „ФИ НАМ“. Ме ђу тим, на тај на чин, према ње го вим ре чи ма, ру бља по сте пе но на пре ду је у прав цу сло бод но кон вер тибил не ва лу те, што зна чи мо гућ ност да се она раз ме њу је са би ло ко јом ва лу том без кон вер то ва ња у ре зер вне ва лу те. „На при мер, у овом тре нут ку, ако же ли те да за ме ни те ру бљу за швај цар ски фра нак или мек сич ки пе зос, до ма ћа ва лу та мо ра нај пре да се пре ба ци у аме рич ке до ла ре по кур су ЦБ, а тек за тим у пе зо се“, обја шња ва Со ро ко. Услед то га, пре ма њего вим по да ци ма, при за ме ни до ла зи до до дат не тран сак ци је, ко ја по ве ћа ва трошко ве еко ном ског аген та, као и ути цај кључ не ре зер вне ва лу те.Пре ма ре чи ма Ан то на Со ро ка, пре лаз на пли ва ју ћи курс ру бље ће се у ду гороч ној пер спек ти ви по зи тив но од ра зити на еко но ми ју. Ме ђу тим, крат ко роч не прог но зе ни су та ко оп ти ми стич не. „Пре све га, сло бод но кон вер то ва ње зна чи да Цен трал на бан ка ви ше не ће ути ца ти на фор ми ра ње вред но сти ру ске ва лу те, што ће до ве сти до по ве ћа ња во ла тил но сти“, ка же Со ро ко. По ње го вом ми шље њу, биће мно го те же пред ви де ти ва лут не ризи ке у крат ко роч ној пер спек ти ви, што ће се не га тив но од ра зи ти на ком па није ко је ин тен зив но са ра ђу ју са стра ним парт не ри ма. Обич ним гра ђа ни ма то ће до не ти ри зик па да вред но сти ру бље, што ће се не га тив но од ра зи ти на ку пов ну моћ ста нов ни штва, јер део ро бе се ку пу је за де ви зе, сма тра Ан тон Со ро ко. Ме ђу тим, Цен трал на бан ка из ја вљу је да у слу ча ју на глог и ду го трај ног па да кур са она поно во мо же при ме ни ти про да ју до ла ра на тр жи шту.
Ка ко на во ди прес-
-слу жба Цен трал не бан ке, од у ста ја ње од нео гра ни че них де ви зних ин тер вен ци ја ће би ти пре пре ка за спе ку ла тив ну „игру“ про тив ру бље Ру ска реч
Ру ска др жав на кор по ра ци ја „Ро сатом“ и Иран пот пи са ли су уго вор о из град њи дру гог сег мен та ну клеар не елек тра не „Бу шер“, као и о поди за њу енер гет ских бло ко ва на другим ло ка ци ја ма. Ну кле ар но го ри во ће до ла зи ти из Ру си је и вра ћа ти се на зад на пре ра ду и чу ва ње. Стручња ци су ово већ на зва ли нај ве ћим ино стра ним про јек том ру ске др жавне кор по ра ци је.
Уго вор пред ви ђа из град њу два енер гет ска бло ка ну кле ар не елек тра не „Бу шер“ уз мо гућност про ши ре ња до че ти ри енер гет ска бло ка. Стра не су тако ђе до го во ри ле из град њу још
че ти ри енер гет ска бло ка на дру гим ло ка ци ја ма, ко је за сад ни су од ре ђе не.Вред ност уго во ра ни је об ја вље на, али слич ни про јек ти у ино стран ству су ра ни је би ли про це њени на вред ност од око 10 ми ли јар ди до ла ра.За цео про је кат из град ње ну кле ар них енер гет ских бло ко ва у Ира ну, укључу ју ћи ис по ру ке опре ме и ну кле ар ног го ри ва, гаран ци је да је Ме ђу на родна аген ци ја за ну кле ар ну енер ги ју (IAEA). По је кат је у пот пу но сти у скла ду са ре жи мом не ши ре ња ну кле арних ма те ри ја ла, исто као и при ли ком изград ње пр вог бло ка ну кле ар не елек тра не „Бу шер“, на во ди се у зва нич ном са опште њу др жав не кор по ра ци је „Ро са том“.Ну кле ар но го ри во за ну кле ар не електра не ће то ком жи вот ног ци клу са осам но вих енер гет ских бло ко ва про из во ди ти ру ска стра на. Ис тро ше но ну кле ар но гори во би ће вра ће но у Ру си ју на пре ра ду и чу ва ње. У окви ру ши ре ња из град ње ну кле ар них енер гет ских бло ко ва ру ског
ди зај на у Ира ну парт не ри пла ни ра ју да ис пи та ју еко ном ску ис пла ти вост и могућ ност да се у Ира ну про из во де еле менти ну кле ар ног го ри ва ко ји ће се ко ри стити у овим енер гет ским бло ко ви ма.„Ово је у енер гет ској сфе ри нај ве ћи уговор ко ји се ре а ли зу је у ино стран ству. Иран је у ста њу то да пла ти, јер про да је наф ту и гас, од че га ће ку по ва ти на шу тех но ло ги ју и опре му“, из ја вио је за лист „Взгљад“ ге не рал ни ди рек тор Ин сти ту та за про бле ме енер ге ти ке Бу лат Ниг ма тули. „Спо ра зум омо гу ћа ва да се ис ко ри сте ру ски ин ду стриј ски ка па ци те ти за изград њу ну кле ар них цен тра ла. С об зи ром да се Иран при бо ја ва уво ђе ња ем бар га од стра не За па да, сву основ ну опре му ће на ба вља ти у Ру си ји“, до да је Ниг ма ту ли.Иран, с дру ге стра не, до би ја мо гућ ност ди вер зи фи ка ци је сво је енер гет ске поли ти ке. „Још пре Ислам ске ре во лу ци је
раз вој ну кле ар не енер ге ти ке је био поста вљен као при о ри тет, пред ла га но је да се из гра ди 20 енер гет ских бло ко ва“, об ја снио је у ин тер вјуу за лист „Взгљад“ на уч ни са рад ник Ин сти ту та за ори јентал не сту ди је РАН Вла ди мир Са жин.Пре ма ре чи ма струч ња ка, за хва љу ју ћи по ве ћа њу ка па ци те та за про из вод њу ну кле ар не енер ги је Иран ће мо ћи ви ше наф те и га са да про да је у ино стран ству и на тај на чин ће зна чај но по ве ћа ти при лив у бу џет. Те хе ран ће та ко ђе до би ти но ва рад на ме ста.
Ру си ја и Иран скло пи ли нај ве ћи спо ра зум у сфе ри ну кле ар не енер ге ти ке
ФО
ТО
: Pr
ES
S P
ho
To
За цео про је кат из град ње ну кле ар них енер гет ских бло ко ва у Ира ну, укљу чу ју ћи ис по ру ке опре ме и ну кле ар ног го ри ва, га ран ци је да је Ме ђу на род на аген ци ја за ну кле ар ну енер ги ју (IAEA)
12
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи ше: Ју риј Си мо њан
Пред сед ни ци Ру си је и Абха зи је Вла ди мир Пу тин и Ра ул Ха џим ба пот пи са ли су 24. но вем бра Спо ра зум о са рад њи и стра те шком парт нер ству. Спо ра зум тре ба да по диг не ме ђудр жав не од но се на ви ши ни во ин те гра ци је, што под ра зу ме ва је дин ствени без бед но сни про стор, раст ин ве сти ци о не актив но сти и по ве ћа ње финан сиј ске по мо ћи. Пре ма оце на ма екс пе ра та, спора зу мом се по ве ћа ва утицај Ру си је у За кав ка зју, а Аб ха зи ји се за уз врат гаран ту ју без бед ност и економ ски раст.
Рад на Спо ра зу му о са рад њи и страте шком парт нерству био је прилич но на по ран. У по чет ку је Су ху ми од ба цио на црт ко ји
је пред ло жи ла Мо сква, сма тра ју ћи да мно ги чла но ви спо ра зу ма по вре ђу ју суве ре ни тет Аб ха зи је. По сле то га аб ха ски на црт ни је од го ва рао Мо скви, јер је по ње ном схва та њу спо ра зум оба ве зи вао Ру си ју да пру жа по моћ Аб ха зи ји, а да ни шта не до би је за уз врат. На кра ју је пред сед ни ци ма на пот пис до ста вље на ком про ми сна ва ри јан та, у ко јој су ублаже не фор му ла ци је спо ра зу ма ве за не за ства ра ње над на ци о нал них струк ту ра у вој ној и пра во суд ној сфе ри.Овај до ку мент пред ви ђа фор ми ра ње зајед нич ког про сто ра од бра не и без бед ности, укљу чу ју ћи и ства ра ње ује ди ње не гру па ци је тру па две ју др жа ва под ује диње ном ко ман дом. Спо ра зум та ко ђе га ранту је Аб ха зи ји ви ше со ци јал не стан дар де, укљу чу ју ћи и пен зиј ско, ме ди цин ско и со ци јал но оси гу ра ње, ве ће пла те у здравству, обра зо ва њу и на у ци, и по сте пе но
по ди за ње тих стан дар да до ру ског ни воа. Пред сед ник РФ Вла ди мир Пу тин већ је обе ћао Аб ха зи ји кре дит у ви си ни од пет ми ли јар ди ру ба ља (пре ко 100 ми ли о на до ла ра) за ре а ли за ци ју Спо ра зу ма о сарад њи и стра те шком парт нер ству.
Осу де За па даГру зи ја, САД, ЕУ и НА ТО су осу ди ли спо ра зум, а у са мој Аб ха зи ји је ње го во пот пи си ва ње иза зва ло раз ли чи те ре акци је. У Су ху ми ју су одр жа на два ми тинга: ми тинг по др шке и ми тинг про те ста. Тре ба ипак ре ћи да ве ћи на ло кал них поли ти ча ра по зи тив но оце њу је спо ра зум.Бив ши пре ми јер Сер геј Шам ба ис та као је у раз го во ру за „Ру ску реч“ да спо ра зум има ве о ма ве ли ки зна чај за Аб ха зи ју, да јој отва ра но ве мо гућ но сти за еко ном ски раз вој и га ран ту је јој без бед ност.Не што уз др жа ни ја у оце ни спо ра зу ма била је На те ла Ака ба, се кре тар Дру штве не ко мо ре Ре пу бли ке Аб ха зи је. По ње ним
ре чи ма, скло пље ни спо ра зум по ја ча ва ути цај Ру си је на Ју жном Кав ка зу. „Ру си ја очи глед но те жи да ство ри но ве вој но поли тич ке и еко ном ске али јан се као против те жу све ја чим при ти сци ма ко ји се на њу вр ше. И Аб ха зи ја, ко ја је ма ла по по вр ши ни, али је зна чај на по ге о графском по ло жа ју, мо же у то ме да по мог не“, из ја ви ла је Ака ба за „Ру ску реч“.Са дру ге стра не, Аб ха зи ја је пре жи ве ла раз о ран рат и још увек ни је упло ви ла у мир не во де. „По за вр шет ку рат них дејста ва кра јем 1993. у на шој зе мљи ни је ус по ста вљен ста би лан мир, јер Гру зи ја ево већ 20 го ди на од би ја да пот пи ше са Аб ха зи јом ми ров ни спо ра зум. То нас при мо ра ва да пре ду зме мо ко ра ке у правцу ја ча ња сво је без бед но сти. Ту се на ши ин те ре си по ду да ра ју са ин те ре си ма Руси је. На да мо се да еко ном ска по моћ коју је обе ћа ла Ру си ја не ће би ти усме ре на на енорм но уве ћа ње на шег чи нов ничког апа ра та, не го на ства ра ње ефи ка сне
политика
Ру си ја и Аб ха зи ја зва нич но по ста ле са ве зни це
Пред сед ни ци Ру си је и Аб ха зи је Вла ди мир Пу тин и Ра ул Ха џим ба
ФО
ТО
: КО
н С
ТА
н Т
ин
ЗА
вр
А ж
ин
/ р
ОС
ијС
КА
гА
Зе
ТА
13
и не за ви сне еко но ми је у на шој зе мљи. Уве ре на сам да ве ћи на ста нов ни штва не же ли да се Аб ха зи ја пре тво ри у ре ги он ко ји жи ви од до та ци ја Ру ске Фе де ра ције“, ре кла је за „Ру ску реч“ На те ла Ака ба.
Будућност Јужног Кавказа Екс пер ти се на да ју ја ча њу ста бил но сти на Ју жном Кав ка зу.Ди рек тор Ме ђу на род ног ин сти ту та за но во фор ми ра не др жа ве Алек сеј Мар тинов сма тра да је глав на вред ност но ве редак ци је спо ра зу ма у то ме што су у ње му од ра же ни ин те ре си Ру си је у за кав ка ском ре ги о ну и исто вре ме но су да те га ран ци је без бед ног раз во ја аб ха ске др жа ве. „Спора зум ће омо гу ћи ти да се у ре пу бли ци ре а ли зу ју круп ни про јек ти ко ји мо гу да из ме не чи та ву ге о по ли тич ку ат мос фе ру на Ју жном Кав ка зу. То је пре све га проје кат же ле знич ке пру ге из Ру си је у Јерме ни ју и њен про ду же так у Иран пре ко Аб ха зи је и Гру зи је, уз исто вре ме но по вези ва ње са гру зиј ским и аб ха ским лу кама“, ка же за „Ру ску реч“ Мар ти нов. По ми шље њу овог по ли ти ко ло га, ре а ли заци ја по ме ну тог про јек та ће би ти део још ве ћег про јек та ко ји под ра зу ме ва фор мира ње са вре ме ног ту ри стич ког ам би јен та у Аб ха зи ји, пу шта ње у рад аеро дро ма у Су ху ми ју, ства ра ње не ко ли ко од ма ра лишта ме ђу на род ног ран га, итд.Ан дреј Аре шев, екс перт Цен тра за проу ча ва ње Кав ка за и Цен трал не Ази је на Ин сти ту ту за ори јен та ли сти ку Ру ске ака де ми је на у ка, скре ће па жњу на то да ће по сле скла па ња спо ра зу ма Ру сија про ши ри ти са рад њу са Аб ха зи јом, укљу чу ју ћи те шњу ин те гра ци ју у вој ној и еко ном ској сфе ри и до дат не га ран ци је без бед но сти. „Ру ске га ран ци је без бед ности оси гу ра ва ју ре пу бли ку од не при јатних из не на ђе ња ко ја мо гу би ти иза зва на но вим за о штра ва њем си ту а ци је на Кавка зу“, сма тра Аре шев.Он та ко ђе скре ће па жњу на то да спо разум под ра зу ме ва оба ве зу Ру ске Фе де раци је ве за ну за пру жа ње до при но са ин тегра ци ји Аб ха зи је у про ру ске али јан се. „То је за ни мљив мо ме нат“, ре као је Аре шев за „Ру ску реч“. „На рав но, не по ми ње се не по сред но члан ство Аб ха зи је у Ца ринској или Евро а зиј ској еко ном ској уни ји (ЕАЕУ), јер осим РФ ни јед на чла ни ца те ор га ни за ци је ни је при зна ла не за ви сност ове ре пу бли ке, али ће се тр го вин скоеконом ске ве зе Аб ха зи је са оста лим чла ница ма ЕАЕУ ре а ли зо ва ти пре ко ру ске те ри то ри је.“
Пи ше: Ва дим Ма тве јев
Је ди ни це ва зду шноко смич ке одбра не (ВКО) за вр ши ле су др жав но те сти ра ње оп тич коелек трон ског си сте ма за от кри ва ње ко смич ких обје ка та „Ок но“ („про зор“), ко ји се на ла зи у Та џи ки ста ну. До 2018. ће би ти по ста вље но пре ко 10 нај савре ме ни јих си сте ма за кон тро лу космич ког про сто ра. Пр ви та кви систе ми би ће из гра ђе ни на те ри то ри ји Ал тај ског и При мор ског Кра ја (јужни Си бир и ру ски Да ле ки Ис ток).
Оп тич коелек трон ски си стем „Ок но“ је мо дер ни зо ван и би ће по ста вљен на бор бе но де журство 1. де цем бра 2014. По стоје ћим ста ни ца ма овог си сте ма до да те су че ти ри но ве оп тич
коелек трон ске ста ни це за бе ле же ње и при ку пља ње ба зе по да та ка о ко смич ким објек ти ма. По ред то га, мон ти ра на је и теле ви зиј ска апа ра ту ра по след ње ге не раци је ко ја слу жи за от кри ва ње ко смич ких обје ка та. Она се ко ри сти за јед но са са време ним ра чун ским сред стви ма, на пра вљеним од до ма ће ба зе ком по не на та оп тичких си сте ма, што зна чи да је ис кљу че на за ви сност од стра них де ло ва.Пре ма из ја ви ко ју је но ви на ру аген ци је „Ин тер факсАВН“ дао пу ков ник Алексеј Зо ло ту хин, зва нич ни пред став ник
ин фор ма тив не слу жбе Ми ни стар ства од бра не РФ за Је ди ни це ва зду шнокосмич ке од бра не, уса вр ше ни си стем ће „омо гу ћи ти да се кон тро ли ше ком пле тан ви син ски ди ја па зон у ор би та ма ко смичких обје ка та, с тим што су ви ше стру ко уве ћа не мо гућ но сти њи хо вог от кри ва ња и об ра де по да та ка, као и про пу сна моћ си сте ма ‘Ок но’“.Оп тич коелек трон ски си стем „Ок но“ у ста њу је да от кри ва и кон тро ли ше космич ке објек те у ви син ском ди ја па зо ну од 2000 km до 40000 km (све до ге о ста цио нар них ор би та). Пу шта ње у рад но вих ста ци о нар них ра дар ских ста ни ца проши ри ло је мо гућ но сти си сте ма ка да је реч о мо ни то рин гу ко смич ког про сто ра. Ра ни је су објек ти у ви со ким ор би та ма би ли ван зо не ко ју кон тро ли шу до ма ће ра дар ске ста ни це. Ефи ка сност си сте ма усло вље на је мо гућ но шћу ра да у аутоном ном ре жи му сла ња ин фор ма ци је о но вим објек ти ма у ре ал ном вре ме ну, тј. без уче шћа опе ра те ра.Прин цип ра да си сте ма за сно ван је на ске ни ра њу не ба по мо ћу оп тич ких те леско па, с тим што до би је не по дат ке истовре ме но ана ли зи ра ју ра чу нар ски си стеми ко ји кла си фи ку ју зве зде по бр зи ни, лу ми но зно сти и пу та њи. Оста ли по да ци се из ра чу на ва ју, пра те и ре ги стру ју, уз очу ва ње па ра ме та ра ор би та са те ли та. У овом тре нут ку ба за оп тич коелек тронског си сте ма „Ок но“ са др жи по дат ке за 9000 ко смич ких обје ка та.
војска
„Про зор“ ко ји кон тро ли ше ко смич ки про стор
ФО
ТО
: Ол
ег
ДА
ви
ДО
в /
ТА
СС
Ба за оп тич ко-елек трон ског си сте ма „Ок но“ са др жи по дат ке за 9000 ко смич ких обје ка та
14
Си стем је раз ме штен на пла ни ни Санглок, на над мор ској ви си ни од 2200 m. Та ло ка ци ја ни је слу чај но иза бра на. У овом под руч ју је не бо ве дро то ком це ле го ди не, што омо гу ћа ва ве о ма ефи ка сно осма тра ње ко смич ког про сто ра. Пу ковник Ни ко лај Не сте чук, на чел ник Глав ног цен тра за кон тро лу ко смич ког про сто ра, ре као је у ин тер вјуу за днев ни лист „Красна зве зда“: „Не ма сум ње да се за Ну рек (ме сто где се ба зи ра си стем) мо же ре ћи да је по бро ју ве дрих ноћ них ча со ва једно од нај по год ни јих под руч ја на све ту. У Ру си ји не ма та квих ре ги о на.“И по ред то га што се оп тич коелек тронски си стем екс пло а ти ше од 2002, пи тање ње го вог вла сни штва ре гу ли са но је тек 2004. то ком по се те Вла ди ми ра Пу ти на Ре пу бли ци Та џи ки стан. Прав не по је дино сти су ре гу ли са не 2005, и та да је чвори ште си сте ма за кон тро лу ко смич ког про сто ра „Ок но“ пре не то у вла сни штво Ру ске Фе де ра ци је.По ре чи ма Алек се ја Зо ло ту хи на, уво ђе ње до дат них ста ни ца оп тич коелек трон ског си сте ма „Ок но“ у екс пло а та ци ју омо гу ћава да се бит но про ши ри ди ја па зон контро ли са них ор би та, а но ви си сте ми ће мо ћи да ви де и 23 пу та сит ни је објек те од оних ко је мо же да ви ди са да шњи си стем.
ТВ „Зве зда“
Уочи свог ше зде се тог ро ђен да на југо сло вен ски и срп ски филм ски реди тељ Емир Ку сту ри ца раз го ва рао је са но ви на ром ТВ ка на ла „Зве зда“ о сво јим ства ра лач ким пла но ви ма и до жи вља ју све та у овом те шком пе ри о ду свет ске ге о по ли ти ке. Он је ре као да раз ми шља о сми слу жи во та и пој му „чо век“.
ТВ „Зве зда“: Одав но не гле дате те ле ви зи ју, али пра ти те дога ђа је у Укра ји ни. Ка ко Ви у том кон флик ту оце њу је те пози ци је су ко бље них стра на и су шти ну оно га што се до га ђа?
Емир Ку сту ри ца: По ку ша вам да то анали зи рам и да схва тим шта се кри је иза ових до га ђа ја. Због то га сам и пре стао да гле дам те ле ви зи ју, јер те ле ви зи ја по казу је не што што ни је су шти на од ре ђе ног про бле ма. Та мо се при ка зу је са мо из лог. Ми слим да је Укра ји на ре а ли за ци ја ста ре аме рич ке иде је о при бли жа ва њу НА ТОа гра ни ца ма Ру си је. Ја то ви дим ис кљу чиво на тај на чин, јер до га ђа ји ко ји су се од и гра ли на Мај да ну ве о ма ли че на оно што је би ло у Бо сни и Хер це го ви ни. Кад је по чео рат у Бо сни, он је био упра во та кав, спо ра ди чан, су ко би су из би ја ли од слу ча ја до слу ча ја, али све је стварно по че ло ка да су се на вол ше бан на чин по ја ви ли не ка кви снај пе ри сти на хо те лу „Хо ли деј ин“ и по че ли да пу ца ју у љу де оку пље не на ан ти рат ном ми тин гу.По не кој инер ци ји су за то оп ту же ни Ср би, али ни су из не ти ни ка кви до кази. На Мај да ну је до ка за но да су до шли на о ру жа ни при пад ни ци ор га ни за ци је „Blac kwa ter“. И раз го вор ми ни стра унутра шњих по сло ва Есто ни је са Ке трин Ештон по твр дио је да су то за и ста они љу ди ко ји пу ца ју у ак ти ви сте Мај да на и у по ли ци ју. Зна чи, у све ту по сто ји си ла ко ја сма тра да је рат је ди ни и пра ви гене ра тор та ко зва ног кру га о ко ме сам гово рио. И у том сми слу ја ви дим Укра ји ну као за бри ња ва ју ћи фак тор за ко ји сви ми зна мо да још од 1945. по сто је спе ци јал не на о ру жа не гру пе ко је иза зи ва ју не ре де у свим де ло ви ма све та, а тач ка до ко је су ти не ре ди до ве де ни по сле Ира ка, Си ри је, „арап ског про ле ћа“ и Га да фи ја уво ди нас у ве о ма кри тич ну фа зу.Са да је још јед ном по твр ђе но да је украјин ска кри за оно што до во ди аме рич
ке вој ни ке бли же Ру си ји. То је глав ни циљ. Све оста ло се ра ди са мо да би се то по сти гло. Ка да сам по гле дао ка ко се раз ви ја ла укра јин ска кри за, пу чи сти у Ки је ву су за и ста из не ве ри ли уго вор који су скло пи ле Ру си ја и Европ ска уни ја, и пу чем су зба ци ли пред сед ни ка, ка кав год да је био. Та ко је и би ло! Та да је почео сав тај аван ту ри зам, ко ји је на кра ју, ко рак по ко рак, и до вео до ра та.
Да ли по ва шем ми шље њу Ру си ја у тој си ту а ци ји ни је има ла про сто ра за ма не вар?Ка да би Ру си ја би ла ма ње ху ма на, она би мо ра ла да бра ни сво ју гра ни цу. Али ру ска гра ни ца се да ле ко бо ље бра ни на да љим при ла зи ма не го што је Укра ји на. Укра јин ска кри за је до ве ла ту ђу ар ми ју на гра ни цу са Ру си јом. И она је са да у
војска
Чи ме се пра ти си ту а ци ја у ко смич ком про сто руПр во бит но је оп тич коелек трон ски си стем „Ок но“ пред ста вљао комплекс од де сет те ле ско па ко ји су се на ла зи ли уну тар ма сив них ку по ла са по крет ним кро вом. Те ле ско пи су би ли по де ље ни на две ста ни це са си сте мом за от кри ва ње ко ји је об ухва тао шест те ле ско па. Сва ка стани ца је има ла свој ко манд ни цен тар. Је да на е ста ку по ла је би ла не што ма ња. Она је, по све му су де ћи, би ла опре мље на апа ра ту ром за ме ре ње. „Ок но“ је део си сте ма за кон тро лу ко смич ког про сто ра, а тај си стем је део је дин стве ног ру ског ин фор маци о ног си сте ма за гло бал ни мо нито ринг си ту а ци је у ко смич ком просто ру. Еле мен ти тог си сте ма су и Си стем за ра но от кри ва ње ра кет ног на па да, као и сна ге про тив ва зду шне и про ти вра кет не од бра не.
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.интервју
15
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
опа сно сти. И то је ло ша си ту а ци ја. Своје вре ме но се Гор ба чов до го во рио са Џорџом Бу шем Ста ри јим да се НА ТО не ће ши ри ти. Али он се у том тре нут ку препу стио ту ђем ути ца ју. То се де ша ва са добро на мер ним Сло ве ни ма ко ји по не кад бу ду об ма ну ти. Џорџ Буш је обе ћао да се не ће ши ри ти, али то је би ло на ре чи ма. Ниг де не ма та квог спо ра зу ма у пи са ној фор ми. И то је, на рав но, би ла гре шка. Исто та ко је и код нас. Мно ги Ср би, а по себ но Хр ва ти и [босански] му сли ма ни, по ве ро ва ли су да је Сло бо дан Ми ло шевић рас ту рио Ју го сла ви ју.Али они за бо ра вља ју да је Џорџ Буш Ста ри ји та да из ја вио да ни јед на бив ша ју го сло вен ска ре пу бли ка не ће има ти дипло мат ске од но се са САД уко ли ко не напу сти Ју го сла ви ју. Да кле, ми не мо же мо го во ри ти о Сло бо да ну Ми ло ше ви ћу као
ру ши те љу Ју го сла ви је, ка ко га је при каза ла про па ган да, ка да зна мо да је Џорџ Буш ре као да не ће би ти ди пло мат ских од но са са ју го сло вен ским ре пу бли ка ма... Зна чи, то они ни су хте ли Ју го сла ви ју, а не Сло бо дан Ми ло ше вић. Исто та ко је и код вас. Аме ри ка ши ри про па ган ду и чо ве ку је ве о ма те шко да до ђе до пра ве исти не.
Да нас по је ди ни ру ски ре ди те љи, ме ђу њи ма и Бон дар чук, го во ре о на ме ри да сни ме филм о Укра ји ни. Ви сте сни мали фил мо ве о ра ту. О ра ту ко ји се водио у Ва шој отаџ би ни. Ка ко се ра ђа ју ти фил мо ви? Тре ба ли да про ђе вре ме, или то ни је оба ве зно?Фил мо ви се по ја вљу ју као фраг мен ти сећа ња, из не ка квог им пул са, не ка кве приче ко ју до но си жи вот и ко ја има не ка кву шек спи ров ску по за ди ну. Она мо ра би ти иза зва на не ка квим сна жним осе ћа њи ма и до га ђа ји ма ко ји не ма ју иде о ло шки подтекст, ко ји го во ре исти ну и дра ма тич ни су са ми по се би. То се де ша ва.
Ре ци те, по сто ја ла је иде ја пан сла визма. Са да сте го во ри ли о не ка квој кризи иде ја у Евро пи, о то ме да је њи хо ва кон цеп ци ја по љу ља на. Да ли је Ру си ја учи ни ла све ка ко би про мо ви са ла своје на ци о нал не ин те ре се на те ри то ри ји Евро пе? Да ли би сте мо гли по ште но да оце ни те у ко јој ме ри Ру си ја у друштве ном и ду хов ном сми слу те жи да бу де при сут на у Ср би ји? Да ли је она учи ни ла све што је мо гла у том прав цу?По сто ји ло гич на брат ска ве за. Ми слим да по сто је огром ни ре сур си ко ји ни су ре а ли зо ва ни до кра ја. Ру си ја у кул турном и сва ком дру гом сми слу ути че на нас. За што? За то што ве ру јем да не може мо из гу би ти ми ни мал не сло бо де ко је смо има ли у Ти то во вре ме. Ми смо би ли та ква зе мља да се на ша кул ту ра за сни вала на то ме да ни смо ни Ис ток ни За пад, а ујед но смо и Ис ток и За пад. И ка ко је би ло чу ти по след ње ин струк ци је Ми нистар ства од бра не Не мач ке у ко ји ма оно упо зо ра ва на при су ство Ру си је у Ср би ји? То јест, ни је реч о сло ве но фил ству или ру со фил ству, не го о сло бо ди ко ја би подра зу ме ва ла и на шу про шлост, и сло венске ре цеп те ко ји до ла зе из Ру си је.
Ку сту ри ца: Укра ји на је ста ра аме рич ка иде ја о при бли жа ва њу НА ТО-а
гра ни ца ма Ру си је
Емир Кустурица: До га ђа ји ко ји су се од и гра ли на Мај да ну ве о ма ли че на оно
што је би ло у Бо сни и Хер це го ви ни
ФО
ТО
: rE
U T
Er
S
По ку ша вам да то
ана ли зи рам и да схва тим шта се кри је иза ових до га ђа ја [у Украјини]. Због то га сам и пре стао да гле дам те ле ви зи ју
16
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи ше: Дар ја Ке зи на
Та чан по ло жај истин ске гра ни це из ме ђу Евро пе и Ази је јед но је од нај спор ни јих пи та ња у ге о гра фи ји. Струч ња ци из Је ка та рин бур га су уз ко ри шће ње са вре ме них на ви га цио них сред ста ва спро ве ли ис тра жива ње и утвр ди ли но ву гра ни цу два кон ти нен та, ко ја се раз ли ку је тренут но при хва ће не зва нич не вер зи је.
Ру ски ис тра жи ва чи сма тра ју да су утвр ди ли та чан по ло жај најспор ни јег де ла гра ни це из ме ђу Евро пе и Ази је, ко ји се на ла зи на ге о граф ској ши ри ни Је ка терин бур га (1600 km од Мо скве),
на ли ни ји Је ка те рин бургРев даПер во ураљск. До пи сни ца „Ру ске ре чи“ је о то ме раз го ва ра ла са пред сед ни ком Урал ског удру же ња љу би те ља при род них на у ка (УОЛЕ) Ге на ди јем По ро зо вом. Ор га низа ци ја УОЛЕ је ис тра жи ва ње ре а ли зова ла у са рад њи са Ру ским ге о граф ским дру штвом (РГО). У ис тра жи ва њи ма је ко ри шће на GPS опре ма, по мо ћу ко је су ис тра жи вач ке гру пе спро ве ле пре ко 100 хи ља да ме ре ња на те ре ну. Ре зул та ти су по ка за ли ре ал ну гра ни цу из ме ђу кон тине на та и ни су се по кло пи ли са зва нич ном вер зи јом, ко је се при др жа ва и ад ми нистра ци ја Је ка те рин бур га (в. кар ту ни же).Ме ре ња су за сно ва на на зва нич ној те ори ји при зна тој у це лом све ту, пре ма којој гра ни цу из ме ђу Евро пе и Ази је чи ни во до дел ни ца из ме ђу ре ке Чу со ва ја и ре ке Исет. Њу је још у пр вој по ло ви ни 18. ве ка по ста вио је дан од осни ва ча Је ка те ринбур га, ру ски исто ри чар, чу ве ни ге о граф и зна ча јан др жав ник Ва си лиј Та ти шчев.
Ко рак од Евро пе до Ази јеНај но ви ја из да ња ту ри стич ких во ди ча пред ста вља ју Је ка те рин бург као ме гало по лис на гра ни ци два ју кон ти нен та, град син те зе раз ли чи тих кул ту ра. Јед на од нај по зна ти јих зна ме ни то сти Је ка терин бур га је спо ме ник ко ји сим бо лич но обе ле жа ва гра ни цу из ме ђу Евро пе и Азије. Он је по ста вљен 2004. 17. ки ло ме тру Но во мо сков ског дру ма у око ли ни Је ка
те рин бур га. Мно ги ту ри сти сма тра ју да упра во на овом ме сту мо гу да пре ђу из Евро пе у Ази ју на чи нив ши са мо је дан корак. У осно ви обе ли ска се на ла зи ка ме ње са рта Ка бо да Ро ка, што је нај за пад ни ја тач ка кон ти нен тал ног де ла Евро пе, и са рта Де жњо ва, што је нај и сточ ни ја тач ка кон ти нен тал ног де ла Ру си је и Ази је.Ов де мо же те ку пи ти су ве ни ре, ја ха ти на ко њи ма, про во за ти се у за пре га ма са пси ма и при ре ди ти уго дан пик ник. Кова чи са Ура ла за ту ри сте ку ју нов чи ће са сим бо ли ма Је ка те рин бур га, а они ко ји пре ђу гра ни цу из ме ђу кон ти не на та мо гу да до би ју и ша љи ву ди пло му ко ја о то ме све до чи. Сва ке го ди не у мар ту на овом ме сту се одр жа ва скима ра тон „Евро паАзи ја“ дуг 53 km, ко ји по ла зи из Евро пе (град Пер во у раљск) и за вр ша ва у Ази ји (Је ка те рин бург).
Хи ља де ме ре њаМе ђу тим, ге о гра фи твр де да ову да не прола зи истин ска гра ни ца и да је ње но обе лежа ва ње на овом ме сту са мо сим бо лич но. „Ако же ли те да сто ји те јед ном но гом у Ази ји, а дру гом у Евро пи, то мо же те учини ти је ди но на са мим Урал ским пла ни нама. Ме сто где се на ла зи спо ме ник, 17 km од Но во мо сков ског дру ма, за и ста је во додел ни ца. Али не из ме ђу ре ке Чу со ва ја и ре ке Исет, не го из ме ђу две при то ке Исе та, ко је обе при па да ју Ази ји! Пра ва гра ни ца је мно го сло же ни ја ли ни ја, пру жа се налик на си ну со и ду дуж де сне оба ле ре ке
наука
У по тра зи за гра ни цом Евро пе и Ази је
Гра фи кон: На та ли ја Ми хај лен ко. На кар ти ни су при ка за ни ре зул та ти нај но ви јих ис тра жи ва ња УОЛЕ-РГО, јер то не омо гу ћа ва раз мер. Пре ма ре чи ма Ге на ди ја По зо ро ва, „гра ни ца тач но сти но ве ли ни је је не ко ли ко де се ти на ме та ра, а на ма лој кар ти це лог ре ги о на гра ни ца тач но сти је 10 km, тј. раз ли ка је три ре да ве ли чи не“. Сав сми сао но вог ис тра жи ва ња је да се „уста но ви да ли оно што се са да сма тра за гра ни цу од го ва ра ре ал но сти. И то се од но си са мо на ма ли део гра ни це, дуг око 30 km. У пер спек ти ви би смо на ше ис тра жи ва ње же ле ли да про ши ри мо и на дру ге спор не де ло ве.“
17
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Чу со ва ја и на ла зи се де се так ки ло ме та ра за пад ни је“, об ја шња ва Ге на диј По ро зов.„Ми не сма тра мо да тре ба пре ме сти ти ту ри стич ке ло ка ци је, већ са мо же ли мо да утвр ди мо пра ву ге о граф ску гра ни цу“, ка же за „Ру ску реч“ члан РГО Јев ге ниј Ар тјух. Пла ни ра но је да се то ком да љег ис тра жи ва ња из ра ди тро ди мен зи о нална ма ке та овог те ре на, да се она по топи у суд са во дом и опре ми ме ха ни змом за по ди за ње и спу шта ње, та ко да сва ко ко же ли мо же прак тич но да ви ди где се на ла зи во до дел ни ца, тј. гра ни ца ме ђу кон ти нен ти ма.
Ге о гра фи из УОЛЕ и РГО су ко нач ну карту из ра ди ли та ко што су ком би но ва ли по дат ке са че ти ри спе ци јал не кар те: топо граф ске, ка та стар ске, хи дро ге о ло шке
и кар те ви си на. Они пред ла жу да се грани ца из ме ђу Евро пе и Ази је не озна ча ва јед ном ли ни јом, не го као те ри то ри јал ни по јас. Гра ни цом Евро пе се мо же сма трати ре ка Исет, гра ни цом Ази је ре ка Чу сова ја, а про стор из ме ђу њих, осим по то ка и ма њих ре ка, мо же се сма тра ти гра ничном зо ном (в. кар ту).
По сто ји ли уоп ште гра ни ца?Зва нич на гра ни ца из ме ђу Евро пе и Азије се то ком исто ри је ме ња ла. Од ан тичких вре ме на ис тра жи ва чи су је прак тично про из вољ но уцр та ва ли: час то ком ре ке Дон, час у Си би ру, час на Да ле ком Ис то ку. Ни да нас не по сто ји је дин ствен од го вор ге о гра фа на пи та ње где се она на ла зи.Сма тра се да гра ни ца из ме ђу Евро пе и Ази је ве ћим де лом пре ла зи пре ко те рито ри је Ру си је, да је ду га 5524 km, од којих ду жи ном од око 2000 пра ти пла ни ну Урал. Кључ ни гра до ви кроз ко је про лази су Орен бург, Орск, Маг ни то горск, Зла то уст и тур ски Истам бул. Она се тако ђе пру жа у бли зи ни гра до ва Пер во ураљск, Је ка те рин бург, Рев да, Дег тјарск и дру гих.Још у 16. ве ку се сма тра ло да је Урал грани ца из ме ђу два ју де ло ва све та. Пр ви спо ме ник је на овом про сто ру по диг нут још 1846. на пла ни ни Бер јо зо ва у част по се те пре сто ло на след ни ка, бу ду ћег им пе ра то ра Алек сан дра II, гра ни ци међу кон ти нен ти ма. Ову тач ку су 1829. на ме сту пре во ја из ме ђу за пад не и ис точне па ди не Ура ла као при род ну гра ни цу озна чи ли не мач ки на уч ни ци – чу ве ни гео граф Хум болт и ми не ро лог Гу став Ро зе.Мно ги ста ро се де о ци Ура ла не при да ју по се бан зна чај спо ро ви ма о гра ни ци из ме ђу Евро пе и Ази је, сма тра ју ћи да је те ри то ри ја дуж Ура ла од у век би ла руска, да је урал ска ци ви ли за ци ја су штински ру ска и да не пред ста вља „син те зу“ европ ске и азиј ске кул ту ре. Са та кве тач ке гле ди шта, по де ла те ри то ри је на европ ску и азиј ску из гле да при лич но ире ле вант но.
У по тра зи за гра ни цом Евро пе и Ази је
ФО
ТО
: Lo
ri /
LE
gio
n M
E d
ia
Ста ро се де о ци Ура ла не при да ју по се бан зна чај
спо ро ви ма о гра ни ци из ме ђу Евро пе и Ази је. Сма тра ју да је те ри то ри ја дуж Ура ла од у век би ла ру ска, да је урал ска ци ви ли за ци ја су штин ски ру ска и да не пред ста вља „син те зу“ европ ске и азиј ске кул ту ре
На Ура лу пут ник мо же на и ћи на мно го број не озна ке гра ни це кон ти не на та.
На сли ци: сте ла ко ја обе ле жа ва гра ни цу Евро пе и Ази је на 17. ки ло ме тру Но во мо сков ског
дру ма у око ли ни Је ка те рин бур га.
18
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
Пи ше: Дар ја Ке зи на
На уч ни ци са Ура ла су на пра ви ли ан ти ви ру сни лек но ве ге не ра ци је „три а за ви рин“, са пот пу но но вим ме ха ни змом де ло ва ња. По ја ва овог ле ка пред ста вља ве ли ки про бој у фар ма ко ло ги ји, за то што „три а зави рин“, за раз ли ку од ве ћи не дру гих ан ти ви ру сних пре па ра та, за и ста напа да са ме ви ру се.
У апо те ка ма ши ром Ру си је до кра ја 2014. ће се у про да ји по ја ви ти „Три а за ви рин“, анти ви ру сни лек ши ро ког спектра де ло ва ња ко ји ефи ка сно из ла зи на крај не са мо са ви ру
сом гри па, већ и са ни зом дру гих че стих
и рас про стра ње них ин фек ци ја. Лек су про из ве ли на уч ни ци Хе миј скотех ноло шког ин сти ту та Урал ског фе де рал ног уни вер зи те та.Но ви пре па рат је ефи ка сан у ле че њу крим скекон го ан ске хе мо ра гич не грозни це, гро зни це до ли не Рифт (ви рус сли чан хер пе су ко ји на па да го ве да), грозни це За пад ног Ни ла и дру гих ви ру сних ин фек ци ја опа сних за жи во ти ње. Ру ски на уч ни ци сма тра ју да „три а за ви рин“ може да по но ви успех „аспи ри на“, ко ји чове чан ство већ го то во 150 го ди на ко ри сти у те ра пи ји раз ли чи тих обо ље ња.
За ин те ре со ва ни стран ци„Лек за и ста има је дин стве на фар ма коло шка свој ства: са да ак тив но ра ди мо на син те зи пет ана ло га ‘три а за ви ри на’, ко ји ће се ко ри сти ти за ци ља но ле че ње и де
ло ва ти на тзв. би о лошке ме те“, об ја шња ва за „Ру ску реч“ профе сор Олег Ки се љов, док тор би о ло шких на у ка, ака де мик Ру ске ака де ми је ме ди цинских на у ка (РАМН) и ди рек тор На уч но истра жи вач ког ин ститу та за грип из Санкт Пе тер бур га.Лек „три а за ви рин“ се про из во ди на Ура лу, у фар ма це ут ској фабри ци ООО „За вод Мед син тез“. Про изво ђа чи про це њу ју да ће оп ти мал ни обим про из вод ње би ти око 12 ми ли о на па ко ва ња го ди шње. То ком прве го ди не „три а за вирин“ ће се про да ва ти са мо у Ру си ји и из дава ће се ис кљу чи во на ре цепт. Пла ни ра се да се ка сни је лек по ја ви и на свет ском фар маце ут ском тр жи шту.Пре ма ре чи ма Оле га Ки се љо ва, за „Три аза ви рин“ су већ за
ин те ре со ва ни у ино стран ству. На при мер, овај лек је још пре две го ди не у САД успе шно те сти ран у ле че њу грозни це За пад ног Ни ла. По ло ви ном септем бра ове го ди не „три а за ви рин“ је пред ста вљен на са ве то ва њу Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је одр жа ном у Же не ви. „Упо ред на ана ли за ан тиви ру сних ле ко ва по ну ђе них за ле че ње ебо ле је по ка за ла да је ‘Три а за ви рин’ тре нут но је дан од нај е фи ка сни јих на свет ском тр жи шту: ње го ва ток сич ност је ми ни мал на, има ши рок ‘те ра пиј ски про зор’ (ви ше или ни же кон цен тра ци је ле ка у кр ви од уоби ча је ног те ра пиј ског ра спо на до за), код те шких бо ле сни ка мо же се да ва ти ин тра вен ски, а мо же се не сме та но при ме њи ва ти исто вре ме но са дру гим ле ко ви ма“, об ја шња ва профе сор Ки се љов.
наука
Сти же ре во лу ци о нар ни урал ски ло вац на ви ру сеОлег Ки се љов, РАМН: Упо ред на ана ли за ан ти ви ру сних ле ко ва по ну ђе них за ле че ње ебо ле је по ка за ла да је „три а за ви рин“ тре нут но је дан од нај е фи ка сни јих на свет ском тр жи шту
ФО
ТО
: ni a
id (
CC
BY
2.0
)
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов нотех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.
По се бан ме ха ни зам де ло ва њаНо ви лек ко ји су син те ти са ли ру ски науч ни ци при па да гру пи три а зо лотри ази на, ко ји има ју по се бан ме ха ни зам дело ва ња: лек су зби ја ра ну фа зу ви ру сне ин фек ци је на ће лиј ском ни воу, што је од кључ ног зна ча ја за да љи ток бо ле сти. Мо ле кул „три а за ви ри на“ се ве зу је за белан че ви не ви ру са и на тај на чин ви рус чи ни не ак тив ним. Лек шти ти ор га ни зам у свим ста ди ју ми ма бо ле сти. У кли ничкој прак си та кви пре па ра ти до са да ни су ко ри шће ни. Ан ти ви ру сни ле ко ви ко ји се да нас упо тре бља ва ју углав ном по бољ шава ју иму ни тет па ци јен та, или от кла ња ју симп то ме бо ле сти.„‘Три а за ви рин’ је при мер успе шне ре али за ци је иде је ру ских на уч ни ка и ње не кон крет не при ме не кроз про из вод њу и пла сман ле ка на тр жи ште. Урал ски на учни ци Ва ле риј Ча ру шин и Олег Чу па хин су за ор ган ску син те зу три а зо лотри ази на и пре па ра та ‘три а за ви рин’ до би ли др жав ну на гра ду РФ“, ре као је за „Ру ску реч“ Алек сан дар Пе тров, члан ко ми те та за за шти ту здра вља Др жав не ду ме РФ и члан са ве та за над зор „Урал ског би о меди цин ског кла сте ра“.
За не мар љи ва ток сич ностПре ма ре чи ма Вла ди ми ра Ру си но ва, чла на на уч не гру пе за син те зу и из раду „три а за ви ри на“ и ди рек то ра Хе мијскотех но ло шког ин сти ту та Урал ског фе де рал ног уни вер зи те та, на свет ском
фар ма це ут ском тр жи шту већ по сто ји ан ти ви ру сни лек „ри ба ви рин“, али је он ве о ма ток си чан и та ло жи се у еритро ци ти ма (цр ве ним крв ним зрн ци ма). На при мер, у Ки ни је то ком епи де ми је ати пич не упа ле плу ћа па ци јен ти ма препи си ва на вр ло ви со ка јед но крат на до за „ри ба ви ри на“. Лек је су збио ви рус, али су код па ци је на та при ме ће на озбиљ на оште ће ња је тре и хе ма то по е зног си сте ма (тки ва и ор га на ко ји уче ству ју у ства ра њу крв них ће ли ја). За раз ли ку од „ри ба вири на“, „три а за ви рин“ је лек чи ја је токсич ност за не мар љи ва.„Ка да смо то ком ла бо ра то риј ских ис пити ва ња на ми ше ви ма при ме њи ва ли врло ви со ку до зу пре па ра та, ‘три а за ви рин’ ни је до вео до смрт ног ис хо да, што несум њи во по твр ђу је да је ток сич ност ле ка за не мар љи ва“, ка же Вла ди мир Ру си нов.
20 го ди на ис пи ти ва њаПри ме ни „три а за ви ри на“ на љу ди ма прет хо ди ла су ду го го ди шња ла бо ра ториј ска ис пи ти ва ња и екс пе ри мен ти на
ми ше ви ма и при ма ти ма. Кли нич ка ис пити ва ња те ра пиј ске ефи ка сно сти пре пара та успе шно су спро ве де на на па ци јенти ма обо ле лим од гри па сред ње те жи не на кли ни ци при На уч но и стра жи вач ком ин сти ту ту за грип у Санкт Пе тер бур гу. На син те зи и про из вод њи „три а за ви рина“ ру ски на уч ни ци су ра ди ли 20 го ди на, та ко да је овај пре па рат на стао као резул тат ду го го ди шњих фун да мен тал них ис тра жи ва ња ко ја су по кре ну та по четком 1990их.Ан ти ви ру сни лек „три а за ви рин“ је по пр ви пут ви со ко оце ни ла ми ни стар ка здра вља РФ Ве ро ни ка Сквор цо ва 2009, ка да је по кре ну то пи та ње за шти те грађа на Ру си је од пан де ми је свињ ског грипа. За тим је Ми ни стар ство здра вља РФ по др жа ло дру гу и тре ћу фа зу кли ничких ис пи ти ва ња ле ка. „Три а за ви рин“ је ре ги стро ван као пре па рат на ме њен за ле че ње и хе ми о про фи лак су (пре вен тиву) ебо ле.У за вр шној фа зи ис пи ти ва ња но вог анти ви ру сног ле ка „три а за ви рин“ кључ ну уло гу су од и гра ли на уч ни ци Ин сти ту та за ор ган ску син те зу „И. Ј. По стов ски“ при Урал ском оде ље њу Ру ске ака де мије на у ка у Је ка те рин бур гу, Урал ског феде рал ног уни вер зи те та „Б. Н. Јељ цин“, На уч но и стра жи вач ког ин сти ту та за грип Ми ни стар ства здра вља РФ, вој номе ди цин ског на уч но и стра жи вач ког инсти ту та у СанктПе тер бур гу и цен тра за ви ру со ло ги ју Ми ни стар ства од бра не РФ у Сер ги је вом По са ду.
Сти же ре во лу ци о нар ни урал ски ло вац на ви ру се
До кра ја 2014. ру ске апо те ке ће би ти снаб де ве не ан ти ви ру сним ле ком ши ро ког спек тра де ло ва ња „три а за ви ри ном“
ФО
ТО
: Pr
ES
S P
ho
To
Хармоникаш у униформи из времена великог отаџбинског рата свира на проби за војну параду која се сваке године 7. новембра одржава на Црвеном тргу у Москви. Овим дефилеом се обележава успомена на параду одржану 7. новембра 1941, када су војници Совјетске армије са Црвеног трга отишли право на прву линију фронта, у сусрет нацистичким дивизијама које су се приближавале Москви.
Руси
ја у
сли
кам
а
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
Фo
To
: rE
UT
Er
S