Лист студената Правног факултета у Новом Саду ISSN 1452-0265 Година XXXVI Број 91

стр. 6

ЧУВАРИ МИРАинтервју са пуковником Радославом Сталевићем

БРУЦОШИ

Повратак јавних бележника у правни систем Србије

Срби по мериАрчибалда Рајса

Линкуј као што говориш.срб

стр. 17стр. 10 стр. 13

добродошли

Посетите нови сајт Правног факултета - www.pf.uns.ac.rs

e 2 f e 3 f

УВОДНА РЕЧПредстављамо вам најновије издање нашег студентског гласила. Иза Правника је деведесет бројева и тридесет седам година постојања, током којих га нису заобилазиле све оне промене које су се рефлектовале на наше друштво и институцију којој припадамо. Последња од промена јесте природна смена генерација унутар листа, те се можемо похвалити „подмлатком“ редакције.

Протекла година била је плодна за часопис Правник. Руководство Факултета омогућило је да просторије редакције добију новију опрему, уређен је и оплемењен ентеријер, радили смо на осавремењавању дизајна новина, као и на повећању разноврсности и квалитета текстова, а пристигли су нови дописници и сарадници.

Као и до сада, наш циљ биће да сваким наредним бројем у све већој мери удовољимо потребама студентских организација, могућностима Факултета, амбицијама сарадника и пре свега - жељама студената права. Свако ко пожели да нам се на том задатку придружи, више је но добродошао, па га упућујемо да нам пише нa мејл pravnik@pf.uns.ac.rs или да се лично обрати било коме ко му личи на новинара правника.

Представљам вам, дакле, чедо нашег рада и желим вам много среће у школској години пред нама.

ПО ПРАВНИКУ СЕ ГОДИНА ПОЗНАЈЕ!

У име редакције Правника,Петар Лука Баришић

Поштоване колеге и читаоци,

e 2 f e 3 f

Кад год праг факултета пређе нова генерација студената и стара питања се поново актуелизују. Стога није лоше младе колеге укратко упознати са могућностима које им се пружају и правима, која као студенти имају. На овом месту, пре свега оним која се тичу студентског организовања.

Сваке године се на факултету, у складу са државним и факултетским прописима, одржавају избори за студентски парламент Правног факултета, на којима сви студенти имају право да бирају чланове свог представничког тела и буду за чланове изабрани.

САВЕЗ СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ОГЛАСНА ТАБЛА

На факултету су, у оквиру Савеза студената, оформљене екипе у неколико спортских дисциплина, које годинама уназад светлају образ нашег факултета на такмичењима у земљи и региону.

Под окриљем Савеза и покровитељством управе факултета излази студентски лист „Правник“, чији се бројеви студентима деле бесплатно. Савез студената је спона између студената и факултетске управе, а легитимни органи у којима је предвиђено учешће студената су најефикасније средство заштите студентских интереса.

Наравно, не смемо заборавити ни Правнијаду, која се одржава сваке године. Учешће у организацији узеле су и наше колеге из Савеза. Укратко – добра организација, сјајан провод и – врхунски резултати спортиста.

На адресу Савеза упућују се разна питања и сугестије. Оне везане за пријаву испита, које су пред излазак прошлог броја Правника биле најчешће свакако су озбиљно схваћене, па се данас можемо похвалити много бољим функционисањем електронских сервера. Као и раније, сви рационални напори и предлози који предлажу решења проблема попут овог су добродошли, јер Савез и јесте, не заборавимо, мост између студената и факултета и ту је улогу увек радо и успешно вршио.

Колеге које имају жељу да се укључе у рад Савеза студената су добродошли да се у њега учлане, или испоље своја интересовања у оквиру једне од његових секција, у које спада и сам студентски лист - Правник.

Телефон: 021/485-31-27Е-пошта ss@pf.uns.ac.rsРадно време: од 10h до 14h

e 4 f e 5 f

У време када је у Србији високо образовање било у своме зачетку студирање у иностранству било је привилегија малог броја људи. У потрази за знањем и искуством које се у то време код нас, није могло прибавити куцало се на врата најпознатијих европских универзитета. Та врата и данас су отворена, али овога пута, за све оне који желе да искористе прилику да се опробају на студијама на страном језику, упознају другачију културу, људе и методологију рада. Европска комисија усвојила је специфичан програм мобилности студената који на више нивоа омогућава школовање и усавршавање студената из целе Европе ван својих матичних универзитета проводећи семестар или календарску годину на партнерском универзитету неке од земаља у Европи.

МОБИЛНОСТ СТУДЕНАТА

Правни факултет у Новом Саду активно учествује у реализацији неколико програма размене студената.

1. КОРАК – ИЗАБРАТИ ПРОГРАМ

Студентима права доступна су два програма размене - ERASMUS MUNDUS и CAMPUS EUROPEA. Оба програма доступна су студентима свих година студија и реализују се на неколико универзитета у Европи. Први програм даје вам могућност избора да ли желите да похађате наставу у једном семестру или током целе године и пружа шири избор партнерских универзитета на којима се реализује настава. У оквиру тог програма студентима права омогућено је да конкуришу на два пројекта – ЈОINEU-SEE и BASILEUS. Насупрот томе, CAMPUS EUROPEА траје годину дана и инсистира на учењу матерњег језика средине у коју студент одлази, тј. на културној и језичкој димензији међународног студентског искуства.

2. КОРАК – ИЗАБРАТИ УНИВЕРЗИТЕТ

Ово питање често игра кључну улогу у доношењу одлуке и нажалост није увек питање само личне преференције већ постоје и додатни услови који морају бити испуњени. Неки од универзитета реализују образовни програм само на матерњем језику, те је предзнање истог неопходно. Са друге стране, на појединима је потребно приложити доказ о познавању енглеског језика на одређеном нивоу. Из тих разлога, пре но што донесете одлуку предлажемо да врло пажљиво проучите сајтове универзитета на којима желите да студирате.

У оквиру ЈОINEU-SEE пројекта наши студенти могу да се пријаве на универзитете из Граца, Антверпена, Архуса, Монпељеа, Брна, Берлина, Марибора, Болоње, Гранаде и Кардифа.

BASILEUS, са друге стране, пружа вам могућност да студирате у Генту, Солуну, Лунду, Софији, Билбау, Хајделбергу, Љубљани, Ници и Риму.

CAMPUS EUROPEА има ограничену понуду за студенте права на свега два универзитета у Луксембургу и Грајфсвалду.

e 4 f e 5 f

3. КОРАК – ПРИЈАВА

У зависности од програма на који се пријављујете, детаљан списак потребне документације доступан вам је на званичном сајту ових пројеката. Један од универзалних захтева је и писмо препоруке професора са нашег факултета. У том погледу, професори на нашем факултету увек су спремни да пруже подршку студентима те им се слободно обратите. За сва додатна разјашњења и информације можете се обратити продекану за међународну сарадњу. Заинтересовани за програм CAMPUS EUROPEА могу потражити више објашњења од координатора размене др Бојана Тубића који нам је овом приликом дао одговор на нека од важних питања која се тичу статуса студента на размени. Наиме током боравка на размени студенту мирују права и обавезе али му се проведена година у иностранству рачуна као да је студирао на матичном факултету. Тамо похађа наставу, полаже испите и скупља ЕСПБ. Студенти доносе уверења о положеним испитима на страном факултету и прибављају наставне програме тих предмета. По повратку упућују молбу за признавање испита продекану за међународну сарадњу, заједно са уверењем о положеним испитима и наставним програмима тих испита. Продекан прослеђује молбу одговарајућим катедрама које дају предлог о признавању испита и предлог оцене ако су програми компатибилни.

Реља Радовић који је прошлу годину провео у Луксмбургу на размени поделио је са нама своје искуство.

На овај корак одлучио се у жељи за променом, мотивисан и претходним искуствима са ваннаставних активности током претходних година студија. Највећу предност види у могућности да успостави контакте са колегама са других факултета и прилици за неку будућу сарадњу. Као једну од разлика истиче рад у малим групама и практичан приступ раду. Најпозитивније искуство током боравка било је учешће на највећем такмичењу из међународног јавног права - ЈЕSSUP CUP у Вашингтону и разговор са Генералним секретаром УН Бан Ки – Муном. Оно што наш колега саветује свим заинтересованима је да не устукну пред изазовима које непознато доноси и да се припреме за невероватних десет месеци.

Вања ТицаАлександар Аранђеловић

e 6 f e 7 f

Када сте рођени, одакле сте и где сте започели свој рад при Министарству унутрашњих послова?

„Рођен сам у Пећи, на Косову и Метохији, 1961. године. Ту сам и живео док нисам отпочео рад у Специјалној антитерористичкој јединици у Приштини, којојмсам и командовао, и ево ме сада овде у одсеку Жандармерије у Новом Саду.“

Шта Вас је инспирисало на рад у полицији?

„Свакако да је то нешто што сам понео из породице. Наиме, мој стриц је радио као полицијски службеник, и вероватно да се, гледајући њега и у мени створила жеља за радом у полицији.“

Реците нам нешто о Жандармерији?

„Жандармерија је организациона јединица Дирекције полиције у Министарству унутрашњих послова која планира, организује и извршава најсложеније безбедносне задатке на целој територији Републике Србије. Ова јединица ради на сузбијању тероризма, обезбеђивању јавног реда и мира у ситуацијама високог ризика, као и на пружању помоћи у ванредним ситуацијама. Жандармерија има своју Команду у Београду и четири одреда: у Београду, Нишу, Краљеву и Новом Саду.“

Какви су услови да би неко лице приступило јединици Жандармерије, и како тече обука тих лица?

„Осим што је неопходно да је лице већ припадник МУП-а, он мора бити изузетно физички спреман, и здравствено и психички способан да одговори специфичним пословима и задацима ове јединице. Што се тиче обуке, она је свакодневна, и одвија се када припадници нису на извршењу конкретног задатка, а само обављање послова и задатака представља реализовање обуке.“

ОНИ НАС ЧУВАЈУ ДОК МИРНО СПАВАМО

Народ их зна као намрштене момке корпулентне грађе, које углавном виђају у великом броју, под пуном опремом, када је у граду нека утакмица, протест, или какав догађај сличне природе. Ко су заправо припадници Жандармерије, у којим областима делују и колико су заслужни за нашу безбедност, покушао је да нам објасни пуковник Жандармерије, одсека у Новом Саду, Радислав Сталевић. Говорио нам је о себи, самом Одреду, односу Жандармерије и грађана, као и о хуманој страни јединице Жандармерије.

e 6 f e 7 f

У емисији „Дозволите“, која је емитована на РТС-у, а снимана у Копненој зони безбедности, један од ваших припадника истакао је да јединица функционише као породица, да су унутар ње сви солидарни и упућени једни на друге. Колико то поможе самом колективу?

„Сваки колектив у коме влада хармонија, добри међуљудски односи, је успешан колектив и само као такав може низати успехе у раду. Ту смо и да помогнемо породицама својих погинулих припадника, скоро смо једној породици купили стан, да би деца нашег погинулог колеге имала будућност. Случајеви да ми помажемо, и новчано и на неки други начин породицама наших припадника, као и саме припаднике нису ретки.“

За крај, да ли бисте издвојили нешто из Ваше каријере на шта сте посебно поносни?

Мој рад у оквиру МУП-а траје већ тридесет и две године, а од тога двадесет и пет година сам у Специјалним јединицама, и обзиром на то наравно да има пуно тога на шта сам поносан. Међутим највеће задовољство и понос су ми постигнути резултати у Жандармерији у којој сам од самог формирања и под командом садашњег команданта генерала полиције доктора Братислава Дикића.

Редакција се захваљује саговорнику пуковнику Сталевићу, као и мајору Сладојевићу и доц. др Драгани Ћорић на помоћи.

Тамара Добричанин

Будући да Ваш посао није уобичајен, и да доста времена проводите на терену, како се то одражава на Ваш и на приватан живот припадника јединице?

„Када сам одлучио да отпочнем са радом у МУП-у био сам свестан да тај посао садржи много одрицања, јер он захтева комплетног човека 24 сата дневно. На терен се одлази веома често па то значи и просторну удаљеност од породице. Није лако, али наше породице то разумеју и подржавају нас.“

Често се у јавности истиче потреба узајамног поверења између грађана и полиције, да ли Ви мислите да то поверење може бити на већем нивоу?

Морам да истакнем да што се тиче саме Жандармерије, поверење грађана постоји и то у знатно већем проценту него раније. Мада наравно да поверење може и треба бити на већем нивоу сто се тиче целог Министарства унутрашњих послова, а то би се могло постићи увидом грађана у послове и задатке које обавља полиција,

На различитим такмичењима припадници Жандармерије доказују своје способности и остварују најбоље резултате. Уз мото „Изазов за храбре“ и уз повике слогана команданта Жандармерије генерала полиције др Братислава Дикића „Са Вером У Бога За Крст Часни И Мајку Србију“ постижу најбоље резултате. Поред храбрости, хуманизма и патриотизма они показују своју изузетну физичку спремност. О томе сведочи и златна медаља нашег првака, припадника Жандармерије Ширка Андреја, у benchpress-у на Европском Шампионату које се одржавало од 13. до 19. маја ове године у Словенији, у Бледу. “Јако сам поносан на медаљу и желео бих да се захвалим свима, првенствено својој јединици и команданту Дикићу на подршци и помоћи коју нам пружа“, рекао је Андреј. „Тренирам вредно и редовно и колико је физичка способност битан фактор у мом и животима мојих колега показују наши резултати.Увек може боље и трудимо се да оправдамо поверење свих који верују у наш успех“,каже на карју Ширка Андреј. А нама остаје само да му честитамо и да му пожелимо успехе у даљем раду и такмичењима....

НАШ ЖАНДАРМ ЈЕ НАЈЈАЧИ...

e 8 f e 9 f

АБОРТУС ИЗ УГЛА МЕДИЦИНСКЕ СТРУКЕ

Намерни прекид трудноће изазива поделе и у свету медицинске науке. Стручњаци

који подржавају абортусе сматрају га простим видом одлуке модерне жене о свом животу. С друге стране, постоји мишљење да је сам чин абортуса у супротности са суштином лекарског позива - спасити живот.

Абортус представља намерни прекид трудноће, на лични захтев мајке. Начини прекида трудноће могу да буду: прекид лековима, инструментално или комбиновано.

У првом триместру примењују се медикаменти или класична инструментална техника- вакуум аспирација и киретажа. Вакуум-аспирација подразумева евакуацију плода аспиратором, односно усисавање делова плода под негативним притиском. Киретажа је процес скидања површног слоја слузнице материце тј. стругање материце киретом - оштрим металним инструментом у облику кашике, чиме се уклањају преостали делови плода. У другом триместру абортус такође може да се спроведе медикаментозно, или аборт клештима, где се плод комада, и део по део извлачи из материце. Кад је трудноћа старија од 3 месеца, абортус се врши изазивањем порођајних контракција или царским резом.

Последице по плод су јасне и недвосмислено одређене самом дефиницијом абортуса.

Какве су оне по жену односно мајку?

Комппликације намерног прекида трудноће делимо на ране и касне. У ране компликације спадају крварење, повреда или перфорација материце (што тражи додатну хируршку интервенцију), компликације анестезије, емболија плодовом водом (плодова вода уђе у крвоток мајке и опструира неки крвни суд у организму мајке), инфекција, повећан ризик од рака дојке (у Америци је након легализације абортуса, рак дојке скочио за 50%), повећан ризик од рака грлића материце, јајника и јетре, те стерилитет односно немогућност или смањена могућност остајања у другом стању.

икако не треба заборавити на психичке последице, које се испољавају као постабортивни синдром. Он се одликује низом психичких промена, налик на поновљене снове у којима се репродукује догађај абортуса, или је пак у питању избегавање емотивног везивања, поремећај сна, депресија, злоупотреба психоактивних супстанци, осећај кривице, суицидалне мисли или покушаји самоубиства.

Док се жене одлучују о прекиду или настављању трудноће, шта се дешава у њиховом стомаку? Ембрион се усађује у слузницу материце у трећој недељи. У шестој недељи се формира срце и оно ће ускоро почети да пулсира, дигестивни и респираторни

систем су оформљени. У седмој срце је подељено на леву и десна срчану комору, а плућа се састоје из два плућна крила. У осмој недељи су формирани нос и очни капци, као и уши, док у деветој плод почиње да се покреће (иако ће мајка прве покрете плода осетити тек у 18-20. недељи).

Све ово се јасно може видети на ултразвуку, а то је искористио амерички гинеколог др Натансон да још 1984. године сними документарни филм „Неми крик“. Човек који је извршио на хиљаде абортуса након почетка примене ултразвука у пренаталној медицини постао је активиста борбе против абортуса. Слична је и прича српског лекара др Стојана Адашевића, који је и сам рођен као резултат неуспелог абортуса. Он је својевремено извршио више од 48.000 абортуса, да би након неких доживљених ситуација постао борац за право на живот још нерођене деце.

Питање абортуса је веома сложено, јер поред здравствених, садржи и социјалне и етичке чиниоце. Оно са чиме се сви лекари слажу јесте да би пре свега здравственим васпитањем становништва требало спречити абортус као главно контрацептивно средство, што у неким срединама нажалост, он и даље јесте.

e 8 f e 9 f

СРБИЈА И ЕВРОПААБОРТУС У СРБИЈИ

Намерни прекид трудноће у Србији је дозвољен до 10. недеље без додатних услова. Може се спровести и касније уз услова да то одобри конзилијум лекара установе у којој се тражи прекид (од 10. до 20. недеље трудноће), док после 20. недеље одобрење даје етички одбор. Подаци о броју споведених абортуса нису поуздани због тога што се велики део њих изврши у приватним ординацијама које или немају дозволу за тај захват или, упркос прописаној обавези, не достављају податке надлежним институцијама.

Стручњаци кажу и да се у Србији на намерни прекид трудноће највише одлучују жене које имају жељени број деце и киретажу користе као - контрацепцију.

Процењује се да је у Србији за само годину дана прекинуто између 40.000 и 80.000 трудноћа. Оно што додатно забрињава је податак да четири до пет одсто пацијенткиња има само између 15 и 19 година.

АБОРТУС У ЕВРОПИ

Питање прекида трудноће није регулисано јединствено на нивоу ЕУ, већ га уређују саме државе чланице својим законима. Разлог за то су велике разлике у схватању прекида трудноће међу европским државама. Против регулације тог питања на нивоу ЕУ највише се залагала Ирска, па јој је тај уступак и одобрен током преговора о Лисабонском споразуму. ЕУ је резолуцијом из 2002. ипак препоручила земљама чланицама да легализују намерни прекид трудноће.

У земљама ЕУ абортус у већини случајева је дозвољен. У великом броју земаља он се може спровести без додатних услова на основу слободне одлуке жене до 12 недеље трудноће, али и након тога уколико су испуњени одређени услови прописани законом – ризика за здравље плода или мајке или силовање. Поред добровољне одлуке жене, у неким земљама захтева се и консултација са лекаром или пристанак родитеља ако је особа малолетна.

Осим слободне воље одређени економски и социјални разлози су потребни да би се прекинула трудноћа у Великој Британији и Финској.У Ирској се трудноћа може

прекинути само ако је директно угрожен живот мајке. На Малти, где до скоро није био дозвољен ни развод не постоји могућност абортуса.

Преостали део карте Европе по питању абортуса, истражите сами... :)

Соња Жигић

студент Медицинског факултета у Новом Саду

e 10 f e 11 f

Јавни бележник НОТАР

Закон о јавном бележништву (Сл. Гласник РС, бр. 31/2011 и 85/2012) пропис је који враћа овај институт у наш правни поредак. Пореклом из Римског права (tabellio), овај институт први пут на нашим просторима јавља се још у раном средњем веку у неким градовима. У литератури се спомиње “номик” који саставља писана сведочанства и писане исправе по вољи грађана, а Душанов законик помиње “пристава” и ”милосника” у чијем раду се могу препознати неки од послова које су карактеристични за данашње јавне бележнике. Кад је модерно доба у питању, у Краљевини Југославији, служба нотара уведена је Законом о јавним бележницима 1930. године. Међутим овај закон није имао примену на целој територији монархије. После Другог светског рата бележници нестају из правног поретка. Јавно бележнички послови преносе се углавном у надлежност судова у ванпарничном поступку, а мањи део и на локалну самоуправу.

Јавни бележник vs. адвокат

Jавни бележнникнепристрасан саветник свих учесника у поступку;• исправе које саставља и потврђује нотар имају својство • јавне исправе, а у одређеним случајевима оне имају својство извршне исправе.

Адвокатсаветник једне од страна у поступку•

Примена овог закона представља наставак реформе правосуђа и обавезу из стратегије о правосудној реформи коју је у мају 2006. усвојила Скупштина Србије. Служба јавног нотара у сваком случају треба да допринесе правној сигурности у промету и растерећење судова и органа управе, а грађанима и предузећима омогућити да брже и једноставније остварују своја права.

Милан Н. Сремчев

ПРАВНИКОВ САВЕТ: У читаоници се на свим рачунарима налази ПараграфЛекс, у коме можете потражити текст Закона и више се информисати о јавном бележништву. Такође текст закона можете пронаћи и на сајту Министарства правде на адреси www.mpravde.gov.rs/im-ages/zjb.pdf

Ко је нотар?

Према закону о јавном бележништву нотар је заправо јавни бележник, који врши нотарску службу као јавну службу, професионално као и искључиво занимање, чији рад подлеже државној контроли.

Јавнобележничка делатност?

Јавни бележник је овлашћен да саставља, оверава и издаје јавне исправе о правним пословима, изјавама и чињеницама на којима се заснивају права и оверава приватне исправе.Такође јавни бележник може преузети на чување исправе, новац, хартије од вредности и друге предмете.

Бележнике именује министар правде и у име државе им поверава јавна овлашћења. Звање јавног бележника неспојиво је са обављањем адвокатуре, било ког другог плаћеног занимања, односно функције, као и послова који нису у складу са угледом, независношћу, самосталношћу и јавним поверењем.

Услови за полагање јавно бележничког испита су да кандидат има завршен правни факултет, најмање две године радног искуства на правним пословима у јавно бележничкој канцеларији, односно у суду или код адвоката, или три године на другим правним пословима.

Јавни бележници ће у складу са законом имати своју Комору која ће даље спроводити поступак за попуњавање предвиђених јавно бележничких места и старати се о свим неопходним активностима те професије.

За територију сваке општине биће именован по један јавни бележник, а за општине са већим бројем становника, један јавни бележник на сваких 25.000 становника.

Правни факултет организује Курс за припрему јавнобележничког испита.Више информација на www.pf.uns.ac.rs

e 10 f e 11 f

ШТА ЈЕ ЕЛСА?

ЕЛСА (The European Law Students’ Association) је независно, неполитичко и непрофитабилно удружење студената права и младих правника Европе. ЕЛСА је основана 1981. године од стране студената права Аустрије, Мађарске, Пољске и тадашње Западне Немачке. Данас ЕЛСА обухвата 40 земаља чланица, односно националних група и броји преко 30.000 студената права и младих правника на више од 200 правних факултета из целе Европе. Визија ЕЛСА-е је праведан свет у коме се поштују људско достојанство и културална различитост.

ЕЛСА У СРБИЈИ

У Србији ЕЛСА постоји од 1987. године и пуноправни је члан ЕЛСА Интернационал. У саставу ЕЛСА Србија су четири локалне групе на универзитетима у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу.

ЦИЉЕВИ

ЕЛСА Нови Сад је основана 1996. године са циљем успостављања, развијања и унапређења међународног разумевања, сарадње, правне етике и веза између студената права различитих земаља и правних система ради припремања за будући професионални рад правника по међународним стандардима.

ЕЛСA

e 12 f e 13 f

Намењена је искључиво студентима старости 18 – 28 година и са њом можеш:Да докажеш статус студента и да је користиш као међународно признату идентификаиону исправу!Остварујеш попусте и погодности у земљи и иностранству!Да плаћаш робу и услуге и подижеш готовину на банкоматима са ознаком Maestro у земљи и иностранству! Шта садржи пакет за студенте отворен у OТП банци?Динарски и девизни текући рачун.VISA Virtuon Card за плаћање путем интернета.SMS сервис, за потпуну контролу рачуна и картице! Првих 5 порука је бесплатно.OTP Direct – електронско банкарство путем кога можеш да плаћаш рачуне, као и да имаш потпуни увид у свој пакет рачуна!Дозвољено прекорачење у износу од 20.000 динара уколико је родитељ јемац.

Како до картице?

Документацију за израду картице можеш предати у Савезу студената правног факултета, где можеш добити и више информација. Потребно је да имаш: Фотокопију личног документаПотврду са Факултета за текућу школску годинуЧланарину плаћаш на лицу места и том приликом добијаш потврду да си члан ISIC организације и са њом одлазиш у једну од OTP банке где предајеш захтев за вађење ISIC Maestro платне картице OTP банке. Потребно је да понесеш и једну своју малу фотографију!

АКТИВНОСТИ

Своје активности ЕЛСА Нови Сад врши кроз рад по секторима: Академске активности, Семинари и конференције, Маркетинг и СТЕП (Програм размене студената на пракси у иностранству).

Један од начина остваривања циљева ЕЛСА-е је и организовање пројеката. Захваљујући свежим идејама и амбициозним људима спреминм за рад, ЕЛСА Нови Сад сваке године повећава број активности које се раде са истом професионалношћу као што то чине и друге локалне групе ЕЛСА Интернационал.

КАКО ПОСТАТИ ЧЛАН ЕЛСЕ?

Члан ЕЛСА може бити сваки студент Правног факултета у Новом Саду. Потребно је само одвојити пар минута, доћи у нашу канцеларију и попунити приступницу. Канцеларија се налази на првом међуспрату број 12. За остале информације можете нам се обратити и путем мејла: elsa.novisad@gmail.com

Дођите да се дружимо и учимо заједно!

d c fe

ISIC МАESTRO ПЛАТНА КАРТИЦА OТП БАНКЕ

e 12 f e 13 f

ЋИРИЛИЦА је део нашег националног идентитета, а увеђењем националног домена на ЋИРИЛИЦИ држава доприноси се сачувамо национално наслеђе, али га истовремено модернизујемо и користимо на најсавременији начин. Самим тим, остварени су услови да грађани користе своје уставом загарантовано право, да користе званично писмо, и на интернету, односно да своје интернет домене региструју на ЋИРИЛИЦИ. У време када се у развијеним земљама и право на Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље света брину о очувању националног идентитета и кроз домене на свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном писму.

Међу првима, али не и прва. Србија је друга држава која је 3. маја 2011. године добила свој ЋИРИЛИЧНИ домен. Прва држава која је регистровала називе домена на ЋИРИЛИЦИ била је Русија која је то урадила готово годину дана пре Србије (12. маја 2010.). После Србије, ЋИРИЛИЧНИ домен је додељен и Украјини „.укр“.

Ипак, први интернационализовани домени највишег нивоа активирали су Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати који су 5. маја 2010. почели да користе три домена која користе арапско писмо.

Постати део породице домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name - IDN) није било безусловно. Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN) поставио је одређене услове за добијање националног интернет домена, односно, домен није смео да личи на латинични. Руски предлог .рф се не може побркати са латиничним писмом и довести крајњег корисника у недоумицу, као ни српски .срб. РНИДС је спровео јавну расправу која је изнедрила два предлога: .срб и .србија, које је ICANN прихватио (овај други као резервисану алтернативу). Али, нису сви те среће. Бугарски предлог .бг ICANN одбија јер се може побркати са латиничним бразилским .br

Што се тиче техничког дела домен „.срб“, иако формално може имати 64 ASCII карактера, а српска ЋИРИЛИЦА се чудно транскрибује тако да неко слово може имати 2 или више карактера у ASCII табели, у пракси то значи да ЋИРИЛИЧНИ домен може имати 30 слова СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ, урачунавајући и бројеве и цртицу.

Линкуј као што говориш

.СРБПрвог августа кренула је слободна регистрација ЋИРИЛИЧНОГ националног домена Србије „.срб“ који ће бити коришћен упоредо са постојећим „.rs“ националним доменом.

Домен “.срб“ доноси и бројне предности. Имајући у виду заузетост многих појмова, имена и назива у постојећим интернет доменским просторима, увођење .СРБ домена представља правовремено заузимање слободног интернет простора за неке будуће потребе. Осим тога географски одређује територију за коју је интернет сајт превасходно намењен. То је битно и за интернет претраживаче, као што су Google или Bing, када имају упит корисника који тражи управо интернет сајт са садржајем из Србије.

Захваљујући особености СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ да једном гласу одговара једно слово, адресе .СРБ домена ће се, за разлику од мноштва домена чији су називи на енглеском алфабету, недвосмислено изговарати управо онако како су и написане. Стога је и слоган кампање за популаризацију коришћења .СРБ домена „ЛИНКУЈ КАО ШТО ГОВОРИШ!”

Будући да је интернет домен основни чинилац нечијег идентитета на Интернету, коришћењем националног интернет домена на ЋИРИЛИЦИ, дефинишете своју припадност локалној интернет заједници.

До дана када је писан текст, регистровано је више од шест хиљада „.срб“ домена и преко 73.000 „.rs“ домена.

Игор Мршић

e 14 f e 15 f

- портрет психопате -

e 14 f e 15 f

Звер са ликом човека и душом ђавола, Андреј Романович Чикатило, био је, по много чему,

морбидна и несвакидашња појава у историји човечанства. Рођен је 16. октобра 1936. године у селу Јаблочној у Украјини. Тешко детињство провео је у родном селу, без оца, са мајком и млађим братом Стјопком. У то време Стаљинова привредна реформа давала је сјајне резултате на папиру његових економских саветника док је становништво Совјетског савеза, а поготово Украјине, умирало од глади. Таква судбина закачила је и Чикатилову породицу. Једног дана док је његов брат Стјопка безбрижно трчкарао за својим комшијама,који су га водили до једне старе и напуштене куће изван самог села, није ни слутио какво га зло чека. Тупим ударцем у главу, дечаку су одузели живот. И колико год то страшно звучало, у том моменту је смрт била најбоље што му се могло десити. Да је Стјопка остао имало свестан схватио би да су га његове комшије намамиле изван села како би га убиле и појеле. Стравична глад којом су бошњевици „еманциповали“ сељаке, тих година, проузроковала је појаву канибализма у Украјини и Стјопка није био једина жртва. Беда је владала у кући Чикатилових. Будући да јој је живот задавао нове ударце, Ана Чикатиловa није имала времена

да тугује за Стјопком. Постала је неуротична и неуравнотежена, а своје је страхове лечила изливима беса, ћушкањем и галамом на Андреја, који је од најранијег детињства показивао невероватан страх од околине. Он је од малена био кратковид, готово слеп. У адолесценцији код њега се развио сексуални поремећај због којег је патио од импотенције. То је довело до тога да је био убеђен да је ослепљен и кастриран што га је нагнало да, кривећи друге за своје стање, развије морбидне фантазије о освети. Сексуалне фрустрације су се наставиле и током служења војног рока, када је запазио да га узбуђује насиље. Женом, коју је упознао захваљујући својој сестри, оженио се 1963. године. Након доста времена, добили су двоје деце, сина и кћерку. Чикатило је ванредно завршио факултет и запослио се као учитељ. Био је катастрофално лош у послу и често предмет подсмеха и колега и ученика. Ипак је наставио је да се бави тим радом јер је установио да га близина деце сексуално узбуђује. Након сваког сексуалног насртаја на ученике давао је отказ и прелазио у другу школу. У једном интернату, где је био задужен за мушку спаваоницу, ухваћен је како покушава да изврши чин оралног секса на једном дечаку који је спавао, на шта су га други дечаци претукли.

Након тог догађаја почео је носити нож. Након тога се са породицом, 1978. године преселио. Прву жртву, десетогодишњу Лену Закотнову, убио је исте године. Обећањем да ће јој дати увозне жвакаће гуме, намамио је девојчицу у колибу, коју је купио крај реке, и убо је три пута ножем док се опирала покушају силовања а леш бацио у реку. Полиција је, истражујући убиство испитала и Чикатила, али совјетски иследници, који нису били навикли на такву врсту злочина, нису уочили детаље који би учитеља и члана партије повезали са гнусним злочином. Његове следеће жртве биле су девојчице од 17 и 13 година. Ускоро је „касапин из Ростова“ почео да убија и дечаке. Жртве је одабирао на железничким и аутобуским станицама и нудећи им храну и пиће одводио их је у шуму где их је покушавао силовати али је због импотенције оргазам доживљавао само убијањем. Жртвама би одгризао неке делове тела (језик, брадавице на грудима) које би сажвакао и прогутао. До 1983. године починио је четрнаест убистава а шест од тих жртава, чија тела су нађена, указало је властима на чињеницу да имају посла са монструмом. Из Москве је у Ростов, због истраге, послат полицијски мајор, који је за шефа истраге одабрао истакнутог патолога Виктора Буракова. Након много изгубљеног

Андреј Чикатилосовјетски касапин

e 16 f e 17 f

времена у испитивању мноштва људи, која нису давала никакве резултате, потражена је помоћ психијатара, али је тек Александар Бухановски прихватио задатак и направио прилично тачан опис убице кога су назвали „Грађанин икc“. Слање великог броја људи у истрагу по станицама уродило је, нажалост веома касно, плодом. Полицијски инспектор Заноновски, који је први легитимисао Чикатила и упорно тврдио да је ухватио убицу, чак је изгубио чин због „претеране ревности у обављању посла“. Александар Кравченко, који је, као тинејџер, 1978. године силовао и убио деветогодишњу Јелену Закотнову и одлежао казну за тај злочин, био је совјетској полицији логичан избор за извршиоца и осталих злочина те су га ухапсили и погубили. Чикатило се запослио у фабрици локомотива где је, због природе посла, могао много да путује, што је искористио да настави са убијањем. Његова грозна каријера потрајала је још шест година. Коначно је Чикатило, након што је убио и последњу жртву, двадесетдвогодишњу Светлану Коростик, упао у мрежу полицијских истрага око железничке станице у Шахстију, те је убрзо ухапшен. У затвору је,у почетку, порицао своју кривицу али је након разговора са психологом Бухановским признао своје злочине. Чикатило је имао изврсно памћење и одвео је полицију до тела многих, до тада, непронађених жртава. Сећао се свих детаља убистава, како је која жртва изгледала и шта је на себи имала од гардеробе а на местима злочина је, користећи лутку, детаљно показивао како је убадао жртве. Породицама жртава, које су биле у судници, прецизно и живо је описивао шта је радио њиховим најмилијима. Током суђења је и певао. Зна се да је извршио бар 55 грозних дела. Након суђења, које је било неуобичајено медијски експонирано, током којег је био затворен у металном кавезу, због могућности освете породица његових жртава, 1992. године осуђен је на смртну казну.

Последње речи су му биле: „Ја сам грешка природе, ја сам звер.“ Метком у потиљак, погубљен је 1994. године. Од тада се воде расправе о томе каква је казна праведна накнада за такав живот. Оставио је опроштајно писмо у коме пише:

Mилош Галић

Да, ја их убијам. Али, убијам их ради живота, ради стварања, креације. Заправо и не убијам их, поклањам им вечни живот. На том принципу функционише и сама природа. Да би нешто могло да се створи, претходно, оно пређашње мора да умре. Кључни услов љубави јесте жртва а рађања бол. Нема живота без смрти. А кроз бол оне испаштају свој прамајчински грех. Њихову змијску дегенерацију може излечити само операција ножем. И такве, прљаве, неуравнотежене, курвасте, блудне, рађају потомке. Потомке који једу сами себе. Попут пацова. Дегенерисани накот који једино уме да се подсмева, а да имало памети у себи има плакао би сам над собом. Ништа племенито не може бити од жеље за општењем са таквим цркотинама. Једино чисто, племенито, чак и свето узбуђење може бити од жеље да се нечист очисти. Да се одсече, да се сасече у свом самом заметку и корену. Само и једино сеча може да изазове радост и олакшање. Свршавње часног дела. Угоду. Само у том случају може се назвати мушкарцем, индивидуом. Особом вредном поштовања. Достојанственом и моћном.

e 16 f e 17 f

С обзиром на то да ћемо једног дана постати правници и да ће неки од нас, користећи ширину коју нам пружа правничкa вокација, бити за кормилом ове земље и окретати га, природно је да већ сада помало меркамо и анализирамо општу ситуацију у Србији. То је, уосталом, природно за сваког младог и здравог човека и то је само по себи сувишно и објашњавати. Човек који се не интересује за прилике у земљи у којој живи, можда и не воли своју земљу, или се, у најмању руку, према њој понаша неодговорно.

Запитајмо се, застанимо, меримо па тек онда сецимо. Слова која следе можемо прочитати и полако.

Колико је, заиста, искреног и честитог у нашој земљи, оног правог, незасењеног, оног исконског и истинског, где смо ми? Заиста, где смо на скали људскости и духовних врлина као народ? Каква нам је култура? Каква нам је Црква? Каква нам је омладина? Да ли је породица заиста заштићена Уставом или је то само мртво слово на папиру? Какви су нам политичари, како се обраћају грађанима, да ли нам се обраћају као да смо слабоумни? Да ли нас затрпавају лопатама празних речи које ништа не значе и ни на шта не обавезују? Да ли је сада дошло доба бестидне, јефтине политичке бижутерије, или је то одувек био случај? Је ли у тренду презирање свог народа? Да ли се чини да се никога ништа не тиче, а сви се устремљују на онога ко покаже енергију и спремност да предузме било шта? Да ли је лаж постала истина, па се чини да нико и не лаже? Да ли се најодговорнији људи куну у оно у шта не верују? Да ли лажни верници обзнањују оно за шта знају да не може бити? Да ли је дошло време опште бљутавости и млитавости друштва у коме живимо? Да ли смо сви у националном ћорсокаку и колико дуго? И ако јесмо, како из њега изаћи?Сетимо се нашег Слободана Јовановића који се запитао: „Докле један народ може ићи да не изгуби своју слободу и не упрља своју част?“

Можда све чешће заборављамо, човек није оно што мисли да јесте, ни оно што би волео да буде. Човек чак није ни оно што други мисле да јесте, он је, заправо, само оно што чини! У овом океану који се светом зове, често не знајући кад је плима, а кад осека, можда би свако од нас могао бити одговорнији. Бирајмо вештије кормиларе, који нас неће насукати на оштри гребен националног самоубиства. Застанимо. Размислимо. Каква су нам дела?

Саво Мирковић

Не могу да се не запитам… Каква су нам дела?

Реч астрологија је грчког порекла и значи „наука о звездама“. Сазвежђа творе Зодијак, што на грчком значи животињски круг. Полемике о његовој утемељености и значају воде се деценијама уназад. Свакако је интересантна чињеница да је привлачио и особе попут Јунга, Фројда, Милане Писарић и Ајнштајна, но непостојање јасних метода и систематизације а постојање бројних различитих верзија (кинески, јеврејски, сакрални, арапски, западни, лунарни, мајански) не иду у прилог називу „наука“. Без дубљег задирања у тематику, погледајмо интересантне и мало познате ситнице везане за културни феномен који зовемо хороскопом.

Тренутно се налазимо у ери водолије, трајаће 2160 година, а почела је крајем двадесетог века. Претходила јој је ера рибе, а након ње ће уследити период јарца.

Претпоставља се да је Исус Христос био рођен у знаку рибе. „Типичне“ особине астролошких знакова се повезују са стереотипним особинама народа, па тако следеће знакове пореде са менталитетом наведених народа: ован – НЕМАЦ, бик – БЕЛОРУС, близанци – ИТАЛИЈАН, рак – ТУРЧИН, лав – ФРАНЦУЗ, девица – ЕНГЛЕЗ, вага – КИНЕЗ, шкорпија – ХЕБРЕЈ, стрелац – ШВЕЂАНИН, јарац – ТИБЕТАНАЦ, водолија – РУС, рибе – ШПАНАЦ. Езотеричком појму материја, одговарају „земљани“ знаци бик, девица и јарац. Ован, лав и стрелац су „ватрени“ знаци и одговара им езотерички појам простор. Рак, шкорпија и рибе спадају у „водене знаке“, езотеричког појма енергија. Близанци, вага и водолија, „ваздушни“, појму време. Током двадесетог века појавило се више верских секти које су пропагирале учење да ће свет ускоро нестати, будући да је тако прорекнуто хороскопом древних Маја, но како до тога није дошло, наведени догађај су више пута одлагали. Међу припадницима радикалнијих међу поменутим организацијама поједини су продавали сву имовину и вршили колективна ритуална самоубиства.

Петар Лука Баришић

Шта све зовемо –ологијом

e 18 f e 19 f

Рудолф Арчибалд Рајс, рођен је 8. јула 1875. године у немачком граду Хахцберг, у јужнонемачком војводству Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, одлази, због лошег здравственог стања, на студије у Швајцарску. Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години. Поставши професор криминалистике, бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа. На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Његови извештаји, објављивани у угледним новинама неутралног Швајцарског листа „Газета“, стекли су велики углед и значај, нарочито у сазнавању истине о стравичним догађајима који су се дешавали у Србији. Прешавши Србију и Албанију, стекао је наклоност и поштовање народа и војске са којом је истрајао у предузимању једног од највећих и најтежих подухвата у историји нашег народа. По завршетку рата обављао је различите јавне функције. Међутим, разочаран одређеним негативним појавама у друштвеном и политичком животу, повукао се пред крај живота са истих. Преминуо је 8. августа 1929. године у Београду. Сахрањен је на Топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено и стављено у урну на Кајмакчалану, где је положено у гробници заједно са осталим борцима Солунског фронта. У свом завештању посвећеном српском народу, за живота необјављеном рукопису, „Чујте Срби! Чувајте се себе!“, на најпрецизнији и најдетаљнији могући начин описује тадашње, а рекло би се и садашње, врлине и мане нашег народа, илустоване кроз разне примере,

Срби по мери Арчибалда Рајса

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“

e 18 f e 19 f

анегдоте и описе. Ни у ком случају не желећи да имплицирамо да народ као колективитет има карактеристике које га апсолутно одређују, нити покушавајући да се упустимо у генерализацију таквог типа, не можемо да се одупремо утиску о актуелности Рајсовог штива и свеприсутности поменутих особина у времену у којем живимо.

Посебно интересантан део Рајсове поруке односи се на питање поделе одговорности за судбину једног народа. Он с разлогом примећује две ствари: с једне стране, тежину терета на плећима тадашње српске интелигенције – тада већ, могло би се рећи, друге генерације елитно образованих нараштаја нашег народа и јединствену историјску улогу која им је припала, и с друге, више него очигледну огрезлост српске елите у, ничим поткрепљеном, снобизму. Скретао је пажњу на вишевековно одсуство ширег образовног и културног модела као последице отоманске власти, као и психо-социјалних околности у којима се тадашњи просечан српски студент у иностранству налазио. Изузимајући најдаровитије, Слободана Јовановића, Скрелића и друге, он живописно сведочи како је код многих других знање „остајало књишко и није се стапало с духом“. Вршећи аналогију са комплексом супериорности новопечених „грађана“, Рајс истиче оштру критику наших младих људи по повратку из иностранства. „Презирно су називали друге – оне који нису имали универзитетску диплому, или неки сличан папир – сељацима. А себи су давали онај смешни заједнички назив „интелигенција“. Ти људи сиромашног духа не увиђају да се истинска интелигенција не стиче само студијама, па чак ни оним највишим. Истинска интелигенција је природни дар и происитиче и из духа, и из срца. Обични сељак може да буде сто пута

интелигентнији од онога са пола туцета диплома.“

Жалосна последица тога, мисао је овог пријатеља српског народа, што је све више младих у његово време гурано на студије, уместо да су од њих стварани пољопривредни зналци, најпотребнији земљи каква је Србија, и веште занатлије - будући индустријалци. „Уместо да све више развија основну и пољопривредне школе, сваки градић је добио „гиманзију“, а школовање на универзитету је било бесплатно што није случај ни у најдемократскијим земљама попут моје Швајцарске.“ Указујући на то да је предратна српска омладина, па чак и универзитетска, још увек била родољубива, Арчибалд Рајс као критични тренутак у настанку ове промене наводи Велики рат, како се у то доба називао Први светски рат. „Интелигенција је постајала све гордија, и код ње су се све више губила она лепа својства вашег народа.“. Посебну важност у том контексту имала је појава дезертерства у редовима, такозване, интелигенције. „Зар Гролови, Лазари Марковићи, Белићи, Радоњићи, Боже Марковићи, итд. нису схватили да губе морални углед код сваког човека поштена срца, коме је познато да њихови вршњаци истих година, док они лагодно живе у Швајцарској, Енглеској, херојски умиру бранећи отаџбину на бојном пољу [...]? Да би се оправдали, говорили су да ће њихова памет бити потребна Србији после рата како би се обновило оно што рат буде уништио, па да ради тога добро чувају свој живот у скровишту. Рђав изговор.“

„Надувена „интелигенција“ се током рата истицала кукавичлуком, а, што још горе, неки интелектуалци су искористили недаће свог народа за лично богаћење.“ Звучи познато, зар не?

Управо ти и такви који су се показали кобним за српски народ, и самом Рудолфу Арчибалду Рајсу „војнику правде, истине, и права“ такође су дошли главе. Нагло умире за време вербалног сукоба са бившим министром Каптановићем који је рат провео у иностранству и постао ратни профитер.

„Допустили сте тако да умре дух ваше омладине. Дозволили сте да се она угледа на све оне ваше скоројевиће, забушанте, зеленаше, ратне богаташе, сумњиве политичаре, затроване жудњом за новцем. Ваша омладина је њихова жртва. […] Ова омладина се неће жртвовати на олтару отаџбине кад зазвони на узбуну (а зазвониће једног дана) као она омладина које је водила ослободилачке ратове. Данашња омладина ће вам одлучно рећи да нипошто не жели да гине, јер јој то ништа не доноси. Зна она из искуства, гледала је то својим очима, и како они који су се жртвовали, код вас, у вашој модерној Србији, добијају само ногом позади.“

Међутим, човек који је „вредео нашој отаџбини више него дивизија војника на бојном пољу“ ипак нашу „болест“ сматра површинском, и верује у будућност нашег народа. На самом крају своје, заштитничком бригом испуњене, критике, Рајс нам поручује: “Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићерџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша. Упркос свему, ја верујем у будућност вашег народа.

Милош Алексић

Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претходним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама : блистава будућност или поновно ропство!“

e 20 f e 21 f

Највећи догађај у историји спорта јесу Олимпијске игре. Тако је било 776. година пре наше ере, када се сматра да су одржане прве Игре у Олимпији, светилишту у области Елида, а то је потврђено и у Лондону 2012. године. У међувремену промењене су многе дисциплине, надметања су почела да се прате на целом свету, али је част коју има победник Олимпијских игара остала иста. Свакако најзаслужнији за то што је једна од највећих светковина античког доба поново оживела јесте француски педагог и историчар Пјер де Кубертен. Ипак, његова замисао да се спортисти са свих континената окупе на такмичењу без верских, националних, политичких и социјалних разлика није имала велик број присталица у почетку. Прве модерне Олимпијске игре одржане су од 6. до 15. априла 1896. године у Атини, а на њима је учествовало 14 држава. Већ тада победници постају хероји које слави цела нација, а један од највећих је Спиридон Луис, грчки маратонац који је донео једино злато за домаћина на првим Играма. Као и увек, иза сваког великана налази се прича о његовом подвигу, а Спиридонова је несвакидашња. Рођен у Марусију, тада сиромашном предграђу Атине, форму је одржавао као водоноша. Његов отац бавио се продајом минералне воде, а у дистрибуцији му је помагао каснији успешни маратонац. Прича такође гласи да је за састав грчке репрезентације у маратону био задужен

Олимпијски сан од Леона Штукеља до Милице Мандић

пуковник Пападиамантопулос у чијој је јединици служио управо Спиридон Луис. Пуковник је увидео тркачки таленат каснијег Олимпијског победника, након што је открио да његов војник сваке вечери бежи из касарне како би посетио девојку, а да се у базу враћа у току ноћи. Да раздаљина коју је Спиридон Луис прелазио није била 30 километара, вероватно би уместо у репрезентацији, маратонац завршио на војном суду. Као и сви велики шампиони био је скроман када му је краљ Ђорђе I нудио награду, а за свој успех тражио је кочију са магарцем како би лакше преносио воду. Након првих модерних Олимпијских игара, почео је да расте број нација које желе да учествују, а експедиција из Србије први пут је наступила на петим Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Оснивач Српског олимпијског клуба био је Светомир Ђукић, који је и водио прву делегацију из Србије. Такмичари су били Душан Томашевић који је био 37. у маратонској трци, док је Душан Милошевић учешће завршио као шести у квалификацијама на 100 метара. Будући да је тешко рећи ко је освојио прву медаљу за Србију, све нације које су чиниле тадашњу Краљевину треба да буду поносне на гимнастичара Леона Штукеља који је остао упамћен као први спортиста који је освојио одличје за Југославију и то у Паризу 1924. године. Он није остао упамћен само као први освајач медаље, већ и као најуспешнији олимпијац са

e 20 f e 21 f

ових простора пошто је укупно освојио шест одличја- три златна, два сребрна и једно бронзано. У периоду до Другог светског рата најуспешнији Југословенски олимпијци били су гимнастичари, а након тога примат преузимају фудбалери и ватерполисти. Из данашње перспективе звучи незамисливо да је фудбалска репрезентација Југославије била једна од најбољих на свету, а фудбалери су доносили сребрне медаље 1948. са Игара у Лондону, четири године касније у Хелсинкију, а затим и Мелбурну 1956, док је у Риму 1960. коначно освојено злато. Ако икада дођете у прилику можете питати старије суграђане да ли се сећају састава било које од тих репрезентација, а као одговор следи: Беара, Станковић, Црнковић... Невероватно звучи и да је Југославија на подијуму имала маратонца. У питању је Фрањо Михалић који је у Мелбурну био други, иза Француза Мимуна. По угледу на екстремне тренинге дугопругаша Финца Пава Нурмија и Емила Затопека који је имао надимак „Чешка локомотива“ и Михалић је имао паклен режим припрема. Како би се привикао на трку, увек је тренирао у подне по највећем сунцу, а у томе му је помагала боза коју је пио сваки дан.

Како је немогуће набројати све златне олимпијске моменте наших спортиста, најбоље је питати људе који су били сведоци невероватних достигнућа Југославије на Олимпијским играма. Врхунац је свакако Лос Анђелес када се наша земља први и за сада једини пут нашла међу десет најуспешнијих нација према броју одличја. Освојено је чак 18 медаља (7 златних, 4 сребрне и 7 бронзаних), а поред поезије на борилиштима коју су приредили кошаркаши, ватерполисти, рукометаши и рукометашице освојена су прва места у рвању, боксу и кануу двоклеку. Како се Лос Анђелес не би свео на сувопарно набрајање медаља, треба издвојити детаљ кога се сви југоносталгичари радо сећају. На церемонији доделе медаља, боксер Антон Јосиповић који је иза себе оставио и легендарног Ивандера Холифилда, у џепу кошуље крио је изненађење које је открио одмах након интонирања химне. Јосиповић је тада извадио малу тробојку, а тај кадар је дуго коришћен у шпицама спортских емисија. Исто се десило и нашим златним одбојкашима у Сиднеју 2000. године, а ударац Вање Грбића није репризиран само у Србији пошто је тај потез проглашен најбољим у историји одбојке. Долазимо и до Лондона, који је 2012. године трећи пут имао част да буде домаћин Олимпијских игара по чему је и рекордер. Већ на церемонији отварања видела се богата културна, музичка и медицинска

(sic!) историја Велике Британије. Сцене које ћемо памтити јесу свирање клавијатура Роyана Еткинсона, падобрански скок Џејмс Бонда и краљице Елизабете и вожња глисера Дејвида Бекама. Укратко, јунаци каквих се најбољи акциони филмови не би постидели. Спринtер Усеин Болт показао је да не планира да успори, док је пливач Мајкл Фелпс постао најбољи олимпијац свих времена са 22 медаље, од чега је 18 златне боје. За то што се Србија барем мало удаљила од Мајкла Фелпса, треба захвалити стрелцима Андрији Златићу и Ивани Максимовић. Сребрна медаља наше такмичарке у дисциплини ваздушна пушка тростав била је уједно и стота за Србију, ако се рачунају успеси југословенских спортиста. Највеће изненађење за све у нашој земљи, сем за стручни тим теквондо клуба „Галеб“ десио се 15. дана игара у престоници Велике Британије. Златна медаља теквондисткиње Милице Манцић, очарала је све, а због „лепотице која удара у главу“, бронза ватерполиста остала је у другом плану. Олимпијски ритам се наставља, а у наредне четири године он ће бити у ритму самбе. Рио де Жанеиро и најбољи спортисти на планети, може ли боље од тога?

Александар Петрашковић

e 22 f e 23 f

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КЊИГЕ

ФИЛМОВИ

Јустејн Гордер: • Девојка са поморанџама – Кроз питања која отац поставља сину, он га нагони на размишљање о свету који га окружује. Девојка с поморанџама је својеврсна ода животу, прича о потрази за љубављу и о храбрости да се у животу бирају они тежи али вреднији путеви за постизање циљева.

Хаксли: • Врли нови свет – Сличне тематике као нешто познатија „1984“ Џ. Орвела, књига за своју централну тему има друштвено изопачење ка коме полако срљамо са дехуманизацијом науке и нестанком старих интелектуалних и моралних вредности.

П. Г. Вудхаус: • Хвала ти Џивсе – Британски хумор у најпластичнијој варијанти. Халед Хосеини: 1000 чудесних сунаца – Међу занимљивијим делима новије белетристике.

Ф. М. Достојевски: • Идиот – Мало је писаца са мисли истанчаном, радњама комплексним и особинама главних ликова тако прецизно извајаним као што је то Достојевски. Иако волуминозно, то није штиво које се прославило незаслужено, па га вреди прочитати.

Ловци на главе• (Headhunters, 2011) – Немојте га одбацити одмах само стога што није на енглеском. Ретко добра ствар. Мало када редитељ успева да причу учини тако живом без натрпавања бесмислених тема и ликова или холивудских грандоманских иживљавања. Врло жив трилер, подсећа на Мушкарци који мрзе жене (Girl with a dragon tatoo).

Недодирљиви• (Intouchables, 2011) – Све нас додирне добра морална порука. Али је пожељно да буде у забавној форми. Што забавнијој. Попут филмова Taкси и Посетиоци, овај француски филм са правом осваја биоскопе.

Самац• (A single man, 2009) – Иако Колин Фирт ретко мења плочу, омињене му улоге интровертног алтернативца, рвача са проблемима егзистенцијалне безизлазности игра врашки добро.

АКТУЕЛНО

e 22 f e 23 f

„Такав вам је живот! Није то нимало лепше од кухиње, смрди као у њој и ко хоће добро јести и пити, мора упрљати руке.

Научите их само после лепо опрати, у томе је сав морал нашег доба!“

Оноре де Балзак

АКТИВНОСТИ

Збогом Лењине• (Goodbye Lenin, 2003) – Када су августа ‘61. подигли Зид нису раздвојили само астронауте од космонаута и капиталисте од ударника, него мајке од синова и браћу од сестара. А након његовог пада многе ствари је било теже уклонити од грађевинског шута. Филм упркос наслову нема везе са политиком; шармантан је и духовит.

Љубавни приручник 3• : Године љубави (Manual of Love 3: The ages of love, 2011) – Моника Белучи и Роберт Де Ниро. Три независне приче о међуљудским односима, симпатији, љубави и емотивној свакодневици. Преживљив за мушку публику, магнет за нежнији пол.

Зарад оних који не гледају трејлере јер не воле да себи ускрате задовољство откривања и неизвесности, није прецизно навођена садржина филмова, они други, детаљнији опис могу пронаћи на IMDb (www.imdb.com).

Laser tag• - попут paintball-a, само чистије, омиљена забава Барнија из серије „Како сам упознао вашу мајку“.

5D биоскоп• - У 5D биоскопу можете да осетите, помиришете или ухватите филм.

Ако идете у Београд, препоручујемо посете ботаничкој башти, Авалском торњу или • Белом двору, на које мало ко помисли приликом посете главном граду Србије.

ПОГЛЕД НА СВЕТ ОЧИМА УМЕТНИКА„Бистар човек често шири нелагоду у свету у ком већина људи воли да чује оно што је навикла да чује, а то најчешће није ништа нарочито.“

Ивлин Во

„На тргу у Прагу стоји човек и повраћа. Наилази други човек, погледа га тужно и тужно климне главом:

Морам Вам рећи, потпуно Вас схватам.“

Милан Кундера

d c fe

e 24 f e 25 f

И...као што смо обећали објављујемо најзанимлљивију причу на тему из студентског живота, која је пристигла на адресу наше редакције - pravnik@pf.uns.ac.rs

победник ПРАВНИКовог конкурса…

Наставите да нам пишете.. јер најзанимљивије приче из студентског живота које пристигну на адресу редакције биће објављене у наредном броју.

НОВЧИЋПоново повлачим очајнички потез. Бацам новчић. Писмо-излазак, глава-остајем да бдим над књигом целу ноц. Кад год сам посезала за новчићем, слушала сам га и било ми је баш фино. Умерена доза учења и излазака. Хоп, новчић је бачен. Док се ковитла по сред моје сдудентске, помало хаотичне собе, као да пролази читава вечност.

Излазак, учење, излазак, учење...агонија још увек траје... Хеј,па где оде!? Нисам га ухватила. Не! Шта сад? Хало? Јављам се на телефон који звони помахнитало. Одједном у моју слушалицу вришти милион људи, бука, лудница, музика...Је л’ хоћеш? Шта...Ништа не чујем! Позив се прекида и стиже ми порука: Је л’ хоћеш са нама? Силази! Испод хрпе ствари на кревету извлачим јакну, обувам патике и истрчавам сва рашчерупана, без шминке и сређивања. Ко може да замери студенту на изгледу? Улазим у ауто који ме чека испред, одлазимо тамо где до сада нисмо били. Гужва, знојава тела се лепе, њишу се кукови, момци, девојке, тоне алкохола, густа магла од дуванског дима...Од буке не чујем ни сопствене мисли, а камоли овог поред мене шта ми прича, хмммм... Баш штета симпатичан дечко... Следеће чега се сећам је то што се будим и по соби тражим локомотиву која ме је прегазила. Осећам се ужасно...

А не, не могу данас на предавања!

Спуштам главу у првобитни положај, кад пред очима новчић! Глава! Учење? Да, али тек од сутра! Лаку ноћ!

Маријана Карабашевић

ов конкурс

e 24 f e 25 f

Уколико сте икада шетали Београдом и пролазили Поп Лукином улицом, мора да сте запазили огроман мурал насликан на кући број 6 иза једног старог киоска. Слика пословног човека како једе дрво. Вероватно вам није било јасно. Чекај! Он има солитере уместо зуба. Тада вам постане јасно. Почнете да размишљате. Анализирате мурал. Примећујете и најситније детаље. Последње што приметите јесте мали натпис на коме пише BLU. Ко је Блу? Ко је тај тајанствени улични уметник који је оставио свој траг у нашој престоници?

За сада не знамо. Једино што је познато јесте да је Блу псеудоним једног италијанског уличног уметника из Болоње. Сликајући мурале по највећим светским престоницама, он тражи уникатно, комуницира са друштвом и спаја поруку свог мурала увек са местом на коме је настао. Његова дела су увек социолошки обојена (фарбом за кречење зидова) окружена црним хумором и маштом без граница. Платна овог уметника су фасаде светских престоница, а четкица којом боји неки другачији свет је ваљак монтиран на дугачки штап. Најчешће слика фигуре људи, без маски, бизарне и огуљене. Ти драматични људски облици увек носе неку поруку, моралну, политичку. Слика дисторзију људи у потрошачком друштву и утицај које такво једно друштво има на природну средину. Шта ће се десити кад човек више не буде имао ни једно дрво? Хоће ли умрети од глади?Мотивисана првенствено веровањем, Блуова естетска потрага још увек се није завршила. Блу и даље слика мурале, и даље је посвећен очувању природе. Он и даље износи уметност на улице и омогућава људима да je виде и доживе бесплатно. Својим стваралаштвом Блу нам је јасно дао одговор на питање „ Да ли је уметник који ради на отвореном мањи уметник, само зато што су му дела бесплатна, од оног чија се дела продају у галеријама”.

Вања Тица

Ко је БЛУ?

e 26 f e 27 f

Према легенди, кафу је открио пастир из Етиопије када је једном приликом приметио да су његове козе живахније него иначе. Приметивши да једу црвене бобице неког жбуна, знатижеља га је натерала да их и он проба. У Европу, кафа стиже тек 1615. године преко Венецијанских трговаца. Локали у којима се служила кафа постали су места где су се окупљали интелектуалци и уметници да би изоштрили своје мисли. Најпознатији састојак кафеног зрна је кофеин. На човека делује као благи психостимуланс, па је посебно пију студенти и ноћни радници с обзиром на то да кафа појачава будност, концентрацију и пажњу. Међутим, код кофеина је позната појава зависности, тако да су особи потребне све веће количине кофеина да би постигла исте ефекте. Када ујутро испијамо кафу за разбуђивање, прва доза кофеина само неутралише умор који се јавља као симптом акутног недостатка кофеина у организму. У мањим количинама кафа може и позитивно да утиче на здравље, лечи главобољу, убрзава метаболизам и поправља расположење. Зато оперзно, 4-7 шољица кафе дневно сигурно доводи до болести зависности од кофеина која се манифестује као раздражљивост, несаница, а посебно је опасна за особе са срчаним проблемима.

Корисне скраћенице приликом рада на рачунару:

Ctrl + c – копирај обележени текстCtrl + v - налепи копирани текст Alt + shift - мења језик на тастатуриCtrl + shift + n - отвара „анонимни прозор“ у Гугл Хрому, који не чува историју претраживања.Ctrl + t - отвара нови језичак (tab) у Гугл ХромуF5 - повећава екран приликом презентација

Рад у Word Office програмуCtrl + b - укључује болд опцијуCtrl + i - укључује италик опцију Ctrl + s - чување документа

КОЛИКО КАФА РАЗБУЂУЈЕ?Колико често пијемо кафу? Ујутро, у подне, увече, на састанку, на паузи, са пријатељима, колегама...и врло често сами. Да ли је пијемо из потребе или из навике и како је кафа постала део наше културе живљења?

ПОПУЛАРНОСТИ УТИЦАЈ ЕНЕРГЕТСКИХ ПИЋА

Последњих година на тржишту је дошло до појаве великог броја енергетских пића. За разлику од кафе, која је горког укуса енергетска пића су слатка због шећера која се у њима налази. Како је шећер извор енергије за све ћелије у нашем организму, потребна је велика количина воде за растварање шећера што често доводи до дехидратације. Када узмемо у обзир да поред шећера енергетска пића садрже кофеин и таурин (супстанцу сродну ефедрину) у издашним количинама јасно је колико она могу негативно да утичу на организам.

Маринковић Гордана

d c fe

e 26 f e 27 f

Да ли сте знали да... Нула је једини број који се не приказује римским бројем.1. Први мејл послат је преко Интернета 1972. године.2. Химна Грчке има 158 строфа.3. Да су Турци део Калемегдана код Римског бунара звали 4. Фићир бајир, у преводу Брег за размишљање.Да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних 5. бомби у мору.У Уједињеном Краљевству је забрањено заустављати 6. такси ако болујете од куге.По Шведском закону земљопоседницима припада само 7. пола метра земље у дубину.У Сингапуру је забрањено шетати у свом дому без 8. икакве одеће, јер се то сматра поганим.У Аустралији право промене сијалица имају искључиво 9. електричари.По Кинеском закону, да би могао да идеш на факултет 10. мораш проћи одређене тестове интелигенције.У Француској је забрањено назвати своје прасе 11. Наполеон.По Немачком закону, забрањено је остати без горива на 12. аутопуту.По Израелском закону, потребна је дозвола да бисте 13. управљали бициклом.По Израелском закону, забрањено је доводити медведе 14. на плажу.У Саудијској Арабији, забрањено је за жену да иде сама, 15. без надзора мускарца, на било ком јавном месту.Да је године 1926. у свету било само 100 телевизора.16. Да је главни задатак длаке да чува топлоту тела. У 17. тропским крајевима има супротну улогу.Oко 50 % људи на свету никада није телефонирало.18. Индијанци су користили плод банане тако што су је 19. пржили пре него што сазри и јели је уместо хлеба.Да највећа врста корањаче данас достиже 500 kg.20. Да ласица може да умре уколико у време парења не 21. нађе мужјака.Гркљан жирафе, предео у којем су смештене гласне 22. жице потпуно је неразвијен па је зато жирафа нема животиња.У старим временима многи народи су имали недељу али 23. је она бројала 10 дана, касније су усвојили седмодневну недељу.Да 90% холандских тинејџера говори течно енглески, 24. док их у Америци течно говори енглески само 80%.Кад год се појави звук , негде неки предмет трепери. 25. Звук је увек последица треперења неког објекта.Да козе и хоботнице имају правоугаоне зенице.26. Да луксузна путничка лађа Queen Elizabeth II са једним 27. литром горива пређе само 4cm.Прве новине штампане у Кини 1300. године. Са насловом 28. “Чинг-пао“ што је значило „Вести из престонице“.Да је најстарија енциклопедија оштампана Риму у I 29. веку, аутор је био римљанин Плитије. Звала се Историја природе и имала је 37 свезака.Египћани су били највећи потрошачи парфема, чак су 30. истовремено користили 15 врста.Да на 60-том степену географске ширине можете да 31. обиђете бродом цео свет.Укупна маса свих мрава је већа од укупне масе свих 32. људи.

Мирјана Шљивар

ИМПРЕСУМ

ПРАВНИКЛист студената Правног факултета у Новом Саду

Уредник листаМилан Н. Сремчев

Уредник бројаПетар Лука Баришић

РедакцијаАлександар Аранђеловић, Вања Тица, Гордана Маринковић,

Ива Кривокапић, Игор Мршић, Милош Алексић, Милош Галић, Мирјана Шљивар, Саво Мирковић, Тамара Добричанин

Сарадници на бројуСоња Жигић, Александар Петрашковић, Бојан Јапунџић

Конкурс за нове чланове редакцијеПријаве са основним подацима слати на

prijavite.se@pf.uns.ac.rs

ИздавачСавез студената Правног факултета

Правни Факултет у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 1,

21000 Нови Сад

Контакт редакцијеПравни Факултет у Новом Саду

Трг Доситеја Обрадовића 121000 Нови Сад

телефон: 021.485.3103e-mail: pravnik@pf.uns.ac.rs

Дизајн Милан Левнајић

Штампаштампарија Футура, Петроварадин

Тираж500 примерака,

Лист излази семестрално и дели се бесплатно

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 378.12(497.113), ПРАВНИК: лист студената Правног факултета у Новом Саду/главни и одговорни уредник Горан Попов. – Год. 1 (1975) -.- Нови Сад: Правни Факултет, 1975-.- Ис лутр.; 30cm Прекиди у излажењу. ISSN 1452-0265 COBISS.SR-ID 19467010

НАКРИВО ЋОШЕ

e 28 f

1 . Српски фудбалски тренер, Слободан9 . Место на острву Иж14. Састојак нафте и бензина15. Свезати19. Служба безбедности у СФРЈ20. Ауто ознака за Врање21. Мрежа за хватање сардела23. Врста зимнице24. Јапанска певачица, Оно26. Освајачица златне медаље за Србију28. Пропелер

30. Спорт који је донео злато31. Део коњске опреме33. Екипа34. Наука о земљи и познавању земље36. Вика, галама38. Старији (скр.)39. Амерички глумац и режисер40. Америчка глумица, Ен41. Један модел аутомобила марке Форд42. Присталице Илирског покрета44. Танан

47. Тужни, жалосни48. Приштић, бубуљица49. Речно острво (мн.)50. Младунче козе (зб. им.)52. Један од 70 апостола54. Једнако57. Старија немачка клизачица, Кристин58. Кратка духовита песма (грч.)60. Оно што је интересантно (мн.)

1 . Бивша европска држава2 . Дрвени кип (грч.)3 . Симбол нитона4 . Грчко острво5 . Remote Network Access (скр.)6 . Бити затечен, изненадити се7 . Остатак прошлости (мн.)8 . Певање уз музику по тексту са екрана9 . Лична заменица 10. Ендју Вебер 11. Извидник 12. Терање ината

13. Жеравица16. Житељка места у Македонији17. Заплакати, тихо закукати18. Роман Џона Дванаест Јастребова22. Ратна морнарица (скр.)23. Позитивна електрода25. Име старије глумице Новак27. Иницијали глумца Делона29. Установа која води нечије послове32. Град у Француској35. Амерички тенисер, Родик37. Ратна резерва (скр.)

39. Немачки физичар, Макс41. Бивши француски председник, Франоа43. Радионица за прављење леда45. Плава боја добијена од истоимене биљке46. Со сирћетне киселине48. Народ семитског порекла51. Каинов брат по Библији53. Научно технички институт (скр.)55. Service Registry Service (скр.)56. Мера за отпор електричне струје (мн.)59. Француски певач и глумац, Монтан

Водоравно:

Усправно:

НАКРИВО ЋОШЕ