АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ

YU ISSN 0350 — 0241

СТАРИНАРНОБА СЕРИЈА

КЊИГА XXIV—XXV/1973—1974

УРЕДНИКБУРБЕ БОШКОВИН

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Милутин Гарашанин, Радивоје Л>убинковић, Борђе Мано-Зиси, Светозар Радојчић, Маја Паровић-Пешикан, Расгко Васић (секретар редакције)

Б Е О Г Р А Д1975.

Ослобођено од посебног републичког пореза на промет (Сл. гласник бр. 53/72) решењем Републичког секретаријата за културу бр. 413-194/73-02 од 28. фебруара 1973. године.

Технички уредник ДРАГОЉУБ БОЈОВИН

КоректорЈЕЛЕНА МИЛОЈЕВИН

Тираж: 800 примерака

Издаје: Археолошки институт, Броград

Штампа: Радиша Тимотић, Београд, Јакшићева 9.

I N S T I T U T A R C H É O L O G I Q U E

STARINARNOUVELLE SÉRIE

VOLUME XXIV—XXV/1973—1974

RÉDACTEUR DURDE BOSKOVIC

COMITÉ DE RÉDACTION

Milutin Garasanin, Radivoje Ljubinkovic, Borde Mano-Zisi, Svetozar Radojcic, Maja Parovic-PeSikan, Rastko Vasic (secrétaire de la rédaction)

B E O G R A D1975.

С А Д Р ЖА Ј — S O M M A I R E

РАСПРАВЕ — ÉTUDES

Борће Телеки Астрономска теорија промене Земљине климе y послед-њих 5000 година . .................................................................. 1

Borde Teleki La théorie astronomique des changements du climat aucours des dernières 5000 a n n é e s ................................... , 10

Војислав Трбуховић Примена Миланковићевог метода на пост-палеолитскеепохе ............................................................................. 13

Vojislav Trbuhovic L’application de la méthode de Milankovic aux époquespost-paléolithiques . , . . . . . . . 14

Борислав Јовановић Елементи за познавање уметности Скордиска . . . . 17Borislav Jovanovic Éléments, d e ,l’art des S c o r d is q u e s ................................... 29Љубица Зотовић Три оловне иконе из збирке Музеја града Београда . . 33Ljubica Zotovic Trois icônes de plomb de la collection du Musée de la ville

de Belgrade . 42Maja Паровић-Пешикан Аокализација старих налаза римске архитектуре y Сирми-

:v јуму y вези са најновијим ископавањима касноримскевиле . . . . . .............................. ...... . . , . 45

Maja Parovic-Pesikan Localisation des anciennes trouvailles d’architecture romai- > ?ne à Sirmium et les nouvelles fouilles de la villa urbaine 55

Александар Јовановић Неки аспекти проблема скупног налаза скулптура са Ме-дијане код Ниша . ................................................ ...... . 57

Aleksandar Jovanovic Certains aspects du problème de la trouvaille collective desculptures à Mediana près de N a is s u s ................................... 65

Сергије Дилштријевић Нова серија нових врста српског средњовековног новца 67Sergije Dimitrijevic Nouvelle série de nouvelles espèces de monnaies serbes mé­

diévales ........................................................................ ..... . 76

ПРИЛОЗИ — APERÇUS

Јован Тодоровић Двојни ратнички гроб Скордиска из Ритопека . . . . 79Jovan Todorovic Une tombe double de guerriers scordisques à Ritopek . . 83Душанка Вучковић-Тодоровић Прилог познавању новаца пеонских владара . . . . 85Dusanka Vuökovic-Todorovic Contribution â la connaissance du monnayage des souverains

péoniens . 88Иван Микулчић Раноримски скелетни гробови из С куп а......................................89Ivan Mikulcic Tombés de haute époque romaine à inhumations de Scupi 100

Александрина Цермановић-Кузмановић Сликана керамика и њена проблем атика.............................103Aleksandrina Cermanovic-Kuzmanovic La céramique peinte et ces p r o b lè m e s ................................... 106Славенка Ерцеговић-Павловић Аварски коњанички гроб из М а н ђ е л о с а .....................107Slavenka Ercegovic-Pavlovic La tombe de cavalier avare de M a n d je lo s .....................111Славенка Ерцеговић-Павловић Однос утврђења Рас према насељу Трговиште . . . . 115Slavenka Ercegovic-Pavlovic Rapport entre la forteresse de Ras et Vagglomération de

Trgoviste ......................................................................................... 117Ранко Финдрик O кровним покривачима од опеке на нашим средњовеков-

ним гр а ђ е в и н а м а ....................................................................... 121Ranko Findrik Sur les toitures en tuiles de nos édifices médiévaux . . . 129Радомир Станић Натпис из Годачице код К р а љ е в а .................................131Radomir Stanic L'inscription de Godacica près de K ra lje v o .................... 138

ИЗВЕШТАЈИ — RAPPORTS

Србољуб Живановић Прво саопштење о резултатима антрополошког проучава-ња скелетних остатака са Падине y Бердапу . . . . 139

Srboljub Zivanovic Rapport, préliminaire sur les résultats des recherches an­thropologiques relatives aux squelettes de Padina sur le D je r d a p ................................................................................... 153

Србољуб Живановић Лобања из Бачког П етровца............................................ 155Srboljub Zivanovic Le crâne de Backi Petrovac.................................................. 156Војислав Трбуховић — „Обровци", посебан тип неолитских насеља y западној Ср-Миливоје Васиљевић бији ............................................................................................... 157Vojislav Trbuhovié — »Obrovci«, un type particulier de sites d’habitation néoli-Milivoje Vasiljevic thiques en Serbie de l 'o u e s t .............................................161Загорка Летица Праисторијска некропола „Песак" код Корбова . . . 163Zagorka Letica La nécropole préhistorique de »Pesak« près de Korbovo . . 173Предраг Медовић Остава бронзаних предмета из Обајгоре . . . . . 175Predrag Medovic Le dépôt d’objets de bronze de Obajgora . . . . . . . . 181Викторија Соколовска Новија археолошка ископавања y Демир Капији . . . 183Viktorija Sokolovska Nouvelles fouilles archéologiques à Demir Kapija . . . 192Вурђе Бошковић — Noël Duval — Југословенско-француска истраживања Сирмијума 1973. 193Pierre Gros — Владислав ЦоповићBürde Boskovic — Noël Duval_ Recherches franco-yougoslaves à Sirmium en 1973 . . . 200Pierre Gros — Vladislav PopovicБорће Јанковић Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова . 201Borde Jankovic Le mobilier archéologique de la nécropole et de la forteres­

se près de Kladovo ............................................................226Милица Јанковић Две средњовековне некрополе y источној Србији . . 227Milica Jankovic Deux nécropoles médiévales en Serbie de l’Est . . . 240

ОСВРТИ — APERÇUS CRITIQUES

Милутин Гарашанин Једна неуспела публикација о праисторији Југославије 243Борислав Јовановић О праисторији Србије поводом књиге „Праисторија на

тлу СР Србије“ Милутина Гарашанина . . . . . . 249Владислав Поповић „Методијев“ гроб и епископска црква y Мачванској Ми-

т р о в и ц и ........................ ........................................................... 265Vladislav Popovic Le tombeau et l’église cathédrale de »Méthode« à Macvan-

. ' ska Mitrovica .................................................................... . 268

КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ — COMPTES RENDUS

N K Sandars, PREHISTORIC ART IN EUROPE, The Pelican History of Art, Penguin Books Ltd,1968, 350 стр., 104 слике у тексту и 304 слике на таблама (Растко Васић)..........................................271

Paolo Graziosi, L’ARTE PREISTORICA IN ITALIA, Sansoni editore, Firenze 1973, стр. 1—203, T.1 191, табле у колору I—XX, слика y тексту 1—7. (Милутин Г а р а ш а н и н )..............................274

Vladimir Dumitrescu, L’ARTE PREISTORICA IN ROMANIA, fino all’inizio dell’età del ferro, Ori­gines, Sansoni editore, Firenze 1972, стр. 1—268, T. 1—98, ca таблама у боји I—VII. (Милутин Г а р а ш а н и н ) .................................................................................................................................................. 275

Zagorka Letica, ANTROPOMORFNE FIGURINE BRONZANOG DOBA U JUGOSLAVIJI, Dissertatio-nes et Monographiae, Tom XVI, Beograd 1973. (Никола Т а с и ћ ) ......................................................277

A. M. Snodgrass, THE DARK AGE OF GREECE, Edinburgh University Press 1971, 456 стр. ca 138 сликаy тексту и 2 табле у боји. (Растко В а с и ћ ) ....................................................................................... 278

Јованка Максимовић, СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНA СКУЛПТYPA, Изд. Матице српске, Нови Сад1971. 187 стр. и 278 илустр. (Мара Харисијадис).......................................................................................... 279

IN MEMORIAM

ALEKSANDAR GARDAWSKI (1917—1974)......................................................................................................... 283EMIL VOGT (1906—1 9 7 4 ) ................................................................................................................................. 285

БИБЛИОГРАФИЈА — BIBLIOGRAPHIE

Répertoire d’archéologie, d’art et d'histoire culturelle. Publications parues en 1972—1973 sur les monu­ments historiques, stations archéologiques et recherches scientifiques en Yougoslavie. Rédac­teur: N. M ANDIC............................................................................................................................................ 287

„Методијев“ гроб и епископска црква y МачванскојМитровици

На нсдавно одржаном 11 Конгресу за словен- ску археологију y Берлину, амерички историчар Imre Boba (University of Washington, Seattle) из- neo je смело мишљење o ндентификацији сред- љевековне троапсидалне црквс на локалитету Зидине илн Ширииград y Мачванској Митрови- цн, коју смо открили 1966. године, са Методије- вом катедралом познатом из пвсаних извора.* 1 Исти аутор такође сматра да je гробница 17 ис- пред јужне апсидиоле (План: фаза III; Сл. 1—2) морала садржавати Методијеве посмртне осгат- ке. Уколико би мншљење Имре Бобе бнло тачно, иалаз из Мачванске Мнтровнце представљао би прворазредну сензацију са несагледивнм после- дицама.

Упркос нашем упозорењу да археолошки на- лази не дају повода за овај далекосежни закљу- чакл Боба je ипак остао прн својој интерпрета- иији:3 »Му main interest concerns the third church, which has been dated by Dr. Popovic as iu use only in the eleventh and twelfth centuries. In this church a tomb has been located on the •ight side — as one faces the altar — next to thewall. My understanding of medieval ecclesiastic practice leads me to believe that the grave must be that of a bishop. In the Middle Ages, only bis­hops could be buried within a church. This was the privilege of bishops, since bishops are bound to their cathedral churches by ties of matrimony. 01 course, royalty could also be buried inside chur­ches, but we have evidence from Dalmatian and Venetian practice that such burials were not next to the altar, but at the entrance to the church.

. ç The Cathedral Chuch of Sirmium and the GraveI ~t- Methodius. Berichte über den II. Internationa­le11 ".ongress für Slawische Archäologie, Band III, Ber- '•n 1973, 393—397.

'Археолошкн преглед 9, 1967, 137.J Op. cit., 396—397.

Furthermore, the grave in question contains no regal insignia, but only the skeleton and a simple cross. A bishopric in Sirmium—Szentemye was re­stored only in 1229: before that date, the only bi­shop who is attested for Sirmium and who died in Sirmium is Saint Methodius.

Therefore, I suggest that the grave in the third church may well be that of Saint Methodius. The most important argument in favour of my assump­tion is the testimony of the so-called ProlozUnoe Zhitie Mefodiia, in which we read the following: »lezhit zhe v velitsan tserkvi Moravstiei o levuiu stranu v stienie za ollarem« (»he rests in the ca­thedral church of Morava on the left side, in the wall behind the altar«). This description corres­ponds exactly to the location of the tomb in the third church. The tomb in Siringrad is on the right hand side if defined from the entrance of the church, but directions in church are defined from the altar, hence the Gospel side is the right hand side; the Epistle side, the left hand side. The gra­ve of our bishop is on the Epistle side, thus in complete agreement with the description of the grave of'Saint Methodius in the Prolozhuoe Zhitie Mefodiia. In a similar location is buried Saint Vir­gil in the cathedral church of Salzburg.

An added argument in support of my assump­tion is the circumstance that Dr. Popovid has so far reported only one grave which resembles a gra­ve of a bishop. And, indeed, we know from written sources that Methodius was the first bishop of Morava—Sirmium, an episcopal see restored at the request of Kocel. Although Methodius in 885 had designated a successor in the person of Gorazd and had an actual successor in the person of Wiching, neither of these two died in Sirmium. Gorazd was expelled and became, allegedly, bishop near Berat in present-day Albania, where his gra­ve is to be found u'ithin the church. Wiching re-

34 С таР«Н ар xxiv xxv

M.MITROVICAs o n d a 2

.Методијев" гроб и егшскопска црква y Млчванској Мнтровнцн 267

turned to Bavaria and died there as deposed bi­shop of Passau.«

Решење које Имре Боба предлаже највише je засновано на убећету да су град Сирмијум к Морава једно те исто. He улазећи овом прнли- ком y тај сложени проблем, остаје ипак очиглед- по да je његово тумачеље треће црквс y Мачван- ској Митровици и одговарајуће гробнице 18 (Сл. 1—2) потпуно пронзвољно, како еа становишта историјске мстодологије, тако и утврђеннх архе- олошких чињеннца.4 Пре свега, сахрањнвање епн- скопа на страни која припада Посланицима није својствена Методију, већ одражава шпре рас- прострањену праксу. Према томе, налаз епнскоп- ског гроба y Мачванској Митровици сам по се- бн не даје основа за идентифнкацију покојника. Аруго, гробница 18 није једина која je нађена y цркви (Сл. 3), па би ce могло претпоставити, y духу Бобине аргументације, да je y истом култ- ком објекту сахрањено внше од једног еппскопа. To би уједно значило, уколико на Методијевом епнскопском престолу није никога било пре и после њега, како тврди Боба, да ce црква y Ма- чваиској Митровшди не може изједначити са ка- тедралом словенског апостола.

Такође je нетачна тврдња да je y Сирмијуму епнскопски престо од времена Мегоднја , Боби- на претпоставка да je његово седиште y Сирми- ју.му) па све до 1229. бпо упражњен. Остављају- ћи ио странн чињеницу да бенеднктинсКа сир- мнјска бискупија ннје пребачена на десну оба лу Саве 1229., него тек после провале Татара, ука- зали бисмо само на неколико бмтних нсторнј еких момената којн не нду y прилог Бобином ту- мачењу. Црква y Мачванској Митровпци налази се на територији чији континуитет није био пре- кинут продором Yrapa lia десиу обалу Дунава, a joui мање je могла бити под непосредним фра- начким утицајем y IX веку, Нарочито je важно да из папске препнске дознајемо да je још 1229. год. па десној обалн Саве (Sirmia Ulterior) посто- јала „велнка“, односно катедрална црква грчког обреда.5 * Како je овај епископски ценгар по свој прнлнцн основан знатно раније, морао je броја- ти више од једног епнскопа. Врло je вероватно да ce грчка катедрална црква о којој je реч мо- же довести y везу са сирмијском епископнјом из повеља Василија II издагих охридској архие- пископији 1019—1020., којим су потврђена већ устаљена права, a самим тим и постојање епи-

... Као што смо уосталом изнели y реферату на Hl Међународном кокгресу за словенску нсторијУ р ТИЛОЛОГИЈУ y Салцбургу—Регенсбургу, 1970. год. геферат треба да буде ниiегрално објављен y Збор- ННКУ Радова Византолошког ш1стнтута. 1976. На ве- одрживост н.егових закључака упозорили смо Имре °оу н y личном контакту.

Theiner, Monumenta Hungarica I, 88—89.

скопија међу којима ii сирмнјске. Шта више, ова епископија ие може битн пиједпа лруга но опа иа чнјем je месту подигнута бенедиктинска цр- ква, касније бнскупија светог Иринеја, преко пута Дилштровице или данашње Сремске Мигро- внце.® Из свега ce може закл.учнти да су трећа U четврта црква y Мачванској Митровици (План: фаза III и IV) исто што и грчка н бенедиктин- ска црква из писаних докумената. Према томе, пс само археолошке чпњспнце, већ н писани из- вори, протнве ce идснтификацнји троапсндалне цркве на локалитету „Зидине" или „Ширннград" са кателралном мркво.м y којој би ce налазио усамљен Методијев гроб.

Истипа, иако одбацимо овај дсо Бобине аргу- ментацнје, могли бисмо да претпоставпмо да je па Мстодијевом престолу после њега било дру- гнх, алп незабележеиих егшскопа, чли таквих ко- ји су, после протернвања Горажда, могли да npu- палају иовој црквеној организацији или тради- цији. Међутим, непобитно утврђене археолошке чшвенице не лозво.ЛЈавају овакву претпоставку. На месту рнмског мартиријума нз IV века (План: фаза I), чија деднкација мученнку Ирпне- ју остаје за сада хипотстична, поднгиута je рус- тична црквица са једноставном крстионицом (План: фаза II). Маргнрнјум и црквицу раздва јао je стерилан слој, док пзмеђу ове и треће цр кве није утврћепа изразитија стратиграфска ра злнка. Грађевниа je страдала y пожару, a no н>е- ном рушсњу лосиелп су y крстиопицу судози (Сл. 4) који ce аајраније могу стаЕИГИ y лруп половипу X века.7 Иначе, време градн.е друге цр кве за сада join ннје сасвим прецизно утврђено, поко je мало вероватпо да бн прнпадало IX вску. Y сваком случају jacno je да ce трећа нли ,,Мето- дијева" црква (Плзи: фаза III) мора датоватн по сле средиме X ве«а. Керамика о којој je реч представл>а запг рен 1>а\аз, ,ер ,е крстионмца бн- ла чврсто запечаћена хивемим темељом крака апсндалне конструкиије треће цркве. Ближе хро- нолошко определ>ен.е „Методијеве цркве п|)ужа налаз византијског броизаиог фо.шса (Сл. 5—6) y подлози пола од пабнјене земље нли непосред- IIO испод ibe. Примерак ирппада апопиммим еми- сијама класе I,- нлн још тачније фолнсима већег формата класе А2, који ce оби«чо датују између

• Опширннје о томе G. Györffy, Studia SlavicaV/1—2, 1959, 73 и Monum. Vali. Hung., 1/2, 321—322,327.

7 Најближе апалогије могу ce иаћи y P. Diaco- nu—D. Vilceanu, Pacuiul lui Soare I, Bucure$ti 1972, 71 il a., G. Florescu, R. Florescu, P. Diaconu, Capida- va I, Bucureÿti 1958, 158 и д., Gh. Stefan и др., Dino- getia I, Bucureçti 1967.

« A. R. Bellinger, The Anonymous Byzantine Bron­ze Coinage, Numismatic Notes and Monographs 35, 1928, 11, No 1, ca таласастим мотивом.

268 Владнелав Поповић

984. м 1028/34. год.,Ј Како грађевнна inije имала старијег иода, овај изузетно важап нумпзматнч- кн налаз пружа сигуран terminus post quem за датовање Tpehe иркве. Поред тога, y „Методије- вој" гробппцн. пначе сасвнм античког изгледа.10 нађен je на грудима покојника сребрни крст са представом pacneha (Сл. 7—8). Познато je да ce иконографски тип мртвог Христа па крсту, као што јс овде случај, не јавл>а на нстоку пре Фо- тнјевог времена. Крст из Мачвапске Мптровице типолошки и хронолошки одговара сднчним прн- мерцима са Балкана, датованим y XI век.11

Из свега јасио пронзнлази да троапсндална црква не само да ne може бити идентификована са Методијевом катедралом, већ и да нс припа- да Мегоднјевом времепу. Врло je вероватпо да датум градње треће цркве y Мачванској Митро- вјши треба ставмти после 1018, одиосно послс ус- постављаља византијске власти y областн нека- дашњег Снрмнјума, Ископавања некрополе и на- сеља погврднла су резултате постигнуте y оквп- ру култног комплекса. Y Мачвапској Митрови- UU нема за сада снгурних трагова средњевеков- nor жпвота пре среднне X века. Црква са трп апспдс срушепа je прпликом rpaAibe култног об- јекта из поеледље плн четврте фазс. ОслањајуНп ce на пнсане изворе, пестанак „Методпјеве" цр- кве може ce ставиш пегле око 1230. год.

* М. Thompson. The Athenian Agora, Vol. Il, Coins, Princeton 1954, 112—113.

10 Oiiom прилмком исправљамо naine puinije ми- |ил.еи.е, Лрх. преглед, 137 н иап. 15, којс иије сасви.м lu клд чивало дапЈваи.е треће цркве y panoiuiaairrnjI ки периол, c гнме што on гробмица „аитичког" ти- ш» могла Omit попоио умотрсбл>си».

11 llnp. Cultura Bi/aiilina in Romania. Bucurc$li 1971. 134, 23.3, cal. 108. in Dinogctia.

У oBo.M je моменту од секундардног значаја да ли je Спрмнјум, упркос обнављању епископи- је светог Андроника, заиста бно укључен y Ме- тодијеву црквену организацију. Обимна архео- лошка ископавања вршена y Сремској Митрови- ци од 1957. до 1974. год. нису до сада пружпла ни пајмање пндиције за постојаље средњевековног iiace.ta y IX веку. Истина, будућа ископавагва можда ће попунпти ову празнину. Евентуални црквени центар на левој обали Саве, уколико je уопште постојао п. ако јесте, уколнко je био Be­tau за Методијеву папонску дијецезу, морао je за дуже вре.ме нестатн после провале Yrapa y по- \ручје Срема. Y којој je мери бугарска a затич грчка епископија на десној обали прихватила Методијеве панонске традиције које су прнсут- ие у Охриду,* 1-' под чијом ће јурисдикцпјом бнтн il сирмијска епископија, даиас je немогуће од- редити.

Иако непрнхватљива, хипотеза Имре Бобе о .Методијевом гробу и црквм y Мачвапској Митро- вицп не умањује доказну снагу теоријс о лоцира- и,у панонског црквеног седишта и града Мораве из десној обалн Дунава, y некадашњи.м граница- ма римске империје.1’ Међутим, сигурно je да произвол>не претпоставке могу највише нанетп штете идеји за коју ce он већ дуже времена хра бро залаже.

|; О разликама које ce јављају y бугарским и охрпдскпм спископскпм лкстама, уп. Р. ЉубипковнИ Paris gr. 880, Старпнар н. с. XX, 1969, 191—204 н лр\’ le ïberoBC радове.

п Moravia's History Reconsidered, The Hague1971

Владислав ПОПОВИћ

LI TOMBEAU ET L'ÉGLISF CATHEDRALE DE »MÉTHODE. Л MACVANSKA MITROVICA

A l'occasion de la réunion du IIe Congrès d’archéo­logie slave à Berlin, l’historien américain luire Boba (University of Washington, Seattle) a avance une opi­nion téméraire sur l’identification de l’église médié­vale à trois absides de Maévanska Mitrovica, que nous avons découvert en 1966, avec l’église cathédrale de Méthode, connue des sources écrites.1 Le même auteur estime aussi que le tombeau situé au devant de l'ab- sidiole sud (comp. le plan) devait contenir les restes de Méthode. Au cas où l'opinion de Tmre Boba se mon­trait exacte, la trouvaille de Maévanska Mitrovica re­

présenterait une sensation de tout premier ordre, avci en plus des conséquences imprévisibles.

Cependant, en dépit de notre avertissement que les trouvailles archéologiques ne vont pas à l'appui d'une conclusion de cette importance,’ Boba n’a pas renoncé à son interprétation’: (citation originale dans le texte serbo-croate, p. 265—267).

La solution proposée par Imre Boba s’appuie sui- tout sur la conviction que la ville de Sirmium et Mo­rava ne font qu'un. Tout en n'entrant pas ici dans ex- problème tellement complexe, il n’est pas moins évi­

„Методијев" гриб и епмскопска црква y Мачвапској Митровшш 2б9

dent que son interprétation de la troisième église de Maèvanska Mitrovica et de la tombe correspondante est tout à fait arbitraire, tant du point de vue de la méthodologie historique que des faits archéologiques établis sur place.4 Avant tout, l’ensevelissement de l’évêque du côté attribué aux Epîtres n’est point un phénomène particulier à Methode, mais au contraire reflète une pratique largement répandue. En consé­quence, la découverte d'une tombe épiscopale à Maè- vanska Mitrovica ne permet pas à elle seule d’identi­fier le personnage enseveli. Par ailleurs, il faut noter que cette sépulture n’est pas la seule tombe trouvée dans l’église, ce qui laisserait supposer, en suivant l’argumentation dans l’esprit de Boba, que dans le même édifice de culte avaient été déposés plus qu’un évêque. Ceci signifierait en même temps, au cas où le siège épiscopal de Méthode avait été vacant avant et après lui, comme Boba le prétend, que l'église de Maèvanska Mitrovica ne peut être identifiée avec la cathédrale de l’apôtre slave.

Il est également inexact qu'à Sirmium le siège épi­scopal était vacant à partir du temps de Méthode selon Boba son siège est à Sirmium) jusqu’en 1229.

Laissant de côté le fait que l’évêché bénédictin n’a pas été transféré sur la rive droite de la Save en 1229, mais seulement après l’incursion des Tatares, nous voudrions tout simplement attirer l’attention sur quel­ques données historiques essentielles qui ne vont pas à l'appui de l’interprétation proposée par Boba. L’égli­se de Maèvanska Mitrovica se trouve située dans un territoire dont la continuité n’a pas été interrompue par la pénétration des Hongrois sur la rive droite du Danube et qui encore moins pouvait se trouver sous l’influence franque directe au IX' s. Il est surtout im­portant d’apprendre par la correspondance pontificale ou encore en 1229 existait sur la rive droite de la Save (Sirmia Ulterior) une »grande« église, ou plus exacte­ment une église cathédrale de rit grec.5 Etant donné que ce centre épiscopal a dû être fondé bien avant, il devait compter aussi plus d’un évêque ayant occupé K siège. Il est très probable que l’église cathédrale grecque dont il est question peut être mise en rap- l’ort avec l’évêché de Sirmium des chartes de Basile П délivrées à l’archevêché d’Ochride en 1019—1020,

u lesquelles non seulement ses anciens droits se '"vaient confirmés, mais aussi l’existence d’évêchés ’’"Ш celui de Sirmium, aussi. En outre, le siège de cet

ne peut être ailleurs qu’à l’emplacement où fût "ree l’église bénédictine, plus tard transformée en

eveché de saint Irénée, en face de la ville de D mitro- ou l’actuelle Sremska Mitrovica.* Tout ceci laisse

' xiciure que la troisième et la quatrième églises de Maèvanska Mitrovica (Plan: phases III et IV) ne sont ’’.u,re chose que les églises grecque et bénédictine des ' . urnents écrits. Par conséquent, non seulement les ntv archéologiques, mais aussi les sources écrites .opposent à l’identification de l’église à trois absides

‘.“ ouverte au lieu dit »Zidine* ou »Siringrad« avec [tse cathédrale où seule se trouverait la sépulture

uc Méthode.t Meme si on rejetait cette partie de l’argumenta- ">n de Boba, on pourrait éventuellement supposer

j!ü ' c a eu sur Ie siège épiscopal de Méthode et après .." d autres évêques restés inconnus ou qui. après i‘- '-pulsion de Go raid, avaient pu appartenir à une n-nri e or8an>sation ou tradition ecclésiastique. Ce­rt naant, les données archéologiques sûrement établies tém oignent pas en faveur d’une telle possibilité. s, . uropjseement du martyrium romain érige au IV1 li nî Plan: Phase I), dont la dédicace au martyr ,'cnee reste pour [’instant hypothétique, a été const ru-

une petite église rustique à cuve baptismale pri­

mitive (Plan: phase II). Le martvrium et la petite église était séparés par une couche stérile, tandis qu’entre la deuxième et la troisième église aucune dif­férence stratigraphique marquée n’a été constatée. La petite église a disparu dans un incendie et après sa destruction des pots, datant au plus tôt de la seconde moitié du Xe siècle,’ sont parvenus dans la cuve bap­tismale. Par ailleurs, la date de construction de la deuxième église n’a pas encore été établie avec certi­tude, bien qu’il soit peu probable qu’elle puisse appar­tenir au IX' siècle. En tout cas il devient clair que la troisième église ou église de »Méthode« (Plan: phase III) doit se situer chronologiquement après le milieu du X« siècle. La poterie dont il est question fait par­tie d’une trouvaille scellée, vu que la cuve baptismale était hermétiquement bouchée par l'extrémité de la construction absidale de la troisième église. Une dé­termination chronologique plus précise de l'église de »Méthode« est fournie par la découverte d’un loliis byzantin dans la substruction du sol en argile tassée ou immédiatement au-dessous de celle-ci. L'exemplaire appartient aux émissions anonymes de la classe I,“ ou encore plus exactement aux foîlis de grand format de la classe A 2. que l’on date généralement entre 989 et 1028/34.* Etant donné que l’édifice ne comprenait pas de sol plus ancien, cette trouva lie numismatique d’im­portance tout à fait exceptionnelle fournit un termi­nus post quem sûr pour la datation de la troisième église. En outre, dans la tombe de »Méthode», d’as­pect tout à fait ant ique, fut trouvée sur la poitrine du défunt une petite croix d’argent avec représenta­tion du Christ sur la croix et inscription grecque au dos. On sait d’ailleurs que l'iconographie du Christ mort sur la croix, comme c’est ici le cas, ne fait pas son apparition en Orient avant le temps de Photius. La croix de Maèvanska Mitrovica correspond typolo­giquement et chronologiquement aux exemplaires semblables dans les Balkans, datés au XI' siècle "

De tout ceci il provient clairement que non seule­ment l’église à trois abs des ne peut être identifiée avec la cathédrale de Méthode, mais que non plus elle n’appartient pas à l’époque de Méthode. Il est très probable que la date de construction de la troisième église de Maèvanska Mitrovica doit être située après IÖ18, c.-à-d. après la restauration du pouvoir byzantin dans la région de l’ancienne Sirmium. Les touilles exé­cutées dans la nécropole et dans le site d’hab talion ont confirmé les résultats obtenus dans le cadre du complexe de culte. Pour l’instant il n’y a pas a Mac­vanska Mitrovica de traces sûres de la vie médiévale avant le milieu du X' siècle. L’église Л trois absides a été détruite lors de la construction de l’édifice de cul­te de la dernière ou quatrième phase. En s’appuyant sur les sources écrites, la dsparition de l’église de Méthode peut être datée quelque part autour de 1230.

En ce moment il est d’une importance tout à fait secondaire de savoir si Sirmium, en dépit de la réno­vation du siège de saint Androniquc, avait été vrai ment compris par l’organisation ecclésiastique de Mé­thode. Les fouilles archéologiques de large envergure menées à Sremska Mitrovica entre 1957 et 1974 n’ont pas fourni jusqu’à présent le moindre indice de l’exi­stence d’une agglomération médiévale du IX' siècle. Il se peut que les recherches futures remplissent cette lacune. Un centre ecclésiastique éventuel sur la rive gauche de la Save, à condition qu’il eut vraiment exi­sté, et si oui, qu’il eut appartenu au diocèse pannonien de Méthode, avait dû pour longtemps disparaître après l’arrivée des Hongrois en Svrmie. Dans quelle mesure l’évêché bulgare et ensuite grec de la rive droi­te avait adopté les traditions pannomennes de l’église de Methode présentes a Ochride,1* sous la juridiction

270 Владислав Поповић

de laquelle se trouvait Sirmium aussi, il est aujourd' hui difficile de déterminer.

Bien qu'inacceptable, l’hypothèse de Imre Boba sur la sépulture et l’église de Méthode à Macvanska Mitrovica n’amoindrit pas la force suggestive de sa théorie sur la localisation du siège épiscopal pan-

nonien et de la ville de Morava sur la rive droite du Danube, dans les limites de l’ancien empire romain.■* Cependant, il est certain que des suppositions arbitrai­res ne peuvent que causer de graves préjudices à l’idée qu’il défend avec courage.

Vladislav POPOV1C

T. 1 — 1 — Гробипца уз јужну апсидиолу треће цркве, са истока. — 2 — Гробннца уз јужну апсиднолу rpehe цркве, ta заиада. — 3 — Оштећене гробннце нспрел цеитралне апснде rpehe цркве, са запада. — 4 Керамика iiabena v крстноници другс цркве.PI. I — I — Tombe auprès de l'absidiole sud de la troisième église, vue de l’est. — 2 — Tombe auprès de l'absidiole sud de la troisième église, vue de l'ouest. — 3 — Tombes endommagées au devant de l’abside centrale de la troisième église, vue de l’ouest. — 4 — Poterie

trouvée dans la cuve baptismale de la deuxième église.

a:

уиао

иои

'

I IIB. ПОПОВНН

T. Il — 5, 6 — Аверс il реверс aiiomiMiior tuiaaimijcKoi фолиса. — 7, 8 — Поктиралпи крст naben V Фои_niiKIl IS.

HI. Il — 5.6-— Droll cl rovers d'un lollls anonyme byzantin. — 7, S — Croix pectorale trouvée dans la tombe IS