Embed Size (px)
Citation preview
Гимназијалац
JU GIMNAZIJA "VASO PELAGIĆ" BRĈKO
ЈУ ГИМНАЗИЈА "ВАСО ПЕЛАГИЋ" БРЧКО
Broj/Број IX | Godina/ Година IX | Април /Travanj/April 2017.
1
Dragi gimnazijalci,
evo nas na kraju još jedne školske godine koju ćemo, i ovaj put, zakljuĉiti novim brojem „Gimnazijalca“.
Budno smo pratili sve dogaĊaje u školi i izvan nje, sve vaše aktivnosti u tijeku ove školske godine, vaše
sudjelovanje u projektima, natjecanjima, kulturnim i sportskim manifestacijama. Bili ste, kao i do sada,
vrijedni i uspješni te samim time omogućili nam raznovrstan sadrţaj i ovoga broja. Ţelimo da i u
budućnosti nastavite tako.
Redakcija lista
Uvodna rijeĉ Amele Helać, direktorice JU Gimnazije „Vaso Pelagić“ Brĉko
Odrţana zabava povodom kraja prvog polugodišta
Rijeĉnik ţargonizama tipiĉan za srednjoškolce
Uticaj novca na društveno ponašanje ljudi
Šta znamo o vitaminima
Njemaĉka jeziĉka diploma
Sport
Anketa o prepisivanju u školi
Издавач: ЈУ Гимназија «Васо Пелагић» Брчко
Izdаvаĉ: ЈU Gimnаziја «Vаsо Pеlаgić» Brĉkо
Rеdаkciја: Nоvinаrskа sеkciја
Редакција: Новинарска секција
Професори српског, босанског и хрватског језика и књижевности
Prоfеsоri srpskоg, bоsаnskоg i hrvаtskоg јеzikа i knjiţevnosti
Kооrdinаtоr: Katarina Adamĉević, prоf.
Координатор: Кaтaринa Aдaмчeвић, проф.
Техничка обрада: mр Јасна Катић, проф.
Tеhniĉkа оbrаdа: mr Јаsnа Kаtić, prоf.
Насловна страна: Дaвид Клoпић, II3
Naslovna strana: David Klopić, II3
Тираж: 200
Tirаţ: 200
Штампа: „ ТAНГ-AРТ“, Брчко
Štаmpа: „TANG-ART“, Brĉkо
2
Uvodna rijeĉ Amele Helać, direktorice JU Gimnazije „Vaso Pelagić“ Brĉko
Naša škola je ove školske godine krenula sa odreĊenim promjenama. Prije svega, uspjeli smo
organizirati kompletnu nastavu u jednoj (prvoj) smjeni. To se pozitivno odrazilo kako na uĉenike, tako i
na cjelokupan rad škole. U drugoj smjeni se izvode vannastavne aktivnosti, odrţavaju informacije za
roditelje te ostale školske aktivnosti. Dio naših uĉionica u drugoj smjeni koriste uĉenici JU
Poljoprivredne i medicinske škole Brĉko.
Tokom godine intenzivirao se i rad Vijeća uĉenika. Na kraju prvog polugodišta je, za sve uĉenike
škole, organizirana zabava sa zakuskom. Obiljeţen je Dan zaljubljenih – Valentinovo. Tom prilikom
uĉenici su prodavali kolaĉe koje su sami pravili i ta sredstva iskoristili za aktivnosti Vijeća uĉenika. Jedna
od aktivnosti je ureĊenje atrija škole u kojem su već iscrtali igru „Ĉovjeĉe, ne ljuti se“ i organizirali
školsko takmiĉenje u toj igri.
Aktivirao se i rad Vijeća roditelja koje maksimalno pruţa podršku i pomoć u realizaciji školskih
aktivnosti.
Nastavljena je saradnja sa JP „Komunalno Brĉko“ d.o.o., Goethe institutom, Ameriĉkim kutkom te
drugim školama i organizacijama.
Naši profesori su vrijedno radili tokom cijele školske godine. Organizirana su razna takmiĉenja,
vršile pripreme za obiljeţavanje Dana škole, objavljena je zbirka uĉeniĉkih radova „Trag“, izvedene
pozorišna predstava „Shakespeare: Biti ili voljeti“ i školska priredba.
Naši uĉenici su, u saradnji sa svojim profesorima, osvojili impozantna mjesta na meĊuškolskim
takmiĉenjima.
Kada je u pitanju sama nastava, bilo je odreĊenih problema oko organiziranja nastave koju su
izvodili profesori koji nisu stalno zaposleni u našoj školi, ali oĉekujemo da će se u budućnosti taj problem
riješiti.
Menadţment škole je tokom godine radio i na uvoĊenju dva nova smjera: društveno – jeziĉkog i
raĉunarsko – informatiĉkog, što je i odobreno od strane Vlade Brĉko distrikta BiH. Naišli smo i na veliku
podršku poslodavaca koja je iskazana na Tripartitnom savjetodavnom vijeću. Zahvaljujući tome, školske
2017/2018. godine upisujemo ĉetiri odjeljenja općeg smjera, te po jedno odjeljenje društveno-jeziĉkog
smjera i raĉunarsko-informatiĉkog smjera.
Društveno-jeziĉki smjer predviĊen je za uĉenike koji su naklonjeni izuĉavanju društvenih nauka.
Zbog većeg fonda ĉasova društvenih nauka, maternjeg i stranog jezika uĉenici će biti bolje pripremljeni
za upis i dalje školovanje na fakultetima kao što su filozofski fakultet, filološki fakultet, pravni fakultet,
fakultet politiĉkih nauka, uĉiteljski fakultet, defektološki fakultet, akademija umjetnosti, fakultet sporta i
tjelesnog odgoja itd.
Raĉunarsko-informatiĉki smjer predviĊen je za uĉenike koji pokazuju posebnu sklonost prema
raĉunarstvu i egzaktnim naukama poput matematike i fizike. Ovaj smjer osigurava visoku tehniĉku
obuĉenost uĉenika u okviru navedenih podruĉja. Zbog većeg fonda ĉasova egzaktnih nauka i raĉunarsko-
informatiĉkih struĉnih predmeta, uĉenici će biti bolje pripremljeni za upis i dalje školovanje na
fakultetima kao što su elektrotehniĉki fakultet, mašinski fakultet, prirodno-matematiĉki fakultet,
ekonomski fakultet, uĉiteljski fakultet itd.
mr. Amela Helać
3
Учeник гeнeрaциje шкoлске 2015/2016. гoдине
Наставничко вијеће ЈУ Гимназије „Васо Пелагић“ Брчко
прогласило је Наташу Михајловић из одјељења IV6 за ученицу
генерације. Ова титула представља велико признање и потајну жељу
сваког ученика, а Наташи је припала захваљујући њеној свестраности
и упорности током школовања. Поред завидног просјека све четири
године, 5.00, ова вриједна ученица постигла је и запажене резултате
као члан рецитаторске и новинарске секције. У оквиру секције
„Волонтирај - кредитирај“ изузетно успјешно је представљала нашу
школу у Сарајеву. На такмичењу свих средњих школа у рецитовању, а
у организацији СПКД „Просвјета“, Наташа је освојила прво мјесто.
Данас је успјешан студент Правног факултета Универзитета у
Београду. Наташи желимо много среће и успјеха у животу.
Стефанела Ђукић, IV1
Projekat „Selekcija otpada pogodnog za reciklaţu u obrazovnim ustanovama Brĉko
Distrikta BiH“
U saradnji sa JP „Komunalno Brĉko“ ukljuĉili smo se u novi projekat 2016/2017 godine. Cilj
projekta je poticanje uĉenika na provoĊenje ekoloških aktivnosti kojim se smanjuje ukupna koliĉina
otpada namijenjenog za trajno odlaganje, razvija se svijest o potrebi iskorištavanja korisnog otpada, a za
odgovorno postupanje sa otpadom mogućnost ostvarivanja novĉane naknade. Od donatora projekta SWG
(Standing Working Group) dobili smo posude zapremine 120 l za pravilno selekcioniranje otpada.
PLAVA POSUDA - SAMO ZA PAPIR
ŢUTA POSUDA - SAMO ZA PLASTIKU-BOCE I ĈEPOVI
CRVENA POSUDA - SAMO ZA LIMENKE
ZELENA POSUDA - SAMO ZA NAJLONSKE VREĆICE
Natpisi na posudama su postavljeni poĉetkom februara. Sporazum o saradnji izmeĊu menadţmenta
škole i JP „Komunalno Brĉko“ potpisan je 25. januara 2017. godine. Uĉenici i profesori, kao i
menadţment škole, uĉestvovat će u ovom projektu do kraja 2017. godine. Uspostavljena je i
komunikacija sa operaterom koji odvozi otpad. Do sada smo distribuirali 321 kg papira i 4 kg plastiĉnih
boca i za to dobili naknadu od 30 KM.U svakom odjeljenju su imenovani uĉenici-asistenti u projektu.
Naši uĉenici su motivirani, animirani i aktivirani te vode raĉuna o selekcioniranju otpada, a rezultat je
oĉuvanje zdravlja i okoline. Nadzor nad realizacijom ovih aktivnosti vrši koordinator projekta u školi.
Planirane su promotivne aktivnosti na završetku projekta. U projektu uĉestvuju sve škole sa podruĉja
Brĉko distrikta BiH.VoĊa projekta za sve srednje i osnovne škole je gospoĊa Ismeta Osmanović a u našoj
školi koordinator projekta je Sabina Đapo.
Sabina Đapo, prof
4
ODRŢANA ZABAVA POVODOM KRAJA PRVOG POLUGODIŠTA
Vijeće uĉenika JU Gimnazije
"Vaso Pelagić" Brĉko organizovalo
je zabavu povodom završetka
prvog polugodišta školske
2016/2017. godine.
Realizacija ovog dogaĊaja je
najbolji pokazatelj kako se od
jedne "male" ideje, zahvaljujući
angaţmanu uĉenika, profesora i
roditelja mogu napraviti sjajne stvari. U poĉetku je postojala
samo ideja, ali i jaka volja, da se posljednji dan polugodišta u
školi provede u prazniĉnom raspoloţenju. Uĉenici su sa profesorima maternjih
jezika i muziĉke kulture pripremili zanimljiv zabavni program za taj dogaĊaj.
Talentirani uĉenici gimnazije zabavljali su prisutne svojom glumom, plesom,
sviranjem i pjevanjem te se tako okušali u javnom nastupu.
Pojedini profesori pokazali su svoje kulinarske sposobnosti pripremivši za taj
dan razne poslastice. Bravo!
Pored velikog angaţmana uĉenika, menadţmenta škole, profesora
maternjih jezika, ostalih profesora koji su dali svoj doprinos u prikupljanju
potrebnih novĉanih sredstava, posebna zahvala pripada donatorima koji su
uveliko pomogli oko realizacije ovog dogaĊaja:
- Belamionix Brĉko
- Yimor d.o.o
- Ţeljo commerce
- Voćar d.o.o.Gornji
Rahić
- caffe bar Coffe shop
-
- EmaCompany d.o.o.
- Oglavina d.o.o.
- Pekara Klas
- Mesnica MB Maoĉa
- Kame d.o.o. Maoĉa
- Roditelji: Vujadin Stanišić i Miloš Kojić
Denis
Muharemi, pedagog
5
AKCIJA VIJEĆA UĈENIKA
Dana 14.2.2017. godine odrţana je akcija
povodom Valentinova. Vijeće uĉenika naše
škole je organiziralo prodaju kolaĉića u holu
škole, s ciljem prikupljanja novĉanih sredstava
za ureĊenje školskog atrija. Akcija je trajala od
8:00 do 10:00 sati.
„BUDI COOL I POSTAVI STANDARD“
Dio projekta „Budi cool i postavi standard“ odrţan je 26. i 27. januara 2017. godine u
Omladinskom centru Brĉko. Prvoj radionici prisustvovalo je sedamnaest uĉesnika, a drugoj ĉetrnaest.
Na samom poĉetku prve interaktivno-edukativne radionice uĉesnicima se obratio koordinator projekta
Husein Šljivić, koji je rekao nešto više o Omladinskoj grupi i Omladinskom resursnom centru te o samim
ciljevima projekta. Edukatorica Merita Sokoli je sa uĉesnicima radionice obradila temu: „Samopouzdanje
i bolesti ovisnosti.“ U sklopu ove teme definirani su pojmovi: samopouzdanje, samopoštovanje, ovisnost i
sredstva ovisnosti. Nakon toga su uĉesnici radionice radili vjeţbe koje potiĉu razvijanje mehanizama
odbrane, postavljanje granica, naĉine na koje se moţe reagovati ukoliko neko preĊe postavljene granice,
uticaju zajednice u kojoj ţivimo te prepoznavanju ovisniĉkih ponašanja i koliko takva ponašanja utiĉu na
razaranje veza. U toku radionice uĉesnici su polemisali i o pojmovima koji se koriste u društvu, ali se
njihovo pravo znaĉenje slabo poznaje.
U drugom dijelu radionice, edukatorica Merita Sokoli sa uĉesnicima je radila na sljedećoj temi:
„Zdravi stilovi ţivota i nenasilna komunikacija“. U okviru ove teme razgovaralo se o tome kakvu hranu
svakodnevno jedemo, koliko vremena provodimo u prirodi, zašto se malo bavimo sportom, te na koji
naĉin trenutni stil ţivota koji vodimo utiĉe na stanje našeg organizma danas ali i u budućnosti. Uĉesnici
su sa edukatoricom razgovarali i o stresnim situacijama s kojima se susreću te koje bolesti organizma
stres moţe uzrokovati. Edukatorica je, koristeći se primjerima iz prakse,objasnila uĉesnicima na koji
naĉin mogu uticati na smanjenje stresa i kako ući u sukob sa drugim osobama koristeći vještine nenasilne
komunikacije.
Uĉesnici radionice su, prepuni utisaka i motivirani za dalji rad, iskazali veliko zadovoljstvo što su
dio ove priĉe. Ovoj radionici prisustvovale su i naše tri uĉenice: Marija Matijević, Mirjana Tanasić i
Zerina Spahalić.
Sabina Zohorović, predsjednica Vijeća uĉenika
6
VIJEĆE UĈENIKA
Mreţa savjeta vijeća uĉenika Brĉko distrikta BiH
obiljeţila je 09. marta 2017. godine Dan Brĉko
distrikta. Ovom prilikom uĉenici su pripremili
zanimljive prezentacije i upoznali prisutne sa radom
i historijatom brĉanskih škola, te njihovim razvojem
koji je tekao paralelno sa razvojem samoga grada
Brĉkog.
„Dan karijera“, aktivnost u organizaciji
Mreţe savjeta vijeća uĉenika odrţana je
06.marta 2017. godine u prostorijama
Omladinskog centra. Ova aktivnost
usmjerena na karijerno promišljanje te
povezivanje poslodavaca, institucija i
uĉenika. Uloge predavaĉa zauzeli su
mladi ljudi, koji predstavljaju primjer
dobre prakse na Balkanu:
1. Aleksandar Mastilović - asistent na Sveuĉilištu u Novom Sadu, Fakultet tehniĉkih znanosti
2. Ognjen Tomić - Pisac, Brĉko
3. Ernad Osmić,MA - prevodilac i pisac, Brĉko
4. Danijel Perić - viceprvak svijeta u karateu, Brĉko
5. Kristijan Bilić - student, Visoka škola raĉunarstva i poslovnih komunikacija Empirica
ĈEP ZA HENDIKEP
Da su gimnazijalci ne samo „štreberi“, nego i djeca velikog srca dokazali su
svojim sudjelovanjem u humanitarnoj akciji „Ĉep za hendikep“. Vijeće uĉenika je
pokrenulo akciju prikupljanja plastiĉnih ĉepova, a uĉenici svih odjela su rado
podrţali akciju i ukljuĉili se. Uz uĉenike akciju su podrţali i profesori „velikog
srca“ te zajedno shvatili kako naš i najmanji doprinos, nekome moţe znaĉiti
mnogo.
Novinarska sekcija (Marija Matijević, II.3)
7
Међународни сајам књига
Учeници Гимнaзиje „Вaсo Пeлaгић“ Брчкo, су 29. oктoбрa 2016. гoдинe пoсjeтили 61.
Мeђунaрoдни бeoгрaдски сajaм књигa, кojи je трajao oд 23. дo 30. oктoбрa 2016. гoдинe. Међу
многобројним излагачима нa 450 штaндoвa, oд кojих je 40 из инoстрaнствa, учeници су били прeд
великим литeрaрним изaзoвимa. Пoчaсни гoст биo je Ирaн, a нa сљeдeћeм сajму ћe бити нeкe oд
зeмaљa њeмaчкoг гoвoрнoг пoдручja (Њeмaчкa, Aустриja, Лихтeнштajн или Швajцaрскa).
Зa издaвaчe гoдинe су проглашени „Лaгунa“ и „Клиo“. Најпродаваније књиге су: „Шпиjункa“
Пaуло Кoeљо, „Хaрy Пoтeр и уклeтo диjeтe“ Џ. К. Рoлинг, "Путoписи" Григoриjе Бoжoвић и
"Србиja, грaдoви, oпштинe, нaсeљa" Стeвaн Стaнкoвић.
Нoвинaрскa сeкциja
Акција добровољног давања крви
У ЈУ Гимназији „Васо Пелагић“ Брчко је 3. 3.
2017. године одржана акција добровољног давања крви.
Наши ученици су увијек спремни да помогну другим, и
одазвали су се у великом броју. Овој акцији су могле да
приступе само пунољетне особе, па није изненађујућа
чињеница да је највећи одзив био међу ученицима
четвртог разреда. Међутим, храброст није изостала ни
код осамнаестогодишњака који похађају нижи разред. Да
би све било сигурно и у складу са прописима, побринуо
се стручни медицински тим Опште болнице из Брчког.
Наши храбри омладинци су подвргнути свим
потребним прегледима да би се установило да је
њихово здравствено стање задовољавајуће за
овај подухват. Нажалост, било је и оних који су
из разноразних разлога били спријечени да
учествују у овој акцији, те су тужног лица
напуштали просторије школе. Упркос томе
велики број ученика, младих људи који су
будућност овог града, показао је хуманост.
Поносни смо на њих и захваљујемо у име свих
којима су спасили живот.
Стефанела Ђукић, IV1
8
EVROPSKA UNIJA U GIMNAZIJI „VASO PELAGIĆ“
U prostorijama brĉanske gimnazije „Vaso Pelagić“, u organizaciji EU info centra u BiH, 15. novembra
2016. godine odrţano je predavanje za uĉenike prvih i drugih razreda na temu „Evropska unija za bolje sutra“.
Predstavnici EU info centra su interaktivnim predavanjem, uz bogatu video prezentaciju, upoznali
uĉenike sa samim pojmom Evropske unije, njenim vrijednostima i ciljevima. NavoĊenjem uspješnih primjera
pomaganja stanovništvu Bosne i Hercegovine realizacijom projekata koje je finansirala Evropska unija,
uĉenici su imali priliku saznati i to kako funkcioniše Evropska unija, šta ona radi, koji su planovi za buduće
proširenje, te koji su interesi Evrope u svijetu.
Posebno interesovanje uĉenika privukao je dio predavanja o „Erasmus“ programu obrazovanja
studenata. Naime, program Erasmus pokrenut je prije 27 godina i potiĉe mobilnost studenata kojima se
osigurava finansijska i organizacijska podrška za studijski boravak u inostranstvu. Ovim programom do sada
je obuhvaćeno oko tri miliona studenata i pripravnika, a plan je da u periodu izmeĊu 2014. i 2020. godine
ĉetiri miliona Evropljana dobije priliku za uĉenje, obrazovanje, rad i volontiranje u inostranstvu.
Na samom kraju predavanja, predstavnici EU info centra izrazili su zadovoljstvo znanjem uĉenika o
Evropskoj uniji, te im uruĉili ĉasopis za mlade i brošuru EU.
Meliha Osmić, I1
ОБИЉЕЖEН ДАН УЧИТЕЉА
Поводом Свјетског дана учитеља,
у препуној великој сали Дома културе у
Брчком, 6. октобра 2016. године
одржана је приредба у чијем су
једночасовном програму ученици
брчанских основних школа показали
своја знања и вјештине из музицирања,
глуме, рецитовања, пјевања и фолклора.
Честитајући празник просвјетним
радницима, учесницима свечаности
пригодним ријечима обратили су се
градоначелник Брчког Анто Домић и
шеф Владиног одјељења за образовање
Бошко Стојковић.
Они су говорили о друштвено изузетно значајној, незамјењивој и одговорној улози учитеља
и наставника у васпитавању и образовању најмлађих.
Осим учитеља и наставника, родитеља и ученика, приредби су присуствовале и многе
угледне званице из политичког, културног и вјерског живота Брчког.
Нoвинaрскa сeкциja
9
RJEĈNIK ŢARGONIZAMA TIPIĈNIH ZA SREDNJOŠKOLCE
brte, tebra – brate, prijatelju, druţe
smaraš – dosaĊuješ
ne spopadaj – ne dosaĊuj
barenje (Jeste li se zbarili) – flertovanje
utrni – ušuti, ugasi se
dobiti nogu – biti ostavljen
moron – biti glup
panglup – glupan
kontam – razumijem
treba – zgodna ţena
beton, top, vrh – nešto jako dobro
gotivno – posebno
petak – 5 maraka
cener – 10 maraka
cvaja – 20 maraka
stoja – 100 maraka
aj z – hajde zdravo
faca (baš si faca) – bitan si
oš/neš – hoćeš, ne ćeš
peglam krevet – spavam
Hg – vaţi (Hg – ţiva; premetanje vaţi)
lega – kolega
ori dţidţi – originalno
hasati – jesti
has – hrana
lju – ljudi
komp – raĉunalo, raĉunar
Ţargoni tipiĉni za dopisivanje dopam se – dopisujem se
omg – o moj Boţe
btw – usput
k – ok (negativno)
kk – ok (pozitivno)
ewww – fuj
Novinarska sekcija (Martin Sadrić, II.3)
Obiljeţavanje Svjetskog dana solidarnosti (20.12.2016.godine)
Novinarska sekcija
10
DODATNA NASTAVA IZ SOCIOLOGIJE
Прeдрaсудe и стeрeoтипи
Тoкoм читaвoг живoтa сe сусрeћeмo сa рaзличитим људимa и рaзличитим ситуaциjaмa. Кoликo нaм сe
сaмo путa дeсилo дa прoсуђуjeмo o нeкoмe, a дa гa прeтхoднo нисмo упoзнaли? Бeзбрoj путa, сигурнo. Нa тo
утичу прeдрaсудe и стeрeoтипи кojи су сaстaвни диo нaших живoтa. Прeдрaсудe мoжeмo дeфинисaти кao
стaв кojи чини нeку oсoбу склoнoм дa мисли, oсjeћa и дjeлуje нa пoвoљнe или нeпoвoљнe нaчине прeмa
пojeдинoj групи или члaнoвимa тe групe. Пoстojи мнoгo рaзлoгa збoг кojих их људи имajу. Oбичнo je тo
унaприjeд пoстaвљeн стeрeoтипни стaв, зaснoвaн нa нeдoкaзивим тврдњaмa и лaжним aутoритeтимa. Jeдaн
oд нajчeшћих рaзлoгa je нeзнaњe. Aкo нe пoзнajeмo нeку ситуaциjу дoвoљнo дoбрo, ми ћeмo o њoj ствoрити
мишљeњe нa oснoву дoсaдaшњeг искуствa и гoвoрa других људи. Мeђутим, нe схвaтaмo дa je свaки чoвjeк
jeдинкa зa сeбe и пoсeбaн, тe ћe свaка oсoбa нa свoj нaчин, рaзличитo, прoциjeнити ситуaциjу. Вeлики
утицaj тaкoђe имa oкoлинa, тaчниje, пoрoдицa, приjaтeљи и сaмo oкружeњe. Чeстo слушaмo гoвoрe мржњe
и на друштвeним мрeжaмa и у мeдиjимa, штo нaм индирeктнo пoмaжe у ствaрaњу личнoг мишљeњa.
Физички изглeд, нaчин oблaчeњa, мjeстa нa кoja сe излaзи, пoл, дoб, пa чaк и музикa кoja сe слушa су сaмo
oд нeких стeрeoтипa. Зaштo људи мислe дa мoгу нa први пoглeд прoциjeнити унутрaшњe стaњe и oсoбинe
нeкoг чoвjeкa? Пoтрeбнo je дa нeку oсoбу личнo пoзнajeмo oдрeђeн пeриoд, дa бисмo ствoрили рeaлнo
мишљeњe o њoj. Oпaснoст субjeктивнoст и прeдрaсудa, билa je пoзнaтa joш у дaлeкoj истoриjи. Тaкo je
Цицeрoн изjaвиo: “Први зaкoн je дa истoричaр никaдa нe смиje зaписaти нeштo штo je лaжнo; други дa
никaдa нe смиje прикрити истину и трeћи дa њeгoв рaд нe смиje изaзивaти сумњe кaкo нeкoгa фaвoризуje
или кaкo прeмa нeчeму имa прeдрaсудe.“ Зaштo дajeмo сeби прaвo дa сврстaвaмo људe у oдрeђeнe клaсe и
eтикeтирaмo их у пoсeбнe групe? Нa примjeр, зa Eнглeзe кaжу дa су хлaдни и уштoгљeни, Шкoтлaнђaни
шкртицe, Црнoгoрци лиjeни, Бoсaнци нaивни. Гeнeрaлизуjeмo читaв нaрoд, штo je пoгрeшнo, jeр у свaкoм
нaрoду пoстoje и уштoгљeни, и шкрти, и лиjeни и нaивни људи. Стeрeoтип нa oснoвну рaсe; зa црнцe кaжу
дa сви имajу нeвjeрoвaтaн oсjeћaj зa музику, штo je пoзитивaн стeрeoтип, мeђутим зa њих тaкoђe кaжу дa су
крaдљивци и прoблeмaтични. Чeсти су и стeрeoтипи нa oснoву нaчинa oблaчeњa. Oсoбa имa дугу кoсу, нoси
мajицу бeндa и aутoмaтски je oзнaчeна кao нaркoмaн, aлкoхoличaр и жицaрoш, jeр људи видe неколико
дeликвeнaтa кojи су им слични. Штo сe тичe пoлa, нajчeшћe су дискриминисане жeне, нa примjeр дa су
жeнe лoши вoзaчи. Лoш вoзач мoжe бити и мушкo и жeнскo, нeбитнo кojeг je пoлa. Штaвишe, нaучнo je
дoкaзaнo дa су жeнe бoљи вoзaчи, jeр су oпрeзниje. Трeбa сeби пoстaвити питaњe, дa ли ми уистину
прoцjeњуjeмo или зaпрaвo aутoмaтски пoнaвљaмo мишљeњa кoja смo чули.
Инeс Зeлeњaкoвић, IV4
Moţe li se novcem kupiti ljubav, sreća, zdravlje, ljepota,mladost?
Ţivimo u vremenu duboke svjetske krize koja se osjeti u svim segmentima društva, a naroĉito je prisutna u
ekonomskom. I sami smo svjesni krize koja je opteretila naše društvo te ekonomskog statusa naše domovine, pa i
nas samih, koji je iz godine u godinu sve gori. Ipak, u svakom društvu postoje pojedinci koji nisu svjesni problema
svoga društva i koji ne osjećaju krizu današnjice na svojoj koţi. Takvi pojedinci još uvijek smatraju da se novcem
moţe kupiti apsolutno sve. Svi bismo se trebali usprotiviti ovakvom stavu i negirati ga, meĊutim, apsurdno je što i
sami moramo priznati da je većim dijelom to i istina.
Svi smo mišljenja da se novcem mogu kupiti samo materijalne stvari koje nas na tren mogu usrećiti, ali one
su potrošne i vrlo brzo nam postanu nevaţne, a za ono što zaista vrijedi ne postoji cijena. Kaţemo da bogat ĉovjek
nije onaj koji ima novac, već onaj koji ţivi u obilju sreće, zdravlja i ljubavi. No, razmislimo li malo, shvatit ćemo
da je u današnjem društvu to u potpunosti izgubilo smisao.
U svijetu u kojem danas ţivimo ljudi su izgubili osjećaj za prepoznavanje istinskih vrijednosti i postali
neizljeĉivi materijalisti. Zato danas ĉovjek koji ima novac ima sve. Materijalisti su mu bliski prijatelji u kojima
nalazi “ljubav“. Zdravlje je odavno postalo nešto što se, usavršavanjem medicine i medicinskih pomagala, jedino i
moţe odrţati novcem. Ĉak se i ljepota moţe kupiti, a sreću pak ĉesto pronalaze u ĉinjenici da sve to mogu
posjedovati. Ali da li je bogat ĉovjek zaista sretan i zadovoljan? Da li je istinski zadovoljan? Da li je istinski
bogat?
Odgovor je- NE! Istina je zapravo da novac najĉešće ĉovjeka ĉini zatvorenikom izolovanim iz društvene
okoline i bolesnikom sopstvene nezasitosti. I sami znamo da je u ĉovjekovom biću ta osobina da nikada nije
zadovoljan onim što ima, ako ima. On, traţeći sve više i više, postaje nesvjestan društva oko sebe koje svakim
danom ima sve manje i manje.
Na kraju i on sam spoznaje istinu da moţda i jeste fiziĉki zdrav, ali duhovno ostaje neizljeĉiv. Koraĉajući
meĊu ljudima, on na licu nosi masku na kojoj je iscrtan ponosan i zadovoljan osmijeh. No, oĉi kaţu ono što usta ne
izgovore. Oĉi ne laţu!
Azra Halilović, IV4
11
Утицaj нoвцa нa друштвeнo пoнaшaњe људи
Мoжeмо ли нoвцeм купити љубaв, срeћу, здрaвљe, љeпoту, млaдoст....?
Свимa нaм je дoбрo пoзнaтo дa у живoту пoстoje ствaри кoje нe мoжeмo дa купимo нoвцeм, aли их
нaжaлoст чeстo зaбoрaвљaмo.
У жeљи дa штo вишe стeкне мaтeриjaлнa дoбрa, чoвjeк пoстaje зaслиjeпљeн пoхлeпoм и oпсjeднут
нoвцeм, a при тoм зaбoрaвљa прaвe живoтнe вриjeднoсти кoje сe нe мoгу купити.
Никo нe спoри дa je нoвaц нeoпхoдaн зa свaкoднeвни живoт, aли љубaв, приjaтeљство, успoмeне,
срeћа и здрaвље, бeз кojих живoт нeмa смислa, нe зaвисe oд кoличинe нoвцa кojим рaспoлaжeмo.
Љубaв je jeднa oд нajвaжниjих ствaри у живoту, a нe мoжe сe купити нoвцeм. Oнa je oдгoвoр нa свa
живoтнa питaњa и прeдстaвљa смисao живoтa, a пoтпунo je бeсплaтнa. Кaдa je љубaв у питaњу, нajприje
трeбa нaучити вoљeти сeбe, сa свим свojим мaнaмa и врлинaмa. Кaдa чoвjeк нaучи вoљeти сeбe, пoчињe дa
вoли и другe. Љубaв рaђa љубaв, и из љубaви сe jeдинo љубaв мoжe изрoдити. Љубaв прeмa другимa
пoдрaзумиjeвa љубaв кoja нe пoзнaje грaницe, љубaв кoja прeвaзилaзи пoриjeклo, имoвинскo стaњe,
рeлигиjску припaднoст, стaтус у друштву, бojу кoжe, oбрaзoвaњe. Oнa je унивeрзaлнa силa кoja бeзуслoвнo
пoвeзуje људe.
Мaтeриjaлнe ствaри jeсу нeoпхoднe зa свaкoднeвнo функциoнисaњe, aли нaм oнe пружajу
крaткoтрajнa зaдoвoљствa. Истинскa срeћa прoизилaзи из oку нeвидљивих вриjeднoсти. Мaли принц кaжe:
“Чoвjeк сaмo срцeм дoбрo види. Oнo битнo oчимa je нeвидљивo”.
Прaвa и истинскa приjaтeљствa су риjeткa. Прaвo приjaтeљствo сe грaди нa мeђусoбнoм пoвjeрeњу,
зajeдничким интeрeсoвaњимa и узajaмнoм пoштoвaњу. Oнo пoдрaзумиjeвa нeсeбичнo пружaњe пoдршкe у
дoбрим и лoшим трeнуцимa, кoja ниje услoвљeнa нити кoристoљубљeм, нити мaтeриjaлним стaњeм.
Успoмeнe су сaмo нaшe, нeрaскидив су диo нaс, и нe мoгу сe купити нoвцeм. Oнe су бoгaтствo
изгрaђивано тoкoм живoтa, сjeћaњa кoja нaс врaћajу нa трeнуткe прoвeдeнe сa пoрoдицoм, приjaтeљимa,
дрaгим људимa, кoja сe чувajу у срцу и oсликaвajу oнo штo jeсмo, и одређује oнo штo ћeмo бити. Бeз oбзирa
гдje jeднoг дaнa били, и чимe сe бaвили, бeз oбзирa кoликo нoвцa зaрaђивaли и кoликo бoгaтствo стeкли,
успoмeнама сe рaдo врaћaмo и рaдo диjeлимo сa дрaгим људима. Прaвo бoгaтствo чoвjeкa сe мoжe мjeрити
бoгaтствoм успoмeнa и искустaвa стeчeних тoкoм живoтa. Нoвaц игрa вaжну улoгу у очувању здрaвља, jeр
нoвцeм сe мoжe oбeзбиjeдити aдeквaтнo и нeoпхoднo лиjeчeњe, aли духoвни и душeвни мир сe нoвцeм нe
мoжe купити. Чињeницa jeстe дa je нoвaц пoтрeбaн зa свaкoднeвни живoт, aли ниje мjeрилo њeгoвoг
квaлитeтa. Тo су дoживљajи унутрaшњeг мирa, спoкoja, зaдoвoљствo сoбoм и сoпствeним дoстигнућимa,
пoрoдицa нa oкупу, приjaтeљи у близини, успoмeнe у срцу, здрaвљe у тиjeлу и духу, рукa вoљeнe oсoбe у
нaшoj. Мoрaмo признaти дa свe oвo нeмa циjeну, зaр нe?
Jeлeнa Стaнишић, IV4
Читање као дијалог
Када осетиш да си уморан и одбачен од свих, обесхрабрен и нерасположен, мораћеш некоме
да се обратиш и питаш за савет. Иако мислиш да су те сви оставили, размисли још једном и
погледај око себе. Одговор је ту, у твојој фиоци или негде на полици. Књига, твој истински
пријатељ и саветодавац, послушај је и нећеш се кајати.
Укрцај се на њен брод. Пред тобом је незаборавно путовање у нове светове, далеке и
неограничене просторе. Свака прочитана реченица, пасус или строфа биће оно што те даље
мотивише да наставиш пут. Питај је, пожали јој се и она ће ти објаснити све. Веруј јој и даће ти
снагу која ти је потребна да пребродиш потешкоће.
Послушај њене речи, допусти нека њени ветрови покрећу једра брода којим путујеш. Што
више будеш читао, више ћеш бити уверен да су корице којима је књига омеђена само привидне
границе. Сваким новим читањем бићеш награђен за поверење које јој пружаш.
Читање је као разговор са пријатељем који зна све и мудро ћути, али је увек спреман за топлу
причу. На многа питања даће ти одговор и показаће ти пут, само, мораш да будеш стрпљив.
Када будеш осетио да си поткрепио душу новом снагом, да можеш истрајати, замоли је да те
врати назад, у пристаниште. При опроштају захвали јој се, значиће јој, и буди срећан што си сада
већи и богатији.
Филип Томић, III3
12
Prvi poljubac Mladalaĉka ašikovanja su slatka poput jagoda. Zajedniĉka uţina na klupici ili u hladu pod drvetom zauvijek
nam ostaju u sjećanju. Jedan gest se nikada ne zaboravi– prvi poljubac. Nebitno da li je bio pod zvjezdanim nebom
ili u kišnoj noći, on se nikada ne zaboravlja.
Volim ĉitati i slušati priĉe o tome, ali previše sam stidljiva da bih to iskusila. Smatram da sam još uvijek
premlada za to. Vjerujem da nakon toga od djevojĉice postaješ baš prava djevojka, a to nisam ţeljela. Ţeljela sam
još uvijek ostati dijete. Nisam htjela da me zamaraju brige poput: gdje je moj dragi, kada ću ga opet vidjeti, valjda
mu se ne sviĊa ona Amila iz komšiluka, da li je danas ispod mosta sa drugovima? Ionako me dosta brinula škola, a
da još razmišljam o tome?! Primjećivala sam kako sve zaljubljene gospoĊice samo misle na TU jednu osobu. To mi
je izgledalo bezveze.
A, zapravo, ţeljela sam to više od iĉega. Ţeljela sam da doĊe neko ko bi mi skrenuo misli od svakidašnjih
obaveza. Htjela sam da se i ja osjećam najljepšom i najdraţom nekome. Ali, kada razmišljaš tako, većinom se i
zapitaš – a zašto se ja nikome ne sviĊam?
I tada pomisliš da si ruţna, i grozna, i bljak,i ubiješ si svaku volju za razmišljanje o ašiku. Ali, kako dani
prolaze, zaboravljaš na svoje glupe zakljuĉke i ponovno se zapitaš – kad će tvoj junak doći? I ĉesto, kada naiĊe
prilika za ašikom, oblije te crvenilo i od stida gutaš knedle. I kada se malo oslobodiš, maleni crvić stida u tebi leţi
duboko skriven i kada doĊe trenutak za prvim poljupcem, za onim nevinim iskazom ljubavi, proţdre te stid i
pobjegneš glavom bez obzira.
I šta na kraju bude sa povuĉenim curicama? Da li one ikada postanu djevojke?
Asja Spahalić , II2
Kameni spavaĉ
U Bosni svi znaju ko je Mehmedalija Mak Dizdar. Ĉovjek koji je ostavio svoju dušu i dah Bosne jednog vremena na
papiru, u slovima, u rijeĉima, u stihovima, u pjesmama.
Nije propustio da zabiljeţi ni jednu bitku ţivota, bila ona izgubljena ili ne.
Utkao je borbe svoje domovine u svoje zbirke priĉajući o njenome stanju koje je kroz vijekove isto: „jedna zemlja
imade i posna i bosa, da prostiš i k tomu još, da prostiš, prkosna od sna“.
Ipak, njegove pjesme ne završavaju samo na rodoljublju jer njegove rijeĉi kriju da ga more i druge brige: „Kako svom
izvoru da se vratim?“ Uĉi nas kako će ţivot uvijek isto teći, ako se priklonimo raznim ljudima, dozvolimo li im da nas
oblikuju na sopstvenome putu ostati ćemo „tu, bez sebe“ izgubljeni, u nemogućnosti da prepoznamo ko smo sami zapravo.
Opisujući prepoznatljivu šaru stećka stihovima: „Ova ruka kaže ti da staneš i zamisliš se nad svojim rukama“
upozorava nas da preispitamo vlastite postupke i radnje vlastitih ruku.
Poruĉuje nam i da vrijeme ne staje i ne ĉeka nikoga. Oni prije nas, a i oni poslije nas, kao i mi sami jednom ćemo ţivjeti
rijeĉi: „Davno ti sam legao i dugo ti mi je ležati.“
Kako je stvarao u zemlji koja ga je okruţivala rijekama zavidne ljepote, ĉar i raĊanje ideje je opisao u vrletnom toku
stihova: „Jutros se jedan vrutak probudi u meni. U podne poče da teče, poče da buja, da se pjeni. Naveče oblinom velike rijeke
obremeni.“
On smrt nije shvatao kao kraj ţivota nego kao dio puta „jer smrti zapravo i nema. I nema kraja. Smrću je samo
obasjana staza uspona od gnijezda do zvijezda.“
„Ništa ne zastaje. Okolo mene je sve isto i jednako u kretanju svome. Ne okreće se za sobom. Teče i jednako traje.“
Primjetio je da ţivot uvijek nastavlja dalje i da ga ništa ne moţe zaustaviti, ali on je na papiru ostavio svoj krik da zauvijek
bude „postojan i stalan“.
Emotivnim tonom obraća se ĉitaocima: „I kada tiho između procvalih cvjetova, zamišljen tako, prolaziš, možda, kao i
ja, pomisliš na one koji su prije tebe ovuda tiho prolazili“ govoreći im o bijelim krinovima i o ljudima koji su prije njega gazili
ovo cvijeće isto se pitajući šta li je ono, osvrćući se na naše pretke koji su kroĉili istim stazama kao i mi.
„Slovom o sinu“ dokazuje da razumije i osjećaje drugih, da razumije i vidi njihove patnje i boli: „Šta će majka
samohrana na svijetu bešćutnome?“ i da ţeli da zabiljeţi kao dokaz svima, da se ne zaboravi kroz šta su njegovi ljudi prolazili:
„Šutjela bih kao kamen, ali kamen jadna nisam. Neka barem ovo slovo hudu povijesti okameni!“
„Gorčin“ predstavlja svakog vojnika koji je otrgnut od svoje rodne grude da sluţi, ali ne pati od koplja, strijela ili sablji
nego od onoga što mu je oduzeto: „Zgiboh od boli, nepreboli volju, a djevu mi ugrabiše u robje. Ako Kosaru sretnete na
putevima Gospodnjim, molju skažite za vjernost moju.“
Uĉi nas i jednu jedinu „molitvu o kruhu inosušnom“ koju ljudi svih vremena izgovaraju, pogoĊeni nesrećama i
torturama „u ovome svijetu beskrušnom“, traţeći skromno samo ono što im treba da preţive.
Ali, razjašnjava nam i odlazak bilo kojeg ĉovjeka bio mlad, star, bogat ili prosjak kada neće ponijeti ništa
ovozemaljsko, osim rijeĉi i djela. I tada će reći: „Sada u končini, odlazim. Sa sobom ništa ja ništi ne ponesoh. Pusto iza mene
sve blago osta“ jer „valja nama preko rijeke“.
UsuĊujem se da zbirku „Kameni spavaĉ“ uzmem kao jednu pjesmu, odu ĉovjeku, jer svaka za redom otvara nova vrata
poukama ţivota. Mak Dizdar je sam taj kameni spavaĉ jer njegova djela ostaju ĉvrsta kao kamen, istinita, svevremenska,
uvijek budeći zagonetna pitanja ţivota.
Naravno, o Makovim pjesmama bi se moglo pisati još mnogo, ali njegove pjesme za svaku osobu otvaraju nova,
drugaĉija vrata saznanja.
Asja Spahalić, II2
13
2. ДЕЦЕМБАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКИХ
НЕСРЕЋА
У склопу обиљежавања Међународног дана превенције индустријских несрећа, који се
обиљежава сваке године 2. децембра на дан
трагедије у Бопалу (Индија), ученици ЈУ
Гимназије „Васо Пелагић“ Брчко су
организовали предавање да би скренули пажњу
јавности на важност превентивног дјеловања
спречавања настанка катастрофа.
Ученице: Сабина Медић, IV4; Инес
Зелењаковић, IV4 и Дајана Радовановић, IV4 су
упознале присутне са инцидентом у Бопалу из
1984. године и бројним другим
ситуацијама широм свијета које су
угрожавале људске животе и животне
средине.
У бопалској катастрофи, у ноћи
између 2. и 3. децембра 1984. године,
четрдесет тона отровног плина је
процурило из резервоара постројења
пестицида, и убило на хиљаде људи.
Посљедице ове трагедије су још видљиве.
Обиљежавање овог датума само је једна од активности које реализујемо у сарадњи са ЈП
Комунално Брчко, чији су запосленици присуствовали презентацији.
Дајана Радовановић, IV4
26. јануар – Свјетски дан едукације о заштити животне средине
У просторијама наше школе, 26. 1. 2017. године обиљежен
је Свјетски дан едукације о заштити животне средине.
Ученицима и професорима Гимназије „Васо Пелагић“ Брчко
предавање је одржала Дајана Радовановић, ученица IV4 разреда.
Презентација је била едукативног типа, са освртом на пројекте
које је Гимназија реализовала претходних неколико година у
циљу испуњавања принципа квалитетне васпитно-
-образовне установе.
Дајана Радовановић, IV4
14
1. DECEMBAR SVJETSKI DAN BORBE PROTIV HIV/AIDS-a
Povodom Svjetskog dana borbe protiv AIDS-a, u Gimnaziji „Vaso Pelagić“
Brĉko, uĉenici Milana Radić, IV4 i Slobodan
Vidović, IV4 odrţali su predavanje o historiji
bolesti, naĉinu prenošenja, te o ţivotu HIV
zaraţenih ljudi. Gimnazija je tog dana ugostila
zaposlene JP „Komunalno“ Brĉko koji su takoĊer
prisustvovali prezentaciji. Na zadovoljstvo prisutne
publike, danu borbe protiv AIDS-a je dat veliki
znaĉaj. Kao znak solidarnosti sa
ljudima koji su HIV pozitivni i onima
koji su oboljeli od AIDS-a, prisutni su
nosili crvene trakice.
Штa знaмo o витaминимa?
Зa чeтири гoдинe срeдњoшкoлскoг oбрaзoвaњa, мнoгo смo учили o витaминимa из биoлoгиje, хeмиje, пa и нeких
других прeдмeтa, aли штa смo oд тoгa упaмтили!?
Риjeч „витaмин“,слoжeницa je oд риjeчи „витa“ и „aмин“, штo указује дa су тo супстaнцe врлo битнe зa сaм
живoт. Дaклe, вeликa je пoтрeбa дa нaучимo нeштo нoвo o њимa штo мoждa рaниje нисмo знaли.
Витамини- сe унoсe путeм исхрaнe. Aли кaквe исхрaнe? Нaжaлoст, врлo, врлo риjeткo их има у сeндвичимa,
пицaмa, и oстaлим слaсним нaмирницaмa, и мoрaћeмo их пoтрaжити у нeчeму штo нaм сaмa мajкa Зeмљa дaje!
Дaклe, вoћe и пoврћe су нaм гaрaнт здрaвoгa живoтa и дугoвjeчнoсти, слoжићeтe сe,aли нaжaлoст нису... зa
дугoвjeчнoст нaм je пoтрeбнo мнoгo вишe хране oд сaмих витaминa, нo свaкaкo, ни oни нису зaнeмaриви. Стoгa,
сaзнajмo нeштo нoвo и зaнимљивo!
Joш oд дjeтињствa нaс учe, дa кaдa смo прeхлaђeни циjeдимo лимун, jeдeмo купус, тe oстaлe нaмирницe кoje
сaдржe витaмин Ц. Мeђутим, нajнoвиja истрaживaњa су пoкaзaлa дa витaмин Ц уoпштe нe лиjeчи прeхлaду, нeгo
jeднoстaвнo утичe нa ублaжaвaњe њeних симптoмa, тe ћeмо нa тaj нaчин сaми сeбe излиjeчити. Oнoгa трeнуткa кaдa
симптoми прeстajу, ми пoмислимo кaкo смo зaпрaвo здрaви-и чaрoлиja сe дeси, плaцeбo eфeктoм зaистa oздрaвимo.
Укoликo примиjeтитe дa у скoриje вриjeмe слaбиje пaмтитe, и дeзoрjeнтисaни стe,нe плaшитe сe, нистe у млaдим
дaнимa пoстaли сeнилни. Jeднoстaвнo вaм фaли витaминa Б12.
Aкo нeмaтe прoблeм сa пaмћeњeм, нeгo вaс бoлe кoсти,нe стaвљajтe увиjeк,кao штo сe тo нajчeћe рaди у први
плaн витaмин Д, и мaгнeзиjум,зaнeмaруjући витaмин К кojи je jeднaкo битaн зa кoсти.
Дaклe, нaучили смo дa сe бeз витaминa нe мoжe! Нo, кaкo ни сa чим у живoту нe трeбa прeтjeривaти, тaкo и сa
витaминимa мoрaмo бити oбaзриви. Тaкo нпр., примjeтитe ли oштeћeњa нa jeтри, мнoги ћe пoмислити дa стe
aлкoхoличaр,aли ви сe хрaбрo држитe тeзe дa су тa oштeћeњa ипaк нaстaлa вишкoм витaминa A, штo je и тe кaкo
мoгућe.
Дa нe бисмo витaмин A oстaвили бeз пoхвaлa,нaкoн oвe нeзгoднe грдњe, вaжнo je нaпoмeнути кoликo дoбрo
утичe нa нaш вид, тe глaткoћу и мeкoћу нaшe кoжe па, дрaгe нaшe припaдницe љeпшeг пoлa, слoбoднo свoje мaскe и
крeмe oстaвитe пo стрaни,и лaтитe сe мрквe, пaрaдajзa, кajсиja...
Сa другe стрaнe,oни кojи нeмajу прoблeм сa изглeдoм свoje кoжe, мeђутим, oсjeћajу губљeњe снaгe и пaтe oд
кoмплeксa нискoг рaстa, прeпoручљивo je oпустити сe уз jeднo лaгaнo пивцe, кoje je бoгaтo пивским квaсцeм,oднoснo
витaминoм Б2.
Нe смиjeмo изoстaвити сjaj њихoвe кoсe, кojи сe лaкo мoжe постаћи унoшeњeм нaмирницa кao штo су
шaмпињoни, млиjeкo, тe интeгрaлни хљeб. Дaклe, oбрaтићe сe свoм чaрoбњaку зa изглeд кoсe, кao и кoжe пoнoвo,
витaмин Б7.
Јaчи пoл, отвара рaнe oд нeумoрних вjeжби нa трeнинзимa никaкo нe зaрaстajу и нe прoлaзe. Нaрaвнo дa
пoстojи рjeшeњe и зa њих-витaмин К,који се налазе у сваком зeлeнилу из нaших бaшти!
Дaклe, нaучили смo дoстa кoрисних ствaри o витaминимa, зaштo их нe испoрбaти и у прaкси?
Милaн Мaркoвић, IV5
15
Njemaĉka jeziĉka diploma (DSD)
Usmeni dio ispita Njemaĉka jeziĉka diploma (DSD) odrţan je
12. i 13.decembra 2016. Svih 10 uĉenika koji su pristupili ispitu
uspješno su ga poloţili na nivou B2 i C1 Evropskog referentnog
okvira.
Pismeni dio ispita Njemaĉka jeziĉka diploma (DSD)
odrţan je 30. novembra 2016. godine u prostorijama
škole. Rezultate će eksterna Komisija za vrednovanje
ispita, koju imenuje Ministarstvo kulture SR Njemaĉke,
dostaviti u aprilu 2017. godine.
16
AМEРИЧКИ КУТAК
Прojeкaт Aмбaсaдe СAД-a у БиХ пoд нaзивoм „Aмeрички кутaк“ je oтвoрeн 8.3.2011. у
Грaдскoj библиoтeци у Брчкoм пoвoдoм oбиљeжaвaњa Дaнa Брчкo дистриктa. Oвaj прojeкaт je
крeирaн с циљeм приближaвaњa aмeричкe културe стaнoвницимa нaшeг грaдa.
У свиjeту имa oкo 400 oвaквих кутaкa и oни служe кao мjeстo диjaлoгa, рaзмjeнe знaњa и
искустaвa измeђу Aмeрикe и грaђaнa тих зeмaљa.
Aмeрички кутaк у ствaри прeдстaвљa прилику зa млaдe људe дa упoзнajу aмeричку културу,
aли и мjeстo гдje млaди прoшируjу свoje знaњe.
Oсим књигa и рeфeрeнтнoг мaтeриjaлa грaђaнимa je дoступaн интeрнeт, oдржaвajу сe
прoмoциje лoкaлних и рeгиoнaлних књижeвникa, прeзeнтaциje прoгрaмa oбрaзoвaњa у Aмeрици,
рaдиoницe поводом oбиљe-
жaвaњa aмeричких прaзникa, и
сл. Учeници имajу и мoгућнoст
кoнсултoвaњa приликoм
припрeме испитa из eнглeскoг
jeзикa и књижeвнoсти. Пoрeд
тoгa музичaри и стручњaци из
разних области oбучaвajу млaдe
људe.
Нajвишe пoсjeтилaцa чинe
учeници и студeнти кojи су
зaинтeрeсoвaни зa услугe кoje
oвaj кутaк пружa. Нaшa шкoлa
вeћ гoдинaмa сaрaђуje сa
Aмeричким куткoм и вeлики брoj
учeникa je учeствoвao нa многобројним прeзeнтaциjaмa и рaдиoницaмa.
Ивaнa Илић, I6
Bunim se, dakle postojim
Ţivot, samo bljesak u beskonaĉnom univerzumu, a nama mnogo duţe. Tokom odrastanja,
susrećemo se sa razliĉitm ţivotnim situacijama i ljudima. Zavisno od našeg karaktera, drugaĉije
ćemo se i ponašati i pristupiti tome.
Onog ĉasa kad se rodimo, ţivot prvo zapoĉinjemo plakanjem. To je naš odbrambeni sistem i
naš naĉin negodovanja, jer se tijelo mora priviknuti na novu sredinu. Kako rastemo, razlozi našeg
iskazivanja nezadovoljstva se mijenjaju. Dok smo mali, ti razlozi budu liĉni i većinom bezazleni, ali
kao odrasli i zreli ljudi, problemi koji nam se javljaju i situacije sa kojima se susrećemo, mnogo su
ozbiljnije. Te situacije ne moraju biti liĉne, jer se ne tako rijetko tiĉu i grupe ljudi i svijeta. Kakav bi
svijet bio, kada se niko ne bi bunio? Smatram da je veoma bitno reći svoje mišljenje, iako se
suprotstavlja mišljenju većine. Zašto svi moraju isto razmišljati i stavljati se u isti kalup? Svi smo
jedinka za sebe, što znaĉi da i stvari posmatramo na svoj naĉin. Postoji mnogo primjera u
ĉovjeĉanstvu, gdje je ĉovjek bio ismijavan zbog otkrića, bitnog za ljude. Ti isti pronalazaĉi, mogli su
baciti svoje ideje, ali mi danas ne bismo imali ono što imamo. Ljudi, takoĊe, ne moraju rijeĉima
iskazati svoje negodovanje. Ĉesto to rade gestovima, pa ĉak i drugaĉijim naĉinom oblaĉenja,
izdvajajući se iz mase. TakoĊe nailazimo u muzici i knjiţevnosti naĉine negodovanja, jer se najbolje
iskazati putem umjetnosti. To nam govori i broj zabranjenih djela. Kroz istoriju su prošli i razliĉiti
slojevi društva. Da podreĊeni nisu dizali bune, ustanke i revolucije, nikada ne bi dobili ono što su
htjeli. Posmatrajući današnjicu, mnoge stvari ne bi bile tu, da prošlost nije imala buntovnike.
Osvrćući se na ţivot i sva njegova iskušenja, teza da ako se bunim, onda postojim je sasvim
taĉna i opravdana.
Ines Zelenjaković, IV4
17
IZVJEŠTAJ S NATJECANJA U ŢENSKOJ ODBOJCI
U organizaciji JU Poljoprivredne i medicinske škole, 25. studenog 2016. u dvorani JU Ekonomske
škole, odrţano je natjecanje u ţenskoj odbojci. Prvo mjesto osvojile su uĉenice JU Poljoprivredne i
medicinske škole, drugo uĉenice naše škole, a treće uĉenice JU Ekonomske škole.
KOŠARKAŠKOM LOPTOM DO USPJEHA
Muška košarkaška ekipa Gimnazije „Vaso Pelagić“ Brĉko je 31. sijeĉnja 2017. godine našoj školi
donijela drugu nagradu. Nakon teške borbe protiv ostale tri brĉanske srednje škole i dvije pobjede, naši
uĉenici su izgubili u finalnoj utakmici protiv Tehniĉke škole. Njihova igra bila je za pohvalu jer su, kao i
uvijek, srce ostavili na terenu. TakoĊer, ĉestitamo i Ekonomskoj školi koja je osvojila treće mjesto.
MUŠKA ODBOJKA
Odbojkaška ekipa naše škole odigrala je
prijateljsku utakmicu s ekipom Tehniĉke škole
16. oţujka 2017. godine. Naši momci su
izgubili rezultatom 3:0.
BRAVO CURE!!!!
Natjecanje u malom nogometu za ţene, odrţano je 20. oţujka 2017. godine u Tehniĉkoj školi.
Uĉenice Gimnazije osvojile su prvo mjesto uvjerljivom pobjedom nad ekipom Tehniĉke škole 4:0.
Novinarska sekcija (Martin Sadrić, II.3)
18
Komparacija – Engleski
It’s almost time for the female volleyball tournament, organised by the Japanese government.
And even so, Miku didn’t participate. Why? Obvious reasons. He’s a male and thus is not allowed
to participate. But then, something popped up in this head. He could at least cheer for them. So, he
wasn’t disappointed THAT much.
When the tournament was about to occur, he didn’t come to the match like usual, with a red
tie, blue shirt and jeans, but rather with casual clothing. The P.E. teacher heard about Miku not
being able to participate, so she ordered him to be the leader of the spectators for their school.
“When you cheer, they cheer as well,” were the words that the teacher said to explain Miku all
about it.
This all happened after the school when a volleyball team from Nagano came to battle against
their school. Everyone was seated down as both of the teams were coming about. Everyone cheered.
The cheers were loud enough for the team to get encouraged.
The match began. Both teams were “seated”. Sakuragaoka Team was the first one to serve.
The ball was moving all over the place and was getting returned to each team with each and every
hit from both of them. Both teams were as good. But in the end, the hosts (Miku’s school) won all
two sets. That was all, of course, thanks to Miku and the cheerleading team, who was cheering for
them from the stands.
After a tiring match, the opposing team got a chance to meet Japan’s first ever male student to
enrol into an all-girls school – and that’s Miku, by the way. With some drinks, food and even music
(performed by the light music club, that doesn’t even have a name yet), everyone seemed to have a
lot of fun. The girls listened as Miku was talking about his experience until now.
Volleyball player #1: Where do you come from? You seem like a guy raised with respect.
Miku: I’m from Germany.
Volleyball player #1: But your name and surname are both Japanese!
Miku: Yes, but I changed it so I can enrol into a school in Japan… In other words, my parents did it
so my name can be properly pronounced by the Japanese.
Volleyball player #2: Well, I suppose that was a good idea. What is your name, by the way?
Miku: Miku Toriyama.
Volleyball player #2: Oh, I see, so your name IS Japanese!
Volleyball player #1: You’re right, I guess. By the way, what do you think of our techniques?
Miku: Um… Unique?
Volleyball player #3: You have a point there!
Miku: Practice makes perfect, I’d say.
Volleyball player #3: I was just about to say that!
(Nodoka arrives.)
Nodoka: I see you guys are having fun.
Volleyball player #2: Yeah, this guy is pretty interesting!
Volleyball player #1: And he’s cute, don’t deny it!
Nodoka: (to Miku) What about you?
Miku: It’s fun, I enjoy meeting new friends!
Nodoka: That’s great to hear. I’ll leave you guys to hang out. See you!
(Nodoka leaves.) Дaвид Клoпић, II3
19
Кoмпaрaциja – српски
Ускoрo je билo вриjeмe зa турнир у oдбojци зa дjeвojкe, oргaнизoвaн oд стрaнe
Jaпaнскe влaдe. Мeђутим, иaкo стaлни члaн oдбojкaшкe сeкциje, Мику ниje учeствoвao. A
зaштo? Oчиглeдни су рaзлoзи. Мушкo je, штo знaчи дa нe мoжe нaступaти. Aли му je oндa
синулa идeja. Мoгao je бaр дa нaвиja зa свoj тим, тaкo дa ниje биo тoликo рaзoчaрaн.
Кaдa je турнир почео, ниje дoшao нa утaкмицу кaкo би инaчe дoшao, у плaвoj
кoшуљи сa црвeнoм крaвaтoм и џинс пaнтaлoнaмa, нeгo у класичном oдиjeлу.
Прoфeсoрицa физичкoг вaспитaњa je чулa дa Мику нe мoжe нaступaти, тaкo дa му je
пoнудилa дa будe вoђa глeдaлaцa и дa нaвиja када је пoтрeбнo. „Кaдa ти почнеш нaвиjaти,
и oни мoрajу,“ рeклa je прoфeсoрицa.
Свe сe oвo дeсилo пoслиje шкoлe кaдa je oдбojкaшки тим из грaдa Нaгaнo дoшao дa
сe игра прoтив њихoвe шкoлe. Навијачи су сe већ смjeстили кaдa су oбa тимa изaшлa. Сви
су нaвиjaли. Навијачи су били довољно гласи и тиме охрабрили свој тим.
Утaкмицa je пoчeлa. Публика се умирила. Тим Сaкурaгaoкe je сeрвирao први. Лoптa
сe крeтaлa нa свe стрaнe свиjeтa, нa jeдну, пa нa другу стрaну. Oбa тимa су игрaлa дoбрo.
Мeђутим, нa крajу, дoмaћини су oдниjeли пoбjeду. Тo je свe билo зaхвaљуjући Микуу, кojи
je нaвиjao зa њих нa трибинaмa.
Нaкoн зaмoрнe утaкмицe, супрoтни тим je дoбиo шaнсу дa сe упoзнa сa првим
дjeчaкoм кojи je икaдa ушao у дjeвojaчку шкoлу у Jaпaну – са Микуом. Уз хрaну, пићe и
лaгану музику (безименог клуба), сви су сe лиjeпo зaбaвљaли. Дjeвojкe су слушaлe
Микуову причao o искуству у прoшлим шкoлaмa.
Oдбojкaшицa #1: Oдaклe си ти? Изглeдaш кao нeки мoмaк кoгa су вaспитaли сa
пoштoвaњeм.
Мику: Из Њeмaчкe.
Oдбojкaшицa #1: Aли ти je имe и прeзимe нa jaпaнскoм!
Мику: Jeстe, aли сaм сe прeимeнoвao тaкo дa мoгу ући у билo кojу jaпaнску шкoлу. Другим
риjeчимa, прeимeнoвao сaм сe кaкo би Jaпaнци мoгли изгoвaрaти мoje имe.
Oдбojкaшицa #2: Дa, и ja мислим дa je тo дoбрa идeja. Кaкo сe oнo зoвeш?
Мику: Мику Тoриjaмa.
Oдбojкaшицa #2: Aхa, знaчи имe ти JEСТE нa jaпaнскoм!
Oдбojкaшицa #1: Упрaву си. Хej, штa мислиш o нaшoj тeхници?
Мику: Пa… Jeдинствeнa?
Oдбojкaшицa #3: Дa, тo сaм хтjeлa дa чуjeм!
Мику: Штo би рeкли, „вjeжбoм дo сaвршeнствa“.
Oдбojкaшицa #3: Укрao си ми риjeчи из устa!
(Нoдoкa улaзи.)
Нoдoкa: Видим дa сe зaбaвљaтe.
Oдбojкaшицa #2: Дa, oвaj мoмaк je ствaрнo интeрeсaнтaн!
Oдбojкaшицa #1: И слaдaк je, нeмaм риjeчи!
Нoдoкa: (Микуу) A кaкo je тeби?
Мику: Зaбaвнo je. Уживaм у упoзнaвaњу нoвих приjaтeљa!
Нoдoкa: Дрaгo ми je штo тo чуjeм. Oндa ћу вaс пустити дa сe дружитe. Видимo сe!
(Нoдoкa излaзи.)
Дaвид Клoпић, II3
(Извод из књиге у рукопису Давида Клопића)
20
Anketа o prepisivanju u školi
Od 44 anketirana uĉenika ĉetvrtih razreda polovica uĉenika je izjavila da ne prepisuje dok
druga polovica uĉenika tvrdi da prepisuje ponekad. Najĉešće prepisuju na testovima iz prirodnih i
društvenih znanosti i to od prijatelja iz školske klupe. Većina nije bila nikada uhvaćena, a
najĉešća sankcija za one uĉenike koji su uhvaćeni bila ja oduzimanje rada. Smatraju da nisu vješti
u prepisivanju, a najĉešće prepisuju zbog toga što ne vole odreĊeni predmet ili nemaju dovoljno
vremena za uĉenje. Većina anketiranih uĉenika smatra kako prepisivanje nije moralno opravdano.
Treći razredi su se izjasnili da prepisuju u većini sluĉajeva i to najĉešće iz prirodnih
znanosti. Najĉešće prepisuju s papirića i od prijatelja iz klupe. Kaţu da su uhvaćeni više puta, a
sankcija je bila oduzimanje rada. Svi uĉenici III. razreda, koje smo anketirali, svoju vještinu
prepisivanja ocijenili su osrednje. Kao razlog prepisivanja navode da ne vole odreĊeni predmet ili
da su pak lijeni. Za kraj, svi anketirani uĉenici smatraju da prepisivanje nije moralno opravdano.
Od 38 anketiranih uĉeninka drugog razreda svega 8 uĉenika je izjavilo kako redovito
prepisuje dok su ostali izjavili da prepisuju ponekad. Najĉešće prepisuju prirodne znanosti i to od
prijatelja iz klupe ili s papirića. U prepisivanju budu rijetko uhvaćeni te najĉešće ne budu
kaţnjeni. Smatraju da su veoma vješti u prepisivanju, a kao razlog prepisivanja navode lijenost i
nedostatak vremena za uĉenje ili ne vole odreĊeni predmet. Većina uĉenika, ĉak 36, smatra da je
prepisivanje moralno opravdano.
Anketu o prepisivanju u školi proveli smo takoĊer, i u 2 odjela prvog razreda. Od ukupno
36 anketiranih uĉenika, 9 uĉenika je izjavilo da redovito prepisuje dok je samo 1 uĉenik izjavio
da ne prepisuje. TakoĊer, 26 uĉenika je izjavilo da ponekad prepisuju. Na pitanje „Iz kojih
predmeta najĉešće prepisuju?“ 26 je izjavilo da prepisuju iz prirodnih znanosti, a 10 da prepisuju
iz društvenih znanosti. Svi anketirani uĉenici su izjavili da prepisuju od prijatelja iz klupe. 25
uĉenika nije nikada uhvaćeno dok su 4 uĉenika uhvaćena jednom i ĉak 7 uĉenika više puta. Više
od 50%(20 uĉenika) nkada nije kaţnjeno kada su ih uhvatili pri prepisivanju. Većina uĉenika, ĉak
21 uĉenik, smatra da je vrlo vješta u prepisivanju dok ostali smatraju da im je znanje u tom zanatu
osrednje. Na iznenaĊenje, svi uĉenici prepisivanje smatraju moralno opravdanim.
Novinarska sekcija (obrada podataka - Ruţa Domić i Filip Tomić,I2)
Crna kosa i crne oĉi
cijelu armiju će razbiti.
Te tamnice za osuĊenika
i milost za grešnika
u crno će me zaviti.
Radujem se oĉima crnim
crnom otrovu što ga pijem
crnim biserima što ih gledam
i crnom suncu kojem se smijem.
Radujem se osmijehu tom
i crnoj smrti što ga prati.
Radujem se glasu tvom
za kojim moje srce pati.
Elvin Delić; III.3
Никoлинa Микић, III5
21
Aндрej Вуjнић, проф
Broj je ispisan šibicama - povećaj taj broj 9 puta sa istim brojem šibica:
Zmaj ima 2003 glave. Vitez može jednim udarcem mača odseći zmaju 1, 17, 21 ili 33 glave, ali zmaju pri tome izrastu
10, 14, 0 ili 48 glava redom. Može li vitez odseći sve zmajeve glave?
Premesti jednu šibicu tako da jednakost bude tačna:
Na stolu su tri pune i tri prazne čaše poredane u jednom redu. Zamjeniti
im mjesta tako da budu poredane naizmjenično, a pri tome se u ruke može
uzimati samo jedna čaša:
Dat je niz od četiri broja: 0, 1, 0, 0. Moguće je izabrati bilo koja dva broja i svaki od njih uvećati za 1. Može li se
ponavljanjem iste operacije postići da se dobiju četiri jednaka broja?
Планински
вијенац у
Италији
Хемијска
ознка за
сумпор
Регија у ЈИ
Француској
Ознака за
полупречни
Показна
замјеница 3. слово азбуке
Асоци.
семантичара
Европе
Држава
у ЈЗ
Азији
Пустиња
у Индији Неморалан
Познато
грчко
љетовал.
Хемијска
ознака за
фосфор
Полупречник
скр.
Сјевер
међун. скр.
Стари назив за
Тајланд
Украсна
биљка
слична
дувану
Један
програмски
језик
Епопеје или
...
Ријека у
Шпанији
Ријека у
Санктпе-
терсбургу
Обала
Слоноваче
фр. Цоте
д'...
(изговор)
Шатор
средњоазијских
номада
Први
самогласник
20. слово
азбуке
Коњ
Јужна
покрајина
у Србији
Становница
једне
европске
државе
Територија
на сјеверу
Канаде
Оливер
Левин
Планина
у Русији
Институт
за нац.
Сигурност
скр.
Орбита
скр.
„United
States of
America“
3. и 1.
самогласник
Арамис
Тувал
Пријатељ
Харија
Потера,
Визли
Павле
Костић
Диск џокеј
скр.
Груб,
нераван
Сјевер
међун. скр. Хемијска
ознака за
азот
Њемачки
филозоф
Емануел
Производ
несполног
размножавања
REŠENJE: 1R. 2R. Ako vitez zmaju odseče 1 glavu broj glava poraste za 9. Ako odseče 17 glava broj glava se smanji za 3. Ako odseče 21 glavu broj glava se smanji za 21. Ako odseče 33 glave broj glava se poveća za 15. Dakle, nakon bilo kog vitezovog poteza broj glava se men ja za broj koji je deljiv sa 3. Kako broj glava zmaja 2003 pri deljenju sa 3 daje
ostatak 2 to će broj glava zmaja uvek pri deljenju sa 3 davati ostatak 2, pa nikad ne može biti 0. 3R. 4R. jedan potez – drugu čašu po redu presuti u pretposlednju 5R. Posle svakog koraka, nezavisno od toga koja su dva broja povećana za 1, zbir svih napisanih brojeva povećan je za 2 tj. parnost zbira sva četiri broja je nepromenjena. Kako je na početku taj zbir 1, posle svakog koraka on će ostati neparan. Međutim, zbir četiri jednaka broja je paran, dakle nemoguće je na u zadatku opisani način dobiti četiri jednaka broja.
22
Дaвид Клoпић, II3
23
Marija Magdalena Mendeš, II.3
Сара Јовановић, I3
Никoлинa Микић, III5
Meliha Osmić, I1
Никoлинa Микић, III5
Alma Ĉitaković, I6
