ETIJIAHC CTAIbA

rra AaH 3\^Ol\ 20i"8. roAuHe

Maruqnn 6ooi o+26s8ot\

Ilonyrana rrpaBrro nrlue - [peAy3ernlK

lllu<ppa gerarnocra III,IEv>letu68^

HasHs . Lep*r*lsc-,' vfra, " A.DCeAuurre

Pei rH u,

xr{J6allaMa

fpynapaqylra,pa'ryI{

no3r,rqnJA AOn Ilanouena6poj

Ilgnoc

Ilpcirxo,rya ro.rynra

Texyha ro4ruaKpajme crane

20

floscmo qrane

01.01.20

2 J 4 5 6 7

AKTIIBA

00 A. YTIIICAT{.I A IIEYIUIAhEET KAIItrTAJI 0001

E. CTAJIIIAtrMOBtrHA(0003 + 0010 + 0019 + 0024 + 0034)

0002 .b2-;lobb bcl9Sv5-01

I. HEMATEPI4JAJIHA HMOBI4HA(0004 + 0005 + 0006 + 0007 + 0008 + 0009)

0003

010 uaeo 019

l. Ynarara y pauoj 0004

01 t, 012n aeo 019

2. Kouqecnje, rrarer{Tn, Jrr{qexqe, po6xe n ycJryra{e MapKe,

codnnen H ocrarra rrnaBa0005

013 snen Ol Q 3. ly4nun 0006

014 n-neo 019

4. Ocrara uerrrarepnjamra nuonuna 0007

015 u.ueo 019

5. Hertrareplrjanua lrMoBxna y trpurrpeMr{ 0008

016 u,ueo 019

6. Asaucx ga reuarpnjamry ruoauny 0009

02II. HEKPETHItr{E, TIOCTPOJEIf,A I,I ONPEMA

(00 I l+0012+00 I 3+0014+001 5+00 l6+001 7J{0 I 8)0010 31-C er\Q- boPr\SQ

020,021r,ren029

l - 3eurrr.rnrre 001 I l\o'^A l?onlB022u

leo 0292. Ipalerrncru o6jeru 0012 Abl o(o\ !\\ 6Y I

023 naeo 029

3. Ilocrpojena u onperua 0013 Cci 'h q\06024 u

neo O294. I{nnecrnqxone rrerpcrHuHe 0014

025 *r

zeo 0295. Oc'raae nerperrrae, nocrpojena H onpeMa 0015

026uneo 029

6. Herpvrunne, nompojena u oilpeMa y rpnnpeMr-l 0016 6o86L Ygqsr027 u

aeo 0297. Ymrana na rylRM EexpenilHalla, uocrpojenrwa u orpem.r 0017

028uteo 029

8. Asaucu ra Herperrrr{He, nocrpojena n onpeuy 001 8 lsbfr rL\bq03

M. EI4OJIOIIIKA CPE 4CTBA(0020 + 0021 + 0022 + 0023)

0019

030, 03 ls.ueo 039

l. IIIpre H BurrrercAurru$*r gacaw4 0020

032uaeo 039

2. OcnosHo craao 0021

037 ureo 039

3. Enonoruca cpeAcrBa y np[trpeMrr 0022

038 naeo 039

4. Ararcu sa 6uonou(a cpeAcrBa 0023

04, oculr.r

047IV. .qvf opoqHl4 oI4HAHCI4JCKLI IUIACMAHI4

(N254ffi26+ffi27r{028{029{030r{03 l+0032+0033)0024 8C &6

040 nneo 049

l. Yveurha y xanrratry 3aBncHrrr( rIpaBHI{x nurla 0025

041 ureo 049

2. Yuenrha y ramrrarry flpr-rApyxeHrx qpaBunx nnqa ]rgai etrrrrxfi v nolrvxBaruMa

0026

www,cekos.rs

IpynapatlyHa,paqylr

NO3HTII4JA AOnIlanouesa

6p"j

HgHoc

Ilpvrxogna ro4ma

Teryha roaruraKpajne crare

20

noqgrno crab€

01.01.20

I 2 3 4 5 6 7

042uaeo 049

3. Vveuha y Kanr{Tarry ocr:rnru( [paBHItx nfiqa I{ Apyrexanrvie oa soenHognr DacnoJroxuBe ga nDo,[aiv

0027 & g6teo 043,neo 044r nmMO

4. l{Srropo.rxu uacMarrr{ MarrrlruuM n 3aBrrcurrM rrpaBHHM

JII,ilII,IMA0028

Aeo u4J,Aeo 044r rcoM9

5. .i[nopoxu macuam ocralluM rIoBetlHI,tM upaBlna{ Jtrtr[&ra 0029

qeo 045rreo M9

6. l{goporru rrnacMarrx y 3eMJbr.r 0030

aeo 045utenM9 7. .{popornu ntacManu y nHocrpascrBy 003 1

046 ureo 049

8. Xapmje oA BpeArrocrn xoje ce apxe ao aocneha 0032

048 uneo 049

9. Ocram gyropornn i[unancxjcKu luracMarru 0033

05V. AYTOPOIIHA TIOTPAXI,IBAIbA

(003 5+0036+0037+003 8+0039+0040+004 I0034

050 nnm 059

1. Ilorpaxnaara oA Marl{qnor u 3aBI{cHux rlpaB}rl{x JIIrqa 0035

051 ureo 059

2. florpaxxrana oA ocra:rrrx rroBe3aruo( lfiqa 0036

052uneo 059

3. florpaxnaana no ocnoBy upoaaje ua po6ru rpe,qlr 0037

053 u.ueo 059

4. Ilorpaxnrana ra npogajy no yroBop[Ma or$uHascgicrov nrquw 0038

054 snan O5O

5. florpaxroana no ocnony jeucr:sa 0039

055 ureo 059

6. Cnopua u cyr{Er{aa florparKrrBana 0040

056 ureo 059

7. Ocra.na .ryroporrua rrorparru{Bana 0041

288 B. O.4nOI(EHA IIOPECKA CPEACTBA 0042

r. OEPTIIA trMOBIIHArff M.d]{to{1 140((}{xt6{}]{t.l6t.{to6t-r{ilt6tr-{m6a{{|n7n\ 0M3 \2-t',b\ 5r>\6

K;raca 1

I.3AJILDG(0045+0046+0047+0048+0M9+0050) 0044 Eqa+ lnSI-

10 1, Marepr{a:r, pcsepBnu AeJroBrr, arrar u crrrarr [rnerrrap 0045 q6})- .1-'b\-<ll 2. Hegonpurexa upou3Boara a Heaogpmexe ycJryre 0(X6

12 3. lororu nponsnogu 0047

13 4. Po6a 0048

t4 5. Craana cpe4craa nauerreua npogajn 0049

I5 6. Ilnahern aBaucrr 3a 3:ulrD(e n ycJryre 0050 Le{ \)_20

II. IIOTPNIII,IBAbA TIO OCHOBY TPOAAJE(0052+0053+0054+0055+005 6+0057+0058)

005 I t\Lg2- ftrSZ!.lUu

neo 209 l. Kynqu y seu:ru - Marr{trna r{ 3aBucfla fipaBr{a nurla 0052

2Ol uran ?OQ 2. Kynw y mocrpagcrBy - Marrr${a u 3aDHcHa npaBHa rnqa 0053

zvz vcn ?OQ 3. Kynun y reuu - ocraJra noBe3afia npaarra Jrr{qa 0054

2U5 V.

neo 209 4. Kyuqn y unocrpirucrBy - ocrara rroBe3asa [paBHa Jrrua 0055

204 uneo 209 5. Kynqn y 3eMibr 0056 I I \c.)_ S-t2-f205 u

reo 2096.Kyrqn y rurocrpancrry 0057

206uneo209 7. Ocraaa uorpaxuBana uo ocnony npogaje 00s8

2t III. NOTPAXITBASA I,I3. CIIEI.U4OI,ITIHID( IIOCNOBA 0059

22 TV. APY|A NOTPNXOIBAISA 0060 .{o\ Lltq236

v. oHHAHCLIJCKA CPEACTBA KOJA CE BPEAFIyTyIIO CtEP BPEIIHOCTII I(PO3 EI/UIAHC yCIIEXA 0061

23 ocnr236u23'1

VI. KPATKOPOIIHI,I OLIHAHCIIJCKI,I IIJIACMAHI4(0063+0064+0065+0066+0067) 0062 9oz- +YY

230 urco239

l. Kparropo.run (peAlrn u rrracMaHu - Marrrrua fi3aBXCHa maBHa nxila 0063

231 urco239

2- Kparxopo.mu KpeAHTr.r r-r [nacMaur.r - ocr:rna [oBe3aHaMANAA fiqIIA

0064

www.cekos,rs

fpynuparlyHa,paqyn

N O 3I,IUH JA AOnIfunoruena

6poj

LIgnoc

flpcrxoana ro,urura

Tercyha ro4nnaKpajne crane

_20-.Iloqsmo srar€

01.01.20

I 2 J 4 5 6 7

232uneo239 3. Kparxopoxxr-r lqlcArrnr u sajuoau y seurn 0065 E02- Y9Y233 u

aeo 2394. Kparxopovrur rpeggru u:ajvoBn y nsocrpaHcrBy 0066

234,235,238u

neo2395. Ocramr rcparxopouru ilunaucujcrx ruracuanu 0067

24 VII. TOTOBI.IHCKI{ EKBITBAJIEHTI,I 14 f OTOBI4HA 0068 / ++.53 /6ee121 VIU. [OPE3 IIA,iIOTATY BPEFIOCT 0069 Aco"b 6ab

28 ocrnr288

IX. AKTIIBHA BPEMEHCKA PA3TPAHI4TIEIf,A 0070 l\b 2to\A. I.KyIIHA AKftrBA = IIOCJIOBHA IMOBIIHA

(0001+0002+{t042+0043)007 I b6n {6* b\3+64

88 b. BAHEIIJIAIICEA AKTMA 0072

N,A.CIIBA

A. KAIMTAJI(M02+0411 - 0412+0413{414+0415 - 04L6+{417+{1420 - 0421) > 0 = (0071 - 0424 - 0441 - 04421

0401)bqqA 2bc,r+\

30I. OCHOBHI,I KAII}ITAJI

(o40?+04()4]{)405.$406+0407+04081{409+041 0)0402 L2-'J'22-r, 2?-o2)lu-

300 l. Axqr{cxn ranrran 0403 L)rtt2-n r? rr2)-1)301 2. Yaenu npyun*asa c orpatrrqelroM o,soaopnonrhy 0404

302 3. Vrosr 0405

303 4.,{pxarrur ramran 0406

304 5.,{pyurrneur ranrrar 0407

305 6. 3agpylrffin yaem 0408

305 7. Er'rucxona npeuaja 0409

309 8. Ocranu ocsoBgn KarlrrraJl 0410

3l II- YTII4CAHI4 A I{EYnJIANEHH KAII4TAJI (Xll

04'l n237 M. OTKYIIEEHE CONCTBEHE AKIII4JE 04t2 leZ9e2 t f'beg32 IV. PE3EPBE 0413 6t2Sgt bq58

330V. PEBAJIOP}I3AII,IOIIE PE3EPBE TIO OCHOBY

PEBAJIOPI,I3AIPIJE HEMATEPI4JAJtrIE UMOBI4IIE,HEKPETHI,IT{A. NOCTPOJEI$A II OIIPEME

0414

33 oclnl330

VI. HEPEAJIIEOBAIIIIAOEI{IU NO OCIIOBY XAPTI4JAOA BPEAHOCT}I I,I APVT'HX KOMNOHEHTPIOCTAJIOI CBEOEYXBATHO| PE3YJITATA(nomaxcra caraa DalrvHa rDvlre 33 ocnr,r 330)

0415

33 ocIol330

VII. HEPEAIIIEOBATII{ TVEI4II4 NO OCHOBY XAPTWAOA BPE,4TOCTI{ I,I APYTI,IX KOMIIOHEHTIAOCTANOT CBEO$TXBATHOT PE3YJITATA(rvrosra caJrra Darrvga rpytre 33 ocnu 330)

0416

34 vln. HEPACnOPEbEHI4 AOEI,ITAK (04 1 8+04 19) 04t7 8ao{ 82J8340 1. Hepacnopelem ao6ular panltjtil roaldfia 041 8 g2JB 8)9b341 2. Hepacuopeleru 4o6u'rar reryhe roaalre 0419 ?tP.,Y 2.r

TX. YqEIIITE EE3 TIPABA KOHTPOJIE 0420

35 x. f yEI4TAK (0422+0423) 0421 5Yr)-r 3\\25350 l. ly6rn-ar pannjfix roAnua 0422 hYY2J_ 3\vzi-351 2. Iy6nrar reryle mAnrre 0423

E. AyroPoqHA PE3EPBtrCA6A r[ OEABE3E10425+0412) : M24 2\op{- l\oo{-

40I, AITOPOqHA PE3EPBHCAIf, A

rc 426+0 427 +0428+0 429 +0430+ 043 10425

400 1. Perep'oncana ra rpotrrxoBe y rapaHTHoM poKy 0/.26

4012. Perepucana sa rporurone o6HaBJbaba [pupoaxrrx

0427

403 3. Peeepnncana 3a rpoluKoBe pecrpylcrypuparca 0428

404 4. Pereprucana sa HarGaAe H ap)tre 6ene$mgje ranocnexn< 0429

www.cekos.rs

lpynapaqyHa,paqrr

no3r4III4JA AOn Ilauouesa6poj

Hgxoc

flpvrxo,uxa roAnna

Teryha ro4unaKpajne crane

20

Iloqgrno crarre01.01.20_.

2 3 4 5 6 7

405 5. Pereprncana 3a rporrrKoBc cyAcKr{x cnopoBa 0430

402n409 6. Ocra.na,uytoporlHa pe3epBucarba 0431

4l II. Ay'I-OPOTIHE OEABE3E(0433+0434+Mf 5+043#0437 +043 8+0439+04401 0432 2YorcJ- l\{l'rr f

410 [. o6asese xoje ce rrrory xoHBepToBarH y KanHriur 0433 ac\q-2 lcYl2-4tt 2. O6anerc np*raMarrfiItuM r{ 3aBHcHnM upaBnr.rM firurlra 0434

412 3. O6anere npeua ocraJr[M noBe3aur.rM rrpaBur.rM nr{qnMa 0435

4134. O6asese uo eMuroBanfiM xaprujaua o4 rpe4nocru yneDr{o.trv lIvrKeM o.II nollrEv JIaHa

0436

414 5. .{yropoumr r(peavrfil u sajrrrorn y :er*r.nn 0437

415 6..{5nopovnu rpe.qrfin lr rajuorn y nnocrpaxcray 0438

416 7. O6asese no ocuoay rpnuanorjcr<or nlr:arra 0439

419 8. Ocrane 4yropoqHe o6anese M40 ad-bb 3rb'b498 B. OA]IO)I(Em trOPECKE OEABE3E 0441 }\1rP, *rla

42 to 49(ocrc.r498)

r. KPATKOPOqIIE ODABE3E(0443+{'450+045 1 {{459+046tH-0 461 -+{ 4 62)

0442 qobb *to5Z42

I. KPATKOPOqHE OI.I}IAHCHJCKE OEABE3E( 0 4M+O44 5 +44461{M47{-044 R{{M49) 0443 l{-po /'-b'b

420l. Kparxopovrn xpelurrr{ oa MarfiqHilx r{ 3aBucnr,txNDABHI,D( IMIJA

0444

4212. Kparropounu Kpearrn o.q ocraJlrx noBe3aHux npaBrrnxJIIflIA

0445 Lc,co lo-t'o422 3, Kparropovror xpe,ryml u sajruoBfi y 3eMrbr{ 0446

423 4. Kparxopovru rpe,ryml r:ajuoBn y r{Hocrpar{crBy 0447

4275. O6asege no ocuoBy craJrurx cpeacraBa H cpeacraBao6ycrarneuor nocJroBalba HaMer6enr,rx rmo,aais

0448

424,425,426u429 6. Ocrane xpamopowre t[uxaucujcre o6are:e 0449 ?h

430 u. nPI,IMJbEHr4 ABAHCr,r, AEnO3r,rTtr r4 KAyrIrrJE 0450 e6/.5- 364+43 ocl*r

430III. OSABE3E H3 NOCJIOBAISA

(0452+0453+0454+0455+045 6+045 7+{458) 045 I hz>no lT-25243t l, ,{o6aara.ra - Marrrrrua u 3aBucHa rrpaBrra Jrrdra y 3e}vr.Jbr.r 0452

4322.,{o6anravx - Marfi.nta H 3aBr,rcna fipaBna Errla yIIHOCTDAEGTBV

0453

433 3.,{o6anravn - ocraJra noBe3aHa rrpaBrra nzIla y 3eMJbu 0454

434 4. .{o6aua'u - ocrara rroBeeana n[xmrra m{qa y qnocrpaHsrBy 0455

435 5.,I{o6arraru y 3eMrbr( 0/.56 1j.:\eo l#lqc436 6. .{o6arraur y nHoqpaucrBy M57

439 7. Ocmne o6aaese rlg rrocrroBalba 0458

44,45 u46

IV. OCTAJIE KPATKOPOqHE OEABE3E 0459 4 r b\p, vgzs447

v. oBABBE nO OCHOBy IIOPE3A HA AOAATyBPE]THOCT 0460 9ab t20

48vI. 0EABE3E 3A OCTAJIE IIOPE3E, AOnpr.rHOCE

U,IIPITE NAXEI'fI{E M6l )-5b2- 2-tY-'49 ocxlr

498VIT. TIACIIB}IA BPEMEHCKA PA3TPAHI4qEIbA 0462 :( )..{A. fYstrTAK I,I3IIAA BIICI{HE KAIII{TAJIA

(0412+0416+0421 - 0420 - 0417 - 0415 - 0414 - 0413- 0411 - 0402) > 0 = (0441+0424f)442 - 0071) > 0

0463

16. yICyIIHA IIACIIB A (04U+{A42+A441{X01 - 0463) > 0 0464 36q f6v 3\ot6t89 E. BAHEtrJIAHCHA IIACIIBA 0465 -4 ::F:r

u ilrhury.,u'u*o ^u 12.0+. 2o-!?-ropnne

;*\

6.,md3*"1\igry -,t

'",.i\ .1/

:hfu

www.cekos.rs

f-:Maruvur.r6poj 0+26CBcaB

Ilonyrara rrpaBuo nf,qe. trpeA]3ernlK

Illutfpa geraruocru mB )ozt$Z664Halrrs " Le.p e^/s)c/' vrPs' 4DCearurre Delnu'

EUJIAIIC YCIIEXA

3a rrepuoA oA o)^Ol- lo }'l-ult 20!9. roArHe

fpynapasyHa,naw

TIO314IIIIJA AOn Ilanouega6poj

I4sHoc

Tcxyha ro,qma llperxo,rya rogxna

I 2 3 4 5 6

trPID(O.U tr3 PEAOBITOT UOCJIOBABA

60 xo 65,ocurrr 62

u63A. nocJloBl{tr ilPilXOAtr (1002+1009+1016+1017) 1001 loi lzt t@c3{

60I. IIPID(O,{E OA nPO4rUtE P65t( 1003+1004+1005+1006+1007+1008)

1002 LYB 23+600

l. flpro<oru oa npo4aje po6e uamvHuM u 3aBI{cHI{M [paBHnMnnqrma sa AouaheM TpxIflIrry

1003

6012. Ilprocoan oa npoaaje po6e uarnvnuM ll 3aBIrcHrtM rIpaBHr{M

nrqtlMa lra l|EosrparroM Tpx,lnrryt004

6023. flpuxonr oa npo4aje po6e ocra.rllM uoBgarlrru rIpaBHuM

mnlurvta na AouaheM TpxrIItrTy1005

6034. flpnonl o.u npoaajc po6e ocrarnM noBe3.rHr{M rrpaBnr'rM

llurlfiMa Ha lfioglpaHoM TpxItrrITy1006

604 5. Ilprr(oan oa [poaaje po6e na qorrlahelra rpxrnrry 1007 .2Ye) 2?t+605 6, Ilpro<o,q[ o4 npoaaje po6e Ha LnocrpaaoM Tpxlrlrry 1008

6t II. ilPI,D(OAI{ OA fiPOATUB flPOU3BOAA 14 YCJIITA(1010+101 1+1012+1013+1 014+1015)

1009 9+2Y+ ?9 2qq610

1. flpnoarr oa rpogaje npoxsro.qa H ycJryra MarErIrrHM rl

3aBr{cHnM rrpaBrrrrM JrtrurMa Ha roMaheu rprcmry 1010

6112. IIpffioAx oA [po,uaje npou:loaa s ycJryra MarI{qEI{M }r

3asHcHIIM rpaBH n JIr{qI{Ma Ha LurocrpiuloM TpxHurry101 I

6123. Ilpuxo4n o,u npogaje npouraoga a ycJryra ocraJruM noBe3aHI{M

qpaBHrrM tnrrsrtrra na gouaheu rpxnnrry1012

6134. npfixoafi oA npogaje npournoaa u ycJryra ocraJluM rIoBesaHHM

npaBHnM JIuIUnda Ira r{HoupaHoM TpxuEry1013

614 5, Ilproco,qr o4 npo4aje npousaoga u ycrrt'ra Ha Aouahen tpxuurry 1014 ?+2Y ?- qq 2q9615

6. Ilpnco4u og npogaje rotonnx [poH3BoAa r{ ycJr}T a Ha

ru{ocrparroM Tprflrurryt0l 5

& n. nP!D(oA[ oA nPEMI4JA, CyEBEHI-U.IJA,

AOTAUpilA, AOHATIT4JA I4 Cn.1016

65 IV. AP}TII IOCJIOBHI,I TPI4XOAI,I 1017 6c26 t29APACXOAII IT3 PEAOBHOT TIOCJIOBABA

50 ao 55,62 u63

E.IIOCJIOBHU PACXO,ry(1019 - 1020 - l02l+1022+1023+1024+102s+1026+1027 +1028+1029) > 0

t0 18 to7 ol2- c.5-86550 I. HAEABHA BPEAHOCT NPOAATE PODE 1019 13 *ao ,l-?Jb362 II. IIPUXONU OA AKTIIBI4PAI6A YTil{HAKA 14 POEE 1020

630ilI. IIOBEhAIbE BPEAHOCTI4 3Ail,IXA HEAOBPIUEHI4X I4

foToBL{x nPou3BoAA I{ IIEAOBPIIIEHI,IX vCJrvTA1021

631rv. CMAISEIbE BPEAHOCTI{ 3An{XA F{EAOBPIIIEHI'IX 14

IOTOBKX TIPOI43BOAA I4 HEAOBPIIIEHI4X YCJIY|Ar022

www.cekos.rs

no3I4III4JA

2

V, TPOIIIKOBLI MATEP'IJAJIA

AOnIlanouena

6poj

I,lgnoclpyna

paqyHa,naqvH

Teryha roarua IlpctxoAua ro,4lna

J 4 5 6

66+61023 $qY51 ocmas13

1024 /t ]6b 9*zt'513 vl. 'l'P()lllKutJll I lJrfrDn i

vn rpouxoel{ 3APAAA, I$IAI{AA 3APAAA

I,I OCTAfl4 ['ItIHI4 PACXOM-r025 !bc>\t bbolo

52

t026 +nt6 Eofo53 vlu.'lPUurKUIrl4

t027 th+t5: tbB"b\540 IX, IPOIIIKUI'YT

n r^DnmrtY PF?FPRTICAISA 1028541 Ao549

,, ^

ilrrr fDnrlrvalRl/ t029 365 0 bbbL'11+2-55 .)ll

1030 /o1 _B, llocJlultlll4 At D[

103 I.IIOCJIU$IIN T Y

10\ t032 ,| 466 'I

o[lllAHclllJult-Yl llrg^vA'r \rurJ ^--- ---- '

r OTAHATTCUICKI'I TIPHXOM OA NOBE3AHI'D( il'IIIA-' u ocrAm{ oI4HAHCI4JCKI4 flPlD(ol[4(1034+1035+1036+1 037)

nfilIa

103366, oc n662,663

u 6641034

660 I. (Duuattcu;cKx IrPnxoAnr035

661 2. Qmraucnlcxuqpuxullx "^ *-

1 np*o,tn oo rtourha y uo6nncy npl{Apyxorux rlpalHrx Jr[tra rraje.4rxu<rrx noAYxBara

1036665

1037669 4. Ocmnx QnHiurcHJsM uPnl!!

TDDqITI. rtI'IIA\ 1038 ,l ti662 II IIfI4J(U,Ulr UA

^fuYl^ r :

rTT NO:T,TTIMTTE KYPCHE PA3JMKE I{ TIO3I'TTI'IBHI4

EOEKTI{ BAJIYTI{E KJIAY3YIIEIIPEMA TPET}IM NUIT'IMA)-- -:^=;;;;;;;;

1039663 tt

664

1040 2+{ 6aO56 b.otrHAltcl4Jult-Yl rAL%

r *r,rHeHcrarcKl'I PAcxoAI4 I'I3 O.$rocA cA --'

;Io-B-dHI,IM nPABHHM JILIqI'IMA I'l ocrAJII4^ . -r D

^ ^v^fl rr / r n4?+l 043+ 1044+ 1045)

104156, ocn't562,563u 564

r042560

l. @mancrjcxu pacxoalr x3 oauoca ca MarutlultM I'I3aBucHqM

TIPABHI,IM JIIIIU{M

1043

- I 2. oruraucujcxN pacxo'4n r'' oA'oca ca ocraJIIrM noBe3arlrM

5ol f op**tr*w^oa

1044s65

3. Pacxoax oa ) reurha y ry6rrry npnAI'yxeEID( trpaBrlt( JIIrua

ra_i emrrqntl( noafxBara

4. Ocrarm i!ruaxcujcxr Pacxoan1045566u

s691046 >{8 9s-r

562 ll. PAUXUAII K-Arvr r^ \tFU. TISTENMTM KYPCIIE PA3JII4KE }I IIE|ATLIBH}I- EOEKTI4 BAJIYTHE KIIAWYJIE

(fl PEMA TPETJ'IM NIII'IMA)::::; ^; ; ;;;;; - ;;;;;

1047 /+ | /5+563 u564

1048E. lIOEI4rAl(n5wu%

,n a'sas..rrpar*A fl040 -1032) 1049 t-+Y 6oY

a mro(oAE oA vcKIAsmAIf,A BPEFIoCI4 -"'ticrurGnnaoBl{rrE KoJA cE trcKA3vJE no oEPr

^ sa vt-rlllY^

1050683 r685 ETIjAI1UL

1051583 u585

IL PACXOAI{ OA yCKJIASI{BAISA BPEAHOU I ld .'^'ili;JtG a'IdBI{r{E KoJA cE IrcKA3vJE rlo oEP

----"^nrr Ifp.l" En-ILA.HC ycnExA

6{6\

/o56n

:

J. OCTAJItr IIPUXOAT4

K. OCTAJIII PACXOAII

t052 t5{86:1 n68,OCI{M

683 u685

t0s3 b66Y57 u58,

ocI.{M

583 u585

www,cekos.rs

NO3I,IUI,IJAI{gHoc

JI. AOBIITAI( T3 PEAOBHOT NOCJIOBABAtrPE OIIOPE3I4BAbA(1030 - 1031+1048 - 1049+1050 - 1051+1052 - 1053)

Jb. ryEtrTAK I,I3 PEAOBEOT NOCJIOBABAUPE OUOPE3UBAEA(1031 - 1030+1049 - 1048+1051 - 1050+1053 - 1052)

M. IIETO TOEITTAIC IIOCJIOBABA KOJE CEoEycrABJbA, E(DEICTtr nPOMEHEPAqYI{OBOACTBEHE NOJItrTUICE IT trCIIPABKATPEIIIAKA II3 PAHtrJID( NEPI{OAA

H. IIETO ryEUTAKIIOCJIOBAEA KOJE CEoEycrABJbA, PACXOAE nPOMEmPAIIYI{OBOACTBETIE trOJIuTIIKE tr IICIIPABKATPEItrAKA tr3 PAHIIJI{X IIEPUOAA

b. AOBtrTAK IIPE OIIOPE3UBABA(1054 - 1055+1056 - 1057)

o. rvEIrrAK rrpE oIToPE3ITBABA (1055 - 1054+1057 - 1056)

rr. troPE3 HAAOEUTAK

I. TIOPECKI4 PACXOA IEPI4OAA

tr. oA.rro)rGHI,I noPEcKr,r PAcxoAIr nEPI4OAA

m. oMoxEHr4 noPEcKr4 I1PrD(o.44 IIEPI,IOAA

P. NCIIJIATEHA JIFIHA NPtrMAEA TOCJIOAABqA

c. rrETo AoEIITAK (10s8 - 10s9 - 1060 - 1061 + 1062 - 1063)

T. HETO TyFITTAK (10s9 - t0s8 + 1060 + 1061 -1062 + 1063)

T. IIETO,qOEI4TAK KOJI,I NPI4NAAAMAISI4I{CKI4M YIATAIIHMA

TI. HETO AOEI,ITAK KOJI,I NPIINA,qABETIIHCKOM BJIACHI,IKY

III. HETO ryEHTAK KOJLI IPPINA.qAMAIbI4I{CKI,IM YIATAqI4MA

rV. I{ETO ryFI,ITAK KOJI,I TPIINATABEbI4HCKOM BJIACHI4KY

V. 3APAAA NO AKIII,IJI{

1. Ocuonna rapa,ua no axqujr

2. Yuapeua (pauoanena) rapaaa no arEtjn

o^'^ 22- 04. zo l?.row'e

www.cekos.rs

-3

Ilonynara trpaBf,o nf,qe - IrpeAylersf,K

Marnqnu 6poj ttZe S&* IllaQpaAenanrocru III4E /O2_l/b6g4Hagnn "LLp efls\c' \riP.r " AsCeauurre

Pecs rv u"

II3BEIIITAJ O OCTAJIOM PE3YJITATY

3a IIepuoA oD, l^ol. Ao b\.all 20J&. roArrHe

fpyuaparryH4Daw

no3r,IulrJA AOn Hanouena6poj

Iilgnoc

Texyha rogura Ilpvrxo4na ro.qauaI 2 3 4 5 6

A. IIETO PE3YJITAT tr3 TIOCJIOBAEA

I. HErO AO6r4rAK (AOn 1064) 2001 38+ 2dII. HETO TELrTAK (AOrr 1065) 2002

E. OCTA'Itr CBEOFT4GATHI,I AOEUTAK [JItr r.YEEIAKa) C'ranxe rcoje xehe 6nrrr per.lacrQxronaxe y Ennaxcyycnexa y 6yryhlM rreprroAxMa

330

l. flpouene penalopusaquje ueuarepujamre nronaue,HeKperurrHa, nocrpojena u onpeve

a) uonehase penanopr€aquonr{x pe3epBn 2003

6) cuanene peBanop,€aqr{oxux p6epBr{ 2004

331

2. Arryapcxx go6uqu u.nu rybuqx rro ocnoBy rrnarroBagelprrucanux uplltilasa

a).qo6nuu 2005

6) ry6nuu 2006

332

3. ,{o6nuu ruu ry6uqu no ocuoBy ylraraua y BJracrrrlqrteuHcTpweETe KrUII{T:rJra

a) go6arqr zoo1

6) ry6uuu 2008

4. .(o6ruu uln ry6uqx uo ocnoBy y.qeJra y ocrarroMcaeo6yxrarnov go6u'rxy nnu ry6urry npn4lryxeunx gpymftBa

a) ao6uqu 2009

6)ry6nrrli 20 10

6) Craore rcoje naxnagno uory 6nru percnacx$nroraxe yEuaxcy ycnexa y 6y4yhuu neprrolEMa

334

1.,{o6rru rrrm ry6uryt no ocnoBy qpepatryga QnnancrdcroD(uaneurraja rrnocrpanof nocJroBarla

a) ao6uqu 201 l6) ry6rqn 2012

335

2. [o6l,[v, rurn ryouqra o.( r.rHcrpyrt{enaTa 3arruTare HeTo yJrara6ay nHocTpaHo trocJloBar6e

a) ao6uqn 20t3

6) ry6uun 2014

336

3..{o6auu r.uru ry6raqx no ocHoBy r.rHcrpyMerrara 3arurr{repxsrrca (xegr.rxra) nortanor roxa

a) ao6uqn 2015

6)ry6ryu 2016

337

4. [o6u4un:lru ry6ru.1u no ocHony xaprr{a oA BpeAnocrupacnonoxr,rBnx 3a npoaajy

a) ao6rqu 20t7

6) ry6nrrr.t 2018

www.cekos.rs

I

n /Trtutt+ur,*ou"u LT..ab rol3^roo '"

fpynapaqyH4 no314III4rA AOtI Hanoneua

6poj

IllsnocTeryha rolgrua Ilperxoasa ro,ulsa

I 2 3 4 5 6

I. OCTAJM EPYTO CBEOEY)(BATHI,I AOEI,ITAK(2003 + 2005+ 2007 +2009+ 20ll + 2013 +2015+2017)-'(2004 + 2006 + 2008 + 2010 + 2012 + 2014 + 201 6 + 20 I 8) > 0

20t9

II. OCTA]II4 SPYTO CBEOEY)BATHI{ ryEI{TAK(2004 + 2006 + 2008 + 2010 + 2012 + 2014 + 2016 + 2018) -(2003 + 2005 +2007 +2009 + 20ll + 2013 + 2015 + 20U) > 0

2020

ilI. NOPE3 HA OCTAJII{ CBEOE]TXBATTII.I AOEITAK I,U[4ryEI4TAKMPI4O,UA

2021

rV. HETO OCTAJII4 CBEOE'IDGATHI,I AOEI4TAK(20t9-2020-2021)>_0

2022

V. HETO OCTAJII CBEOE]DGATHI'I |YEI,ITAK(2020 - 2019 + 2021)> 0

2023

B. YKYIIAH IIETO CBEOEYXBATHtr PE3YJITATtrEPtrOAA

I. YKYTIAH HETO CBEO$DGATHI,I AOEI,ITAK(2001 - 2002 + 2022 - 2023) > 0

2024 3g- 2{II. YKYIIAH HETO CBEOHTXBATHI4 ryEETAX(2002 - 2O0l + 2023 - 2022)> 0

2025

r. YKYIIAH HETO CBEOEI'XBATHtrAOEATAK UJIIIryEUTAK (2027 +2028')- AOII2024> 0 nln AOII 2025 > 0

2026

1. flpunNcau aehuHcKHM BJIacH[q{Ma KarI[TaJIa 2027

2. flprlrmcau rnacnuquua roju reuajy xorrrporry 2028

www.cekos.rs

4

h4 Fri6pbj CI+LG{B8llonyrrna rparno ;llsde - alf,[y,striiirrf

.II{a$p*genarcocrr wrE /o4 /8b4a4FtraaE oltq-ao*g)a' Lr'?a'r AsccAitilrlc petn c"'

ESBEilTAJ'O, TOKOEtrtlIA I QTOB@Ey lretrlfrory os Q/r21: Ao .p{41/. .-- 20ldi-mnfine

*-nlKCIsilrqlo Hm83

iffi rmnocrrr o[EAIIcEP:aIbA

J. I'QTO.BIIIIA.fiA.ICAAJ.Y,OEPAITYECKOT ITBPIIOAA.G. OA2.- 3.043 +

v neh,k4qHr^*n

LL-qh..zs_\q+on*e3hI$EL.Kn

lvriwv.cekos.rs

gg0-{q

il

tT

t)

ae

cFEG!t6

o

-q)r-tr<stsr.E$l<-lsRilJ<HEdEofi E{

E.lEel5nll- !{<olr>H_Orn=i{ eisEit >a

t/

o

r(oq.t

f)l

=N

r!'i.:

ilsii-'. -

otdolvtEIJit

,,LEPENSKI VIR' A.D. PECINCI

NAPOMENE UZ FINANSIISKE IZVESTAIEZ.A201,8. GODINU

I. OPSTE INFORMACIJE

Lepenski virA.D. Pe6inci (U daliem tekstu: Dru5tvo) je osnovano 1979. godine kao Preduzeie u dru5tveno.jsvojini. DruStvo je do danas pretryelo.jednu statusnu promenu i sada poslu.je kao Akcionarsko druStvo za turizarn i ug.ostitel.jstvo,SediSte druStva.ie u Pe6incima, ulica Slobodana Baji6a 12.

Matidni broj Dru5tva je 08123195 a poreski identifikacionibroj 101340185.

Na dan 31. decernbar 20 18. godine Dru5tvo .je imalo 48 zaposlena (na dan 31. decembar 20117. godine brojzaposlenih u DruStvu bio je 48).

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVESTAJA INATUXOVODSTVENI METOD

2.1. Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izve5taja

Finansijski izveStaji sastavljeni su u skladu sa med.iunarodnim radunovodstvenim standardima / Medjunarodnimstandardirna finansijskog izveStavanla. Pored Medunarodnih radunovodstvenih standarda koriSieni su i propisi izoblasti raunovodstva: Pravilnik o kontnom okviru i sadrZini raduna u kontnom okviru za preduzeia, zadruge i

preduzetnilie iPravilnik o obrascima tinansijskih izve5ta.ja. Finansiiski izveStaji su iskazani u hiljadama dinara(RSD).

U skladu sa Zakonom o radunovodstvu finansijski izveSta.ji Dru5tva su iskazani u hiljadama dinara. Dinarpredstavlja zvanidnu izveSta.jnu valutu u Republici Srbiii.

DruStvo.je ove finansijske izveSta.je sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstva finansija, koji nije uskladtr sa zahtevima MRS I - "Prikazivctnje.finansij,skih izveituju.

2,2. Naielo stalnosti poslovanja

IJ poslovnoj 2018. godini. DruStvo ie ostvarilo poslovni dobitak od 729 hiljada dinara,odnosno neto dobitaku iznosu od 387 hiljada dinara (2017. godine: poslovni dobitak363hiljacla dinara, odnosno neto dobitak u iznosu 25 hiljada dinara. Ukupne obaveze DruStvana dan 31. decembat 2018. godine su manje od njegove ukupne aktive zaiznos od369.567lriliada dinara (2017 godine:343 .761).

Shodno prethodno navedenim izvrSenim i preduzetim aktivnostima kao i buduiim planovimarukovocistvo'DruStva je finansijske izveStaje za poslovnu 2018. godinu sastavilo na osnovunadela stalnosti poslovania.

2.3. Preraiunavanje stranih valuta

(u) Funkcionalna i valuta prikazivanja

)

Stavke tlkliudene u finansiiske izve5ta.ie DruStva se odmeravaju i prikazuju u valutiprimarnog ekonomskog okruZenja u kojem DruStvo poslu.je (funtcionalna valuta).Funkcionalna valuta, odnosno izve5ta.ina valuta Dru5tva je dinar, a izvestaji su prikazani uhiliadarna dinara, ukoliko nije drugadi.je nagla5eno.

(b) Pozitivne i negativne kursne razlike

Sva potraZivania i obaveze u stranim sredstvima plaianla preradunata su na niihovu dinarsku protivvrednost posrednienr kursu na dan bilansa stanla. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preraiunorn potraZivania i obaveza ustrarrir.r.r sredstvinla plaiania ko.ie nisu iztnirene do kraja godine. iskazu.ju se u bilansu uspeha kao tinansiiski prihodiodnosno rashodi.

Pozitivne inegativne kursne razlike nastale pri izmirivanju obaveza ili naplati potraZivanjau toku godine po kursuvaZeiem na dan poslovne promene, iskazuju se u bilansu uspeha kao finansijskih prihodi odnosno rashodi.3. PREGLEDZNAEAJNIHRAdUNOVODSTVENIHPOLITIKA

Osnovnc radunovodstvene politike primenj ene z.a sastavljanie ovih finansijskih izvestajanavedelle su u daliem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazanegodine. osim ako nije drugadije naznadeno.

3.1. Stalna imovina

(o) Nekretnine, postrojenja i opremil

Podetno rrednovanje nekretnina, postro.jenja i opreme, koji ispunjavaju uslove zapriznavanjesredstava' vrSi se po nabavno.i vrednosti ili po ceni koStanja. Nabavnu vrednost dini vrednostpo fakturi dobavljada, uve6ana zazavrsne troSkove nabavke i tro5kove dovodenja sredstva ustanie funkcionalne pripravnosti, umanjena za bilo koje trgovinske popuste i rabaie.

Naknaclno vrednovanje nekretnina vrSi se po dopuStenom altemativnom postupku, koji jepredviclcn u MRS 16 - Nekretnine. postrojenja i oprema, odnosno po ,euuiorizovanomiznosu' ko.ii izrrtava niihovu poStenu vrednost na dan revalorizacije, umanienoj za ukupaniznos ispravke vrednosti po osnovu obezvredivania

Amortiz.crciia nekretnina, postrojenjs i opreme se obradunava proporcionalnom metodomtokom procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovi eu za amofiizaaiiu nekretnina,postrojenia i opreme dini po5tena, odnosno nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednostukoliko postoji. Korisni vek tra.ianja svake po.iedinadne nekretnine, posiro.ienia i opremepreispitu.j e se periodidno.

Na kra.ju poslovne godine proceniuje se da li su nekretnine, postrojenja i oprema obezvredeniu skladu sa MRS 36 - Obezvredenje sreclstava.

Osnovne stope amortizacije za poiedine grupe nekretnina, postrojenja i opreme su sledede:

Naziv Stona amortizaciic0radcvinski ob.jcktiOprcma

:

(b) Invgsticione nekretnine

1.80 - 5,0%

Investiciona nekretninaje nekretnina koia se drZi radi zarade od zakupnine, ili radi povedanja

kapitala, iliradi iiednog i drugog'Investicionu nek

"inina, koja uglavnom obuhvata administrativne zgrade koje nisu pod

hipotekom, drZi se

radi dugorodnih prinosa od zakupa i ne koristi se od strane DruStva.

Naknacini izdaci se kapitalizuju iamo kada je verovatno da ce buduce ekonomske koristi

povezane sa tim\z.dacrma pripasti Drustvu i da moZe pouzdano da se izmeri. Svi ostali troikovi tekuieg

odrZavania teretetroikove perioda u kome nastanu. Kacla investicionu nekretninu koristi nien vlasnik, ona se

reklasillkuie na nekretnine, postro.lenia i opremu, i niena knjigovodstvena vrednost na dan

reklasiilkac ij e Postaj e ni ena

zatedena vrednost koja ce se nadalie amortizovati'

podetno vrednovanje investicione nekretnine vr5i se po nabavnoj vrednosti ili ceni kostanja'

pri podetnom ,rrednovanju, zavisni tro5kovi nabavke ukljuduju se u nabavnu vrednost ili cenu

koStania.

c) Biolttiku stedstva

Biolo5ka sredstva se odmerava.ju pri podetnorn priznavanju i na datum svakog bilansa stanja po fer vrednosti

unranjentii za procenjene troikove prodaje, osim u sludaju ako se t-er vrednost, pri podetnom priznavanju, ne

ruroZe pouzdano utvrditi. U tom sludaju biotosto sredstvo se odmerava po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

eventualnu ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti'

Dobitak,lgubitak) pri poeemom priznavanju bioloskog sredstva po t'er vrednosti umanjenoj za procenjene

tro5kove proclaje, kao i pri promeni f'er vrednosti umanienoj za procenlene troSkove prodaJe, ukljuiuje se u ostale

prihode ili troSkove perioda u konreje nastao'

polloprivredni proizvodi ubrani od bioloSkih sredstava Drustva odmeravaju se po fer vrednosti umanjenoj za

ploceniene tro5kove prodaje u momentu ubirania'

Dobitakl(gubitak) iz podetnog priznavanja poljoprivrednog proizvoda po fer vrednosti umanjenoj za proceniene

troskove proda.ie ukljuduje se u ostale p|ihode ili rroskove perioda u kom je nastao'

rl) D ugorocY n i fin ans iis ki plusmnn i

U okviru dugorodnih finansijskih plasmana iskazuju se udeiia u kapitalu zavisnih pravnih lica, udeSca u kapitalu

povezanih pravrrih lica, ueeiia u kapitalu drugih pravnih lica, hart'ije od vrednosti koje se drZe do dospeia, dati

dLrgoroipi krediti zavisnim i ostalim povezaniin piavnim licima i ostali dugorodni finansijski plasmani'

podetno priznavanf e, kao i naknadno vrednovanje dugorodnih finansi.iskih plasmana vr5i se po

metodu nabavne vrednosti ko.ia predstavlja poStenu vrednost nadoknade koja je data za niih'

Lj bilansu uspeha iskazuje se prihod od uiaganja samo u ono.i meri u ko.ioj Dru5tvo primi svoj

deo iz 1.orpod.l. nerasporedenog dobitki korisnika ulaganja, do koje dode nakon dana

sticanja. Dlo iz raspodele ko.ii se primi u iznosu t<oji je ve6i od 1aJ<vo9

dobitka smatra se

povrail.iem investiciie i iskazu.ie r. tuo smanjenie nabavne vrednosti investicije.

podetno priznavanje hartija od vrednosti koie se drZe do dospeca vr5i se po nabavnoj

vrednosti koia predstavlja vrednost nadoknade koja je..d.ata za niih'.Naknadno merenje hartiia

od vreclnost'i t o.1. ,. arZe Oo dospeia se vr5i po diskontovanoj amortizovano.i vrednosti'

Vlasni6kc hartije o<J vreclnosti raspoloZ rve za proda.iu naknadno se vrednuju po postenim

trZisninr vrednostima u korist ili na teret sopstvenog kapitala'

Gubici po osnovu ulagania u zavisna, povezana i druga pravna lica procenjuju se na datum

sastavliap.ja finansijskih izvestaia, u ,kludu sa MRS 36 i priznaju se kao rashod u bilansu

4

uspeha. Podetno priznavanje i naknadno vrednovanie datih dugorodnih kredita vrSi se ponabavno.j vrednosti, koja predstavlja vrednost nadoknade koja je data za njih. TroSkovitransakciie se ukljuduju u podetno priznavanje.

3.2. Obrtna imovina

(a) Zalihe

Zalihe se radunovodstveno obuhvataiu u skladu sa MRS 2 Zahhe.

Zalihe nruterijala

Zalihe uraterijala ko.ie se nabavliaju od dobavljada mere se po nabavnoi vrednosti ili po netoproda.jno.i vrednosti, ako je niZa. Nabavnu vrednost ili cenu koStanja zahha dine svi tro5kovinabavkc" tro5kovi proizvodnje (konverzije) i drugi tro5kovi nastali dovodenjem zahha naniihovo sada5nje mesto i stanje.

'll'o5kovi nabavke materijala obuhvata.iu nabavnu cenu, uvozne daZbine i druge poreze (osimonih ko.ie preduzede moZe naknadno da povrati od poreskih vlasti kao Sto je PDV koji se

moZe odbiti kao prethodni porez). troSkove prevoza, manipulativne tro5kove i druge tro5koveko.ii se rnogu direktno pripisati nabavci materiiala. Popusti, rabati i druge slidne stavkeoduzima.ju se pri utvrdivaniu troSkova nabavke.

Zrtlihe !4otovilt proizvodu i nedovriene proizvodnje

T,alrihe gotovih proizvoda vrednu.iu se po ceni koStania ili po neto prodajnoj vrednosti, ako.jeniza.Cc,na ko5tania obuhvata tro5kove ko.ii su direktno povezani sa jedinicama proizvoda, kao Sto

.ie direktna radna snaga. Oni, takode, obuhvataju sistematsko dodeljivanie flksnih ipromenliivih reZiiskih tro5kova koji nastaju prilikom utro5ka materijala za proizvodnjugolovih proizvoda. Fiksni reZijski troSkovi su oni indirektni tro5kovi proizvodnje koji surelativrro konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao Sto su amortizacija i odrZavanjezgrada i opreme, kao i tro5kovi rukovodenja i upravljanja. Promenljivi reZijski tro5kovi su oniindirektni tro5kovi proizvodnje koji se menjaju, direktno ili skoro direktno, srazmernopromeni obima proizvodnie" kao Sto su indirektni materijal i indirektna radna snaga.

Dodeljivanle fiksnih reZijskih tro5kova troSkovima proizvodnje zasniva se na uobidajenomkapacitctr"r proizvodnih ob.iekata. Uobidajeni kapacitet je proizvodnja za koju se odekuje da ieu proscku biti ostvarena tokom vi5e perioda ili sezona u normalnim okolnostima, uzimajucipri tom u obzir gubitak kapaciteta usled planiranog odrZavanja. Stvarni nivo proizvodnjemoZe da se koristi, ako je pribliZan uobidajenom kapacitetu. Iznos fiksnih reZijskih tro5kovako.fi se dodeljuju svako.j grupi proizvoda ne moZe da se posledidno poveda zbog niskeproizvoclnie ili neiskoriSier-rosti postrojenja. Nedodelleni reZijski tro5kovi priznaju se kaorashod u periodu u kojem su nastali. U periodima neuobidajeno velike proizvodnje, iznosllksnih re2iiskih tro5kova ko.ii je dodeljen svako.j grupi proizvocla smanju.ie se tako da se

zalihe nc mere tznad cene ko5tania. Promeniivi reZif ski troSkovi dodeliuju se svakoj grupiproizvclda na osnovu stvarne upotrebe proizvodnih kapaciteta. Rezultat proizvodnog procesamoZe cti bude viSe proizvoda koii se proizvode istovremeno. To je sludaj, na primer, kada se

proizvode zajednidki proizvodi ili kada postoje proizvod i nusproizvod. Kad tro5koviproizvodni'e svakog proizvoda ne mogu posebno da se odrede, tada"se dodeljuju proizvodimana razumnoj i doslednoj osnovi. Drugi troSkovi ukl.juduju se u cenu ko5tanja zaliha samo u

meri u kojoi su nastali prilikom dovodenja zaliha na njihovo sadaSnie mesto i u sadaSnje

stanje. Na primer, u cenu ko5tania zaliha mogu se ukljuditi i neproizvodni reZijski tro5kovi ilitro5kovi uzgaianja proizvoda za posebne kupce.

TroSkovi koji se ne ukljuduju u cenu ko5tanja zaliha gotovih proizvoda i koji se priznaju na

teret rashoda su:. neuobidajeno veliko rasipanie materijala, radne snage ili drugi tro5kovi proizvodnje;o rroSkovi skladiStenja (osim ako ti tro5kovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre

naredne faze pr orzvodnj e) ;

. RcZiiski tro5kovi administraciie ko.ii ne doprinose dovodenjuzaliha na sada5nje mesto i

u sadaSnje stanle io trolkovi prodaje.

Troskovi pozajmliivanja se ne ukliudu.iu u cenu koStanja zaltha. lzlaz zaliha gotovih

proizvocla utvrduje se po metodi ponderisane prosedne cene. Neto proda.ina vrednost zaliha

gotovih proizvoda predstavlja procenienu prodajnu vrednost umanjenu za procenjene tro5kove

proda.ie. Procenjeni troSkovi prodaje zahha gotovih proizvoda, za potrebe svodenja ovih

zahha na neto prodajnu vrednost, utvrduju se na bazi iskustvenog vi5egodiSnjeg ude56a ovih

troShova u prihodima od prodaje.

Zulihe robe

T,alihe robe se vode po proda.inim cenama, Obradun razlike u ceni vr5i se tako da vrednost

izlaza robe i vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosedne ponderisane cene.

Zalihe robe se u sludaju zastarelosti, smanjenja vrednosti i sl, na datum svakog bilansa stanja

svodc na neto prodajnu vrc'dnost. Neto proda.ina vrednost predstavlia procenjenu prodajnu

vrednosr umanienu za procenjene tro5kove prodaje. Procenjeni tro5kovi prodaje zaliha robe.

za potrebe svodenja ovih zaliha na neto prodajnu vrednost, utvrduju se na bazi iskustvenog

viSegoclisnjeg ude5ca ovih tro5kova u prihodima od prodaje robe. Utvrdivanie neto prodajne

vreclnosti vr5i se za svaku stavku zahha robe posebno. Procenu neto prodajne vrednosti zaliha

robe vrSi posebna komisija koju obrazu.ie Direktor dru5tva

(b) Stnlnu sredstva namenjena prodaii i sredstva poslovania koie se obustuvliu

Dru$tvo prizna.ie i iskazuje stalno sredstvo (ili raspoloZivu grupu) kao sredstvo namenjeno

prodaji u skladu sa MSFI 5 Stalna sredstva nameniena prodaji i poslovanja ko.ia prestaju ako

se niegova knjigovoclstvena vrednost moZe prvenstveno povratiti kroz proda.inu transakciju, a

ne kroz nirstavak kori5ienia.

Da bi sredstvo bilo klasifikovano (priznato) kao stalno sredstvo namenjeno prodaji, pored

uslova iz stava l. ovog dlana ko.ii proistide iz definicije tog sredstva, potrebno je da budu

ispunieni.ioS i sledeci uslovi:* srecjstr,,o mora biti dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju;

- proda.ia sredstva mora biti jako verovatna u roku od jedne godine od dana priznavanja kao

sredstra namenjenog proda.ji. Ova.i uslov podrazumeva da se sadini plan proda.ie ili donese

odluka o prodaii sredstva i cla se zapodne sa traZeniem kupaca (iavna proda.ia, neposredni

pregovori sa potbnciialnim kupcima i sl.). Da bi proda.ia sredstva bila .iako verovatna mora

posto.jati trZi5te za to sredstvo, a ponudena cena mora biti razumno utvrdena, tako da

omogucava prodaju sredstva u roku od godinu dana.

Sreclstvo koje je otpisano (amortizovano), odnosno sredstvo dija je neotpisana (sada5nja,

oclnosno knjigovodstvena) vrednost beznada.ina nece biti priznato kao sredstvo namenjeno

I

proda.ii. Stalno sredstvo ko.ie.ie priznato kao sredstvo namenjeno prodaji meri se (iskazuje) poniZem iznosu od knjigovodstvene vrednosti i fbr (po5tene) vrednosti umanjene za troSkoveproda.je. Knjigovodstvena vrednost.ie sadaSnja vreclnost iskazana u poslovnim knjigama. Fer(poStena) vrednost je iznos za koji sredstvo moZe da bude razmenjeno, ili obaveza izmirena,izmedtt obaveStenih i voljnih strana u nezavisnoi transakcrji, tj. trZi5na vrednost na danprodaje. Tro5kovi prodaje su troSkovi koji se mogu direktno pripisati proda.ii sredstva i kojine obuhvata.iu finansijske tro5kove i tro5kove porcza na prihod. Tro5kovi prodaje odmeravajuse prenla sada5njoj visini, a ne prema visini koja se odekuje u momentu buduie prodaje.

(c:) Krulkorotns potraZivrrrtja i plusnruni

Kratkorotna potraZivanja od kupaca i kratkoroini finansijski plasmani priznaju se na osnovu raiunovodstvenogdokurnenta na osnovu koga nastaje duZnidko - poveriladki odnos. Ako se vrednost u dokumentu iskazuje ustrano.j valuti, vrSi se preradunavanje u izve5tajnu valutu po srednjern kursu vaZeiem na dan transakcije.Promene deviznog kursa od datuma transakcile do datuma naplate potraZivanja iskazuju se kao kursne razlike ukorist prihoda ili rashoda.

Otpis l<ratkoroinih potraZivania ifirransijskih plasmana kod ko.iih posto.ji verovatnoea nenaplativosti vrSi seindirektninr otpisivanienr, dok se u slueajevima kada.je nemoguinost naplate izvesna idokumentovana, otpis ucelini ili delinridno vrSi direktninr otpisivanjem.

(rl) Gotovinu i gotovinski ekvivolenli

Cotor,'ina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novacbar-raha, druga kratkorodna visoko likvidna ulaganiameseca ili kraie i prekoradenia po tekuiem radunu.

u blagajni, depozite po videnju kodsa prvobitnim rokom dospeda do tri

3.3.

Prekoraienja po teku6em radunu klasifikovana su kao obaveze po kreditima u okviru tekuiihobaveza. u bilansu stanja.

Osnovni kapital

Irrici.jahro. osnovni kapital se iskazu.ie u visini proccnienog uloga u DruStvo / odnosno dine ga uplaieni kapital iupisani neuplaceni kapital. Promene na osnovnom kapitalu vrSe se iskljudivo prema piavilima propisanimZakononl o privrednim druStvima a sve promene na osnovnorrr kapitalu registruju re koO odgovarajuiegRegistla.

Osnovni kapital iskazan u dinarinra se ne menja prema promenama kursa EUR-a. iako.je u Registru upisanavrednost u evrima.

Obavcze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno prizna.ju po f'er vlednosti priliva, bez nastalih transakcionih troSkova. Unarednitn periodinta obaveze po kreditirna se iskazuju po arnortizovanoj vrednosti. Sve razlike izmeduostvarenoe priliva (urnanjenog za transakcione troSkove) i iznosa otplata, prizna.ju se u bilansu uspeha u periodukoriScenla kredita primenom rnetode ef'ektivne kamatne stope.

Obaveze prema dobavljaiima

Obavez"e prema dobavljadima iostale obaveze iz poslovanja se proceniuju po nlihovoj nominalno.j vrednosti.

3.4.

3.5.

3.6. Porez na dobit

Te_liu{i p-p_rpz_ua ds bltt

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obradunava i plaia u skladu sa Zakonom o porezu nadobit va).eiim u Republici Srbiji. Stopa poreza na dobit za2018. godinu iznosi 15% i plaia se

na poresku osnovicu utvrdenu poreskim bilansom. Poreska osnovica prikazana u poreskombilansu ukliudu.ie dobit prikazanu u zvanidnom bilansu uspeha i korekcije definisane poreskimpropi sima Republike Srbije.

Poreski propisi Republike Srbije ne predvidaju moguinost da se poreski gubici iz tekuiegperioda mogu koristiti kao osnova za powa(a.i poreza plaienog u prethodnim periodima.Medutim" gubici iz tekuieg perioda mogu se preneti na radun dobitaka iz buducihobradunskih perioda, ali ne duZe od pet, odnosno deset godina.

Oclloig4_i porez na dobit

OdloZeni porez na dobit se obradunava kori5ienjem metode utvrdivanja obaveza premabilansu stania, za privremene razlike proiza5le izrazlike izmedu poreske osnove potraZivanja iobaveza u bilansu stanja i njihove knjigovodstvene vrednosti.

VaZece poreske stope na datum bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog datumastrrpile na snagu, koriste se za utvrdivanie razgranidenog iznosa porezana dobit.

OdloZena poreska sredstva su iznosi poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednimperioclinra po osnovll odbitnih privremenih razlika. rezervisanja za otpremnine po osnovuMI{S 19, rashoda po osnovll obezvredenia imovine, rashoda na ime javnih prihoda,neiskori$ienih poreskih kredita ko.li se prenose u naredni period i priznatih poreskih gubitaka.

OclloZene poreske obaveze su iznosi poreza iz dobiti ko.ji se pladaju u narednim periodima poosllovu oporezivih privremenih razlika.

OdloZene poreske obaveze se priznaf u za sve oporezive privremene razlike. OdloZena poreskasredstva se prizna.iu za sve odbitne privremene razlike i ef-ekte prenetog gubitka i poreskihkredita na poreski bilans Dru5tva, koj i se mogu prenositi, do stepena do kojeg ie verovatnoposto.iati oporeziva dobit od koje se odloZena poreska sredstva mogu iskoristiti. OdloZeniporez se knjiZi na teret ili u korist bilansa uspeha, osim kada se odnosi na pozicije koje sekniiZe clilektno u korist ili na teret kapitala.

Primanja zaposlenih

DruStvo neria sopstvene penzione londove i po tom osnovu nema identifikovane obaveze nadan 3 L clecembar 201 8. godine.

U skladr-r sa propisima ko.ii se primenjuju u Republici Srbiji, Dru5tvo .f e u obavezi da placadoprinose drZavnim fbndovima ko.iima se obezbeduje socijalna sigurnost zaposlenih. Oveobtivcze ukljuduju doprinose za zaposlene na teret poslodavca u iznosima obradunatim postopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Dru5tvo je, takode, obavezno da od

3.7.

bruto plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima.Doprir-rosi na teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se knjiZe na teret rashodaperioda na koji se odnose. Nakon izvrSenih uplata doprinosa, Dru5tvo nema daljih zakonskihobaveza u pogledu bududeg pladania doprinosa ukoliko fond nema dovoljno sredstava daisplati sve beneficije zaposlenima koji su se penzionisali. ViSe plaieni doprinosi se priznajukao sreclstvo u iznosu koji se moZe refundirati ili u iznosu za kojt se moZe umanjiti buduiaobaveza 't.a placanje doprinosa.

U skladu sa Zakonu o radu i OpStim aktom poslodavca, Dru5tvo je u obavezi da isplatiotprenrnine prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zboggubitka radne sposobnosti - u visini dve prosedne zarade koje je zaposleni ostvario u mesecu

ko.li prethodi mesecu u kome se isplacu.je otpremnina, ko.ie pri tom ne mogu biti manje od dveprosedne 'zarade po zaposlenom isplaiene u Dru5tvu za mesec ko.ii prethodi mesecu u kome se

vrSi isplata otpremnine, odnosno dve prosedne zarade po zaposlenom isplaiene u privredi u

Rcpublici Srbiji prema poslednje objavljenom podatku nadleZnog republidkog organa, ako jeto za zaposlenog povoljnije.

3.8. Priznavanjeprihoda

Prilrod ukljueuje fer vrednost prirnljenog iznosa ili potraZivanja po osnovu prodaje roba iusluga u tokunorrnalnos poslovanja Dru5tva. Prihod se iskazu.le bez PDV-a, povradaja robe, rabata i popusta u trenutkupre iaska vlasniStva iznada.inih rizika vezanih zadati proizvod sa prodavca na kupca.

DruStvo priznaje prihod kada se iznos prihoda moZe pouzdano izmeriti, kada je verovatno da 6e u buduinostiDru5tvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Dru5tva kao Sto

je u daljenr tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivirn sve dok se ne re5e sve potencijalneobaveze ko.je mogu nastati u vezi sa prodaiorr. Svoje procene DruStvo zasniva na rezultatima iz prethodnogposloranja. uzimajuii u obzir tip kupca, vrstu transakciie i specifiinosti svakog posla.

3.9. Priznal'anjerashoda

Poslovni rashodi obuhvataju sve tro5kove nastale u vezi sa ostvarenim poslovnim prihodima iodnose sc na troSkove materiiala, energije i goriva" troSkove zarada i naknada zarada,amortizaciju, proizvodne usluge i nernateriialne troSkove. Priznavanje rashoda vrSi se

istovreurcno sa priznavanjem prihoda radi ko.iih su ti rashodi nastali (princip sudeliavanjaprihoda i rashoda).

3.10. Prihodi i rashodi kamata

Kamate nastale po osnovu potraZivanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru finansijskihprihoda u obradunskom periodu u kome su nastale.

3.11. Zakupi

Nekretninc, postrojenja i oprema

Drr.rStvo uzima u zakqp pojedine nekretnine.Zakup nekretnina, gde DruStvo su5tinski snosi sve rizike ikoristi od' vlasni5tva. klasitikuje se kao finansiiski zakup. Finansijski zakupi se kapitalizuju na podetku zakupa po vrednosti

nii-oj od fbr vrednosti zakupljene rrekretnine isadaSnje vrednosti rrtinimalnih pladanja zakupnine.

Prihod ocl zakupnine priznaje se na proporcionalno.i osnovi u toku perioda tra.ianja zakupa.

3.12. Naknadno ustanovljene gre5ke

Ispravka naknadno ustanovrjenih materijarno znadajnih gre*aka vr.i se preko rezultata raniiih

goclina. u ,t tuJu ,u MRS g - R"d;;;Jstvene potitike,-Rromene radunovodstvenih procena I

greSke'

Materijalnoznadajnomgre5komsmatrasegre5ka,kojaje..up.ojedinadnomiznosuiliukurnulativnom iznosu sa ostalim gr.St utou veci od 5% ukupnih prihoda'

Naknaclr.ro ustanovljene gre.ke koje nisu materiialno zna(a1ne ispravljaju se na teret rashoda,

odnosno , roiltiptinoOu"pt'ioda u koiem su identifikovane'

4. PITEGI,EDZNAEAJNIHRAEUNOVODSTVENIHPROCENA

Prezerrtaei.iafirransijskihizve5ta.iazahtevaodrukovodstvaDruStvakoriScen.ienajboliihmoguiihprocenairazunrnilr pr.tpo.tuut i, koje irnaju etert"'"a p"^niouunt-u"O'*"ti "tO'tuua'i

obaveza kao iobelodanjivanje

pote'cilalnih potrazivanja i obaveza "";;; lustautianla ti"*tutrirt"it"tsiu:u kao i prihoda i rashoda u toku

izve.ra.inog perioda. ove procene i pretpostavke su zasnovan. ";'i;i;;r;.i.1u*u turpotoZivim na dan sastavljanja

finansiIskihizve5taja.stvarniiznosisemogurazlikovatiodprocenjenih.

4,1. Arnortizacija i stopa amortizacije

Pr.occna l<rrrisnog tra.lania veka irnovine. oprcrnc j-Tt'tuttl'-l1l'rih trlaganja zasniva sc na istoriiskotn iskustvu na

slieninr sredstvima, kao i na predvide'orir tehniikorn nupr.,ku'i plo"lr.nuta u ekonomskim i industrijskim

faktorima.

4.2. Ispravka vrednosti potraZivanja

DrultvoobradunavaobezvredeniesurnnjivihpotraZivanjaodkupacaidrugihduZnikanaosnovuprocenjenihgubitalia ko,inastaiu, ako,duznici nrru u'rogulnosti da ii*s. pl.!"tia:u ?.i:::i::^dgovaraiuieg

iznosa gubitka

od obczl,redenia za sumnjiva potraz-ivai.i., o-*ltt" se oslan.ia na starosr potrazivanja..raniie iskustvo sa otplsom'

bo.irer kupaca i prome'e u uslovi'ra pi"i*.. Or" izazivi p;;;;; ;t;tne za bu"duie pona.anje kupaca i time

izazvaue bLrdu6e naPlate'

4.3. lsPravka vrednosti zaliha

Ispravka vrednosti zaliha se vrSi na

JednorngocliSnie Dru5tvo proceniuje opravdanost

predvidatria

.1.4. Rczen'isanjd za sudske sporove

osnovu procene njihove neto prodajne

visine ispravke vrednosti zalt'ha

cene na trZiStu'

na osnovu trenutnih

cie'er.alno, rezervisanja su u znadainoj meri podlozna procenanla' Drustvo procenjuje verovatno6u da se

nezer.rc'i srudajevi *ogu Jogooiti kao reiulta, prisri',-Jogudaia i vrsi pro..nu iznosa ko.i1.|e porreban da se izmir.i

obave z.a. lako Drustvo po.tuje naielo oo,.,no'ii"o';ik;;;;;t're' s obzirom da postoji velika doza neizvesnostt'

u oclrcdcninr sludaievima stuarni rezultati r.'ogr"r odstupati cid ovih procena'

t0

Benclicije zaposlenih

Sacla5rrja vrednost obaveza za otpremnine za odlazak u penziju, jubilarne nagrade i neiskoriSdene godiSnje

odrrore utrduje se aktuarskom procenom. Aktuarska procena podrazumeva kori56enje pretpostavki vezanih za

diskontnu sropu, predvideni rasi zarada,sropu smrtnoiti i flukutalciju zaposlenih. Pri odredivanju odgovarajuce

disl<orrtne stope iukovodstvo Drustva polazi od kamatne stope ko.ia bi bila ekvivalentna stopi na obveznice

Dnrstva. Stopa smrtnosti je bazirana na.javno dostupnim tablicama mortaliteta. Bududi rast zarada baziran je na

odekivanirn stopama inflacije.

Fer vrednost

poslov'a politika Dru5tva je da obelodani infbrmacije o pravidnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje

zvanidne tr.Zi5ne informacije ikada se pravidna vrednost znadajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti' U

Republici Srbiji ne posto1i dovoljno tr7-isnog iskustva, kao ni siabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodale

poiraZivanla i"ostale finansijske ut tiu. i pasive, poSto zvanidne trZisne informaciie nisu u svakom trenutku

iaspoloT-ire. Stoga pravidnu vrednost nije ntoguce pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog trZi5ta'

Upr.aya [)ru5tva vr5i procenu rizika iu sluca.iu kada se oceni da vreclnost po kojoj se imovina vodi u poslovnim

kriligama neie biti iealizovana, vrsi ispravku vrednosti. Po mi5ljenju rukovodstva Dru5tva, iznosi u ovim

finaiisilskilr izve5tajima odraZavaju u..dnort ko.ia je, u datim okolnostima, najverodostojnija i najkorisnija za

potrcbe izvestavanja.

prenta MSFI 13, DruStvo odmerava fer vrednost imovine iobaveza koristedi pretpostavke ko.ie bi udesnici na

n.Ziitu koristili prilikolr odredivanja cene imovine ili obaveze. pod pretpostavkom da trZiSni ueesnici delu-lu u

svonr rra.ibulier.i ekopomskorn interesu. Fer vrednost .ie cena koja bi bila naplaiena, odnosno placena za prenos

.bareze u redovno.l transakci.ji na primarnorrr ili nijpovoliniiern trZi5tu na datum odrneravanja, po tekuiim

tri.i5ninr uslovirna, a nezavisno od toga da li.ie ta ceni'direktno uodljiva ili proceniena upotrebom druge tehnike

proccne.

Rukovoclstvo Drustva vrsi procenu rizika i, u sludajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u

poslovrrir.l knjigama neie biti realizovana, vr5i ispiavku vrednosti. Po mi5ljenju rukovodstva DruStva, iznosi u

ovini fipansiiikirn izveStajima odraZava.ju vrednoit koia.je, u datim okolnostima, najverodosto.inija i najkorisnija

za potrebe izve5tavanja.

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

4.5.

4.6.

Nabavnn vrgdqostStanje na dnn J1.12.2017. g

['ovedanj a

AktiviranlaSredstva priml.jcna bez

naknade

Otudenia Lasltod

Prenos (sa)/na

Stanje na drrn ll.l2.' 2018. g

Akuu-u[ulir rrpuv"ka ,

Yled!-a$i

Stanje na dan Jl.l2. 2017, g

AktiYirania

Amortizaciiir

GradevinsZemlii5te ki obiekti

13038_ 5663442688 I2688 I

Avansi za NPO u

halu pripremi

22439 49908n921

Oprema

77764

Ukupno

7284943947327546

2ll3

865

865

2n37086

13038 593225 76516 15353 60835 _ 758,97

33s1703 68332 420035

10461 3254 17315

17301730Otudenia rashod

Prenos (sa)'tta

Stanje na clan 31.12.2018' g

SrdAtqiarred!"Ls't_ na da n :

31. decernbrrl 2017. godine

31. decembril 2018. godine

Zalihe rtibe'La\b'a

materiialaZa\ha robe llaprod.mestimaRazlika Ll cclliDati avansi za

zalihe i usluge

Ukupno zalihe

- neto

362164 69q!q 432020

13038 227671 --24n- 2243s 4ee08 30q+

-ffiffire-:ffi@-n6'gs:u 20rg. godiui Drustvo je irnalo nabavku i prodaju osnovnih srecistava.mikser 265hilj.kon'kolica 285'ves masine 56

tv42 hiliadc.

Na horelu ur bloku B promenjena je stolanja u ,.21 'o^o1

u iznosu 862lhiljada'svetlarnici bloka AiB

1483 hil!.,portuti t,qo'q tir: i,.ntuirunl'i;"til" u 93 so,be u iznosu 9350'hili' Mali sp'teren1e

pokriven I oblozen prost. U iznosu ".i

+;:i riirj' r otugi oblozen pros'u iznosu od l'311'hilj'

Am.rtizacir a za 20rg. godinu iznosi r 3.715h*iada dinara (za 2017 . 13 '934 hiljada dinara) i

ukli udena .ie u tro5kove poslovanja'

6. ZAI,ITIE

2018.t367293r

l 0890

-55 l6265

9937 7387

2011.r2241615

8652

-418842

Datiar,trstrizaza|iheiuslugeuizl-tosuoclRSD38.lTShiljaciasenajveiimdelomodnosenaavansclai clobavljaiu Ukus AD ulznosu oct RSD 38'000 hiljada'

7. STAI-NA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE

OI}IJSTAVLJADRUSTVONEMASREDSTVANAMENJENAPRODAJI2018. 2017'

Grad.ievinski ob.iekti namenleni prodaj i

Ukupntr

8. POTRAZIVANJA

PotraZivania od kuPaqa

PotraZilania iz specifidnih poslova

Ostala Potra2.ivania

PDV i AVR

UkuPno Potl'aZivanla - neto

2018.fi292

I 406

s 125

I 863

2742

t2

r4844

Potraiivanja od kupaca

Kupci u zemliiSumniiva I sporna potrazivanjaIsprav.r,recl. sttm. i spor.

2018. 20t7.11292 19126

10915 14001

-10915 -14001

t4844 16846

2018.

Naiye6i iznos potra:Zivanja od kupaca u zemlji se odnosi na: JKP D'Milanovac u iznosu

692 l.hiliada,Luki Kome

rc DOO 794.hilj. Tur.Agenc.2.455 h\liada,ZZZTimok 362hili.,fizicka lica I ostali 4,312.

PotraZivanja iz specifi inih poslova

2017.Potra2ivanla iz specifidnih poslova obuhvata.iu

0,00potraZivarr.ja iz specifi6nih poslova u iznosu od RSD hiliada se u celosti odnose na date pozajmice za tekuiu

likyiclriost sa rokonr vradania do 3 l. l2.20 l 8. godine. I sve su vracene do 3 l, l2'201 8,

0,00

Ostala potraZivanja

Ostala poti aZivania na dan 3 l. 12.20 18. obuhvata.lrr:

Potra2ivanla od zaposlenih

Potlaiivania po osnovu pretplaeenih ostalih obaveza

Potra2i vanie za bolovanjePotraZivania za poza.imice date radnicima do 6 mese

6

Ukupno:

Aktil'na vremenska razgraniienia

Aktivna vt'ettrenska razgranidenja na dan 31.12'2018. obuhvataju:

Unapr cd placeni troSkovi osiguranja

AVR zalihe mazuta 31,12,201'7,

Ukupno:

2018.425

19902

r.406

2017.633

486744

1.863

2017.3 t9

1.785

2.104

20r8.143

143

Ostala al,tivqa vreprenska razgranieenia u iznosu RSD 143 hiliade se odnose na razgranidene troSkove

osigttlartirt.

Iznos od 1.785 hiljada odnosina zalihe mazuta 3l'12'20170'

9. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

Gotovinski.ekvivalenti i gotovina na dan 31.12'201 8' obuhvata.iu:

2018. 20t7.

Tekuci t poslor ni) racuniIzdvojena nordana sredstva i akreditiviBlagajnaDevizni radunDeviani akreditiviDevizna blaga.inaNovdana srecistva di.ie je koriSienje ogranideno ili vrednostumanjena sredstva kod borske banke

Pantii DalkoLepenski vir ADostali akcionari radniciLUkupno

Osnovni kapitalNer,rplaieni upisani kapitalItezcn e

Reval orizac ione rezerve statutarneNerealizovani Dobici po osnovu hartila od vrednostiNercralizovani Gubici po osnovu hartija od vrednostiNerasporedeni dobitakCLrbitakOtkupljene sspstvene akciie

II. OI}AVF]ZE IZ POSLOVANJA

l4

467

241r287

1 5758

I 159

I s758

200982

17753 r8099

DruStvo ima otvorene dinarske radune kod sledeiih banaka: ,,Raif1-eisen banka" AD Beograd,

.,Vo.ivod.ianska banka"AD Novi Sad, ,.Halk banka"AD Beograd.Komercijalna banka ADBeogracl.i Postanska Stedionica Bgd

Devizni radun.ie otvoren kod ,,Komercilalna banka AD beograd

Dru5tvo tokom 2018. godine nije bilo nelikvidno.

IO. KAPITAL I REZERVE

Osnovni kapital Dru5tvanadan3l.decernbar20l8.godineiznosi220.220hiliadedinara. PremalzvoduCentralnogregistra hartiia od vrednosti akcijski kapital Dru5tva iznosi 220.220 hiliada dinara podeljen na 239.958 akciia nominalnevrednosti 1.000,00 dinara po akciji.

Vlasniika strul<tura osnovnog kapitala DruStva.ie prikazana u sledeio.i tabeli:

U RSD OOO

t56.3 l015.39848,5t2

220.220

o//0

70,98%6,99%

22,03%

100,00

2l)r8. 'all7.

220220

1065250307

860434425I 5398

220220

t065250307

821834425I 5398

239961 239574

2018. 2017.

Primljeni avansi, depoziti i kaucijeDobavljaci u zemljiOstale obaveze iz poslovanja

Ukupno

12. OSTALE KRATKOROdNE OBAVEZE

Obaveze po osnovu neisplacenih zarada i naknada, brutoOstale obaveze za neispl.prevoz za dolazak na radKratkorocnc poza] mice

Obaveze zaporez na dodatu vrednost- Ostalc obaveze za porezeUkupno:

5089s 20919

2018. 2017.1r.690 13.208

932 81928.726 34.254

UKUPNO 4 1.348 48.281

861 5

422803667

t7252

Priml.ieni avansi se odnose na avans primljen od T.A. Za docek Nove godine 2.448 hilj.MBA kosarkaski klib 3lO2hiljSuperlinozalelovaniedeceuTmesecu,TAg44 hilj.zaeskurzijeu4.i5.mesecuilg44hilj.avansi izran.god.Obaveze prcrtra dobavliae ima u iznosu od RSD 42.280 hiljada, obaveze za robu koju drustvo nabavljaos raz. firmi u izLuki Konrarc I)OO l6.250hilj.,Frikorn AD 1,664 hilj.,JKP D .Milanovac 6.809.hilj.,Belac l.7l9.hilj.,Sunce Marinkovic5.l6l.hilj.trvoltrciia I .674hni. I ost.u iznosu 9.003.hili.to su istovremeno ina.jznacajnije obaveze drustva na krajugod ine.

Obaveze po osno v u neispla6en ih zarada i naknada iskazane su u bruto iznosu od RSD 1 1 .690 hilj.za 8- 12 mesec 20 1 8,naknada za prevoz rad. U iznosu od.932 hili. Kratkorocne poza.jmice od LUKI KOMERCA u iznosu od.l8.99lhiljadadin i VENA(l AD u iznosu od 9.735.hiIi.

13. OI]A\/tiZ[ PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIHPRIIIODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIEENJA

2018. 2017.

803

2562128

21702562 2170

Obaveze u iznosu od 803 hilj.u iznosu od 164 hiljada odnose na pdv po osnovu rashoda god.popisI cl.l0. Star'3 u iznosu od 639hilj.,ostale obaveze u iznosu od2.562 hilj.odnose se nanaknadazagrad.i.zentliistc za spofiski teren koji je pokriven,630hilj.za boravisnu taksu I 1.273 hilj.za naknaduJP Nacionalni park naknada.

14. ODLOZT:NATORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

OdloZenaporeskasredstva

OdloZeneporeskeobaveze

Neto

Stanje 31. clecembra20lT . godine

Promena u toku godine

Stanje 31. decernbrc2018. godine

7t26 7126

342 3427468 7468

odlozene poreske obaveze Drustva na dan 31.12.2018. iznose 7.468 hiliada iodnose se na razliku izmedju

radunovodstvene i poreske amortizaciie.

Tekudi poreski rashod Perioda

2018. 2017.

t

Bruto rczultat poslovne godineKapitalni dobici i gubiciUskiaclivanje rashodaRadunovodstvena amortizaci.i a

Poreska antortizacijaKorekci.ia rashoda po osnovu transf'ernih cena

Korekciia rashoda po osnovu spredavania utanjene

kapitalizaciieKorekciia rashoda po osnovu kamata primenom pravila o

transf'ernint cenamaUskladivanie rashoda

Korekciia prihoda po osnovu transfernih cena

Kapitalni dobici i gubiciPoreska osnovicaPorcska stopaObraiunati porezUkupna umanjenia obradunatog poreza'lekuii rasltod periodaOdlo2en poreski prihod (rashod) perioda

Neto clobit bez odloZenog poreskog prihoda (rashoda)

Neto clobit

16. POSLO\TNI PRIHODI

Prihodi ocl proclaj e robe

Prihodi ocl proclaje proizvoda i uslugaOstali posiovni prihodi

t6

729

t3l t5l 5890

363

l 3834r 6060

387 25?<387

15. I,JSAGLASAVANJE POTRAZIVANJA I OBAVEZA

DruStvo.je u na.jve6em delu izvrSilo usaglaSavanje potraZivanja iobaveza sa stanjem na dan 31.12.2018. godine'

2018. 2011.

974956626

e9536t299

Ukupno 104t21 100835

Poslovni prihodi se odnose na prihode odproda.ierobeuiznosuod.5.658hilj.,prod.hraneipicauiznosu od26.769 hili.,uslugesmestaja u iznosu od 613O7hilj.din.i ost.us.u iznosu od 3.761 hilj.Ostali prihodi u iznosu od 6.626 hilj.odnose se ne prihode od zakupa.

17. POSI,OVNI RASHODI

2018. 2017.

Nabavna vrednost prodate robe 23J30. I 1.540Tro5kovi materiiala 18960 1539gTro5kovi zarada. naknada zarada i ostali lidni rashodi 36041 33010TroSkovi anrortiz.aci je 13715 13834Ostali poslovrri lashodi I 1566 I 1382

t040t2 95863

Tro5kovi naterijala ukljuduju: tro5kove goriva ,mazuta i el.energ.u iznosu od.1 1763.hili.2.493 hilj.materijala zatekuce odrzavanie,99l hilj.za sitan inventar stavlien u upotrebi i ost.poffosni materijal.

TroSkovi amortizaciie ukljuduju iznos od RSD l3.7l5.hiliada din.

Ostali poslovni rashodi se odnose na:- transportne usluge i ptt usluge 658 hiljada- r.rsluge odrZavanja u iznosu od RSD 3299 hiljada- zakupnine u iznosu od RSD 72 hiljade- ostale usluge u iznosu od RSD 3735 hiljada

- neproizvodne usluge u iznosu od 1668 hiliadaRSD- premiie osiguranja u iznosu od 394 hilada- platnog prometa u iznosu od RSD 20Thiljade- poreze u iznosu od RSD 9ll hiljade- ostale nematerijalne troSkove u iznosu od RSD hiljade

lloikovi odrZavania u iznosu od RSD 3299 hiliada se u na.jveio.j meri odnose na tro5kove odrZavanjakornpiiuterskog softvera i ost.usl.odr.hotela

"f'roSkovi zakupnine u iznosu od RSD T2hiliada se odnosi na zakup poslovnog prostora u ulici SlobodanaBa"jiia i2 u Pecincima.

ljoikovi ostalih usluga u iznosu od RSD 3735 hiljada se u ukupnom iznosu odnose na tro5kovekornunalnih usluga.

Ncploizvodne usluge u iznosu od RSD I668 se odnose na troSkove revizije,zdravstvenih usluga, troikove.jplokowa.l, i ostalo.-ll'oSkovi

poreza u iznosu od RSD 9l I hiljade se na.jveiim delom odnose na troSkove poreza na imovinu.

:

18. FINANSIJSKIRASHODI

2018. 20t1.

Rashodikarnata 2751.427 177

Rashodi karnata u iznosu od RSD 2T5hiljada se odnose na rashode kamata iz duZnidko - poveriladkih odnosa uiznosu od RSD l05hiliada i rashode kamata za neblagowemeno plaienje javnih prihoda u iznosu od RSDl53hiliade .

19. RASTIODI OD OBEZVREDENJA POTRAZTVAXTA

Rashodi od obezvreClenia potraZivanja

Rashodi od obezvredenia potraZivanja se odnose na ispravku sumnjivih i spornih potraZivanja.

2018. 2011.664 804 I

2018. 2017.

20. OSlAT,I PRIHODI

Dobici od prociale opremePrihodi po osnovu otpisa obavezaViSkoviPrihodi od usiadivanja potraZivanjaOstali nepomcnuti prihodiUkupno:

21. OSlALI RASHODI

Gubici po osnovu rashoda opremeCratisi dlti kripcimaUkupno:

'froSkovi zaraela i naknada zarada (bruto)TroSkovi porczii i doprinosa na zarade i naknade na teret poslodavcaOstali lidni rashodi i naknade

Prihodi po osnovu ofpisa obaveza u iznosu otl RSD 3.926 hiljada se odnose na prihode od otpisa zastarelihobaveza.

0

3926452

181

4559

2018.

3t62454

6163263

l8l6607

2017.

151

17952770 t946

22. TROSKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIdNI RASHODI

201 8. 20t7.

26695

4611

l1 49

230t6403 I

l 505

23. POT'I.]NCIJALNE OBAVEZE

DRLI S]'VO NEMA POTENCIJALNE OBAVEZE.

TRANSAKCIJE SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA24.l8

r

Y

25.

26.

Dru5tvo radi studiiu o transfernim cenama sa povezanim licima u skladu sa e lanom 59.Zakona o porezu na dobit

pravnih lica i e lanom 36. Zakona o porezu na dohodak gradjana.

Lepenski Vir ad je povezan sa sledecim licima Venac ad . I D.pantic MMLUKI- Darko Pantic preduzetnik MM Luki Peiinci - po dlanu 59. Stav 6. Zakona o porezu na

dobit pravnih lica, a u vezi sa dlanom 36. Zakona o porezu na dohodak gradana

t.cpensk.i Vir A.D. Pedinci - po clanu 59. Stav 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica'

Ostvareni prihodi u ffansakcijama sa povezaninr licima:- prihod od prodaje robe i usluga 283 HILiADA- prihod od kamata van dohvata ruke 0,00

Roba:c proda.ie po cenama i uslovima ko.iibi bili na raspolaganiu treiinr licima.

LEPL.NSKI VIR AD.ie u 20 18. godini prinrao beskarratne poza.irnice i nije po ovom osnovu imao rashode u

svo.iinr poslovnirn knligama. Primenoui metode uporedive cene na trZistu koriSieniem kamatnih stopa iz

Praviln ika o kamatnim stopama zakoje se smatra da su ,,van dohvata ruke" je obradunat prihod od kamate van

dohvata ruke.

DOGADJAJI NAKON BILANSA

Nenra zuaia.inih dogadjaja nakon datunla bilansa stanja'

DEVIZ}JI KURSEVI

Srednli kursevi zadevize, utvrdeni na medubankarskom trZiStu deviza, primenjeni za preradun deviznih poziciia

bilansa stanja u dinare, a za po.iedine glavne valute su bili sledeii:

31.r2.2018. 31.t2.2017.

USDEURC]HI.

103,3 893

I I 8.1 946

99,1 1 55

n8.4727101,2847t04.9179

/\ t

i'! \\!\

I

n ,\J ':

1,JI

L1 t;:LLiffiiclatum)

I

zastupnik)

YfiHTTP

-IIEnEHCKpI BHP A.A.fIEhHHIIH

T{3BE III TAJ HE3ABHCHOTPtrBH3OPA

Q ttuuu c tti c x u us e e wmaj u31. de4etfiap 2A18. zoduue

6eorpa,t, 2019. ro/:{}rHc

CAAP?ITAJ

I,I3BEIIITAJ HE3ABI,ICHO| PEBII3OPA -......-..I-4

IIPI4IIOf

EITJ'IAHC CTAItrA

6I4JIAHC YCTIEXA

I,T3BEIIITAJ O OCTAJIOM PE3YJITATY

TI3BETIITAJ O TOKOBI,IMA f OTOBI,IHB

I43BEIIITAJ O TIPOMEHAMA HA KATII'ITAJIY

HATIOMEH E Y3 OIIHAH CI,IJCK E IT3BEIIITAJ E

lr tr r f rt kt :.i t.)$-${.': h; d\ }.d v t\ A

Yrt{I0plf0t)0 IirorpirJr, fr'ltir.rUl{.fihr fi{H'J :6r..{'oil{f : { +.1SI I I j :61'1.9J:. : t8: a52. ?631..t55. :ri?S S?0lf * \f, il rf {ii t ut,I'}-: t - tn ai l: il u d i t o r',c) it n d i I o r'. r.s

I,I3BEII]TA J HE3ABI,ICHOT PEBI'I3 OPA

c KyrI rrITI4 H r,r AKrIr{ O H A pA r,r oAE O py Arr pE KTo pA,,JIEIIEHCKLT BtrIp" A.A. IEhI,IHUI,I

14 t o ewmaj o Qu u a uc uj c K urt u 3 6 e Luntoi u.rt o

I4sspruralu cMo peBH3ujy npunoxeHux $uuaucnjcxux 143Beuraja ,,JIEIIEHCKII BI,IP"aKuuoHapcKo ApyturBo 3a yrocr[TeJbcrBo u ryp[3aM Ilehusull (y aarev reKcry:,,!pyurrso") xoju o6yxuarajy 6rzraHc craFba HaAaH 31. AerreM6ap 20 18. roauHe n oaronapajyhu6u.llatc ycrexa, H:eeruraj o ocraJloM pe3ynrary. r.r:eeuraj o npoMeHaMa Ha Karr.ITaJ.ry H

r4seeruraj o roKoBIlMa ForoBlltle 3a roAr4Hy xoja ce JaBpuaBa ua raj Aau. Kao u HanoMeHe y3

$rr Haucnicre H:eeurra.je.

Od et nop t t ocm p|x t ut r x) c nt c u'tu ( tm t u r r c' ttj c x c tt tce tt t n t tqj e

Pyxoeo4creo lpyrurea .je oAroBopHo 3a cacraB!'r,an,e H ucrnHr.rl o npHKa3HBaH,e oBr4x

$nHaHcujcxux ll:eeuLraja y cKnaAy ca MefynapoaHnru craHrapAilMa $Hnatlqrjcxoru3BeuTaBalr,a, Kao u 3a oHe liHTepHe KoHrpole xoje pyxoeoAcTBo oApeAil Kao HeotlxolHe ynpHnpeMn $uHaucnjcxux ureeruraja xoju He calpNe nrarepr,rja,rno rHa'ra.jue flotpeluHe l.rcKa3e.Hacrare ycnejr r{pHMaHaJrHe pan6e H tpeuKe.

Odzoeopu oc t1l pe+us()pa

Haula o4roeopHocr je na r,r:pa:uMo N,urrrJ'berbe o HaBeAeHunr QuHaHuljcKr,lN,l l,l3Beurajr.rtra HaocHoBy o6aerueHe peaurr.l.je. Peonrr.jl. cN{o o6aeil,1r{ )' cKnaA) ca MefyHapoAHr.rM craHAapArjMapeeu:Hje u parryHoBoAcrBeHtrM nponucr.rMa Penl'6,urxe Cp6uje. Oet4.craHAapAlr HaJlaxy Aa cenpltApxaBaMo npt'rHr-lnna npo$ecnoHa,rrHe eruKe il !.a peBrr3hjy nnaHr4paMo H u3BpluuMo HaHa'tHu roju oMol)'haBaaa ce. )'paryrruo.l Mepr,r. yBepnMo.qa SrrHaHcnjcru H:eeu,rrajr.r ue caAp)r(eMarepnjanHo :HauajHe norpeuHe HcKa3e.

Peeuruja yx;ryuyje cnpoeoferue ilocrynaKa y ur.rJr,y npH6aeruama peBr43rijcKnx AoKa3a oI'I3HocI4Ma u tlH$opuauHjaMa o6e:roAau,eurrHr y $uHaucujcxr.rnl rr:eerurajrrna. Oaa6paur.rnocrynuH cy 3acHoBaHrr Ha npocyllrBtrb)' peBl3opa. yx,.sy.ryjyhn npoueHy plj3uKa vtarepuja:rHo3HaqajHI4x rpeuaKa caApxaHrlx y {unaucujcKrr\t n3Beura.j Hva. uacra,rux vcneA Kpl4Mr4HaJrHe

PaArue Hril lpeuKe. flpn,rnxou npoueHe oBux pr.r3rrKa. peBrr3op pa3Marpa llHTepHe KoHTponer'ioje cy peJleBaHrHe 3a cagraBJlarue n o6.jerrnBHy Ipe3eHraur4jy cfruuaHcr.tjcrux Hreeuraja, yIltuby ocMI4lrIJbaBaEa Haj6onux voryhltx peBll3opcKr.lx npoqeAypa, aJru He y u,{Jr,y H3paxaBarbaMl,lulrberLa o esuxacnocrx cr{creNra r,rHTepHr4x KoHTpoJra npaBHof ,'rr.{ua.

H3BEIIITAJ HE3ABI{CHOf PEBH3OPA (nacranarc)

c KyII III TVtH'Vt AK III,I O HAPA I4 OAF O py AIIP E K T O pA,,JIBIIEHCKI,I BI,IP" A.A. IIEhI'IHIII4

14 t e e w m uj o ( t u t t u r t c uj t' K n,r t,t i I e tt't tn uj u,u u ( t t u c nt u e u x)

Od toer tpr toc m pe 6 u3(4)u ( u uc'm a e a r )

Peeuruja raxofe yxnyvy.le oueHy npuN'relbeHlrx parryHoBoAcrBeHr.rx rroJrr,rruKa u BpeAHoBalbesua'tajuux rtpoqeua xoje jc IIrBplrIr{-no pyxoBoAcrBo. Kao H oueny onrtlre npe3eHraur.{je

{tra HaHcujcxux nrneruraj a.

Cvarpanro Aa cy peBu3rljcxr.r Aoxa:r.r xo.ie crvo npn6treur'll AoBoJ'bHH r,r oAroBapajyhr,r n lao6e:6efyjy pa3yMHy ocHoBy 3a u3paxaBarbe Hauer Mttuibeba ca pe3epBoM.

()crtr,tce 3a Lupu)t{q*uhe )tLtuLbetuu cu pc:Jep6o.r4

flocrpojerua il orpeN.{a flpyrurna cy, Ha AaH 31. aeuer'a6ap 20]8. roaHse! ornr4caHa 91,33% ynocrroBHt4M KFbr4faMa, a HajBehu ,Ileo r.tcrHx.ie y ynorpe6r.r. [pyureo uuje y cKnaAy ca MPC l6- HerperHnue. nocrpojen'a H onpeN{a npoueHuno HoBr4 Kopr{cHu eer< rpajarua rocrpojena ronpeMe 14 AoleJluJlo t4M HoBe BpelHocrt4. Hucir,lo 6vnu y voryhHocru Aa yrBpAuMo r43Hoc

t<opeHurrja drnHaucujcxttx ttreeulraja no ()cHoBy rrlloueHe KopncHor BeKa rpajarba nocrpojeroa uonpeMe.

[pyLureo je, y oxerlpy Aorl-a 00 I8, Ha naH 31. aeueu6ap 20 18. roarlHe, HcKn3nJro r43Hoc o.q

15.353 xnrua.aa AnHapa rojrr ce oAHocu Ha aBaHce Aare 3a HeKperHnHe, nocrpojarsa u oopeMyroiu noruvy zr pann.jer nepllora. l{pylruo Hr.l-ie 1' cKnat} ca rraqe.roM onpe3Hocrr4 QopuuparoHcnpaBKy BpelHocru ilo HaBe.qcHo\4 ocuoB)'Ha Aail 31. reuev6ap 2018. roArrHe. 36or nprrpoleeeuAeuuuje xojy /[pyrurBo BoAr4 H]IcMo 6uirrl y noryhHocru .[a yrBpAr4Mo lr:uoc r<opexuuja

{runaHcH.icxr.rx n:eeruraja no HaBcAeHor\4 ocH()By Ha aaH 3 l. aeueu6ap 20 18. roAilHe.

Y oxer,tpy notrrqrlje roroBrtHcKrl eKBr{Bar,reHTrl ld roroBuHa lpyureo je r,rcxa:a,ro r.{3Hoc oal1 .153 xrrJEale Ar4Hapa, Ha AaH 3l..qeuela6ap 2018. roAHHe. OA yxyuuo HaBeAeHor H3Hoca15.758 xHJr,aAa AuHapa o.{Hoc14 ce Ha HoBrlaHa cpeAcrBa xo4 6auxe Eopcxa 6anxa a.A. Eop - ycreuajy HaA KojoM je Peruenerv Tprosuucror cyAa y 3aje.rapy noa 6pojerr,t C.T. 124104 ol,13.02.2004. ro.[xHe noxpeHy'f nocrynaK creuaja. lpyurreo uuje urepruu:ro o6erupeferseHaBeAeHltx HoBLraHr.tx cpercraBa. vc,rcr HaBeAeHor. lpyurrno je npeueHilno nornuiljyforoBnHcKr,rx eKBuBareHara 14 roroBHne aa 15.758 xu,'r,a,ua !HHapa n IpeueHLrno ry6Hraxpauu.jux roAL{Ha )/ u3Hocy oa I 5.758 xurbaAa AxHapa.

JXI,I 38 E III T A J H E 3 A B I,I C H O f p E B I,I 3 OpA ( H a cra e a rc)

cKy[III TVIH'I,d AKIIIT O HAPA rI OAE Opy AI4PEK T OpA,,JIBIIEHCKLI BI4p" A.A. IEhI4HUI,I

Lheewntuj o tltu ttu t tcujcKu,rt u J*cut tnuj u,rt u (t tucntu eu x)

Ocnoee 'Ju u3puJt('ucutbe .vulu...betbu L.u l)e jep(Jo.tr (rtucmuettr)

Y oxer.rpy no:uurlje ocrare KparKopor.rHe o6asere [pyurreo je ncxa:aro u3Hoc oA 4r.34gxr4Jbaaa AnHapa, Ha AaH 3 I . Aeuenr6ap 20 I 8. fo.quHe. v oxnapy HaBeAeHe uosnqnje, lpyruroo jeeBIrAeHTupaJro l1 KparKopoqHe HoBrJaHe notajvuue v n3Hocy ot 29.726 xuJbaAa AuHapa.tr4vajytiu y BHAy HaBeAeHo. Ha Aail 31. aeuenr6ap 2018. roAHHe, lpyurreo uHje u:uprun:roaAeKBarHy npe:eHraurrjy Kpa-rKopottHttx o6aee3a vrrve je npeueHl.rno ocraJre KparKoporrHeo6aee:e, a norueHilro KparKoporrHe QrrHaHcrjcxe o6aeere, ), rr3Hocy or,2g;26 xu,,r,aAa AHHapa.

Cnpone,rH cMo recr He3aBI,tcHe [orBpAe car.r.{a u Ao AaHa r.l3page urseruraja :a :aaqajaH AeoceJIeKToBaHI4x Ay)KH14Ka 14 noBepunaqa Hr.rcr\4o A06r4nu AoKyMeHToBaHe AoKa3e o r43BpueHoMycafnauaBarby [orpaxuBarua/o6aee:a. HHctro 6unu y nroryhHocrH Aa ce anrepHarr.tBHr,tMnocrynuHMa peerz:uje yBepHN'to y trcruHt4Tocr n o6.jer<rrzeHocr HaBeagHxx rrorpaxxealba,/o6sesaKao HI'r )f eBeHTYaqHe xopexur.rje (rrruaucr.rjcxr.tx rrseurra.ja no HaBeAeHr{M ocHoBaMa.

Cxpemarue nu.y{,rbc

lpyrureo llMa ucKa3aH ry6urax v u3Hocy ol 34.425 xrlrbana,[rdHapa y EunaHcy craFr]a Ha AaH31. Aeueu6ap 20 18. roAt'lHe. Tarol)e. KparKopoqHe o6aeere cy Ha AaH 3l.,qeueM6ap 20 18.roAI4He aehe oa oSprue l'tN{oBIttte:a 55.-599 xnJ'LaAa rriHrtpa. P-vxoeoAcreo !p1.,Lurea eepyje aaoBa qr}beHulla sehe yrpo3l4Ttl Haqerto craJ'tHocrn rrocrrtoBaFLa y aor,'reAuoj 6yryhuoc'ne, na cycxo.ItHo ronne' SuHaHca.icxll urnerura.jll catlurueHr.r y cxnaAy ca HaBeAeHrrnl ua.relotr. HarueMl-ruJrbebe He caApxr.,t pe3epBy llo oBoM nr,tTafby.

Al[uu L. acr ae cu pe Jc p6u,\4

flo uaruev M14tuJl'elby, octttlt 3a yrrrua.je xo.jc ua tfruHaucrr,jcre nseeruraje Nrory 14Marn LruLbeH14ueHaBeAeHe y oKBIlpy nacyca ,.OcHone 3a I,t3paxaBabe Mnlurrbeba ca pe3epBov", $nHaHcr,tjcxnu:eeurajlt nprrra:yjy ucrtlHHTo r.r o6.jexrneHo, no cBt4r\t n,tarepr.rja-nuo :Ha.rajuuu nr.u*"*u,$r.ruaucujcxy nosnuujy lpyu.rsa Ha AaH 31, leuenr6ap 201g. roArrHe, Kao r.t pe3ynrarenocJloBaBa' flpoMeHe Ha KaflnTaJrlV Il ToKoBe foroBllHe 3a roAilHy xoja ce 3aBptuaBa na raj Aau yclin aA)' ca paq)rH o Bo.rlcrBe H lr r\t n po n t.r c n r\t a pe n,v6,r rr xe Cp6 nj e.

LI38EIIITAJ HE3ABI,ICHOl- PEBI,I3OpA (nacraea rc)

cKytIIII TpIIdpI AKUI,I O HAPA II OAE Opy Ar4p E nT opA,,.II EI]EHCKI,I BI,TP'' A.A. tIEh I4HIII,I

I4leewnruj o dpyeu.u 3.rKoucKutt u pe?vnumopttuJtt 3uxme$u,tttu

flpy[rrao je oaroeopHo 3a cacraB,'rarse I-oAuurrber n3BeuJTaja o noc,roBarby, y cxra.qy ca3axreBoM 3axoHa o paqyHoBogcrny Peny6nuxe Cp6raje (,.CnyN6eHlr rJracHprK Peuy6n1rxeCp6nje" 6p. 6212013 u 30r'20 I 8). HaLua.je o4roeopHocr Aa r.t3lla3ilN,to Mr4rurbeFbe o ycxnaleHocrHforttluttter u:neruTaja o ilocJloBarr'y ca QuuaucujcxHv llzeeutrajuMa 3a [ocnoBHy 2018. roauuy.Y eearr ca rlrNr, uaurr,t rroc'r)nur.r ce clrpoBolic ),cKnaA) ca MefjuapoAH14M craHAaproM peensr.rje720 - oaroaopHocr peBl43opa y Be3H ca ocrallriM zu$opruaunjaMayAor{yMeHrvrMa xojn ca.{pxe$HuaHcujcxe useeruraje xoju cy 6urr'r npeAnaer-peeu:rje,, o.pur"u"Hr4 cMo Ha orreHyycar,'laueHocrH foAflLuLber II:eeruraja o nocnoBaFby ca rfruHaHcHjcrun nrseutrajHrva.

flo Har-uerr.r Mur.xJbelby. foAnurun rr:eeuraj o nocroBatt,), je y cKnaAy ca {ruHaucujcrunrrrreeutrajuua roirr cy 6rr,rrr npc,lrrer pesrr:lrje.

Beorpa!. 19. anprr,r 20 I 9. roauHe

,,"l,tt1tttl. t,11t

:" .'n'. ',/

/f ,,,',1,. 11. ']1r1..ilr l:r.1"r.,,nrrlr

I l rl r lil i n In l.ltllu on.ili*] tfi,;' ! in llr.tu t {{)f)

„LEPENSKI VIR“ A.D. PEĆINCI

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2018. GODINU

1. OPŠTE INFORMACIJE Lepenski virA.D. Pećinci (U daljem tekstu: Društvo) je osnovano 1979. godine kao Preduzeće u društvenoj

svojini. Društvo je do danas pretrpelo jednu statusnu promenu i sada posluje kao Akcionarsko društvo za t

urizam i ugostiteljstvo.

Sedište društva je u Pećincima, ulica Slobodana Bajića 12.

Matični broj Društva je 08123195 a poreski identifikacioni broj 101340185.

Na dan 31. decembar 2018. godine Društvo je imalo 48 zaposlena (na dan 31. decembar 2017. godine broj

zaposlenih u Društvu bio je 48).

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I

RAČUNOVODSTVENI METOD

2.1. Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa medjunarodnim radunovodstvenim standardima /

Medjunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Pored MeĎunarodnih računovodstvenih standarda

korišćeni su i propisi iz oblasti ra

unovodstva: Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i

preduzetnike i Pravilnik o obrascima finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama

dinara (RSD).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu finansijski izveštaji Društva su iskazani u hiljadama dinara. Dinar

predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

Društvo je ove finansijske izveštaje sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstva finansija,

koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 – “Prikazivanje finansijskih izveštaja.“

2.2. Načelo stalnosti poslovanja

U poslovnoj 2018. godini, Društvo je ostvarilo poslovni dobitak od 729 hiljada dinara, odnosno neto

dobitaku iznosu od 387 hiljada dinara (2017. godine: poslovni dobitak 363hiljada dinara, odnosno neto

dobitak u iznosu 25 hiljada dinara. Ukupne obaveze Društva na dan 31. decembar 2018. godine su manje od

njegove ukupne aktive za iznos od 369.567 hiljada dinara (2017 godine:343.761).

Shodno prethodno navedenim izvršenim i preduzetim aktivnostima kao i budućim planovima rukovodstvo

Društva je finansijske izveštaje za poslovnu 2018. godinu sastavilo na osnovu načela stalnosti poslovanja.

2.3. Preračunavanje stranih valuta (a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u valuti primarnog ekonomskog

okruženja u kojem Društvo posluje (funkcionalna valuta). Funkcionalna valuta, odnosno izveštajna valuta

Društva je dinar, a izveštaji su prikazani u hiljadama dinara, ukoliko nije drugačije naglašeno.

(b) Pozitivne i negativne kursne razlike

Sva potraživanja i obaveze u stranim sredstvima plaćanja preračunata su na njihovu dinarsku protivvrednost

po srednjem kursu na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom

potraživanja i obaveza u stranim sredstvima plaćanja koje nisu izmirene do kraja godine, iskazuju se u

bilansu uspeha kao finansijski prihodi odnosno rashodi.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale pri izmirivanju obaveza ili naplati potraživanja u toku godine po

kursu važećem na dan poslovne promene, iskazuju se u bilansu uspeha kao finansijskih prihodi odnosno

rashodi.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u

daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije

naznačeno.

3.1. Stalna imovina

(a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje sredstava, vrši

se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana

za zavisne troškove nabavke i troškove dovoĎenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti, umanjena za

bilo koje trgovinske popuste i rabate.

Naknadno vrednovanje nekretnina vrši se po dopuštenom alternativnom postupku, koji je predviĎen u MRS

16 – Nekretnine, postrojenja i oprema, odnosno po revalorizovanom iznosu, koji izražava njihovu poštenu

vrednost na dan revalorizacije, umanjenoj za ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu obezvreĎivanja

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme se obračunava proporcionalnom metodom tokom

procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme

čini poštena, odnosno nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost ukoliko postoji. Korisni vek trajanja

svake pojedinačne nekretnine, postrojenja i opreme preispituje se periodično.

Na kraju poslovne godine procenjuje se da li su nekretnine, postrojenja i oprema obezvreĎeni u skladu sa

MRS 36 – ObezvreĎenje sredstava.

Osnovne stope amortizacije za pojedine grupe nekretnina, postrojenja i opreme su sledeće:

Naziv Stopa amortizacije

GraĎevinski objekti 1,80– 5,0% Oprema 5 – 20%

(b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina koja se drži radi zarade od zakupnine, ili radi povećanja kapitala, ili

radi i jednog i drugog.

Investiciona nekretnina, koja uglavnom obuhvata administrativne zgrade koje nisu pod hipotekom, drži se

radi dugoročnih prinosa od zakupa i ne koristi se od strane Društva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim

izdacima pripasti Društvu i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete

troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje na

nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena

zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati.

Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri početnom

vrednovanju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja.

c) Biološka sredstva

Biološka sredstva se odmeravaju pri početnom priznavanju i na datum svakog bilansa stanja po fer vrednosti

umanjenoj za procenjene troškove prodaje, osim u slučaju ako se fer vrednost, pri početnom priznavanju, ne

može pouzdano utvrditi. U tom slučaju biološko sredstvo se odmerava po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

eventualnu ispravku vrednosti i eventualne kumulirane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti.

Dobitak/(gubitak) pri početnom priznavanju biološkog sredstva po fer vrednosti umanjenoj za procenjene

troškove prodaje, kao i pri promeni fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, uključuje se u

ostale prihode ili troškove perioda u kome je nastao.

Poljoprivredni proizvodi ubrani od bioloških sredstava Društva odmeravaju se po fer vrednosti umanjenoj za

procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja.

Dobitak/(gubitak) iz početnog priznavanja poljoprivrednog proizvoda po fer vrednosti umanjenoj za

procenjene troškove prodaje uključuje se u ostale prihode ili troškove perioda u kom je nastao.

d) Dugoročni finansijski plasmani

U okviru dugoročnih finansijskih plasmana iskazuju se učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, učešća u

kapitalu povezanih pravnih lica, učešća u kapitalu drugih pravnih lica, hartije od vrednosti koje se drže do

dospeća, dati dugoročni krediti zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima i ostali dugoročni finansijski

plasmani.

Početno priznavanje, kao i naknadno vrednovanje dugoročnih finansijskih plasmana vrši se po metodu

nabavne vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih. U bilansu uspeha

iskazuje se prihod od ulaganja samo u onoj meri u kojoj Društvo primi svoj deo iz raspodele nerasporeĎenog

dobitka korisnika ulaganja, do koje doĎe nakon dana sticanja. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je

veći od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti

investicije.

Početno priznavanje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća vrši se po nabavnoj vrednosti koja

predstavlja vrednost nadoknade koja je data za njih. Naknadno merenje hartija od vrednosti koje se drže do

dospeća se vrši po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti. Vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za

prodaju naknadno se vrednuju po poštenim tržišnim vrednostima u korist ili na teret sopstvenog kapitala.

Gubici po osnovu ulaganja u zavisna, povezana i druga pravna lica procenjuju se na datum sastavljanja

finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS 36 i priznaju se kao rashod u bilansu uspeha. Početno priznavanje i

naknadno vrednovanje datih dugoročnih kredita vrši se po nabavnoj vrednosti, koja predstavlja vrednost

nadoknade koja je data za njih. Troškovi transakcije se uključuju u početno priznavanje.

3.2. Obrtna imovina

(a) Zalihe

Zalihe se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 2 Zalihe.

Zalihe materijala

Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljača mere se po nabavnoj vrednosti ili po neto prodajnoj

vrednosti, ako je niža. Nabavnu vrednost ili cenu koštanja zaliha čine svi troškovi nabavke, troškovi

proizvodnje (konverzije) i drugi troškovi nastali dovoĎenjem zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje.

Troškovi nabavke materijala obuhvataju nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge poreze (osim onih koje

preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti kao što je PDV koji se može odbiti kao prethodni

porez), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci

materijala. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri utvrĎivanju troškova nabavke.

Zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje

Zalihe gotovih proizvoda vrednuju se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža. Cena koštanja obuhvata troškove koji su direktno povezani sa jedinicama proizvoda, kao što je direktna radna

snaga. Oni, takoĎe, obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenljivih režijskih troškova koji nastaju

prilikom utroška materijala za proizvodnju gotovih proizvoda. Fiksni režijski troškovi su oni indirektni

troškovi proizvodnje koji su relativno konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao što su amortizacija i

održavanje zgrada i opreme, kao i troškovi rukovoĎenja i upravljanja. Promenljivi režijski troškovi su oni

indirektni troškovi proizvodnje koji se menjaju, direktno ili skoro direktno, srazmerno promeni obima

proizvodnje, kao što su indirektni materijal i indirektna radna snaga.

Dodeljivanje fiksnih režijskih troškova troškovima proizvodnje zasniva se na uobičajenom kapacitetu

proizvodnih objekata. Uobičajeni kapacitet je proizvodnja za koju se očekuje da će u proseku biti ostvarena

tokom više perioda ili sezona u normalnim okolnostima, uzimajući pri tom u obzir gubitak kapaciteta usled

planiranog održavanja. Stvarni nivo proizvodnje može da se koristi, ako je približan uobičajenom kapacitetu.

Iznos fiksnih režijskih troškova koji se dodeljuju svakoj grupi proizvoda ne može da se posledično poveća

zbog niske proizvodnje ili neiskorišćenosti postrojenja. Nedodeljeni režijski troškovi priznaju se kao rashod u

periodu u kojem su nastali. U periodima neuobičajeno velike proizvodnje, iznos fiksnih režijskih troškova

koji je dodeljen svakoj grupi proizvoda smanjuje se tako da se zalihe ne mere iznad cene koštanja.

Promenjivi režijski troškovi dodeljuju se svakoj grupi proizvoda na osnovu stvarne upotrebe proizvodnih

kapaciteta. Rezultat proizvodnog procesa može da bude više proizvoda koji se proizvode istovremeno. To je

slučaj, na primer, kada se proizvode zajednički proizvodi ili kada postoje proizvod i nusproizvod. Kad

troškovi proizvodnje svakog proizvoda ne mogu posebno da se odrede, tada se dodeljuju proizvodima na

razumnoj i doslednoj osnovi. Drugi troškovi uključuju se u cenu koštanja zaliha samo u meri u kojoj su

nastali prilikom dovoĎenja zaliha na njihovo sadašnje mesto i u sadašnje stanje. Na primer, u cenu koštanja

zaliha mogu se uključiti i neproizvodni režijski troškovi ili troškovi uzgajanja proizvoda za posebne kupce.

Troškovi koji se ne uključuju u cenu koštanja zaliha gotovih proizvoda i koji se priznaju na teret rashoda su:

neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje;

troškovi skladištenja (osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze

proizvodnje);

Režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovoĎenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje

stanje i

troškovi prodaje.

Troškovi pozajmljivanja se ne uključuju u cenu koštanja zaliha. Izlaz zaliha gotovih proizvoda utvrĎuje se po

metodi ponderisane prosečne cene. Neto prodajna vrednost zaliha gotovih proizvoda predstavlja procenjenu

prodajnu vrednost umanjenu za procenjene troškove prodaje. Procenjeni troškovi prodaje zaliha gotovih

proizvoda, za potrebe svoĎenja ovih zaliha na neto prodajnu vrednost, utvrĎuju se na bazi iskustvenog

višegodišnjeg učešća ovih troškova u prihodima od prodaje.

Zalihe robe

Zalihe robe se vode po prodajnim cenama. Obračun razlike u ceni vrši se tako da vrednost izlaza robe i

vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosečne ponderisane cene.

Zalihe robe se u slučaju zastarelosti, smanjenja vrednosti i sl. na datum svakog bilansa stanja svode na neto

prodajnu vrednost. Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost umanjenu za procenjene

troškove prodaje. Procenjeni troškovi prodaje zaliha robe, za potrebe svoĎenja ovih zaliha na neto prodajnu

vrednost, utvrĎuju se na bazi iskustvenog višegodišnjeg učešća ovih troškova u prihodima od prodaje robe.

UtvrĎivanje neto prodajne vrednosti vrši se za svaku stavku zaliha robe posebno. Procenu neto prodajne

vrednosti zaliha robe vrši posebna komisija koju obrazuje Direktor društva

(b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Društvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo (ili raspoloživu grupu) kao sredstvo namenjeno prodaji u skladu sa

MSFI 5 Stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju ako se njegova knjigovodstvena

vrednost može prvenstveno povratiti kroz prodajnu transakciju, a ne kroz nastavak korišćenja.

Da bi sredstvo bilo klasifikovano (priznato) kao stalno sredstvo namenjeno prodaji, pored uslova iz stava 1.

ovog člana koji proističe iz definicije tog sredstva, potrebno je da budu ispunjeni još i sledeći uslovi:

– sredstvo mora biti dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju;

– prodaja sredstva mora biti jako verovatna u roku od jedne godine od dana priznavanja kao sredstva

namenjenog prodaji. Ovaj uslov podrazumeva da se sačini plan prodaje ili donese odluka o prodaji sredstva i

da se započne sa traženjem kupaca (javna prodaja, neposredni pregovori sa potencijalnim kupcima i sl.). Da

bi prodaja sredstva bila jako verovatna mora postojati tržište za to sredstvo, a ponuĎena cena mora biti

razumno utvrĎena, tako da omogućava prodaju sredstva u roku od godinu dana.

Sredstvo koje je otpisano (amortizovano), odnosno sredstvo čija je neotpisana (sadašnja, odnosno

knjigovodstvena) vrednost beznačajna neće biti priznato kao sredstvo namenjeno prodaji. Stalno sredstvo

koje je priznato kao sredstvo namenjeno prodaji meri se (iskazuje) po nižem iznosu od knjigovodstvene

vrednosti i fer (poštene) vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost je sadašnja

vrednost iskazana u poslovnim knjigama. Fer (poštena) vrednost je iznos za koji sredstvo može da bude

razmenjeno, ili obaveza izmirena, izmeĎu obaveštenih i voljnih strana u nezavisnoj transakciji, tj. tržišna

vrednost na dan prodaje. Troškovi prodaje su troškovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstva i koji

ne obuhvataju finansijske troškove i troškove poreza na prihod. Troškovi prodaje odmeravaju se prema

sadašnjoj visini, a ne prema visini koja se očekuje u momentu buduće prodaje.

(c) Kratkoročna potraživanja i plasmani

Kratkoročna potraživanja od kupaca i kratkoročni finansijski plasmani priznaju se na osnovu

računovodstvenog dokumenta na osnovu koga nastaje dužničko – poverilački odnos. Ako se vrednost u

dokumentu iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem

na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju

se kao kursne razlike u korist prihoda ili rashoda.

Otpis kratkoročnih potraživanja i finansijskih plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativosti vrši se

indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana, otpis

u celini ili delimično vrši direktnim otpisivanjem.

(d) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viĎenju kod banaka, druga

kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po

tekućem računu.

Prekoračenja po tekućem računu klasifikovana su kao obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza, u

bilansu stanja.

3.3. Osnovni kapital Inicijalno, osnovni kapital se iskazuje u visini procenjenog uloga u Društvo / odnosno čine ga uplaćeni

kapital i upisani neuplaćeni kapital. Promene na osnovnom kapitalu vrše se isključivo prema pravilima

propisanim Zakonom o privrednim društvima a sve promene na osnovnom kapitalu registruju se kod

odgovarajućeg Registra.

Osnovni kapital iskazan u dinarima se ne menja prema promenama kursa EUR-a. iako je u Registru upisana

vrednost u evrima.

3.4. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U

narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti. Sve razlike izmeĎu

ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u

periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

3.5. Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja se procenjuju po njihovoj nominalnoj vrednosti.

3.6. Porez na dobit Tekući porez na dobit

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dobit važećim

u Republici Srbiji. Stopa poreza na dobit za 2018. godinu iznosi 15% i plaća se na poresku osnovicu

utvrĎenu poreskim bilansom. Poreska osnovica prikazana u poreskom bilansu uključuje dobit prikazanu u

zvaničnom bilansu uspeha i korekcije definisane poreskim propisima Republike Srbije.

Poreski propisi Republike Srbije ne predviĎaju mogućnost da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu

koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. MeĎutim, gubici iz tekućeg

perioda mogu se preneti na račun dobitaka iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet, odnosno deset

godina.

Odloţeni porez na dobit

Odloženi porez na dobit se obračunava korišćenjem metode utvrĎivanja obaveza prema bilansu stanja, za

privremene razlike proizašle iz razlike izmeĎu poreske osnove potraživanja i obaveza u bilansu stanja i

njihove knjigovodstvene vrednosti.

Važeće poreske stope na datum bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog datuma stupile na snagu,

koriste se za utvrĎivanje razgraničenog iznosa poreza na dobit.

Odložena poreska sredstva su iznosi poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednim periodima po

osnovu odbitnih privremenih razlika, rezervisanja za otpremnine po osnovu MRS 19, rashoda po osnovu

obezvreĎenja imovine, rashoda na ime javnih prihoda, neiskorišćenih poreskih kredita koji se prenose u

naredni period i priznatih poreskih gubitaka.

Odložene poreske obaveze su iznosi poreza iz dobiti koji se plaćaju u narednim periodima po osnovu

oporezivih privremenih razlika.

Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva se

priznaju za sve odbitne privremene razlike i efekte prenetog gubitka i poreskih kredita na poreski bilans

Društva, koji se mogu prenositi, do stepena do kojeg će verovatno postojati oporeziva dobit od koje se

odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odloženi porez se knjiži na teret ili u korist bilansa uspeha, osim

kada se odnosi na pozicije koje se knjiže direktno u korist ili na teret kapitala.

3.7. Primanja zaposlenih

Društvo nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane obaveze na dan 31.

decembar 2018. godine.

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća doprinose

državnim fondovima kojima se obezbeĎuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uključuju doprinose

za zaposlene na teret poslodavca u iznosima obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim

propisima. Društvo je, takoĎe, obavezno da od bruto plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime

zaposlenih, uplati tim fondovima. Doprinosi na teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se knjiže na

teret rashoda perioda na koji se odnose. Nakon izvršenih uplata doprinosa, Društvo nema daljih zakonskih

obaveza u pogledu budućeg plaćanja doprinosa ukoliko fond nema dovoljno sredstava da isplati sve

beneficije zaposlenima koji su se penzionisali. Više plaćeni doprinosi se priznaju kao sredstvo u iznosu koji

se može refundirati ili u iznosu za koji se može umanjiti buduća obaveza za plaćanje doprinosa.

U skladu sa Zakonu o radu i Opštim aktom poslodavca, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom

odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti – u visini

dve prosečne zarade koje je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje

otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Društvu za

mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade po zaposlenom

isplaćene u privredi u Republici Srbiji prema poslednje objavljenom podatku nadležnog republičkog organa,

ako je to za zaposlenog povoljnije.

3.8. Priznavanje prihoda Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u

toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta u

trenutku prelaska vlasništva i značajnih rizika vezanih za dati proizvod sa prodavca na kupca.

Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti

Društvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Društva kao

što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivim sve dok se ne reše sve

potencijalne obaveze koje mogu nastati u vezi sa prodajom. Svoje procene Društvo zasniva na rezultatima iz

prethodnog poslovanja, uzimajući u obzir tip kupca, vrstu transakcije i specifičnosti svakog posla.

3.9. Priznavanje rashoda

Poslovni rashodi obuhvataju sve troškove nastale u vezi sa ostvarenim poslovnim prihodima i odnose se na

troškove materijala, energije i goriva, troškove zarada i naknada zarada, amortizaciju, proizvodne usluge i

nematerijalne troškove. Priznavanje rashoda vrši se istovremeno sa priznavanjem prihoda radi kojih su ti

rashodi nastali (princip sučeljavanja prihoda i rashoda).

3.10. Prihodi i rashodi kamata Kamate nastale po osnovu potraživanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru finansijskih prihoda u

obračunskom periodu u kome su nastale.

3.11. Zakupi Nekretnine, postrojenja i oprema

Društvo uzima u zakup pojedine nekretnine. Zakup nekretnina, gde Društvo suštinski snosi sve rizike i koristi

od vlasništva, klasifikuje se kao finansijski zakup. Finansijski zakupi se kapitalizuju na početku zakupa po

vrednosti nižoj od fer vrednosti zakupljene nekretnine i sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja zakupnine.

Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi u toku perioda trajanja zakupa.

3.12. Naknadno ustanovljene greške

Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno značajnih grešaka vrši se preko rezultata ranijih godina, u

skladu sa MRS 8 – Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

Materijalno značajnom greškom smatra se greška, koja je u pojedinačnom iznosu ili u kumulativnom iznosu

sa ostalim greškama veća od 5% ukupnih prihoda.

Naknadno ustanovljene greške koje nisu materijalno značajne ispravljaju se na teret rashoda, odnosno u

korist prihoda perioda u kojem su identifikovane.

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i

razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentovane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje

potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan

sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni iznosi se mogu razlikovati od procenjenih.

4.1. Amortizacija i stopa amortizacije

Procena korisnog trajanja veka imovine, opreme i nematerijalnih ulaganja zasniva se na istorijskom iskustvu

na sličnim sredstvima, kao i na predviĎenom tehničkom napretku i promenama u ekonomskim i industrijskim

faktorima.

4.2. Ispravka vrednosti potraţivanja

Društvo obračunava obezvreĎenje sumnjivih potraživanja od kupaca i drugih dužnika na osnovu procenjenih

gubitaka koji nastaju, ako dužnici nisu u mogućnosti da izvrše plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa

gubitka od obezvreĎenja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo

sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo izaziva procene vezane za buduće ponašanje

kupaca i time izazvane buduće naplate.

4.3. Ispravka vrednosti zaliha

Ispravka vrednosti zaliha se vrši na osnovu procene njihove neto prodajne cene na tržištu. Jednom

godišnje Društvo procenjuje opravdanost visine ispravke vrednosti zaliha na osnovu trenutnih

predviĎanja

4.4. Rezervisanja za sudske sporove

Generalno, rezervisanja su u značajnoj meri podložna procenama. Društvo procenjuje verovatnoću da se

neželjeni slučajevi mogu dogoditi kao rezultat prošlih dogaĎaja i vrši procenu iznosa koji je potreban da se

izmiri obaveza. Iako Društvo poštuje načelo opreznosti prilikom procene, s obzirom da postoji velika doza

neizvesnosti, u odreĎenim slučajevima stvarni rezultati mogu odstupati od ovih procena.

4.5. Beneficije zaposlenih

Sadašnja vrednost obaveza za otpremnine za odlazak u penziju, jubilarne nagrade i neiskorišćene godišnje

odmore utrĎuje se aktuarskom procenom. Aktuarska procena podrazumeva korišćenje pretpostavki vezanih za

diskontnu stopu, predviĎeni rast zarada, stopu smrtnosti i flukutalciju zaposlenih. Pri odreĎivanju

odgovarajuće diskontne stope rukovodstvo Društva polazi od kamatne stope koja bi bila ekvivalentna stopi na

obveznice Društva. Stopa smrtnosti je bazirana na javno dostupnim tablicama mortaliteta. Budući rast zarada

baziran je na očekivanim stopama inflacije.

4.6. Fer vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje

zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U

Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje

potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku

raspoložive. Stoga pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.

Uprava Društva vrši procenu rizika i u slučaju kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u

poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Društva, iznosi

u ovim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je, u datim okolnostima, najverodostojnija i

najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Prema MSFI 13, Društvo odmerava fer vrednost imovine i obaveza koristeći pretpostavke koje bi učesnici

na tržištu koristili prilikom odreĎivanja cene imovine ili obaveze, pod pretpostavkom da tržišni učesnici

deluju u svom najboljem ekonomskom interesu. Fer vrednost je cena koja bi bila naplaćena, odnosno plaćena

za prenos obaveze u redovnoj transakciji na primarnom ili najpovoljnijem tržištu na datum odmeravanja, po

tekućim tržišnim uslovima, a nezavisno od toga da li je ta cena direktno uočljiva ili procenjena upotrebom

druge tehnike procene.

Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i, u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi

u poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Društva,

iznosi u ovim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je, u datim okolnostima, najverodostojnija i

najkorisnija za potrebe izveštavanja.

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište GraĎevinski objekti Oprema Avansi za halu NPO u

pripremi

Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 31.12.2017. g 13038 566344 77764 22439 49908 728494

Povećanja 26881 865 11927 39473

Aktiviranja 26881 865 27546

Sredstva primljena bez naknade

OtuĎenja rashod 2113 2113

Prenos (sa)/na 7086

Stanje na dan 31.12. 2018. g 13038 593225 76516 15353 60835 758,97

Akumulirana ispravka vrednosti

Stanje na dan 31.12. 2017. g 3351703 68332 420035

Aktiviranja

Amortizacija 10461 3254 17315

OtuĎenja rashod 1730 1730

Prenos (sa)/na

Stanje na dan 31.12.2018. g 362164 69856 432020

Sadašnja vrednost na dan:

31. decembra 2017. godine 13038 227679 9432 22439 49908 308459

31. decembra 2018. godine 13038 244099 6660 15353 60835 326947

U 2018. godini Društvo je imalo nabavku i prodaju osnovnih sredstava.mikser 265hilj.kon.kolica 285.ves masine 56

tv42 hiljade.

Na hotelu u bloku B promenjena je stolarija u 121 sobi u iznosu 8621hiljada,svetlarnici bloka AiB 1483 hilj.,portali

1,969 hilj. I renovirana kupatila u 93 sobe u iznosu 9350.hilj. Mali sp.teren je pokriven I oblozen prost. U iznosu od

4,337 hilj. I drugi oblozen pros.u iznosu od 1.311.hilj.

Amortizacija za 2018. godinu iznosi 13.715hiljada dinara (za 2017. 13.834 hiljada dinara) i uključena je u

troškove poslovanja.

6. ZALIHE

2018. 2017. Zalihe robe 1367 1224 Zaliha materijala 2931 1615 Zaliha robe na

prod.mestima 10890 8652

Razlika u ceni -5516 -4188 Dati avansi za

zalihe i usluge 265 42

Ukupno zalihe –

neto 9937 7387

Dati avasni za zalihe i usluge u iznosu od RSD 38.178 hiljada se najvećim delom odnose na avans dat dobavljaču Ukus AD u iznosu od RSD 38.000 hiljada.

7. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE

SE OBUSTAVLJA DRUSTVO NEMA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI 2018. 2017.

Gradjevinski objekti namenjeni prodaji Ukupno

.

8. POTRAŢIVANJA 2018. 2017.

Potraživanja od kupaca 11292 5125 Potraživanja iz specifičnih poslova

Ostala potraživanja 1406 1863 PDV i AVR 2146 2742

Ukupno potraživanja – neto 14844 9730

Potraţivanja od kupaca

2018. 2017.

Kupci u zemlji 11292 19126 Sumnjiva I sporna potrazivanja 10915 14001

Isprav.vred.sum.i spor. -10915 -14001

14844 16846

Najveći iznos potraživanja od kupaca u zemlji se odnosi na: JKP D.Milanovac u iznosu 6921.hiljada,Luki

Kome

rc DOO 794.hilj. Tur.Agenc.2.455 hiljada,ZZZ Timok 362 hilj.,fizicka lica I ostali 4,312.

Potraţivanja iz specifičnih poslova 2018. 2017.

Potraživanja iz specifičnih poslova obuhvataju 0,00 0,00

Potraživanja iz specifičnih poslova u iznosu od RSD hiljada se u celosti odnose na date pozajmice za tekuću

likvidnost sa rokom vraćanja do 31.12.2018. godine. I sve su vracene do 31,12,2018,

Ostala potraţivanja Ostala potraživanja na dan 31.12.2018. obuhvataju:

2018. 2017.

Potraživanja od zaposlenih 425 633

Potraživanja po osnovu pretplaćenih ostalih obaveza

Potraživanje za bolovanje 79 486

Potraživanja za pozajmice date radnicima do 6 mese 902 744

6

Ukupno: 1.406 1.863

Aktivna vremenska razgraničenja Aktivna vremenska razgraničenja na dan 31.12.2018. obuhvataju:

2018. 2017.

Unapred plaćeni troškovi osiguranja 143 319

AVR zalihe mazuta 31,12,2017, 1.785

Ukupno: 143 2.104

Ostala aktivna vremenska razgraničenja u iznosu RSD 143 hiljade se odnose na razgraničene troškove

osiguranja.

Iznos od 1.785 hiljada odnosi na zalihe mazuta 31,12,20170,

9. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA Gotovinski ekvivalenti i gotovina na dan 31.12.2018. obuhvataju:

2018. 2017.

Tekući (poslovni) računi 467 1159 Izdvojena novčana sredstva i akreditivi

Blagajna 241 200 Devizni račun 1287 982 Devizni akreditivi

Devizna blagajna

Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena

sredstva kod borske banke

15758

15758

17753 18099 Društvo ima otvorene dinarske račune kod sledećih banaka: „Raiffeisen banka“ AD Beograd, „Vojvodjanska

banka“AD Novi Sad, „Halk banka“AD Beograd.Komercijalna banka AD Beograd.i Postanska Stedionica

Bgd

Devizni račun je otvoren kod „Komercijalna banka AD beograd

Društvo tokom 2018. godine nije bilo nelikvidno.

10. KAPITAL I REZERVE Osnovni kapital Društva na dan 31. decembar 2018. godine iznosi 220.220 hiljade dinara. Prema Izvodu Centralnog

registra hartija od vrednosti akcijski kapital Društva iznosi 220.220 hiljada dinara podeljen na 239.958 akcija

nominalne vrednosti 1.000,00 dinara po akciji.

Vlasnička struktura osnovnog kapitala Društva je prikazana u sledećoj tabeli:

U RSD 000

%

Pantić Darko 156.310

70,98%

Lepenski vir AD 15.398

6,99%

ostali akcionari radnici 48,512

22,03%

L

Ukupno 220.220

100,00

2018.

2017.

Osnovni kapital 220220 220220 Neuplaćeni upisani kapital

Rezerve 10652 10652 Revalorizacione rezerve statutarne 50307 50307 Nerealizovani Dobici po osnovu hartija od vrednosti

Nerealizovani Gubici po osnovu hartija od vrednosti

NerasporeĎeni dobitak 8604 8218 Gubitak 34425 34425 Otkupljene sopstvene akcije 15398 15398

239961 239574

11. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2018. 2017.

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 8615 3667 Dobavljači u zemlji 42280 17252 Ostale obaveze iz poslovanja

Ukupno 50895 20919 Primljeni avansi se odnose na avans primljen od T.A. Za docek Nove godine 2.448 hilj.MBA kosarkaski klib

3102hilj

Superlino za letovanje dece u 7 mesecu , TA 944 hilj.za eskurzije u 4. i 5. mesecu i 1944 hilj.avansi iz ran.god.

Obaveze prema dobavljačima u iznosu od RSD 42.280 hiljada, obaveze za robu koju drustvo nabavljaos raz. firmi u

iz

Luki Komarc DOO 16.250hilj.,Frikom AD 1,664 hilj.,JKP D .Milanovac 6.809.hilj.,Belac 1.719.hilj.,Sunce

Marinkovic

5.161.hilj.Evolucija 1.674hilj. I ost.u iznosu 9.003.hilj.to su istovremeno i najznacajnije obaveze drustva na kraju

godine.

12. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

2018. 2017. Obaveze po osnovu neisplaćenih zarada i naknada, bruto

11.690 13.208

Ostale obaveze za neispl.prevoz za dolazak na rad 932

819 Kratkorocne pozajmice

28.726 34.254

UKUPNO 41.348 48.281

Obaveze po osnovu neisplaćenih zarada i naknada iskazane su u bruto iznosu od RSD 11.690 hilj.za 8-12 mesec

2018,

naknada za prevoz rad. U iznosu od.932 hilj. Kratkorocne pozajmice od LUKI KOMERCA u iznosu

od.18.991hiljada

din i VENAC AD u iznosu od 9.735.hilj.

13. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH

JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

2018. 2017.

Obaveze za porez na dodatu vrednost 803 128 - Ostale obaveze za poreze 2562 2170 Ukupno: 2562 2170

Obaveze u iznosu od 803 hilj.u iznosu od 164 hiljada odnose na pdv po osnovu rashoda god.popis I cl.10. Stav 3 u

iznosu od 639hilj.,ostale obaveze u iznosu od 2.562 hilj.odnose se na naknada za gradj.zemljiste za sportski teren

koji je pokriven,630hilj.za boravisnu taksu I 1.273 hilj.za naknadu JP Nacionalni park naknada.

14. ODLOŢENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Neto

Stanje 31. decembra 2017. godine 7126 7126

Promena u toku godine 342 342

Stanje 31. decembra 2018. godine 7468 7468

Odložene poreske obaveze Društva na dan 31.12.2018. iznose 7.468 hiljada i odnose se na razliku izmedju

računovodstvene i poreske amortizacije.

Tekući poreski rashod perioda

2018. 2017.

Bruto rezultatposlovne godine 729 363 Kapitalni dobici i gubici UsklaĎivanje rashoda Računovodstvena amortizacija 13715 13834 Poreska amortizacija 15890 16060 Korekcija rashoda po osnovu transfernih cena Korekcija rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije Korekcija rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim

cenama

UsklaĎivanje rashoda Korekcija prihoda po osnovu transfernih cena Kapitalni dobici i gubici Poreska osnovica Poreska stopa Obračunati porez Ukupna umanjenja obračunatog poreza Tekući rashod perioda Odložen poreski prihod (rashod) perioda Neto dobit bez odloženog poreskog prihoda (rashoda) 387 25 Neto dobit 387 25

15. USAGLAŠAVANJE POTRAŢIVANJA I OBAVEZA Društvo je u najvećem delu izvršilo usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31.12.2018.

godine.

16. POSLOVNI PRIHODI

2018. 2017.

Prihodi od prodaje robe

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 97495 99536 Ostali poslovni prihodi 6626 1299

Ukupno 104121 100835

Poslovni prihodi se odnose na prihode od

prodaje robe u iznosu od.5.658 hilj., prod.hrane i pica u iznosu od 26.769 hilj., usluge smestaja u iznosu od

61307hilj.din.i ost.us.u iznosu od 3.761 hilj.

Ostali prihodi u iznosu od 6.626 hilj.odnose se ne prihode od zakupa.

17. POSLOVNI RASHODI

2018. 2017.

Nabavna vrednost prodate robe 23.730. 11.540 Troškovi materijala 18960 15398 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 36041 33010 Troškovi amortizacije 13715 13834 Ostali poslovni rashodi 11566 11382 104012 95863

Troškovi materijala uključuju: troškove goriva ,mazuta i el.energ.u iznosu od.11763.hilj.2.493 hilj.materijala

za

tekuce odrzavanje,991 hilj.za sitan inventar stavljen u upotrebi i ost.potrosni materijal.

Troškovi amortizacije uključuju iznos od RSD 13.715.hiljada din.

Ostali poslovni rashodi se odnose na:

transportne usluge i ptt usluge 658 hiljada

usluge održavanja u iznosu od RSD 3299 hiljada

zakupnine u iznosu od RSD 72 hiljade

ostale usluge u iznosu od RSD 3735 hiljada

neproizvodne usluge u iznosu od 1668 hiljadaRSD

premije osiguranja u iznosu od 394 hiljada

platnog prometa u iznosu od RSD 207hiljade

poreze u iznosu od RSD 911 hiljade

ostale nematerijalne troškove u iznosu od RSD hiljade

Troškovi održavanja u iznosu od RSD 3299 hiljada se u najvećoj meri odnose na troškove održavanja

kompijuterskog softvera i ost.usl.odr.hotela

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 72 hiljada se odnosi na zakup poslovnog prostora u ulici

Slobodana Bajića 12 u Pećincima.

Troškovi ostalih usluga u iznosu od RSD 3735 hiljada se u ukupnom iznosu odnose na troškove

komunalnih usluga.

Neproizvodne usluge u iznosu od RSD 1668 se odnose na troškove revizije,zdravstvenih usluga,

troškove j

prokowaj, i ostalo.

Troškovi poreza u iznosu od RSD 911 hiljade se najvećim delom odnose na troškove poreza na

imovinu.

18. FINANSIJSKI RASHODI

2018. 2017. Rashodi kamata 275 608 1.427 177

Rashodi kamata u iznosu od RSD 275 hiljada se odnose na rashode kamata iz dužničko – poverilačkih

odnosa u iznosu od RSD 105hiljada i rashode kamata za neblagovremeno plaćenje javnih prihoda u iznosu

od RSD 153hiljade.

19. RASHODI OD OBEZVREĐENJA POTRAŢIVANJA

2018. 2017. Rashodi od obezvreĎenja potraživanja

664 8041

Rashodi od obezvreĎenja potraživanja se odnose na ispravku sumnjivih i spornih potraživanja.

20. OSTALI PRIHODI 2018. 2017. Dobici od prodaje opreme 0

Prihodi po osnovu otpisa obaveza 39263926 6163 Viškovi 452 263 Prihodi od uslaĎivanja potraživanja

Ostali nepomenuti prihodi 181 181

Ukupno: 4559 6607

Prihodi po osnovu otpisa obaveza u iznosu od RSD 3.926 hiljada se odnose na prihode od otpisa zastarelih

obaveza.

21. OSTALI RASHODI 2018. 2017.

Gubici po osnovu rashoda opreme 316 151 Gratisi dati kupcima 2454 1795

Ukupno: 2770 1946

22. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2018. 2017. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 26695 23016 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade na teret poslodavca 4611 4031 Ostali lični rashodi i naknade 1749 1505 33055 28552

23. POTENCIJALNE OBAVEZE DRUSTVO NEMA POTENCIJALNE OBAVEZE.

24. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA

Društvo radi studiju o transfernim cenama sa povezanim licima u skladu sa Članom 59.Zakona o porezu na

dobit pravnih lica i Članom 36. Zakona o porezu na dohodak gradjana.

Lepenski Vir ad je povezan sa sledecim licima Venac ad . I D.pantic MMLUKI

- Darko Pantii preduzetnik MM Luki Pedinci - po dlanu 59. Stav 6. Zakona o porezu na dobit prarmih lica, au vezi sa dlanom 36. Zakona o porezu na dohodak gradana

Lepenski Vir A.D. Pedinci - po dlanu 59. Stav 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Ostvareni prihodi u tansakcijama sa povezanim licima:- prihod od prodaje robe i usluga 283 HILJADA- prihod od kamata van dohvata ruke 0,00Roba se prodaje po cenama i uslovima koji bi bili na raspolaganju treiim licima.LEPENSKI VIRADje u 2018. godini primao beskamatne pozajmice i nije po ovom osnovu imao rashode usvojim poslovnim knjigama. Primenom metode uporedive cene na trZistu koriSienjem kamatnih stopa izPravilnika o kamafirim stopama zakoje se smatra da su ,,var dohvata ruke" je obradunat prihod od kamate vandohvata ruke.

25. DOGADJAJI NAKON BILANSA

Nema znadajnih dogadjaja nakon datuma bilansa staq,a.

26. DEYIZNI KURSEVI

Srednji kursevi za devize, utwdeni na medubankarskom trZiStu deviza, primenjeni za preradun devizrih pozicijabilansa stanja u dinare, a za pojedine glavne valute su bili slede6i:

31.12.2018. 31.12.2017.USDEURCHF

103,3893118,1946t04,9779

99,1155118,4727101.2847

Peiinci, 31.12.2018. M.P.

I OPSTI PODACI

Matidni broj:

GODISNJI IZVESTAJ O POSLOVANJU

Peiinci, Slobodana072658081 021 83681_L____-_-*_

wwr,ry. hotel lepen s kivi r. co. rs

.telekom.rsj i datum re5enja o upisu u registar

rBD 148529/2006 05.'1 0.2005nih subiekata:

iBroj zaposlenih (prosedan broj u 2018.

Web

5 iqodini) 54_1 e--"",6 Broj akcionara na 31.'12.2018. 330

Deset najvedih akcionaraBroj akcija na Uce5ce u osnovnom i

ime) 31 .12.18 u na 31 .12.181 tPanti6 Darko

LEPENSKI VIR AKCIONARSKO DRUSTVO ZAPoslovno ime: UGOSTITELJSTVO ITURIZAM, PECINCI

a i oois) 05510 Hoteli i slidan

Vir AD, Pecinci 6,99%I 3 Morarevii SneZana

45

0,22%

6

, 7 lVeci broj akcionara sa pojedninadnim udescem manjim od 0,15%t8

i-zizdatih akcija - obidne

SIN SLEPVE653O4

izdatih a

'10

,Podaci i zavisnim dru5tvimam posr,lvno ims : Sediste i postovn-aore-'i_+

11

lPoslovno ime, sedi5te i poslovna adresarevizorske ku6e koja je revidiralaposlednji finansijski izveitajlNaziv organizovanog tr2iSta na koje sulukljudene akc'rje :MTP Belex12

il PppAct o UPRAV|1. Clanovi uprave na 31 .12.20'|-8 - Odbor direkora

Broj i procenat akcija kojeposeduju u akcionarskomdruStvu

2 Kodeks ponaSanja u pisanoj formiDostupan u sediStu dru5tva

sludajeva i razloga za odstupanje, i

nadelnim pitanjima koja sena poslova

Osnovna delatnost AD LepenskiVirAD, Pecincije pru2anje hotelijerskih usluga

Sledi dataljnija analiza ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja i racio analiza.

Analiza rezultata poslovan

PODACI O POSLOVANJU DR

lzve5taj uprave o realizaciji usvojenelovne politike, sa navodenjem

z.J.Ostali dobitak / (qubitak

Dobitak / (

Porez na dobitak

Uprava je konstatovala da se poslovanje obavljalo u skladu sausvojenom poslovnom politikom

lznos u hiljadama din,2018 2017

894 (4 005)729 363

2.1

Analiza prihodaCpis lznos u hiliadama din, Struktura u % 2O1gt2O17Prihodi: 2018 2017 2018 2017 (indeksPoslovni prihodi 104 121 100.835 95,81 93,88 1,03Finansiiski orihodi 1 4 0.00 0,00 0,24Cstali prihodi 4.558 6.564 4.1 9l 6,11i 0,69Ukupno 108.680 107.403 100,00 100,00 1 ,01

naliza rashodaOpis lznos u hiljadama din Struktura u % 2018t2017

(indeks)Rashodi 201 8 2017 2018 2017Poslovni rashodi 104.01 95.863 96,35 89.56 1,09Finansiiski rashodi 27t 608 0,25 0.57 0,45lOstali rashodi 3.664 10.569 3.39 9.87 0,35Ukuono 107.951 107.040 100,00 100.00 1,01Poslovni rashodi:

2.2 Nabavna vrednostprodate robe

Tro5kovi materijala

23.730 22.239 22,81 23,20 1,077.19 5.676 6,92: s,s2 1,27

I

I

34,431

13.715

Ostali poslovnl rashodi

Poslovni dobitak / (qubitak

OdloZeniNeto dobitak i

hod / (rashod) 342)387

P

2.4

analiza i analiza pokazate a

Racio analizaCpis 201 8 20'17

Prinos na ukupni kapital (dobitakposlovania ore ooorezivania / ka

iz redovnog0,30% 0,15%

Prinos na imovinu (poslovni dobitak / poslovna imovina;i 0,03% 1,45o/o

Neto prinos na sopstveni kapital (neto dobitak / kapital) I 0,16o/0 0,01o/o

Stepen zaduZenosti (dugorodna rezervisanja i obavezeukupna pasiva) 6,49o/o 6,98%

I stepen likvidnosti (gotovinski ekvivalenti i gotovina /kratkorodne obaveze) 0,18 0,24

I stepen likvidnosti (kraktorodna potraZivanja, plasmani :

gotovina / kratkorodne obaveze) 0,31 0,34

2018t2017

Neto obrtni kapital (obrtna imovina (bez odloZenih37.840) 1,47

2.5 Analiza pokazatelja u vezi akcija i trii_ine kapitalizacije

2018 din 2017 din2016din.

3. Glavni kupci, dobavljadi isegmenti

- S obzirom na vrstu delatnosti preduzece ostvaruje prihode od veceg broja kupaca koji pojedinadno ne ostvaruju znadajanpromet, radise o turistidkim agencijama i sportskim ekipama.

- Naznjacajnijidobavljadidruitva u 2018. godinisu LukiKomerc DOO Pecinci, Frikom DOO Beograd, ElektrodistribucijaMajdanpek iJKP Donji Milanovac.

- Preduzede ne moZe izdvojitisegmente u skladu sa MRS 14.

4. Promene bilansnih vrednostiBilansna lznos u 000 din

20182018t2017(indeks)

Finansrlskirashodi

Potrazivanja i

po osnovuorodaie

I

I

10.569t

Je u roKugodine doSlo do smanjenja ostalih rashoda u odnosu

0,35 na prethodnu godinu

Porast potra2ivanja rezultat je porasta potraZivanja5.125 2,20 od kupaca u toku 2018 godine

tNiZi iznos u odnosu na prethodnu godinu rezultat jerashoda kamata orema tre6im licima

Kratkorodneobaveze

U odnosu na 2018. kratkorodne obaveze su98.'1 3 73.056 1,34 e zboo vecih obaveza

lnformacrle o stanju (broj i%), sticanju, U toku 2018. godine dru5tvo poseduje 15.398 (6,99%)sopstvenihr I oonrsrentu s akcija

llznos, nadin formiranjau poslednje dve godine

i upotreba rezervi Dru5tvo raspolaZe rezeryama formiranim u ranijem periodu u

iznosu od 60 959

P IV OPIS EKIVANOG RAZVOJA DRUSTVA, PROMENA U POSLOVNIM POLITDRUSTVA, KAO I GLAVNIH RIZIKA I PRETNJI

] DruStvo je obogatilo svoju ponudu kroz wellness i spa centar, uredeneOpis oeekivanog razvoja sportske terene, kongresne sale, a u narednom periodu orijenti5e se nadruStva u narednom peri renoviranie hotela

:Glavni rizici i pretnje kojimaije privredno dru5tvolizlozeno

,V - OPIS SVIH VAZNIJIH POSLOVNIH DOGADAJA KOJI SU NASTUPILI NAKON IST]POSLOVNE GODINE ZA KOJU SE IZVESTAJ PRIPREMA

lBitni poslovni dogadaji koji su se desili od danalbilansirania do dana podnoienia izve5taia

i u kojima postoji neizvesnost naplatevanja iskazanih kao naplativa 31.12.ii mogucih

uducih tro5kova koji mogu znadajno uticati na

bitne promene podataka sadrZanih u prospektu, anisu napred navedeni

- Z-- troO'+ osnovnifr sreOstav -

VII AKi i RAZVOJA

Ulaganja u istraZivanje i razvoj osnovne delatnosti,1 linformacione tehnologije i ljudske resurse 2OiB 2017

11 2018t2017I indeks

li:rp

trY:,

AKULlOHAPCKO APytUTBO3A YTOCThTE/bCTBO T4 TY PI43 AM,,IEF'EHCRA Bt/1P"

flehnHqn, Cno6o4ana iajuha t2

h3JABA

Kojorvr rasjaeruyjervr 4a nraje AoHera oMyKa o ycaajaruy QraxaHcrjcxr4x r43Beruraja aa 201g. roAu^y vIoAnyxa o yceajaruy haeeuraja He3aBncHor peeNsopa jep nrje o4pxana ceAHhL{a CxynurrueaKL{hOHapa AxquonapcxorApyrurBa 3a yrocrhre.rbcrBo 14 ryph3aM,,,freneHcxh arp,, flehrxqr.

[-lehranqr,

23,04.2019.

AKtl14oHAPCKO APyr.xTBo34 yrocTl4TE/bCTBO

14 TyPh3AM,,nEP,EHCKIA Bt/lP"

llehrnqr, Cro6o4ana iajnha 12

h3JABA

Kojonn rasjaeruyjervr 4a nraje AoHera oAnyxa o pacnoAen n go6wxa hcxa3aHor y $nxax'ajcxonnulaeurajy sa 2018' roAl4Hy jep r*aje oApx(aHa ceA'hlra cxynurrne axl{r4oHapa Axq,onapcxor Apyr.lrBa3a yrocr[Te.rbcrBo 14 ryph3aM,,.flenencxfi Brp,, flehnnqu,

llehnnqr,23.04.2019.

fieN

w

AKqt4oHAPCKO APyruTBo34 yrocTl4TE/bCTBO U Ty Pt43 AM,,nEnEHCKt/| B!AP"

flehrHqu, Cro6o4ana lajnha 1,2

143JABA

Kojoru norepbyieM ga cy npeMa nnonn uaj6orueM ca3Halby $nnancujcxu nsaeurajn sa 2o1g. roAnHycacraB'rbeHh y3 nprMeHy o4roaapajyhrx rvrefynapoAHr4x craHAapAa $ranan.ajcxor h3BerraBaFba h Aagajy nctnnnre r o6jexrrBHe noAarxe o uMeBuHu, o6aaesama, $nnancrjcxonn noloxajy,4 nocroBaby,406rL1rarvra n ry6uuauraa/ roxoB[Ma roroB,He h npoMeHaMa Ha Kan[Tany jaauorApyrrrBa.

ilehrn4r,23.04.2019.

,(1hr

paraH