-DIGITALNI FOTOAPARATI-

DIGITALNI FOTOAPARATI

• Mini računarikoriste memorijske kartice umesto filma

• Digitalna fotografija

KATEGORIJE DIGITALNIH FOTOAPARATA

KompaktniStandardni (bridge)Profesionalni (Digital Single Lens Reflex)

PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA

PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA

• Kada svetlo prođe kroz objektiv, pada na fotosenzor;

• Naponi, stvoreni u svakom pikselu, pretvaraju se u signale koji se pojačavaju na potreban nivo za njihovu obradu;

• Vrši se pretvaranje signala u niz digitalnih podataka;

• Uključenje interpolacije između susednih piksela koji su karakterisani određenom bojom.

DELOVI DIGITALNOG FOTOAPARATA

• Osnovni elementi digitalnih fotoaparata su:

objektiv, zatvarač, fotosenzor, procesor slike, ekran i kućište sa komandama.

OBJEKTIV

• Od njega zavisi u najvećoj meri krajnji rezultat fotografije.

• Osnovne oznake na objektivima nam govore kolika je svetlosna propusna moć objektiva i u kojim granicama se kreće (blenda), kao i žižna daljina sa svojim rasponom.

• Od objektiva zavisi koliko možemo veliki kadar da napravimo kao i devijacije slike.

OBJEKTIV• Fotografije sa iste tačke (udaljenost 5m)

Objektiv 28, 35, 50, 80, 105, 200 mm

OBJEKTIV• Različite razdaljine do predmeta fotografisanja.

200mm iz približno 5m do 28mm iz približno 70cm

OPTIČKI DEO• Otvor blende, veličinu otvora zapisujemo sa: f/2.8, f/4, f/5.6, f/8, f/11, f16 itd.

OPTIČKI DEO

f/16 f/1.4 f/5 f/32

f/2.8 f/11

ŽIŽNA DALJINA

• Veoma bitna za snimanje zbog realnog doživljaja slike. Ona nam govori koji će predmeti biti oštri.

• Predstavljena nizom koga čine brojevi, međusobno dobijeni množenjem sa korenom iz 2=1,41. Najčešći niz ovih brojeva je:

1,4 – 2 - 2,8 – 4 - 5,6 - 8- 11 – 16 – 22 - 32.• Što je broj manji, blenda se više otvara, u

aparat ulazi više svetlosti i broj oštrih predmeta je manji.

ŽIŽNA DALJINA

• Na primer, broj 2 označava da će samo predmeti koji se nalaze na 2m ispred i izafokusa biti oštri.

Različite žižne daljine

DUBINSKA OŠTRINA

• Najlepše su fotografije koje liče na pravi doživljaj koji se stvara u našem oku.

• Dubinska oštrina je efekat dubine prostora, tj. zamućivanje predmeta koji stoje van fokusa.

• Postiže se podešavanjem ekspozicije i žižne daljine.

• Da bi se izbegla mutnost, treba se fokusirati i izoštriti predmet koji je centar fotografije.

DUBINSKA OŠTRINA• Ekspozicija (dužina snimanja)takođe utiče na otvor blende, a samim tim i na osvetljenje. • Veći otvor blende omogućavaduže snimanje.

Dubina na fotografiji

KOMPONAVANJE DIGITALNIH FOTOGRAFIJA

• Pri snimanju fotografije je najbitnije kadrirati baš onaj događaj koji snimamo, bez mnogo detalja u njegovoj okolini.

Krupan kadar kao pravilno isticanje očiju

ODABIR POZADINE

• Za snimanje dobre fotografije, bitno je uhvatiti pravi trenutak.

• Dobro je snimati više varijanti istog motiva, a kasnije izabrati najbolji.

Loše i dobro odabrana pozadina

PRIRODNO OSVETLJENJE• Najlepše fotografije se dobijaju pod

prirodnom svetlošću.• Difuzno svetlo umekšava ivice i deluje

prirodnije i dramatičnije.

Različita prirodna osvetljenja

EFEKTI PRI SNIMANJU

• Pravilo trećina obezbeđuje harmoničnu kompoziciju.

Simetrična i nesimetrična kompozicija

EFEKTI PRI SNIMANJU

• Prigušena svetlost daje dramatične tople tonove, dok jaka direktna svetlost hladi tonove.

Hladno i toplo osvetljenje istog motiva

FOTOELEKTRIČNI DEO

• Senzor je uređaj koji meri fizičke veličine i pretvara ih u signale koje može očitavati čovek ili instrument.

• CCD • CMOS • Foveon senzori

CCD SENZOR

• Najčešći foto senzor u digitalnim foto aparatima (Charged Couple Device).

• 1969. Willard Boyle i George Smith (firma Bell Labs)

• Danas se koristi samo kao optički senzor za digitalne fotoaparate i kamere.

CMOS SENZOR

• Complimentary Metal Okside Semiconductor• 1963. Frank Wanlass (firma Fairchild

Semiconductor)• Senzor za svaki piksel omogućava da se

podaci obrade u istom trenutku.• Ugrađuju se u bridge i DSLR fotoaparate.

FOVEON SENZORI

• Firma Foveon počela proizvodnju 2002. godine.

• Očitava RGB na svakom pikselu.• RGB filteri smešteni jedan iznad drugog.

Poređenje vrsta senzora: FOVEON i CCD/CMOS

FORMATI DATOTEKA

• Najčešći format je JPEG (Joint Photographic Experts Group). Pošto je JPEG format fajlova kompresovan on je i do 8 puta manji od nekompresovanih formata kao što su RAW i TIFF.

• RAW fajlovi su veoma veliki i omogućavaju maksimalnu kontrolu i manipulaciju nad fotografijama uz specijalan kompjuterski softver koji se obično dobija uz kupljeni fotoaparat.

FORMATI DATOTEKA

Vrsta datoteke-formati Veličina datoteke

JPEG L/Fine: 3.5 MB

JPEG M/Fine: 2.1 MB

JPEG S/Fine: 1.2 MB

RAW: 12.4 MB

TIFF: nema

MEMORIJSKE KARTICE• Fotografije na memorijskim karticama mogu

se lako kopirati na računar i potom izbrisati. • Dostupne u raznim kapacitetima i raznim

brzinama prenosa podataka.• Popularni tipovi memorijskih kartica su: Compact Flash, Memory Stick, SD,xD

Broj megapiksela digitalnog

fotoaparata

Preporičen minimalni kapacitet memorijske

kartice

4 512 MB

5 1 GB

6 1 GB

8 2 GB

KORIŠĆENJE DIGITALNIH FOTOAPARATA

• Oslobađati mesto na memorijskoj kartici.

• Koristiti baterije koje se pune.• Koristiti čitač kartica.• Iskoristiti prednosti digitalnog zapisa.• Smanjiti upotrebu blica.

POJMOVI VEZANI ZA RAD FOTOAPARATA

• Piksel-osnovna jedinica informacije slike.• Svaki se piksel najčešće sastoji od tri

komponente, a to su crvena (red), zelena (green) i plava (blue). Piksel je asocijacija na jednu fotoćeliju senzora.

Geometrija pixela

BROJ MEGAPIKSELA ZA DOBRU FOTOGRAFIJU

• Senzor se sastoji od matrice elemenata osetljivih na svetlo. Množenjem vertikalne i horizontalne kolone dobijamo rezoluciju senzora. Tako senzor sa rezolucijom od 1280x1024 ima 1310720 piksela, tj. 1.3 MP.

• Kvalitet fotografije najviše zavisi od objektiva. Rezolucija senzora nije toliko bitna. Bitnija je količina šuma koji stvara senzor, preciznost definisanja boje, fizička veličina senzora...

DIGITALNA FOTOGRAFIJA

• Prednosti digitalnih aparata:memorijska karticamogućnost pregleda snimljenih fotografija

na licu mestaza štampanje potreban samo štampač beleže se podaci o datumu i vremenu

snimanjasluže i za kraće video zapise i zvuk

KLASIČNA FOTOGRAFIJA

• Prednosti analognih fotoaparata: jeftiniji od digitalnih (još uvek)sporije troše baterije teže je izgubiti materijalne fotografijenisu žrtve virusa ukoliko su loši medijumi

na kojima se čuvajumogućnost praćenja osetljivosti filma jači kvalitet

POJAM TEMPERATURE BOJE

• Razlike u boji belog svetla izražavaju se pojmom temperature boje (K). Što je temperatura boje viša, svetlo je bogatije plavom bojom, a što je niža, bogatije je crvenom. Odnosi se samo na belo svetlo.

Dnevno svetlo Kućna svetiljka Korigovani beli balans

KOREKCIJA TEMPERATURE BOJE

• Može se uticati na boju svetla izborom izvora svetla koje daje željenu temperaturu boje ili stavljanjem obojenih filtera ispred reflektora.

Filter za dnevno svetlo pri umetničkoj rasveti

Filter za umetničku rasvetu pri dnevnom

svetlu

POJAM BALANSA BELOG

Auto Sunčano Oblačno

Volframova svetlost Fluorescentna svetlost

UZROK CRVENIH OČIJU PRILIKOM SLIKANJA UZ FLEŠ

• Kad se oko osvetli pod vrlo malim uglom u odnosu na osu objektiva, može se videti crvenilo koje nastaje usled osvetljenosti krvnih sudova sudovnjače.

• Može se videti kada se zrak blica ili nekakvog drugog izvora svetlosti usmeri prema oku pod malim uglom da se isti zrak vrati pravo u foto aparat.

• Kad se fotografiše sa aparatom koji ima ugrađen mali blic blizu objektiva.

• Red eye reduction

OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM

• Rotacija slike za ugao :g (x,y) = f (xcos - ysin, xsin + ycos)

• Izlazna slika često nije u području ulazne slike, pa se primenjuje translacija.

OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM

• Crop

OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM

• Promena osvetljaja (brightness)• Linearno menjamo sve vrednosti

na skali sivogg (x,y) = k f (x,y)

original k= 0.5

k= 1.2

OSNOVNE TEHNIKE MANIPULACIJE SLIKOM

• Promena kontrasta• Intezitete u području (low_in, high_in) ulazne

slike transformiše u područje (low_out, high_out) u izlaznoj slici.

• Može biti linearna ili nelinearna transformacija.

+2.0 +1.0 +/-0 -1.0 -2.0

HVALA NA PAŽNJI!