Универзитет у КрагујевцуПедагошки факултет у Јагодини

Писана припрема за практично предавање из методикенаставе природе и друштва

Ментор: Студент:Ирена Голубовић-Илић Терзић Ивана 115/03

Јагодина,26.03.2007.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Назив школе:Датум одржавања часа:Час по реду:Разред и одељење:Предавач:

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Наставни предмет:Наставна јединица:Садржај наставне јединице:

Претходна наставна јединица:

Наредна наставна јединица:Тип наставног часа:

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни:

Васпитни:

Функционални:

Облици рада:Наставне методе:

Наставна средства:Наставни објекти:

„17.октобар“26.03.2007.ТрећиIV/4Терзић Ивана 115/03

Природа и друштвоБиљни и животињски свет у СрбијиБогатство,разноврсност и значај флоре и фаунеДелатност људи у разним крајевима СрбијеРетке и угрожене врсте у СрбијиОбрада новог градива

Стицање и продубљивање знања о флори и фауни Србије;продубљивање и проширивање знања о разноврсности и значају биљака и животиња

Развијање правилног односа према биљном и животињском свету у Србији.

Развијање интересовања за упознавање биљака и животиња;схватање значаја биљака и животиња;оспособљавање ученика да разликују и именују различите биљке и животиње.

Фронтални,групниМонолошка,дијалошка,метода демонстрације

Апликације,слајдовиУчионица

СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

Уводни део:

Главни део:

После кратког представљања најављујем ученицима да ће на самом почетку решавати осмосмерку.Питам ученике да ли знају како се решава осмосмерка,и уколико не знају објашњавам им.Делим ученике у 2 групе:дечаци и девојчице.Сваки пронађен појам доноси групи по један поен.Решење :“Биљке и животиње“.Проглашавам победника,најављујем наставну јединицу и приказујем наслов – 1.слајд.

Садржај наставне јединице реализујем у две целине:1.Биљне врсте у Србији (богатство,разноврсност и значај)2.Животињсе врсте у Србији (богатство,разноврсност и значај)За реализацију обе целине користим презентацију.

Као што већ знате наша земља је веома богата биљкама и животињама.Она по броју различитих врста биљака и животиња спада у најразноврснији део Европе.

1.целина:-Приказујем 2.слајдСве биљн врсте које расту на некој територији чине њену флору.Биљке можемо разврстати по различитим критеријумима.-Приказујем 3.слајд.По сложености грађе биљке могу бити ниже и више.-Приказујем 4.слајд.Ниже биљке немају органе:корен,стабло ни листове.Ту спадају плесни(буђ),квасци,лишајеви и печурке.Када се на хлебу,пекмезу или некој другој намирници појави местимично скрама кажемо да су се намирнице

убуђале.То је врста гљиве које називамо буђ.Пекарски квасац је гљива која се користи у производњи хлеба и пецива.Лишајеви се по изгледу разликују од свих других биљака.Расту на местима где друге биљке не могу да опстану:на стенама,камењу...Печурке су најсложеније гљиве и користе се у исхрани.Њих у природи треба да беру само добри познаваоци.-Зашто?(зато што су неотровне и отровне печурке понекад веома сличне).-Приказујем 5.слајд.Више биљке имају органе:корен,стабло и листове.Ту спадају:маховине и папрати,голосеменице и скривеносеменице.-Приказујем 6.слајд.Маховине углавном живе на влажној земљи,стенама и кори дрвећа.Папрати су значајне јер се користе у исхрани,људи их често гаје као украсне биљке због ситних,декоративних листића.Код нас је најпознатија слатка папрат.-Приказујем 7.слајд.Голосеменицама углавном припадају четинари.По чему су четинари добили назив?Четинари који расту у нашој земљи су:тиса,смрека,туја и Панчићева оморика:То је посебна врста четинара која живи само у нашој земљи,углавном на западу.Због чега су значајни четинари?Четинарско дрвеће ствара у току читаве године кисеоник:доказано је да четинари пречишћавају ваздух и дрво четинара се користи у производњи бродова и грађевини.-Приказујем 8.слајд.Скривеносеменице су добиле назив по томе што им се семе не види,већ је оно скривено углавном испод,листића

цветова.То је нејбројнија врста биљака на земљи.Скривеносеменице углавном припадају зељасте биљке.У нашој земљи расту:бела рада,ружа,коприва,кукурек.Како делимо биљке у зависности од тога да ли их гаји човек или ничу саме у природи?-Приказујем 9.слајд.Шта су култивисана станишта?Која култивисана станишта постоје?Које биљке човек гаји у воћњаку и винограду?Које биљке човек гаји на њиви?Које поврће човек гаји у нашој земљи?Где расту самоникле биљке?Самоникле биљке расту на ливади,поред пута,а неке и у шуми.Њих делимо на јестиве,лековите и отровне.-Приказујем 10.слајд.Од самониклих биљака које човек користи у исхрани код нас расту боровница,зова,маслачак.Познат је сок од зове и боровнице,а листови маслачка се користе као салата.Човек лек против многих болести тражи у природи у лековитим биљкама.Најпознатије лековите биљке код нас су:бели слез,хајдучка трава и кантарион.Да ли знате по чему је Хајдучка трава добила име?Хајдучка трава је добила име по томе што су хајдуци давно цветове ове биљкестављали на ране,тако да су оне брзо зацељивале.У природи расту и отровне биљке због чега човек мора бити оптрезан.Самоникле отровне биљке код нас су:љутић,буника,чемерика.Како делимо биљке у зависности од грађе стабла?-Приказујем 11.слајд.У зависности од грађе стабла биљке могу бити: зељасте и дрвенасте.-Приказујем 12.слајд.Познате зељасте биљке код нас

су :љубичица,маслачак,висибаба.Дрвенасте биљке које расту у нашој земљи су:храст,бреза,кестен..Како делимо биљке у зависности од места становања?-Приказујем 13.слајд.У зависности од места становања разликујемо биљке у :-повртњаку и њиви;-воћњаку и винограду;-ливади и пашњаку;-шуми.

Пошто сте ви већ говорили о биљкама које човек гаји у повртњаку,на њиви,у воћњаку и винограду,ми ћемо више пажње посветити биљкама на ливади и пашњаку,и биљкама које расту у шуми.-Приказујем 14.слајд.На нашим ливадама и пашњацима можемо видети боквицу која је лековита јер се од ње прави сируп против кашља;различак,детелину и врсту детелине-луцерку која је корисна јер се користи у исхрани стоке.Које биљке расту у шуми?Како делимо дрвеће у зависности од тога да ли им лишће опада зими?-Приказујем 15.слајд.Од листопадног дрвећа у нашим шумама расту:јасен,врба-од чијих се танких грана плету корпе,бреза;а четинари у нашој земљи су:јела,бор,смрча-која је позната као новогодишња јелка.Понављање 1.целине вршим усмено:

1.Шта је флора?2.Како се деле биљке по сложеној грађи?3.Које ниже биљке постоје код нас?4.Које групе биљака спадају у више биљке?5.Зашто је значајна папрат?6.Које голосеменице расту код нас?7.У чему се огледа значај четинара?8.Које скривеносеменице постоје у

нашој земљи?9.Какве могу бити самоникле биљке?10.Које самоникле биљке код нас човек користи у исхрани?11.Које самоникле лековите биљке расту у нашој земљи?12.Набројте ми неку отровну биљку?13.Које зељасте биљке постоје код нас?14.Које дрвенасте биљке расту у нашој земљи?15.Набројте ми неки биљку коју можемо видети на нашим ливадама.16.Које дрвеће расте у нашим шумама?

2.целина:

-Приказујем 16.слајд.Све животињске врсте које настањују неку територију чине њену фауну.Животиње као у биљке,могу се разврстати по различитим критерујумима.-Приказујем 17.слајд.У зависности од тога да ли имају кичму животиње се деле на :бескичмењаке и кичмењаке.Као што сама реч каже,бескичмењаци су животиње које немају кичму.-Приказујем 18.слајд.У бескичмењаке спадају :ракови,пауци и инсекти.-Приказујем 19.слајд.Код нас је карактеристичан паук крсташ који је добио назив по белој шари која подсећа на крст.Инсекти су најбројнија врста животиња.Сматра се да постоји више од милион врста инсеката.Инсекти који живе код нас су:бубамара која је значајна јер уништава велики број биљних ваши,разне врсте лептира-од којих је карактеристичан ластин репак,пчеле и комарци.Од пчеле човек има директну корист јер добија мед и восак.

-Приказујем 20.слајд.Кичмењаци су животиње које имају унутрашњи скелет тј.кичму,по чему су и добиле назив.У кичмењаке спадају :рибе,водоземци,гмизавци,птице и сисари.-Приказујем 21.слајд.Карактеристичне рибе у нашој земљи су:пастрмка,смуђ,шаран.Оне су веома значајне у исхрани човека због хранљиве вредности и богатства витамина.Водоземци су животиње које живе у води,и на копну,по чему су добиле назив.Од водоземаца у нашој земљи живи даждевњак и разне врсте жаба-зелена,крастава.Гмизавци који живе код нас су:корњаче,гуштери,змије.У кичмењаке спадају и птице и сисари.-Приказујем 22.слајд.Познате птице код нас су:детлић који је веома користан јер се храни инсектима који живе испод коре дрвета;голуб;орао и сова су птице грабљивице.Иако их многи сматрају штеточинама њихов значај је велики јер се хране инсектима и мишевима.Истраживања су показала да један орао мишар за годину дана поједе око 1000 мишева који у просеку поједу 15 кг жита.Сисари који живе у нашој земљи су:јеж,мачка,хрчак,зец...Занимљивост у вези јежа је то што се он када осети опасност смота у бодљикаву лопту и размота тек пошто опасност прође.Како делимо животиње у зависности од тога да ли човек брине о њима или се саме сналазе у природи?-Приказујем 23.слајд.У зависности од тога да ли човек брине о њима или се саме сналазе у природи животише могу бити:домаће и дивље.Које домаће животиње живе код нас?

Које дивље животиње живе у нашој земљи?-Приказујем 24.слајд.Животиње о којима човек брине код нас су:коњ,кокошка,крава,свиња.Дивље животиње у нашој земљи су;медвед,вук,јазавац,лисица.Како се деле животиње у зависности од места становања?-Приказујем 25.слајд.У зависности од места становања разликујемо животиње које живе у:-повртњаку и њиви-воћњаку и винограду-ливади и пашњаку-шуми.-Приказујем 26.слајд.У повртњаку и на њиви код нас живе.ласица,кишна глиста,ровац;док у воћњаку и винограду можемо видети кртицу,пужеве(карактеристичан је виноградарски пуж кога видимо на слици),а од птица чести посетиоци су врана и чворак.-Приказујем 27.слајд.На ливадама и пашњацима наше земље живи миш,скакавац и грбљивице кобац и јастреб.У нашим шумама можемо видети веверицу,дивљу свињу,јелена,дивљу мачку.

Понављање друге целине вршим усмено:

1.Шта је фауна?2.Како се деле животиње у зависности од тога да ли имају кичму?3.Који бескичмењаци живе код нас?4.Које рибе живе код нас?5.У чему се огледа значај риба?6.Који водоземци живе у нашој земљи?7.Гмизавци који живе код нас су...8.Набројте наше најпознатије птице.9.Који сисари живе у нашој земљи?10.Набројте ми неку домаћу животињу?

Завршни део:

11.Које су дивље животиње наше земље?12.Набријте ми животиње наших воћњака и винограда.13.Које животиње живе у повртњаку и на њиви?14.Набројте ми животиње наших ливада и пашњака.15.Које животиње живе у шумама наше земље?

Глобално понављање вршим у виду квиза тј.такмичења.Ученике делим у две групе:дечаци и девојчице.Објашњавам ученицима да сакривена поља отварамо редом.Прво одговара прва група,уколико не знају одговор друга група може преузети питаље.Сваки тачан одговор доноси по 1 поен.На крају часа проглашавам победника.

Прилог 2

ФЛОРА

-По сложености грађе

НИЖЕ ВИШЕ-плесни маховине и голосеменице скривеносеменице-лишајеви папрати -тиса -бела рада-печурке -смрека -ружа -туја -коприва -Панчићева -кукурек оморика

-У зависности од тога да ли их гаји човек:

КУЛТИВИСАНЕ САМОНИКЛЕ ЈЕСТИВЕ ЛЕКОВИТЕ ОТРОВНЕ -зова -бели слез -љутић -боровница -х.трава -буника -маслачак -кантарион -чемерика

-У зависности од грађе стабла:

ЗЕЉАСТЕ ДРВЕНАСТЕ

-љубичица -храст -маслачак -бреза -висибаба -кестен -кукурек -јела

- У зависности од места становања:

Повртњак Воћњак и Ливада и Шумаи њива виноград пашњак -боквица -јасен -различак -врба -детелина -бор (луцерка) -јела

ПРИЛОГ 3.

ФАУНА

-У зависности од тога да ли имају кичму:

Бескичмењаци КичмењациРакови пауци инсекти рибе водоземци Гмизавци птице сисари Паук бубамара пастрм. Даждевњак корњаче детлић јеж Крсташ лептир смуђ жаба гуштери голуб мачка Пчела шаран змије орао хрчак Комарац сова зец

-У зависности од станишта:

Повртњак и воћњак и ливада и шумаЊива виноград пашњак

-ласица -кртица -миш -веверица-к.глиста -пуж -скакавац -д.свиња-ровац -врана -кобац -јелен -чворак -јастреб -д.мачка

-У зависности од тога да ли човек брине о њима:

ДИВЉЕ ДОМАЋЕ

-медвед -коњ-вук -кокошка-јазавац -крава-лисица -свиња