Godina V, broj 8.

^asopis za kulturu, nauku i umetnost

ZIMA 2018.

Не дам

и нећу!

Верује се да је од постанка света прошло 7526, од потопа5284, а од постанка азбучног писма 3018 година.

Од рођења Господа нашег Исуса Христа прошло је 2018 го-дина. Од првог писаног помена Срба прошло је 1949 година; од почетка примањахришћанства у Срба 1382; од првог писаног помена Срба на тлу данашње Хрват-ске и данашње БиХ 1196; од настанка ћирилице 1125; од првог писаног поменасрпске крсне славе 1000; од уједињења Србапод Немањом 849; од рођења Растка Нема-њића, Светог Саве 844; од првог српског дип-ломате (на двору Фридриха Барбаросе уНирнбергу) 830; од Повеље Кулина бана, нај-старијег датираног српском ћирилицом пи-саног споменика на тлу данашње Босне иХерцеговине 829; од повеље Алексеја III Ан-ђела за изградњу Хиландара 820; од постанкасрпског краљевства 801; од самосталностиСрпске цркве 799; од установљења српскихшкола 795; од ковања првог српског новца 783;од проглашења српског царства 672; од Душа-новог законика 669; од анатеме коју је нацара Душана и првог српског патријарха Јоа-никија бацио цариградски патријарх Калист 668; од помоћи старца Исаије, мо-наха и дипломате, да се скине анатема са Српске цркве и призна Српскапатријаршија 643; од битке на Косову 629; од пада Босанског краљевства подтурску власт 555; од пада Херцеговине под турску власт 536; од пада Бањалуке,Јајца, Лике и Крбаве под турску власт 490; од престанка Српске деспотовине481; од велике сеобе под Чарнојевићем 328; од рођења Вука Караџића 231; одпојаве првих српских новина 227; од оснивања прве српске гимназије 227; од сечекнезова у Србији и Првог српског устанка 214; од ослобођења Београда од Турака211; од оснивања Велике школе у Београду 210; од убиства вожда Карађорђа 201;од Сретењског устава 183; од оснивања професионалног позоришта у Србији 183;од оснивања Српске читаонице у Новом Саду 173; од рођења Николе Тесле 162;од оснивања Народног позоришта у Београду 152; од босанско-херцеговачкогустанка 143; од међународног признања Србије и Црне Горе 140; од проглашењаСрбије за краљевину 136; од освећења Косова и ослобођења Јужне Србије 106; одпочетка Првог светског рата 104; од капитулације Црне Горе (“Одредба о пола-гању оружја црногорске војске”)102; од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Сло-венаца 100; од обнове Српске патријаршије 98; од преименовања Краљевине СХСу Југославију 89; од немачког бомбардовања Народне библиотеке Србије 77; од ос-нивања усташког конц-логора у Јасеновцу 77; од проглашења републике у Југо-славији и забране повратка Срба на Косово и Метохију 73; од првог оружаногсукоба у СФРЈ (Бенковац) 28; од оснивања Републике Српске 26; од стварања СРЈ(Србија и Црна Гора) 26; од искључења СРЈ из Организације уједињених нација 26;од одлуке СРЈ да уведе санкције Републици Српској и успостави границу на Дрини24; од НАТО бомбардовања Републике Српске бомбама са осиромашеним ура-нијумом 23; од изгона Срба из Хрватске 23; од међународног признања РепубликеСрпске (Дејтонски споразум) 23; од НАТО бомбардовања Србије бомбама са оси-ромашеним уранијумом и окупације Косова и Метохије 19; од референдума онезависности Црне Горе 12; од самопроглашења криминално-злочиначке, лажнедржаве “Република Косово” и одлуке Црне Горе да призна ту самопроглашену“државу“ 10; од последње Резолуције Народне скупштине Србије о Косову и Ме-тохији (насилно промењене Резолуције!?) упућене Уједињеним нацијама 8 и од“Бриселског споразума Београда и Приштине” 5 година

2018. година

ДраганЛакићевићЗ

емљ

а

4

Хоћемо ли чутиглас врха Српске

православне цркве?Један од могућих превода речи „елита“

на грчки је „клир“. То су, по духовним иморалним каквотама, најбољи, изабрани,удео Божји. Тако су се, у раној Цркви,називали сви хришћани, од Бога одабра-ни да Му буду народ, Нови Израиљ.

Ипак, реч „клир“ у европским језици-ма, па и код нас, вековима, пре свега,означава свештенство. Свештеници Цр-кве Бога Живога су, по Светом Јовану Зла-тоусту, клир - изабрани удео Господњи,зато што људима сведоче Распетог иВаскрслог Христа и рађају их крштењем идуховним животом за вечност. Они суизнад обичних угледника и јавних лич-ности онолико колико је небо изнадземље. Због тога, у својих „Шест књига освештенству“, Златоусти настојава на

неопходности њиховог достојанства заснованог на моралу: “Ду-ша свештеника са свих страна треба да блиста красотом како бимогла да радује и да просвећује душе које гледају на њу. Гресинезнатних људи као да се врше у мраку и погубљују само онекоји греше. Међутим, греси значајног и познатог човека наносеопшту штету, чинећи пале још немарнијима за добре подвиге, аопрезнима дајући повод за гордост. Осим тога, пропусти простихљуди никоме не наносе значајну штету, чак и ако се објаве. Томенасупрот, (пропусти) оних који стоје на висини свештеничкогдостојанства су, најпре, свима пред очима. Осим тога, чак и да јемала, њихова грешка у очима других изгледа велика, с обзиромда сви мере грех по достојанству онога ко је погрешио, а не поважности самог дела. Свештеник је, дакле, дужан да се са свих

Данас и овде

Пише Владимир

Димитријевић

5

страна огради најкрепкијим оружјем, тј. неуспављивом бодрош-ћу и постојаном опрезношћу над својим животом, пазећи сасвих страна да неко не примети откривено и незаштићено местои нанесе му смртан ударац”.*

Клирици, дакле, морају бити људи за узор.

ШТА ОЧЕКУЈЕМО ОД СВОГА КЛИРА?

Велики руски философ, Иван Иљин, у свом огледу „Штаочекујемо од својих пастира?“, истиче да свештеник треба дабуде не само морални узор, него и молитвеник пред Господом,који није потонуо у схоластичка расуђивања: “Шта човеку можепружити богословско школовање које проистиче од апстрактног,сувог, логички умујућег рација, који срцем не сазире ХристаСпаситеља и не помаже нам да Га видимо? Какво значење имаапстрактна „егзегеза“ или дедуктивни аргумент у сазерцатељ-ним и молитвеним пространствима живе религиозности? Могули они дати религијску очевидност души која тражи Божју свет-лост и огањ, која очекује живога Бога? Колико пута, слушајући уиностранству беседе и проповеди инославног свештенства, раз-мишљамо о томе колико је оно богато књишком образованошћуи колико сиромашно даровима срца и духа! Како је то туђе рус-кој православној души!“**

По Иљину, дакле, свештеник мора имати молитвену силу,љубеће срце и живу савест. Кад је савест свештеника у питању,Иљин каже: “Тамо, где ми понекад беспомоћно сумњамо и коле-бамо се, он, као мајстор савести, мора видети јасно и дубоко; гдеми блудимо и падамо у заблуду, он мора знати и показиватиправ пут; где ми питамо, он мора имати одговор. Он мора да насподржава у искушењима и саблазнима; мора нам бити ослонацприликом наших колебања и изнемогавања. Он мора одмах дасагледава где постоји нечасност, неискреност, издаја; али да притоме чува правичност у суду и пресуђивању. /…/ Нама је неопхо-дан искрен и отворен исповедник, који се никад и ничим неможе поткупити, који није похлепан, који се не боји силника икоји је слободан од властољубивости; нама је неопходно живоогњиште хришћанске савести, са чистим пламеном и кроткомсветлошћу.“***

* https://svetosavlje.org/o-svestenstvu/4/ ** Између ЧЕКЕ и ГЕСТАПО-а/ Иван Иљин и васкрс Русије ( приредио

Владимир Димитријевић ), Катена Мунди, Београд, 2014. стр. 188.*** Исто, стр. 190

Србска историја је навикла на овакве свештенике, и онису, вековима, били залог опстанка овог народа. Зато је тај народговорио:“Триста – без попа ништа!“, а Турци, у песми „Почетакбуне против дахија“ желе да погубе „попове, српске учитеље“.Француз Шарл Иријарт, који је написао књигу „Путописи из вре-мена устанка 1875-1876“ говори о изванредној присности изме-ђу православног свештенства и народа у Босни и Херцеговини.Он каже да су свештеници толико срођени са паством да је речСрбин синонимна речи православац. Зато су свештеници пред-њачили у устаничким борбама против Турака. Што се римокато-

Манастири и цркве

на Косову и Метохији

7

личког свештенства тиче, оно је, каже Иријарт, верне одвраћалоод учешћа у устанку, јер им је из Ватикана тако наређено.

ЕЛИТИЗАМ БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

Свој елитизам, своју изабраност, наш клир је, рекосмо,поред молитве и духовног руковођења, доказивао делатнимучешћем у борби за слободу Србства. Ево неколико примера изкњиге протојереја Божа Ј. Јокановића „Крстом, пером и мачем/Свештенство у служби свом народу“ (Светигора, Цетиње, 1998).

Свети Петар Цетињски је водио војску у боју на Крусима,против Махмут–паше Бушатлије, позивајући своје јунаке: “Наоружје и крваво поље, мили витези!...Архипастирски благословпредајем вама!“ Касније је тукао Наполеоновог маршала Ма-рмона у Боки Которској. Његов синовац Петар Други Његош, несамо да је ратовао против Турака, него је одбио и понуду Портеда формално призна власт султана и добије ону аутономију којује кнез Милош добио за Србију. Владика бачки Јован (Јовановић)је 1804. први купио Карађорђу два топа, и послао их, скупа сатопџијом и џебаном, у устаничку Србију.

Поп Лука Лазаревић је био јунак боја на Мишару, па муна гробу пише: “Овде лежи Лазаревић Лука/ штит Поцерја, цвјетсрпских јунака,/ проста земљо којано га скриваш,/ својом те јеискупио крвљу“. Био је ту и прота Милутин Илић – Гучанин когаје, како каже Петар Јокић, „слушала његова нахија као светогКраља Првовенчанога“ и који је, на треће Тројице, у боју у селуЛопашу у Драгачеву, победио турског Орд-агу и главу му одсе-као. Поп Ђорђе Каран, један од вођа србског устанка у Босни1875/76, одметао се у хајдуке, да би бранио народ од зулума. Оњему се певало: “Беж`те, Турци, зарана, ето попа Карана!“ Онису, као свештеник Богдан Зимоњић и као архимандрит НићифорДучић, узимали и пушку у руке, кад је требало бити јунак „ђепрах гори пред очи јуначке“. Неустрашиви поп Лука Николић, сајуначког Чева, био је такав да за њега прота Божо Јокановићвели да је од оних који се „осим Бога нису бојали никога, а смртинајмање“. Свештеници – слободољупци су, као поп Миле Јововићу Никшић, улетали међу Турке са крстом и јатаганом. Или су, каопоп Радивоје Вучинић са бомбама у рукама, упадали међунепријатеље, што је Вучинић урадио у Окружном начелству уПрокупљу 1917. године.

Народна песма описује јеромонаха Исаију, из манастираКаленића, који је био писар чувеног Коче капетана, и о коме се

8

певало: “Војску купи Коча капетане /…/ Барјактара црног калу-ђера,/ По барјаку положио браду,/ Па он учи Србе у параду!“(Овог Исаију Турци убише 1788. у Текији на Дунаву!) Убише Тур-ци и Хаџи–Рувима, старешину Боговађе, и Хаџи-Герасима (Ђе-ру) из манастира Моравци код Љига зато што су ови духовнициводили народ на путу ка слободи. Мучеништвом се, у Хаџи Про-дановој буни 1814, прославише Свети Пајсије и Авакум.

Сетимо се и попа Богдана Лалевића, војног свештеникаандријевачког батаљона, који је, на Бардањолу код Скадра, 1913,кад су око њега сви пали и није имао ко да носи барјак, узео ибарјак и пушку и у јуришу на Турке погинуо. Имали смо и свеш-теника Николу Симовића, који је свом сину, кога су Аустријанцистрељали на Цетињу, 1917. године рекао:“Сине Јакша, буди хра-бар и држи се јуначки! Умрети за слободу свога народа иОтаџбине дужност је сваког Србина!“

Имали смо свештеника новосадског Павла Стаматовића,који је, на захтев своје пастве, на Велики четвртак 1848. изнеопротоколе рођења писане на мађарском, и спалио их у портицркве. Био је ту и архимандрит Сава Дечанац, који је свој народбранио на Берлинском конгресу, а пре тога, са НићифоромДучићем, четовао по Херцеговини за време Невесињске пушке.

Такви су одржали веру у народу у најтеже доба, кад јеизгледало да нема наде и да је никад неће бити.

ШТА ИМАМО ДАНАС?

Данас, и у овом тренутку, нема ни помена о клању идрању свештеника који гину за слободу, па се глас Србске Црквео Косову и Метохији очекује више него икад: глас јасан, у истимах јуначки и мајчински, јер, ако неко треба да види шта ћебити с нама ако останемо без Косова и Метохије, то је клирСветосавске Цркве. Тај глас је, авај, све само не гласан и јасан:рецимо, најпре се чује да је први по части клирик СПЦ рекао дасе Косово и Метохија никако не смеју и не могу предати, а ондасе, на опште чуђење, сазна да он то никад и нигде није рекао.*

Уместо јасног гласа у одбрану Светиње, имамо разне врстепонашања које није у складу са хришћанским моралним кодек-сом – од учешћа високих клирика на „Бир фесту“** до прављењамрсних светковина у манастирима усред Великогоспојинског

* https://stanjestvari.com/2017/07/28/irinej-nisam-davao-izjave/** http://borbazaveru.info/content/view/9910/1/

9

поста.* Док народ једва има хлеба да једе, епархијски дворови сеопремају као космички бродови.**

Теологија која се проповеда на богословским школамаСПЦ одавно је престала да буде у духу Предања: главни теологкога следе наши професори није Свети Јустин Ћелијски, негомитрополит без пастве, Јован (Зизјулас), фанарски архиекуме-ниста, о чијим јересима говори највећи француски православнибогослов, Жан Клод Ларше, који чак сматра да су извесни теоло-зи СПЦ најгрлатији проповедници зизјуласовштине.***

А Зизјуласова теологија, заснована на криптопапистич-ком универзализму, хришћански патриотизам пориче као етно-филетизам, и пропагира стерилно квази-хришћанство којеможе да буде исто и на Венери и на Марсу, при чему неманикакве везе са народом из кога хришћанин потиче.

Они који треба да, по Иљину, буду „мајстори савести“покушавају да нас увере како нам је, од чврстог става о Косову иМетохији, потребнија комисија о Степинцу, и сваки јасан став потом питању настоје да осенче, пригуше, дају му другу „боју иарому“. А било би довољно да, поводом покушаја издаје Косоваи Метохије, само понове Лазареву клетву издајницима:“Рђомкап`о док му је колена!“

КАКО ДА СЕ БОРИМО?

У интервјуу за портал „Патриот“ Марко Танасковић каже:“Ми не само да смо десуверенизована земља, ми смо де фактоокупирана земља, премда је реч о мекој окупацији која је тежаза детектовање и пријатнија за живот, али дугорочно може битипогубнија за судбину и карактер једног народа. Ако нам је занеку утеху, ситуација није много боља у многим већим и бога-тијим европским земљама где се такође доводе, често мимобило каквих избора и провера народне воље, врло проблематич-ни људи на власт који за своје потезе не одговарају бирачима,већ транснационалним центрима одлучивања оличеним увеликим корпорацијама и банкама. Глобалистичка неман врлоје жилава, а мали потреси у виду Брегзита и Трампове победедовешће само да појачавања стиска. Пошто не верујем у „спон-тане“ уличне револуције у данашње време медијске свемоћи и

* http://borbazaveru.info/content/view/9917/1/.** http://www.telegraf.rs/vesti/722659-vladika-jovan-platio-stolice-24-000-evra.*** http://borbazaveru.info/content/view/8086/1

10

потпуне обавештајне контроле, мислим да се најбоље можемосупротставити оваквом наопаком систему тако што ћемо јачатинаше породице и унутрашњу националну кохезију, ићи у црквуи чекати да се спољнополитичке околности промене у нашукорист, што ће се неминовно кад-тад догодити. Треба читатиЕволу и вежбати његово „јахање тигра“.

И док чекамо да се светскоисторијске околности промене,и вежбамо да „јашемо тигра“, бранећи своје породице и одлазе-ћи у храмове на молитву, вредело би чути глас врха СПЦ узаштиту Косовско–Метохијског Јерусалима, наше капије у Не-беску Србију.

Хиљаду годинасрпске крсне славе

Петар Влаховић (1927-2016), један однајзначајнијих српских етнолога, напи-сао је да се слава као породични празник“први пут помиње 15. августа 1018. годи-не у околини Охрида. На тај дан, бележигрчки хроничар Скилица, архон охридскиЕвстатије Дафнокин, користећи се оби-чајем да се на дан славе свако прима, до-шао је незван у дворац Самуиловог војво-де Ивца и на превару га ослепио. МадаСкилица не помиње директно славу већгозбу, из описа се јасно види да је о њојреч”*

О српској слави су, после Грка Скили-це, можда и неки други понекад и поне-где понешто забележили, али је посвесигурно да је Вук Караџић био први који

је подробно описао нашу крсну славу; у “Српском рјечнику”1818.године је на 344. страници под одредницом “Крсно име” (овде настрани 14) на крају написао: “... и то се не мијења, него остаје одкољена на кољено,: зато се сматрају као рођаци сви који славеједнога свеца”.

Полазећи од Вуковог и других мишљења о његово ослоње-них, чини се доста логичним да су Срби почели да славе оногсвеца који се славио у дану када су примили хришћанство, кадаје крштено које братство или село, заселак... У неким књигама инаучним рефератима, па потом и по часописима, а нарочито пошареним новинама често се може прочитати како је то што је-дино Срби имају славу зато што су, кад су примали хришћанство,Срби једноставно свог паганског кућног бога заменили хриш-ћанским свецем и свештеници им то дозволили е да би, макар итако, били у вери Христовој?!

11

Подсетник

Пише: Душко М. Петровић

* Влаховић Петар, Прилог проучавању крсне славе, Словенски етнограф 37,Београд 1985, стр. 120.

12

Да су Срби били једини пагани на свету, није немогуће даби се баш тако и догодило, али нису.

Чињеницом да други народи немају крсну славу, не можесе доказати да су се они лако одрекли својих паганских богова ипригрлили Христа и хришћанске светитеље. Пре ће бити да сусви пагани, кад су примали хришћанство тешко и споро прихва-тали хришћанске свеце, па није искључено да је неко негде по-кушавао и да свог паганског кућног бога уведе у хришћанскуЦркву. Могло би се претпоставити да су и Срби, кад су прималихришћанство (у дугомпериоду од шестог додеветог века), евенту-ално покушавали да унову веру уведу свогстарог, паганског бога,заштитника куће и че-љади, и да су, вероват-но као и сви осталинароди, кад су били у простору између старе и нове вере, једновреме, а можда баш дуго и споро, упоређивали и одмеравалистаре и нове свеце, те истовремено славили: у кућама свог па-ганског кућног бога, а у месним хришћанским црквама ИсусаХриста и хришћанске свеце? Колико би, ако је тако било, верова-ли свако у свог, а колико у заједничког бога и шта би код којегнарода и у којој средини, а тек како и зашто превагнуло да сеодрекну паганства ипостану хришћани са-мо хришћани?

Верујем, дакле,да су – као што је лепорекао Вук и о његовомишљење ослоњениистраживачи - Срби,кад су примили хри-шћанство, почели да усвојој кући славе оногсветитеља којег је Цр-ква којој су пришлиславила у дану кад јекоје братство, село илизаселак примио хри-шћанство.

Али!

...бивајући следбеници

13

Значи ли то и да су Срби искрено и дубоко примили веруХристову, тако и толико да су заискали и добили по једногХристовог светог следбеника - да се од њега уче врлини, да секроз њега Богу моле и да се преко њега Господу показују: какославе свог хришћанског свеца заштитника у кући својој, тако, ијош више славе Господа свога Исуса Христа, Сина Божијег - и удуши, и увек, како у кући, тако и у цркви Његовој?

Да, то значи то. И зато: светац наш, наша крсна слава, није наш кућни бог

или, још горе: наш бог за по кући. Наша крсна слава је наша радост у Господу – радост наше

чељади, родбине и пријатеља и сви заједно, славећи нашег све-титеља, славимо Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег,

Јединородног, одОца рођеног пресвих векова, Свет-лост од Светло-сти, Бога истини-тог од Бога исти-нитог; рођеног, ане створеног, јед-

носуштног Оцу, кроз Кога је све постало. Светац којег славимо наш је сведок пред Оцем, Сином и

Духом Светим. Наша вера православна, Светосавље српско, то је пут ко-

јим можемо - бивајући след-беници следбеника Христових- изаћи из својих мана, осло-бодити се слабости својих изакорачити у живот будућегвека.

А то што скоро свака об-ласт, сваки град, варош, село,па и засеоци имају своје оби-чаје, своје мале посебности тепоред свеће - светслости ко-јом је Христос обасјао свет -славског колача, освећеногжита и вина, додају понечегчинило је и чини да сваканаша славска трпеза, уз љубави радост у Господу, има и некисвој мали посебни зачин. >

следбеника Христових...

>

15

Сто година Октобарске револуције

Сто година времена је сасвим довољ-но да се свестрано изучи сам октобарскипуч - освајање власти у центру, у Петро-граду, као и у месним (градским) совјети-ма широм Русије (тријумфални походсовјетске власти, по совјетској историо-графији), а затим оружана борба противнепријатеља револуције, бољшевизма исвега онога што се збило на војном плану,али и на политичкој сцени у време Гра-ђанског рата у Русији од маја 1918. до1921. године.

Научни прилаз руској хиљадудевесто-осамнаестој подразумева темељно изуча-вање друштва Руске империје, дубље упрошлост од хронолошког почетка дваде-сетог века. То је добрим делом урађено

захваљујући истрајном напору мноштва научника различитенационалности.* Њихове студије, расправе, књиге одштампанесу на бројним језицима и на Западу, и на Истоку. Утицаји поли-тичке свести аутора у третману руске револуције (узроци, ток,последице) били су редовни. Одавно су примећене крајности; одниподаштавања до глорификовања. То никако није била слабостсамо једне стране. Широко распрострањено мишљење јесте да јеглорификовање било искључиво дело Совјетског Савеза и држа-ва чланица Варшавског уговора (1955-1991). Императив објек-тивности иманентан научном раду, који не познаје ни државе,ни националне границе, дејствовао је и на Истоку, и на Западу -носио се са притиском властитог амбијента, тј. његовог друштве-ног, политичког и историјско-филозофског бића.

ПишеНикола Б. Поповић,

редовни члан Академијенаука и умјетностиРепублике Српске

Есеј

* Српски читаоци на свом језику имају на располагању књиге Саве Живанова: 1. Rusija 1917, Beograd 2009, I, 340; 2. Rusija 1917, Beograd 2009, II, 341-847;3. Crveni oktobar, Begrad, 2012, I, 680;4. Crveni oktobar, Begrad, 2012, I, 797.

16

Светскоисторијски значај Октобарске револуције и држа-ве која је из ње израсла, онако како је био формулисан у совјет-ској историографији не може се сасвим одбацити. То остаје каобаштина свог творца и свог времена. Одбацивањем смисла ути-цаја (у почетку је био одјек револуције) крњила би се слика исто-рије европских народа у првим деценијама двадесетог века,конкретно револуционарна гибања у Немачкој, Мађарској, ра-дикализовање радничке класе (штрајкови), рушење старихдржавних структура, настанак нових националних држава, падживотног стандарда у већини европских држава. У том времену,блиском Октобарској револуцији и хронолошки, и духовно,филозофско-историјски искрсава идеја светске револуције изакоје стаје држава израсла из Октобарске револуције. Она ће улику Комунистичке интернационале (КИ) створити штаб управосветске револуције, која ће - по њиховом убеђењу закономерно -букнути.

Страх од Русије, царског самодржавља, империјализма,панславизма, сада (двадесетих година двадесетог века) је на За-паду замењен страхом од идеологије марксизма, бољшевизма,револуције по угледу на руску. Тај страх, ма колико да је биостварно неоснован и ирационалан (живот је то показао), храниоје русофобију додавајући јој и класну димензију. Са Октобарскомреволуцијом опасност није виђена у форми војне инвазије, ко-лико као унутрашњи бунт великог стила, производ властитогкласног друштва, његових противречности које само сила можеда разреши.

Ако је одјек Октобарске револуције био временски кратак,ако је спласнуо револуционарни жар, ако је идеја перманетнереволуције (Л. Троцки) у Совјетском Савезу одбачена, а при-хваћена доктрина изградње социјализма у једној земљи (Ста-љин) - не значи да је феномен револуције престао да буде узор иидеал. Прагматизам Совјетског Савеза, прве земље социјализма,рано је испољен у поставци да је у интересу присталица револу-ције управо њен опстанак у окружењу капиталистичких државакао упоришне тачке за све наредне револуције. Радити у њенукорист постала је дужност (и част) комунистичких партија - чла-ница Коминтерне.

Успеси фашистичке идеологије у Италији (1922) и Нема-чкој (1933) крунисани преузимањем власти (и милом, и силом)у тим државама проузроковали су формулисање народнофрон-товске политике у Европи пошто је фашизам протумачен каоглобална опасност за Свет, народе и њихове државне творевинебез обзира на њихове друштвено-економске системе и облике

17

држава (монархије, републике). Фашистичка идеологија, у којује био уграђен расизам (германски надчовек), антисемитизам,стварање новог светског поретка само за изабране народе, сво-ђењем словенских народа на ниво (и улогу) робова, показала секао безгранично зло. Конкретни потези државних органа фаши-стичких сила, али и њихових партијских структура, били су кла-сични злочини, нескривани од тзв. слободног света. Стога јеотпор том злу могао само да поприми универзалани, општечо-вечански карактер. У овом поимању осећа се и дах месијанскеидеје.

У историјској свести руског народа општенационална,спасоносна прегнућа стоје непомерена: успешан отпор герман-ској најезди 1242. године, Чудско језеро 1410 године, Гринвалд1380. године, Куликово поље, ликвидирање татарске опасности1613. крај “смутног” времена избором Романова за цара,Петрова епоха, Наполеоново слом 1812. године. Општенацио-нална прегнућа видно место заузимају у руској филозофији ис-торије - историософији, религиозној мисли и политичкој мислистарој пет векова.

Руска филозофска и религиозна мисао бавила се сазнава-њем истинског бића руског народа из чега је као резултатсаопштена тврдња о његовој посебности. Тврдња Тјутчеванебројено пута је цитирана: “Умом се Русија не може схватити,заједничким аршином не може измерити, она је нешто посебно,у Русију се може само веровати”.*

По мишљењу Н. Берђајева** руска историографска мисаопробудила се на питању смисла историје: “Какве је намереТворац имао са Русијом и каква је њена судбина”. А судбина је поП. Чадајеву*** одређена огромношћу Русије. Дословно: “Постојиједан фактор који моћно влада нашим историјским покретом,који црвеном нити повезује сву нашу историју, који садржи усеби, такорећи, сву њену филозофију, који се испољава у свимепохама нашег друштвеног живота и одређује његов карактер,који се јавља у свако доба суштинским елементом наше поли-тичке величине и истинским узроком наше умне немоћи - то јефакт географски” Нико као П. Чадајев није изрекао опорији суд

* Nikola B. Popović, Ruska ideja. U: Istorija 20. veka, Beograd 1994, 2, 7-18.

** Николај А. Берђајев (1874-1948), руски филозоф, у младости марксист, пи-сац чувене књиге Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd 1989, 155

*** Петар Чадајев, руски филозоф, аутор осам “филозофских писама” написа-них од 1826. до 1831. године у којима је разматрао историјски развој Русије.

18

о свом народу,* али по Н. Берђајеву он се и сам препустио рускојмесијанској идеји: “Ја сам дубоко убеђен да смо ми позвани дарешимо велики део проблема социјалне природе, да реали-зујемо велики део идеја које су се појавиле у старим друштвима,да одговоримо на најважнија питања која занимају човечан-ство”. Касније, Чадајев ће писати да се Русија налази пред разре-шењем или покушајем разрешења своје социјалне задаће, предсоцијалним експериментом о којем нису маштали ни најсме-лији утописти. Социјални експеримент? Зар то није била Ок-тобарска револуција? Зар се цео совјетски период (1917-1991) неможе сматрати као експеримент (неуспео).

Са становишта наше теме вредно је подсетити да јеБерђајевљево мишљење било да је у Русији марксизам био при-лагођен руским условима, да је месијанска идеја марксизмаповезана са мисијом пролетеријата и да се сјединила са рускоммесијанском идејом.

Руска револуција је вођена месијанском идејом. Одатле иидеја светске револуције, која се показала као утопија. На нивоутопизма спао је и “социјализам као светски процес”. Но, државаизрасла из Октобарске револуције у датом историјском тренутку(Други светски рат) непланирано, са своје стране, одиграла јемесијанску улогу: спасавања човечанства од зла фашизма. То,истина, није било дело самосталног прегнућа совјетске државе,али је њен допринос, мерен разним мерама, био највећи. Ценапобеде у садејству са великим савезницима (Антихитле-ровскакоалиција), била је огромна материјална штета (и еколошка) имилионске људске жртве.

У савременој руској историографији, под утицајем запад-них аутора, пише се о менталитету народа Русије као фактору урату (1941-1945).** Цитира се и знаменити француски историк

* “Историјско искуство за нас не постоји; поколења и векови протекли су безкористи за нас. Гледајући нас, могло би се рећи да је општи закон човечанстваукинут. Сами у свету ми нисмо ништа дали свету, ничему га нисмо научили;ниједну идеју нисмо унели у масу људских идеја, ничим нисмо допринелинапретку људског разума, и све што смо од напретка узели ми смо унаказили.Од прве минуте нашег историјског постојања ми ништа нисмо урадили заопшту корист људи; ниједна корисна мисао није се родила на неплодној земљинаше отаџбине; ниједна велика истина није изашла из наше средине; ми сенисмо потрудили ништа сами смислити, а од тога што су други смислили мисмо усвојили само варљиву спољашност и некорисну раскош” - N.B.Popović,n.d.10.

** Др Федор Вилимонович Зима, Менталитет народов России в войне 1941-1945. У:Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. Ideologije, pokreti, praksa. Zbornik radova sameđunarodnog naučnog skupa održanog 4-6. maja 2005. u Somboru. Beograd, 2006.43-50

19

Фернан Бродел који каже да је руски народ био навикнут наоскудицу, живот у тешким условима, а да је понајбољи примерза то “образац руског солдата”.

Тотални рат који је Хитлерова Немачка наметнула Сов-јетском Савезу проузроковао је огромне жртве не само налинији фронта, већ и у позадини, а највише у западном делусовјетске државе где се немачки окупациони систем успостав-љао истовремено са геноцидом.Укупне жртве становништва(стрељања, бомбардовања, глад) на тој територији цене се на окошест милиона људи, од тога око два милиона Јевреја, а израел-ски историчар Ицхак Арад сматра да је од руке нациста страда-ло 2,75-2,9 милиона Јевреја.*

У савременој Русији су се вршила истраживања с циљемда се утврди укупан број људских жртава (народа СССР) уДругом светском рату. Тако је године 1993. саопштено да је уСССР-у пред рат 1941. године живело 196 милиона људи, а послерата 1946. године 170 милиона људи. По републикама ситуацијаје била следећа: Русија 110 милиона до рата, 96 милиона послерата; Украјина 40 : 35; Белорусија 10 : 7,5. Дакле, људски губицитри ре-публике, које су и биле огромно поприште рата, износи21,5 милиона људи, тј. 82,6% општесавезних људских губитака.По подацима Генералног штаба Министарства одбране Русије урату је погинуло 8,668.400 војних лица.**

Исти руски историк наводи да је у опседнутом Лењингра-ду од глади и болести умрло око два милиона људи, а у позади-ни услед снижавања животног стандарда око 1,5 милиона људи.

Удар на биолошко тело народа Русије, Украјине и Белору-сије постао је јасан када су демографска истраживања показалада у тим републикама има 20 милиона жена више него мушка-раца.

Пут до победе на фронту водио је и преко победе у про-изводњи ратног материјала. У првој ратној години савезничка(САД, Вел. Британија, Канада) помоћ је приспела у прави час ипомогла да се одржи руски фронт и омогући совјетској државида организује сопствену производњу. У датим околностима,створеним агресијом Немачке, и веома брзим продором њеневојске на територију совјетске државе, морало се хитно присту-пити производњи ратног материјала. У старту је невоља била утоме што се скоро сва војна индустрија налазила у европскомделу Совјетског Савеза, а који је био први на удару немачке вој-

* Исто 44.

** Исто 46.

20

ске. Са успешним наступањем немачка војска је окупирала идео совјетске територије са свим индустријским постројењимана том терену. Ко је могао знати докле ће доспети немачка ин-вазија? У таквој ситуацији совјетска власт је донела одлуку опресељавању индустријских предузећа из западних крајева - упо-задину.

Морало се приступути грандиозном послу: демонтиратипостројења, утоварити на камионе, вагоне и превести на ново,безбедно место. На том новом месту, без дана одмора, морале сусе монтирати нове (старе) фабрике и пустити у погон. Рускиисторичар В.В.Алексејев саопштава укупни учинак; 1941-1942.године у позадину је било евакуисано више од 2.500 инду-стријских предузећа и око 25 милиона људи.*

Конкретније то изгледа овако: у лето - јесен 1941. и лето1942. године демонтирано - монтирано је 2.503 предузећа и то уПоволожје 226, на Урал 667, Западни Сибир 244, Источни Сибир78, Казахстан 308. У другом таласу 1942. године на Урал је билоевакуисано 870 предузећа.**

Који је био резултат ове грандиозне евакуације фабрика?Закључак гласи: У току рата у СССР је било произведено више оддва пута наоружања (ратног материјала) него у Немачкој. Тајучинак, уз људске жртве, чини јединствену цену совјетске побе-де над нацистичком Немачком у Другом светском рату. Њенепозитивне последице распростирале су се на цео свет. Дакле,рана месијанска идеја руског Октобра, непланирано, стицајемисторијског тока глобалних размера, реализована је у виду ли-квидирања зла оличеног у лику фашизма, нацизма. Глобалнопосматрајући у томе и лежи светскоисторијски значај Октобар-ске револуције.

* * *

Да ли је са победом Антихитлеровске коалиције 1945. го-дине ликвидирана опасност поробљавања човечанства од стра-не једне велике силе? У добу непосредно по крају рата могло серећи да није било основа за страх. Но, убрзо је дошло до разлазасавезника што је онеспокојавало јавно мнење и у САД, и уЕвропи. Психолошки, морално тешко је било, нагло, дојучераш-њег савезника (оличеног у лику Стаљина) сада гледати као не-

* Др Вениамин ВасилЪевич Алексеев, Советский тЫл во Второй мировой войне.У:Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. Ideologije, pokreti, praksa. Zbornik radova sameđunarodnog naučnog skupa održanog 4-6. maja 2005. u Somboru. Beograd, 2006.64.

** Исто 65.

21

пријатеља. Ипак, догађаји који су уследили (1945-1950), пре све-га, регулисање политичких питања у Европи (Немачка, совјети-зација Источне Европе) и Азији (Јапан, Кореја, Кина, Индокина),као и пропаганда (медијски рат) диктирана сопственим мате-ријалним, државним интересима, успешно су продубљивали ра-зилажење. На Западу је протумачено да су једини непријатељикомунистичка идеологија и империјализам Совјетског Савеза.Поново се појавио страх од Истока. Последице на гро плану билесу да је дошло до формирања два војнополитичка блока: године1949. створен је Северноатлански (НАТО) пакт, а 1955. годинеВаршавски пакт. Што Хладни рат није прерастао у “врући” ратможе се разумети голом чињеницом да су и САД и СССР поседо-вале атомску бомбу, нуклеарно наоружање огромне, разарајућемоћи. Обострана употреба тих бомби уништила би обе стране, тене би било победника, а све то, разуме се, погодило би цео свет.Тако је уз равнотежу у наоружавању дошло и до равнотеже стра-ха. Крајња последица била је да ниједна велесила није присту-пила коначном поробљавању света.

Занимљиво је како се дошло у то стање. Врло једноставно:развојем науке, атомске физике и успешном производњом атом-ске бомбе. “Прва америчка атомска бомба успешно је испробанау пустињи државе Нови Мексико на дан отварања Потсдамскеконференције 16. јула 1945. године* - пишу Р. Медведев и Ж. Ме-дведев. У тој књизи наводи се и да је Стаљин (и сам у Потсдаму)из својих обавештајних извора сазнао за пробу 20. или 21. јула. Уисториографији је давно описано како се амерички председникХ. Труман, са сазнањем да има атомску бомбу, те да је може упо-требити, врло брзо осетио премоћним. Исто важи и за В. Черчила(у Потсдаму био до 28. јула), који је по речима Л. Брука, начел-ника британског Генералштаба, видео себе способним да униш-ти све индустријске центре и градове у Русији.

Х. Труман је 24. јула обавестио Стаљина о атомској бомби,што је он примио равнодушно на Труманово изненађење. Овостога што амерички председник, а и ма ко у Совјетском Савезуније могао знати за Стаљинову обавештеност о урану, техноло-гији и раду на производњи атомске бомбе.

Медведеви наводе да је Правда 13. октобра 1941. објавилаизјаву академика П. Л. Капице о коришћењу енергије атома: “Те-оретски прорачуни показују да ако савремена моћна бомбаможе, рецимо, да уништи читаву четврт, онда би атомска бомба,чак и мањих размера, ако је остварива, могла да уништи вели-

* Roj Medvedev, Žores Medvedev, Nepoiznati Staljin. Beograd, 2012, 106.

22

ки престони град с неколико милиона становника.*У наведеној књизи Медведева налазимо да је у СССР ну-

клеарна физика била једна од приотитетних истраживања и дасу постојали научни институти (Москва, Лењинград, Харков),који су истраживали атомско језгро. Совјетско политичко руко-водство већ септембра 1941. године било је од стране своје оба-вештајне службе обавештено о перспективи израде атомскебомбе у Вел. Британији.

Млади совјетски физичар Георгиј Николајевич Флероврано је приметио да су страни научни часописи престали даобјављују радове из атомске физике. За њега је то било довољнода упути више писама лично Стаљину о томе. И из још другихизвора Стаљин је био обавештен о истом атомском питању. Ста-љин је схватио вредност и важност свих информација и већ 28.септембра 1942. потписао је тајну наредбу (ГКО бр. 2352) “О ор-ганизовању рада на урану.** После тога група младих научни-ка (међу њима и Флеров), на челу са Игором Васиљевичем Кур-чатовим сконцентрисана је у тајни научни Институт за атомскуенергију под конспиративним именом “Лабораторија бр. 2”. Кур-чатову су дата ванредна овлашћења. Спор темпо Курчатовљевогтима објашњава се недостатком урана. Са заузимањем источнихделова Немачке и Берлина Црвена армија је запленила и извес-не количине урана, а затим је заробила и велики број немачкихнаучника-физичара. Медведеви наводе да је у СССР од 1945. до1955. године на “уранијумском пројекту радило укупно 300немачких научника и инжењера”***

Дакле, Стаљин је пре доласка на Потсдамску конференци-ју био довољно обавештен о уранијуму и процесу израде атомскебомбе. До маја 1945. године совјетски агенти из САД доставилису Стаљину подробне описе и цртеже плутонијумске бомбеонакве каква је бачена на Нагасаки. Најзад, прва проба совјетскеатомске бомбе извршена је у Семипалатинској области Казах-стана 29. августа 1949. године. Америчке анализе совјетскебомбе објављене су већ септембра и сводиле су се на то да је она“готово копија оне бачене на Нагасаки 9. августа 1945. ****

Браћа Медведеви своју причу о атомској бомби заврша-вају овако: “Уранијумску бомбу у СССР су успели да направе и

* Roj Medvedev, Žores Medvedev, Nepoznati Staljin. Beograd, 2012, 91

** Исто.98

*** Исто 105

**** Исто 119

23

тестирају тек 1951. године. Био је то већ оригинални совјетскимодел, компактнији и савршенији од прве америчке уранијум-ске бомбе. СССР је управо захваљујући атомском оружју обезбе-дио статус суперсиле.* То је несумњиво тачно, као што је тачнода последице тог стања нису се односиле само на СССР.

Постигнута равнотежа у војној моћи показала се каостварна препрека заподевању рата. Тако је Совјетска Русија, др-жава израсла из Октобарске револуције, други пут у двадесетомвеку спасила човечанство од зла - доминације једне суперсиле.То је глобални доказ светскоисторијског значаја и иде у корак садеколонизацијом, народноослободилачким ратовима и ствара-њем националних држава на више континената, а којима суидеје руског Октобра биле врло познате.

* Исто 122

24

Трибунал неправде и срама

После 530 дана суђења, после169 сведока Тужилаштва и 208сведока одбране, српски генералРатко Младић, командант ВојскеРепублике Српске осуђен је одстране Судског већа Хашког три-бунала на казну доживотног за-твора. Генерал Младић је опту-жен као учесник злочиначкогподухвата за геноцид, злочинапротив човечности, истребљења,убиства и кршење закона и оби-чаја ратовања почињених на те-риторији Босне и Херцеговин то-ком 1992. до 1995. године.

Хашки трибунал (Међународни кривични трибунал за бившуЈугославију) основан је Резолуцијом 827 Савета безбедности, ус-војене 25. маја 1993. године. Између осталог, јавна реторика јебила да се особе које су одговорне за злочине на простору бившеЈугославије осуде, што ће допринети успостављању и одржавањумира.

Данас, после 27. година од избијања сепартистичких рато-ва и почињених злочина на простору бивше Југославије, правданије успостављена, а мир је постигнут тиме што су САД-НАТОокупирали простор бивше Југославије.

У сепаратистичком рату у Босни и Херцеговини на странихрватско-муслиманских паравојних и терористичких формаци-ја, учествовали су САД и поједине европске државе, чланице НА-ТО, укључујући Немачку и Холандију. Судије и тужиоци Хаш-когтрибунала који су судили српском генералу Ратку Младићу сууправо из земаља које су починиле незакониту војну агресију имногобројне међународне злочине. Био је то у ствари само на-ставак рата, сада и злоупотребом међународног права. Зато, справом многи стручњаци међународног права говоре о Хашкомтрибуналу као инструменту рата против српског народа.

Састав судија и тужилаца који су судили генералу РаткуМладићу, осим једног из Јужноафричке Републике, потичу из

Суданија

др СимаМраовић,

председникКонгреса СрбаЕвропе, Париз

др ДраганПавловић,

гл. уредник,Dialogue,

Париз

25

Сједињених Америчких Држава и држава чланица НАТО. Толи-ко о објективном судском саставу. Погледајте и сами: судија Ал-фонс Ори, Холандија, чланица НАТО, Христоф Флиге, Немачка,чланица НАТО, Бакоме Малото, Јужноафричка Република, бив-ша холандска колонија; тужиоци : Питер МакКлоски, САД, АланТигер, САД и Дермот Гоме, САД.

Уместо правде и прокламованих циљева, Хашки трибуналје постао својеврсна САД-НАТО ратна творевина против српскогнарода, који није пристао на рушење државе у којој је живео.Уствари, српски народ је бранио међународно право. Злочина-чко саучесништво Хашког трибунала против српског војног иполитичког врха, чиме се жели злочином обележити српски на-

род, најбоље се очитава из стати-стичких података самог Хашкогтрибунала: Од 161 оптуженихособа пред Хашким трибуналом,70% су Срби, 20% су Хрвати, а 10%су босански муслимани. Од 89осуђених особа, 67 Срба су доби-ли укупно 1125 година затвора,14 Хрвата 183 године затвора, 5босанских муслимана укупно 41годину затвора.

Оптужница терети генералаМладића за злочин геноцида уСребреници упркос чињеници даподаци о броју жртава нису по-тврђени чињеницама, да су мно-ги подаци противречни, оптужбеизмишљене и да је проблем Сре-бренице постао предмет поли-тичке пропаганде, маркетинга излоупотребе. Поред тога, злочинимеђународног карактера, укљу-чујући геноцид, не могу се изоло-вано судити, а да се не узме у

обзир и узрочни злочин који је довео до сецесионистичких рато-ва на простору бивше Југославије – злочин против мира. Поштоје злочин против мира почињен од стране врхунских политич-ких личности САД и држава чланица Европске заједнице, уоквиру НАТО, смишљено је изостављен из Статута Хашког трибу-нала тако да одговорни за тај највећи међународни злочин нећеникада сносити правну одговорност.

26

Функционисање Хашког трибунал нема много заједни-чког са објективним суђењима заснованим на чињеницама, направу и на правди. Тако су, на пример, више пута постављанапитања: о објективности судија, о начину подизања тyжби одстране тужилаштва, као и кршење људских права затвореника утоку суђења. У недостатку пороте, легитимно је упитати се онационалности судија, њиховој религији и етничкој припадно-сти, јер те категорије несумњиво утичу на њихове одлуке. Поредтога, неизоставна су питања политичке и финансијске зависно-сти Трибунала.

Једно од кључних проблема Хашког трибунала, који до са-да није довољно привукао пажњу правних стручњака, па ни јав-ног мњења, је кршење људских права оптужених и прикривањеСАД-НАТО злочина у СР Југославији.

Из поменутих разлога, сматрамо да је неопходно да сеформира једна независна међународна комисија која ће утвр-дити постојање, или не, кршења људских права затвореника утоку Хашког суђења и, уколико се утврди постојање таквих пре-кршаја, позвати се на Повељу Уједињених нација и захтевати по-дизање имунитета одговорним судијама и тужиоцима и покре-нути судски поступак против њих.

Овај приказ не би био потпун а да се не испита могућа од-говорност и чланова влада Републике Србије. Њихова одговор-ност се може односити на некритичну сарадња са Хашким три-буналом, који је од самог оснивања уочен као Трибунал селек-тивне правде, што се најбоље огледа у изостављању злочинапротив мира из свог статута, затим многобројна кршења основ-них права затвореника, као и још увек недовољно испитанихсмртних случајева затвореника.

Они који су насилно отргнули генерала Ратка Младића,председника Радована Караџића и председника Слободана Ми-лошевића из отаџбине, и заједно са многим другим српскимродољубима предали их Хашкој неправди, треба да сносе кри-вичну одговорност саучесништва у злоделима Хашког трибуна-ла. Српском су народу нанели вечну срамоту издаје.

27

Црква деспота Стефана у Горовичу кроз народно предање

Првобитни манастир посвећен Прео-бражењу Господњем у селу Горович јеједан од најзначајнијих сакралних објека-та и то не само у општини Топола. На осно-ву периода градње један је од најстаријих,а по димензијама (16 метара дужине, аседам метара ширине), спада у групунајмонументалнијих сакралних објеката уШумадији. Највероватније је храм подиг-нут крајем XIV или почетком XV века (натемељима старије цркве). Непознат је кти-тор. Манастир је следећих скоро пет вековавише него бурне историје српског народа

преживео, као и народ, безмало све време под окупацијом (Тур-ска и Аустрија), а средином XIX века је донета одлука да се уру-шена, тада већ мирска црква не обнови. Црква је напуштена иследећих сто педесет и пет година (до данас) пропада. Као не-сумљив сведок протеклих времена, односно људске историје иразвоја, а за чије очување постоји јавни интерес, утврђена је,1969. године, за непокретно културно добро, односно спомениккултуре, одлуком Завода за заштиту споменика културе из Кра-гујевца. Већ те године, па све до 1975. вршени су опсежни истра-живачки и конзерваторски радови, без реконструктивних захва-та на сводовима, осим на делу олтарске апсиде. Последњи кон-зерваторски радови изведени су у периоду од 1992. до 1993. го-дине. Иако су ови радови спречили брже и даље пропадање цр-кве, они их нису у потпуности зауставили, а истраживачки радо-ви нису дали одговоре на многобројна питања о историји храма.

Како не постоје шира истраживања којим би се на научнојоснови дошло до сазнања о прошлости храма преостаје нам сеосврнемо на фолклор, тј. на народне легенде, приче и предања укојима се бележи да је цркву подигао или обновио тада кнез, акасније деспот Стефан Лазаревић. Иако ове легенде, приче ипредања не прате писани извори, она се готово увек наводе урадовима који се на тему цркве у Горовичу објављују у научнимчасописима или књигама (код Боривоја Дробњаковића, Тање

Баштина

Пише

Игор Петровић

28

Вићентић, Јеремије Д. Митровића и других), новинским чланци-ма или црквеним извештајима (Попис цркава и манастира у Ок-ругу крагујевачком из 1836.). Важно је имати у виду да култур-ноисторијска предања подразумевају причања која говоре о ис-торијским догађајима. да спадају у подручје знања и глорифи-ковања историјских личности, али и да се у позадини крије ре-ално језгро, које поред свих неисторијских значења стоји каосведочанство енормне способности памћења у народној тради-цији. Важан је и податак ко је сачувао предање о деспоту Сте-фану и храму у Горовичу? Одговор је: мештани овог села.

Становништво читаве Шумадије је 94 одсто досељеничко,а само је непуних шест одсто стариначких породица. Међутим,то није случај са становништвом у Горовичу. У овом селу односстариначких породица (66 посто) и досељеничких (33 посто)драстично је другачији. На основу порекла и састава становни-штва и времена досељавања, најстарији становници су старин-ци који нису из Горовича отишли у Великој сеоби. Досељеници(припадају динарској струји) који су се населили у ово село,стигли су у периоду Кочине крајине, па до Првог српског устан-ка тако да је насељавање Горовича завршено непосредно преСрпске револуције, те нема досељеника из других крајева(струја): Косовско-метохијска; Тимочко-браничевска; Вардарско-моравска и Шопска или торлачка, а нема ни Рома. Овомедодајмо још један податак. Наиме, старији мештани чак и данасфамилију Петровић из центра села називају ,,турским“, а за раз-лику од Петровића из ,,Ђукаша“ који су старинци. Дакле, чак ипосле више од два века мештани оне који су дошли последњисматрају ,,дођошима“. Када већ спомињемо ,,Ђукаше“, то је поро-дица од којих су касније настали Петровићи, Милојевићи, Жи-вановићи, Милутиновићи, Пантићи, Станковићи, Марковићи иНикићи, а насељавају део села Горович који се назива Буковац.Тај Буковац се под именом Буковица наводи у најстаријем сачу-ваном турском попису из 1476. године, а што представља првупотврду насељености Горовича. У каснијим, турским пописимаиз 1516, 1525 и 1528. године, село Горович је забележено подименом Горовица, а насељавало га је по процени, прво 180, паонда 122 и на крају 80 становника.

После свега, горе наведеног, више је него јасно како је ународу опстало предање о ктитору или обновитељу храма уГоровичу. Предање казује:

Полазећи у бој (на Никопоље), деспот је са својом војскомкоја се разболела заноћио и задржао се на десној обали Јасенице,источно од данашње Тополе. Ту је он уснио сан, на основу кога се

29

бацио копљем преко главе и на месту где се оно заболо, подигаоцркву – малу као жабу (Жабари) – причестио војску и кренуодаље.

Ово предање мири друго, које каже да је деспот Стефанцркву подигао тек пошто му се остварио сан да ће однети побе-ду у Никопољској бици.

Треће народно предање казује:Пред Никопољску битку, Стефанова војска се нашла на

тадашњем путу Крагујевац - Београд, поред кога је била рушеви-на цркве. На том месту, код воде ,,Главице“ - Светиње, Стефанпричешћује своју војску, страхујући пред Богом што за интересТурака одлази у рат против хришћана. Тада се заветовао да ће,ако преживи, у знак захвалности и кајања, на рушевинама нека-дашњег божјег храма подићи цркву.

Градња великих здања одувек је будила велика интересо-вања међу људима. Можемо приметити да је велики број сачу-ваних предања и легенди везан за средњовековне грађевине.Таква је ситуација и са сакралним објектом у Горовичу. Иако сепредање о Стефану и цркви у Горовичу преноси у неколиковаријанти, све оне имају заједничке елементе: Владар; Владаруснио сан; Света вода; Кајање и заветовање; Одлазак у рат.

ВладарВладар се сам по себи наместио као носилац радње, као

својеврсна жижа религијских, психолошких, социолошких иисторијских збивања. Главни јунак ове легенде о градњи цркве уГоровичу је Стефан Лазаревић. Дакле, јунак је српски владар,што не изненађује јер је познато да су Срби кроз своју историјуодувек били одани владарима. Владар је често културни модел,као и мера човечанства у српском друштву. По старом теократ-ском систему власти, а под утицајем византијског обрасца,власт (цар, на пример) долазила је од Бога. Од XII и XIII века усредишту српске усмене традиције и књижевности постоји ставда је владар одабран од Бога да свој народ штити на земљи и дабуде његов заступник пред Богом и небесима. Због свега тога,владар је и у усменој народној традицији носилац радње, каожижа историјских збивања. У основи стоји и културни моделвладара, стратешког и духовног вође народа. Владару се неодбија послушност и увек се одбија веровање у његове лоше осо-бине.

Владар уснио сан Независно од степена културног развитка једног друштва,

снови су увек привлачили човекову пажњу. Најчешће је људезанимала она врста снова у којима се може предвидети неки

30

догађај. Јунг сматра да постоје снови којима можемо да предви-димо неке будуће догађаје и да нас наше несвесно може упозо-рити на догађаје и ситуације у будућности. Врло често ни саминисмо свесни да, заправо, знамо више него што мислимо, а да сето може открити у нашим сновима. Ту се наука и народна веро-вања слажу. Снови су у усменој народној традицији наглашеносимболични. Њихово значење тумаче одабрани јунаци, да бидаљи ток догађаја потврдио истинитост знамења. У нашем слу-чају, немамо података да ли се Стефану у сну јавило тајновитобиће у људском облику или каква виша сила и саопштила мушта да чини, као и исход битке у коју се упутио. Без обзира насклоп и садржину тог Стефановог сна, њему је препуштено хоћели поступити по упозорењу или ће се о њега оглушити. Једно јесигурно, у народном предању се сачувало мишљење да јеСтефан Лазаревић подигао храм у Горовичу када је кренуоНикопољску битку, или после ње, када му се пророчанство изсна остварило.

Света водаУ претхришћанском веровању вода је сама по себи божан-

ство. У хришћанском периоду води је измењена улога и она јепостала један од видова Божјег деловања. Због тога је код хриш-ћана Света вода, а после Светог причешћа, највећа светиња.Однос српског народа према светим местима на којима извиретаква вода је вишеслојан и заснован на дубоком веровању да јевода један од начина на којима се Божја благост излива на људе.На таквим светим местима подижу се цркве и манастири. Такоје и Стефан, после причешћа своје војске, одлучио да на томместу подигне храм посвећен Преображењу Господњем, који јекао догађај описан у Јеванђељима Новог завета (Исус Христ предИлијом, Мојсијем и апостилима Петром, Јаковом и Јованомпостаје као светлост). Постоји веровање у народу да се оПреображењу цела природа преображава, па се каже – преобра-жава се и вода и гора. Преображење се убраја у 12 великихХристових празника, пада увек у време Госпојинског поста, апознат је и као летње Богојављење. Дакле, како се битка кодНикопоља одиграла у другој половини септембра, могуће је при-чешће Стефанове војске код воде Главице – светиње у Горовичу,како казује предање.

Кајање и заветовањеДок Бог прашта, а човек се каје, и људи ће бити. Дух скру-

шености и покорности пред Богом је био присутан код СтефанаЛазаревића. Он се у греху кајао и увек се Богу клањао, а светињеБожје обнављао и свесрдно помагао. Према предању, Стефана на

31

кајање тера учешће на страни неверника у борби против удру-жене хришћанске војске. Страх од Страшног суда увек је потре-сао многе душе, па се сматрало да ће се спасење заслужитиподизањем цркава и манастира. Отуда их народ и назива задуж-бине. Неки су манастири подигнути и као извршење завета.Предање каже да се Стефан заветовао да ће подићи храм ако сеиз битке врати жив. У предањима је то чест случај, нарочито уонима из средњег века. Одлазећи у многе велике и пресуднебитке, многи владари, али и властела, заветовали су се да ћеподићи храм или постојећи обновити.

Одлазак у ратУсмено народно предање јасно говори о томе у којој је

мери народно веровање било опредељено да оправда свог вла-дара у државничким пословима. То се види и у запису академи-ка Владете Јеротића, који у својој трећој књизи Дарови нашихрођака, о Стефа-ну Лазаревићукаже да је њего-во било да одра-сте у тишини по-раза свог онемо-ћалог племена...О предању о цр-кви у Горовичуналазимо пода-так да владародлази у рат каовазал неверника,и то против хри-шћана. Предањеово бележи безкоментара, одно-сно осуде овак-вог чина. Наро-дно веровање оправдава овакав поступак свог владара. Међу-тим, какво је било расположење народа према вазалству својихвладара и великаша, најбоље илуструју речи краља Марка Мр-њавчевића пред битку на Ровинама, која се одиграла годинудана пре Никопољске битке. Сублимирајући идеју која је осли-кавала расположење властеле према Османлијама, КонстантинФилозоф је забележио (у можда највише цитираном одломку) уЖитију деспота Стефана Лазаревића да је Марко рекаоКонстантину Драгашу: Ја кажем и молим Господа да буде хри-

шћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овомрату.

Карађорђе и црква у ГоровичуБлагонаклони Верховни народа српског Вожд Георгије Пе-

тровић, звани Карађорђе, венчао се у цркви у Горовичу. Гаја Пан-телић Воденичаревић, који је Карађорђа познавао од момачкихдана, бележи да је Карађорђе окумио Милисава из Саранова,остаросватио Мијата из Иванче, а за девера је узео Мијатовогмлађег брата Пају. Ђорђа и Јелену је венчао поп Александар, синпопа Мијата. Ако бисмо покушали да утврдимо тачну годинуКарађорђеве свадбе, то би био проблем, јер у периоду када сунастајали записи Карађорђевих савременика ретки су били пис-мени људи, а рачунање времена је било сведено на верске праз-нике и радне сезоне, па се није поклањала пажња бројању годи-на. Годину свадбе бележи Константин Ненадовић, који каже дасе Кара-Ђорђе оженио у 19. години свога живота. Дакле, како Не-надовић бележи да је Карађорђе рођен 1762. године, свадба јебила 1781. године. Јанићије Ђурић, Карађорђев секретар и бли-зак сарадник, каже да се Карађорђе оженио 1786. године. Кара-ђорђев биограф Радош Љушић, каже да се женидба десила у је-сен 1785, а најкасније 1786. године.

Војска деспота и вожда и храм у ГоровичуНародно предање, које смо већ наводили, сачувало је

сећање на пролазак тешке коњице тадашњег кнеза СтефанаЛазаревића приликом одласка у Никопољску битку, 1396. годи-не. Покрај храма у Горовичу прошла је и војска српског вождаКарађорђа на самом почетку Првог српског устанка. Тај догађајсе одиграо у првој половини марта 1804. године. Из СмедеревскеПаланке Карађорђе је са војском преко Горовича, Божурње (тупреноћили), Маслошева и Страгара стигао 12. марта на Рудник,у коме се налазило пет стотина јаничара под командом заповед-ника (муселима) Рудничке нахије Сали-аге Ђеврлића (познатпод надимком Руднички бик), Али-аге Џавића из Ужица и мусе-лима Пљакића из Карановца (данашње Краљево). Карађорђевамногобројна војска се из Смедеревске Паланке пут Рудника кре-тала са заставама и добошарима. Усмено предање памти да севојска код цркве зауставила, причестила и наставила даље својпобеднички марш.

32

Чувене мегданџије,наши заточници

Најпознатији мегданџија у времеПрвог српског устанка био је Јован Кур-сула. Он је једном приликом био зато-чник Карађорђев. Од непознатог Курсу-линог саборца сведочење о овом јунакузабележио је Милан Ђ. Милићевић усвојој књизи “Поменик”.

ЈОВАН КУРСУЛА

Када је букнуо устанак 1804, Курсула је био први међуонима који су ударили на Чачак и Карановац (Краљево). Био јеу војсци војводе Лазара Мутапа, али нити је имао какве коман-де, нити се покоравао одредбама војничког запта (правила истроге дисциплине). Увек је јахао добре коње и носио поузданооружје и свуд је делио јуначке мегдане и тиме војску слободио исрпско име пpослављао.

Курсула није носио сабљу о бедрима, као што се носи, негозатурени на раме, како би му је било лакше потегнути је. На мег-дан је обично излазио пушећи чибук (дугу лулу), који би лаганоистресао и стављао у чибукницу (кесу окачену о седло у којој седржао чибук) тек пред самим противником.

Године 1809. особито се прославио на Црном врху, кад јеАлија Гушанац, турски заповедник, био наумио да похара Гружуи Јасеницу.

Године 1810, на Варварину, јунаштвом и поузданошћи окаи руке Курсулине, задивили су се не само Срби и Турци, који суга и дотле познавали као најбољег мегданџију, него и браћа Русикоји су издалека дошли да помогну Србима у ослободилачкојборби против Турака.

Занимљива историја

Одабрао и приредио

Петар Жебељан

33

Пре одсудне битке изађе на средину бојишта један стра-шан турски јунак на враном коњу, крупна људина, са великимцрним брковима, држећи голу сабљу у руци. Позивао је Србе намегдан сабљом, но ни један од Срба неусмели се да му на мег-дан изађе. Свако се томе чинионевешт, па и сам Хајдук-Вељкокоји је ту био.

Кад то виде Карађорђе,врло му мучно буде, па зађекроз српски логор, распитујућисе за Курсулу. Када га нађе, Кур-сула одмах прихвати да изађена двобој.

Нареди момцима да мудоведу његову кобилу, коју му јеКарађорђе поклонио и коју је онназвао „Стрина“, зато што је би-ла љута као његова стрина. Тадазапали чибук, узјаше кобилу имирно крену у сусрет Турчину.Када му је пришао ближе, истре-се лулу и извади велику сабљу,палошину и викну:

- Држ се Туро, ево ти Кур-суле!

Када га види Турчин, ста-ви сабљу у зубе и потегне пиш-тоље, прво један, па други, алипромаши. Тада окрену коња ипочне бежати у турски логор.Њега Курсула на брзој „Стрини“сустигне пред самом капијомњиховог логора, и пред очимаТурака, дохвати га сабљом и одсече му главу, узме му коња инеповређен врати се у српски логор.

Овај је мегдан гледала и српска и турска војска. Кад суТурци видели да је њихов мегданџија срамно побегао, нико ганије пожалио, а камоли да покуша да га одбрани, него су пови-кали: „Курсум (похвала) теби! Ми га не жалимо, кад побеже смејдана. Нека ти је просто! (Опраштамо ти).

Тако Курсула ко зна који пут осветла свој образ, а свимСрбима улије наду и веру да ће победити и протерати Турке изСрбије..

34

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СРБИЈИБулевар деспота Стефана 4/IV, Београд тел/факс 3246633, 3238633, 3230676

www.predstavnistvorsbg.rs е-пошта: ofice@predstavnistvorsbg.rsПредставништво је основала Влада Републике Српске

с циљем да за интересе и потребе Републике Српске обавља послове наунапређењу економске, научно-техничке, културне, социјалне,

информативне, просвјетне, спортске и друге сарадње са субјектима уРепублици Србији, укључујући и послове који се односе на спровођење Споразума о успостављању специјалних паралелних односа између

Републике Српске и Републике Србије.

Институционална сарадња- Пријем поводом Дана РепубликеСрпске - Развијање и унапређивање институ-ционалне сарадње

а) подршка у имплементацији спо-разума, протокола и меморандума о сарадњи које су потписали орга-ни и институције Републике Српске и Србије;

б) послови за потребе Координацио-ног тијела;

в) организовање радионица за запо-слене из ресорних министарстава Републике Српске и Србије;

г) сарадња са Амбасадом БиХ у Бео-граду и другим организацијама

- Послови за потребе Кабинета пред-сједника Републике Српске и СенатаРепублике Српске- Потписивање протокола о сарадњиизмеђу Представништва РепубликеСрпске и установа и институцијанауке, културе и умјетности у Србији

Привредна и економска сарадња- Пројекат „Подриње“- Пројекат „Подстицај међусобне сарад-ње привредних субјеката из РепубликеСрпске и Србије“- Промоција природних и привреднихпотенцијала и подршка предузећима- Подстицање произвођача из Србије заулагања у Републику Српску- Праћење и рјешавање проблема сакојима се сусрећу привредници изСрбије приликом пословања уРепублици Српској- Организовање наступа представника

из Републике Српске на Београдс-комсајму

а) Међународном сајму туризма (ITTFA);

б) Сајам вина BeoWine; в) Међународном сајму намјештаја.

- Подршка излагачима на сајмовимау Београду, Новом Саду и Суботици:

а) Међународни сајам грађевнарст-ва (UFI);

б) Међународни сајам технике итехничких достигнућа (UFI);

в) Међународни сајам енерге тике, г) EXPO-ZIM међународни сајам

зимских спортова, туризма и рекреације;

д) Међународни пољпривредни сајам у Новом Саду;

ђ) Међународни сајам туризма и спорта у Новом Саду;

е) Међународни регионални сајам привреде “СуСајам“

- Образовање Пословног клубаРепублике Српске у Србији

Научно-техничка сарадња- Активности у вези са спровођењемпротокола и споразума о сарадњи уобласти науке и технологије- Организовање научних конферен-ција и објављивање зборника радова- Просвјетна сарадња и сарадња самладима- Пројекат: Стручна пракса и усавр-шавање студената- Светосавски књижевни конкурс иСветосавски ликовни конкурс- Ученици и студенти музике наинтернационалној музичкој манифе-стацији „Београдски Шопен фест“

- Пријем за најбоље матуранте сред-њих школа у Србији и у РепублициСрпској- Студијска посјета младих из Репу-блике Српске Београду- Сарадња студентских организацијаРепублике Српске и Србије- Средњошколци из Српске уИстарживачкоj станици Петница- Промоција часописа „Млади физи-чар“ у Бањалуци- Обука ученика из Републике Српскеу Националној возачкој академији/НАВАК/- Глобал Тесла Форум

Културна сарадња - Манифестација „Дани Српске уСрбији“- Учешће у културним догађајима иманифестацијама које се одржавају уСрбији

а) Међународни београдски сајам књига;

б) Међународни дјечији фетивал фолклора „Лицидерско срце“;

в) обиљежавање „Дана Ћирила и Методија“;

г) обиљежавање Кочићевог дана у Београду;

д) подршка спровођењу Међунаро-дног конкурса „Словенске писмено-сти“;

ђ) подршка Свесрпском сабору код манастира Крушедол на Фрушкој гори;

е) подршка Фестивалу поезије бео-градских основаца, под називом “Мали победник“;

ж) спровођење конкурса који распи-сују Представништво и Фондација "Радост" за књижевну награду "Извор";

з) подршка реализацији позоришних представа и филмских пројеката;

и) подршка развоју сарадње билио-тека из Републике Српске и Србије са подручја пројекта Подриње

- Сарадња са Матицом српском изНовог Сада- Подршка развијању сарадње Специјалне библиотеке за слијепа и

слабовида лица РС са институцијама уСрбији- Сусрети умјетника и културних рад-ника из Републике Српске и Србије- Подршка издаваштву и стваралаштвуу вези са Републиком Српском

Спортска сарадња- Рафтинг регата Бањалука-Београд- Спортски сусрети инвалида Требињаи Београда - Међународна манифестација"Балкански скок пријатељства"- Међународна бициклистичка тркаБеоград - Бањалука - Завичајни куп Републике Српске уСрбији (у малом фудбалу)- Jaхoринa Ултрa Tрејл – тркa измeђугрaдoвa и гoрa- "Зимски сусрети српских земаља" наJахорини- Дорћолијада спорта здравља и култу-ре трећег доба- Маратонска трка Београд - Бањалу-ка- Сарадња клубова борилачког спортаКрав мага из Републике Српске иСрбије

Информативна сарадња- Одржавање и ажурирање веб-сајтаПредставништва Републике Српске уСрбији- Сарадња са медијима и најаве акту-елних активности и догађаја

Сарадња у области социјалне издравствене заштите- Борачко-инвалидска заштита - Социјална заштита

Остале активности- Организација посјета и учешћанаших представника на скуповима уСрбији, као и посјета из СрбијеРепублици Српској- Пројекат „Завичајна окупљања“,координација активности завичајнихудружења Срба поријеклом из БиХкоји живе и раде у Србији- Послови у резиденцијалном објекту„Вила Републике Српске“

37

Како нас виде Чеси?

Кад се каже Србија...Кад путујемо по свету, па се вратимо и пуни

утисака причамо о земљама које смо видели иљудима са којим смо разговарали, те кад све тополако прође, помислимо понекад и како би тиљуди видели наше куће и наше градове, како бивидели нас и да ли би тамо кад се врате причалио нашој земљи овако или онако.

У жељи да читаоцима Жрнова пружимомогућност да сазнају како нас виде припадницидругих народа и држава, отворили смо ову рубри-ку и прво то упитали Чехиње и Чехе. Верујемо даћемо у следећим бројевима имати овакве утискеи из других земаља - трудом наших уредника исарадника, али и наших читалаца.

Хана Миколајкова Ђурић, историчар

Када се каже Србија, на првом месту помислим на своју породи-цу. Да, мој муж је Србин, из подножја Златибора, и наша деца су Србиисто колико су Чеси.

Када се каже Србија, помислим на цркву Светог Марка у Ужицу, напрелепу, раскошну природу те земље, као и набогату и турбулентну историју – нити су је Србиштедели нити је она штедела њих. Помислимна добро вино и изврсну храну. На пијаце, накојима се може наћи све што вам срце пожели.Помислим и на гостољубиве и крајње отворенељуде. Помислим и на врхунске спортисте, сва-како. Када игра Србија, навијам за „наше“.

Када се каже Србија, помислим, на жалост,и на смеће, свуда и на сваком месту. На задим-љене кафане и ресторане, све одреда. Поми-слим на сујеверје. И да! Увек мораш да знашљуде, ако хоћеш нешто да завршиш. Србија мичесто личи на калеидоскоп слика, различитихбоја и формата, не сређених по албумима, већрасутих свуда около. За то је „крив“ српски тем-перамент, мислим.

За ових једанаест година, колико идем уСрбију, много тога се ипак променило. На боље. Једино што више нежелим да видим су српске болнице.

Приредила

Јелена Ћирић

38

Јозеф Страка, песникУ Србију сам први пут дошао, заправо, случајно, на литерарни

фестивал Трећи трг, који, као и истоимени часопис, организује ДејанМатић. Требало је да на тај фестивал иде Јахим Топол, који је у послед-њем тренутку нечим био спречен, бар ми је тако било речено. Тражилису неког ко би ишао уместо њега и ни сам не знам којим су стазамадошли до мене. Била је половина септембра, прелепо време када самстигао. А онда је почела да пада киша. Падала је непрестано три дана.Па ипак сам – или управо због тога – заволео Београд и Србију. Данесмо буквално проводили у једној кафани, Библиотека, на Теразијама,а оданде смо одлазили да читамо на разна места по граду. Сећам се да

смо били и у једној кафани на обали, у Земуну.Следеће године су ме, сада већ официјел-

није, позвали у Смедерево, на Смедеревску пес-ничку јесен, где сам се, узгред, срео и са својомомиљеном песникињом из Пољске, Евом Лип-ском, чије сам књиге одувек радо читао. Тек поповратку са овог фестивала сам негде међупородичним документима нашао да је 1/23мојих гена заправо - српска тј. да сам ја утоли-ко Србин! Ти породични путеви водили су некаои преко Крајине и Словеније чак, али ипак:Србин. Није то, међутим, било, нити је пресудно,већ ме је и пре тога фасцинирао српски темпе-

рамент и та неодољива ватра у људима, која ми овде у Чешкој, некадамање, а некада прилично, недостаје. Уз то и тај српски домаћинскикарактер… Али пре свега изненађујућа пажња која се посвећује пое-зији, и то и савременој. У Смедереву сам био још једном. Било је топоновно сусретање са нечим тако невероватно блиским, скоро као дасам код куће.

Инг Карел Штефуликфинансијски саветник и инвеститор

Прошло је пар година од моје последње посете Србији, али углави ми је и даље неколико сасвим јасних момената – контраст изме-ђу старог и новог дела града, подељених реком Савом са свим тимпрелепим парковима и мноштвом барова и сплавова суда унаоколо,као и темперамент људи, без обзира на године старости. Нови Београдвезујем за посао и ноћење. Руку на срце, једина упечатљива успоменана тај део града је бетон.

Насупрот томе, у стари део града бих тако радо опет отишао иуживао у непоновљивој атмосфери барова и кафана. Имао сам срећуса водичима, биле су то моје колеге с посла. Није баш као услуга про-фесионалних водича, али је сасвим довољно и усмерено на конкрeтнаинтересовања.

Међутим, има то и своје замке, нарочито ако неупућено нагази-те на неку од политички деликатних тема; до тада пријатне и прија-

39

тељски расположене колеге могу се претворити у оштре,чак агресивне опоненте. Десио ми се пех да сам непри-кладно прокоментарисао једну фудбалску утакмицу, накојој се појавио дрон са заставом, што је наравно ималои свој политички контекст. Без залажења у детаље, рећићу само да се више уопште нисам мешао нити изјашња-вао кад би се разговор дотакао политике. Оно што кодЧеха прође готово непримећено, такорећи млако, у Ср-бији буди снажне емоције и страсти.

И наравно, не могу а да не поменем лепоту и, из углаједног Чеха, фасцинантну егзотичност српских жена.

Симона Мартинкова Рацкова, песникКада је мој пријатељ, песник Ј. Страка, чуо

да сам позвана на поетски фестивал у Смеде-реву, у Србији, силно се обрадовао. Пре неколи-ко година је и сам био и отуд се вратио одушев-љен.

- Уживаћеш тамо! Срешћеш много сјајнихљуди и видећеш како ће о вама бринути.

Било је то невероватно пријатно искуствои, наравно, веома динамично. Прво чита ауторна свом језику, а након тога се чита превод насрпски. Имала сам ту срећу да је учесник фести-вала била и мој преводилац, Јелена Ћирић, како

у улози аутора, песника, тако управо и у улози преводиоца. Рекла бихда је наш ‚девојачки тандем‘ имао успеха код публике и обе смо заистау свему уживале. Сјајно је када песму представља сам аутор, Управолични допринос и лично присуство фестивале чини ексклузивним,занимљивим, па и забавним. Да и не говорим о томе како је добро сре-сти се са онима који су са вама на истим таласима (мада читања нареци, на броду, кога се Страка тако радо сећао, овога пута, због лошихвременских услова, није било; било је хладно и дувао је јак ветар). Ор-ганизатори су о нама бринули за медаљу. Свуда су нас лично и водили,и возили, никада нас нису оставили гладне, а тек не жедне. Управо сетих опуштених, неформалних тренутака, након целодневног програ-ма, најрадије сећам. Атмосфера пуна топлине, тренуци, када смо свитако невероватно блиски… Било је тако инспиративно и лепо. Хвала!

Ева и Јижи ХрбекПочело је 1965., кад се код нас у Бездеку код Жатца градила прва

модерна сушара за хмељ. Хмељ Жатец и фирма ЦЕР из Чачка су ради-ли и заједнички пустили у погон прву аутоматизовану сушару за хмељу целом источном блоку. Тада су се родила и прва познанства и прија-тељства између радника из тадашње Југославије и ЧССР. Наше првопутовање у Чачак, преко Новог Сада и Београда, било је трабантом, у

40

лето 1969. Било нас је четворо младих људи у ауту; ишли смо тада чаки до Јадрана, Будве, преко Дубровника и Сплита, па преко мађарскогБалатона назад. ...Тако смо у Београд и Чачак, код наших пријатеља,отишли тек седам година касније, 1982., па онда опет за пет година,1987. Након 2000-те, у новом веку, услови су се за узајамну комуника-цију и путовања стабилизовали и сада смо са свим нашим балканскимпријатељима опет у контакту, макар на друштвеним мрежама. Једноод последњих путовања у Србију било је 2015. године. Tо је заправобила 50-огодишњица наших познанстава (1965-2015). Неки од нашихстарих Југо пријатеља више и нису међу нама. Одемо им на гробље, од-несемо цвеће, запалимо свеће и сетимо се тих лепих дана.

Ленка Кухар Данхелова, песник и преводилацПрви пут се Србија у мене утиснула 2005. године у виду четири

песника, који су били учесници међународног фестивала Побоцза уЊиецборку. Темперамент и животност Ане Сеферовић, Тамаре Шуш-кић, Милана Добричића, а понајвише уредника часописа Трећи трг иорганизатора сличног литерарног фестивала у Београду, ДејанаМатића, били су несагледиви, окрепљујући и веома инспиративни.Захваљујући управо Матићу ми се брзо након тога обратила преводи-лац Бисерка Рајчић и рекла да би радо превела моје песме за часописПисмо. Много ме обрадовала и ускоро још једном пријатно изненади-ла, пославши ми коректурисану ПДФ верзију чешко-српске збирке мо-јих песама, коју је недуго затим, под насловом Неувршћено, припреми-ла за штампу. Уз објављивање збирке уследио је и позив на београдскифестивал Тргни се!, где је Бисерка све време о мени несебично брину-ла, провела ме кроз град и показала његове знаменитости, уживале

смо у погледу са Калемегдана на ушће Саве уДунав, открила ми је сласт кајмака и ајвара инаучила како се у Београду улази у тролејбус,ако нећеш да ти побегне. После неколико годи-на сам добила позив, на колонију у Чортанов-цима, одакле смо, осим у Београд, ишли и уСомбор, Нови Сад и Сремске Карловце. Овог пу-та ми је водич био мој супруг Петер; са градови-ма и местима по којима смо путовали ме јеупознавао, тумачећи њихову прошлост. Садаш-њост је била ништа мање интересантна. Салепуне пажљивих, концентрисаних и радозналихслушалаца – то је нешто о чему у Чешкој аутор

може углавном да сања илити дивље мочварне шуме (препуне незаси-тих комараца) поред Дунава.

Србија је за мене симбол живе енергије и жамора, који, истина,некада може личити на хаос, али хаос из ког на крају увек изронинешто са смислом и душом. То је предивна светлост и посебно плавет-нило неба над мојим веселим путем уз Дунав, пуним зеленкастог свет-луцања и сјаја.

41

Закаснела чоколадаСтајала је немо посматрајући велику

стричеву кућу, ту близу, надомак својетакође велике и раскошне.

Успела је у животу, сад јој је то такоочигледно док посматра ове две сличнекуће. Дани очаја од раног детињства кадје изгубила оца, а потом мање-више и свуродбину, јер су неким чудом одједномсви престали да их воле, били су далекоза њом. Лавовски се борила и сад стојиготово раме уз раме са својим одувек бо-гатим стрицем...

Не осећа ништа више, ни бол, ни ср-џбу... али ни љубав, ни тугу иако је он насамрти и зове је да се опросте.

Ипак, негде добоко у њој још увекживи оно рањено дете које је уз велики

бол због губитка оца морало да преживљава и велики доживљајнеправде.

Било је то време у којем је судбина вршила одмазду надњиховом породицом.

Напречац у размаку од месец дана узела је два брата изфамилије Рељић, и то ону двојицу најбољих који су се изузетнодобро слагали. А да је један од њих остао жив, деца оног другогбила би заштићена и одгајана као да имају оца. Али није, оти-шли су за кратко, а све се потом свакако морало поднети.

Мирослава се сећала тог страшног периода свог живота.Тишине из које је смрт извиривала на сваком кораку и претилада може узети и мајку или још неког од блиских.

Мајка је била у дубокој црнини. Прво што је урадила билоје прекривање телевизора тамним застором као знак да је кућау жалости и да нема никакве забаве, да више ништа није исто,да нема живота. Потом су почеле да се показују и друге проме-не у њиховом животу. Али, најболнија су била издајства ближ-њих. Безосећајност!

Као да је њена ужа породица у оквиру шире постала нека-ко недостојна, као да је та смрт учинила да их сви посматрају с

Прича Жрнова

Пише:

МилицаЈефтимијевић

Лилић

42

висине и односе се према њима као према кривцима или мањевредним од осталих.

Мајка се из све снаге бацала на посао, решена да прежи-ве.

Уместо да је подрже у томе, то је код рођака изазивалозавист. А, он, њен најстарији и толико вољени стриц био је мо-жда и најокрутнији.

У то време радио је у Ираку и деци другог стрица слао јеновац, поклоне... Како је болело кад би се сви из породице оку-пили, а он свима подели дарове и чоколаде осим њенима.

Мирослава је тада најдубље постајала свесна речи, сиро-че! Мислила је како њен стриц очигледно више није сматрао дасу они и даље деца његовог покојног брата и да, ако већ немаљубави према њима нема ни поштовања према мртвом братунити обавезе да се бар толико учини за његову децу и да се неизопште из шире породице.

Приближавала се капији.Сад треба да стане пред њега и да му каже, жао ми је што

умиреш. Неће га лагати!Биће искрена као што је и он био искрен кад је показивао

да је не воли.Један део њеног бића се ипак колеба и упозорава је да не

буде груба.Други сурово искрено проговара:Онај мој стриц је за мене умро оног дана кад је свима до-

нео чоколаде осим мени и мојој сестри.Кад је свима помагао осим мојој мученој мајци. Зар сад

да га жалим.Ушла је тихо у собу у којој је он лежао испијен болешћу и

блед.- Хвала ти што си дошла. Знам да нисам заслужио! - рече

дрхтавим гласом.Она поћута, па са дозом ироније, иако је осећала да за то

није време, проговори:- Е, ако знаш то олакшава ствари. Што си ме звао?- Не могу да умрем а да се не извиним за све што нисам

урадио кад је требало.- Шта год да сад кажеш, касно је. Хвала Богу, да од тебе не

добих никад ништа, ни обичну чоколаду, па ти сад не дугујемништа, чак ни опроштај.

- Знам, у праву си. Али, ваша мајка је била јака и ви сањом а ови други су били неспособни да се сами снађу и мораосам њима да помажем...

43

Његов глас био је све тиши.- Знам стрико, био си тако брижан према њима - иронија

је расла у њеном гласу – али, зар би њих ослабило то што би инама дао чоколаду? Зар би пропали да си бар једном мојој мајцидао новац за џак брашна. Знаш ли колико је година имала мајкаи чега се све одрекла да би подигла децу твог брата. А ти јој тако"поштено" захвали игнорисањем као да је децу довела од свогоца и да ти немаш никакве везе са њима...

Поћута и учини јој се да поново пред њом прође све оновреме патње и надања да ће их једном опет пригрлити каосвоје...

- И знаш, посебно ти хвала што ми не поможе да нађемпосао овде, те одох у бели свет и зарадих...

Бес се узбурка у њеној души из које је дуго потискиванкренуо да израња...

Али, савлада се, заћута...Опет је осетила ледени мук смрти око себе.Он је беживотно зурио у њу.- Крив сам. Не знам који ђаво ме је терао - признаде - до-

дај ми онај папир.Руком је показао ка столу.Она узе не знајући шта смера.- Ево, решио сам да исправим бар нешто. Овде је све напи-

сано. Превео сам на тебе велику породичну кућу...Рука му клону...- Ниси се морао мучити, стриче... ни са овим кућама које

сам стекла не знам шта ћу... није мени ни тад фалила кућа, алијесте твоја топла реч...чоколада која би ми показала да нисамсама на свету, да имам стрика... да нисам ништа скривила те мевише не воли...

Сузе су капала по уговору који је испустила док је склапа-ла очи стрицу који се ослобођен гриже савести препустио смртишто му је донела толико дуго тражено смирење.

Kwiga solidarnosti

Radio Beograda

Kwiga solidarnosti, programska akcija Radio Beograda, od osnivawa,

6. oktobra 1972. godine, sakupila je oko tri miliona kwiga, mnogo škol-

skog pribora, tehni~kih pomagala i sportskih rekvizita, koje su darivali

brojni slušaoci, izdava~i i institucije. Zahvaquju}i tome, do sada je

osnovano (ili dopuweno) 1.129 varoških, seoskih i školskih biblioteka

ne samo u Srbiji, Srpskoj i regionu, nego i u Francuskoj, Nema~koj, Austriji, Švajcarskoj, Ma-

|arskoj, Rumuniji... Obnovqene su i dopuwene biblioteke u srpskim manastirima: Studenica,

Mileševa, \ur|evi stupovi, Bawska, Kaleni}, Kumanica i Lipaw, a više od 2.000 odabranih

naslova stiglo je u Hilandar i wegov metoh Kakovo.

Otkad je krenula u humanu, kulturnu i prosvetiteqsku misiju, Kwiga solidarnosti je nasto-

jala da stigne svuda gde se govori, ~ita i piše na srpskom jeziku. U~eš}e u wenim programima

za vi{e od ~etiri decenije uzela su najuglednija imena iz svih oblasti: kulturnog, prosvetnog

i umetni~kog stvaralaštva.

Kwiga solidarnosti je nagra|ena Zlatnim i Srebrnim dukatom Vukove zadu`bine, plaketom

"Podvig godine" Ve~erwih novosti i mnogim drugim priznawima, ~iju krunu predstavqa Vukova

nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Prilozi o wenim aktivnostima, razgovori sa u~esnicima akcije, darodavcima i doma}i-

nima, emituju se u uobi~ajenom terminu: nedeqom u Jutarwem programu Radio Beograda 1.

Prvi broj Pesni~kih novina, lista za pevawe i

mišqewe, izašao je još 1972, a od 2006. godineizdava~ ovog glasila je Kulturno-prosvetna zajed-nica Beograda koja nastavqa da sledi maksimuobjavqenu u prvom broju: "I ako je ve} proklam-ovan ideal genijalnih sawara da }e poeziju svipisati, onda treba omogu}iti da poezija pripadasvima".

Pesni~ke novine nastoje da ne zaborave naše isvetske klasike poezije, da objavquju najboqe `ivepesnike, zatim one koji su na putu ka vrhu, kao i

one koji su daleko od otaxbine, ali im je srpski jezik kwi`evni zavi~aj. Posebnu pa`wuposve}uju mladim pesnicima, od objavqivawa prve pesme do predstavqawa wihovihprvih kwiga. Neponovqivi dizajn, brojne fotografije i crte`i, CD-i sa poezijom veli-kih pesnika "u`ivo", ~ine ih najlepšim izdawem za poeziju. Redakcija radi srcem, aPesni~ke novine se mogu kupiti u Kwi`ari Dereta u Knez Mihajlovoj 40, u Beogradu i uKulturnom centru Karom, Mitropolita Stratimirovi}a 2, u Sremskim Karlovcima.

Kwi`evne priloge slati na adresu:

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda (Dragan Mraovi}, gl. i odg. urednik)

11000 Beograd, Zmaj Jovina, 4.Telefon: 011.2622557

E-po{ta: kpzbgd@gmail.com

Свет поезије, поезија света

46

Јевгенија Коропкова, Русија

ПЕНЗИЈА

Млад, слатки је старица здипила сири старица, за овај срамотни хир, с признањем што доби провела се сјајно - њу шефица одсека изгрди јавно.

Господе, не.Ставићу стерео слушалице као прво, и

истрчаћугласну пустићу песму. Господе, ја желим да старим као дрвода не одлазим ја у пензију.

Превод Миливоје Баћовић

Огага Ајфвуд, Нигерија

ПОСЛЕПОНОЋНИ БЕГ

устајем са каучасобу су одмах напустила крилата створењана време одлепршавшиу справу за абдоминалне вежбе на сјајнојкутији,

аххх!тонем поново у сан без искључивања

телевизора

евангелисти одмах стижуса својим лековитим пипцимапожудних кредитних картица,мој ум очишћен амберним духовима,остављајући палету грубу као цигла последњи остатак од јучевиси са моје згужване одеће

блиц сећаља на ноћашњи позив бившојсупрузикао научник затечен одговором на рак

сунце се издизалоизнад облака налик раширеним барјацимадок је порота спавала

време је да се поново крене у животи да се смаже убитачан доручак

Превод са енглеског Мирослава Д. Петровић

47

48

Мирослав Бјелик, Словачка

НЕИЗБЕЖНЕ РЕЧИ

Грешно сам говориокад се у тишини топило сребро, грешно сам ћутаокада је реч била вреднија од злата

Ветрић ми већ савија класјеи као без уморакосу ми тужним тоном преплиће. Зар је већ дошло време жетве?

Издржи још трен, мисли нестрпљива,

долазе лаганонеизбежне речи.

Превод Мартин Пребуђила

Ана Сантоликуидо, Италија

STUPOR MUNDI*

Томазу Педију

имам енергију Југатврдоглавост оне што је рађала у пољимаи борила се са газдоммуке ме нису победиле

мешала сам мед и жучиз земље испијенихадук сам и шеваопевавам и проклињем празноглавце

у мени је океан гордостиу мом крају катедралне лавребрежуљци дворци шуме

бес и нежност отимају се о менемаслина сам и храстжуква укорењена уз обалу

27.август 2010.

Превод Драган Мраовић

*Stupor mundi (at. stupot, -is mundus -i = stupore del mundo) - уантичком Риму појам се односио на римске војсковође који суимали успеха у великим војним походима ван Римског царст-ва. Таквом војсковођи је приређиван тријумфалан повратак уРим.Најпознатији у историји је император Јулије Цезар.

49

Симона Мартинкова Рацкова, Чешка

МОРЕ, ЗАЖМУРИ

Колико је могуће заиста нестати?

Крхка чистачица!И још се све стигне: побегне ти превози опет - опет! – погрешиш адресу.У шест ујутро, пре него се пробуди Праг,већ радимосклоњене у ходник,док се о нас чешу добацивања типова,који се тек сад враћају из барова.

И шта да радим с овим отисцима?

Знаш шта, он је толико навалентан, зове меиз

кафане:док му одржавам стан, одржава се нада.

Једемо све заједно, свака с једне стране,слатко је и добро охлађено,близу је море, хтедох да кажем,затвори очи и лети, улице ће врвети,хтедох да кажем, кад си већ одлазила,бетонска рива, тамо је тако лепо.

Превела Јелена Ћирић

50

51

Наташа Швикарт Жумер, Словенија

ТИШИНА

Ветар тихо спавау левом џепу облака. тишина запљускује корак.Казаљка се бестидно врти на бројчанику. Повлачим се у себе. Моје устрајно измицањес нашминканим уснама увијекнадгласају звона с каменог звоника: на четврт, на пола, на пун круг.Нисам више риба. Вибрација сам јужне обратнице. Гранулом ужарене тишине. Пљусак мора на жало.

Превод Н.Ш.Жумер

52

Ханс Тил, Немачка

ПА ИПАК

1. Ово вино не личи ни на шта. Ни у мраку не светлуца. Пијем скицу чаја што је растао у камењару.

2. на одморишту код Лиона.Кисело је ово вино, из бодљикаве жице исцеђено, са нотомнедозреле боровнице

3. чауре испаљених патрона ипреврнутих кондома. Пијемкроз њега понављањестрмоглавог пада у фебруару

4. добра рђа никад не спава.

5. Профил пејзажа належегума на тврду земљушто више ме не држи

6.Па ипак: лековити гутљајиз чаше са зубимаизненада се појавио, хладан

7.окрет из сећања

Превод Јан Красни

53

Ана Долгарјова, Русија

* * *

У град је стигао рат.На град падају мине.У граду је разорен водовод, и вода тече дугим, мутним потоком,и људска крв, с њом помешана, тече.А Серјожа – није ратник, није херој.Серјожа је обичан момак.Он просто ради свој посао, поправља

водовод.Под паљбом, под врелом и загушљивом

паром.И вода, помешана с људском крвљу, тече

улицама.И, најзад, једна од миназа њега бива последња.И Серјожа устаје, отреса се од крви,и иде, и траг му светли,и од шрапнела рупица на обрви.И Серјожа стиже у рај – а где би друго? Земаљска сенка тамни му силуету. И он каже: „Господе, овде код тебе цури,крвава киша одавде тече,дај, покушаћу то да поправим“.

Превео Ж. Никчевић

Поезија и музика

54

Велики господин ДунавУдружење књижевника Србије у сарадњи са књижевни-

чким организацијама из Немачке, Аустрије, Словачке, Мађар-ске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Молдавије и Украјине при-према међународни фестивал поезије о Дунаву. Назив фестива-ла биће по наслову познате песме Васка Попе.

Ово је лепа прилика да се сетимо и славног бањалучкогкомпозитора Владе Милошевића који је компоновао музику зату драгу песму.

Ми у редакцији Жрнова верујемо да би то била заиста лепахимна лепог међународног сусрета поезије и певања.

Васко Попа

Велики господин Дунав

Велики господине ДунавеУ твојим жилама течеКрв белога града

Њему за љубав устани на часакИз своје љубавне постеље

Узјаши највећег шаранаПроби оловне облакеИ походи своје небеско родно место

Донеси на дар белом градуРајске воћке птице и цвеће

Донеси и камен који се може јестиИ мало ваздухаОд којег се не умире

Клањаће ти се звонициИ улице се прострт пред тобомВелики господине Дунаве

59

Из нових рукописа српских песника

Баке

Живео сам у великом женском племену.Баку сам највише волео зато штоникада није читала Дантеа: бака је само правила гибаницу и то јој јебило довољно: није знала да припадникадржавне безбедности има и у тојгибаници.Бог не постоји ако нема молитве,кристалне чаше нема без шампањца, а бакебез наћви у којима нас је све замесила

Драган Јовановић Данилов

60

заједно са народним пословицама и мајчиниммлеком.Да нема баки, не би било очева, Цигана,песника, ни златних Битлса, ни белих ружа.Баке су маратонци који трче кроз степеповести.Баке те у медној доколици грле, али не рукама, јер рукама се ништа не може загрлити.Када смо будни, истиснути смо из историје –зато у свакој чаури спава по једнасвилена баба.Велика је то срећа за Србе: јер наше баке,то су наше планине, а планине нису ни свеснеколико су лепе када изнад њих севана хлеб, на со и на срце.

Посланица оцу

Није лако причати својој деци приче,оче, неми проповедниче.Овде где ништа не могу сматрати својими где једино несаници све слепо верујем,сећање ми је сачувало твој профил птице.Самсонова снага је у коси, а твоја, у томе што у себи имаш много говорника и сви онинајрадије причају библијске приче.Али, умеће говора ни издалека не представљанеку надмоћ: тек онај ко заћути све разоткрије.Заставе нема без ветра, а смрти без земље.Од када си нестао са хоризонта као зракопловјош увек сам у неуспешној потрази за твојимсрцем, црном кутијом у којој је све запамћено као у вејавици из снова.Одвикао сам се од голубова и њиховог таванскоггугута: ни лепет голубијих крила није ме довољно сакрио од праха мени тако светог и сенке твоје сада већ недоступне.

61

Ране

Ране су многе јер су небеса многа.Сваког дана ваде се мачеви из корицакако би се отворила рана која је моглаостати непримећена, иако се све у њојупалило. Да не би полудео човек мора дакао ружу зашије рану у себе, у своја чула,у глас. Ујутро кад се пробудимо улазимо у своје костуре са сопственим малим боговимаи копамо руду из груди, ми, мртви на свету. Ево кртице, Ђаво ју је научио да буши ходникеу мом земљаном телу, а Бог да ћути. Ми, подлегли обмани буђења, са тихомвером окупљамо се око наших ужаренихпонорница да гледамо како силазеглаве с кочева на које су биле набијене.Кад је права, рана се из никад угашеног вулканаразлиста у средиште смирења. Ето, свакодневносмо са ранама, а једва да нешто знамо о њима. И тако ће бити све док буде историје. Као Сократ, нешто ме наводи да кажем: свезнајућ сам тек у својој несаници.Какве су нам ране, таква су нам срца.Нису гнојне ране, гнојно је све остало.Ране су још једино чисте у овом прљавом свету.

Веверице из калемегданског парка

Веверице из калемегданског парка, ако ниси моја девојка, ко си?Буди срећна што си тако мала и вижљастаи што с неумреженом пажњом скупљаш лешнике и орахе у лишћу јер да си већатвоја би амбиција могла довестии до трећег светског рата.

62

Овако, теби треба тако мало простораза ексцентричност; неухватљива као да си потомак велике путнице која је давно прошла овуда – ти живиш сада а да ништа не подразумеваш.Не твитујеш, не шаљеш имејлове, за тебе прошлост није загушујући терет.

Чак и кад не оскудеваш у досади,попустљивост није твој фах.Удаљаваш се од мене, повлачећи поверењекоје си ми за тренутак дала.Тебе засигурно нико неће тужити суду,полицајци ти не могу ставити лисицена те закржљале ручице и спровести те марицом зато што правиш ршум у парку,ту где још увек није стигла транзиција.

Поштено говорећи и ниси ми ти некалепотица с гомилом удварача.Али, треба имати петљу па бити као ти –тако окретна реплика неприкључена на шум светске кошнице. Јер шта је моја одобрена слобода роба наспрам твоје слободе која прихвата свет онакав какав јесте.

Све је тако лако отворено за неспоразум.Никакву ти утеху за мене немаш.И никада се с невестинским велом нећеш скрасити уз мене и пустити ме у твоју шуму. Веверице из калемегданског парка, ти што из трена у трен претичеш своје намере остављајући ме у мојој даљини, ако ниси моја девојка ко си? Мислити о томе можда је први корак ка спасењу.

Сиеста

Ниједан увид није језично економичан,увид долази као последица сна.

63

Овде, наводно, почиње Балкан.Улица је упила сву врелину дана, године,века. Видим радничко насеље са четвртастим,офуцаним зградама, уџерицама и шупама,скоро нараслим до кућа, уз споре, прашњавепутеве, на чијим раскрсницама дечаци перу шофершајбне кршева од аута. Овде дан трајенеугодно дуго. Поред пута који може одвести било куда, дечаци пикају фудбал. И у овомсокаку можеш да сретнеш будућег Марадону.Из камиона - крнтије чији мотор упоран као ураган "Катрина" испушта у ваздух облакесмога, истоварају робу. Камионџије причају као два изанђала тенор-саксофона. Тишина која потом настане можда је само продужетак разговора. Коштуњави пас као суманут лаје на камионџију који, онако спеченизгледа као да је у свом бездушном камионупровео читав живот. Воња из топлих подрумаи околних контејнера. Зује бумбари, летећичетници, одвратни као и ја у овом тренутку. Тешка говеђа џигерица подрхтава на вагиу оближњој месари. Овде само што којотине завијају. Тужније нешто нисте видели. Срце може препући ако на сваки призоробраћаш пажњу. Под пакосним сунцем неухрањени врапци кљуцају у као шафранжутој прашини. Какав ли је врапчији хоризонточекивања? И шта врапчићи могу знати о прљавом лицу неолибералне економије?Лично, врапце, волим зато што их се не тичуфилозофске спекулације о улози центрифугалнеи центрипеталне силе у Кант-Лапласовој теорији.Да сам ја неко, ја бих све врапце уписао у матичнукњигу рођених и сместио их у авион, у бизнис-класу.Неко дете много плаче у паркираном "варбургу".Гледам то дете како некако необично светли. И доиста, има лице прелепог Исуса. Помислим, ако којим случајем помери крила, порушиће све оне радничке зграде около.

Специфичан у програмском, организационом и техноло-шком смислу, заснован на комерцијално-уметничким принципи-ма, без стално ангажованог уметничког ансамбла, конципиран дапрезентује праизвођења дела савремених српских писаца и писа-ца са простора бивше Југославије, Звездара театар је започео својживот 8. октобра 1984. године представом “Мрешћење шарана”Александра Поповића у режији Дејана Мијача.

Од тада негује тај пут и током година играни су комадимногих великана наше књижевности. Еминентни редитељи, оста-вили су неизбрисив траг у редитељском позоришном поступку.

Најславнија имена нашег глумишта одиграла су незабо-равне улоге, а учествовање на готово свим фестивалима, смотра-ма, позоришним свечаностима у земљи, донела су многобројненаграде представама, писцима, редитељима, глумцима, сцено-графима, костимографима. Звездара театар је гостовао у готовосвим градовима Србије и бивше Југославије, а све су учесталија игостовања у иностранству.

29. маја 2001. године завршена је изградња Нове сцене. На-мењена извођењу првенствено страног текста, отворила је врата идругачијим уметничким решењима.

Намера нам је да у следећој фази изградње извршимо ре-конструкцију целог објекта и да се на месту постојећег изградиКултурни центар налик на савремене центре у Европи.

ЦЕНЕ КАРАТА 600, 800 и 1000 динСпецијалан попуст од 20% на организовану посету.

Продаја улазница: "Звездара театар", Милана Ракића 38. Радним даном 9-15, суботом и недељом 11-15

и два сата пре почетка представе.Телефони за резервације и организовану продају:

2419-664, 2414-527.

office@zvezdarateatar.rs

blagajna@zvezdarateatar.rs

65

Мека тишина јунакињеокрњене душе

(Славица Ердељановић Цурк, Рукавица, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, Источно Сарајево, 2017)

Прва књига је увек прва књига. Онаумногоме одлучује даљу списатељскусудбину онога ко је објави. Позната сли-карка Славица Ердељановић Цурк ве-ома дуго писала је за себе. Но, њена фи-ока се отворила и Рукавица се преднама обрела. Овај роман нипошто нијеписан почетнички. У исто време, он нијекњига којим је ауторка хтела да покажешта може и посебно шта тобоже можеиако стварно не може. Њена књигаисцизелирана је вешто и она је сасвимзрело, веома занимљиво и – усудимо седа напишемо – значајно прозно остваре-ње савремене српске прозе. Први романнаше списатељице гађао је у мету ипогодио у сриду.

Рукавица је написана у трећем лицу. У традиционалномпоимању, чим се приповедач спомене, помисли се на припове-дача у трећем лицу. Мишел Битор, књижевни теоретичар, есејис-та, песник и представник француског новог романа, међутим,тврди како је приповедање у трећем лицу „извештај без припо-ведача“.* У роману који је пред нама, камерном сасвим пошто јеу њему присутно веома мало књижевних ликова а радња је мак-симално згуснута и темпорално и наративно, нису сви ликовиподједнако значајни. Емилија је она чији је „извештај“ најваж-нији и најразгранатији. Меланијина прича пролази кроз филтерњеног размишљања и тумачења, а Никола се, што роман одми-че, све више гура у позадину и полако из њега чили, осим попоследицима које је његово понашање оставило на главну јуна-

* Битор, у есеју „Употреба личних заменица у роману“, додаје: „Време у којемсе он (извештај) одвија индиферентно је, дакле, према његовом односунаспрам садашњости; то је прошлост која је сасвим одвојена од Данас, али којасе више не удаљује, то је митски аорист...“

Библиотека

Пише.

мр Душан Стојковић

66

кињу а које јој је, пошто није била у стању да се са њим суочи направи начин, бори се са њим и превлада га – сасвим уништиложивот и претворило је, а да тога није у довољној мери била свес-на, у животног зомбија.

Роман почиње in medias res. Никола случајно налазирукавицу, узима је и доноси кући. Симболика рукавице* одмахпочиње да зрачи. Она одједном Емилији, главној јунакињикњиге, показује како њен дотадашњи живот нипошто није биоонакав какав јој се чинило да јесте, како је био увијен у сасвимлажну обланду која почиње да пуца. Како, заправо, није ни биоживот. Када рукавицу угледа, јунакиња „није питала ништа, низашто је донео рукавицу, нити чија је. Та рукавица је унела некуклицу знатижеље, покренула машту, као да је на њој исписанцео један живот. Готово све око нас има неку причу – размишља-ла је.“ (стр 7) Рукавица, симболички** вели писац, „добијаожиљке живота“ (7), постаје његова слика: „Свака рукавица ималице и наличје као и човек. Показујемо онолико колико мисли-мо да треба, кријемо онолико колико можемо.“ (8) Може се узетикао укрштеница којој је потребно пронаћи решење. Уз оно што сеоткрива, открива се како постоји и оно што се скрива. У рукави-цу се увлачи рука. Рукавица одваја руку од онога што ју је окру-живало. Онемогућује јој непосредан додир. Она је оклоп којируку чува, „замена“ за њу, оно што је, у исти мах, и скрива и грли.И када је кожна, она је анти-кожа. Нешто што се умеће измеђунас и околног света. Јунак себи вели: „Она се не стапа, измиче,сваки загрљај остаје кратак, краћи од његове жеље.“ (9) То, стога,што она није његова рукавица, већ туђа. Може ли се (треба ли тоуопште) његова рука (он сам) прилагодити њој? Емилија „при-граби“ рукавицу“, потхрани је у кутију у којој личне драгоцено-сти (куглицу од жада) држи. Она је за њу неодредљиво ОНО, закоје се не зна шта је, али се зна како нипошто није неважно изанемарљиво. Зашто то чини? Као да хоће да затвори, да у мрак,у подсвест, потисне оно што јој се сасвим јасно указало као„порука“ коју је изненадно (про)нађена рукавица произвела.Она је п(р)обудила онај страх који је дотле, намерно затрпан, инепрекидно све више затрпаван, у њој тињао. Она, заправо, учитавом свом животу није хтела из рукавице / оклопа да изми-ли на светлост дана. Била је подземно, прикривено биће, биће

* Најпознатија наша прича са овим мотивом Павићева је „Изврнута рукави-ца“. Но, ту је Трг соли Радослава Братића, роман са прологом, у девет рукави-ца, а не смемо сметнути са ума ни рукавицу коју налазимо на корицамаБретонове Нађе.** Славица Ердељановић Цурк пише како рукавица симболише моћ, укус,

униформу, престиж, хир. (8)

67

које се до бића није успело. Сада, бар када је види, бар једанпут,навлачи / „навлачи“ рукавицу. Постаје она. Отежан је контакт;прекинут додир. Између два тела населио се странац. Непро-пустива мембрана. Код Достојевског – подсетимо се – Раскољ-никова, и не само њега, и ваздух рањава. Да се то не би збило,рукавица би могла помоћи. Но, она је закопана у мрак кутије.Блеснула је, замирисала, па се у тмину уселила.

Када је преузела рукавицу, Емилија као да је мужу, њеномналазачу, – попут дуеланта – исту бацила у лице (али невидљи-во, као што је све своје емоције, и раније, и сада, показиваланемо): „Имала је обичај да се сатима осамљује и то му је ствара-ло немир“ (10); „Умела је тако да се упије у његове очи, да му сечинило да не постоји ништа хладније од њеног погледа“ (10);„Она је као кутија за чување успомена, скривена и затворена.“(31) Она као да је бацила рукавицу у лице; Никола то стварночини (13). Њој која „нудила је лице за ударац“ (33), он, коме јерукавица „недефинисани фетиш“ (31), којим удара по столу алитако да „грмело је, ломило се“ (13) – као да поручује: ја сам јенашао, ти си је „украла“: пронашла си се у њој; нашао сам изгуб-љено: изгубио сам (постао тога свестан) тебе. Тако они воде пси-холошки двобој.

Јунакиња која себе доживљава као Аску у чувеној модер-ној Андрићевој „басни“ „Аска и вук“ и вели за себе: „Ја сам каокамен“ (125), зна једино да плаче у себи, без суза, без показива-ња било каквих емоција, умртвљено, залеђено: „Радије је јецалау себи“ (31); „Урлала је у себи у тренуцима када су је сећања сла-мала“ (38); „плакала без суза“ (38); „јаук у себи“ (134); „Тело јој једрхтало од страсти којом је затирала бол“ (135).

Ни њен муж нипошто није невин: питањима је, раније,„плео мрежу око ње“ (10); „Желео је да му се диви, стално...“ (11).За њега она је ствар, публика... Није биће које има свој живот исвоје жеље и снове. Он не сме жену да пита да ли је срећна. Коуопште и поставља такво питање? Странац? Ни она „никада нијепоставила питање својих осећања и жеља, потпуно се поистове-тила са њим и он је имао осећај да све што одлучи и уради њуусрећује.“ (41) Губитак детета је рана о којој она, чак ни сасвимподсвесно, не дозвољава себи да размишља. Спас тражи у музи-ци. Клавир „јој је био двојник“ (41); „Она је, једино док свира,била без окова, које увек носи.“ (42) Али, да музика не може битиспасоносно решење говори нам то што када свира „гледала јесвоје руке и видела канџе птице грабљивице којима је освајаланебеске даљине“ (66), а „тонови су прштали као вреле варнице“.(66)

68

Када Никола остане без посла и реши да напусти град иоде на село, и она напушта свој посао и креће са њим. Чека пунедве године да јој се клавир „придружи“. Без њега је као напуклиоклоп, а када он приспе, прво се музике (као) плаши, а ондамора изнова саму себе свирању да учи.

Ни Емилија није, на психолошкој равни, сасвим невина:„Првих неколико година је протекло у одмеравању колико ко одњих улази у најскривеније биће оног другог, а колико остајенедодирнуто као оаза за снове.“ (71) Обоје су заједнички живот,дакле, отпочели као „психолошки“ грабљивци. Шта ту уопштетраже снови? Зашто је потребна оаза у коју ће се једно од другогсклањати?

Иако се може говорити о очигледној „ликовности“ овогромансијерског штива, Рукавица је прави пример психолошкогромана. Достојевски је, истовремено, творац модерног психо-лошког и „трагичног“ романа, оног у којем метафизичко идеруку под руку са психолошким. Имао је читав низ најразнород-нијих следбеника, међу којима и Жоржа Бернаноса, ЖилијенаГрина, Франсоа Моријака, да се само на француским роман-сијерима зауставимо. Славица Ердељановић Цурк нуди намсвоју верзију психолошког романа.

Она зна да је Мирослав Крлежа писао како је сваком чове-ку, и књижевном јунаку, неопходна животна подлога. Хрватскиписац био је убеђен како ће се човек најлакше сломити ондакада животну подлогу измести изван себе, веже је за неког дру-гог, преда се туђим рукама и делањима. Тада постајемо рањивиа да не знамо одакле ударац пристиже.

Емилијина рањивост плод је њене болне усамљености (поњој не могу се никако изједначити самоћа и усамљеност; онаразликује и тескобу и нигдину: прва је у нама, друга изван нас,а обе нас „гризу“). Увек је туга испод њеног осмеха. Њено лицекао да има дупло дно. Исто важи и за њену душу. Ни сама није устању да се пробије до онога у њој што је дубље од онога што се(не) види. Не може сећањима да се препусти. Зна како су „реткепријатне слике из детињства“. (35) Велико је питање има ли ихуопште. Она која је сасвим саживљена с природом и која неможе никакав вред природи да нанесе, она која и вране (сасвимје јасан њихов симболички набој) храни, диви се свом мужукада сече дрва у јесен. Али, како: „као слепац који је изненадапрогледао“. (26) Слепац који прогледа не може, и не сме да забо-рави, да је слепац био и да слепац поново може да постане. Дивиму се, али, истовремено, „сања о мушкарцу који уме да јеутеши...“ (21). Зашто јој је утеха потребна? Како њу може да јој

69

пружи неко ко се само у сновима находи? Када се у овом рома-ну појаве потенцијални неологизми, нимало случајно, то сунеместо и нествар. Нешто што само себе, сништено, ништи. Кадапогледа рукавицу, јунакиња види длан. Рука одлази од ње.Затвара је у дрвену кутију. Не може ништа њоме да дохвати,нешто стварно да опипа. Бива нецела, фрагментизована, „пре-половљена“. (13) Место под кестеном – оно на којем се она, усам-љена, гнезди, бежећи од других, пре свега од свога мужа, свеснада се они не воле већ као да су осуђени једно на друго, она нази-ва „Уточиште“. Оно је цитатни ехо стене на којој се усамљујеТони Буденброк у роману Буденброкови Томаса Мана. Ту ћепрви пут Емилија срести Меланију. Иако ће јој се, на првипоглед, учинити како у њој налази сродну душу која јој можепослужити као „допуна“ да своју преполовљеност залечи, испо-ставиће се да је и Меланија, мада делује као оптимистичкаваријанта песимистичности која Емилију краси, такође „препо-ловљена“ и лишена животне подлоге. Обе су нежељена деца.Меланија је одрасла у Дому, а Емилију је мајка потпуно одбаци-ла. Меланија прича Емилији, која је „била као птица у кавезукоја никада није летела“ (106; то је несумњиво пишчев комен-тар; роман их је пун; јунакиња сваки свој поступак анализира,емоције јој пролазе кроз млин рефлексија, али шта од њих, тако„прежваканих“, може да преостане?), свој живот. Ако Емилија несме Николи у лице да каже шта је то што их удаљава једно оддругог, ни Меланија не сме сину, Борису, да открије ко му је отаци нада се како ће Емилија то учинити уместо ње. Није довољнода се овоме то само каже, потребно је наћи начин да се то изве-де а да се он не повреди, а Емилија је последња која то може даучини. Када Меланија да Емилији своја писма написана жуп-нику, Борисовом оцу, који је од ње побегао не желећи грех вишеда чини, пред нама је „роман у роману“. Емилија се тих писаманајпре плаши и оклева са њиховим читањем (ставља их, исподрукавице, у дрвену кутију), а када то учини и када јој Меланијада и једино, последње, жупниково писмо које је сачувала, она незна како својој пријатељици да помогне. Она, у себи, за себе,коментарише (без коментара не може; њен живот је, заправо,коментар живота) Меланијина писма, али није у стању то и дауради када се пред овом нађе. У жупниковом писму говори се о„густој тишини“. (190). Када је одлазио оставио је Меланији дверукавице; једну је Борис изгубио у шуми и њу је Никола нашао.Тако се круг затворио. Рукавица је нашла свог власника, али ниовај није био прави. Борис навлачи очеве рукавице а да не знада оне очеве јесу. Мајка му их је дала јер није смела очево име

70

да му открије. Рукавице су биле замена за оца. Траг који нијеразоткривен.

Меланија нема мужа, али га непрестано замишља поредсебе. Има сећања. Чува (непотребна?) писма. Емилија имаНиколу, али јој је потпуни странац. Готово ничег се не сећа. Оношто чува туђе је, случајно нађено. И једна и друга трагичне су насвој начин. Нису ни две половине једне разбијене целине. Кадаби се спојило и срасло оно што оне у својим душама носе, билаби то симбиоза две туге. Нема радости која би ту тугу орадости-ла. Њихово кретање кроз живот – списатељица најбоље „покри-ва“ једном употребљеном синтагмом – јесте „корачање унатраш-ке“. (47)

Синтагме које круже овом прозом потцртавају тугу којањоме веје, чак и онда када нам се учини да су сасвим лирске иособеном „топлином“ огрејане (роман нас учи како је то самопривид): „животном крошњом“ (11); „болно рањена тишина“(25);(тренутак као) „топла сенка“ (53); „учмали нерад“ (78); „мекасветлост“ (80); „мека магла“ (93); „окрњеном душом“ (72); „густатуга“ (112). Важи то – и више – за песничке слике: „Небо је густо,нараста и притиска, нека неман јој седи на раменима...“ (19),„светлост је сече“ (26); „Тако се стопи меко да јој загрљај (но, онтраје кратко – Д. С.) постаје мирисна пена која се удише и остајена кожи као разливено топло млеко“ (32); „изгубљена у тишини“(96); „Прозори су зјапили као мртве очи“ (136); „На степеништу јестајао човек испраног бледог погледа“ (148); „Румено небо јераширило крила и слеће нечујно у долину.“ (184)

У роман продире и модерна техника. Три пута је једнаиста сцена понуђена у различитим варијантама (имамо тринаративна „снимка“ истог које се другојачи). Најпре: „Ушао је усобу и подигао јој лице са рукавице“ (13–14). Потом (Никола јојдоноси писмо): „ ... ушао је у собу бучно и пренуо је из размиш-љања“ (38–40). Нимало случајно, оба пута покретач радње јеНикола (Емилија не може да протумачи његове потезе). И накрају, када она постаје актер, опет нимало случајно, тројство се,окрњено, на два наративна крака своди: „Откључала је врата итихо крочила унутра.“ (198–199)

На крају романа, голуб лупа у прозор и искрвари.„Празнина је шуштала у њој“ (201), пише Славица ЕрдељановићЦурк, а њена јунакиња улази у воду и дави се: „Вода је обгрлилакао мајка. Подвукла се испод, у утробу...“ (201) Мајка је никаданије загрлила мајчински, те она хоће да побегне у оно времекада још није била ни рођена. Можда, да би изнова била у при-лици да у живот ступи. Овај пут другачије и срећније. Али, утро-

71

ба је рукавица у коју се она скрива. А рукавица остаје оно штоједино јесте – страно тело. Не залечује окрњену душу мека тиши-на воде.

<>

Најсветија човјекова обавеза

(Небојша Иваштанин: „Игра главом“, двојезичноиздање „Вахазар“, Москва и „Свет књиге“, Београд)

Небојша Иваштанин (рођен 1946. годи-не у Ламинцима код Градишке, у БиХ),један је од најистакнутијих афористичарасрпског језичког простора. Прозу и поези-ју пише од 1965. године. Добитник је„Златног остена“ за афоризме на Трећемјугословенском фестивалу хумора и сати-ре у Будви, 1970. године. Победник је ша-бачке „Чивијаде“ и добитник „Златне чи-вије“ за сатиричну поезију, годину данакасније. Заступљен је у већем броју анто-логија и зборника, а добро је познат иљубитељима сатире у Русији, јер су у тојземљи његове сентенце уврштене у анто-логије европске и светске афористике(Антологија мудрости, Антологија мисли у

афоризмима и Мудрост Европе). Иваштанин је члан Београд-ског афористичког круга и Московског клуба афористике. Био јепрви амбасадор Босне и Херцеговине у Русији и шеф Представ-ништва Републике Српске у Москви. Станислав Јежи Лец такођеје био дипломата – радио је у пољској амбасади у Бечу – тако даизмеђу двојице писаца постоји сличност у обављању исте служ-бе и недипломатском стилу изражавања кроз сатиру.

Наслов књиге је афористичан, јер је загонетан, симболи-чан и вишезначан. У ауторовом избору, који је уследио послекњиге „Крај илузија“, (објављене 2005. године у Москви, такођена српском и руском, као и ова), налази се 365 + 10 афоризама,тематски и стилски веома разноврсних. Круг тема је заиста ве-

Пише:Александар

Чотрић

72

лики, јер су писцу блиски мушко-женски односи („Човјеку убраку много је лакше да створи реалну представу о паклу“),књижевне (не)прилике („Отворите понекад књигу. Да малопровјетрите душу.“), историјске реминисценције и паралеле(„Сваки султан који претендује на Косово, осуђен је на свогМилоша“.), феномен човекове жеље да влада другима („Власт одбудале може да направи једино будалу на власти“.). Наш сатири-чар у својим сентенцама испољава раскошан дар да највеће теме сажме у микроформу, белодано доказујући исправностуверења руског афористичара Виктора Власова да је „афоризамкапљица која се усудила да у себи одражава целу васиону“.

Желим да истакнем врло лепу опрему, и то да је књигапрегледна и функционална, те да су афоризми означенибројевима, што помаже њихово проналажење и праћење упо-редног превода. Аутор је сачинио веома добру селекцију, јер суобјављени афоризми преводиви на руски, што је потврда дасадрже потребну општост, разумљивост, прихватљивост и обу-хватност.

Познаваоци оба језика, сложиће се да је превод АндрејаБазилевског изванредан и да је преводилац уложио велики трудда афоризми у руској верзији ништа не изгубе од своје специ-фичности, убојитости, хуморности и оригиналности.

Стваралаштво Небојше Иваштанина представља спонуизмеђу две школе афористике – српске и руске. Овај аутор спојиоје најбоље из две сатиричне књижевности – српску духовитост,луцидност, критичност и неочекиваност („Кога нервирају буда-ле, не би смио превише времена проводити у разговору сам сасобом“.), и – руску мисаоност, озбиљност, универзалност и поу-чност („Ничему не треба робовати. Чак ни слободи.“). О томе све-дочи анегдота из времена кад је у Москви припремано издањеИваштанинове књиге „Крај илузија“. Запослени у издавачкој ку-ћи „РИПОЛ-класик“ толико су се гласно смејали док су читалихумор нашег писца, да је то приморало директора да изађе изсвог кабинета и опомене их да буду тиши. На то је добио одговор– да морају да се смеју, јер одавно ништа духовитије нису прочи-тали.

Афоризми из нове књиге Небојше Иваштанина могу сеподелити на оне који су за новинске рубрике, типа – „Мисли засва времена“ („Најсветија човјекова обавеза јесте да буде чо-вјек.“), и оне који се објављују у рубрикама резервисаним захумористичке, сатиричне, актуелне и друштвено ангажованеафоризме („Предизборном шутњом унапријед се одаје поменпревареним гласачима.“)

73

Зато ће неко читати Иваштанинове афоризме да бипоправио своје расположење и само да би се насмејао („Нијелијепо од Колумба што је открио Америку. Могла се прехлади-ти.“), неко, пак, да стекне животно искуство и мудрост („Човјекне зна куда иде, ако сам себи није пут.“), а неко да их запамти уформи одређене дефиниције или одређења и да их касније, упригодној ситуацији, када пише или говори, употреби као цитат(„Живот је једина битка коју још нико није преживио.“).

Афоризми нашег аутора су амбивалентни, јер се појав-љују у два облика – у говорном, дискурсивном и – књижевном,уметничком. Реченице из књиге генерализују и илуструју раз-личите видове испољавања личног и друштвеног живота и такочине његов органски део. Аутор је исписао максиме у концент-рованом и језгровитом облику које представљају снажне умет-ничке рефлексије на друштвену стварност и људске карактере,попут: „Имамо ми много важнијих послова од тога да радимо“,или „Што се нас тиче, нисте мета. Ви сте – промашај!“

За мисли афористичара Иваштанина могу се поновитиречи немачког писца Герхарда Бранстенера да је „афоризамоштроумно дете зачето у љубави уметности и филозофије, које јеод филозофије наследило особину да пита, а од уметности даодговара.“ Филозофични су афоризми, попут: „Вјерујем! Дакле –не знам да не знам!“, а уметничка нота одликује овај: „То штонико ништа не чита, требало би бити озбиљан разлог за прогонписаца.“

У књизи „Игра главом“ пратимо један дугачки и заним-љив лук, од реинтерпретације грчке филозофске мисли, односноалузије на Диогенову мизантропију, који је свећом по дану тра-жио човека: „Планета је толико пренасељена да је човјека светеже пронаћи“, преко варирања библијских мотива: „Бог јенаводно створио човјека према свом лику. Не могу да се начу-дим на што све Бог личи“; „И Бог би волио да га нема. Кад видишта је све створио“; „Нашем братству-јединству мало су једанКаин и Авељ“, вивисекције тоталитаризма „У недемократскимрежимима предизборна тишина траје до краја живота диктато-ра“, до резимирања суморних прилика данашњице „На планетије све више људи, а живота – све мање“; „Имате ли ви, понекад,утисак да је на овој планети број лудака премашио број станов-ника“; „Глобализам је само димна завјеса уско себичних интере-са“, и антиутопијских пројекција будућности „Сумњам у свакосутра које није спремно да ми се догоди још данас“; „Први иДруги свјетски рат не губе наду. Трећи пут и Бог помаже“; „Нафтаће једног дана бити само кап у мору проливене крви“; „Није још

74

свему крај. Агонија се и даље продужава…“ Сатиричар испољава посебну критичност према концеп-

цији униполарног света, интенцији да се један поглед на светуспостави као доминантан, да једна земља преузме улогуСветског полицајца, настојању моћних да свет уређују премасвојим интересима применом дуплих стандарда, гажењеммеђународног права, тлачењем малих земаља и народа, дискре-дитовањем сваког другачијег мишљења и претварањем огромневећине становништва у пуке конзументе неквалитетне робе имедијског и уметничког смећа. Афористичар свој бунт и непри-стајање формулише у овим порукама: „Они који пливају у туђојкрви, обавезно се у сопственој утопе“; „Њемачка чизма у Србијинепогрјешив је знак да наступа ледено доба“; „Срби имају нај-вјерније џелате на свијету“; „О нашим савезницима имали смовисоко мишљење све док нас нису посјетили у ниском лету“;„Српски зид плача свуда наилази на Зид ћутања“; „Хашки суд ће,по свој прилици, окончати свој рад као српско погребно друшт-во“; „Сунце је свједок да су вриједности Запада на заласку“;„Америка ће пући од снаге. А остатак свијета од муке, ако се тоне догоди“.

Писац је за протеклих пола века сатиричног ангажманаизградио свој стил који је особен и препознатљив. Њему је досле-дан и с временом га је усавршавао и обогаћивао, као да се држаопоруке формулисане у сопственом афоризму: „Ако хоћеш дамислиш паметно, мисли другачије“.

Због књиге као што је „Игра главом“ читаоци воле афориз-ме. Оваква дела враћају веру у афористику, подижу углед жанруи афирмишу српску сатиру у региону и иностранству. КњигаНебојше Иваштанина доказује виталност кратке форме ипотврђује да се на српском језику пише врхунска сатира.

75

Радовањски луговиСрпски песник Петар Пајић има у пес-

ми “Србија” (која је, вели, на робији) и овестихове: “...Српског вођу Карађорђа

Убио је други вођа,Место где је било клањеСрби зову Радовање.Убијеном и убициДигнути су споменици,Сад се сваки Србин бијеСа две своје историје...”

Место у којем се десило то убиство оду-век се звало Радовање, али је у нашој свестии у историји остало познато углавном самопо томе што је ту по наредби Милоша Обре-новића, у ноћи између 13. и 14. јула 1817. го-дине убијен вођа Првог српског устанкаЂорђе Петровић од Турака наречен Црни, тј.Кара Ђорђе. Повод овој причи је изложба

коју је 30. новембра прошле године, дакле, пред сам крај 2017. укојој нико други и ни на који други начин није обележио двесто-годишњицу догађаја који је био први корак у суровим и крвавимдинастичким сукобима, поделама народа на ове и оне, на нашеи њихове, па - коначно - и на “другу” и недругу Србију?!

Изложбу су у Историјском музеју Србије отворили др Ра-домир Ј. Поповић, Небојша Дамјановић, др Душица Бојић, дрМилош Ковић. На отварању је било много света и често се моглочути како је то до сада најбоља прича, не само о том страшномдогађају, него и самом Карађорђу. Подсетимо се: После пропастиПрвог српског устанка 1813. Карађорђе је избегао у Аустрију,потом боравио у Русији,а онда се у Грчкој придру-жио устаницима про-тив Турака. У јулу 1817.тајно прелази Дунав иулази у Србију те прекокума Вујице Вулићевићапозва Милоша Обренови-ћа на договор о заједни-

Галерија

Пише:

Мирослава Д.Петровић

76

чкој борби против Турака. Милош у том тренутку неће да ра-тује, па Карађорђе постаје претња не само његовим преговори-ма с Турцима, него и његовом личном ауторитету. Милош оба-вести Али-пашу Марашлију о Карађорђевом доласку, и убрзо по-том нареди Вулићевићу да убије Карађорђа. Вулићевић се с вож-дом срео у Радовању код Велике Плане, па су вечерали, а пред зоруВулићевићев слуга Никола Новаковић у Радовањском лугу убиКарађорђа секиром, јер се веровало да Карађорђа метак неће!Слуга Никола му јатаганом одсече главу, а уби и Карађорђевогпратиоца Наума. За то време Вујица је лежао главе покривенекабаницом... Вујица је касније подигао цркву Покајницу. Део параза њену изградњу приложио је и Милош на наговор своје женеЉубице. Њој и МилошуКарађорђе је био венчаникум. Вујица Вулићевићзавршио је живот пре-зрен и осуђен од народазбог убиства кума. Украјњој сиротињи, велинарод, последње данепровео је у родном селуАзања, где се тешко раз-болео. Према неким изво-рима, 1828. отровао га је један Карађорђев рођак. Вујичини унуцирано су помрли, не оставивши потомство. Никола Новаковић је1850. полудео и удавио се у реци. Син му је умро млад, а кћер је,такође, полудела. Карађорђево обезглављено тело прво је билозакопано у Радовању, а затим га је кнегиња Љубица 1819. сахра-нила у крипти испред олтара у тополској цркви. Данас почивау Маузолеју на Опленцу. Шта је овде истина и само истина, а че-му је, како и колико временом додато или одузето, сада - послетолико година и онолико српских подела и сукоба - није вишени важно; важно је да из свега тога ико ко се изашта пита упословима народним и државним извуче праву поуку и да тупоуку с најдубљим уверењем казује и распростире по свакој вла-

Покајница

Организатор убиствавожда Карађорђа

Вујица Вулићевићсахрањен је у олтару

цркве у Пиносави, у Кусадку.

Карађорђев гроб је у цркви на Опленцу

77

сти. Професор Ковић је наотварању ове изложбе ка-зао и да је Карађорђеваглава одрана и напуњенасламом и памуком по-слата султану у Стамбол.Колико је сличних илибаш истих потеза било усрпској историји вероват-но никад и нигде нијетачно записано, али ево,живи смо сведоци да су српске власти у само двадесет годинапослале у Хаг, у канџе међународног правничког силеџијства,српске јунаке (осуђени су на 1.125 година?!) знајући да их шаљуна робију без повратка; а неке и у смрт - све да би се те наше ја-дне власти додвориле, умилиле султану времена овог - осиономстанару Беле куће у Вашингтону.

Ова изложба неће, али би можда, временом, приче о њој иподсећања на догађај који она (по)казује могли помоћи да се

дозовемо па-мети: да се небисмо и убуду-ће, унедоглед,кад год се некадва политичкаовна само по-рошкају набрвну српскеполитике, свиодмах сетили -Радовањскоглуга.

Црква св. Ђорђа на Опленцу

Карађорђев топи Карађорђева пушка на изложби у Историјском музеју Србије

Књижевне награде

ИЗВОР за најлепшу песму и најлепшу причу о завичају 2017.

добили су: Јасна Миленовић и Милан Воркапић

На овогодишњем, петом конкурсу за најлепшу песму и најлеп-шу причу о завичају, који заједно организују Представништво Републи-ке Српске у Србији и београдска фондација Радост, учествовало је 214аутора из Србије, Српске, Црне Горе и расејања. Неки аутори су посла-ли и песму, и причу, а већина само песму или само причу. Жири у ко-јем су били: прошлогодишњи добитници награде за најлепшу песму инајлепшу причу о завичају Драгана Мрђа и Бошко Ломовић, и пред-седник Форндације Радост Душко М. Петровић одлучио је да у најужиизбор за награде уђе шест прича и седам песама. Песме су: „Повратак“Дарка Стевића, „Тајна“ Жаклине Манчић, „Над Моравом ткаља“ Ми-лице Миме Димитријевић, „Књига завичајна“ Јасне Миленовић, „Кућа,босиљак и стаја“ Александра Матерића, „Ниси мог'о знати, ђеде“ ЛукеГрбића и „Вече над Поморављем“ Светлане Биорац Матић, а приче:„Знак“ Драгице Драге Грбић, „Позив“ Сање Веселиновић, „Кад сам бијорањен“ Милана Воркапића, „Бор на дну Панонског мора“ Жељка Ива-њија, „Воденица“ Бошка Протића и „Очево писмо из завичаја“ Але-ксандра Матерића, а награде су добили: Јасна Миленковић и МиланВоркапић. Награде су гра-мате и новчани износ.

Јасни Миленовић иМилану Воркапићу књи-жевне награде „Извор“ за2017. годину уручио је 13.децебра 2017. године, усвечаном салону Удруже-ња књижевника Србије,директор ПредставништваРепублике Српске у Ср-бији г. Млађен Цицовић.

По свечаном уру-чењу награда „Извор“, Ци-цовић је изразио захвал-ност Фондацији Радост иУдружењу књижевникаСрбије за лепу сарадњу, несамо око овог конкурса, него и око свих других заједничких пројеката,па - честитајући награђенима - рекао да ће Представништво и Фонда-ција Радост припремити и објавити књигу у којој ће бити заступљене

78

79

све до сада на овом конкурсу награђене песме и приче, а и оне песмеи приче о завичају које су у пет досадашњих конкурса биле у најужемизбору за награду.

- Биће то, не само радост за нас који организујемо овај конкурс записце из Републике Српске, Србије, Црне Горе и расејања и, наравно,ауторе чије су пјес-ме и приче награ-ђене или само билеу најужем изборуза награду, него ћета књига бити иправо свједочан-ство о нашој љуба-ви према завичајуу овом времену –рекао је МлађенЦицовић, директорПредставништваРепублике Српске уСрбији.

Пре него што су примилинаграде, Јасна Миленовић јепрочитала своју награђенупесму и Милан Воркапић одло-мак из своје награђене приче, аобразложења о наградама у имежирија дали су Драгана Мрђа запесму и Бошко Ломовић запричу.

Награђена песма ЈаснеМиленовић „Књига завичајна“ инаграђена прича Милана Вор-капића „Кад сам бијо рањен“

>>

80

Јасна Миленковић

Књига завичајна

Уз гудуре и стрме планинеАрсеније и очеви прецидо Карпата и до Војводинедонесоше књиге својој деци.

Оставише штале и вајате –драгоцена понесоше слова.(Најважније, децо: да читатеи чувате језик прадедова!)

Из далеке косовске махале,у сепету уморнога ата,ка северу данима клацкаледревне књиге, вредније од злата.

Мелемна је књига староставна,донесена из старога краја.Песмарица из времена давна,извезена везом уздисаја…

Нема данас књиге која лечи, завичајно покидано ткање.Даљина ме надвоје черечи:на морање и на пристајање.

Чија ме је клетва дочекала,поразила непреболном раном,кад на свету, сазданом од зала,ја жалим за књигом завичајном?

>

81

Милан Воркапић

Кад сам бијо рањенМа, њесам ти ја има никве намјере причати о томе мом

рањавању... поготово не учешће у рату. Право да ти велим, људи-но моја поштена, не зато што сe и ја не би ћијо повалити, Божемој, људи смо и свако воли причати о своме јунаштву, аКрајишник посебно. Остало нам, ваљде, у крви од нашијечукунђедова, ел тако?

Не волим причати о томе не зато што ја спадам у унемркове и ћутљиве који нигдар не диване ни о своме шпоту, ки нио својој слави. Муче ки заливени, и готово. Право да ти велим,људино моја поштена, ја то ниђе њесам спомиња зато што мебила срамота. Е да, да ... сра-мо-та и шпо-т!

Саш ти јопе рећи како није шпот и срамота бити рањен однепријатеља. Баш супротно, роде! Еее, људино моја поштена, свеморе бити срамота, само зависи оклен гледаш. Прво, тај рат.Сваки изгубљени рат је срамота исто канда изгубиш на картами.А еси ли игдар иђе чу како се неко фали да је изгубјо на карта-ми? Њеси, ел де? Дабоме да њеси, јербо је то шпот, а шпот и брукусви оће што прије заборевти и сакрити. Нико се није пофалијокако се унередијо кад га је стисло – тако ти и ово. И то ти немореш живу чељадету замјерти. Тако ти се и ја срамим тога ратапремда и' је било десет на нашога еднога. Право да ти велим,људино моја поштена, срамим се што нас је наша Србија издала.Срамим се што, од кад пете, Крајишници њесу изгубили рат, авидере сад. Мој ђед Мане вајек прича како су се рогљама и сика-рами бранли од усташа, па побједли то зло голи и боси. А миимали пушке па и' њесмо побједили. Е, то ти је први разлог штосе срамим. А то моје рањавање ... право да ти велим, људиномоја поштена, и то ти је, ајмо рећи, неки шпот и срамота. Аааада! Њесам ја рањен у неком кукавичлуку, пљачки или бјежа-нији, да се одма разумијемо. Не да' Бог! Рањен сам на положају,људино моја поштена. Сад ћеш се ти чудити како рањавање урату море бити срамота, па још на првој линији. Море, море – ите како море! Њесу све ране јуначке, вјеруј ти мени. Ако башморам, ево испричаћу ти ја ту моју, ајмо рећи, ратну незгодацију... Виђећеш и сам да није јунаштво и да то не теба причати. Еволе, вако ти је то било, људино моја поштена.

82

Задеси мене рат деведесет прве горе у селу код ћаће и матере.Аман ја бијо едво некако завршијо средњу школу и двоумијо се,ајмо рећи, између Шумарства, Права и Медицине. Или сам се јато ... троумијо, враг ће га знати? Њесам ти ја бијо за неке силнешколе, да се разумијемо, ал сви иду из села, па реко, идем и ја.Шумарство зато што су Јовица и мали Симо, моја два најбољадруга, ћели на тај факултет. Медицину, јербо би то ћаћи и мате-ри уљепшало грбави живот толко да би се опоревли од свијеживотније мука и зајебанција. Бијо би ја едини доктор у вами-лији, изапрало би то флеку са ћаћиног затвора од три године уЛепоглави. Матери би то заљечило муку што је моја сестраАнђелија побјегла за тога Ахмета шофера који је клатијо понашем крају. Знам ја добро да нигдар то неби завршијо, ал биони пар година живили у тој нади ... А Право? Истину да тивелим, људино моја поштена, зато што је Она прошле годнерекла да ће уписати то Право у Загебу. Била је то, ајмо рећи, иде-ална прилка да будем у њезној близини вас цјеле годне, а несамо унај едан мјесец кад би долазла код свог ђеда и бабе кнами у село. Троумијо се је тако, људино моја поштена, ал тоПраво ми се чинило ка едино ваљано. Штош, тамо је Она, а ја биза њом отиша и у бездан. Младост-лудост, како наши стари веле.Право да ти велим, људино моја поштена, њесам се ја троумијо;од првога дана сам се једноумијо. Једноумље је, ајмо рећи, штет-но, а мени је ампасовало, не морем ти рећи колко. Што и мореш;то је бијо и тренд у тадашњој политики. Ћијо ја њој рећи, каддође к нами на распуст, како ћу и ја на Право, ал Она то љетодеведесет и прве, не дође код бабе и ђеда. Барикаде, странке,специјалци, телевизија, разни Туђмани, претње и пуцњава ... Конормалан да иде у тај лички вулкан, питам ја тебе? Пекло ме товише од рата који се помаља. Толко тога сам бијо исплањера: икако ћу јој рећи за Право, и како ћу јој рећи да би шњоме радохода, како ћу јој 21.8. честитати рођендан. То за рођендан самсазна кад је задњи пут била код нас ... и то ти је било кључно.Слушајдере: Брали ми тај дан љешнике кад ми Она рече да јој јерођендан. Ја јој мислијо честитати само нако, .. нашки ... рукова-њем, али Она ме пољуби ка да је мени рођендан. Канда ми сашипљуску, људино моја поштена. Какав је то рингишпил бијо, про-падање у неку бездан ... отказала кољена, сунце ти жарено.Њесам се умива, ајмо рећи, едно петнајс дана да не би опра тође ме цмокинла у образ. Сваке годне, од каде ја петим, Она би доњела некву кутију од

ципла и пуну би је набрала љешника. То би код ђеда осушила накровићу куварне и носила у Загреб. Прошле године јој и ја пома-

83

га брати, кад ме то цмокинла и омађијала. Цмокну Она мене,људино моја поштена, цмокну и памет ми завеза. Бра ја шњомељешнике а да је рекла ја би и поскоке голијем руками вата,вјеруј ми.

Тако ти ја дочека и осми мјесец деведесет и прве. Сви гле-дају да неће усташе банти у село, само ја, људино моја поштена,гледам оће ли Она банти у село. Спочетка мјесеца ја почонавраћати крај куће старог Јосије, њезна ђеда, да видим, марда,је ипак дошла ... Ал не дође ... Намјесто ње дођеше страже и при-пуцавања с Дољанима. Њева линија била на ивци шуме Пањаче,а наша горе на Мачкову брду. Ђекад пуцали они, ђекад ми, текнако да разбијемо свој стра и њи устрашимо. Стра се најбржерешиш ако га кроз цјев пошаљеш непријатељу па нек се уншњиме бакће. И они и ми ћели показти да смо наоружати и дасмо спремни дочекати едни друге ако се ко крене. Ја њесампуца, право да ти кажем, људино моја поштена. Прво, ајмо рећи,било ме стра да неби кога убијо, а друго, људино моја поштена,што ћу арчити муницију пуцајући у зрак њима изнад глава. Елтако? Чувај муницију ако крену на те, бено јадна. Кад би биламоја смјена на Мачковом брду, ја би понијо нешто за читање итранзистор. Тако сам ти кратијо време, јербо њесам волијо кар-тање и зукање. А најчешће сам сиња доље у гриче Мачкова брдаи Пањаче. Свије мојије деветнајст година сам тујкаре напасакраве и овце, туј смо доље с Дољанима играли ногомет на трати-ни испод гробља. Ово је прво љето да се њесмо састајали дољекод гробља да заиграмо утакмицу ... Данаске играмо друге утак-мице, утакмице ђе нема фаула, нема ни судија, ни правила.Уствари смо и ми и уни имали и судије, и навијаче, и тренере, ифинанцијере ал њесмо то још таде знали. И што ће бити ако некоумре? Како сићи до гробља које је точно између нашије поло-жаја? Њесмо још таде мислили да би неко мога и погинти и даби га требало сарањивати у гробљу. Ја се, нако, нада да ће мардаодапети неки ил њев, ил наш старкеља, па да се морамо догово-рити за примирје док се сарани. А кад се едном договоримо,можда и дођемо едни другима у спровод ки негда, ундак вишенеће бити напето.

Доша и 21.08. Љеееп, сунчан дан, небо прозирно и плааа-во, ниђе еднога облачка. Не слуша ми се транзистор, не чита мисе. Лежим на леђима у топлој сувој трави, мислим о овоме данукакав је бијо прошле годне. Још ми се жари образ ђе ме ланипољубла. Сврби образ, тражи јопе те усне. А и овај други образпоста брезобразан, па и ун то тражи. Видим да ће се обадва упа-лити ако га не заљече те усне. Сам себе лажем, јербо видим да

84

нема ништа од тога ... А видим да нема ништа ни од мога вакул-тета, нема ништа од сна да будем ш Њом. А марда се све овосмири за пар дана, марда ЈНА дође и рашћера и њије и нас.Марда неко умре. Марда би ундак било још времена за уписПрава. Да је бар ође, јопе би се пољубли, ајмо рећи, да јој чести-там рођендан. Проба би јој одма честитати и Нову годну, и 8.март, и Божић ... само да се јопе пољубимо. Изненада ми синумиса, ки пастрва кад се предвече у Вировма праћакне за муш-цом: морам јој набрати пуну кутију љешника. Горе ћу самонаписати цедуљу ''сретан рођендан'' ... брез потписа ... Знаће Она... Марда њу сврбе усне ки мене образ ... А како јој то послати уЗагреб?... Реко, снаћу се, некако. О томе ћу сутра мислити ки штонеко рече. Још ђе-ђе људи путују амо-тамо, неко ће ми то поње-ти барем до неке њеве поште. Устанем ти се ја, људино мојапоштена, канда ме неко шилом убо у тур и одма сиђем у љескаркоји бијо десетак метери испод нашије положаја. Ја некако сре-тан и испуњен што сам се сјетијо тије љешника, не морем тиописати. Све ми некако мило око срца, смијуљим се и беремљешнике. Стајем на камење, савијам гране и пуним џепове.Заборевијо ја и рат и све муке, слазим полаганце у све гушћиљескар, гледам њезно изненађено и сретно лице кад отворипакет и види наше личке љешнике. Нек зна да је њесам забо-ревјо, да мислим на њу и њезин рођендан, да сањам њезине очибоје љешника. Нека зна да волим све њезно, па и њезна задртогђеда Јосију кога нико у селу није волјо, волим и Право, и кутијуза ципеле пуну љешника ...

И само што је неко од нашије, горе са положаја, почо мепсовати ђе сам се превше отисно из рова, зачујемфијууууууууууууууууууу! Минобацач, људино моја поштена,ми-но-ба-цач! Дерну граната, би рећи свјет располови. Спасијоме густ љескар и рвацки слаб нишанџија. Ја успијо само кле-кинти кад је састевила некије двадесетак метери од мене.Заглунише уши, ни сам не знам како сам скочијо ки зечина иприје неголи су Дољани понове напунли минобацач, ја сам тивећ ђикно у наш ров, људино моја поштена.

Командир, Миле Шмрк, пребљедјо, псује ми матер, осталиприпуцали по Пањачи. Е тек кад сам бијо на сигурноме, почешеми се трести кољена, би рећи да свака кошчица дркти у мени. Незнам ни ђе ми је пушка, ђе су ми руке, ђе је зрак ... све ми неста-ло само се срце, ајмо рећи, рита ки сунездраво, бирећи искочћеу ров. Полако стаде пуцњава, стаде стра, стаде и срце, кад неко,би рећи кумић, повика:

- Ти си рањен, сунце ти жарено!!!

85

Сви поскакаше. И ја се трга. Ђе сам рањен; подижем руке,гледам прса и ноге – ниђе ништа.

- Сва су ти леђа и ноге крваве.Пипнем лаче – рука оста крвава. Јопе паника и дрктавица,

ал саде код свије у рову. Знаш како је, први пут је неко рањен уовијем нашим пушкарањима.

- Лези! Лези! – уздркта се Шмрк више него ја. – Носила,носила!

Јебала те носила, командире. Њесмо имали ни униформе,а камо ли носила. Ма, ни болничара, ни први завој ... ништањесмо имали, људино моја поштена, ни-шта.

- Носите га двојица кући – настевијо се Миле Шмрк игра-ти команданта, а видим да му руке дркте више мал икоме.

Скочише кумић и мали Симо, изведеше ме из рова и кре-немо према селу. Не дам да ме носе. Али, већ код привије кора-чаја запече ме гадно у рејону гузице, канда ми неко усијан чаватурну у десну половину. Не смијем то одати мојијем пратијоци-ма; брука и шпот рећи да сам рањен у гузицу. Наваљују да меносе, ја нећу:

- Нека едан одлети по Перу Јунца – сјетим се ја на по пута.Тај Перо Јунац бијо на крају села и радијо у ветернарској

станци ка техничар. Својијем ренолом четворком обилазјо свасела већ добрије десет, марда и више, година, ... више ће бити,више. А због те умјетне оплодње крава, одавно га зазвали Јунац.Што ти је наш народ, кад ти тај закељи шпицнамет, не море га серешити ни девето кољено, људно моја поштена. Таки смо ти ми,што ти томе мореш. А он бијо тијан и повучен нежења који сеодзива у свако доба дана и ноћи да поморе у штали ил ђе се већмарва задеси. А ја се сјетијо њега, јер баш јуче, кад је ћаћа ишана положај, неко из његове смјене рече да саде кад више неморемо доље у абуланту, биће добар и Перо Јунац за болничара.

Уповељамо се некако у кућу, потрбушке се извалим накауч. Мати Боја, за чудо, не лелече и не јауче како сам мислијои очекива. Мен се чини да је она од првог дана вако нешто оче-кивала. Мати ки мати, штош. Само је утрнла радијо и почела изормара вадити плату. Таман кад је ћела испарати да напревизавој, зачу се испред куће рено. Мучећи, уђе у кућу Перо Јунац упратњи малог Симе и са својом излизаном кожном торбетином.Није река ни ''добар дан'', мал:

- Изиђите сви.Слими ми лаче и бацији крај кауча. Скиде ми и гаће ... Не

видим јербо сам потрбушице, али чујем како звекећу неки њего-ви инструменти у оној сјајној жељезној здјеки. Да бар нешто

86

дивани, лакше би ми било. Стегну ми се грло кад се сјети онијеинекција за волове што су педаљ дугачке. Ако ме оном убоде,биће више крви нег од ове моје ране. Јунац се мува изнад мене,кад осјетим на врелој гузици неку ладну водицу. Крајичком окавидим како одбацује крваве тампоне, узима из оне здјеке сјајнаи дугачка кљештра, ножице, што ли је.

- Стегни зубе – вели потијано.Оштар бол ми ки канџија пресјече дотадање љуто пецка-

ње. Зубима загризем вањкуш од муке, жмирим и ситно дрктим.Чујем да јопе звекећу ти његови алати по ној здјелци. Поновонеква течност па пријатна сувоћа завоја.

- Готово – одмакну се Перо Јунац. – Није гелер, мал некикаменчић, лиштрица. Показа ми у ћасици камичак не већи одзрна куруза.

- Па, оклен толка крв? – чудим се.- Није важно колко је зрно, него ђе је засјекло. Сутра ћу те

превити. Дотле мораш строго мировати – спакова се Јунац и безпоздрава оде. Чујем га како се у кухињи ртва са Бојом која мубезуспјешно покушава угурати нешто новаца у џеп. Мал креде-нац не срушише, ал Перо успједе побјећи да не узме новце.Уђеше мали Симо и кумић да виде како сам.

- Ма, ништа озбиљно. Одбијо се комадић камена и маломе засјека.

- Пушти ти то. Рана је рана – саучеснички се мргоди малиСимо.

- Ипак си ти први рањеник, не гине ти ''Споменица'' ... иинвалидска пензија – проба се кумић нашалти попут његоваћаће, чувеног зајебанта.

– А еси ме препа, сунце ти жарено, теби и љешникима –раскравијо се мали Симо.

Ћијо би, право да ти велим, људино моја поштена, да одушто прије; срамота ме. Фала ти Боже: видим да оће кренти, кадето ти Боје с кавом и ракијом. Јеби га, они одма ки по командисједеше назат. Канда ми на ону раницу сједеше, ајмо рећи.Пробам диван скренити с мога рањавања, ал они само о тометамбурају. Молим Бога да се запуца горе на положају, марда биова два докоњака одлећала, ал они слатко срчу кава канда јењесу пили сто година Јебала и' кава. Едво они некако одеше,право да ти велим, људино моја поштена; ја и' слага да мораммало одспавати. Убједим и' да ме више не боли и да се морамсамо мало одморти. А врага ме не боли, ал ми у вако бенастојситуацији нико не треба. Слушајдере даље, људино моја поште-на.

87

Боја ме пита бил што ијо - спремила, јер ће ћаћа доћи предвечес положаја. Њесам гладан, а и како ћу вако потрбушке јести.Перо Јунац и њојзи прикрича да се не преклапам пар дана доксе то не срасте. Мати ки мати, досадна са нуткањем, ја побједиму одбијању. А би ми жа, јербо није успјела побједити Перу Јунца,па сад ни мене. Губи са два нула. Лежим тако сам загледан у зид... и маштам. Као ја рањен, ал за озбиљно и тешко рањен, не угузицу неквијем камичком, мал, ајмо рећи, у прса јуначка и торафалом. И ка ја на издисају, већ ме сви оплакују ... кад дођеОна... Плаче, клекну крај мог лежаја ... руку ми љуби и Бога молида преживим. Нагиње се надаме, ја едво отворим очи, а њојзикосе сишле на моје лице, сузе јој лију из оније очију боје љешни-ка и капљу на моје ране ... Гледа ме и пита: - Оћеш ли ми пребо-љети, јуначе мој? –Јеби га, и мени пошле сузе ... Сакривам лицеод матере; ђе Крајишник да покаже емоцје; Боже те сачувај.

А ундак ми сину кроз главу канда ме струја лупи: сад кадсе прочује и навале комшије и родбина, ко ће се обранти, сунцети жарено! Треба им рећи да њесам рањен у љутом боју, већберући љешнике стрефи ме неква лиштрица у јуначку гузицу.Ма да ме барем тај каменчић стрефијо у руку или главу, мога бисе сакривати горе на положају, мога би се кретати. Вако непок-ретан тек требам издржати напад тетака, комшија, стрина иосталије селскије докоњака што су гори од минобацача, људиномоја поштена. А тек ђед Мане! Аааајоооој ! Тај кад чује, дојури-ће па да му кућа гори. Тако ти и би, људино моја поштена. Нијепасало ни по уре, а већ глас проша по вас цјелом селу: ''Тешкаборба. Напале усташе наше на Мачковом брду, одбили ји нашијуначки, ал имамо еднога рањенога''. Чујем пред вратима неквукукњаву и лелекање: стрина Љуба. Свака јој част; претекла јеђеда Ману. А та стрина Љуба је пролила више суза нег уВировима има воде. Пази, нема филма који није отплакала, сва-ког 'ко је иша у војску оплакала више нег му мати рођена, свакузаклану кокош, а о саранама да и не диванимо. Кад би читалиговор мртвоме морали се шњоме надвикивати, јербо је посљесваке реченице она јаукала канда јој руку заврћу. Њезин чојк,мој стриц Раде, вели да Љуба зато и има онлику носурду, јер гаобилато, од малије нога, заљева врелим сузами. Каже, она језнала за систем ''кап по кап'' кад то нико још није откријо. Велијош стрикан да већег носа и гузичетине нема у округу. Оће се икладити, вели да је спреман имање заложити. Вели да су у њего-во доба дичаки загледавали цуртами у сисе, гузове, едино њего-вој Љуби загледали у нос; ока њесу могли скинти. А да стринаима нос – има, људино моја поштена. Ајмо рећи, не би га се по-

88

стиђа ни едан мушки ... Цапин, а не нос ... Ца-пин-чи-на. Како је мати чу, брзо се диже и пође преда њу. А ундак на

поду, крај кауча, виђе моје крваве лаче и гаће што је заборевлаижњети. Знала је да ће тек то код стрине изазвати досад највећељуто лелекање, па их брзо побра, јер је стрина већ почела испо-тија завијати у кухњи. Ка свирена хитне помоћи кад је у даљиничујеш и кад се опасно и брзо приближава. Предигра, илизагријавање гласније жица? Како мати у журби подиже лаче,испадеше уни моји љешники из џепова, раштрљаше се по соби.У тај ма отворше се врата. Кршећи руке и ломећи се у пасу, уђестрина Љуба. Исто ка да улази на позорницу. Како ме угледа накаучу, поче глумити ки никдар до сад. Разумијем је, ово јој јепрви плач у рату над рањеником; баш дирљива сцена само дарана није на гузици. Заплака стрина, руке пружа према мени икрену у правцу мог кауча не спуштајући завијајући тон. Стадена уне расуте љешнике - у секунди стрини одлећаше ноге у вис,па, нако из виса, жокну на гузичетину – тоооф! Бирећи да каучпоскочи од ударца. Право да ти велим, људно моја поштена, онабугарања није ништа према овој стрининој бекљавини штонаста од пада. Сасма друга интонација, ајмо рећи. Плаче стринаизваљена на леђа, ал' наисто плаче, први пута без глуме.Прилећа мати, вата је испод пазува и проба дигинти.

- Јооооо! Нешто сам скршила, јадна ти сам – стењала јеотромбољена стрина.

- А што имаш скришти? Гузну кост, ваљда? – не отрпи мојаБоја њезино пренемагање. – Ајде стрина, ајде – дизала је вучећије за руку.

- Чекај, чакај – стењала је стрина Љуба. – Морам и ја при-лећи навај други кауч. Помоздере ми, мила моја. И какви су тито, вражји, љешники по поду? За зеру главу не изгуби. – полацкосе успоревла заборављајући и мене и моје ране. А ја нако леже-ћи подтрбушице морем се неопажено смијати у вањкуш.

Стењући и држећи се обадвјема руками за широку поза-дину, приђе стрина каучу. Преврћући очима, мати јој поморе даи она леже потрбушице на кауч. И њојзи ки мени пребаци прекогузице некво ћебенце.

Моја Боја је брзо мела љешнике, није ме грдла, ваљда збогте ранице. Убрза, јер се пред кућом јопе зачуше гласови. Да, да,у праву сам: Ђед Мане у пратњи своје бабе Милије. Текар садепочиње приредба, људино моја поштена.

Тај мој ђед, тишљар по занимању, бијо сув и кошчат ста-рац, горд и усправан. Има је добрано преко седамдесет, ал' штањи брез иквије болести. А посебно волијо причати и нигдар му

89

приче њесу биле исте. Вајек би од исте приче нешто ил очрно, илприметно. Написа он сам себи говор кад умре ... А у свакој дра-матичној причи, поготово ратној, почиња би да закреће на црно-горски диван. Зашто? Па, има ти он неку причу како потиче изЦрне Горе и како му је неки чукунђед убијо Турчина, па ... да тине причам. Чујем га како улазећ грди своју Милију, ал гласно даи ми чујемо:

- Ајде мучи, женска главо! Вајек смо МИ ратовали и крв зачојство прољевали.

Видим, користи прилику па сврстава и себе одма у јунаке.А вражију матер је тај ратова, ал ајд сад. Улази у собу, испрсјо секанда му орден додјељују:

- Срећне ви ране, јуначе! – увати га чисти црногорскиштих.

Гледам га достојанствено смркнута, не знам одговорваком поздраву, али вјероватно ни он не зна, па ми лакше.

- А што си се ти извалила? – смркну се, са презиром, настрину Љубу која је кварила ову хисторијску сцену. – Да и тебизовемо Јунца да те аперише, а?

- Ајде, ајде, бено стара. Гледај ти свој поса – стењала јестрина.

Матер унесе џезву и шалице, литра ракије је већ на столуод оне моје двојице што ме доведеше. Ђед Мане засједе и намје-рно окрену леђа стрини Љуби канда је ни нема:

- Чујем, роде мој мили, да си рабро изаша из рова и самсамцијат крено на усташе. Еси рабар, свака ти част. Истина,нами је то у крви, ал не делај то више. Ја сам свакога врагапроша, па ти љепо велим; не делај то више. А успједе ли виђетиколко си њевије постреља?

- Не знам, ђеде, али ми речеше да су шлепером долазиликако би потрпали све мртве – пробам се мало зајебавати сђедом.

- Ти то мало свога ђеда ... ха? Нека, нека. Не знам есам лити прича, кад би ја у прошломе рату ''шарцом'' почо косити поњима, многа би ...

- Мајка заплакала – упаде цинички стрина Љуба. – Ти си''шарцом'' косијо исто колко и ја. Њеси зна ни косом ливадукосити, а камо ли ''шарцом'' – стењала је пипајући своју пласто-лику позадину.

- Ајде мучи, женетино – не удостоји је ђед свога окретања,већ нако канда дивани никоме у зрак.

Право да ти велим, људино моја поштена, осјетим даморам у завод. Како ћу саде кад ми Перо Јунац река да се не кре

90

ћем ако 'оћу да ми се раница срасте. Ђед нешто јопе прича ојунаштвима, гуслама, јуришима и ранама јуначкијем. Ни неслушам га, мислим како ћу решити моју муку. Чујем ћаћиногфићу; то се он и кум враћају из смјене са Буковог вршка. Улазе,а кум, то онај зајебант што сам ти река, одма, још с врата, почи-ње се спрдати:

- Видидере, мој ђеде Мане, што је рањеније јунака, сунцети жарено. Стрина Љуба и мој кумић напрчили се на каучима, узрак истурили љуте гузице. А ђед Мане, ки политички комесармеђу њима, па и' тјеши мудријем диваном. А ђе ти, стрина, запа-де љутије рана? – смије се, па се, тобаш, уозбиљи и окрене премаћаћи:

- Посље рата, мој куме, теби ће на кући бити споменплоча. Ипак је ово прва ратна болница. Само не би требала при-мати и цивиле. – гледа у стрину и смије се колко га грло носи.Ћаћа ми приђе и само кратко упита:

- Боли ли те? Бијо сам са Пером Јунцом, река ми је.Кум и даље ћера своју зајебанцију па се ''љути'' на ћаћу:- А што ти, куме, и остале рањенике не загледаш? Срамота

една. Не видиш колко је стање гадно и озбиљно. За кратко времедвије стрине настрадаше.

- Оооо, кад ћеш се ти памети дозвати ?– покушава устатиЉуба.

- Ааа, стрина? Ако тебе рачунам, онда су пострадале тристрине – смијао се из свега гласа мој омиљени кум. – Ма, доброси ти пала, стрина. А што мислиш да си се дочекала на нос?Колико би ти то чудо било кад би натекло и поцрњело? Водилиби те на положај да страшиш Рвате. Само те на пар секундипокажемо из рова, а кад би још и зајаукала, вјере ми, разбјежа-ли би се, јер би мислили да је Сотона преша нашој страни. Знашкако уни вичу ''Бог и Рвати'', а ми би ундак могли викати''Стрина и Срби''.

Право да ти велим, људино моја поштена, сви смо сесмијали, па и стрина Љуба. Дам ћаћи очима знак да приђе.Пригну се он, а ја му реко за завод.

- Да те однесемо, кум и ја?- Не знам, тата. Перо Јунац река да не савијам никако

ноге, јербо ће доћи до отварања те ранице.Ћаћа се мало смркну загледан у мој вањкуш, па оде са

кумом у кухињу. Видим их кроз цакло да се нешто договарају.Наскоро чујем моторку у дворишту како зврчи, па батић и лупа-ње. Ево и' назат, уватише ме испод руке и поведеше ван. Ништами не диване, само се смијуље. Заведеше ме, људино моја поште

91

на, у шталу, а кум поносно показа њев ''изум''. Стара врата саподрума полегли на четри трупчића, а на средини, ајмо рећи,жагом изрезали шкуљу.

- Ево, кумићу! Ово ти је патентиран нови тип завода,модел СЛ - 91. Скраћеница од ''сереш лежећи''.

У први ма' ми дође да и' обадва опсјујем и одем, ал ундаксватим да су у праву. Единотако лежећи леђима натијем вратима могу рје-шити своју муку.

- Идемо ми, куме,попушити цигар дувана надвориште док ти то обавиш.Нишани добро да врата оста-ну чиста јер ће посље ратабити у музеју – оде кум сми-јући се.

И тако, људино мојапоштена. Долазли кашњепријатељи, саборци, родбина... Добро је да није долазијоЊезин ђед Јосија, јер би јојмога рећи истину едногадана. Кроз пет-шест данасам мога на прави завод, аврата остала прислоњена уштали, ако коме, не дај боже,затребају ки мени. Њесудоспјела у кумов музеј; изго-рила заједно с кућом и шта-лом кад су нас палили посљете Олује. И мој кум погино уОлуји, ал' његове шале вајекпетим, људино моја поште-на, вајек ...

А Она, питаш? Она се урату удала за њевог бојовни-ка, уселили се у стан неког официра ЈНА у Загребу. Причају да јеи на телевизији диванла против нас, како смо замазани изаостали, да нам смрди из уста. Брзо заборевила које је горелистак, заборевла ђеда, Лику и љешнике. Веле ми Катићи да нипосље рата није долазила у село. Не вјерујем. Оклен би унизнали кад ни они њесу смјели ићи у Рвацку ...

92

Представништво Републике Српске у Србијии

Фондација Радост, Србија, Београд, Врачар

расписују

шести књижевни конкурс за награду

Изворза најлепшу песму и најлепшу причу о завичају

2018. годинеПесме и приче за награду Извор слати електронском поштом

на адресу: radostart@gmail.com до 1. новембра 2018. године. Један аутор

може послати највише једну песму и једну причу.

Ето, зато ти ја не диваним о рату и о томе кад сам бијо, тобаш,рањен. Видиш и сам, људино моја поштена, немам што да сејуначим. Па да ме неко пита: ''Еси ли рањаван''? Што да речем:''Есам у гузицу и то каменчићем''. ''А еси ли бијо у љутој брби''?''Есам, како не. Пуне џепове љешника сам набра у окршају кадсам рањен''. ''А еси ли, јуначино, због мржње крено са свогаположаја''? ''Не, због мржње, него због љубави за едним очимабоје љешника''. ''Еси ли има посљедице рањавања''? ''Есам, каконе. Шест дана сам сра лежећи на вратима у штали''.

Ето видиш, људино моја поштена. Кад би некоме и прича,мислијо би да га зајебавам, да се ругам с правијем борцима ирањеникима. Тако ти је то, ајмо рећи, било. Најбоље је све забо-ревти и ... готово... Ја не морем заборевити; двацет година тисањам и отвореније очију. Кад је највећа тишина чујем могпокојног кума како се вајек шали и спрда. У свакој киши видимсилне сузе покојне стрине Љубе. Још ође њесам видијо село које,бар зерицку, сличи на моје, оно спаљено у Лики. Ни њу не моремзаборевти и да оћу. Оста ми на гузици споменик на њу и њезинрођендан. Ваљда боље није ни заслужила, људино моја поштена... Њезин споменик је на гузици. Какав је ко чојк, таки му и спо-меник, како веле наши стари.

93

САВРЕМЕНИ МАКЕДОНСКИ АФОРИЗАМ

МИЛЕ ЂОРЂИЈОСКИ (1957):

То што је вођа слеп није његов, већ наш хендикеп.

Једни кукају, други плачу, трећи стењу... Такве слободе говора нигде нема.

Не пуцају у празно - напунили су нам главе.

У мојој земљи затвореници су привилеговани. Не морају да претурају по контејнерима.

За све су криви мајмуни. Нису употребљавали контрацептивна средства.

Узалуд смо водили братоубилачке ратове. Обдукција је показала да нисмо браћа.

Нема више људождера. Сви су прешли на здраву храну.

На Балкану нема људождера. Ту је човек човеку вук.

Ми бисмо и из атомског рата изашли као победници. Немамо шта да изгубимо.

Између политичара и криминалаца има разлике: криминалци немају имунитет.

Неписмени политичари, уместо оловке, држе народ у рукама.

Пара врти где бургија неће. Отуда толико рупа у законима.

СатириконУређује Александар Чотрић

94

Пирати су на сигурном. Немамо излаз на море.

Вођа ради у рукавицама. Поновио је мандат, а није оставио трага иза себе.

Вођи ништа не може ни руски рулет. Пуцањ ће одјекнути у празно.

Време је за нове изборе. Не живи се од старих обећања.

ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ (1956):

Прављење владе није исто што и прављење деце. Иако је техника иста.

Наши болесници немају времена да воде бригу о здрављу. Воде државу.

Циркус није комплетан без кловна. Зато расписујемо изборе за председника.

Најбоље се спава на клупи. Нарочито ако је клупа посланичка.

Наши мајмуни разликују се од обичних мајмуна. Наши имају јединствени матични број.

Паметни су побегли у иностранство. Од оног што је остало направили смо владу!

Политичари не морају да се лече. Из искуства се види да народ никада не гласа за здраве.

Код нас лудачка кошуља иде у комплету са оделом и краватом.

Такав је државни протокол.

Наши државни дугови? То је симбол заједништва народа и власти.

Предложићу нашој влади да отвори школу за лопове. То је једини начин

да сиротиња научи како да се обогати.

95

Држава није атом, па да нам треба знање из нуклеарне физике!

Њу цепамо – незнањем.

Председник је коначно ујединио народ! Сви му се смеју.

Вековима су на овим просторима заједно живели хришћани, муслимани, католици...

А од појаве политичара почели су заједно и да умиру.

Посланици не морају бити поштени људи! Њих смо изабрали за скупштину, а не за манастир.

Језик је важан политички орган. Што дужи језик, то већа функција.

Идеалисти граде државу, а материјалисти виле. Зато боље живе они по вилама, него они у држави.

Наша земља је плодно тло. Свака криза одмах ухвати корен.

Има разлике између медведа и нашег човека. Медвед живи у медвеђој рупи, а наш човек – у финансијској!

Глад не куца на тапацирана врата. Иза ње су глуви.

Народ не мора да једе да би био срећан. Нека буде срећан ако има шта да једе!

АТАНАС КРЛЕВСКИ ( 1956)

Посао је у мојим рукама. Дигао сам руке од свега.

Кад вам пада секира у мед, проверите да ли је природан.

Мимоишао сам се са Диогеном. Тражио је човека, не мене.

Човечанство штеди. Штеди на здравом разуму.

Како остати човек међу људима, питање је сад?!

Фокусирао сам се на посао, али ми се фокус увек помери за сутра.

Данас нису у моди доброта и искреност. Али, надам се да ће се мода вратити.

Ја сам познати анонимус.

У позоришту се маске стављају. У животу - падају.

Морате изгорети да бисте се дигли из пепела.

Дно је идеално место за ширење оптимизма.

Ћутим гласно. Да би ме чули.

Млади беже од мотике. Не знају који оперативни систем користи.

Ћутим, али аргументовано!

Младима остаје свет. Македонија – пензионерима.

Седео сам на две столице. Сада стојим на једној нози.

Опрости им Боже... Али тек после издржавања казне.

Не верујем у хороскоп. Лав сам, а ћутим као риба.

И вегетаријанци носе ципеле од крокодилске коже.

Најсатиричније афоризме прочитао је само цензор.

Мода се враћа, али не и струк!

ВИТОМИР ДОЛИНСКИ (1962)

Коначно можемо снимити филм о Самуилу. Имамо довољно ослепљених.

96

97

Наша политичка филозофија има дугу традицију. Овако нам је ћутао Заратустра!

И ја сам вас чекао, али никад од тога нисам правио драму! -Годо

Живимо испред времена. Наше боље сутра преспавали смо још прекјуче.

Слобода говора и код нас има будућности. Ко преживи - причаће!

И у ћутању нисмо јединствени. Једни ћуте од страха, а други од стида.

Претерали смо са тачкама који нас повезују. Нацртали смо линију разграничења.

Без панике, ово није тероризам. Једноставно, пук'о нам је филм

Прича о лудом и збуњеном свугде је виц, једино код нас - друштвено уређење!

Добро је да смо азбуку дали свету. Ионако је све мање користимо.

Ако тражиш истину, не тражи је у телевизору, већ у фрижидеру

Непријатељ је на коленима. Брише под са нама.

Македонци, у просеку, чешће мењају државу, него власт.

Библију је сигурно писао Македонац. Једино се код нас лепе идеје завршавају Апокалипсом.

Нама никад не владају туђинци. Одмах их проглашавамо за своје.

Прерано је за наше историјско - «не». Још увек нас нико ништа не пита.

(Превод са словеначког Александар Чотрић)

Жрнов је гласило које се залаже за очување традиционалнихвредности српског народа: љубав према ближњем; предусретљивостпрема путнику намернику; вера у Бога и свест о значају крсне славе,верских и народних обичаја; толерантност према суседима друге вереи закона; препознавање српских националних интереса у култури,науци, уметности, привреди и политици; част и поштење у свему - одкућних и чаршијских, до послова народних и државних. Наравно, узсве то, желимо да читаоцима нашег часописа редовно представимо инешто из културе, науке и уметности суседних и других народа у свету.

Часопис Жрнов можете по мало-продајној цени од 300 динара попримерку добијати поузећем акопопуните ову Наруџбеницу и по-шаљете је на адресу: ФондацијаРадост, 11000 Београд, Врачар, Гр-чића Миленка 3. или је попуњену искенирану пошаљете на:

casopiszzrnov@gmail.com

Како часопис Жрнов излази двапута годишње, о Божићу и о Видов-дану, годишња претплата је 500динара уплаћена на рачун издава-ча, Фондација Радост, Београд:

160-365947-81 уз назнаку “за претплату” те да нампотом на

casopiszzrnov@gmail.comјавите своју адресу на коју желитеда примате наш часопис.

НаруџбеницаОвим неопозиво наручујем

да ми часопис Жрнов, почев од броја _____, па до опозива. шаљете поштом на адресу:

______________________________

______________________________

______________________________

У цену од 300 динара по при- мерку урачуната је поштари-на за сва места у Србији и Ре-публици Српској. За европскеземље је 500, за Америку и Аустралију 800 динара по примерку.

98

Жрновизлази два пута

годишње:

ЗИМА (о Божићу)

и ЛЕТО (о Видовдану).

Оснивач и издавач:

Фондација Радост, Србија,

Београд, Врачар, ул. Грчића

Миленка 3. Уређује уред-

нички колегијум: Јелена

Ћирић (Праг), Ранко Пре-

радовић (Бања Лука), Ратко

Поповић (Грачаница), Ко-

ља Мићовић (Париз), Ди-

митрије Јовановић (Кра-

љево), Мића Милорадовић

(илустрације), Александар

Чотрић (Сатирикон),

Огњен Петровић (фотогра-

фије) и Душко М. Петровић

главни уредник;

телефон: +381.63.360320

е-пошта:

poetar.dmp@gmail.com

Графичка опремаартВрачар

Штампа Премис,

Беорад Церска 70.

Динарски рачун

Фондације Радост

код Интеза банке број:

160-365947-81

са назнаком “за претплату”

или “за оглас”.

Претплата је 500 динара

годишње, за иностранство

двоструко; огласи: колорни

14.000 на трећој и 20.000

динара на четвртој страни

корица, а црно-бели у

књижном блоку

8.000 динара по страни.

Часопис је доступан у

свим бољим књижарама у

Србији и Републици

Српској, а у Београду у

књижарама: “Геца Кон”,

Кнез Михаилова 12 и

“Александар Белић”,

Студентски трг 5.

Цена по примерку је 300

динара или 5 КМ. Сав при-

ход намењен је акцијама

Фондације Радост.

Ти можеш да ми отмеш, и благо, идраго, и кућу, и њиву, и шљивик, и ћувик,и врело, и реку, и преко реке гај, и ливадукрај шуме, па и шуму и свако дрво у њој,и све изнад и све даље докле год погледдосеже мој, па да све моје одједном будетвоје – ти све можеш, ти све смеш!

Ти све смеш, и смеш, и смешан сишто смеш.

Сви би ти се смејали, да смеју, твојинајвише и најслађе, ако би се икад и

игде похвалио како је ово твоје, ово што си ми отео, самоотео! Знаш ти боље него и ја и ико мој, па зато и тражишда ти дам ово што ти не дам и што ти никад дати нећу.Никад! Залуду ласом витлаш око главе ми, залуду колтпотежеш и мамузом ме у цеванице бијеш; нећеш ме за-страшити.

И на трипут веће муке да ме ставиш, нећу! И те веће и од већих веће муке којим претиш –

никог нашег заплашити нећеш. Никог нашег, ако је заиста наш. Наши су већ издржали све што сте, ти и твоји,

могли да смислите и на Србима испробате. Они колац,конопац, србосјек и сто за једног, а ти бомбе с осирома-шеним уранијумом, па ти мало било да побијеш све којепогодиш, него би смрт да усадиш и у оне које си прома-шио!?

Све што сте знали и умели све сте и могли, ихтели! И све су српски јунаци и по трипут издржали! Иопет би, опет и опет издржали, и никад, никад не би по-клекли и рекли да пристају на то и такво што ти и твојизахтевате.

Кад су такви били и, ево, и даље су такви, моји,како мислиш да бих ја могао друкчији да будем?!

Како?!Пре бих је одсекао него ти њоме ишта потписао.

Не бих ти ни за најмању мрву запуштене шикаре нашесвојом руком потписао, а камоли за свето нам Косово иМетохију питому! Не дам и не дам, па опет не дам!

А и то што ме зовеш да с тобом у војску идем ида се под твојом командом само твојом снагом дичим?!

Убили сте ми, ти и твоји, оца и брата и зовеш месад да ја убијам оца и брата сваком ко ти није по вољикао што ти ни ја никад нисам био!

Ти можеш да ми отмеш све што хоћеш, и можешда објавиш да сам већ с тобом, али и ти и ја знамо да тинемаш силе којом би ме натерао: ни да ти дам што тине дам, ни да ти кажем да сам оно што нисам.

Ти све можеш, ти све смеш, и смешан си штосмеш и зато ти озбиљно, најозбиљније кажем: не дам инећу.

Пише:

Душко М. Перовић

Представништво Републике Српске у Србији11000 Београд, Булевар деспота Стефана 4/IV

Зашто ова књига?Зато што је Дејтонски споразум сигурно један од најзначајнијих

докумената међународног права послије Другог свјетског рата, несамо зато што су свједоци потписивања били назначајније свјет-ске силе: САД, Руска Федерација, Савезна Република Њемачка, Фран-цуска и Велика Британија, као и Европска унија, него и зато штосе показало да тај споразум може бити узор рјешавању ратних су-коба у другим дијеловима свијета, при чему посебан значај има чи-њеница да се до трајног мира може доћи само ако истовременобуде уговорено и друштвено уређење државе у којој зараћени па по-мирени народи треба и убудуће да живе једни поред других уз зајед-ничке органе у договореном обиму и начину. Истовремено, нега-тиван узор су свако правно и неправно насиље над овим међународ-ним споразумом. Нажалост, највише насиља учинили су они чијије задатак био и јесте: очување и примјена Дејтонског споразума.