Лазар Мирковић - ЛИТУРГИКА IV (Хеортологија)

ПРАВОСЛАВНА ЛИТУРГИКА или

Н А У К А О Б О Г О С Л У Ж Е Њ У

ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

Д Р У Г И , П О С Е Б Н И Д Е О

п и ш е

Л А З А Р М И Р К О В И Ћ

Хеортологија и л и

И С Т О Р И Ј С К И Р А З В И Т А К И Б О Г О С Л У Ж Е Њ Е

П Р А З Н И К А П Р А В О С Л А В Н Е И С Т О Ч Н Е Ц Р К В Е

И з р а д и о

Л А З А Р М И Р К О В И Ћ

Б Е О Г Р А Д

1 9 6 1

И з д а њ е

С В Е Т О Г А Р Х И Ј Е Р Е Ј С К О Г С И К О Д А

С Р П С К Е П Р А В О С Л А В Н Е Ц Р К В Е

Б Е О Г Р А Д

ул. 7 Јула бр. 5.

Тираж 2000

р к ф и ч к о и р с д у з г ћ е „ Л к п д с и и Ј в " , Беогрод — Тсл. 24-701 и 20-732

,Многи славе празнике и зна ју њихо-ва имена, а историју и прилике где су по-стали, не з н а ј у . . . што је за највећу осуду и веома за подсмех (Св. Јован Златоусти, М 1 § п е, Р . 49, 365).

П Р Е Д Г О В О Р

Писање литургике није лака ствар из више разлога. Навешћемо само два од ових. Прво, нису свршени многи претходни радови за њезино писање, затим градиво литургике је веома опсежно. Колико је оно опсежно види се по томе, што поједини одељци литургике могу бити засебне науке. Тако н. пр. овај одељак, Хеортологија, је читава једна наука за себе, јер има да изложи постанак и историски развитак празновања сваке успомене и свакога светога у години, и да изнесе историски развитак богослужења њихових празника према типицима све до данашњег типика, а ми знамо да црква слави свакога дана у години по неколико успомена светих, и знамо да има много грчких, руских и српских типика, и да се они разликују између себе, од којих наши стари типици још нису ни издани ни проучени. Уз то је хагио-графски материјал и материјал служби за израду хеортологије огроман.

Моје три до сада штампане књиге литургике су углавном превод и не могу се више добити. Од њихова издања до данас литургичка наука је далеко отишла и дала је многе нове научне резултате. Зато овом књигом почињем да обрађујем литургику изнова, али сам при њезиној обради употребио многе готове научне резултате и ишао по од других утрвеним стазама, а тако мора бити у овој врсти научног посла. Из појединих дела (КеНпег, Скабаллановичт. и други) узимани су читави пасажи.

Да ова књига, намењена студентима Богословског факултега и свештеницима Православне српске цркве, не би имала сувише велики обим, нисмо у њу унели како се врши богослужење на 1 разнике по гипику. Зато је потребно да сваки онај ко изучава литургику по овој књизи, има при руци Велики типик или типик В. Николајевића, који је извод из Великог типика.

Из истог разлога нисмо унели шта црква слави на поједине праз-нике према житијима светих. Зато је потребно уз ову књигу имати при руцн Житија светих Димитрија Ростовског или Охридски пролог •гиископа Николаја, где је изложено разјашњење празника и житије

3 ХеортологиЈа

3 2Г*

светога. Код Бугара издао је Христо ПОПОВБ, Ж И Т И И на светиит1з по~ читани ОТЂ Праваславната црква, Софин, 1930.

Најпосле уз ову књигу треба проучити с л у ж б е у минеју, односно гриоду за сваки празник. Ж и т и ј е и служба нз јбоље ће послужити проповеднику као извор где ће каћи садржину за проповед на празнике.

Онога пак, ко жели да се информише о празницима и светима о којима нема спомена у овој књизи, у п у ћ у ј е м о на житија светих (Мака-ријевска, Димитрија Ростовског , Ас1а бапс(огиш Боландиста), на с л у ж б е у рукописним и штампаним богослужбеним књигама, и на ова главна дела о њима: А р х. С е р г 1 и, ПолнмИ мћснцесловг. востока, ТОМЂ I и II (прво издање Москва 1875 и 1876). Друго , поправљено и јако допуњено издање Владимирг , 1901, Томт> I X X I I , 732 и II, X X X , 798 и 700. Види о овом другом издању ВизантШскш Временикт> V I I I (1901), 633—639). Г. С. Д е б о л Б с к Ј К , Дни богослуженЈл прав. кае. вост. церкви, Т О М Ђ I и II, изд. 8, 18б7. М ! с о 1 а и з Ш П е з 8. Ј . , Ка1епсЗа-п и т шапиа1е и1пизцие есс1е51ае 0Г1еп1аПз е! оссЈс1еп1зН8 (I изд. I књ. 1879, 1 изд. II књиге 1881; II изд. I књ. ОешропЈе 1896. Види рецензију ТћаШо!ег-а у Г И е г а т с ћ е КипсЈзсћаи, 1879, 391—394; 1882, 299 и Визан-тЈИскЈИ Временник-в III, 705). Алексћи МалБцевЂ, Постнал и цвћтнаи триоди СЂ воскресними пћснопћн1лми октоиха прав. кае. восточноЛ церкви, Берлин-в, 1889, стр. XV—СХСУ1. Н. К е 11 п е г, Неог1о1о§Је «к1ег сНе ^ебсШсћШсће Е п ^ ј с к ћ т ^ сЈез КЈгсћепјаћгез ипс! с!ег НеШ^еп-{ез!е УОП с1ег аИез1еп 2еИеп ђјз гиг Ое§еп\уаг1, 1911 (II изд. 1906> III изд. 1911). М и х а и л т> С к а б а л л а н о в и ч г , професор Кијевске духовне академије расправља о празницима и светима прво у своме делу ТолковБ1и ТБШИКОНЂ, В Б Ш . I, КЈев, 1910, а затим је као издање часописа „ПроповћдническШ листокт>" издавао збирку : ХристЈанскЈе праздники. Всесторонное освншенЈе каждаго изт> великихт> праздниковт> со всћм-Б его богослуженЈемт>". У серији од дванаесг књига требали су бити обрађени дванаест великих празника. Овде се излаже освећење празника са целим богослужењем, рускословенски текст и руски превод с л у ж б е са подробним разјашњењем, историја догађаја и празновања, светоотачко учење о празнику и његову значају. Колико ми је познато до 1916. године проф. Скабаллановичг, је издао у овој збирци: Рођење пресвете Богородице, Воздвиженије часнога крста, Ваведеније пресвете Богородице , Р о ђ е њ е Христово, Педесетницу и Успење пресвете Бого-родице. Одлична дела проф. Скабаллановича употребио сам оби но при изради ове књиге, али нисам имао све празнике.

Код Срба су из ове области писали : М и х а и л о, митрополит српски, Месецеслов, православне хришћанске, опште и српске цркве,. Београд 1898. Д и м и т р и ј е В и т к о в и ћ , Православна црквена година. За српску младеж православне вјере и за српске домове. Сријемски Карловци, 1909. Проф. Ј . Ц в и ј е т и ћ, Из области, богослужења пра-нославне цркве. А) Непокретни Господски празници и њихово богослу-жење . В) Покретнн Господски прззници и њихово богослужење . Гласник православне далматинске цркве, год. 1909, Задар, стр. 5 и даље, и год. 1910, стр. 5 и даље.

Д а љ е споменућемо Вгипо БОУПС, Неог1о1о^јја. буе1коуше О о з р о -(Ппоуе и гарасЈпој 1 1б1обпој сгкуј, Вакоуо, 1913. буе!коуЈпе 51. Ој . М а п ј е и гараЈпо ј 1 Јб1одпој сгкуј, N18, 1927.

11а крају ове књиге дајем свој превод латинског списа Реге^ппаНо ЛсПкчЈае а ј 1оса бапс!а, као значајан за изучавање Хеортологије, пошто је у њему изложено празнично б о г о с л у ж е њ е јерусалимске цркве крајем IV века.

Ова књига завршена је пред последњи рат. Послератна литера-тура ми, на жалост , није била Приступачна, иако ми је позната по АГС1ПУ {(1г Шиг§;1е\У155еп5сћа{1 и по византолошким часописима, н. пр. Вугапћшбсће 2еИ5сћгј{{.

Рукопис је лежао д о сада, 1960. Њ е г о в а Светост Патријарх, Господин Герман са Св. синодом Српске православне цркве изразили су спремност да га штампају . Са највећом г о т о в о ш ћ у уступио сам рукопис Св. синоду ради штампања.

Сматрам за угодну д у ж н о с т да изразим своју особиту захвалност Њ е г о в о ј Светости Патријарху српском Господину Герману и Светом архијерејском синоду, што су одлучили да издаду ову књигу и финан-сирају њено штампање.

У в о д

Хришћани су у време апостола проводили дане у поучавању од апостола и у заједници, у ломљењу хлеба (евхаристија) и молитвама, сваки дан беху непрестано једнодушно у храму, а ломљаху хлеб (евхаристија) по домовима, примајући храну (агапе) у радости и про-стоти срца (Дела 2, 42, 46).

Из овога видимо да су Хришћани у време апостола ишли у храм на јудејско богослужење, а поред тога вршили су евхаристију са агапом по домовима. Дакле чинили су оно исто што је чинио и Господ Исус Христос, који је ишао у храм, а евхаристију је свршио у Сион-ској горници.

Као што је Спаситељ извршио евхаристију увече, тако су је вршили и Хришћани апостолског времена, и њом се завршивао ред дневних молитава. По примеру Јудеја имали су и Хришћани апостол-скога времена три дневне службе: јутарњу, дневну и вечерњу (3. 6. и 9. часа дана). Хршћанска црква освећујући молитвом поједине часове дана, везивала је за ове часове извесне успомене из економије спасења и из Св. писма, које су се догодиле у ове часове.

Као што је хришћанска црква освећивала извесне часове дана молитвом и везивала за њих извесне успомене, исто тако је освећи-вала молитвом и поједине дане седмице и године, и за њих везивала успомене у славу Божју , из економије спасења, у част светих, на поје-дине догађаје из хришћанске црквене историје, и посвећивала их је још покајању живих и помињању умрлих. У везивању извесне успомене :<а поједине дане седмице и године хришћанска црква се по могућству лржала извеснога реда и принципа, у жељи да догађаји који се славе V току дана у години буду међусобно у логичној вези, и да се поје-дини догађаји поставе у онај дан или оно време, када су се они дого-лили. У седмичне и годишње дане вршен је низ дневних служби, са уношењем односне успомене у њих, у чијем низу на крају беше евха ристија.

Дани у току године регулисани од цркве, посвећени богослужењу и извесним успоменама из Св. писма и црквене историје, зову се спсГПа прсмена, иразници и сачињавају хришћанску црквену годину. Света премена, т. ј. празнике имамо као нешто битно у свима религијама.

Осиоп хришћанској црквеној години положен је у апостолском мремену, и она је изграђена на основу старозаветне суботе и староза-иетних празника. Хришћанска црквена година израсла је из јеврејског килсндара. Као што су апостоли и Хришћани из Јудеја апостолског

7

ирсмсиа сиакодневно посећивали богослужење у јеврејском храму у Јерусалиму, тако су славили и јеврејске празнике. Као доказ за ово млм јс сн. апостол Павле који, поред све своје борбе за слободу Хршпћана од јудејског и законског ига, прекида своја мисионарска пVI<>и.1 и . . I и хита из Мале Азије и Грчке у Јерусалим, да тамо проведе мсликс јенрејске празнике (I Кор. 16 ,8 ; Дела 20, 16).

Али то не остаје дуго, и ова веза Хришћана са јеврејским празни-цимп у нмостолском времену убрзо престаје, и када за Хришћане из Јсшчништна није било обавезно обрезање, то тим мање беху за њих обпмсани јеврејски празници, и онај исти апостол Павле, који се журио мл јемрејске празнике у Јерусалим, ускоро проповеда потпуну слободу Хришћана и од јеврејских празника, када к а ж е :

„Нека вас, нико не осуђује за јело или за пиће или за какав празник, младину или суботу" (Кол. 2, 16. Види и Гал. 4, 8—11; Римљ. 14, 5—6).

Хришћански празници се даље самостално и брзо развијају, тако да је већ Тертулијан Хришћаннма свога доба, с обзиром на разноврсне незнабошке празнике могао казати: „Наћез (иоз 1аб1о5".

Циклусу годишњих празника дали су живот главни моменти из живота Спаситељева, и око њих су се груписали остали годишњи мразници са извесним успоменама, док се коначно у току векова, а под руководством цркве, није развила црквена година у данашњем облику.

Радови обичнога живота за одржање тела и земаљских потреба иотиснути су на празнике и врше се само утолико, уколико су потребни аа одржање физичког живота и друштвенога поретка, а главна карак-теристика празника је одмор од рада, ради слављења и поштовања 1>ога, ради спасења душе и ради бриге за духовне потребе. Молитвено и побожно расположење Хришћана у празничне дане доноси души радост, усхићење и радосно расположење. Са овим се слажу и имена мразника; јеврејски се празник зове сћа§ од сћа§а§ = играти; у грчком се празник зове ђ еодтт], која реч значи: свечаност, празник, славље, али и усхићење и задовољство, и тако ова реч поред појма празника садржи у себи и појам усхићења и задовољства. И доиста сваког правог Хриш-Нанина обузима радост, расположење и одушевљење када се ближи какав празник, и празници су са својим богослужењем још увек нај-радоснији и најсвечанији моменти народног живота. Српски се празници !ову овим именом зато, што су Хришћани у ове дане празни од посла, т.ј. ме раде физичке послове, но иду у цркву на богослужење. Празници сс спеткују, т.ј. посвећују Богу.

Важност празника је велика, јер када црква на празнике у току годиме прославља најглавније догађаје из живота Спаситељева и нај-I миније моменте Њ е г о в е спасоносне делатности искупљења, то црква момоНу мразника спољашње манифестује свој дух. Празнично богослу-м.см.с је мажан део хришћанског богослужења, и црква кроз ово даје мсрмима хришћанско образовање.

.V годишњем кругу имамо дане са овим наменама: 1) дани про-сљшл.пн.а, 2) дани покајања и 3) дани за умрле.

Дани мрослављања, свечани, посвећени су прослављању једног од божннских лица Св. Тројице (Господњи празници), успомени важнијих

2Г*

логнђаја из живота Спаситељева, успомени часнога крста и предмета коЈи су припадали Спасител^у (риза и др.). Пошто се величање Бога не <)| риничава на слављење самога Бога, но се протеже и на поштовање м сл.шл.ење Његових изабраних органа, светих, то имамо још празнике у част мресвете Богородице и светих. У дане Богородичиних празника сланимо успомену догађзја из живота пресвете Богородице, успомену проналаска предмета који су припадали Богородици и њихово полагање у цркви на чување, празнике у спомен чудотворних икона Богоро-дмчипих, празнике у спомен избављења појединих градова помоћу пре-свете Богородице. Поред Богородичиних празника имамо и празнике у част бестелесних сила и у спомен разних чуда и избављења помоћу бестелесних сила. Д з љ е имамо празнике у част светих, које делимо у разне врсте и рангове, према начину њихова живота, према позиву и м.иховим врлинама. Свете славимо у извесне дане или у групи (апостоли, оци итд.) или појецинце. Усиомена појединих светих бива често дза пута и више пута у години, тако што се у један дан слави успомена смрти једнога светога, у други дан проналазак његовнх моштију. Св. Јован Претеча има више празника у години: дан зачећа, рођења, усе-ковања, обретења главе итд. У дане празничне убрајамо и недељу, јер је она у почетку хришћанства била празник посвећен васкрсу Христову, и што она води и показује целу годину.

Богослужење у ове дане прослављања је свечано и торжаствено, и одговара успомени која се слави.

У дане кајања и поста, црква водећи рачуна о људској слабости, притиче у помоћ људима палим у грех, и у те дане се кајањем и постом чисте од греха. Богослужење ових дана је у складу са наменом омих дана.

У дане посвећене успомени мртвих Хришћани се моле Богу не само за себе, но и за друге чланове цркве, па и за умрле у нади на наскрс и вечни живот.

Према томе расправљајући о црквеној години и богослужењу у м.ој, расправљаћемо:

1) О недељи. 2) О Господњим и Богородичиним празницима, о празницима светих. 3) О данима кајања и поста. •1) О данима посвећеним успомени умрлих.

Г.нрха празника и богослужења на празнике је иста са сврхом бсгослужења уопште.

Одељак литургике који расправља о празницима године и њихову богослужењу зове се наука о празницима или хеортологија (од грчке речи с^ртгј = празник).

11еки празници, дани поста и успомене умрлих падају сваке годчне V исге датуме, а други не падају у исте дзтуме године, јер њихови днгуми :1п»исе од датума Пасхе. Први празницн са сталним датумом снике године зову се зато непокретни празници, а други покретни Пршмици.

БРОЈ В Е Л И К И Х П Р А З Н И К А И П О Д Е Л А П Р А З Н И К А

Црквени месецеслов (минологион) т.ј. календар развио се до VIII столећа и тада је углавном обухватао данашњу садржину месецеслова, напр. цариградски минологион УШ-1Х века, а касније су уношене у каленлар успомене, које су се догодиле иза VIII столећа.

Д о У-ог столећа, када се још није развила црквена година, славили су се сви празници са једнаком свечаношћу, како празници мученика, тако и највећи Господњи празницн. Али већ крајем IV и у V столећу нидимо да се чини разлика између појединих празника и да се Господњи празници издељују из броја осталих празника као свечанији.

Епифаније Кипарски (-ј- 403) у беседи на Вазнесење Христово ( М 1 § п е , Р. 43, 4 7 8 - 9 ) , која се њему само приписује, а коју он није написао, набраја четири најважнија празника: Рођење Христово, Вогојављење, Распеће са васкрсењем, и Вазнесење.1) Прокло патријарх цариградски (-ј' 447) набраја пет великих празника, наиме четири као и код Епифанија са додатком Силаска св. Духа. 2 ) Р$. Златоусти (М 1 е, 50, 80) набраја седам великих празника: Рођење Христово, Богојављење г Спасоносно Страдање, Васкрсење, Вазнесење, Силазак св. Духа, велики очекивани дан свеопћег васкрсења мртвих који не престаје.3). У Синај-ском празничном еванђељу осмог века (715 г.) писаном златним словима, у коме су еванђеља на најглавније празнике, а не пуно чегвероеванђеље, које је даровао синајском манастиру цар Теодосије III (715 — 717), имамо спанђеља за свих дванаест празника, који су после познати под именом дванаест великих празника, осим за Цветн.4) Јован, епископ Еубеје 774 године сматра нзјважнијим празницима ових једанаест празника: Зачеће Богородице (9 децембра), Рођење Богородице, Благовести, Рођење Христово, Сретеније, Богојављење, Преображење, Распеће са 11асхом, Вазнесење и силазак св. Духа, а на другом месту овим празни-

СергШ, ПолнмИ м1;снцесловг востока, I, 323. Најбољи доказ да ово није Епи-фанијева беседа је то, што знамо да Епифаније зна за епифанију (Божић и Богојав-л.гње) 6 Јануара нераздељено, а у горе споменутој беседи је Рођење одељено од Бого-Јаиљења.

2) Беседа на Рођење Христово, М I е п е, 65, 705. 3) Георгије Хамартол (IX век), говорећи о владавини цара Јустинијана (527—565)

иише како се у његово време почело да слави Сретеније 2 фебруара, које се раније гллвило 14-ог истог месеца, и које није убројано у Господње празнике, и затим Хамартол цитира Златоустово горње набраЈање празника. О е о г § 1 1 Н а г а а г 1 о 1 1 Сћгоп!соп М1кпе, Р. б. 110, 777.

") Серг1И, ПолннИ м-ћснцесловт, востока, I, 325.

9

цима додаје још и Успеније Богородице.1) Тако су до VIII столе)|а издељени најглавнији Господњи и Богородичини празници у групу иаЈ важнијих празника, а број ових празника ишао је ка томе да се угмрди на броју дванаест. Према свом већем значају ови празннци су назипапи гиатЈЈгос, (леуаХос, це^оуг? противно хоп/ос.2). Подизању ранга ових празникп између осталих дана допринела је и световна власт. Тако је нпр. Јус ш нијан обновио забрану суђења 25. децембра и 6 јануара.9)

Криптофератски типик из 1300 године набраја четрнаест беопопхЛу 1оргоју т. ј. Владичиних празника: Благовести, Рођење Христово, Обрс зање, Сретеније, Крштење, Васкрс Лазарев, Недеља Цвети, Преобра жење, Тајна вечера, Распеће, Васкрсење, Нова недеља (т.ј. Томинл), Вазнесење и Педесетница.4) Теодор Продром 5 ) у XII веку из овш броја изоставља Тајну вечеру и Нову недељу и добија дванлеет Господњих празника, које и набраја у четири меморијална стиха, пшм вљајући стихове Јована Евхаитског (МЈ§пе, Р. 120, 1197).

У рукописном типику Лаврентијанске библиотеке у Фиренци »:» 1336 године, на крају месецеслова избројани су четрнаест Господп.их празника, исто као и у Криптофератском типику: Благовести, Рођеп с, Обрезање, Сретеније, Крштење, Васкрс Лазарев, Недеља Цветна, Прсо бражење, Тајна вечера, Распеће, Васкрсење, Нова недеља, Вазнессн.с и Педесетница.6)

Никифор Калист Ксантопул (XIV век) у три меморијална стнх,1 место Обрезања код Теодора Продрома има Успеније Богородице, и тако опет има број дванаест.

Радуј се, Рођење, Симеон, Јордан, Тавор, Лазар, Гранчице, Древо, Васкрсење, Вазнесење, Дух и успеније Дјеве 7 )

У број дванаест ових Господњих празника нису уношени Богоро-дичини празници, у које се нису уносиле Благовести (зачеће Христоно). После су из броја дванаест празника излучени неки од Господњих празникз, а на њихово место су дошли Богородичини празници, и тако је коначно образован број дванаест великих Господњих и Богородичиних празника. Док је у бројање ових празника раније убрајан Ускрс, кио што смо видели, он је касније излучен из броја дванаест, и не убраЈа се у њих, као празник над празницима. У пространом хришћанс ком катихизису (у четвртој заповести) сматрају се као најважнији тринасп празника са Пасхом, т.ј. Пасха и свих дванаест, без набрајањл омнх дванаест.

! ) М 1 § п е , Р. 96, 1174—1176 и 1497. 2) У типику цариградског Пантократоровог манастира читамо (Ти.-пкЛ, I, ()!11);

аога бе каЈ ћу га{? ко1гап; еоргаГЈ. к а г а бе тас; ре^оуас; бортас;. 3) СосЗ. ЈибИп. Ш, 12, 6. 4) Толжб, I, 907. 5) Серг!И, ПолниИ м-ћслцесловт. востока, I, 325. М 1 § п е, Р. 8- 133, 1223. 6) ДмитрЈевскШ, ТиЛ1ка, 11, 161. 7) Серг1И, I. 325.

10

Од XI века утврдила се данашња подела на три врсте празника. У редакцијама јерусалимског и студитског устава одавно су постојала гри главна разреда празника : велики, средњи и мали. Састав и бого-служење ових празника колебао се, а исто тако није било пуне саглас-ности између устава у класификовању празника по ова три разреда. Пикон Црногорац (XI век) даје нам најстарији познати покушај пуне к псификације празника, и ако се упореди његова подела са данашњом, нидеће се како се развила црквена година у том погледу од X—XI нека. Никон даје таблицу празника по ова три разреда из разних устава (сгудитског, јерусалимског и светогорског), означујући велике празнике крстом у кругу, средње крстом, а мале са три тачке. Због неслагања устава у подели по овим разредима, Никон даје и другу таблицу праз-ника са разликама од прве таблице.

О данашњој подели празника у три разреда и о клрактеристици богослужења ових разреда, говори 47 глава типика, која гласи:

„Гл. 47. О знацима Владичиних и Богородичиних празника, и светих. Треба знати да су празници раздељени на велике, средње и мале.

Велики празници Христови и Богородичини, и два Претечина: Рођење и Усековање, и оба врховна апостола Петра и Павла, имају знаке: крст окружен ф (црвене боје). ГБима се свршава бденије и сва служба празника по уставу.

Средњи празници светих имају два знака: а) крст са полукругом ^ (црвене боје), којима се свршава бденије, а додаје се и канон Богоро-дици на јутрењу по уставу; б) а други само крст | (црвене боје), којима се не свршава бденије. На вечерњу Блажен муж, први антифон, и на Господи возвах стихире на 6, а по вољи и на 8, и три чтенија, и (стихире) на стиховње. На јутрењу полијелеј и еванђеље, канон на 8 и велико славословље, и остала служба по уставу.

Мали празници имају два знака: а) три тачке непотпуно окружене (•: црвене боје. На вечерњу катизма обична, Господи возвах стихире на 6. На јутрењу канон на 6 и велико славословље, и остала служба по уставу; б) који имају знак (•: црне боје: на Господи возвах стихире нн 6, на јутрењу канон на 6. На литургији по чину устава; в) празници који немају знака, стнхире на 3, а канон на јутрењу начетири."

Мали празници су тројаки: 1) без икаквог знака, 2) са знаком •:) или (•:, т.ј. три црне тачке у црном полукругу, и 3) са знаком •:) или (•:, т.ј. три црвене тачке у црвеном полукругу. Ови знаци обележени су у типику, месечном минеју и месецеслову, и по њима се углавном унапред зна какво мора бити богослужење.

1) Мали призници без икаквог празничног знака одликују се тиме, што се у те дане поју: стихире на вечерњу на Господи возвах (из минеја) на три (с њима се поју стихире из октоиха на три), канон на јутрењу иа четири (тип. гл. 47), и то из минеја (а с њима се везују тропари канона из октоиха на десет), и имају мало славословље. У носледовањима месечног минеја1) у дане који немају никаквог праз-

') Често у месечном минеју под Једним датумом имамо два последовања, и оба гиститељима без знака у месецеслову. Оба се последовања врше при богослужењу мједно, као Једно, песме и молитве оба последовања штампају се у месечном минеју

2Г*

иичног знака, имамо већином три стихире на Господи нознах, и клнои има у свакој песми до четири тропара. Но осим оних песама последи-нан.а овог разреда имају и друге песме. Типик не указујс на њих т о , што се оне не налазе у сваком последовању овог разреда.

2) Мали празници са цриим знаком (:• или •:), одликују се тиме, што имају шест стихира на Господи возвах (из минеја) и на јуШрсиу канон на шест из минеја, због чега се ови дани светих зону „шесп ричним светима" *) или „светима на шест". Стихире на шест зону сс „шестерик".2) О празницима са црним знаком (:• речено је у типшсу (гл. 47): „на лТтВргГи по чин8 оуставл". Под овим речима типик ршуис то, да се а) на трећем антифону из минеја чита кадгод трећа, а кадгод трећа и шеста песма; б) ако је одређено да се чита на лигургији јенли ђелије светоме, то у минеју бива прокимен, алилујариј и причасно.

3) Мали празници са црвеиим знаком (•: или •:) одликују сс у типику тиме, што имају на вечерњу обичну катизму,') на ГосИоди возвах стихире на шест, на јутрсн>у канон на шест, и велико с шпа словље. Остала служба бива по уставу. Ови свети зову се у тимии, „свети са славословљем". Кад се поје (а не чнта) велико славослонл с, тадз се поју нарочите песме, наиме стихире на хвалите, чије је ПОЈ.Ш.С у тесној вези са појањем великог славословља. Празника оне врсчс, т.ј. са црвеним знаком •:) има доста, но они су већином помесни нрп . ници, т.ј. њихово се празновање врши тамо где су мошти или хрнм тога светога. Празника пак ове врсте са црвеним знаком •:), који сс празнују у свима црквама, нема много, свега четрнаест.4) Оних четр наест празника са црвеним знаком можемо поделити у две врсте 1) који имају само наведена молитвословља карактеристична за милс празнике са црвеним знаком •:); и 2) који имају у својим последом. вањима и нешто од онога, што сачињава особину средњих празниш см знаком -ј", наиме а) на вечерњу имају три чтенија (види 30. април, св. Јаков) и на јутрењу канон на осам; и б) ако падну на празникс сн црвеним знаком •:) свети који немају никаквог знака, то се њихоис службе преносе на други дан или се поју на повечерју.Г |)

заједно тако, што иза стихира Једном светом долазс одмах стихирс другогн п к ч о м итд., т.ј. поју се свакоме светом три стихире, дакле свега шест, и каион сплкнм нл четири, дакле обојици на осам. У богослужбеним књигама и у типику опи < < датуми, када се поје служба двојици светих без икаквог знака, нс прибцоЈмп >|V средњим празницима, но се само каже: , ако су два света", то се служб« оилм* врши. Ако су пак у минеЈу славе два света, од којих прлзновлн.е Једногл нримлнл средњим празницима, а другога малим празницима, то се празник убрлЈл у грпим 1

празнике. *) Види типик 15 септембра о светнлнима после 9 песме канонл, гдг сгчЈи

.снц« гл4г6л«их кс-км* ш|ст((1нчннм» стммж кх п»празднст«-к". 2) Види тиник 17 новембра: .с»к«ршЛтсл свк*р» ?п1> (Никона Мудотиорцл) «|Атми

Јг^, н кв храмЧ;: пвкс1«д8 ж« ц|«ст«рнкх, ко Ин» дннк". 3) Речи .обична катизма" речене су овде зато, што код средн.их прашика гл

знаком •(• на вечерњу пиЈе указана обк'М1Л катизма. <) Сситсмбра 13,23; октобра 18,23; децембра 9,26; Јлнуарл 7; марта 2(>; лнрилл ЗОј

ЈулиЈл 2 и 25; авгусгл 1, 16, 31. ») Види тинии 25 Јули, 16 лигуст и 26 децемблр. Исто тлко бии« и сл служвом

светомс коЈи имл •:) црни знлк, службл другом сиетом не иоЈе се, но сс нреиоси II« монгчерЈе (пиди 2Н ноп.).

12

Средњи Празници. Средњи празници деле се у два разреда : 1) са зиаком крста •(• и 2) са знаком крста у полукругу

Средњи Празници са знаком крста | у богослужбеним књигама, одликују се у типику (гл. 47) од других празника тиме, што се на II.их не врши бденије, на вечерњу имају „Блажен муж" први антифон, на Господи возвах имају шест стихира (из минеја), или по вољи осам, нмају три читања (паримеја) на вечерњу, стихире на стиховње. 11а јутрењу имају полијелеј и еванђеље, канон на осам, велико славо-словље, а осталу службу по уставу. Свети који имају знак крста -ј- у богослужбеним књигама, зову се „свети с полијелејем". Дакле службе оних празника одликују се од службе празника са црвеним знаком •:) тиме: 1) што уочи празника бива велико вечерње, и на вечерњу после „Блажен муж", т.ј. после првог антифона (а не целе катизме) долазе стихире на Господи возвах, кадгод и на осам; 2) читају се три пари-меја; 3) стихире на стиховње имамо у овим последовањима увек, а немамо их каткада у последовањима празника са црвеним знаком •:). У неким последовањима која немају молитвословља за бденије, имамо стихире на литији1). 4) На јутрењу пред еванђељем поје са полијелеј, и према томе имамо у минеју: а) сједалне светога са богородичнима, који се поју после полијелеја пред такозваним „чтенијем" (празника, светога), иза кога се чита еванђеље. Ови сједални се у типику (гл. 3 и 4) зову „полијелејни сједални"; б) стихиру светоме, која се поје после читања еванђеља, и која је већином узета из броја стихира које се поју тога дана на литији. 5) Канон бива не на шест, но на осам.

Наведена молитвословља поју се на богослужењу тада и оним све-тима, када „им се не свршавз бденије". Но ако се служба свршава са бденијем, онда се у том случају додају још посебна молитвословља. Израз типика (47 гл.) ,,Тиж« вд^кни Н1 совцшштс/А" употребљен је, из-међу осталога, зато што са знаком | у типику и у месечном минеју имз много последовања са таквим молитвословљимз, која се поју ако се свршава бденије.2) Ова молитвословља се онда поју, када „се свр-шава бденије, ако хоће настојатељ". У неким случајевима, дакле, врше се службе средњих празника оба разреда једнако, поред свега тога што имају разне знаке | и и што ови знаци означавају разне службе, један службу с полијелејем, а други службу са бденијем. Тако напр. 21. маја читамо у типику: „Ако падне успомена св. цара Константина у чегвртак Вазнесења или у недељу седму св. отаца, његова се служба нрши по истим главама као и св. Јовану Богослову". Њихове пак службе нису једнаке, јер служба св. цара Константина (31 маја) озна-чена је знаком крста 1 и има полијелеј, а служба св. Јована Богослова (8. маја) означена је знаком крста у полукругу и има свеноћно бденије.

') На празнике који се свуда славе: 6 октобра, 14 новембра, 15 Јулија. На праз-коЈи се по.месно славе: 3 маЈа, 23 јунија, 8 и 28 јулиЈа и 26 августа.

•| Н 1пр. октобра 26, новембра 8: јануара 17, 20, 25; маја 9, ЈулиЈа 5, 20.

Средњи празници са знаком крста | су: празници сних 12 аио стола. Деветорица апостола1) имају у типику службу с полијелејеи, п св. Јован Богослов има службу са бденијем и знак Л (26 сентембри и 8 маја). Апостолима Петру и Павлу (29 јупија) поје се сва служби само апостолима, јер имају знак Затим празници овога разредн су прво, друго и треће обретење часне главе Претечине (24 фебруара и 25 маја), четрдесет севастијских мученика (9 марта), сн. пророк 11лијп (20 јулија), св. Димитрије (26 октобра), Сабор арханђела Михаила (8 но-вембра), цар Константин и царица Јелена (21 маја), итд.

Срецњи празници са знаком крста у полукругу у богослужбеним књигама имају молитвословља назначена при свршавању бденија. Код празника са знаком крста у полукругу речено је у типику (гл. -17) „којима се бденије свршава, а додаје се и канон Богородице на јутрењу по уставу" 2). У типику нема много празника у које је по устану олре ђено свршавати бденије, и који су означени знаком крста у полукругу Ј , а то су ови празници: 26 септембар — св. апостол и еванђелист Јонан Богослов, 13новембар — св. Јован Златоусти, 6 децембар — сн. I Јиколи, 30 јануар — св. три Јерарха, 23 април — св. Георгије, 8 мај сн апостол и еванђелист Јован Богослов. Али у месечном мннеју имл доста велики број последовања, која имају у себи молитвословља ш бденије, јер последовањима ове врсте припадају: а) већи део и омих последовања, које се поју само тамо где су храм и мошти светом , б) последовања којз у типику имају пред собом знак самог крста ј, но која се свршавају са бденијем само онда „ако хоће настојател. да се врши". Овде имамо да приметимо, да су празници средњи са зиа ком самога крста •{• и празници са крстом у полукругу X често тако блиски и слични међу собом, да ако падне напр. цар Консгангин у четвртак Вазнесења или седму недељу отаца, то се његона службн врши као Јовану Богослову (типик 21 мај) „по истим главама". Цар Константин има у типику знак самога крста, а св. Јован Богослон чнпк крста у полукругу Служба светоме са знаком крста у полукругу преноси се на други дан у том случају, ако падне у дане страсне седмице или на саму Пасху, као што се у том случају препоси и служба храму (храм. гл. 45 и 46). Тако напр. ако падне св. Георгијс НЈ Велики петак или Велику суботу, или на саму Пасху, служба сн, Георгију свршава се у понедељак светле недеље (тип. 23 април).

Велики празници са знаком крсШа у кругу © у богослужбеним књигама, имају у типику(гл. 47) ову карактеристику: „којима се бдениЈ'-и сва служба празника свршава по уставу". Ови су празници Христомн, Богородичини, два Претечина: Рођење(24 јунија) и Усекован.е (29 апгуста), празник врховних апостола Петра и Павла (29 јунија), днанаест великик голишњих празника, од којих су девет непокретних: Рођен.е Богоро

' ) 30 нов„ 30 април, 14 иовембар, 11 Јули, 6 и 9 октобар, 10 млЈ, 19 Јуни, 9 иш усг 8) Канон Богородицн иоЈе се она) коЈи Је у минеЈу у самом послсдонлњу прлшик« ,

или онл| коЈи сс штлммл нп крлЈу октоихл после 4 и 8 гллсл, сл ирмосом Квлкннц! г«нЛ-т м л +л|1.1и'и.1 11огр8.1н , . . , или клпои 1>огородици коЈи Је у слсдоиапом псллтиру сл И|)М>иом; . »4д8 нр»||ил« . . .*. Ниии упутстно у октоиху после клмопл 4 и 8 гллсл мл крл|у књиге Нл великс мрл:шнкс сл амлком ф крстл у кругу нс поЈс сс ил Југргм.у клиин 1.01 ороциии, но обл клиомл ирлшнкл.

м

1ицс К септембрв, Воздииженије часнога крста 14 септембра, Вход преснстс 1')огородице у храм 21 новембра, Рођење Христово 25 децембра, |>|||'0јнн;|1сњс Господње 6 јануара, Сретеније Господње 2 фебруара^ I. мгонсстн пресвете Богородице 25 марта, Преображење Господње |> иигусгп, Уснење пресвете Богородице 15 августа, и три покретна: И.чод Господњи у Јерусалим, Вазнесење Господње и Педесетница. Знак псликих празника има још и Обргзање Господње 1 јануара. Службе омм три покретна празника немамо у месечном минеју, но у триоду. Иразник Пасха је највећи празник, и не убраја се у број дванаест мсликих годишњнх празника.

Одлика служби великих празника од средњих, у које је одређено л I се снршава бденије, састоји се (изузев посебне особине служби нских велнких празника: Рождества Христова, Крштења Господњег, Крстовдана и Благовести) у опћој карактеристици означеној у 47 гл. 1нмика, наиме што се средњим празницима којима се свршава бденије м I јутрењу додаје и канон Богородици (обично на шест), а у велике ирмзнике поју се нз јутрењу само празнични канони, а Богородичини к.шони не. Тако на празнике великих светих поју се оба канона све-1мм;| (један на осам, други на шест), на празнике Господње оба праз-мнчна канона, иа празнике Богородичине оба Богороднчина канона, но имак празнична, тј. који прослављају Матер Божју као узрочницу догађаја тога дана.1) После осме песме канона не поје се Ч(стн-&иш8|«, 1П) се место тога поје величаније (припев) и ирмос 9 песме. Место Достојно (на литургвји) поје се на свих дванаест празника „задостојник", гј ирмос 9 песме канона.

Велики Господњи празници одликују се од великих Богородичиних м снетих празника тиме, што се на празнике Господње када падну у нсд»л>у изоставља васкрсна служба, а поје се само служба празника ( т мннеја и триода), а на велике Богородичине празнике и светих када иадну у недељу, врши се њихова служба заједно са васкрсном.2) На литургији на дванаест Господњих празника поју се (место изобрази-тељних) антифони празнични, и говори се входное. Најпосле на вслике I осподње празнике одређени су нарочити отпусти после служби.

Сви нелики празници Господњи, Богородичини и светих са знаком крста у кругу ® имају ту особину и одлику у месечном минеју, што сс н.ихова молитвословља не ограничавају само на дан празника, но мм.|ју молитвословља и у последовањима неких претходних и следећих /1ина. У претходним данима у месечном минеју су песме којима с е д о ч е - . кује мразник, и ови дани се зову претпразнсШво. У данима пак иза празника у месечном минеју су молитве и песме, којима се продужује слимл.счне празника. Ови дани се зову дани попразнсШва.

') Млко прлзпици Обрсзања Господњег (1 јануара) и Покрова пресвете Богородице (I октобрл) не приплдлЈу ка дванаест великих годишњих празника, и немају пред- и нонринствл , то иилк имлЈу у типику знак великог празника ф , а то само зато, што се у ТР прланикс ил Јутрсн.е поЈу канони само празника.

*) Пиди тиник 8 и 14 септсмбра, 6 лвгуста итд.

1$

НреШПразисШво. Песме и молитне претпразнства спремају нсрнс ш дојстојно сретање и провођење празника. Дани претпразнства могу схватити као пророчко прообразовно старозаветно време, којс је пргт-ходило и указивало на догађај којн се просливл.а. Има празника са знаком крста у кругу ф који немају дана претпразнства.1) Напротии неки од малих празника имају дан претпразнства.2) Сви велики празници имају по један дан претпразнства, само Рођење Христово има 5 дпна, а Богојављење 4 дана претпразнства. У последовањима минеја у дане претпразнства имамо молитвословља и песме празника који дол.ми заједно са молитвама и песмама светих који падају у дане мретпразнстна. Радосне молитве и песме претпразнства замењују собом тужно-покајпс молитве и песме октоиха, које се не поје у дане претпразнстна, уопНе замењују Богородичне не само октоиха, но и минеја. Песме претпразнпм.> које замењују октоих спајају се са песмама свегих у минеју по истом начину, којим се спаја октоих са минејем, наиме број песама октоихл при спајању са песмама минеја некад је већи, некад мањи, премл томс ког је разреда празник минеја с којим се поје октоих. Исто тако и у дане претпразнства у последовањима минеја број песама претпразнстим, које замењују песме октоиха, није увек једнак у ове дане, у једмс јс већи у друге мањи, према томе ког је разреда празник светога с којим се спајају песме претпразнства.

ПопразнсШво. Дани попразнства су продужење празника. И ч многих празника Господњих и Богородичиних попразнство се пре сипп састоји у том, што се у први дан после дана празника спомин.у и про-слављују учасници празничног догађаја. Тако се после Рођен.а пресм. Богородице (8 септембра) празнују св. и праведни Богоотац Јоакмм м Ана; после Рођења Христова (25 дец.) празнује се Сабор пресн. Бого родице; после Крштења Господњег (6 јануара) слави се св. Јовлн Нре теча; после Сретенија Господњег (2 фебруара) слави се успоменл сн. праведног Богопримца и Ане пророчице; после Благовести преси Богородице (25 марта) празнује се Сабор архистратига Гаврила. ') У последовањима минеја имамо у ове датуме песме ових празника. Заједно са овим песмама, или када после празника Господњег или Богородичног нема таквих успомена,4) заједно са песмама светоме у дане попразистнл, долазе у месечном минеју песме сопствене попразнства, у којимп сс прославља догађај празника.

Није увек једнак број попразнствених дана, и он бима заједмо < • оданијем: један дан (после Благовести), четири дана (послс Рођсн.п

1) Напр. 1 октобар Покров пресв. Богородице има зпак крста у кругу, н<> нгмл претпразнства. Исти Је случај и са Обрезањем Господњим 1 Јануара.

2) Тако Происхођење часних дрвета животворног крста 1 авг. Је мллн ирл шик г» црвеним знаком •:), а има претнразнство 31. ЈулиЈа, Јер су о крсту билл пророштпа и предслике. У цветном триоду има много празника са даннма попразнствл, л бс I ллнл претпразнства, напр. недеља Томина, Мироносиц4 итд.

3) И после Покрова нресв. Богородице (1. окт.), прлзникл коЈи не снлдл у д ш н а с с т иразника, идућег дана Је успомена блаж. АндриЈе Јуродиног, коЈи Јс видео Иокроа Богородичин над црквом.

4) Нлпр. после ВоздвижениЈл крстл Господн.ег (14 септ ), Входл пресв. Богоро дице у хрлм (21 нов.) и Преобрлжењл Господњег (0 лвг.).

17

м|П'сн. Иогороднце и 13лнеденија), шест дана (после Рођења Христова), содам дана (после Ваздвижења крста Госполњег и после П р е о б р а ж е њ е ) и |снст дана (после Богојављења и после Успења пресв. Богородице) . V фоци неједнаког броја поиразнствених дана код ових празника су разни одношаји ових празника према другим данима, наиме близина ових црлзника са другим празницима и пост.1)

У после говањима месечног минеја песме попразнства, исто тако I..к) и пссме предпразнства, углавном замењују собом октоих и бого-родичне, како минеја тако и октоиха. У лане попразнства не поје се окгоих. 11есме попразнства замењујући собом октоих и спајају се са службом светих који се светкују у попразнству по истом поретку, по коме н октоих.

Одлика последовања минеја на попразнство од последовања на п р п п р а з н с т в о састоји се 1) у томе, што у последовањима попразнства имамо неке песме од оних песама, које су појане на сам празник (иипр. тропар на Бог Господ и канон на јутрењу) . 2) У последовањима попразнства имамо и друге песме осим оних које су биле појане на сам празник, а стихове пред собом имају исте, који су појани и на (мм празник (напр. на вечерњу стихови пред стихирама на стиховње) . Н) 11есме попразнства на Олава и нмн'К су увек из броја оних песама, које су биле појане на сам празник, па макар да оне тада и нису појане 1Н1 н н к 1 н ' к " .

После великих празника у част светих, тако после : Рођења 11ретече (24 јунија), Усековања главе Јована Претече (29 авг.), св. Петра и 11анла (29 јунија), последовања ндућег дана садрже у себи попразн-стмене песме у част ових светитеља, но ипак се поред свега тога ови дани не називају: попразнством.

Оданије. Последњи дан попразнства зове се оданије (апббоа^) праз-ника. Оданије празника одликује се од дана попразнства тиме, што се н.1 одлније празника свршава служба свечаније, но у дане попразнства. 11а оданије се већим делом ноју оне исте песме и молитве, које су појане и на сам празник. На оданије празника на јутрењу поје се место

' ) Г.лаговести имају само Једаи дан попразнства зато, што увек пада ју у дане или ис 1ИКогл ностл или пасхалне седмице. О данима попразнства Рођења пресв. Богородице рсчгно Је у типику 8. септ. : ,Праздн13шх ж< прјздннкх сен < днвН, зл вж< клнз* китн прј.здннкб I I ««. ||*.'1лкнж1ни ч<стнЛ-» кр!стл". И з типика видимо да када Благовести падну страсне и сигтлг ссдмице, то онда немаЈу попразнство : „лцк СЛ8ЧНТСА ЛДЛНТЈ Блдгвк^КЦКНИ нрктил ЕцВ и» с8|ки.г8 Л4лдр<»8, Ллн н<д-кл1в кл1н, Влн к« Тдннх шт днТн стрлсниА с<дмнци. Алн ск-ктлид : гфглА ФдЈни кл4г*«^||кн'и н-кстк, Д пвмтсА стГхВри Д канЛнк пвпрлзнсткл, И лрклггмл нл п«к<н<р1н «» «нм»шндшн)Ј» дн«х» икстил н<д'клн (26 марта у типику на кра ју ) . Исто тако и попразн-| 111.1 ( ргтгниЈа траЈе до 1пс1. 9 ф е б р у а р а , кога дана Је оданије . Н о ако Сретеније падне у нсдел.е и седмице блуднога сина и месопусне, то попразнство са оданијем има мање (Iч сеипм панл. БроЈлње попразнствених дана почиње самим празником. Тако н.пр. када у гинику сто)и дл се рођен.е пресв . Б о г о р о д и ц е п р а з н у ј е 5 дана, то се у тих пет дана рЛ1умсЈу 8. до 1пс1. 12. септембра (без дана претпразнства 7. септ.), дакле рачуна јући оиде и слм пр .ппик 8 септембра . Исто тако Је речено у типику 21. нов. и за празник ЊшгцшиЈл: .Ккстно кНдн, мкч. прлзн8<тсА прлздннкх скн, < днвН", а за празник УспениЈа нрг! п. |>о|ородице 15 а в г . : прлзн8<тсА ж< оуцџ с<И праздникх двкАтк дн<Н". У оба случаја ЛроЈи сг славл.ењс празновлња са слмим празником до 1пс1. дана оданија, а без дана н р с т п р а а и с т м ,

2Г*

т .ч Јстн^ишвм" припев и ирмос 9 песме или сам ирмос, и поје се велико славословље. Оданије се свршава на литургији. На оданије се изостаи-љ а ј у неке песме празника, а иначе се поје све што и на сам празник, и у последовању оданија нема ничега, што не би било и у последо-вању празника.1) Према томе у дане оданија празника у последовањима минеја нема песама за оданије празника, јер се узимају из последонаља самог празника, а у последовањима оданија имамо само песме светимн, који падну тога датума. Но у дане оданија празника, као и на сам дан празника, поју се последовања само оном светом, који по устану им* •бденије или полијелеј , или велико славословље. Ако није такав сво титељ, то је у последовању дана оданије само означено на који дан сг преноси служба светоме. Само на оданије празника Ваведенија пресм. Богородице 25 новембра има у месечном минеју последовање свегими које сене преноси. 2 )Тада се поје служба свештеномученику папиримском Клименту и св. Петру Александријском 3 ) заједно са оданијем. Иако дан ових светих нема празничног знака, ипак им се служба врши за једно са оданијем, као служба великим светима.4)

Ј) Одлика с л у ж б е самог празника од с л у ж б е оданија Је ова : 1) на нрлзник пнмл -свеноћно бдениЈе, на одани је не бива. 2) На вечерњу оданиЈа немл входа ни прлзничнн« паримејл . 3) На Јутрењу оданија нема полиЈелеЈа и не чита се празнично еилиђгл.г 4) На литургиЈи оданиЈа нема празничних антифона, а на оданиЈе празникл Господи .ш н е чита се празнични апостол и еванђеље (на оданиЈе Богородичних читаЈу сс), док • г на оданиЈе увек по ју : прокимени, алилуЈарији и причасни празника . Дакле нл одлниЈг и изоставља оно, ш т о и з р а ж а в а сам догађаЈ празника , коЈи се ниЈе ни у историЈи двапу I догодио, па се не понавља ни на дан оданиЈа у годишњем кругу .

2) И оданија покретних празника в р ш е се за једно са службама великих сисгик . Напр . када празник Обретемија главе пророка и крститеља Јована (25 мнЈа) илцнг нл одани је Вазнесења или Педесетнице , поЈе се заЈедно са с л у ж б о м оданиЈл тих п р . п н и м (типик последовање 25. маЈа),

' ) Последња служба преноси се на други датум само онда, када 25. иоп. нллвс •у недсљу.

4) Оиа) одел.лк о подели празника Је нревод из дсла К. Николћсклго, Г!оеоћ1е К1. жзучеиНо устлва богослужен!и ПравосллвноП церкви, Спб. 1907.

'Л Хаор I оло1-и|м

БРОЈ З А П О В Е Д Н И Х П Р А З Н И К А КОД С Р Б А 1 )

Нидсли смо како се деле празници у православној цркви. Ова подела и карактеристика појединих празника огледа се тачно у бого-служењу. У манастирима са више братства може се држати богослу-жеп.е но типику са служењем литургије свакога дана, када она може д« се врши. У грађанском животу где верни не долазе на дневно бого-служење и где нема појаца, не врше се богослужења у потпуности према типику, који је писан за манастир (али важи у потпуности и за паро-хијскс цркве), и тако је обично богослужење ограничено на недељне и празничне дане. Од празннка славе се богослужењем и светкују олмором они празници, који су у календарима штампани црвеним сло-нима, и који се зову заповедни празници. Број ових заповедних празника образоиао 'се у току времена на овај начин.

Првобитни календари,2) грчки минологији, словенски месецеслови, V Српској цркви писани су и штампани су у рукописним и штампаним бо1 ослужбеним књигама: еванђељима, апостолима, типицима, минејима, служабницима итд. Ови месецеслови су узети из грчких богослуж-беиих кп.ига и нревод су са грчког, са додатком Срба светаца у овим мсссцсслонима. Историски развитак месецеслова у Српској православној цркни можемо пратити према српскословенским богослужбеним књигама, .1 мсђу најстарије месецеслове спада месецеслов Мирослављева еванђеља. Они мссецеслови међутим још нису проучени са гледишта хеортологије.

') ОнаЈ мараграф израђен ]е према Д. Р у в а р а ц, Како је постао данашњи броЈ (лмоппцшх празника у Србаља. Хришћански весник. 1888 и Летопкс Тимочке епархије ,

'27—11. У Летопису је прештампан онаЈ чланак из Хришћ. весника са додатком ноних подитака. Види и Д р . М и т а К о с т и ћ , Гроф Колер као културно-просветни меформатор код Срба у УгарскоЈ у XVIII веку. Београд, 1932, стр. {131—151, и 1>. М и л. к о в и ћ, Календари. Алманаси. Народна Енциклопедија.

') Срби су се од примањл хришћанства држали т. зв. старог, ЈулиЈанског кален-нлра, ко|п Јс 45. год. пре Христа исправио рнмски цар Ј у л и ј е Цезар , а који су усвоЈили и Хришћпни од нрвог васељенског синода 325. године. Ова ј календар држе православни и умијати. Папл Григорије XIII (1572—1585) поправио Је 1582. године Јулијански календар, л оц | ) поправљени данлс се зове нови илн Григоријев календар. ОваЈ календар д р ж е сни остлли Хришћлпи осим православних и унијата.

1'усн су од 1347 године почињали нову црквену годину 1. мартом, јер Је у то н,)гмс „кЈчллесмтмП сккт* (пВ вилнлшК свткерж*" (Сл-кд. псалтнрк 1. марта), а те године Је II-л. кнс ! ВасилиЈе ДимитриЈевић по савету московског митрополита КиприЈана заповедио ш почии.е I. сеитембра. А грађанска се све до 1497. почињала 1. мартом, а тада и она (( мгсмбрл. Пл иконлмл и нл зидноЈ иконографији налазимо илустрован цео годишњи »олгидпр, коЈи почин.е 1. мартом. Петар Велики заповедио Је 20. децембра 1699. да се годннс нс броЈс од сгворсн.а света, него од Рођења Христопл, и да грађанска година почин.е I. Јлнулром. Француаи су још 1564. почињали нову годину 1. Јануара по зано-и сти Карлл IX.

1!)

Док се служило по рукописним богослужбеним књигама, тј. мре пр<> наласка штампе (1456), била је већа разноликост у месецесловима, и главно мерило у погледу важности појединих празника, био је цркнени поглед на ранг појединих празничних дана према типику. У шгампании богослужбеним књигама месецеслови се све више изједначују, и иду ка томе да се коначно утврде.

Као нека нормализација и уједначење у погледу празнонан.а празника код нас може се сматрати штампање Малог зборника (1520. г.) од Божидара Вуковића и Великог зборника од Божидара ВукониНа, штампаног 1536—38. године. У Малом зборнику штампан је синаксар календар, у коме су наведени дани који се имају празновати цео даи, а који само до подне:

Цео дан: Само до подне:

Септ. 1, 8, 14, 26. 6, 9, 13, 20, 23, 24, 28, 30.

Окт. 6, 14, 18, 26. 7, 20, 23, 28.

Нов. 1, 8, 11, 13, 14, 16, 21, 30. 24, 25.

Дец. 5, 6, 13, 25, 26, 27. 4, 9, 17, 20.

Јан. 1, 6, 7, 11, 14, 17, 20, 25, 27, 30. 16, 18.

Феб. 1, 2, 13, 24. 3, 8, 17.

Март 9, 25. 26.

Апр. 23, 25, 30. —

Мај 7, 8, 25. 9, 11, 21.

Јуни 24, 29, 30. 8, 11.

Јули 2, 5, 20. 8, 22, 25, 27.

Авг. 1, 6, 15, 29, 31. 2, 9, 16.

Међу овим празницима имамо само ове српске свеце: 11. нои. Стефана Дечанског, 14. јануара св. Саву, 13 фебруара св. Симеонл (Немању), 28. октобра св. Арсенија, архиепископа српског, 16. ангугтн преп. Јоакима Сарандапорског. Као незаповдни свеци заведени су III октобра преп. Јован Рилски, 14. фебруара св. Кирил Филозоф и учитгл. словенски.

Саборник Божидара Вуковића 1536—8. је празнични минеј, у н.ему се не наводи како се имају празновати празници, само су у н.сму штампане службе већих празника, а вечерње и канони мањих празникп. Сам избор празничних служби и мањих празника утицао је да се преми њему образује број заповедних празника. У саборнику од 1536 Н. имамо мање празника но у оном календару Малог зборника од 1520. г. од Божидара Вуковића, а то су:

20

Већи празници: Мањн празници:

Септ. 1, 8, 14, 26. —

Окт. 6, 14, 26. 18.

11он. 1, 8, 11, 13. 21. 14, 16.

Дец. 6, 13, 25, 26, 27. 5, 28, 29.

Јан. 1, 6, 7, 11, 14, 17, 20, 25, 30. 8, 9, 10, 12, 13.

Фебр. 2, 13, 24. 1, 13, 17.

Март 9, 26. —

Апр. 23. 25.

Мај 8, 21, 25. —

Јуни 24, 29. 11, 14, 30.

Јули 20. 1, 2, 8, 15, 17, 27.

Авг. 1, 2, 6, 15, 29. —

У доцннјим календарима у псалтирима није навођен број празника као код Божидара Вуковића, неки су полупразници наведени међу неликим празницима, а неки главни међу полудневнима.

Када је српски народ 1690 г. под патријархом Арсенијем Чарно-јевиНем прешао у Аустрију, светковао је са тамо затеченим Србима ман.е или више све оне празнике, за које су штампане службе у Сабор-нику Божидара Вуковића од 1536—8.

У привилегији од 4. марта 1695. год. потврдио је цар Леополд 1 Србима између осталога „да имају слободно упражњавање обреда и нгроисповести", под чиме се подразумевала и употреба старог кален-дара. То су им потврдили у привилегијама и каснији аустријски цареви (Јосиф I, Карло VI, Марија Терезија), Регуламенти (§ 71 од 27. септ. 1770. н 2. јан. 1787.) и Деклараторија (§ 64 од 16.јулија 1779).1)

Када су се за време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јопановића (1720—1737) и доцније почеле доносити штампане бого-службене књиге из Русије, и када је са њима истиснут са богослужења дотадашњи српскословенски језик и примљен рускословенски, то је са п.им.1 примљено и светковање много већег броја празника, но што је го у Саборнику Божидара Вуковића, па међу овима славили су Срби и многе руске свете. Тако су Срби пре 1769. године светковали 109 цразника, а уз то 3 дана Рођења Христова, 2 дана Ускрса, Спасовдан, 2 дана Духова и 50 недеља, укупно 167 дана. Уз то 12 младих петака, средорусу среду и неке женске светашце. Дакле може се рећи да су Срби у то доба светковали управо пола године.

') Али иоред спега тога било ]е покуша)а од државних власти и Аустро-УгарскоЈ д* прлпославни Срби било делом, било у целини приме нови календар, чему се одлучно ццуиирллл ЈсрпрхиЈл Српске цркве, као и сам млрод. ИсториЈу ових покушлја види код Д. I' у в л р л ц, Лстопис тимочке смлрхиЈс, 27—29.

2Г*

Аустријска влада видећи ово, пошто је укинула и код римокаго-лика многе празнике, хтела је то учинити и код православних Срба. Зато је ц. к. комесар гроф. Хадик на народном сабору 1769 г. у сед ници од 24. јулија изјавио ж е љ у царице Марије Терезије да сазна, који се дани светкују и празнују код Срба. У седницн од 4. септ. исте године предадоше епископи комесару писмено број заповедних светаца, и том приликом умолише епископи и сви посланици комесара да се нс дира у постојећи календар, нашто им је комесар одговорио, да се немају чега бојати и да царица не мисли у њихову закону никакно измене чинити, но само хоће да зна колико светаца православни свет ку ју у години. После избора епископа вршачког Јована ЂорђевиНа :м митрополита-архиепископа, и после његове инсталације, сабор будс распуштен, и потом на одржаном Синоду на жељу-заповест комесарч укинути су 56 празника, а међу овима 27 руских. Ови укинути праI ници наведени су и у Регуламенту од 1770. под Д. У Бечу је послс тога изишао 7. јулија 1771. год. Мјесјацеслов у штампарији Јосифм Курцбека, у коме су црвеном звездицом забележени укинути празници, у које није грех радити. У овом месецеслову наведени су као пра:» нични дани, који се дотле нису светковали, ови српски светител.и:

Септ. 24. Симон-Стеван, краљ српски.

Окт. 4. Стеван Штиљавовић. 9. Стеван, нови деспот Бранковић.

28. Арсекије, архиеп. српски. 30. Милутин, краљ српски.

Нов. 11. Стеван Дечански, краљ српски.

Дец. 2. Урош, краљ српски. 10. Јован, деспот српски Бранковић.

Јан. 14. Св. Сава. 18. Максим, владика, нови деспот БранковиН.

Фебр. 13. Симеон-Немања.

Јуни 15. Лазар, велики кнез српски.

Јули 30. Ангелина, деспотица српска.

У овом месецеслову од 1771. године се истина налазе они С.рби свеци, али Синод као да их није уврстио међу свеце које треба смгт ковати, а наиме 24. септ., 30. окт., 10 дец., 18. јан., и 30. јули, |ер се ови празници не наводе међу укинутим српским свецима на Синоду 1774 године. Ови српски свеци ушли су у споменути месецеслон на заузимање митрополита Јована Ђорђевића, који је био нелики Србин и нарочити поштовалац и пропагатор слављења Срба светаца, н то видимо и из тога, што је он сам издао у Бечу исте 1771. годинг књигу: Собраније избраних молитв.у којој је на 52—55. листу штам-пао један календар по месецнма, у коме су црвеним слонима нална-чени дани који се имају празноваги, па међу њима и сви наведеии Срби снеци, осим Стевана новог деспота. А на 51.листу штампао је и

22

сгихиру ошпту свјатитељем Сербским, коју је он сам и саставио. Митрополит Ђорђевић могао је продрети у Синоду 1769. год. да се оиоменути Срби свеци светкују и да уђу у споменути месецеслов од 1771. године зато, што је 1761. у Римнику у Малој Влашкој изишао Србљак, што га је према раковачком писаном србљаку од 1714. (писао гл у Ман. Раковцу калуђер Максим по заповести Теофила игумана раковачког) приредио за штампу Синесије Живановић, епископ арадски, с благословом митрополита Павла Ненадовића.

Када је 19. маја 1774. изабран епископ темишварски Вићентије Јовановић Видак за митрополита-архиепископа и после његове инста-лације, на Синоду држаном под председништвом ц. к. комесара барона Матезена, предложи комесар да се број заповедних празника још смањи, на што синод мораде пристати, и тако су укинути ови прааници:

Септ. 23.

Окт. 1, © , 23, Нов. 14, 24.

Дец. © , 9, 13. Јан. 7, 17, 20, 27, 30.

Фебр. (3>. Март Апр. Мај 9, 10, 23. Јуни © , 19. Јули 25. Авг. 1, 16, 31.1)

Д а к л е у к и н у т о је још 28 празника , међу њима и сви Срби свеци, осим св. Саве . Када је српски народ у Угзрско ј дознао да од 1775. године не сме више празновати сво је Србе свеце осим јединог светога Снву , јако му је било неправо. 2) У познијим календарима изостављени су сасним Срби свеци, осим јединог св. Саве, и тек их је Вук у сво јо ј „Даници" за 1826 г. поново унео.

' ) БроЈени у кругу су Срби свеци. '•') Иопосађани су 9. октобра 1777. пребацили митрополиту Вићентију ЈовановиНу

Ипдаку и епископима МоЈсе)у Путнику (темишварском) и ВићентиЈу Поповићу (вршач-|<"М) што су укинули срнске свеце. Вршчани 26. октобра 1777. рекоше вллдици своме: . Ш т о си плм укинуо наше свеце" . Панченци у писму од 22. Јан. 1778. владици Путнику иротгстуЈу што се забран.уЈе сллвл.ен.е Срба светаца и да неће издангубити слављењем, п да с« »бог неслапл.ен.л од 1760. гнев БожЈи излива поплавом и неродицом, а потомци нећс лл и,их знлти. Г.удимци, л слично и Вуковарци, 24. нов. 1778. протестуЈу вицишплну у Г.срклсоиу лбог укидлн.а Срба сиетитељл, да би деца заборавила зл н.их и дл би каборавила да су имала светс од сиог рода.

Митрополит Вићентије Јовановић Видак известио је снојнм лопи о д 20. марта 1775. епископе да је царица Марија Терезија 17. јану те године потврдила синодски закључак о унинућу празника, ге ил уједно саопштио који су празници укинути, а који се имају свет вати. Уједно им је доставио и царичин рескрипт од 19. јануара 17 по коме је парохијско свешгенсгво имало објавити народу: ,,ца јс сл њење празника уследило формалним синодским решењем, да Синод и право и власт смањити број празника рзди увећања радних дана, ради одвраћања од нерада и пијанства, а дужност је народа да < покорава својим духовним власгима, да је св. Савз патрон српског, а Константин и Јелена патрон грчкога народа, а остали народни свсти тељи (српски) да се укину, и да је ц. к. величанство спремило за пра вославне за 1776. год. календзр раздељен по седмицама, а који ће се с будућем празнику Васкрсења 1775. пустити у продају . . . Они пан свештеници, који би се усудили прогивити смањењу празника, бићс <5ез милости лишени службе и звања."

П о м е н у т и к а л е н д а р из ц а р и ч и н о г рескрипта д о и с г а је и з и ш а о 1776. у К у р ц б е к о в о ј ш т а м п а р и ј н (4°, 18 листи) , са д о з в о л о м правитељстну ј у ш ч и х , у к о м е је , п о р е д о с т а л о г , био н а в е д е н в и ш и к л и р правосланни м и т р о п о л и т и с е д а м в л а д и к а . З а т и м м е с е ц и о д септембра по недељам,1 у р е ђ е н и , у ко јима с у з а п о в е д н и празници н а в е д е н и ц р в е н и м словим;/ О в а ј ј е к а л е н д а р послан с и н о д у из Б е ч а , и с и н о д га је дао превести на с л а в е н о - с р п с к и ј е з и к .

С у д е ћ и по пасхалији , и з и ш а о је 1777. год. у Б е ч у , у истој ш т а м п а р и ј н и д о з в о л о м календарић-мјесјацеслов, б е з о з н а к е године, (мала 8°, 16 листи) . У оба календара 1776. и 1777. н а в е д е н и су сии у к и н у т и С р б и свеци, истина црним словима, само с у у последњем нане-дени месеци по данима о д септембра .

У Р е г у л а м е н т у од 1777. год. п о д Д штампан ј е слисзк празник.1 ко ји се има ју и сме ју празновати . У љ е м у ј е п о г р е ш н о н а в е д е н о 17. јунија у м е с т о 11. ап. В а р т о л о м е ј и В з р н а в а .

Д е к л а р а т о р и ј а о д 1779. у 65. § к а ж е : „Само оне празнике , који су у Синоду од 17/4 . год. (за Вићентија Јовановића Видака) д р ж а н о м потврђени, имају неунијати (тј. православни) чувати. А у остилс празничне дане, који су од реченога и томе непосредно пред-идућег (1769.) Синода разрешени, свакоме заповедамо, да д е л а с и ч ј л и потребе и з в р ш у ј е , и тако да се у з д р ж а в а од свакога светкошш.) празника" .

Д а љ е се допушта већ примљено светковање локалних завегних патрона, за себе и за саоје потомке, а забрањује се у зимање ноиих патрона за себе и своје потомке без д о з в о л е и благослова мнтрополиш, а митрополит да не буде брз у д а в а њ у ове д о з в о л е ; а ако и.ч нажних разлога такву молбу једне или друге општине уважи, то нека нншем величанству објави својим путем.

Ако је пак у неким местима у част неког од укинутих пра.чника лодигнута и посвећена црква, то је слободно празновати храм или патронство те цркве.

24

1786. године на Синоду укинути су следећи празници:

Септ. 26.

Окт. 6, 9, 18.

Нов. 1 3 , 1 6 , 3 0 .

Дец. —

Јан. 18 св. Атанасије и Кирил, 25.

Фебр. —

Март 9.

Апр. 25, 30.

Мај —

Јуни 11.

Јули —

Авг. 9, и трећи дан Духова .

Дакле свега је укинуто 15 празника, а у заповедне празнике упрштени су 30. јан. Три јерарха и 14. окт. св. Параскева.

И тако од тада (1786 г.) до данас није предузимано укидање праз-ника, те су и даље заповедни празници:

Јан. 1, 6, 14, 30; фебр. 2; март 25; апр. 23; мај 21; јуни 24 29; |ули 20; авг. 6, 15, 29; септ. 9, 14; окт. 14, 26; нов. 8, 21; дец. 6, три дана Божића, 2 дана Ускрса, 2 дана Духова, Цвети, Спасовдан и Велики иетак. Свега празничних дана 30 + 49 недеља (три се одузимају од 52, т.ј. Цвети, Ускрс и Духови) .

Тако је коначно установљен број заповедних празника. Установ-л.ен.е броја заповедних празника и укинуће Синодом од 1786. годчнс нских дотле празнованих празника, објавило је Кр. угарско намесничко неНе интиматумом својим од 3. окт. 1786. г. бр. 42.852. жупанијама, кр. слободним градовима и дијецезалним епископима. Исти синодски закључак објавио је протама 3. окт. 1786. циркуларом и митрополит Мојсије Петровић.

Кр. уг. намесничко веће поново је објавило 8.јануара 1787. закључак синодски од 1786. године у погледу празновања празника и позвало све иранославне да се имају придржавати реченсг закључка. Исто веће је 7. лвгуста 1787. издало наредбу, да се народу у недељне дане има обја-иити ако идуће недеље падне који заповедни празник, „а да обикно-нсное оглашеније дигнутих праздников, изостанет".

Пре тога, 15. јула 1786. г. бр. 29.127. исто Веће издало је интиматум иа основу придворног декрета од 12. маја исте године, по коме је дозво-л.ено православнима на молбу митрополита Мојсија Путника, да се у будуНе сме четири пуга носити литија, и то: 1) На Богојављење, 2) на Ускрс, 3) на празник сн. Марка и 4) на празник храма, но тако да се

2Г*

литија не сме носити н преко међе сеоске. Овај интиматум је митро-полит Мојсије Путник објавио 14. августа 1786. године.

А интиматумом од 16. авг. 1786. год. на молбу митрополита Мојсији Путника дозвољено је православнима да смеју на Крстовдан уочи Богојављења водицу у цркви светити, који је интиматум Путник 16. окт. исте године објавио.

Митрополит Мојсије Путник 13. марта 1788. године издао је пононо протама циркулар, у коме их је позвао да настоје да се строго извриш синодски закључак од 1786. у погледу празника, и да недељом народу у цркви објаве, ако има који заповедни празник идуће недеље. Митро полит Стеван Стратимировић, а и Карловачка конзисторија је неко лико пута позивала свештенство да не допушта светковање укииутих празника.

Овако је текао развитак броја заповедних празника у ПравосланноЈ српској цркви у бившој Аустро-Угарској. Српски народ у Србији, и у осталим крајевима у којима живе Срби, празновао је све оне п р т нике, што их је празновао и српски народ у бившој Аустро-Угарској, а то стога, што је он зарана почео добијати српске календпрг од Срба из Аустро-Угарске,1) и када је 1833. године изишао у Београиу први календар „Забавник" Димитрија Давидовића и „Београдска л и р г Глигорија Возаровића, а на Цетињу „Грлица" Димитрија Милакови1м, тада је већ увелико било примљено код свију Срба, да светкују спмо оне свеце, који су у календарима изданим у Аустро-Угарској штаммани црвеним словима,2) а који су према томе били штампанн црвсннм сло-вима и у првим штампаним календарима у Београду и на Цетињу.

Тако је текло изједначење у празновању броја заповедних прл I ника у српском народу.

У XVIII веку јављају се с времепа на време календари штампани у Нспрнир Бечу и Будиму. 1767. г. штампан је у Венецпји Славеносрпски восточнија церкве кллгпп ц 1784. Календар Вечни у Бечу, 1792. М]ес)ацеслов са два вечна календарл, 1791. Кллшил серпски велики, 1795, Календар серпскн. Од почеткл 19. вска календари су чглиН! 1813. године изишла су три календард, 1 у Веиеци]и, л 2 у Будиму. После пгмиплм. штампариЈе код Срба 1831. Јавл.аЈу се калсндари у већоЈ мсри.

2) Ово штампањс црвеним словима Јс мрсма богослужбеммм км.иглмл.

Н Е Д Е Љ А

Када је Господ Бог извршио створење света за шест дана, отпо-минуо је у седми дан од свих дела својих која је створио, и благо-словио је седми дан и осветио га је (I Мојс. 2, 3). Касније је заповедио Господ Бог преко Мојсија израиљском народу: „Сећај се дана суботног, да га светкујеш. Шест дана ради и сврши сва дела твоја; а у седми дан, субота Господу Богу твоме, не ради никакав посао, ни ти, ни син 1'ној, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња теоја, ни во твој, ни мпгарац твој, ни један скот твој , ни странац који станује код тебе; јер у шест дана створи Господ небо и земљу, море и све што је у њима, и отпочину у седми дан. Зато благослови Господ седми дан и освети га" (II Мојс. 20, 8—12).

Ј евре ји су према овоме делили годину на седмице (шест дана рлда и један дан одмора и молитве), а по примеру Јудеја и хришћанска црква је освећивала седмицу, и хришћанска црквена година изграђена је из седмица. Од дана седмице одликовала се код Јудеја нарочито субота, када је законом био наређен најстрожији одмор. У суботу је престајао према речи „посао" у горњој заповести сваки рад, трговина и путовање, купљење дрва, чак није било дозвољено ни ватру палити, ии јело спремати (Исх. 16, 23; 35, 3; Бр. 15, 32). Поред одмора од р,|да у суботу су као главно вршене радње поштовање Бога, жртве нлљенице од два једногодишња јагњета, као и жртва јела и пића (1»р. 28, 9. 10; Јез. 46, 3, 4).

На место старозаветне суботе, држећи се заповссти декалога да сс један дан у седмици има посветити Богу, у хришћанској цркви дошла је недеља са успоменом васкрса и доласка Христова, коју су Хришћани, према јелнодушном сведочанству црквених отаца, од најста-ријих нремена празновали зато, што је Господ Исус Христос у првн д.ш јенрејске седмице васкрсао, а васкрсење је основа хришћанске нсре. Педел.а је добила свој значај од успомене васкрсења Христова,

Литсрлтура: Анон., Краткое сп-ћд-ћнЈе о воскрестномв дн^ћ. Христ. Чтен. 1837, III. .10.1 ДнмитрШ Смирновт., ПразнованЈе воскреснаго днн, КЈевЂ, 1893. Тћео(1ог 2аГм, (I .с1|1с11(с Јск 5опн(а§8, уогпећшНсћ 1п с1ег аЦеп К1гсће. (5к1ггеп аиз с!еш 1^е1зеп с!ег /|||сн |<1гс.Ие, III А н ^ . 1-е1р21д, 1903, 160—208, 321—230, 351—375). В1п1егШ, Ше уогги§-|1г1|«1ен I )сик\у(1гс11кке11еп сЈег сНг18(ка11то118с11еп Кнсће, V ВЈ. 1 ТИ, Л/ох/ег, чл. „5опп1ад" V Кпшх, 1<сл1с11гук1(1р;1(11с, II, 763. Даље В И Д И о недељи Н Оитшпе, аг(, Ојшапсће, I )1с|1онл1ге (1'агсћсо1ок1е сНгбМепне е( с1е П(цг§1е, Т. IV, 858—994. Овде имамо исцрпну литерлтуру о недсљи, КеНпег, Нсог(о1о21е, 1911 ,4—9. М. СкабпллановичЂ; Толковии гиииконт., I Вмп. I, К1евг, 1910. При изради овога чланка на јвише сам употребио нослади.а три дела,

27

које се слави у недељу, и према томе може се од IV столећа кнзагк д а је свака недеља као Ускрс у малом. Што је ускршњи празник-у току године, то }е дан Господњи у току седмице. Док је Ускрс сланио васкрсење у смислу чисто историског догађаја, то недеља није славил.1 васкрсење у том смислу, но као извршење спасоносног дела Божјег, као основу царства Б о ж ј е г и цркве, као почетак новог века Христони. Д у б о к у мисаону садржину дана Господњег показује већ његоно имс. Корсахтј је символ новог хришћанског живота, као што пишу Игњатије и Варнава. Ова духовна садржина дана Господњег допринела је да јс црква са изузетком Малоазијата слављење Ускрса пренела на дан Господњи. Ц р к в а се није задовољила само годишњим празником У с к р а , но је у свзком дану Господњем створила Ускрс у малом, поред стмм тога што се узима да је недељни празник васкрсења старији од годиши.е! У служби недеље главна мисао је васкрсење, на недељном свеноћном бденију раскрива се мисао о васкрсењу, док не дође до своје кулмиш ције у читању еванђеља о васкрсењу Христову, које се чита на часној трапези у олтару, и као са гроба Христова објављује се васкрсеии-Христово. Иза еванђеља чита се Еоскраше Хрктово вид^ккшс... и појс се Еоскресх 1ис8сх ш грова, чисто васкрсне песме. Пс. Игњатије кажс „А после суботе, сваки л^убитељ Христа нека слави дан Господи.и, васкрсни, највиши од свију дана... у који је живот наш васкрсно н побеђена смрт у Христу" 1) . А св. Јустин Мученик каже о недељи: „Л у дан сунца (недељу) купимо се заједно, јер је то први дан у који | Бог изменивши таму и материју, створио свет, и јер је Исус Христос наш Спаситељ истог дана васкрсао" 2 ) . Варнава к а ж е : „Зато ми и слн вимо у радости осми дан, у који је и Исус васкрсао из мртних, и пошто се јавио (показао), узнео се на небо"3) . Јустин, дакле, н а з н т недељу дан сунца хоп тђХЕоо тђр^ра. Ово име дзли су првом дану седмкп • већ незнабошки астролози, који приписиваху седам планетама Птоло-мејева сунчаног система известан утицај на седам седмичних дана и ни судбину људи у ових седам дана, и према томе звали су први дан седмице даном сунца. Поједини дзни седмице звали су се код Римл>анп према главиим планетама, а имена ових узета су од главних божанстан.1 Према томе имена: (Иез 5оНб, Гипае, МагНз итд. беху у старини неом раширена, а Хришћани их нису употребљавали у богослужбеном јс )ик\ но зваху дане [ег1ае и само су их бројали. Хришћани су зздржали и^ „дан сунца" за недељу, али му дадофе други смисао. Тако каже Т«ч> тулијан да када смо радосни у дан сунца (сНез 5оНз) тј. недсл.у, 1 < бива из сасвим других разлога, а не зато као да се клањамо сунцу 4) А св. Амвросије пише: „Дан Господњи је достојанствен и свечли м к што је Спаситељ у овај дан, слично сунцу које излази, распршншш таму ада засијао светлошћу васкрсења; и зато се овзј дан од сннон света (века) зове дан сунца, јер га обасјава Христос, сунцс пранд које се рађа" ( З е г т . 61).

Ј) А<1 Ма§п. IX М1§пе, Р. §. 5, 769. 2) Аро1о§. I, 67. 3) Ерјз!. са(ћ. М18пе, 2, 779. 4) Аро1о§. с. 16. У првл три века „дан сунца" као назив недсље долази три иуч

код Јустина и два пута код ТсртулиЈаиа, на наведеном месту и у Ас1 паНонеи, I. I, слр, I

28

11ме недеље „даи Господњн", тјцера чирсоо, ^ е р а кор^ахгј, (Иеб (1от1тсл''), потиснуло је код Грка и Римљана иначе обични назив (Иез

Код неких црквених отаца назива се недеља „царица дана", |)<<кХ(ала тбју Ујц^ро^®), које име означава светињу и високо достојанство неделЈе,

Писац Варнавина писма зове недељу „осми дан", гјцера бубслгј, ос1ауин сЈЈез. Касније спомињу ово име и други писци. Осмим даном | »ис се недеља зато, што долази иза седмог дана суботе.

Грчкн писци, као Јевсевије, поред Ускрса зову и недељу даном иаскрса, ауаагаа^о? ^[лера или ^ ттјс е^аатааеа)? ^јцера.

Изгледа да су Хришћани из Јудејства у Јерусалиму и Палестини славили испрва и суботу и недељу (Јевр. 4, 9; Дела 13, 37; 18, 4) и д.| нови хришћански празник недеље код њих није одмах сасвим потиснуо суботу. Јевсевије 7) каже о Евионитима, да су они називајући .шостола Павла одступником закона... чували суботу и живели уопште нлчином живота слично Јудејима, „а у осталом су празновали као и ми н.кгкрсне дане, ради успомене васкрса Господњег". Можда у овом оби-ч |ју Г.вионита имамо првобитну праксу Хришћана из Јудејства. Хриш-| | |ни пак из незнабоштва, држећи заповест Б о ж ј у да један дан у ссдмици треба посветити Богу, празновали су хришћанску недељу са успоменом васкрса и доласка Христова, која је заменила суботу. Као нгго су на јерусалимском сабору били разрешени од терета староза-истног обредног закона (обрезања), тако су по речима св. апостола Иавла били ослобођени, поред осталог, и од слављења јудејске црквене године и суботе. „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће или м какав празник, младину или суботу: ово је само сен од онога шго

Нс доћи, а тело је Христово" (Кол. 2, 16). Дакле јудејска година није Гшла обапезна за Хришћане. Што се више ширило хришНанство међу нпнлбошцима, утолико се више утврђивала недеља као дан васкрса, и исдел л је постепено потиснула суботу, тако да је субота као јудејски ођичлј сасвим ишчезла, а на њезино место дошла је недеља, коју је V мконнла хришћзнска црквз, чији ауторитет почива на Господу Исусу Хрисгу, који је Господ суботе (Марк. 2. 27—28). Нигде није пропи-(мно дл се прописи јудејске суботе од апостола преносе на хришћанску пркиу, дочим имамо многобројне сведоџбе о укидању суботе 29. пра-мило лаодикијског синода каже: „Хришћани не смеју следити обичајима Јудејскнм и суботом почивати, него морају у тај дан радити; недељу 11.)к морају особито шговати, и ако могу уздржавати се од радње као ХришНани, А који се затекну, да следе јудејским обичајима, нека су л н л т г м л од Христа". Слављењем недеље хришћанство је на неки начин к финитинно раскинуло са обичајима храма и синагоге, и недеља, као осиомл хришНанске црквене године, је постепено уклонила суботу и. Јудсјску црквену годину.

) Л и п Господњи* зову педељу ови црквени оци: Тертулијан , Б е с о г о п а с. 3. Л.мшмкиЈс «41. коринтски, Ер1б(. а Ј К о т а п о з ар. и Јевсевије , Нј.ч(. есс1. 1. IV, с. 23; 1 V, | VI ( н ИриисЈ, Ер. а Ј . 8. У1с1ог Рар . и Ориген , Н о т . 7. 1п ЕхосЈ. с. 15.

Огецог. N«2. Ога(. <13. ' ) 111»1. есс1. III, 27 М1кпе, 20, 237,

Најстарије сведоџбе о слављењу недел>е потичу из јелинске срг дине Мале Азије и Сирије. Прво одређено указивање о празновању недеље имамо у 1 Кор. 16, 1—2 пнсаној 57. године. Апостол Павлс овде саветује Хришћанима из Коринта да у први дан седмице, тј. сваке недеље, свако оставља милостиње (прилоге, дарове љубави) за свете у Јерусалиму, као што је апостол Павле то раније увео и у галатској цркви. Овде имамо сведочанство да је недеља тада освећивана добрим делима милостиње. Даље имамо у Делима (20, 6) сведочанство да је недеља освећивана и богослужбеним скупом. На повратку са треНег мисионарског пута у Јерусалим, задржао се апостол Павле у Троадн пре Педесетнице (58. године), и у прзи дан седмице у недељу, када су се ученици сабрали ради ломљења хлеба, намеравајући да отпутује идућег дана, беседио је ка њима, и продужио је проповед до поноћи (Дела 20, 7—8). Ово је богослужбени скуп због васкрсног дана у суботу ув?че ради вршења евхаристије (ломљења хлеба), која се тада вечером вршила. У горници где беху сабрани беху многе свеће, пг само због вечера и таме, но светло беше због празника, по примеру јудејске суботе. Богослужење је трајало од вечера до свитања.

Поред свега тога што је ово најраније сведочанство о слављењу недеље богослужењем, биће да су апостоли празновали васкрсни дпн, недел>у, и пре 58. године, и да је слављење недеље апостолска устанонл, установљена од дванаесторице апостола пре њихове дисперзије. Карак тер«стично је да апостоли и верни у прву Педесетницу после Вазнесеи.л Господњег, која је тада пала у први дан седмице, не иду ни у храм, на свечано јутарње приношење жртве, ни у синагогу, но држе снојс молитвене скупове у приватном дому.

У другом столећу васкрсни дан, недеља сасвим потискује суботу и спомиње се као празнични дан седмице у споменицима и код писацл другог столећа. Суботу не само да не спомиње ниједан од ових, но се доказује да је она у Новом завету замењена недељом, као и обрезан.с и жртве, које су установе изазване жестосердијем Јудеја.

Недељу као празнични дан спомињу у II столећу Варнава, Плн није, Јустин Мученик и Учење 12 апостола. Писац Варнавина писмл {XI, 9) каже: „Нису ми угодне садашње суботе, него онај сабат (олмор), КОЈИ сам ја створио, у који ћу ја, доводећи дело до мира, почетпк осмог дана створити, тј. почетак једног другог света. Зато проводимо ми осми дан у радости, у који је Исус васкрсао из мртних, н пошто се јавио (показао), узнео се на небо".

С,в. Игњатије у писму Магнежанима (IX, 1) ставља недел.у шк у прот суботи и јудејским обичајима, као да је недеља била репрс и н тативна институција хришћанства, као што је то била субота Јудзнзмл.

Писмо Плинија проконзула Витиније цару Трајзну (112) о ХришНл нима из Понта и Витиније каже да се Хришћани купе у одређени ;1лн (недељу) два пута, и то први скуп је пре зоре, то је бденије; а дру | и скуп се разликује оа првог и бивао је, не каже се када, ради приман.а хране, просте и нешкодљиве, и тада је вршена евхаристија и агапл

У Учењу дванаесторице апостола каже се да је недел.а (хиршхт! хорЈоо) била цан у који се вршило ломљење хлеба (евхаристија) у исповедање грехова.

30

Јустин мученик у својој I апологији, писаној између 153—155-К)же: „ У дан сунца (тј. недељу) сви они који сганују у градовима и мол.имп скупл^ају се на исто место", и даље се описује богослужење М1 овом скупу, које се састојало из читања апостолских и пророчких < 1иса, проповеди, молитава, приношења хлеба, вина и воде (евхаристија) м мричешћа присутних, а одсутнима су носили причешће ђакони. Том мриликом бивало је и скупљање прилога који су се предавали старе-И1 шама, који су опет ове прилоге давали сиротима, удовама, болеснима и другима, онима у узама, странцима, и свима који требају . И најпосле лодлје Јустин: „А ми сви скупљамо се заједно у дан сунца (тј. недељу), јср је то први дан у који је Бог изменивши таму и материЈу створио с м е г , и пгго је Исус Христос наш Спаситељ у исти дан васкрсао из мртних; јер у дан (тј. петак) пре дана Сатурнова (суботе) распеше Га,. а у дан иза Сатурнова дана, који је дан сунца, јавивши се апостолима и ученицима, научио их је ономе, што смо и ми вама на расмотрење И 1ЛОЖИЛИ" 8 ) .

У III столећу недеља се слави богослужењем и уздржавањем од рлда, као што нам сведоче писци овога времена.

У IV и V столећу недеља је остала основом празника и када су сс празници стали више поштовати, то је у првом реду било са недељом. Омо поштовање недеље и главних празника потпомогла је и светска м 1.)ст тако, што је својим законима у недељу наређивала одмор од |мдл и послова, ради вршења богослужења и ради истицања светиње псдел.е. Почетак је у овом погледу био Константин Велики. Према < медоџби Јевсевија, цар Константин Велики је „за молитве одредио длн Господњи. Зато је свима римским поданицима издао наредбу да у дане истоимене Спаситељу (тј. Господње — недеље) остављају своја »лнимања. Што се тиче взскрснога, Господњег и првог дана, који се негдс пазивао даном светлости и сунца, то је заповедио ревносно чунлн.с онога дана и свима својим војницима, и онима који су примичи. г> »жлнску веру, давао је тога дана слободу од службе, да би без сметње бдили у цркви Божјој , и да им нико не би бранио да тада нрше сноје молитве. А другим војницима, који још нису примили божански закон (тј. који нису били Хришћани), прописао је нарочитим пконом да се у васкрсне дане купе у предграђу на отвореним пољима, и дл тамо на дани знак сви заједно узносе Богу научену молитву"9) . Ому је молитву саставио сам цзр Константин, и једну верзију ове молигве сачувао нам је Јевсевије.

Дал.е, Константин је издао два закона 7. марта и 3. јулија 321. године. У прном од њих наређује одмор „у часни дан сунца". Све судиЈе, градско становништво н занатлије сваке врсте, нека почивају у мошгонања достојан дан сунца. Само у селима земљеделци нека без иргпреке и слободно раде, јер се често догоди да сутра није згодно с ф т и или ниноград садити, да се пропустивши згодну прилику не лише лгодног времена посланог небесним провиђењем1 0). И Созомен

«) М1кпе, Р . В. 6, 429—432. •) 1)е у11а Сопа». 1. IV, с. 8—20.

">) <',ос1. 1и|(1п. III, Ш. XII, 1. 2 (3).

2Г*

такође извештава о наредбама које је Константин Велики донео у погледу недеље, и каже како је Константин наредио: „да у дан звани Господњи, онај који Јуде ји називају први у седмици и који незнабошци посвећују сунцу... имају да престану послови суђења и сви дру | и послови, и да се служи Богу молитвама и прозбама. Он је поштонао недељу зато, што је у овај дан Христос васкрсао из мртвих..." и )

Каснији цареви и касније светско законодавство понавлЈало јс наредбу одмора и забрану суђења у недељу, и свечаност празника кедеље подвукли су забраном да Хришћани у недељу нису дужни плаћати дугове, да се у недељу не смеју држати позоришне предстане и коњске трке, па чак ове се нису смеле држати ни на дан рођен.л цара, ако би он пао у недељу. Исто тако забрањено је свако вођсн.е процеса, трговине и склапање уговора. Тако су Аркадије и Хоноријс законом од 27. авг. 399. забранили позоришне игре и коњске трке у недељу — 1ис1ј 1ћеа1га1еб, е^иогит с е г Ј а т т а 1 2 ) . Валентинијан, Теодосијг и Аркадије забранили су 17. апр. 392. г. циркуске борбе у празничне дане сунца ({езНб боПз (Неђиз огсепНит зип1 тћЉешЈа сег(атша'") . Валентинијан и Валенс 21. апр. 365. забрањују позивати Хришћане на суд у недељу1 4) . Грацијан, Валентинијан и Теодосије, законом проглашсним у Хераклеји од20 . маја 386. забраннли су јавне представе у дан сунц.) (пиИит зоПз бје рори1о зрес1аси1ит ргаеђеа!, пес (Цујпат уепегаНопет соп{ес!а зо1етпЈ1а!е соп1ип<ја1и>). ИСТИ цареви едиктом од 11. новембрл 386. забранили су у дан сунца, дан Господњи, вођење процеса, тргонину и склапање уговора ( о т п ш т о т п т о 1Шит, п е ^ о ћ о г и т , сопуепНопит ^и езса! ЈпкпИо1 6) . Едиктом Теодосија Великог 389. последњи закон

протегнут-' је и на страсну седмицу са пасхалном. Цар Валентинијан Старији издао је 368. године закон: „У дан сунца, који се издавнл смагра радосним, нека се ни од једног Хришћанина не тражи дуг"1 7) .

Теодосије II промЈлговзо је у Цариграду 1. фебруара 425. закон, којим се забрањују позоришне и циркуске игре у првом реду у недељу; и затим на Епифанију, Пасху и у дане Педесетнице, а сви умови Хриш-ћана треба да су заузети поштовањем Бога1 8) . Ови закони су ушли у Собех Тћео^озјапиз, а одатле у Сос1ех 1изИпЈапиз. Цар Лав Мудри (886—911) забранио је у недељу и пољске радове1 9) .

Црквени писци IV и V столећа и црквено законодавство наглл шавају да недељу треба посветити Богу и богослужењу, а да брш л за живот, рад и забаве оскврњују недељу. Св. Јован Златоусти клжс

11) Н181. есс1. 1, 8. МЈдпе , Р . д. 67, 881 12) СосЈ. Т ћ е о Ј . I I , V I I I , 23. 13) Соа . Тћео<1. I I , V I I I , 20. 1«) Сод. ТћеосЈ. XI , V I I , 10. » ) Сос1. Тћеод. XV, V, 2. 1«) С о Ј . Тћеос!. V I I I , V I I I , 3, XI, V I I 13, Испор. I I , V I I I , 18 и С о Ј . 1паМп I I I

XI I , 6 (7). " ) Сос1. Тћеос1. V I I I , 8, 1. 18) Соа . Тћеос1. XV, V, 5 . 1») Новела Ллва 54.

Ј кдеља им.1 седам дана, ових седам дана Бог је разделио са нама |и гако, да би себи узео више, а нама дао мање, и чак није р'идслио ни на ранно... но је теби дао шест дана, а себи је оставио ц-дап дан"""). „Поставимо себи као непроменљиви закон за себе, за шппс жене и децу , да један дан у недељи посвећујемо служењу и стНању онога што смо слушали (у цркви)"2 1). Сардички синод (343) снојим 11. правилом уклања од опНења онога, ко живећи у граду у гри наскрсна дана у току три седмице не дође на црквени скуп. Ов'о иранило сардичког синода погврдио је трулски синод својим 80. пра-нилом и протегнуо на све чланове клира, од епископа па наниже, наредивши, да када један епископ или презвитер или ђакон или други клирик или који лајик без невоље изостану од цркве у три недељна дпна кроз три седмице, то се имају ако су клирици збацити са свога достојанства, а ако су лајицн уклонити од опћења. Апостолске установе пропнсују обавезно посећивање опћег богослужења у суботу и недељу22).

У IV и V веку у источној цркви коначно је утврђен обичај да прлчновање једнога дана почиње с вечера, и да се празнује од вечера до нечера, „пошто је Бог извео народе из таме незнања и из сенке шкона на светлост богопознања и еванђеља; зато је веома сврховиго прописао нама да се дан Његова васкрса почне с вечером. а сврши у спстлости; јер не би ни мало доликовало да се дан Христа, истинитог < мс гилника, почиње са светлошћу, а савршава у тами"23). Даљи све-доци трајања недеље од вечера до вечера су Касијан2*) и 90. правило грулског синода, које овако гласи: „...исказујемо, да од суботе после исчсрњега уласка свештеника у олтар, по утврђеном обичају, нико не смс клечати до следеће вечери у недељу, и тада после вечерњега уласка, почиње се опет клечати...; јер сматрајући ноћ после суботе, претечом васкрсења Спаситеља нашега, од тада духовно започињемо песме, и пренашамо празник из мрака у светлост, те тако сву ноћ и дан сланимо васкрсење".

Монаси су проводили у молитви и подвигу ноћ суботе на недељу к ир.пник, и дочекивали су сунчану светлост са на молитву уздигнутим рукама.

Пичии славлења иедеље. Стари Хришћани нису сматрали недељу сммо као дан одмора, но као дан интензивног поштовања Бога, празну-|у1п! га пре свега учешћем на богослужењу, нарочито и редовно иршсњем енхаристије (Дела 20, 7 и даље; 1 Кор. 16, 2) и причешћем н.1 њоЈ. Дидахи (с. 14) и Јустин Мученик (Аро1о§. I, 67) говоре о саста-јии.у на богослужен.е у недељу, и према Дидахи средиште богослу-жсн.а је била евхаристија. Дидаскалија каже: „Какву извину имају код 1>п1П опи који се у дан Господњи не састају да слушају реч живота и /м сс хране божанском храном, која остаје вечна" (с. XIII). Јевсевије

*") Зл»тоусти, Г>ес. на крштење. »') 1Јсс. на Мат. 5 и») 1 Ж II, с. И Х . М1кпе, Р. в- 1. 774. «л) Р«. ЛПниинКж, Оиасз(. а Ј АпИосћ., М1впе, Р. в- 28, 631 " ) 1мШ. 1. I I , с. XVIII , М18пе, Р. 1. 49, 1 1 - 1 1 1 .

Кесаријски у своме делу „О иразнику пасхе" говори о причсшНу у недељу: „А ми (припадници) Новог завета у снаки дан Господн.и сноју пасху свршавајуНи, увек се насиНавамо тела Спаситељева, увек се при-чешНујемо крвљу Јагњета" 2 5) . А на другом месту истога списа каже: „Зато и у сваки осми дан, у спасоносни и Господњи дан снршавамо празник наше пасхе, истинитог Јагњета којим смо ослобођени, славеНи (вршећи) тајне"2 6) . Теб1атеп1ит Ооппш п. Јези СНГЈЗИ каже: „басп-НсЈит заћћа{оуе1 сИе (Зоппшса 1ап1ит оНега1иг е! бЈе јејипп". Апостолске установе сведоче да је недеља била посвећена васкрсењу, да се у недељу свршавала евхаристија, као и да су у недељу вршена читан.л из пророка и еванђеља : „А особито у дан суботе и у васкрсни (дан) Господа иајвредније потеците, хвалу узашил>ући Богу, који је кроз Христа све учинио, и који га је к нама послао и дозволио да пострада и који га је васкрсао из мртвих. Јер шта ће одговорити Богу они који се не састају у тај дан ради спасоносие речи о васкрсу, у који стојеПи вршимо три молитве, у спомсн Онога, који је иза три дана васкрсао; у који бива читање пророка, и проповед (јављење) еванђеља и узно шење жртве и дар свете хране"2 7). У недељу су се и монаси при-чешћивзли.

У дубокој старини богослужење у недељу вршено је овако: У ноНи је био први богослужбени скуп, бденије, на коме су читани псалми, Св. писмо и молитве, и појаке песме. У време свитања, у првим часо-вима јутра, бивао је други богослужбени скуп ради вршења евхари-стије. Ова два богослужбена скупа у недељу спомиње већ Плиније у своме писму цару Трајану (112), а оштро одељена имамо их у путопису Етерије, у опису недељног богослужења. Недељно бденије је свакако најстарије бденије, из кога су се развила сва остала бденија. Оно је сећало на взскрс Христов пре зоре, оно је у исто време спрема за коначни долазак Спаситељев, оно је најлепше представљало оно вечно бдење, које је Спаситељ препоручивао у вези са његовим последњим доласком, али које људска слабост не може да реализује дословно.

Према томе недеља је сматрана као свечан и радостан дан 3601 васкрса Христова. Варнава каже да Хришћани проводе осми дан у радости (е^ еСгрроа1^т>) ради израза своје радосне наде на царство небеско, које ће по његову мишљењу настати у осми дан, и које су у то доба називали осмим веком2 ;) . Видели смо да и Тертулијан говори о радости у „дан сунца". Према спису Дидаскалија из III века (с. XXI) чини злочин онај. који недељу проводи у жалости и несрећи. Св. Јефргм Сирски29) упоређује радост овога дана са оном радошћу апостола кл/м су чули вест о васкрсу. Теофило Александријски каже: „И обичлј и достојност тражи од вас да поштујете сваку недељу и да је свстку-јете, пошто је у њу Господ наш Исус Христос испосредовао илма васкрсење из мргвих80).

25) МЈгпе , Р. 24, 705 151(1. Р. 8- 24, 701.

2') Српк1. Ароз1. 1. II, с. 1ЛХ. М1епе, Р. I, 744. 2«) Ер1в1. са!1). XV, 8.

8. Ерћгаеш! Зуг1 !)утп1 е( 5егтопе8, Т. I, 544 »о) М1кпе, Р. 8. 65, 33.

3 ХеортологиЈа

34

11а литургији у недељу држана је Проповед, о чему сведочи већ сн. Јустин Мученик: „У звани дан сунца, сви који станују у градовима и селима с к у п љ а ј у се на једно место. Ч*итају се, уколико време допусти , усиомене апостола или списи пророка. Када чатац престане, настојатељ у пша реч да опомене и позове да следујемо добрим примерима који су наведени" 8 1 ) .

19. правило Трулскога синода каже да предстојници цркава сваки дан, а особито у дане Господње, треба да поучавају сав клир и народ речима благочастија, изабирајући из божанственога писма мисли и расу-ђинања о истини, д р ж е ћ и се у томе већ установљених граница и пре-дања богоносних отаца.

Недељом је вршено крштење, и то ноћу од суботе на н е д е љ у . Н е д е љ а је била дан опћег исповедења грехова и дан за ка јање.

Дидахи (XIV, 1—2) к а ж е : „Скупљајте се у дан Господњи, ломите хлеб и благодарите, пошто сте прво исповедили грехе ваше, да би ваша жртва била чиста. Онај који има распру са својим другом, не треба да се п р и д р у ж у ј е вама пре но што се помири, из страха да не буде про-фанисана ваша жртва" . Дидаскалија (с. XI) препоручују епископу да у понедељак почне са расуђивањем распра, да би имао времена до суботе , да мири оне који су га молили, да би их измирио у недељу са пози-нан.ем на реч Христову о потреби измирења при приношењу дарова олтару . Св. Јефрем Сирски каже да је недеља најзгоднији дан за опла-кинап.е грехова и мољење опроштаја у молитви3 2) .

У недељу као еминентно радостан дан због васкрсења Хрнстова не нрши се све оно што се противи радости недеље. Тако је у недељу и:» д у б о к е старине забрањено клечање, као и у време од Ускрса д о 11едесетнице, и у те дане се молимо стојећи, изузев јавне покајнике. ( ) забрани клечења у . н е д е љ у говоре многе сведоџбе и црквена пра-иилп. У 15. правилу Петра Александријског читамо: „Недељу пак про-подимо као дан радости, јер је у тај дан (Господ) васкрсао, и предано п.1м )с да тога дана не треба клечати3 3) . 20. правило I Никејског синода мОрам.ује клечење у недељу и у дане Педесстнице, као и 90. правило Грулског синода. Тертулијан к а ж е : „ОЈе сЈопншсо Ш и п ш т пе!аз д и а т и з , V1-1 <1е вепкиПз асЈогаге"34). Василије Велики у 91. правилу тумачи и ди|с разлоге зашто се у недељу молимо стојећи: 1) „што смо ускрсли г,1 Христом и морамо тежити ономе што је горе: ; 2) да се сећамо дпронне благодати; 3) што се ова ј дан приказује као слика века, који ми очекујемо; 4) што овај дан собом показу је стање, ко је ће наступити мосле овога века, дан, коме никада неће бити краја, никада вечера, већ онај , коме други неће следити, који ће свагда трајати, и који никада неће остарети".

Дал.е, у недељу је забрањен Пост према многим прописима канона и снедоџбама црквених писаца, а у манастирима у недељу је прекидан пост и узимана је боља храна, и прекидано је ћутање. 66. правило св ,

•» I Аро1о({. с. [ .XVII . М1кпе, Р . 8- 6, 429 " I I. 1,ишу, КрНглепН 5уг1 НутгН е( $егтопе$, МаНпех, 1882, Т. I. 542. "") Милшм, Прлпила II , 327. " ) 1)е огаПопе, с. 23. М1цпс, Р. I. 1, 1298. Види још и сиедоџбе ЕпифаниЈа, Р. ц.

42, Н2В и сн. ИасилиЈл Иеликог, Р. ц- 32. 192.

апостола гласи: „Ако се који клирик затече да пости у дан Госмолн. или у суботу (осим једне једине тј . Велике суботе) , нека буде снргну I а ако је световњак, нека се одлучи" . Разлог ово ј забрани пост« недељу био је у томе, што су јеретици онога времена (маркиони п манихеји, еустатијани, аеријани, присцилијанисте), поричући да | Христос рођен са истинитом човечјом природом, мислили да насупро православнима треба да посте недељом. Где се није претпоставл.ал) нагињање овим јеретичким мишљењима, толериран је пост и недел.ом као што сведочи Јероним. Забрану поста у недељу понављају и Гангрск (18. правило) и Трулски (55. правило) синоди. Видели смо да је Терту лијан рекао да је грех постити у недељу. Д а љ е сведоџбе о забрин поста у недељу имамо у Дидаскалији (с. XXI) и Апостолским устано вама (1. V, с. XX), као и у списима Епифанија (Р.§. 42, 828), св. Јон.ш Златоуста (Р .д . 53, 92) и Паладија (Лавсајик, 41). Монасима и аскегнм био је забрањен пост у недељу.

У недељу, дан радости, не врше се парасгоси ни успомене умрлич Канон Хиполитов (арапски) к а ж е : „81 Ш ^ацгТЈ^с рго Пз ^Ш ЈеШпс! зип1, р г ј т и т аШе^иат сопзШеап! туз1ег1а зитап! , пе^ие ( а т е п сПе рпиш (РЈес1е1, 221).

У недељу су уз евхаристију држане агапе и дељена је милостшт сиромашним Хришћанима, која је скупљена после литургије , и врннч је каритативан рад сваке врсте. Јустин Мученик у опису недел.но! евхаристијског скупа говори о редовним колектама, које треба кумип сваке недеље и овако к а ж е : „Они који су у изобиљу и који хоћс ;џ даду, да ју по својо ј вољи, сваки према својој намери. Скупљено шил.< се настојатељу (епископу), који помаже сироте и удовице, болеснс I друге потребне (сироте), заробљенике и путнике, једном речју он ј< тај који се брине за све који су у невољи" 8 5 ) . 16. канон св. Атанлсиј. наређује епископу да чини милостињу сваке недеље и у све празнике ' 0 ) Св. Јован Златоусти проповедајући о милостињи, говори да је недел.1 најзгоднији дан за милостињу и позива слушаоце да се одазову по шну апостола упућеном Коринћанима, јер недеља је наш дан рођења и мсчмсм живота . Па када славимо земаљски рођендан, колико више треба (слл вити) недељу" 3 7 ) .

Недељом се вршила посета болесницима и заробљеницимн Тев1н ш е Ш и т О о т ј п ј каже: „УЈзИе! (ер1зс0риз) ае^гоЈаз о т п ј сПе С 1 О П П И Ј С <

з е с и т асШисепз сПасопит и п и т е! сЈиоз, е а з с к т ^ и е асЈјиуе!" , н). У недељу је вршено р у к о п о л о ж е њ е епископа, презвитера и ђлконп Фарисејско празновање суботе апсолутним одмором није сс м<н л<

примити у хришћанству и за недељу 3 9 ) , поред све сагллсностм д,1 у недељу треба оставити све послове који спречавају верне дл похлђпју недељно б о г о с л у ж е њ е , у првом реду радове робова и слугу, тј. пол.скс радове. Црквено законодавство је нарочито наглашавало да се робо

3!) I Аро1о§. с. 67. « ) Н1ес1е1, 01е К1гсћепгесћ($дие11еп... 54. 37) 1п ер. I лс1 Сог. Н о т . Х и Н . п. 1 .Р . 61, 368. 3») I.. 1, с. 40. К а ћ т а и ! , р. 97. зв) 29. кан. ааод. синода.

36

ними мора дати слободно време да дођу на б о г о с л у ж е њ е и проповед, јср се похађање богослужења и слушање проповеди сматрало као д у ж п о с т свију Хришћана. У току времена ишло се и даље, и забра-н . и н . ш и су у неделзу они послови, који не д о л и к у ј у достојанству недеље. ( ,риска народна песма „Ђакон Стефан и два анђела" решава питање ди лн се сме и може радити у недељу, и поред изричне забране рада у нсдсл.у. Наиме може се радити, када човек тим радом чини дела милости телесне 4 0 ) .

Најпосле по примеру незнабожаца и Јуде ја , долазили су и Хриш-Кани на богослужење у најбољем оделу, које нису носили сваки дан. !>оја одела у недељу у старинн била је бела у знак радости и духовне чистоте.

Данашњи начин празновања недеље је у суштини исти као што је био и у стара нремена. Прва црквена заповест из Православног испо-нсдап.а католичке и апостолске цркве источне заповеда да се сваки Хришћанин моли Богу са скрушеним и умиљеним срцем и да учеству је н.| б о г о с л у ж е њ у сваке недеље и празника, наиме да слуша јутрење , литургију , вечерње и проповед 4 1 ) . А то исто исповедање 4 2 ) , тумачећи четнрту Б о ж ј у заповест, о овом каже ово : „Ми Хришћани место суботе сланимо васкрсни дан зато, што се у овај дан васкрсом нашега Господа Псуса Христа извршило обновљење целога света и ослобођење рода л.удског од ђаволског ропства. За све време тога дана ми смо д у ж н и останити све своје послове и радове, да би, имајући слободно време, пронодили цео дан у молитви и св. радњама за доброчинства, ко ја нам је Бог учинио. Исто та-ко и слуге сваке врсте не смеју тога дана радити, но су дужни чинити богоугодна дела и молитвама прослављати Бога" " ) .

4") Ниди Л . М и р к о в и ћ , Хришћанско-етички и хеортолошки елемеиат у две народне пссмс. Прило.ш да ки.ижевност, језик, историју и фолклор, књ. III (1923), 141—149.

4 | ) Нрлв. исиов. I део, одг. иа 87 питање. 4 ' ) ЊМ., III део, одг. па 60. питање. 4Л) Когослужен.е малога и всликога вечерња тј . бденија у суботу и васкрсног

јутрсн.л и»л()Ж('но |е у тимику гл. 1 и 2, а тумачење њихово види М. Скабаллановичт., Голкош.Ш типикош. , Нмп. II, К1свт>, 1919, стр. 1—336.

Р О Ђ Е Њ Е Б О Г О Р О Д И Ц Е 1 )

Када је ослабило незнабоштво, хришћанство је могло одати ду>мм поштовање после Спаситеља и Њ е г о в о ј Матери. Константин Велши подигао је пресветој Богородици три цркве у Цариграду. У Риму ј< пре Либеријеве базилике, која је до скоро сматрана као најстаријј црква, постојала према недавном проналаску црква у часг иресш-п Богородице (МагЈа А п ^ и а ) . Пулхерија жена цара Маркијана (450 4Г>7 подигла је у цариградском предграђу Влахерне толико познати хрл« Богородице , као и њезине храмове Одигитрије и у Халкопрагији Ефески синод (431) држан је у цркви пресвете Марнје. Њ о ј к Гмн посвећен и храм Спудеја у Јерусалиму.

Р о ђ е њ е Богородице Д ј е в е Марије није било ни случајно ни обично Ннје било случајно, ј е р је „Бог који почива на разумним престолимл себи предуготовио свети пресго на земљи" (стихира на Господи возннх) јер сна је унапред проречена од Бога у првоеванђељу даном нашил прародитељима о избавигељу рода људскога , да ће „семе женшк сатрти главу змије" (Пост. 3, 15); јер она је „унапред проречена о; старих родова" (стихира на литији) и од старозаветних пророкл Ј многим пророштвима. Није било обично, јер Богородица је имала р о д и п Сина Божјега , те се зато имала родити у одређено време од Бого^ одређених родитеља, који су се одликовали чистим, светим и праведннц животом, и који су потекли из два Богом издељена рода јеврејско! народа, царског Давидовог и првосвештеничког Ароновог. Из прног СЈ излазили цареви јудејски, а из другог старозаветни првосвешгсницк

О рођењу Богородице види синаксар — Житија светих. Ту сс Ј главном к а ж е : Родитељи пресвете Богородице Јоаким и Ана прво НИСЈ имали деце, због чега су веома туговали, јер се неплодство и б е з д с г с п к код Јуде ја сматрало као срамота, и молилн су Бога да им подари дсгс Иза топлих молитава Јоакима н Ане услишаних од Бога родилл нм п Марија, мати Спаситеља. У захвалности што је Господ услишао н.ихоиу молитву, заветовали су се да ће своје дете посветити Б о г у и служгн.Ј храму.

Поред свега тога шго се празник Рођења Богородице можс прсм. речима св. Андрије Критскога назвати „почетак празника", то се ип.п ова ј празник почео славити доста касно. Из чињенице: да овај прлзнш

') Према М. Скабаллановичг , Рождество пресвнтнн Богородицм. К1евт. 1915, (Хри ст!анск1е праздники. Всесторонное освжцен1е каждаго изт. великихт. праздников! . <'| вс^мт, его богослужен1емт>. Књ. 1).

38

имију јаковити, несторијевци („рођење Владичице Марије") 8. септембра к Копти (25. априла), могао би се извући закључак, да је и православна цркна имала овај празник пре четвртог васељенског синода451. године, јср су се споменуте цркве оделиле од православне после овога синода, .1 оне не би никако примиле овај празник од православне цркве после оиепл.ења. Роман Мелод (крајем V и почетком VI столећа) написао је Једни кондак за овај празник, који је од верних свечано слављен. Из онога можемо закључити да је овај празник слављен у Цариграду за иреме 1'омана Мелода1). Цару Маврикију(582—602) приписује се уво-ђсн.с празника Рођења Богородице, Благовести и Сретенија (последња дна нре обновљење, него увођење2) . Овај празник се спомиње у Јеру-сплимском канонару VII столећа и видно се одликује од других дана. Андрија Критски (•(• око 712) написао је за овај празник две проповеди и канон, из којих се види да је то веома свечан празник, и да је он сллнљен и пре Андрије Критскога. Овај празник се спомиње и у празничном смлнђел.у, дарованом синајском манастиру од цара Теодосија III (715—717 г.), пислном златним словима и у коме су читања само за најважније празнике цркнене године8). У VII столећу спомиње се овај празник и на Западу, у 1'иму, али тада још није слављен по целој западној цркви, па још ни у IX столећу. Празник Рођења Богородице слави се 8. септембра. Има I дпн претпразнства (7. септ.), 4 дана попразнства,4) а оданије је 12. септ. Идућег дана иза Рођења пресвете Богородице празнује се успомена Јоакима и Ане.

Чтенија. Данашњи типик прописује после вечерња: ЧТЈН!( прдздника, гл<5ко Лндрј\л Критскаго( начаио: Лцл Д»-КРИЛ1А ЈСТК З^ЛМА ПАД|»«.5)

11осле прне кагизме на јутрењу означено је само: ЧТЈНТ* праздника, силклко наставак беседе Андрије Критскога, а после друге катизме Ч1И л сс Слоно св. Јована Дамаскина, које почиње речима: ПрТидит« кси Гдчмцм*). Иза полијелеја чита се : слово Григорија јеромонаха (Цимблака, XIV век) које почиње речима: Да предначинаегв насто-»ицему торжеству Давидт, Богоотецт,7).' После 6. песме канона „чпглмо пролог", у коме код 8. септембра имамо: 1) Синаксар, 2) повест о нском јереју и о Созонту, који су били у непријатељству, веома нориспл души, 3) Слово из Лимониса (т. ј. Луга) о мурину дрвосечи, •1) кратка поука на Рођење пресвете Владичице Богородице. Црквени песници састављајући песме на овај празник, узели су многе изразе из оних беседа.

Цркнене песме за овај празник написали су ови песници: Андрија Критски (•(• око 712), други канон празника. Јован Дамаскин (-ј- око 780),

1) Ј. II. Р. Р П г а , Апа1ес1а засга, I. ") М. СкабаллаионичЂ, Толк. тшп. 364. ') Г.сргШ, Молн. м ћснцсслонЂ, 325. 4) Тако )е код спих Богородичиних празника. •) М I в п «, Р . 8. 97, 861—882. Св. АпдриЈа Критски има Још три слова на оваЈ

нрлшик . •) М 1 ( { п е , Р . к- 96, 661—680. Св. Јован Димаскин има Још Једно слово на оваЈ

ирааиик. ' ) У Меликихт. ЧеткИ — М И Н С И Х Ћ мнтр. МакариЈа, Снб. 1868, септ. .1—13, со1.

401) 417, по СкаПаланопичу,

2Г*

први канон празника. Герман, патријарх цариградски (|- 740), стихирс на стиховње. Анатолије, или епископ солунски IX столећа или инок и игуман студитског манастира, трећу стихиру на литији. Сччфанх ОКАГО-град<цк, сАу1отсоХ1тт]; т. ј. јерусалимљанин, инок IX века, пострадао зп иконе, написао је друге три стихире на Господи возвах, прву стихиру на литији. ДмитрЈевскШ, Богослужеше страстноИ и пасхалноИ седмицл. во св. градћ 1ерусалим-ћ IX века, К1евЂ, тумачи , ,ОкАТоград |ца" . као Ца-риградент>. Сергије (тКАТоградЈЦК, 'АусолоХсттЈЈ, написао је прве три сги хире на Господи возвах, слава и ниње на литији, слава и ниње на стихонн.с. У грчком минеју код"стихира на Господи возвах стоји само: 2еру(ои, а на осталим местима Хврусоо 'АучолоХссоо. У слов. минеју код свих ових сги хира стоји: Сергија патријарха. Ово ће бити инок (ман. Св. Саве) си. града Јерусалима, пострадао као исповедник за иконе у IX веку. Јосиф Химнограф 886) написао је канон претпразнства. Лав VI Мудри ( ( 916) написао је канон на панихиди, према евергетидском типику, по(г)|х« Л1ОУХО? Деадакоо, °Ауо8ја) гб аГор.а цоо. Панихида на празнике у Кнер-гетидском типику је једно богослужење између вечерња и јутрењл. Овај канон немамо у данашњој служби. У старим типицима спомињу се песме на овај празник, које немамо у данашњој служби.

Службу овога празника можемо пратити од VII столећа. Из овог нрс мена је тзв.: „1ерусалимскШ канонарБ", т.ј. устав богослужења, тачније чи тања на богослужењу у јерусалимској цркви, у грузинском преводу. Код Н. септембра пише: „Рођење Богородице. Тропар гл. 1. Рождество твое Бого-родице Д-ћво..., прокименгл1. , , 0 С К А Т И Д Х ЈСТК ссиснТс СКОЈ". СТИХ: БОГЛ. намЂ прибћжигце и сила. Даље су наведена ова читања: Прем. Сол. 8 , 2 - 1; Ис. 11, 1 и даље; Јевр. 8, 7—9, 10. Алилуј а гл. 8: СЛБШЈИ дгци. Еванђел.е од Лук. 11, 27—32. На умивање руку тропар (замењује херувимску песму) гл. 1: Рожд«стко тко(, прЈчистаА Д-кко"х)- 0 в Д е Ј е Д а т устав само зл литургију, док код већих празника овај канонар даје устав за вечерњс и јутрење. Дакле видимо да је данашњи тропар празника постојао још у VII столећу, а ову песму има и римокатоличка служба, јединстнси случај слагања богослужбених песама православне цркве са римокато-личком. Даље имамо службу овога празника у синајском канонару нађеном при еванђељу у Синајском манастиру из IX века2) , у гру зинском преводу устава (синаксара) Атоно-Иверскога манастира из XI века3), у Евергетидском типику XI века4), и т.д.

•) К. К е к е л и д з е , 1ерусалимск1И канонарв, 128—129, по Скабалаповичу стр. 28. г) А. А. Д м и т р I е в с к I И, Толнсб, I, 194—5. ') К. К е к е л и д з е , Литургическ1е грузинск1е памитники, Тифлисч., ШОН,

230—231. по Скабаллановичу . «) Т и т к Л , I , 263—265.

В А В Е Д Е Њ Е У Х Р А М П Р Е С В Е Т Е Б О Г О Р О Д И Ц Е 1 )

Предање о Ваведењу, као и друга предања о животу пресвете Ногородине, сачувано је код разних отаца и иисаца цркве и у црквеним несмима. Праведни родитељи благословене Дјеве Марије, Јоаким и Ана иису прно имали деце и молили су се Богу да им дарује дете и заве-гонаше се да ће, ако им молитва буде услишана, дете посветити Богу.

Тако нм се роди Марија. Родитељи су васпитали Богородицу у свакој чнстоти и светости,

и уклаи.али су од ње све нечисто. Када је имала шест месеци, мати ју јс поставила на земљу, да види може ли да стоји. Она је учинила седам корачака и вратила се матери у загрљај. И рекла је Ана: „Жив Господ Бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм Господњи".

Када је Богородица навршила једну годину, Јоаким је начинио нслико славље и призвао је првосвештенике и књижнике, цео савет и иирод I! фаил.ски, и предложио је дарове првосвештеницима, а они су пх Ол.п ословили, говорећи: „Боже отаца наших, благослови ово дете и днј му име, да буде прослављено у све родове. Родител>и Марије п|нлст.1нили су је свештеницима, и они су је благословили, говорећи: ..I осподе с.паве, погледај на ово дете и пошљи јој благослов, који не нргсг.|је никада". И дали су јој име Марија2), прослављујући Бога.

Када је било Марији две године, рекао је Јоаким жени : „Одве-димо је у храм Господњи, да би испунили обет, који смо дали; бојмо | ' 1.1 се не разгневи на нас Господ и да нам не одузме дете". Ана ргче ии то: „Почекајмо до треће године, јер се бојим, да ће звати оца и мЈтер своју". И рече Јоаким: „Почекаћемо".

Када је пресвета Дјева навршила три године, родитељи су мислили: „Слда већ неће звати оца и матер своју", принели су је Богу на дар као тролстње чисто јагње.

Јоаким је сабрао у Назарет многе рођаке ради учешћа у овом слављу. Биле су дозване многе младе чисте девојке, које ће ићи пред све-

') 11|>оф. М. СкАбаллановичЂ. Введен!е во храмЂ пресвлтнн Богородицм. КЈевт>, 1906. Христ. прмкдннкн кн. 3.

") .Чмлчсње овога имена није установљено. Р а з Ј а ш њ у ј у га на 67 р а з н и х начина-Ил|не[)ом'1тннЈе Је з н а ч е њ е овога имена : важна , красна. Д р у г а значења овога имена с у : ГогпОђн, надл, дпр, нросветитсл.ница, мирл, начслница мора, звезда мора, капља мора, горко море, горка .

41

чаним ходом. Јоаким је рекао: „Позовите непорочне денојке јенреЈо« и нека узму светилнике и запале их, и нека се не осврће натраг дегс и дух њезин да се не удаљи од дома Божјега" .

У одређени дан био је свечани вход у храм Јерусалимски. I !апрс/ су ишле девојке са упаљеним светилницима, за њима водили су пол руке праведни родитељи своју св. кћер, одевену царским великол.с пијем. Около њих били су рођаци, познаници и странци привучсш необичним ходом. Код врата храма јерусалимског изишли су у сусрс: матери великога првосвештеника свешгеницн у својим свештеним одеждама, на челу са првосвештеником Захаријем, поздрављајући дол.паи детета свештеним песмама. Према предању — које даје Јероним —оидс се догодило чудо: , ,Око храма, према 15 степених псалама, било је I) степеница, на свакој од њих појали су један псалам свештеници и ленити узлазећи на служење. На први степен од ових, поставили су роднтел.г младу Марију. Дјева Господња сама не подржавана и не олакшанан; ничијом руком, узишла је по свима степеницима тако, као да је у пунол узрасту". Сви су били удивљени овим. Првосвештеник Захарије можд. провидећи славу и величину оне која је тада вођена у храм, „по тајан ственом Божјем учењу" увео ју је у Свјатаја свјатих, најсветији дсс храма, никоме приступан, куда је и сам првосвештеник могао ул .пнп само једном у години (на дан празника очишћења). Ово је било чу и< свима.

Ово црквено предање о Ваведењу почело се записивати већ у I веку у тзв. апокрифна еванђеља, а у IV и V веку оно је познато мс1 по целом хришћанском свету. Палестински Хришћани до сада указују остатке цркве, подкгнуте од св. Јелене у част Ваведења. Потом је живел< Богородица при храму у атмосфери богослужења, жртава и светин.е проводила је време у молитви, ручном раду и читању Св. писма. Храпу је примала из руку анђела, који јој се често јављао и чувао је од снаксн зла, а првосвештеник је дозвољавао пресветој Богоотроковици да ула:и у Свјатаја свјатих, чиме као да се прнближавала самом Богу и сн кивоту Њ е г о в у .

Ту је остала до 12 година. Када је дошло време да по обичају остави храм и да подобно другим девојкама ступи у брак, она је обји вила првосвештенику и свештеницима да је дала обет свагдањег денн чанства. Уважавајући то, заручили су је ради чувања девичанстна <. старцем Јосифом, из рода Давидова, који је био Богом означен. Снс штеници су сабрали дванаест мужева из рода Давидова, положили с \ њихове жезле на жртвеник и молили су се, да би Бог показао угодноп Њ е м у . Када су враћали жезло Јосифу, из њега је излетела голубиц. и села на главу Јосифа. Првосвештеник је рекао Јосифу: „Божјии избрањем указано је теби да примиш ову Д ј е в у Господа, да би )г чувао код тебе". И Дјева се настанила у дому свога заручника, ди чува њезино девичанство и да буде хранитељ Господа Исуса Хрисп све до путпуне појаве Богочовечанства.

У спомен довођења пресвете Марије од три године у јерусллимскс храм установљен је празник ђ еу хт уаф еГообо? х̂ Ј̂ 0лерау(а; ((»отбхм (данашњи грчки минеј), х& еЈасбса хгј$ огсграуса? Неотбхоо ЕУ тфуа!ј (Гиср гетски типик XI века), ргае5еп!а(Јо ћ. Магјае Ук^Јшз, 21 новембра.

42

Празник Ваиеденија почео је да се слави доста касно, јер се у споменицама јавл>а тек од VIII столећа. Тако имамо га у Синајском прп шичном еванђељу писаном златним словима, које је даровао синајском манасхиру цар Теодосије III (715—717), у коме су евчнђеља и 12 неликих празника и на још 11 дана у години. ') . Даље спомиње се оиај празник у многим грчким месецесловима IX столећа, у коме је столећу већ био свуда раширен. Али иако се у споменицима овај празник сномин.е, то нема обележје великих празника, но обичних успомена. I мко напр. у Синајском канонару IX—X в., у коме су означена читања и нрокимени уз њих за целу годину, па и код већине успомена светих, то се код Ванеденија не наводе читања ни прокимени, но је празник о шпчеи само овим речима: „гђ; ау^а? ©еохохои, бте проаујуехб-г] ес; хбу уабм »оО <-)«о0 хрсехђ оГва т.ј. (успомена) св. Богородице, када би донесена у храм Божји, имајући три године"2) . А у типику Велике цариградске пркне IX -X в. Патмоске библиотеке за овај дан није дана никаква служба, но је само обележен овако: хг]; ау:а$ ©еотбхои. 6'хе т̂хеббг)-̂ (тб тМ уочкт аОт^?, тсроаауа/деГаа IV хф ^аф Кирсои хрсех^ооаа т.ј. Сабор ( II. 1>огородице, када би предана од њезиних родитеља, доведена у храм Господњи од три године3). Пуно празнично богослужење, са пред-и попразнством за овај празник, означено је у Евергетидском типику XI сголећа, које се приближује данашњем4). У указу (конституцији) т и а н гијског цара Манојла Комнена од 1166 године празник се спомиње у броју дана у који се не суди, и то истога датума као и данас.

11а Западу уведен је овај празник заузимањем француског племића РћШр (1е Маш&геб-а, који је 1371. године боравио као посланик кипар-ског краља Гиз^пап-а на двору папе Гргура XI у Авињону. Он је папи онисинао како је овај празник на Истоку веома свечан, поднео му је и службу за овај празник, и папа је наредио овај празник за папску курију. Ускоро је овај празник слављен и на другим местима Запада, гико у крал.евини №уагга 1374, у Тријеру 1381, у Мецу 1420, у Келну, 141> > у Британији, и на другим местима. У Риму га је увео Сикст IV и чнн онога празника унео у римски бревијар, али није био обавезан (!п1<ч 1с«1а ас! МћПиш е( рго ^ ш ћ и з ^ а т 1ос1б). Тек папа Сикст V про-пис.10 1.1 је 1585. као обавезан за целу цркву, пошто је од папе Пија V (1М6 1572) био привремено укинут6) .3а време папе Климента VIII (II>'('.! 1605) служба је била прерађена. Како на Истоку тако и свуда н.1 5нпаду овај празник је слављен 21. новембра.

Цркнене песме за овај празник написали су: Георгије, митрополит никомндијски, IX века, раније хартофилакс храма Св. Софије у Цари-гриду, нниисао је две стихире на литији и први канон; Лав Мајстор (цаГашр цау(охшр = министар двора код византијског цара), т. ј. •Маи Нардалис, који је вршио ову дужност за цара Андроника старијег

' ) СергИ, ПолнмК мћсицеслов!. Востока,325.

») Т«л1к4, I, 203.

•) 11)1(1., 25.

<) 11)1(1, 320. ") К е И и е г , Неог(о1ок1е, 200—201.

2Г*

(1328—1341), написао је славу и ниње на литији, и славу и ниње нл хвалите; Сергије Агиополит(1Х век),написаоје славу и ниње на стиховње; Василије Пагариот, архиепископ кесаријски X века, написао је д р у ш канон. Јосиф Химнограф, написао је канон претпразнства. Дакле немамо ни једнога песника за овај празник раније од IX века.

После благосиљања хлебова није прописано чтеније, после кати зама на јутрењу стоји: читања у тумачењу еванђеља, т.ј. тумачен.г јутарњег и литургијског еванђеља од Теофилакта. После 3. песме канопи стоји само: чтеније, свакако наставак тумачења Теофилактова. После 6 песме канона чита се пролог, т.ј. 1) синаксар, 2) слово о неиспитаним судбама Божјим, како се неки монах молио да би сазнао судбе БожЈе, 3) слово св. Јована Златоустога.

Евергетидски типик XI столећа прописује ова читања: после вечерп.н еу ХЈ_: лра^апоохоХф, после прве катизме е х тоО лрохецЈ^уоо (ЗфХ^оо, после друге катизме Хбуод хоп хороО Гешручои е?; бооес; ббо, који почињс речимл КаХос̂ •ђрЛ/ бпог^аес?, тражи у панигирику. Други део овог слона чита се иза треће песме канона. Иза шесте песме канона из панигирика дил слова Прокла и Германа. Богослужење Ваведенија види Ћшха , I, 262—265, 320—322, 487—489.

Б Л А Г О В Е С Т И 1 )

Пра жик Благовести прославља догађај о коме говори једино еван-1)г Iист Лука 1, 26—38, наиме како се шест месеци после ззчећа Јована Прстече Јавио арханђел Гаврило пресветој Дјевн Богородици у Наза-регу и рекао јој: „Здраво, ти која си стекла милост Б о ж ј у , Господ (је) с ГобомГ и затим да ће зачети и родити Сина, Исуса, који ће бити нслик и назваће се Син Највишега, и даће му Господ Бог престо Даиида оца Његова , и цареваће у дому Јаковљеву вечно и царству Мхтову неће бити краја. Богородица.Јзачуђена питала је: „Како ће то Оити кад ја не знам за мужа", нашто јој арханђел рече: „Дух Свети доНи ће на тебе, и сила Највишега осениће те. Зато ће се и оно н п о ће се родити, назвати Син Божји" . Богородица у послушности и покорапап.у вољи Б о ж ј о ј одговори: „Ево рабе Господње; нека ми буде по речи тво јо ј " 2 ) .

Овај празник има код Грка разна имена, тако: г ј^ра $агсаар.&0, дан поздрана, од речи еванђелиста Луке 1, 29: ха! бсаХоу^ето (Марса) лотаиб? • 'ГЈ 6 АГГТТАА^бс о ^ Т О ; ; б гихуугХчу^б;, Благовести, Благовест (у Црној Гори),. |Ј. добра, радосна вест, јер овим догађајем почиње искупљење људи; Ујр^ра или §ортгј тоО еОаууеХсацоО, дан или празник Благовести; од хаСР«) иехарссоцг^ (Лук 1, 28). Код Латина зове се: Апип(јаћо Ап^еП .к1 ђеа(аш МагЈаш УЈг^теш, Маг1ае 8а1и1аНо, АпипиаПо запс!ае Мапае <1с сопсерћопе. Други пак називи дају предност Христу и гласе: АшшНаМо СћгЈбП или Оошјпј, јплјиш гесЈетрћопЈз, сопсерћо Сћгјзћ', !сч1шп ш с а т а ћ о ш з . Данас је званнчни назив овога празника: АппипИаПо 1)са!ае МагЈае Уи^јшб.

Почеци овога празника су доста позни и обавијени тамом. Имамо достл ране беседе на овај празник, тако три св. Григорија Чудотворца (III нек, Мјрпе, Р. 10, 1145), једна Атанасија (М1§пе. Р. 28, 913), јсдна Петра Хрисолога, епископа Равене 450,'М1§пе, Р. 1. 54, 508), п не Ат.шасија Синајског, али се оне не сматрају автентичним. Но118) каже д.| ирононсд Аврама Ефеског сигурно сведочи да се празник Благовестн н.1 Пстоку појавио тек у шестом столећу. Сигурне сведоџбе о овом нрп шику како на Истоку, тако и на Западу имамо из VII столећа.

'I 1'. Сл1)го1, РС1е <1е Гапипс1аИоп. Шс1. (1'агсН. с ћ г « . е! де Ш. Т. 1 2, 2241—2255. ) Крлткг податкс еванђеља о овом догађаЈу допуњуЈу апокрифна еванђеља, наро-

чнгн Мротосванђеље Јаковљево, коЈе каже да се анђео Јавно прво Марији, затим је она огишлл нл студенац да нацрпе воде, а када се вратила куНи, Јавио ЈоЈ се наново.

") I >1е ЦпМеМнпк с1ег у1ег Раз1еп2е11еп 1п с1ег ег1есћ. К1гсће. 1924, 11. Испор. Нул /еНксћгШ, XXII, 41.

45

КеИпег (175), каже да је на Истоку датум 25. март за Благовести гако чврст био, да александријска пасхална хроника код 624. год. каже да је Ираклије на Благовести кренуо са војском на Исток. 1) Пасхалнл хроника (почетак VII века) поставља празник Благовести 25. мартл према традицији учених (МЈ§пе, Р. д. 52, 488).

Даљу сигурну сведоџбу о овом празнику на Истоку даје нам 52 канон Трулскога синода (692), који наређује да се у дане поста сн. четрдесетнице врши литургија пређеосвећених дарова, осим суботе и недељ.е, и светог дана Благовести. Неће бити да су ове сигурне све доџбе уједно и почеци овога празника, но је вероватно овај празник слављен и раније. У томе уверењу утврђује нас чињеница да је у VII столећу у Назарету постојала једна базилика посвећена успомени Бла говести, као и у Витлејему базилика на месту рођења Христова, а ко)у је подигла Јелена на месту, на коме је према предању била кућа у којој су се догодиле Благовести. Јероним (•{• 420) пише да је у Назарету на самом месту, на коме је арханђел Гаврило јавио пресветој Богоро дици радосну вест подигнута црква у спомен Благовести (Мј&пе, Р. I. 23, 1361). Када је у IV столећу била црква посвећена Благовестнмл, зашто не можемо претпоставити празник Благовести у то доба или у V столећу? Можда би се у прилог овоме могле узети и беседе Проклл патријарха цариградског2) држана 429. у Цариграду и Василија епископл Селевкијског 3) , држана неколико година касније. Ни у једној од онс две беседе не стоји да су за Благовести, али по својој садржини онс највише доликују за Благовести. У VII веку имамо беседу на онаЈ празник и од Софронија, патријарха јерусалимског4) . Дакле о старини овога празника на Истоку могли бисмо овако казати: Почеци овога празника вероватно падају крајем IV или почетком V века, али сигурне сведоџбе о њему имамо из VI—VII столећа.

На Западу кмамо сведоџбе о овом празнику скоро из истог н[>е-мена као и на Истоку. Тако сабор у Толеду 656. године у 1. канону своме расправља о празнику Благовести 25. марта и о његову преносу на 18. децембар, јер према прастаром обичају не приличи празнонати празнике у време великог поста5) и јер се Благовести не слажу са близином смрти и васкрса, но више са рођењем. Пћег ропШЈсаћз пак каже да је папа Сергије (687—701) наредио у Риму процесију на четири празника Богородичина6).

Благовести се славе 25. марга зато, што се рођење Христово слави 25. децембра, а од 25. марта до 25. децембра има равно девет мессци. На Западу из споменутог разлога није увек слављен овај пра шик 25. марта, но је постављен на 18 децембар довођен у везу са рођеп.см Хркстовим. Д у ж е времена (до XI сголећа) слављен је овај празник по оба датума, док најпосле није свуда примљен римски обичај славл.сп.л

' ) Сћгоп. разсћ. 01ушр. 351, е<1. Вопп, I, 713. 2) М 1 8 п е, Р. 65, 679. ») . , Р . 85, 425. «) . , Р. 87, 3, 3217. ' ) С а ћ г о I, 2243. «) е<1. Б и с ћ е з п е , Т. I, 371, 376, 381.

4(>

25. мартп. Јсрмеии славе Благовести 7. априла, према старом од њих шдржаном начину слављења Божића 6. јануара.

1 (.рквене песме у службн Благовести писали су ови црквени песници:

Андрија Критски (•(• око 712), написао стихиру слава и ниње на стиховње. Јован Дамаскин (•}• око 780), написао слава и ниње на Господи ншнах, канон и стихиру. Косма монах, написао славу и ниње на литији. АпатолиЈе (IX век), написао другу стихиру на литији. Теофан, написао славу и ниње на хвалиге. Византије (Вб^аусо?) т.ј. Лав VI Мудри (•)" 916), нпписао прву стихиру на литији.

О читањима типик каже неодређено: чт*Н1« или чтен!« пра'здника. I нсргстидски типик XI столећа прописује иза вечерња читање • I ир пра^апоатбХф, после катизама читање ех гоО ггрохе11Ј.еуои РфХЈои тоГ; |'|1|Јаас ха1 таб; хорсахаГ?, иза полијелеја: читање у панигирику слово

Григорија неокесаријског чудотворца, иза треће песме канона: слово кир-Андреја, које почиње: 'Ел^а-ст; агјцероV, иза шесте песме канона: слоно Нлатоустово, које почиње ПаХсу ебаууШа.

Богослужење Благовести види код Дмитр1евскЈИ, Тишха, I, 56, 429.

У С П Е Њ Е ( У С Н У Ћ Е 1 ) П Р Е С В Е Т Е Б О Г О Р О Д И Ц Е

Празник Успеније пресвете Богородице зове се грчки: хо(|1Г)0(; (а^аХтјф^) ттјс па^аусад ха! •Зеоро^ро;, латински првобитно с1огпн(јо, •гапбИиз, а касније аззишрћо В. Магјае \/1г§Јп1б, српски још Велик.1 Госпођа, Велика Госпојина, Госпођин дан.

Вести о животу пресвете Богородице после вазнесења Христонл у Св. писму су оскудне. Пре но што ће Спаситељ испустити свој дух у руке Оца небеснога, за време страдања, поверио је своју Матер своме ученику Јовану, рекавши Матери: „Жено, ево син Твој", а Јовану: „Ево мати твоја", Јован је послушао свога учитеља „и од тог часа узе је ученик к себи" (Јов. 19,26). Иза овога спомиње се Бого-

0^сл«н1| долазиоа вусн8тн (ст. слов. «ус*пн*ти), заспати, еуфемистички изрл.ч лл умрети , према речима Спаситељевим о Л а з а р у који ји у м р о : „ЛЈзарк НЛШ* О^СНГ (Јов. 11, 11). КраЈ живота пресв. Богородице црква назива „Успењем* а не с м р ћ у злто, што се смрт као в р а ћ а њ е праха земљи ниЈе коснула пресвете Богородице . „Побе1)уЈу гс на Теби, чиста ДЈево, закони п р и р о д е : р о ђ е њ е (твоЈе Спаситеља) остаЈе девичанско н смрт се заручуЈе са ж и в о т о м ; после р о ђ е њ а (остаЈући) девојка и после смрти жива , Ти спасаваш свагда, Богородице , наследство сво је" — к а ж е 9. песма канона. Она Је само уснула и после три дана преселила се нетљеним телом у небеске станове . О разпим називима овога празника види К. Перевозниковт , , Различнвш наименован1в праздникл успен1н пресвнтвш Богороднцв! и ихт> СМИСЛЂ. (Руководство длн селвскихг. пастмреИ, 1895, № 33, стр. 345—355), где се р а з ј а ш њ у Ј е смисао ових имена: когцца!?, (Иеа Оога1пле, р1апс(и5 Б о т 1 п а е Маг1ае (код Копта) и а м ш п р И о (у римскоЈ цркви) .

Л и т е р а т у р а ; К. П е р е в о з н и к о в Ђ , О времени происхожден!н праздника Успен1н пресвитнмн

Богородицв1 (Руководство длн селвскихЂ пастмреЛ, 1895, № 34. стр. 369—375). П р а з н и к УспениЈа постао на Истоку рани је од III века, а на З а п а д у у IV веку .

N 1 г з с ћ 1, Баб Маг1еп§гаћ га Ј е г и з а 1 е т . ' О е г Ка(ћоНк 1895, II, 324—340. О а ћ г 1 6 1 о у ! с ћ , Ерће$е ои Јеги5а1ет . Т о т ћ е а и <Је 1а ба јп(е Ујег^е , Раг1в, 1Н!>/. М. С к а б а л л а н о в и ч Ђ , ПраздникЂ успен!н Матери и успенскЈИ ПОСТЂ. Р у к о

водство дли селћскихЂ паствфеИ, 1898, № 33—38. 1 , е о р о 1 с 1 Р о п с к , В е т е г к и п д е п ги Ј е п аКезЈеп Касћг1сћ(еп ићег с1аз МлМсм

8 г а ћ . 2е1(зсћг. (. ка(ћ. Тћео1. 22 (1898), 481—507. О . М а г и с с ћ 1 , II (еггепо с1е11а сЈогт1г1опе с1е11а ћеаЈа Уег§1пе т Оегиза1емиис

1Моиуо ћи1. с1Ј агсћ. сг1з1. 4 (1898) 227—230. Р г . Р а и 1 , 1-е 11еи 1е 1а Ј о г т Ш о п с1е 1а (гбз за1п(е УЈег^е, Кеуие ћ1ђ1Цие, 189!1 М. С к а б а л л а н о в и ч Ђ . Хригт1анск1е праздники, кн. 6. УспенЈе п р г с п ш м и

Богородицвк К1евЂ, 1916, стр . 114. V. О г и т е 1, 1.ез т о 1 з с1е Маг1е (1ез Ву2ап(п1з (Есћ. ± Ог. 31(1932) , 257 - 26Н). V. О г и т е ! , ^ а р о д о з ј з с!е 1а 1б(е Ј е 1а Ко1тез1з с1апз 1е гКе ћугап(1п (а!{ ЦУ^П)*

Г Аацлроб, 321—327) . Маг(1п Iп§1е, 1а т о г ( е( Г А з з о т р Н о п С1е 1а 5 а т ( е У1егее, 1944.

4Н

родица у Делима (1,12) код Луке, где се каже како су се ученици после иажесења Спаситељева иа небо вратили са Јелеонске горе у Јерусалим, како су проводили време једнодушно у молитви и молењу, (м женама и Матером Исусовом, и са браћом Његовом. За време си1.»скл С н . Д у х а била је међу апостолима и Богородица, и на њу је сншио Св. Д у х и примила је дарове Духа Светога. Даљу судбину Бого-родице остављају еванђеља и Св. писмо у сенци, као и писци до IV. ц|-ка. Ати када се хришћанско интересовање запитало о даљој судбини Г.огороднце, показало се да је предање о овом живо и сачувано. Према оиом предању, прво усменом а касније и писмено изложеном, апостоли су после силаска Св. Духа остали у Јерусалиму још 10 година (Дела 8,1), сне до Иродова гоњења, када цзр Ирод положи руке да озлоби неке, који су од цркве (Дела 12,1). За то време живела је Богородица у Јерусалнму у дому св. Јована Богослова, који је био на највишем месту Јерусалима на Гори Сиону. Апостоли су за то време виђали Богородицу и слушали од ње податке о жнвоту њезину и њезиног Сина, а и многи су са стране долазили да виде Богородицу. Када су насглла Иродова гоњења, склонили су се апостоли испред гоњења и ннпустише Јерусалим, где је остао само Јаков брат Господњи као Р П И С К О П . Пре но што ће се апостоли разићи из Јерусалима бацалн су коцку, где ће који од апостола проповедати еванђеље. Св. Јован Бого-слов отишао је са Богородицом у Ефес, одакле је Богородица према предању посетила св. Игњатија Богоносца у Антиохији, васкрслога Ллзлра, епископа на Кипру, и св. Гору Атонску, коју је благословила. Потом се Дјева Марија поново настанила у Јерусалиму у дому св. Јо-нана Богослова, проводећи дане у молитви и посећујући места, која Је п.езин Син осветио својим пречистим стопама и где су се догодили најважнији догађаји из живота Спаситељева, као: Витлејем, Гетсиманију, Јелеонску Гору, Голготу и Гроб Христов. У овом имамо основ хриш-ћлнског хаџилука. Јудеји су мржњу према васкрслом Христу пренели и на Богородицу. Пошго су знали да Богородица сваки дан долази на Голготу ка гробу Христову, поставили су на гробу Христову стражу дл никога не пушта ка гробу Христову, а Њ е г о в у Матер да убије. Бог је ударио стражу слепилом и стража није видела ко долази на гроб.

Богородица је чесго посећивала и Јелеонску гору, место узнесења Христова, и овде се усрдно молила и горела је жељом да је Господ шго пре узме к себи, да види Сина свога. И када се једном молила на Јелеонској гори да би видела крај свога живота и да је Господ узме к себи на небо, маслине су према њезину клањању и уздизању сави-јале своје врхове и клањзле су се и уздизале, а пред њу је стао лрханђел Гаврило, који јој је јавио Благовест, и објавио јој је да ће за три дина отићи ка Христу Богу, тј. објавио јој је час успења. У знак победе над смрћу и телесне непропадљивости дао јој је арханђел рајску грану, која се имала носити пред њезиним одром приликом погреба. Богородица се испунила радошћу због скорог успења и желела је да мрг смрти види апостоле, који су се разишли по васељени ради про-понедања еванђел:>а, и молила је Господа да у часу своје смрти не види кнсза гаме и његове страшне слуге, но да сам њезин Син прими њезину душу у своје руке.

4 9

Када се Богородица после молитве на Јелеонској гори вратили кући, све се потресло од невидљиве силе Б о ж ј е и славе Господн.с, л лице њезино се просветлило светлошћу, и почела се спремати за својс успење. Прво је о свему известила св. Јована Богослова и показвла му је рајску грану са завештањем, да се ова грана приликом погреба носи пред њезиним одром. Пошто је објавила и другима својим ближ њима о своме успењу, спремила је све потребно за погреб, ТЈ'. спре-мила је своју горницу, окадила ју је, упалила је светилнике, украсилд је собу и спремила је одар. Св. Јован је о свему известио св. Јакопа брата Господњег и првог епископа јерусалимског, као и све остале о успенију, а Јаков је известио околне Хришћане, те се многи Хришћани скупише на успење Богородице. Сада је опет Богородица објавила свима своје успење, саопштила им је речи арханђела и показала им јс рајску грану, завештала је да се сахрани у Гетсиманском врту на под-ножју Јелеонске горе, где је гробница њезиних родитеља Јоакима и Ане и заручника Јосифа, а своје две хаљине, све своје имање, оста вила је сиротим удовицама које су је служиле.

За време ових предсмртних распоређења, наЈеданпут се чуо шум као гром и облаци су окружили дом св. Јована. То су по заповести Божјо ј анђели захватили апостоле који су се разишли на све странс васељене ради проповеди еванђеља, и на облацима их донесоше у Јерусалим, на Сион пред дом Богородице. Најпосле је дошао и св. апо-стол Павле са својим ученицима Дионисијем, првим атинским еписко-пом, Јеротејем, атинским епископом и Тимотејем, ефеским епископом, а ту су били и 70 апостола, сабрани Св. Духом. 15-ог августа, у трећи час дана, у горници су били запаљени многи светилници, св. апостоли су славили Бога, а Богородицз је лежала на украшеном одру, очеку-јући долазак Сина свога. Наједанпут је заблистала неисказана светлост божанске славе, помрачивши светилнике. Кров горнице открио се и сишао је сам Господ с небеса са анђелима, а Богородица је, видевши Синл где долази, ускликнула: , , Е м и ч и т х д8ша Ггда, и козрадевасл

<мои ш Еоз^к спаск .мое.их: гаки> прнзр^к на слшрешс рдвћ! С В О С А "

(Лук. 1,46—7), и без болова предала је душу своју у руке Господл. У то време чуло се анђелско појање речи благовештенског поздранл: „РадуисА вллгодатнаА Гсд^ е* товом : влагословжа т м вх ж ж ф " (Лук. 1,28), а апостоли су видели како анђели уз ову песму спроводс душу Богородичину, коју је Господ узносио на небо. Лице Богороди чино сијало се као сунце, мошти Богородице одавале су угодан мирш и од њих се исцељиваху многн болни.

Сада су апостоли понели тело Богородичино од Сиона у Гетсимл нију уз појање псалама и молитава, са свећама и кадионицама, а пред одром је ношена рајска грана. Над одром је пловио круг од светлог облака до самог гроба, а у облацима се чуло појање анђела. Многи од Јудеја чувши и видевши све ово, ишли су са Хришћанима за одром, поред свега тога што нису били Хришћани. Када су ово сазнали архи јереји и књижевници, разљутише се и послаше војнике и слуге да разагнају учаснике у погребу, да побију Хришћане и спале тело Бого-родице. Када су гонитељи стигли до погребне поворке, круг од облака

4 Хеортологија

50

сс спусгио на земљу и окружио је пратњу као зид. Гонитељи су чули појање, али нису ништа видели. Уз то су анђели ударили гонитеље слепилом, а гонитељи су ударали главама о зидове и тражили вође. {атии се облак подигао. Један јудејски свештеник Афоније (Јефоније,

Софоније), испуњен мржњом, хтео је изврнути одар Богородице, и када се дотакао одра, анђео му је одсекао мачем руке, које су остале нисећи на одру. Афоније и ослепљени видевши силу Б о ж ј у , пока јаше с«' и исцелише се. Апостоли стигоше са телом до Гетсиманије и сахра-нише га у гробу, и ту на гробу проведоше три дана појући псалме. .Ча сне то време чуло се у ваздуху појање анђела.

Апостол Тома једини од апостола није био на погребу, и дошао је на гроб Богородице тек трећи дан иза њезина погреба. Када су апо-столи отворили гроб Богородице да би се апостол Тома поклонио телу Богородице, не нађоше у гробу тела, но само погребне пелене, које су шириле угодан мирис.

Тога дана увече сели су апостоли за трпезу ради хране. Апостоли су нреме трпезе остављали једно место за трпезом празно, и на том месту постављаху комад хлеба у част Христа. По свршетку трпезе, у шосећи благодарност, узимали су апостоли споменути хлеб, звани део Господа, и уздизали су га, славећи велико име Пресвете Тројице. .Чатим после речи: „Господе Исусе Христе, помози нам" — појели су таЈ хлеб, као Божји благослов. Тако су апостоли свагда чинили, били зајсдно, били сами. Тако Је било и за време трпезе у Гетсиманији. Када су подигли хлеб славећи пресвету Тројицу, наједном су чули пнђслско појање. Подигавши очи угледали су на ваздуху Матер Б о ж ј у окружену анђелима и обасјану светлошћу, и где им каже: Радујте се, ср < ,1м јп с вама у све дане". Св. апостоли место обичнога „Господи 1сусс Христе, помози нам" — ускликнули су: „Пресвета Богородице

номози нам".

О д гога нремена поверовали су апостоли и научнли су св. цркву нсронити, дп је пречиста Мати Божја у трећи дан после погреба била ускрснута од свога Сина и узнета је телом на небо. Затим уђоше у I роО и у нмпе остављену плаштаницу, као сведочанство да Је Богоро-лицп усгала из гроба. Спаситељ је у трећи дан ускрсао своју Матер и у шео ју је телом у небеске станове.

После свега овога апостоли су поново облацима однесени на места снојс проповеди еванђеља.1)

Ова чудесна историја о пресветој Богородици је у склзду са библијским чудима, јер и Енох и Илија беху узети на небо, а како то да нс буде са оном која је часнија од херувима и славнија од сера-фима. Са оном историјом у потпуном складу је и чињеница, да док су НАМ од осталих светитеља сачуване мошти, за мошти Богородице никада иигде није забележено да се чувају, само риза и појас. Најпосле у спмој служби празника Успенија чудесни догађаји око успенија Бого-родице правдају се њезиним чудесним рођењем Спаситеља.

' ) Нргмл Жит|н С И И Т М Х Ћ , IIл РУССКОМ1. Н З М К Г . изложеннмл ПО руководству ЧСТ1.ИХ 1> — минсН сп. Димитр1и Ростовскаго, кн. 12. Москва 1911, стр. 236—270.

51

Ова повест о успенију Богородице није се јавила писмено зпбе-лежена одмах у првим столећима, и не одмах у свој потпуности, но делимично, док у VIII столећу није потпуно забележена и примљена. Да Је то тако, најбоље нам сведоче Јевсевије Кесаријски и ЕпифпниЈс Кипарски, који у IV столећу не знају да кажу ништа поближе о успс нију Богородице. Јевсевије Кесаријски у хроници под 48. годином каже: „Дјева Марија, мати Христова узима се к Сину на небо, као цгго неки пишу да им је то откривено"1) . А Епифаније Кипарски каже да се по Св. писму не може ништа рећи „о смрти Марије, о том да ли је умрла или ниЈе, да ли Је она сахрањена или није; исто тако, када је Јован ишао у АзиЈу, то се нигде не каже да ли је он са собом понео св. Д јеву . Писмо просто ћути о томе. Ја не кажем да Је она остала бесмртна, али не тврдим ни то да је умрла"2). На догађаЈе окоУспенија Богородице непотпуно и неодређено указу је Рз. ДионисиЈе Ареопагитски') у писму Јеротеју , еп. атинском, и казује како су се они (Дионисије и ЈеротеЈ) и „многи од свете наше браће скупили (на сагледање) божа-ственог и живоначалног и богопријемног тела (тЈ. Богородице), а био Је ту и брат Господњи Јаков, и Петар највиши и најстарији врх бого-слова; затим се после сагледања одлучило да сви јерарси, колико сваки беше кадар, опевају бесконачну доброту богоначалне милости . . . Али што Ја теби говорим о тамо богословствованом ? Колико се сећам, знам да сам често од тебе слушао и неке делове оних божанских похвала . . . Али да оставимо тамошње тајанствене (ствари), као онс коЈе се многима не могу исказати, и теби као познате". Предање о успенију Богородице, било Је забележено у V столећу; јер тзв. Гела-сиЈев (492—496) списак апокрифних књига наводи „Нћег цш арреПаћи 1гапзЈ1иб запс^ае Мапае" , а из друге половине V столећа постоји Један сирски рукопис са историЈом успенија4). Григорије Турски (|- 596) доноси повесг о успенију Богородице у овом облику: „Када је Мзрија била при крају свога земаљскога пута, сабрали су се сви апостоли из појединих крајева у њезин дом. Када су чули да ће бити узета из (овог) света, бдели су заЈедно са њоме, и гле, дошао је Исус са својим анђс-лима, узео Је д у ш у њезину и предао Ју је арханђелу Михаилу и исче-зао је. Апостоли су у јутро са одром пренели тело њезино и поставилн га у гробницу, и чували су га очекујући долазак Господа. И гле по други пут јавио им се Господ, и заповедио Је да се у облак узето тело носи у рај, где се душа опет с њиме сЈединила"5).

Из ^П-ог столећа имамо најстарију беседу за Успеније Богородицс од Модесте пат^ијарха Јерусалимског 632). Поред свега тога шго Модест каже да не зна зашто о успенију Богородице није ништа нрс дано и изложено, због чега многи отвореним устима зевају жељнн дп нешто науче, ипак он износи главне елементе успенија, када каже да су се анђели и арханђели кроз ваздух скупили послани с неба нл слу-жење свечасног њезиног успенија; како су апостолн дошли из к р а ј с т

Ј) М. С к а б а л а н о в и ч т . , ОуспенЈе пресв. Богородицм, 5. г) М 1 в п е , Р. 42, 716. *) Ое (Иу11:18 пош1п1ђи$, III, 2. М 1 ^ п е, Р. д. 3, 681—682. «) I и с I и 8, 446. ») Ое к'ог1а шаг1угиш, III). III, с. 4. М 1 в п е, Р. I. 71, 708.

52

систа, како сам Бог зна, који их је на тајанствен начин довео и скупио Н11 најсиетију свечаност успенија Богородице Матере своје, како су прославили хвалама Богородицу, како се јавио Христос Богородици, у чи|с јс руке нредала своју душу, како су апостоли и анђели на одру носили тело Богородице ка гробу и славили га химнама, како су га положили у гроб у Гетсиманији, како Богородица није видела пропад-л.ипости, и како ју је Христос подигао из гроба и узео себи1).

Мз VIII века имамо три беседе на Успеније Богородице од св.Андрије Критскога ()• 720), а три од Јована Дамаскина (-ј- пре 7452). Андрија Крнгски, као и Модест Јерусалимски, каже како нико није ништа пис-мено оставио о успенију Богородице, и позива се у погледу успенија иа сноменуто место из списа Рз. Дионисија Ареопагитског, иако је — како се може видети — код њега мало што и неодређено о успенију Богородице могао наћи. Андрија Критски уплиће у похвалу Богородици оие слементе из историје успенија Богородице: да су се апостоли на облацима скупили око Богородице, да су принели похвале Богородици и сахранили је у Гетсиманији у пећини, да су гроб нашли празан, и да се Богородица посред анђела узнела на небо3). Јован Дамаскин у својим беседама доноси све елементе из повести о Успенију Богоро-лице, иозивајућн се на историју некога Евтимија (е^^ор.са^ ^сторса, књ. III, 1л. 40). У другој омилији на Успеније Богородице каже Јован Дамаскин како је царица Пулхерија жена цара Маркијана (450—457) подигла у 11.фиграду неколико цркава Богородици (Одигитрије, Халкопратијску и у ирсдграђу Цариграда Влахерне), а у последњу од ових хтела је ноложити земне остатке Богородице. Ради тога се обратиаа јерусалим-ском архиепископу Јувеналу, који је тада био на халкидонском синоду. Јувенал је у главном ово рекао у своме одговору царици: Мада у Св. писму нема ништа о успенију Богородице, ипак смо из старог и исти-иитог предања примили, да се у време успенија Богородице из целог света скупили сви апостоли у Јерусалим, где су и анђели опевали Богородицу, која је своју душу предала Богу, а богопријемно тело јс са анђелским и апостолским песмама ношено и у гроб у Гетсиманији иоложено. На том месту чуло се анђелско појање три дана, иза чега је престало. Ту су били сви апостоли, осим Томе, који је дошао после гри дана и хтео је да се поклони телу Богородице, отворише гроб, и нигде нису могли наћи тело Богородице, само нађоше погребне пслене где леже, из којих је текао мирис. Апостоли су закључили да |г Господ тело узнео на небо. — Место тела послао је патријарх Јуиснал царици погребне пелене, која их је положила у Влахернску цркну.

Мпмлскина, односно Евтимија, понавља и Никифор Калист4) у XIV ом неку1) ,

') М I ц п с, Р. к- 86> 3 2 7 7 и даље. •) М | к I) е, Р . к- 97, 1 0 4 5 - 1 1 0 9 . •) М I к н е, Р . в- 96, 699—761. «) Н | | | . ссс1. 1. II, с. 21, I. XV, с. 14 (М I е п е, 145, 8 0 9 - 8 1 5 , 147 ,41—46) . *) О грчким, латинским, сириским, арапским и коптским рукописима са повешИу

I. угненију 1>огородинс, види е к с к у р с 1)1е Уегас1)1е(1епеп Гаччптц-п (1ег 1.»->;.• IЈ . IУОП М<(1*1 11е1п1клп8 код Е. I. и с I и 5, 1)1с Ап(апкс (1ез НеШкепкиКз 1п Јсг сћг1а(11сћеп

53

Историја празника Успенија. У почетку је славл.ен само Једггн Богородичин празник уопште, а не Успеније, и то у вези са Рођен.ем Христовим, те Је овај општи празник Богородичин слављен одмах после Епифаније, која је славила Рођење Христово, а то је данашм.и празник Сабор пресвете Богородице други дан Божића. Из овог општег празника Богородичиног развило се касније Успеније Богородице. Тако несторијевци су славили празник Маријин у петак после Епифаније, л славили су га свакако пре одвајања од православних, Јер је тешко веровати да ће они после овог одвајања од православних примити баш Богородичин празник. Јаковити су првобитно славили Маријин празник 15. Јануара, а касније 26. децембра. Копти су према једном календлру VII столећа славили 16. Јануара Р1апс1иб (оплакивање) Оогшпае Мапае, а према Једном синаксару IX века истог дана славили су смрт и телесно васкрсење Богородице.

Да је у Јерусалиму и у палестинским манастирима слављен празннк Богородице сваке године, видимо из панигирика монаха Теодорз, каснијсг епископа Петре, св. ТеодосиЈу, оснивачу свога манастира држаном 11. јан. 530. године. У овом панигирику се каже да се дан успомене Богородице ( т ^ ©еотбхоо цуђцг]) у палестинским манастирима врши сваке године са великом свечаношћу1). Овде се не каже кога датума се слави ова успомена, као ни да ли је то успомена успенија, а изгледа да ће то бити годишња општа успомена Богородице. Много се рас прављало да ли је ова успомена слављена 15. августа, а да Је она доиста слављена 15. августа, можемо закључити из Једног старог јер-менског лекционара, где читамо: „Август 15. Је дан Марије Богородице. Код трећег камена коЈи означава миље на путу за Витлејем је (у тамошњој цркви) читање Пс. 132, 8; Исаија 7, 10—15; Гал. 3, 29—4, 7. Алилуја Пс. 110, 1; Лук. 2. 1—7". Ни овде се ништа не каже о усие-ниЈу Богородице, но су сва ова читања, као и место где су читана у вези са рођењем Христовим. Значи да је Јерусалим општу успомену Богородице са Јануара пренео на авгусг, али Још увек не везујући за њу успомену успенија Богородице. Везивање пак успомене успенија за 15. август у Јерусалиму извршено је у току VI столећа везиваи.ем предања о успенију са старијом Богородичином црквому Гетсиманији, која Је према недавно откривеном грузинском преводу јерусалимског канонара (типика) из VII века подигнута за цара Маркијана. У оном канонару VII века читамо код 15. августа: „У ГетсиманиЈи у грађевини ( = базилици посвећеној Успенију) цара Маркијана успомена Богородицс Тропар гл. 6: Егда преставиласн еси". .2) . Дакле у VII столећу у Бого родичиној цркви Успенија Богородице у Гетсиманији 15. августа сллнило се Успеније Богородице, а стара служба код треће миље у близини Витлејема у вези са рођењем Христовим пренесена је у овом канонару

К ћ с ћ е , 512. Види још синаксар (типик) Велике цариградске цркве IX—X вска коп I'. августа . А . Д м и т р Ј е в с к Ј И , Опис. лит. рук. ТОМБ I, Т о ш к а , 1 0 4 — 1 0 5 . Руски нргшш код Скабаллановича, стр. 8—9. Н а ј п о с л е види синаксар грчког минеја, пролог н 1 1 ш . минеИ 15. августа .

]) Н. 1Ј 5 е п е г, Оег ћ1. ТћеоЈо51о8, 1еЈрг1§, 1890, 38, 144. 2) К е к е л и д з е К. прот., 1ерусалимск1И канонарБ VII в. (гризинскаи В('рс1и),

ТифлисЂ, 1912, 123—124. По Скабалановичу 88.

55 53

сп 15. на 13. август. Из VII столећа имамо беседу на Успеније Модеста натријарха Јерусалимског.

Увођење празника Успенија Богородице у Византији приписује се цару Маврикију (588—602). Историк Никифор Калист (XIV век) каже д.| јс цар Јустинијан први наредио да се свуда слави Сретеније, као што је цар Јустин (наредио слављење) Христова Рођења. А цар Маври-кије је не много касније наредио слављење Успенија пречисте Богоро-дице у 15. дан месеца августа 1 ) . Ова вест је истина доста позна, али Је не треба одбацити. Могуће Је да је до Маврикија Успеније Бого-родице бнло локални празник, па га је он из благодарности због победе 15. ангуста над Персијанцима учинио обавезним за своју државу . У то доба у Цариграду је било много Богородичиних цркава, па би било чудно да у њима није слављен овај празник2).

У VIII неку празник Успенија је већ свуда раширен и утврђен' јср и:» оног столећа имамо многе беседе и химне на Успеније Богородице. Тако имамо три проповеди Андрије Критскога (•}• 720), три Германа па гриЈарха цариградског3) (-ј- 733), три Јована Дамаскнна. Од 'црквених песника Андрија Критски написао Је канон на Успеније Богородице, који се сада не поје, Јер су га са празника истиснули на претпразнство канони каснијих песника Косме и Дамаскина, као што то видимо у 1;.не| гетидском типику XII века. Герман патријарх цариградски (•(• 740) шшисао је четврту стихиру на лигији. Анатолије (IX век), написао је другу стихиру на литији, Јован Дамаскин трећу стихиру на литији и д р у | и канон, Косма, први канон, Теофан исповедник (IX век) стихиру (слана нл литији) и канон е^ гђу плччиуЈбл тТј? <*уро7тад према Еверге-гид» ком типику4) , а цар Лав Мудри ( | 9 1 1 ) написао Је стихиру после см.шђсл.а, са натписом Византијево, тј. Византијца, што је познати пссидоним цара Лава Мудрога.

I (ео месец август био је у Византији посвећен Богородици и то оч Лндроника II (1282—1328) (МЈ^пе, 161, 1095—1108). Сваки дан оио јс п|).11ник у другој којој цркви. Три дана месеца августа била су нврочито одликована: 1. VIII у цркви Богородице Одигитрије, 15. VIII нглнки нр.пник у Св. Софији и 31. VIII у Влахернској цркви.

Дко упоредимо развитак писменогутврђења предања са историЈским ршнитком ира:шика Успенија, видећемо да су они ишли руку под руку н л.1 су сс развили у VI—VIII столећу.

11н Нападу су вести о овом празнику веома ретке и датум Успе-ниј.1 на .Чападу колеба се између Јануара и августа. У старом римском нссидо-Јеронимову маргирологију (VII век) 18. јануара се слави <5ерозШо (смрт) ћеа!ае МагЈае, а 14. августа абзитрИо — узеће на небо. У другом Јрдном касннјем римском календару VIII столећа изостављен Је први од диа празника, а задржан је под утицајем ВизантиЈе само други прпиник 15. августа, који се у Риму славио већ за папе Сергија I ((>Н7 701). И до њега Је слављен овај празник, а он је установио да

' ) 111*1. ссс1. I. XVII, с. 28. М I 8 п е, Р. 147, 292, а) СклАллллноничт>, 86. ») М1цпе, Р. ц. 98, 339—372. 4) Димитр1епскН1, 'ГиткА, 487.

тога дана иде 1е1аша а НасЈпапо. Папа Лав IV наредио Је око 847. у базилици у предграђу код 5. Гогепго вигилију и октиву у овај празннк. Али није цео Запад ишао у погледу датума за Римом, јер у готско галиканском мисалу (VII—VIII века) 18. Јануара се слави АззитрИо ћ. М. V., дочим сакраментар манастира ГихеиП (VII век) слави тога дана уопште Богородичин празник. Синод у Мајнцу 36. каноном учинио је оиај празник обавезним у франачкоЈ држави (КеИпег).

Даљу историју овога нразника можемо пратити по типицима. НаЈстарију службу за овај празник имамо у грузинском преводу јеру-салимског канонара VII века. Код 15. августа стоји „У Гетсиманији у грађевини ( = базилици у част Успенија) цара Маркијана (погрешно: Маврикија) успомена Богородице. Тропар гл. 6: б г д а прктакидас/мси. . , прокимен гл. 3.: Е|дичит|» д8ша ж о а Г с д а . . . , стих: икш призрк на сд1ирж1(.., читања: Прич. 31, 30—32 (о добро ј жени); Јез. 44, 1 I (затворена врата храма), Гал. 3, 24—29, Алилуја: Олкиии Дфи н киждк, еванђ. Лук . 1, 39—50 (посета Јелисавете ). (Тропар) на умивање руку: П<ШАТк тком Ец«, (тропар на преношењу?) св. дарова: Страшное н славное. . . 1) .

Даље службе овога празника види у старим типицима код А. Д м и т р Ј е в с к Ј И , Тктиха, I, 105, 220, 231, 487—489, 767—820, где се излаже служба овога празника у времену од IX—XII века. Из н.их видимо ,да Је у IX веку појан исти тропар и ипакој као и данас ( К * рождстк^ д -ккстко . . . Блажимх ТА кси родк! . . . ) , да је у XI столећу овај празник имао пред- и попразнство као и данас, да су се данашњс стихире појале у XII столећу само другим редом, да је овај празник слављен врло свечано. У неким типицима се спомиње да се грожђе благосиљало на овај дан, а не на Преображење.

Помесне особине богослужења празника Успенија. НајсвечаниЈе се слави празник Успенија у подземноЈ базилици у Гетсиманији, у којој је гроб Богородице. У јерусалимском метоху гетсиманског мани стира чува се плаштаница са сликом Успенија Богородице, која се 12. августа рано у јутро у 2 сата свечано преноси из Јерусалима у Гетси манију, у спомен преноса тела Богородичина са Сиона у ГетсиманиЈу. Плаштаница се у Гетсиманији полаже .у каменој пећини на место гдс је било положено тело Богородице, које је обложено белим мрамором 14. августа у јутро од 9—10 часова свршава се нарочита службн погреба Богородичина, слична служби погреба Спаситељева на јутрсн.у Велике суботе, а састављена је из 17. катизме са припевима и похиа лама, сличним онима на Велику суботу. Службу врши јерусалимски патријарх, а слична је чину јутрења Велике суботе, по коме Је и састављена. Служба почиње обичним почетком, на средину храмл поставља се одар, а плаштаница се изнесе са гроба Богороднце и постави на одар. Патријарх кади пећину гроба, а затим цео храм, ш време чега се поје прва статија: „ Ж и з н к ко гроБ*к поаагаЈТСА'^ коЈа се завршује Јектенијом и возгласом. Затим се поје друга статиЈн

<) К. К е к е л и д з е , 1ерусалимск!Н канонарћ VII вћка (Грузинскан пе|>с1к) Тифлис-в 1912, 123—124, по Скабалановичу 88.

56

„Двстоино 1стк вмичдтн" , за време које се кади само пећина и одмр, а кади најстарији архијереј. За време треће статије: „Роди кги и-кснк п«Г(ЧБ1Н?10 тко1л<8 ириносАт*, Д«кво", кади други архијереј. <нтим долазе васкрсни тропари: Л г п л с к ж совбр*" прерађени за Бого-

родицу. После јектеније долазе ексапостилар прззника, хвалитне сти-хирс и иелико славословље. На трисветом, које се поје отегнуто, и (носи се одар на горње место базилике, где се говори јектенија ).| сне свешгенослужитеље и поклонике гроба. Затим се одар опет

односи на средину храма при појању ексапостилара и стихире: гро.нолш нд о в л а ц ^ х а . . . " , и отпуст.

Нлашганица остаје у Гетсиманској цркви све до оданија празника, када се опет свечано преноси у Гетсиманско подворје у Јерусалим, на исги начин као што је и донесена.

Онаки погребни чин на Успеније вршио се у Русији у Кијево-нсчарској Лаври, у Костромском Богојављенском манастиру и у Гет-снманском скиту близу Тројице-Сергијеве лавре. Служба погреба Бого-родичина у последњем штампаном грчком издању (Јерусалим 1885) има нлтпис: „Свештено последовање на престављење пресвете Владичице ннше Богородице и увек Дјеве Марије", а ова служба у рукопнсима | рчким и словенским није старија од XV века.

Служба Успенија Богородице и чтенија у служби. У песмама успенске службе раскрива се догађај према писменом предању самога усненија. Затим се у служби излаже суштина догађаја, радост због успснија, значај успенија у разним правцима, жалост апостола при по1рсбу, и тумачи се чудо успења Богородице чудом натприродног рођсп.а Исуса Христа од Богородице.

Читања у служби успенској у типику и у минеју нису одређено нн шачена, но се само каже: чт1ни ( са изузетком читања иза 6. песме клнона, где треба читати пролог. Ни стари типици нису јаснији, но само кажу: „(ЧТЖТЈ) похвалное" (^ухшцса) или „С5 п о х в а л н к ) Х а " т ј . проионеди св. отаца на Успеније, али какве не види се. У торжестве-нику, тј. зборнику уставних читања на велике празнике, на Успеније решена је ова недоумица, где је за Успеније одређена проповед св. Андрије Критскога. Свакако је треба читати поделовима на благосиљање хлебова, после 1. и 2. катизме, после полијелеја и после 3. песме канона.

У прологу је на овај дан после катизама одређено да се чита слоно Андрије архиепископа јерусалимскога, а после 6. песме канона: 1) синаксар, 2) ,, Олово ГрТгорТа Дво«словца ц» Карп*к епЈскоп^к" и 3) ,,||оИч1н1| на чктно« пр<ставл|'нТ» пр(стк!А ВцкЈ". у Никодимову преводу Јсрусалимског типика (1319) стоји да |се чита „чт!ни1е ® по^вдлк пра.чдника", „чт«ни1е кк лнтафрастоу, ЖИТИКЈЕогородицм".

' ) Неки рукописи у с и в а и штампани грчки типик дода ју к томе кадгод Још: чтен1е от1. Метафр»стов« жит1и Б о г о р о д и ц и . В н н о г р а д о в т> В. проф., Уставнин чтан1и, Серг . пос. 1914, 172.

П Р А З Н И К П О К Р О В А П Р Е С В Е Т Е БОГОРОДИЦЕ'>

Од Богородичиних празника споменућемо и празник Покроп.1 пресвете Богородице 1. октобра, у спомен догађаја који се догодио за време внзантијског цара Лава Мудрог (886—911), о коме у житију св. Андрије Христа ради јуродивог читамо ово:

„За време бденија, које се некада вршило код св. кивота који ј< у Влахернама2), ту се налазио блажени Андрија чинећи своје (тј. јурод ствујући). А беше ту и Епифаније, и један од ученика његових с њиме, и обично је стојао једном до поноћи, а други пут до јутра У четврти час ноћи, угледа блажени Андрија св. Богородицу јасни* очима, веома високу у облику жене, како је дошла од царских врат. (воде из нартекса у храм) са страшном пратњом, а међу њима бех) часни Претеча и Син громов, држећи је са сваке стране за руку, I многи свети у белим ризама иђаху пред њом, а други си ишли иза њ< са химнама и духовним песмама, А када дође близу амвона, приђ<

Ј ) А р х. С е р г 1 И , П О Л Н Б Ј И м-ћсицословв востока Т. 2, 312—315. С о к о л о н ч АндреН Христа ради городивмИ. Прав . собес-ћдникг , 1893. Г е о р г 1 в Г е о р М е в с к а г « РусскШ ли праздникЂ ПокровЂ (Чтен1л в г обвд. лгоб. духовн . просв. 1893. г. ноибр! Отд . II, стр. 626—639. ( П р и к а з у Виз. Врем . Т. III, 235). В. Г е о р г ! е в с к ! П, Свитм благов-ћрниИ велик!И кнвзв АндреИ БоголгобскШ, ВладимирЂ 1894. С л у ж б а СЂ акатистом П о к р о в у пресвнтћш БогородицБ!, К1евЂ, 1894. X р. Л о п а р е в Ђ , Старое свид-ћтелвство п о л о ж е н ш р и з Б 1 БогородицБ1 во ВлахернахЂ В Ђ НОВОМЂ истолкован1и прим-ћнителнно к нашећтв!го РусскихЂ на Визант1го ВЂ 860 году. Виз. Врем. Т. II (1895), 581—628. Ар* епископЂ ВладимирскЈИ С е р г 1 И . СвнтмИ АндреИ Христа ради городивБ|И и праздник Покрова пресвнтнв Б о г о р о д и ц м . (СтранникЂ, Спб. 1898. стр. 134. П р и к а з у Виз. Врем V 207—210). А. П о н о м а р е в Ђ , АндреИ Христа ради городивмИ (Прав . Бог. З н ц и к л СШ 1900, Т. I, 770—776). Е. Г о л у б и н с к 1 И , Историн русскоИ церкви, М. 1904. т. 1, 2, ог| 346—352. ПраздникЂ покрова пресвнтБЈИ Б о г о р о д и ц и (РусскШ п а л о м н и к г , 1913, № I 6 1 6 - 6 1 8 ) . Н . П. К о н д а к о в Ђ , Иконограф1л Богоматери , Том. II, Спб. 1915, 9'^ II) Акатист П о к р о в у пресвете Богородице . Превео на српскохрватски језик прота А Жии новић, Осјек , 1930. О. 1.а1ћои(1, Ге 1 ћ е т е ј с о п о ^ г а р ћ ^ и е . Р о к г о У с!е 1а У1егце (I л ћухапИп с ћ е г 1е» 81ауе$, II, 2. Р а г и 1932, 302Ј.

2) Влахерне (ВХахергаО, место, к р а ј у Ц а р и г р а д у , у северо-западном углу Ц л р | града, код Златног рога . Ц а р и ц а П у л х е р и ј а , ж е н а цара М а р к и ј а н а ( | 453), поди! лл овде знамениту цркву Б о г о р о д и ц е тзв. Влахернске . Ц а р Л а в 1 Велики (457—474) м > п гао Ј е у з цркву споредну цркву , у ко ју Је 469. г. положио у Ј е р у с а л и м у нађсму и Ц а р и г р а д донесену н е ш и в е н у ризу Богородице , за ко ју Је начинио од с р с б р а и 1лл велелепан ковчег (кивот), који је називао св. гробом — а у ш д ошрб?. У горњем жиги под св. гробом треба разуметн оваЈ св. гроб. О в д е се с в р ш а в а л о с в е н о ћ н о бдсмиЈг част пресвете Богородице уочи сваке суботе . О в д е се заЈедно са хаљином Богоролн! чувао њезин омофор и део поЈаса. Под омофором треба разумети р а ф б р ш г , ж с н с ! горњу хаљину , огртач, који покрива и увиЈа главу и уЈедно цело тело. Са оном горн.1 хаљином приказана Је Богородица на свакоЈ своЈоЈ староЈ икони.

пв

снгти (Андрија) ка Епифанију говорећи: „Видиш ли Госпођу и Влади-чицу ( ( (арицу) света"? А овај рече: „Да, оче духовни" . И док су ови глед.1ли, 1">огородица приклонивши своја колена, на многи час (дуго) се молила, облинајући сузама сноје боговидно лице. А после молитве дође ка о .пмру молеНи се тамо за народ који је стојао. А када је свршила мшшгну, свој мафорион, који је носила на сво јо ј пречистој глави, бли-< | |н као муша, одвивши са свога сјајног достојанства, и узевши својим прсччстим рукама, велики и страшан, рашири га изнад целога народа који је гамо стојао, који пречудни (Андрија и Епифаније) гледаху доста д у г о прострт изнад народа и како сија славу Б о ж ј у као муња. Д о к је 1ммо била пресвета Богородица, гледаху и њега (мафориј) , а када Она ишчсзе, не нидеше ни њега. Свакако га узе са собом, а остави благодат онима који су били тамо"1)

Онај чудни догађај догодио се у првој половини X столећа, на кра ју жинота св. Андрије Јуродивога ( | око 936), кога црква слави и 1.1 11окрова, 2. октобра. У спомен овога догађаја, који се догодио перонатно у друго ј четврти 10. века, после непуна два столећа иза снмога догађаја, уведен је у почетку XII века празник Покрова пресвете Г.огородице, али не у грчкој цркви где се догађај догодио, но у руско ј цркни, где је било веома познато и поштовано житије св. Андрије !уродиног н где су постојале цркве посвећене Богородици Влахернској ,

одакле се овај празник раширио и у друге православне цркве , као н.| пр. у српску цркву . Д а је празник установљен у руско ј цркви, НИ/1ИМО из саме с л у ж б е овога празника, написане у Русији у XII в е к у п н I старих поука на овај празник. У старој редакцији с л у ж б е на ирмшик Покрова из XIV века, у осмој песми канона обраћа се писац к.шона ка Богородици овим речима: ,,за нб1 гр&шнБш Б о г у помолисн, ТНОС10 Покрова праздникг. вт> РОС1НСТ1ЈИ земли прославлБШ1Л". Осим то1 I у оној с л у ж б и говори се о кнези и граду, спомињу се неправедни кнгшни , I моли се за нашега кнеза, под којим треба разумети једнога пслпиог.1 кнеза Русије (неки мисле Д1 је то Андреј Богољубски) . Град јс један од главних градова Руси је : Владимир-Б, КЈев-Б. У проложном „С.чону па Покров пресвете Богородице о виђењу св. Андрије и Епифа-ниЈа" читамо:

.Сграшно и чудно виђење часних и светих отаца Андрије и Епи-«|>;|ниј.1, к ако видеше на ваздуху св. Богородицу, која је дошла у Плпчсрну, у св. цркву , са анђелима и Претечом и са Јованом Богосло-ном, и са многим другим светима, док Је народ стојао у цркви, како сс моли са сузама ка Сину своме за цео свет. И рече Андрија ка Епи-фннију : „Нидиш лч Царицу и Госпођу сво ју како се моли за свет" ?

') ЖнтнЈс си. АидриЈе написло Је Никифор, презвитер цркве Св. СофиЈе у Цари-11II и у у нолониии X столећл (Ас(а 5 5 Мл1 б .АрепЈ . 4—111. М ј § п е , Р. 111,625—888.) Ггкст ГЛ1ИС 25. и 26. доиупио Је А. УавЈШеу, Апес(1о1а вгаесо-ђугапИпа, 1 (Москва), ћ(1 • ЛН, ОиО житијс садржи миоге чудновате податке, виђења, откривења, пророштва и мпрллмс слмкс опога добл. Микифор Је лично знао св. Андрију и био му Је близак, али <>• I јг но гко) прилици нлпнсао првобитно житиЈе св. Андрије , које је краЈем X или ПОЧетком XI искл допун.ено, нрерађсно и изложено од другог лица. Ово житиЈе нреве-дсно |с нл слоненскн у XI или у почетку XII века. Ниди К. Кгишћасћег, ОебсМсИе с1ег 11у / I ШоаМи, 14/ м А. 11ом ом л р с в I., 771.

А он рече: „Видим Је часни Оче, и како је покрила својим часним омофором, који се светли више оц илектра (муње), иарод који је у цркви" .

Кад чух ово, помишљах: Како страшно и милосрдно виђење, и Још наде и заступства нашега би (остаде) без празника? Уздам се, Блади чице, на Тво је милосрдне речи, ко је си рекла ка Сину Твоме, молећи Га: „Царе небески, прими свакога човека који Те слави и који призипа Тво је име на светом месту , и где бива успомена мога имена, освети оно место, и прослави онога који Те прославља мојим именом, прима јући сваку њихову молитву и обет" . Узда јући се у ове речи, хтедох да не остане, Предобра, без празника ТвоЈ свети покров , но као што Ти хоћеш украсити часни празник Твога покрова, свемилостива, украси, да се и они који Те прослављају уззеселе , видећи како се сијају Тноји многоимени празници. И као што си народе који су били тамо у цркни милостиво покрила, тако и нас грешне слуге тво је покри кровом крилл твојих, рушећи савете и мисли оних који помишљају зло против нас. И спаси нас по милости Сина Твога у овом и б у д у ћ е м веку , и снс који са страхом и вером притичу ка Теби, и оне који се узда ју на Те, брзо наше заступљење и помоћ. Установи се такав празник празноваги у први дан месеца октобра, на успомену св. апостола Ананије, у слаиу Оца и Сина и Св. Д у х а " .

Из овога се види да је празник Покрова установило једно високо црквено или световно лице у Русији . Реч „тамо" мисли се на Влахернску цркву и Византију, а под грешним слугама треба разумети Русе у рускоЈ цркви.

Истина у грчкој цркви и грчким богослужбеним књигама (мино-логију и синаксару) немамо с л у ж б е ни помена овога празника, али мисао о покрову Богородице била Је жива и у грчкој цркви, што нам д о к а з у ј у грчки богослужбени текстови у којима се Богородица назииа покровом. Осим тога оваЈ руски празник Покрова је, према Кондакону, у некој вези са чудном појавом која се збивала свакога петка н« ноћном бденију у Влахернској цркви, коЈа се звала „обично чудо", о коме Ве1е1ћ у своме делу РаИопа1е б т п о г и т о Ш с ш г и т каже ово „Била је некада, у једној цркви, слика св. Д јеве , пред којом Је висио покров, који ју је сасвим покривао. Али у петак на вечерњу ова ј покрон се без ичијег садејства, сам собом и божаственим чудом, као п о д ш а о к небу, тако да су сви могли то јасно и пуно видети, а у суботу сс покров спуштао на пређашње место до идућег петка" . О в о се односн на Влахернску ц р к в у , где је свакако у олтарској апсиди на своду била слика Богородице Огапз од мозаика, закривена завесом. Некс иконс Покрова Богородице приказују „обично чудо" тј . Богородицу у олтар ској апсиди како се моли, а анђели д р ж е изнад Њ е раширену нелику завесу, а друге приказују виђење Андрије, наиме како сама Богоро дица држи свој омофор, хаљину, а не завесу. Д а к л е као што постоЈи извесна веза у догађајима „обичнога чуда" и виђења св. Андрије, таки је исто и у иконографији1) . Св. Андрија је у Влахернској цркни нри суствовао б о г о с л у ж е њ у и „обичном чуду" свакога петка, које сс ол

V О иконографији Покрова Богородице види код К о н д а к о в а .

6 0

VIII »ека вршило, а ту му се на сличан начин јавила и пресвета Бого-родица.

У 1'усији имамо цркве посвећене Покрову већ у XII веку, а пошто је српска црква примила овај празник од руске цркве, то имамо и српске цркне посвећене Покрову Богородице. У српским месецесловима и 1ипицима XIV—XVI века још немамо празника Покрова. Изгледа да јс он дошао у српску цркву са руским богослужбеним књигама у XVII и XVIII столећу, што потврђују и цркве посвећене Покрову из овог нремена у српским земљама, док их из старијег времена немамо.

Сличан празник, иако не на основу овог историјског догађаја, нмлмо и у римској цркви прве недеље месеца октобра, под именом нио1ешпИаз 58 Кобагћ ћ. М. V.".

Покров нема ни пред-ни по-празнства. После Покрова идући дан 2 октобра слави се успомена преп. Андрије Христа ради јуродивог. I октобра слави се успомена апостола Ананије и св. Романа Слатко-п с ц н . Ако је храм Покрова или ако настојатељ изволи да се врши бдсннјс (ммом празнику Покрова, то се служба свршава по нарочитој 1ЈМИИ Гипика. У таквом случају на јутрењу бива само канон празника, .1 честњеЈшују после 8. песме канона на јутрењу поје се на дан Покрова у < наком случају.1) Покрову Богородице има и акатист, и штампа се у мсебној кп>ижици, на српски превео га је прота Ал. Живановић.

') ИслнчлмиЈс мл П о к р о в глдси : К<лнч<1/иа т л . нрккАтдл Дкко н чтмж лок>«» тк«А •нгпшП, мж) т л индл свлтмЛ ПмдјнП т к«лд8с'к а* ни Хрст8 м«.\лфб(«сл". Као СТИХОВИ мри пслнчлмиЈу поЈу сс стихови ил 90. пс. : ЖНКУН » п«м«фн . . . В. Н и к о л ђ с к 1 П , ПосоШс . . . 530.

К Р С Т О В Д А Н 1 )

Празник Воздвиженије часног и животворнога крста, Офшо^ тоО т1(1?оо ха! С̂ООЈГОСОО бтаироо или х т ЈјбХа^атаирофауеса, ехаШо СГЦС15, гпуепћо сгис15, је велики и значајан празник Православне цркве, у који црква слави два догађаја из историЈе хришћанске цркве. Први догађај је чудновати проналазак часнога крста на коме је био распет Господ Исус Христос, а други је догађај повратак, доношење часнога крста нз Персије за време цара Ираклија (610—641).

За прва три столећа није се знало где је часни крст, јер није био сачуван иза распећа. Крстови Спаситеља и два разбоЈника свакако су били закопани у земљу у близини места распећа н страдања. Када је Тит заузео и разорио Јерусилим, тле Јерусалима је измењено разва-линама и засипањем, па и место распећа. Проналазак часнога крста приписује се св. Јелени матери цара Константина. Историк Јевсевије у спису Ое уЛа СопзЈапћпј (1. I, с. 12) прича, како је Константин пре битке са Максенцијем 312. године око подне на небу видео крст од светлости изнад сунца, коЈе се већ почело клонити западу, са натписом: тоОтф усха, а ово знамење су видели и његови војници. Идуће ноћи Јавио се Спаситељ Константину у сну са истим знамењем крста које је видео и на небу, и заповедио му је да начини војнички знак сличан ономе што га је видео на небу, који ће се спасоносно носити пред војском и којим ће побеђивати непријатеља. Када је Константин устао иза сна, испричао је својим пријатељима своје сновиђење и сазвао је златаре и описао им Је визиЈу крста, и заповедио им је да начине такав знак, а његов опис гласио је : на копљу златом покривеном био Је попречник, коЈи Је са копљем чинио крст. На врху копља био је утнр-ђен венац од драгог камења и злата, а на венцу су била прва два слова Христова имена ХР, која Је слова цар после носио на кациги. На попречнаку висила Је танка пурпурна тканина извезена златом "

' Ј Л и т е р а т у р а . — Текстови проналаска крста, латински текст. Ое 1пуеп11<>пр »апс<ае сгис!$ е<3. А. Н о 1 Ј е г, 1^е1рг1{Ј, 1889. Грчки текстови К. XV о 1 к е, \У1епег ЈЛшНгм 13 (1891) 300—311 и Е. N е 8 11 е, 1)1е КгеигаиШпсЈип^е ј Ј епде (према рукопнсу са ( 'ипл |л из VIII столећа). Вуг . 2е11$сћг1Н, 4 (1895) 3 1 9 - 3 4 5 . А. О 11 V1 е г I. Б е 1пуеп(1опс п и г и ПћеИи«. Апа1ес1а ВоИапсИапа, 17 (1899), 414—420 (на основу Соде5 Ап8е11си8-1 108« XII) Толкован1е канона на В о з д в и ж е ш е честнаго и ж и в о т в о р ж ц а г о креста Господни, с о е т м љено Н И К О Д И М О М Ђ С в н т о г о р ц е м г , переводЂ СЂ греческаго, П О Д Ђ руководствомт. проф И Н. К о р с у н с к а г о, Москва, 1899. Проф. М. С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Воздвижен!с чсстилго креста. (Всесторонное освншен!е к а ж д а г о ИЗЂ великихЂ п р а з д н и к о в в со всћмЂ сго 6огослужен1емЂ. Кн 2.) К1евЂ, 1905. стр. 175. Врло добро дело, коЈе смо употребили при изради овог одељка.

иокрииена драгим камењем. Ма у с п р а в н о м к о п љ у , п о д самим к р с т о м , н нри самом г о р њ е м д е л у тканине били с у г р у д н и л и к о в и цара и њ е -гонс деце , начињени од злата и у разним бо јама . О в а к в и м с п а с о н о с н и м шпком с л у ж и о се Константин к а о з а ш т и т о м п р о т и в н е п р и ј а т е љ а , а т о

јг I 1н. 1а1)агиш, чнје с л и к е имамо п р е д с т а в љ е н е в и ш е пута , т ако на миицимн Константиновим, на два саркофага Л а т е р а н с к о г музе ја и у клтакомбама .

С т у п а ј у ћ и п р о т и в Максенци ја , ко ји се у т в р д и о у Р и м у , п о б е д и о N1 ,о Константин к о д 5аха Кићга с е в е р н о о д Рима, и М а к с е н ц и ј е се улпнио у 1'ибру к о д Милви јева моста 28. о к т о б р а 312. година са мно-жином својих во јника . Иза п о б е д е Константин је у ш а о у Рим као по-бедник, где га је народ д о ч е к а о са р а д о ш ћ у ш т о се о с л о б о д и о тира-нина Млксенција , и на с р е д града подигао је ова ј знак 1аћагиш-а и тиме )с означио да је о в о спасоносно з н а м е њ е ч у в а р римске империје , и подигао је на ф о р у м у себи с т а т у у са к р с т о м у д е с н о ј руци, са овим ппинским натнисом на статуи : „ Н о с бо1и!агј бЈ§;по ^иос! уегае ујг(ић'б

,11 |М1шеп1ит еч1, уеб1гагп и г ћ е т 1угапјсае ЈотЈпаИопЈб ји&о 1јћега(ит ••< | улуј: 8епа1иЈ р о р и ^ и е К о т а п о 1П 1Јћег(а1ет аббег!о р п б ћ п и т Јесиб иоћИИлИ« хр1еп(1огет^ие гебШиј". Српски : „Овим спасоносним знаком , ко)е је снедочанство ( д о к а з ) истините храбрости , о с л о б о д и о сам ваш I р.|Д од јарма тиранске владавине, сенату и народу римском вратио сам у слободн п р е ђ а ш њ и у к р а с и с ј а ј (блесак)" .

Лош у два маха имао је Константин чудесну визију крста и њиме јс победио Лицинија 1 ) , Ските и Сармате 2 ) .

111И ових догађа ја , Константин је, према речима Јевсеви ја , не без 1>ож)п подстицања и потакнут на то од самога Спаситеља, одлучио да нађе исћину гроба Христова и да на месту Христова васкрсења подигне нркпу. Јснсеви је даље к а ж е да су непријатељи хтели да сакри ју у м м у и шборан споменик бесмртности, те су засули земљом г р о б Хри-

п гу су подигли храм Венери. О в а ј храм био је порушен, насута и мл.1 јс била уклољена , а д у б о к о изнад површине нађена је пећина I роба. Гада је Константин на овоме месту подигао ц р к в у Васкрсења . ЈснссииЈе доноси писмо цара Константина упућено Макари ју еп. Јеру-сачимском о градњи цркве и доноси опширан опис градње ове цркве . 1.1 гим Јеисевије гонори о Јелени матери Константиновој , како је дошла

н.I исток да походи св. места, како је богатим поклонима обдарила иркие у Витлејему и на Ј елеонско ј гори, које је дао сазидати цар Консгантнн. Најпосле Ј евсеви је говори о смрти Јелениној . Д а к л е , Јев-ссније говори само о проналаску пећине гроба Христова, а о прона-ллску часнога крста не к а ж е Јевсеви је ништа јасно. Могло би се узети д.| Јенссиије у овим речима из писма Константина еп. Макари ју (УИа (>0П1(., III. 30) о градњи храма: „Нема речи да се досто јно опише то чудо. 1намсн.е најсветијих страдања, које се тако дуго скривало под 1смл.ом и које је било познато у току целих векова, најпосле је заси-Ј « л о \ и у речима свога коментара на псалме: „На г р о б у Господњем догодиле су се за време живота писца чудновате с т в а р и " ' ) има на уму

') 1)е VII« Сош(., 1, II, с. 6, 12, 16, 17. ") 11)1(1. III). IV, с. б—6. ") М1«1.с, I'. к. 37, 1062; 108, 29.

чуда ко ја с у се д о г о д и л а п р и л и к о м п р о н а л а с к а часпога крста , али места м о г у се о д н о с и т и и само на о т к р и ћ е г роба , и у њима се о чуд | г о в о р и с а м о у о п ћ е . М е ђ у т и м п о с т о ј е ч и њ е н и ц е к о ј е т в р д е и г о н о р е то, да је к р с т нађен п р и л и к о м т р з ж е њ а г р о б а Х р и с т о в а , а то с у о 1) ш т о К и р и л о Ј е р у с а л и м с к и у к а т е х е з а м а д р ж а н и м о к о 348. г. у ирк Св . Гроба 1 ) и Е т е р и ј а ( к р а ј е м IV в е к а ) с в е д о ч е да је часно д р в о крс у Ј е р у с а л и м у п о с т о ј а л о и п о ш т о в а н о , да је б и л о р а ш и р е н о у д е л и ћ и и к а о т а к о в о в и с о к о п о ш т о в а н о , и ц р к в е с у ж е л е л е да се д о м о п делића часнога к р с т а ; д а к л е у в р е м е када су о ч е в и ц и догађа ја прил ком о т к р и ћ а гроба били ј о ш ж и в и , п о ш т о в а н о Је часно д р в о крста к» т а к о в о ; и 2) веза и з м е ђ у догађа ј а п р а з н и к а п о с в е ћ е њ а ц р к в е Васкрсеп на г р о б у Х р и с т о в у (13. с е п т е м б р а 335. године) са празником проналаск и в о з д в и ж е н и ј а часнога крста (14. с ептембра ) . У о в о ј вези в и д и м о очу ван принцип х е о р т о л о г и ј е , да се у два узастопна дана славе догађа ји I е в е н т у а л н о личности, ко ји су у м е ђ у с о б н о ј вези з б и в а њ а : о в д е прона л а з а к пећине гроба и п о д и з а њ е ц р к в е на г р о б у Х р и с т о в у са прона ласком часнога крста.

О п ш и р н н ј е и ј асни је г о в о р е нам о проналаску часнога крста каснијн писци.

И с т о р и к Сократ г о в о р и о проналаску крста нетачно иза Никс ј -ског синода, из чега су неки п о г р е ш н о з а к љ у ч и л и да ј е проналачлк крста и з в р ш е н у години иза Н и к е ј с к о г синода, д а к л е 326. годинс, иако је Јелена у м р л а те године. А л е к с а н д р и ј с к а хроника (VI в.) озна чава тачније дан и годину проналаска часнога крста 14. септембра 320. године. Х р о н о г р а ф Т е о ф а н И с п о в е д н и к (IX в.) у к а з у ј е на ј о ш ранији д а т у м (317 г.) проналаска часнога крста 2 ) .

Успомена проналаска часнога крста 14. септембра слављена ј е од тада сваке године у Ј ерусалиму , а знача ј и свечаност овога дана је повећавала чињеница да је у та ј дан с л а в љ е н о у Ј е р у с а л и м у осве-ћ е њ е најглавније ц р к в е у х р и ш ћ а н с т в у и Ј ерусалиму , т ј . ц р к в е Марти-ријума и Васкрсења на месту гроба Христова , на Голготи, к о ј у је подигао цар Константин и чије је о с в е ћ е њ е и з в р ш е н о 13. септембра 335. године. А у т о р Александри јске хронике (VI в.) к а ж е : „За време ових конзула (Далматија и Аниција Павлина) с в р ш е н о је о с в е ћ е њ е црквс Св. Крста Констангином за Мзкарија енископа, септембра 17. (погрешка писца, треба 13), од тада је почео празник Воздвиженија к р с т а " ' ) . Празник проналаска и уздизања крста слављен је веома свечано у Ј е р у салиму и на тај дан долазиле су многе хаџије са сви ју страна света, о чему нам сведочи Етерија (с. 48. и 49.), опису јући овај празник и снс дочећи да је он слављен у Јерусалиму к р а ј е м ^ века. Овом приликом, тј . на ова ј празник крста дошла је крајем V века у Јерусалим и познагн блудница Марија из Египта (•}• 522) и обратила се на покајање. У њезину жити ју спомиње се празник Воздвиженија , и то као да одавно постоји, на који су ишле множине хаџија. Созомен историк потврђу је иск.м

<) Са(. 4, 10. 10, 19. 13, 4. М ^ п е , Р. е- 33, 467, 686, 775. 2) К е 11 п е г, Неог(о1ов1е, 249. Види овде и друге датуме пропаласка часпог крстл*

К а о д а и и обретења часнога крста означаваЈу се у месецословима ови дани : 14. септсмбар, 3. маЈ, 6. март и 2. април.

••Ј С е р г 1 И, ПолннИ м-ћсицесловт. Востокл, П, 298.

С.4

КтериЈин када каже да од времена освећења цркве Маг4угЈиш-а за нреме цара Константина „Јерусалимска црква слави овај празник сваке годинс и неома свечано, тако да се тада даје и тајна крштења и црк-иени скуиови се продужуЈу за осам дана; о овом празнику овде се стичу ради посећивања св. места многи скоро из целе земље1"). Четрнаести сспп-мбар, као дан успомене проналаска крста, био Је у почетку само ЛОК.1ЛНИ празник, који се славио у Јерусалиму, где су се догађаји догодили, и у оним местима, где су чувани делови часнога крста, као у Цнриграду, Апамеи. Да је овај празник слављен у почетку V столећа т иреме Јонана Златоустога у Цариграду 14. септембра сведочи нам жигиЈе си. Јована Златоустога од Георгија патријарха александријског2), .1 I иагриЈе1) сведочи да је овај празник слављен у Сирији (Апамеа и АнгиохиЈа) 540. године4). Занимљиво Је да у IV веку у Јерусалиму иије нршсно клањање крсту 14. септембра, но на Велики петак. Већ у IV неку иостојао је у Јерусалиму посебан свештеник (отаороср6Ха| ; ) , коме Је била поверена дужност да чува св. Крст. Један такав био је на пр. Порфирије, од 395. год. епископ Газе (А. 55. Рећг. III, 562).

За нреме низантијског цара Фоке (602—610) напао је персиски цар С1к>.1ГШ1 Низантију и побеђивао ју Је, заузевши Сирију, Месопотамију И Малу Азију. Фоку је свргао Ираклије (610—641), за чије време су Иерсијанци наставили са освајањем, и заузеше 611. г. Антиохију, Апа-мсу, 1'.месу, Кесарију Кападокијску, 613. г. Дамаск и 614. г. Јерусалим,

• где су учинили страховиту пустош и крвопролиће, разграбили сасуде и драгоцености храма Васкрсења, па и часно дрво крста однесоше у Ктегифон, заједно са патријархом Захаријем и другим народом у ропство. Снмо је патриције Никита спасао св. сунђер и копље у Цариград. 619. годиис заузели су Персијанци Египат са АлександриЈом. Четрнаестгодина био Јс часни крст у рукама Персијанаца, где су многи примили хриш-Нанггао слушајући и видећи силу крста (види житије АнастасиЈа Пер-сЈанина 22. јануара). Цар Ираклије је у више махова чинио безуспешне иоходе нротин Персијанаца (622., 624. и 626. г.), док их наЈпосле није победио код Ниниве 627. г. Враћајући се у Цариград као победник, за ирсмеЈн.егова повратка бегое син Сћозгаи-а убно је свога оца 25. фебруара ('»'.'8. I. и молио је мир од Ираклија5). Ираклије Је из Персије вратио чисно дрно крсга прво у Цариград, а идуће 629. године подузе поход у Сирију, носећи са собом часни крст, и сам га Је донео од Тиверије у Јсрусалим4), где га је, ако је датум тачан који извори означавају, .1. ммј.1 предао патријарху Захарију. Предање још додаје да је Ираклије у царској одећи и са инсигнијама царског достојанства носио крст на снојим плеИима од Јелеонске горе до подножја Голготе, [где га је не-

<) Н1«1. есс1. 1, II, с. 26. ») М1цис, Р. 103, 355—56. •) Н1|(. есс1. 1. IV, с. 26. •) Жити)е Симсонл Јуродивог ( | 580. 21.Јули) и ЕвтихиЈа, патријарха цариград-

СК01 (| 582. 6. лприл) свсдоче такође о славл.сњу овог празиика. •) Ирема К. К г и т ћ п с ћ е г , аезсћ1сН1е с1ег ћугап11п|8сћеп Шега1иг,947. •) М п г л 11, Сћгопоег. Вуг. 1,272, 286. Тћеорћапез, е<1. Воп. I, 504 ас! апп. 6120.

С т о п . ринсћ., ес1. Воп. I, 704 ас! апп. 6122, прича само о доношењу крста и тада се нрекицл текст.

65

видљивз сила задржала и ниЈе могао поћи даље, док није упозорен од патријарха Захарија да Је Спаситељ у пониженом стању носио крст, те је скинуо инсигнија и бос понео крст у храм Васкрсења, где Је извршено уздизање крста и поклоњење крсту.

Док Је до овог догађаја празник Воздвиженије часнога крста 14. септембра био, као што рекосмо, локални празник, то је иза оаога враћања крста из Персије установљено да се он тога дана слави свуда по целом хришћанском свету, и зато се од тада зове овај празник Всемирное воздвиженије, тј. свеопће, које се слави у свима црквама. Дакле у спомен овог другог догађаја, враћања крста из Персије није слављен на Истоку посебан празник, но је он везан и слављен заједно са већ постојећим празником 14. септембра и од тада је овај празник на Истоку добио опће црквено поштовање, а на Западу је у спомен враћања крста установљен посебан празник 3. маја, дочим је празник 14. септембра на Западу тек у 8. столећу постао познат и увођен Је полако и усамљено.1)

Даља историја часнога крста. Када Је крст нађен, Јелена Је наЈ-главнији део часнога крста дала чувати у Јерусалиму, у сребрном ковчегу2) у цркви Васкрсења. Кирило Јерусалимски и Етерија сведоче да се часно дрво крста у њихово време чувало у Јерусалиму и да се клањало часноме крсту. Етерија спомиње и мере да се крст не дели и не узима. Други део крста послала је Јелена своме сину цару Кон-стантину у Цариград, као и клинове којима је Спаситељ био прикован на крст, од којих је Константин направио узду за свога коња и шлем (кацигу) за себе.а) Од проналаска часнога крста, крст је био Једна од најглавннјих реликвија Христових, и цркве као и појединци су тежили да набаве и имаЈу макар и најмањи делић крста ради поклоњења. Тако већ Кирило Јерусалимски сведочи да су у његово време делићи крста били распрострањени но целоме свету,4) а св. Јован Златоусти гово-рећи о побожности Хришћана према крсту, сведочи о постоЈању тако-вих честица крста и каже: „Многи обложивши златом честицу крста, носе при себи о врату"5) . Нарочито је Цариград тежио да поред овога дела часнога крста, који је тамо био послан од Јелене, набави и остале делове крста, док најпосле није Цариград у своје цркве и ризницс прибавио све главне делове крста. Тако 547. године за цара Јустина II прибавио Је Цариград онаЈ део крста који се чувао у Апамеи. Судбину часнога крста за време навале Персијанаца на Јерусалим изложили смо. Када Је часно дрво крста враћено из Персије у Јерусалим, мало јо времена остало у Јерусалиму, Јер га је Ираклије 638. године пренео у Цариград, бојећи се да ће тешко моћи задржати Сирију, коју су наиа дали Арапи. Преносећи Ираклије „света дрвета" из Јерусалима у Цари град, патријарх Сергије је примио часни крст код Влахерне и носио

») К е 11 п е г, Н е о г М о ^ е , 525. 2) О сребрном ковчегу у коЈи Је Јелена поставила део часног крста говоро

Зосга(е», I, 17 и КиНп. НМ. есс1. I, 8. (М18пе, Р. в- 67, 120). ») богот. , Н1Ј1. есс1. II, 1 (М^пе , Р. В- 67,733). 5осга1., НШ. есс1. 17 (М1цпс

Р. 67, 120). Ч Са1есћ. IV, 10, XIII, 4. 5) Н о т . 85 1п 1оћ. и Н о т . сопћа 1ис1. е! Оеп1. ^иос1 С ћ г И и з »II 1>еиа (М1кпе, 59

461; 48, 826). О постоЈању честица крста види и Огек- И у и . 1->е VII« к. М»сг1н (М1впс, Р. 46, 989).

А Хиоргологија

66

ц | је у литији у цркву Св. Софије, где је био извршен обред воз-днижеиија часнога крста. Тако је црква Св. Софије у Цариграду чувала најглавније делове најдрагоценије хришћанске реликвије, где их је пидео у VII столећу хаџија АгсиИ. Крст (три дела, и то два дела ус-пранног дрвета и један део попречног дрвета) је чуван овде у север-нои делу цркве, у великом и лепом орману, у реликвијару од дрвета , штнореном поклопцем. Када је отваран реликвијар, давао је угодан мирис, а из чворова дрвета текла је мирисава течност слична уљу, која )с имала и у најмањој мери целебну моћ за болеснике. Али делови часнога крста нису остали у Великој цркви — Св. Софији, и у XII столећу нису већ били у цркви Св. Софије, него су византијски цареви, дслом у тежњи да што ближе уза се имају ову велику светињу, делом и:1 бојазни да се ова светиња чува у отвореној и сваком приступачној цркни, пренели часни крст из цркве Св. Софије у једну од многих црклна царскога двора (који је био читав комплекс грађевина и цркава),. и то у цркву Богорице Фарске. Према потреби богослужења и побож-ности изношено је из двора часно дрво крста у друге цркве Цариграда, али је увек опет враћано у двор. Спомињу се три дела часнога крста у цркни Богородице Фарске, чија је ризница била најбогатија у свети-н.ама. Око 1200. године, чувар ове ризнице Никола Месаритис набраја богатства која је она садржавала, а неколико година касније, 1204-разграбљено је богатство ове ризнице од Латина.

Још од Византијаца дељене су реликвије страдања Христових у мале делове, па и часни крст. Тако се спомињу многи делови часнога крста који су чувани у великом броју реликвијара у разним црквама и ри шицама Истока и Запада, од којих неки још постоје, а остали су проплли. Ови реликвијари крстова, зову се ставротеке или ксилотеке,. оташродђхои или ^иХо^ха^, су већином уметнички радови византијских кујунџија и емаљера, украшени драгим камењем. Ставротеке чине једну од најзначајнијих серија међу византијским реликвијарима и репрезентативна су дела царске византијске уметности. Када је визан-гијски цар ишао у рат, један функционер ишао је напред, носећи о сноме врату ставротеку. 1 ) Делови часнога крста чувани у Цариграду и однесени из Цариграда дељени су у честице, тако да се данас часни крст чува само у малим честицима у разним реликвијарима и крстовима.

И српска црква је тежила да има честице часнога крста, ко је се и код нас Срба спомињу. Тако је Немања носио о врату честицу часнога крста и њиме побеђивао непријатеље, а затим га је по игуману Методију пред своју смрт послао своме сину Стевану Првовенчаном сл речима: „Овај нека ти буде чувар и утврђење и победитељ и номоћник у биткама против невидљивих и видљивих непријатеља, и деци гвојој у векове, и исцелитељ телесним болестима и душевним ранлма, и земл>и твојој тврдо уточиште и стена (зид), и кнезови а тиоЈим оштро копље и воЈницима твојим штит вере и смела победа, и мир и тишина животу твоме, и да те непорочна доведе и постави пред Христов престо, разгонећи силом својом пред тобом ваздушне митаре, и да ти назда помаже као Давиду и древноме цару Константину, и на

') (1|>ема Ј . Е ђ е г а о Н , 5апс(иа1гез <1е Вугапсе, 7—8.

6

сваком месту одгони од тебе пукове бесова (демона). Буди ограђниа силом његовом у векове, амин".1)

Стеван Првовенчани у животу Симеона Немање описује долша и дочек часнога крста у српској земљи. На Истоку се просветлил светлост као сунце, која је шиљала своје луче у васељену и освећинкл цео свет зракама Распетога на њему, а Стеван је са архијерејим. јерејима и монасима дочекао часни крст као највећу светињу. Дубровнику, у доминиканском манастиру чува се крст српског крил. Стефана Уроша и епископа рашког Григорија (око 1305) са честицо часног крста. Краљица Јелена је дала Св. Тројици „оу Сопотах!." к|>< са пет комада часнога дрвета. У натпису дечанског крста стоји да с у њему налази „део часнога дрвета на коме се распе Господ наш Ису Христос". И у другим многим српским натписама на крстовнма помип. се да садрже у себи делове часнога крста.

Историја службе Воздвиженија часнога крста. Историју служб можемо пратити од VII столећа, и то по Јерусалимском канонир (уставу) грузинске верзиЈе са праксом VII столећа, у рукопису X века* Овај устав даЈе чин уздизања часнога крста и литургије, без вечерн и јутрења. На сам празник пре литургиЈе било је двократно уздиа.ш крста уз појање 50 пута КириЈе елејсон — Господи помилуј, у чсм видимо основ сатницама. Тропар Спаси Господи . . . био је тада н< написан, а по своЈој садржини је молитва да се Христов народ сп.к крстом, као што је њиме некада победио Константин.

Други грузински споменик VII —VIII века, тј. рукопис Публичг библиотеке из збирке еп. Порфирија № 11, IX века, даЈе нам већ цел службу празника.3)

Устав Св. Софије цариградске сачуван у рукопису X века (Па моске библиотеке № 266), но коЈи даје праксу не старију од IX нек даје нам чин уздизања часнога крста на Јутрењу. Патријарх је узла н на амвон и узносио крст.4) Моменат овог узношења крста од цар| градског патријарха на амвону Св. Софије приказан Је на једној миш Јатури славног минологија цара ВасилиЈа II, илуминираног краЈем X у почетку XI столећа. На овој минијатури свештеници стоЈе на степеш цама амвона са обе стране, а на амвону патријарх врши узношење к р п који има две пречаге.

Чтенија. У типику после вечерња стоји неодређено : „и чнтал слово о часном дрвету" . Ово је скраћено име чтенија, које у пуно! на овом месту доносе стари устави са овим насловом: „Слово иск>р ческое похвала честному кресту Александра монаха (грчки писан VII н које почиње овим речима : „Повел&ше вашего отечества преподоб пр1имг."6)Ј На Јутрењу у типику после катизама сједалних, после пол

<) Списи св. Саве и Стевана Првовенчаног, превео Л. Мирковнћ, стр. 19Г>- '/. 2) Кекелидзе К. прот., (ерусалимскЈИ канонарв^УП в-ћка (груз. оерс1и), Тиф 1 •

1912, 130—132, 269—273. Према Скабаллановичу, 141—144. 3) Кекелидзе, Литургическ1е грузинск1е памитники, Тифлист., 1908, 369. 4) ТиликЛ, I, 5. Даље службе ВоздвижениЈа види ТиткЛ, I и 11. ®) У Вел. ЧетБи-Миненхг, моск. митроп. Макар1и (изд. Археогр. ком., Снб 1Н

сентвбрћ, дни 14—24., со1. 684—763), где Је име автора прерађено у .Хруса у е л и н е ш ш п Грчки М 1 к п е , Р. 8- 87, 4016—4088. По Скабалановичу 119.

I I

|> >и п носле треће песме канона стоји само : „ Ч Т ^ Н Т А праздника" ,

,Ч Г11||» нц4здннка а , алн се не к а ж е каква. У рукописним уставима на |У I | 1 П 1 . У су одређена као чтенија „слова С В Н Т Н Х Ђ страстеи" св. Јована

устога, тј . његове беседе на Мат. 67. и 68. и на Јов . 84 и 85.1)

11осле шесте песме канона: пролог, кратки синаксар на празник, нргиеден са грчког. Најпосле даје пролог кратку поуку о празнику, где • «• и шоси значај крста у делу искупљења и у нашем животу , са саве-м»м да оставимо пороке и чинимо добра дела, и „Слово о старцима, м | |и су учењем спасли блудницу.")

Како се врши изношење крста из сасудохранилнице пре малога м г ч г р њ а и како се врши у з н о ш е њ е крста на ова ј празник на ј у т р е њ у , к .чу ј г гипик. И з ношењ е часнога крста из олтара ,узношење, поклоњење и целивање приказу је одлазак Спаситеља на крсну смрт, проналазак нрста, изношење из земље, у з в и ш е њ е крста иза проналаска и тадање ноклоњење крсту . Укратко ово све има да прикаже догађаје око про-нпласка часнога крста.

На ј у т р е њ у после еванђеља говори се „Воскресеније Христово нидјевше" , чисто пасхална песма, која изражава радост васкрсења у т у ж н о ј с л у ж б и крста.

Код канона имамо јединствен случа ј да 9. песма има две девете песме, од којих друга замењује цео други канон, јер само овај празник од 12 Господњих празника нема другога канона.

На литургији место трисветог поје се: Кресту твојему.

Пост на овај празник није строг, забрањено је јести рибу, а до:шол>ава се вино и уље .

>) М 1 к " е , Р . к- 58, 631—648; 59, 4 4 7 - 4 6 8 . На руском: Творен1л св. 1оанна Зл. , Спб. 1901, т. VII, 681—700, 1902, т. VIII, 556—587. Вида В и н о г р а д о в т . В , Уставнии чтеи1н, Серг . Пос. 1914, I, 161—162. По Скабалановичу стр. 120.

*) П о Скабалановичу , 117—126.

СВ. П А Р А С К Е В А — П Е Т К А

Православна црква с . а в и три Параскеве :

Једну св. мученицу Параскеву Римљанку 26. јулија, која је постра дала мученичком смрћу од мача за Антонина Пија (138—161), а на.чнапа је ПараохЕотј — Параскева зато, што се родила у петак, јер ђ Јгараахешј значи спремање, у Н. завету дан спремања, тј . дан пред суботом, даклс петак, у који се дан Ј у д е ј и спремаху за прослављање суботе 1) . Рсч Параскева је преведена на српски: Петка, а српски народ зове Парн скеву : Параскевија , Петка, Петковача, а румунски 8. Ушеге (<Јк\ч Уепег1з).

Д р у г а је св. мученица Параскева из Иконије, мученички погипула за време Диоклецијана. И ова је добила име Параскева што се роднлл у петак. О в у Параскеву слави црква 28. окгобра, и Ое1ећауе у спомс-нутом делу не спомиње ову Параскеву , само ону прву и Параскену Трновску 1 ) .

Трећа Параскева је преподобна Параскева, тзв. Петка Трновска, јер јој мошти беху у Трнову, ко ју црква слави 14. октобра. Ову Петку зове народ обично св. Петка, а у зетском приморју „Петка биоград ска"5), а зове се ј о ш и Петка српска 4 ) , јер су њезине мошти биле у Београду 6 ) .

Ж и т и ј е ове свете Петке је ово: Родила се у селу Епивате — 'ЕшЗатас (између Селимврије и Цари-

града, близу града Каликратије у Тракији, на морској обали, сада

Ч Види Зсћ1г1Иг, Ог1есћ18сћ-с1еи18сће8 \У0г1егћисћ гигп Иеиеп Те81ашеп(е 317. Нул 2.11, 574. Б и С а п § е , лараокеигј Хеуета! ђ &го1Јлао(а. Ра581о ове Парасксвг иидн V. К а с П 1 — К о ш е о е В. З а п Ј о г о , МаШгЈо (115. Рагахсеуе о У е п е г а . МешоНг ае11а с1а$зе (31 1е11еге (ЈеИа К. А с с а Ј е т Ј а (ЈенИ 2е1ап11 (Асјгеа1е, 1903—1904), 131 :>(». V. К а с Ш - К о ш е о , 5 . Уепега V. т . пе1!а 8(ог1а е пе1 сиКо с1е1 рориН (Ас1гс«|с, 1915), (ЈоситепИ, 7—41. По Н. О е 1 е ћ а у е, В1ћНо(ћеса ћ а ^ о д г а р М с а кгаеса, ВгнхгПвм, 1909, 197. Апокрнфно жити је св. Петке, које )е штампао С. Н о в а к о в и ћ у Сиомг нику XXIX односи се на ову св. Петку.

2( О ово) Параскеви за Диоклеци)ана види М-ћсвцесловт, вс-ћхт. свнтмхт., Спб. 1Н'.).1. и ХристЈанскШ м-ћснцеслов-Б, 1900. П о Н. С. Б у л г а к о в т > - у , Настолвнан киига

3) С т . М. Љ у б и ш а , Причање Вука Дојчевића , Српска зора, 1877,56. (51аг1пс IX). 4) Д . Р у в а р а ц , Архив за историју срп. прав. Карловачке митрополиЈе, год III

(1913), св. 2, стр . 111.

' ) М1со1аи$ N11168 5 . Ј . , Ка1еп(1аг1ит тапиа1е и(г1и5<р1с есс1е$1ае ог1сп(а11а е( осг1 (1еп(а11а, Т. 1 (1896), р. 223, каже да хагиографи разликуЈу нет св. Параскева.

70

Г>ојадос) при крају X столећа, и овде је после дугог богоудног и нобожно проведеног анахоретског живота најкасније у почетку XI сто-лећа умрла.

Чувши у цркви речи еванђеља: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе" (Марко 8, 34), изишавши из цркве, често је давала евоју хал.ину беднима. Родитељи св. Петке беху побожни и осим ње има-ђиху и једног сина Евтимаја, касније епископ Мадитски (-[989—996)1), који је за живота и после смрти учинио много чудеса. После смрти снојих родитеља, Параскева је почела живети животом скрби и одри-цан.а, у посту и бдењу. Оставила је свет и отишла у Јорданску пустињу, где је почела живети анђелским животом. Хранила се пустињским растнњем, и то помало по заласку сунна. У пустињи је трпела врућину VI шму, и живела у тузи и сузама, и разним подвизима. Лукави враг (внидео је њезиној врлини и хтео ју је уплашити маштањима и приви-ђењима. Много пута се претварао у разне звери и устремљавао на њу, да је одврати од пута подвига, али је она све то победила.

После дугог пребивања у пустињи, за време молитве јавио јој се у слици прекрасног младића анђео Божји и рекао јој је: „Остави пустињу и нрати се у своју отаџбину, јер тамо треба да оставиш тело на земљи, и душом да пређеш Господу". То је Параскева учинила. На путу у отаџбину, дошла је Цариград, где је ушла у прекрасни храм Пре-мудрости Божје , а исто тако ишла је и у Влахернски храм, и покло-нишпи се тамо чудотворној икони Богородице, отишла је у своје родно место Епивате, где је и умрла. Тело њено било је погребено од верних Хришћана. али не у опћем гробљу, као странкиња, пошто никоме није камала ништа о себи откуда је.

Бог, хотећи прославити своју угодницу, после много година открио јс њезине мошти на овај начин. Близу места где је била сахрањена прсподобна Петка, подвизавао се на стубу неки столпник. Када је слу-чајно ту море избацило тело једнога бродара, који се за време плов-л.ења разболео од тешке болести и умро, леш је почео смрдети, да је нсмогуће било проћи туда путем. Столпник је сишао са стуба и неким л.удима рекао да ископају дубоку јаму и у њу закопају тело које је смрдело. Приликом копања јаме нашли су у земљи тело и зачудили су сс, али нису на то обраћали пажњу, мислећи између себе овако : „Када би то било свето тело, Бог би га открио каквим год чудима". Гако су поново затрпали нетљено тело у земљу, бацивши ту и смрд-л.ино тело, и отишли су кући.

Те ноћи неко од њих, по имену Георгије, видео је у сну неку царицу, која је седела на светлом престолу, а око ње беше множина снетлих војника. Обузет страхом Георгије је пао на земљу. Тада је један од светлих војника узео Георгија за руку, подигао га и рекао:

„Георгије, зашто сте ви тако презрели тело преподобне Параскеве и (аједно са њиме сахранили смрдљиво тело? Одмах узмите тело пре-

' ) О св. Нвтими)у епископу Мадитском и о похвали му од Григорија Кипарског иатр. цариградског (1282—1289) види Вуг. 2е11хсћг1!1, II, 314—315.

71

подобне и положите га на достојно место, јер је Бог хтео прославити на земљи рабу своју".

Исто тако му је и светла царица рекла: „Пожури да узмеш моје мошти и да их положиш на достојно

место, зато што ја не могу више трпети смрада од тога трупа. Ј ер и ја сам жена, и родбина моја је Епиват, где сада и ви живите".

Те ноћи имала је исто виђење и једна побожна жена, по имену Евфимија. Ујутро они обоје испричаше о томе што су видели. Побожнн народ са улаљеним свећама је отишао ка моштима преподобне Парас кеве, и са побожношћу их извадио из земље, радујући се као некој драгоценој ризници. Свете мошти су свечано положене у цркву сн. Петра и Павла у Епиватама, где су молитвама св. Параскеве многи болесници примили исцелење од њезиних моштију.

1238. године цар бугарски Јован Асен, за владе крсташа у Цари-граду, чуо је о месту где почивају мошти преп. Параскеве, и поручио је Марку тадањем митрополиту Перејаславља да са многим епископима и свештеницима пренесе ове часне мошти у Трнов. Када Турци за Бајазитл заузеше Трнов, све црквене драгоцености и царски украси беху разграб-љени. Тада св. мошти Параскеве одевене у грубу хаљину беху пренессн' ' у Влашку. Када Турци ударише и на Влашку 1396., кнегиња Милица их измоли од султана и пренесе у Србију у Београд.

Када је султан Сулејман II 1521. год. узео Београд, однео је и мошти св. Петке у Цариград, у свој двор, где се такође прославише њезине мошти не само међу Хришћанима, но и међу муслиманима, који их дадоше цариградским Хришћанима, и ови их са чашћу положише у патријарашку цркву.

1641. год. молдавски војвода Василије Лупул, по дозволи цари-градског патријарха Партенија, у сагласносги са осталим клиром, пренео је мошти св. Петке у свој град Јаши у цркву св. Три Јерарха, где и сада почивају1).

О овој Параскеви писали су у нас И. Руварац 2 ) и С. Новаковић1 '). И. Руварац вели за ову Пераскеву ово: „Свете моћи њене почивалс су у отачаству јој, док их Јован Асен, цар бугарски, син старога Асена, не испроси или купи од Латина, који су тада држали Цариград и око лину му, те их из Епивата пренесе у престолни свој град Трнои (између 1204—1230). Када Турци примише Трнов (по српским летопи сима 17. јулија 1393), пренесене су исте моћи најпре у Видин, а ио кратком времену (1398. године) измоли их царица Милица у Видииу од султана Бајазита и пренесе их у српску земљу, где су почивале до г. 1521., када Турци Београд освојише. Из Београда пренесене су моћи Петкине у Цариград, и ту су се чувале до г. 1641, а те године искупи их Василије Лупул молдавски војвода, и пренесе их у свој престолпи град Јаш, где и данас почивају". Св. Петка се много славила и слани

>) Према ЖитиЈима светих. 2) Летопис Матице српске, књ. 115, 173. 8) 51аг1пе, IX и Споменик XIX.

72

у православном свету, јер њене мошти по сведоџби добрих извора показаше више пута чудотворну моћ1), о чему има спомена и у служби преподобној Параскеви. И. Руварац је разбио мишљење да је ова 11араскева била Српкиња, и тврди да ће по свој прилици бити грчкога порекла, а споменуто мишљење утврдише до Руварца богослужбене књиге (типик, минеј, пролог или синаксзр), научењаци и писци књига (Гаврило Стефановић, Асемани, Вићентије Ракић, Милош С. Милојевић) и црквени проповедници (Милутин Ратковић, Никола Беговић, Никола Кокоговић)2), а које мишљење прихватише и Руси, тако да још 1913. г. Н. С. Булгаков (Настолћнан книга, 411) за ову Параскеву вели да је „родом и з г сербскаго селешн Епивагв".

Житије св. Петке је написао бугарски патријарх Јевтимије (према И. Руварцу 1385), и ово житије је по својој прилици допринело да се кпегиња Милица заинтересовала за мошти преподобне Петке и да их је измолила од цара Бајазита у Видину3). Ово житије имамо штампано у празничном минеју Божидара Вуковића штампаном 1538. године у Мле-цима, одакле га је Ст. Новаковић штампао у 3 1 а г т а т а IX. Као неки наставак и продужење овог Јевтимијева житија је „Сказаше, како прине-сена бв1ств преподнан Параскева ВБ славнук) сербскук) землго, списано Григорјемљ Цамблакомг. (^ одмах после 1450)4), које је у свима рукопи-сима Параскевина житија одељено од житија речју „Цамблак, Цамблака, Цамблаково" ®). Григорију Цамблаку приписује И. Руварац и службу преподобне Параскеве, коју имамо штампану у споменутом Божидареву празничном минеју, где није ушло сказаше, но само житије и служба преподобне Параскеве 9 ) . У грчким минејама немамо ове Цамблакове службе преподобној Параскеви, но само у словенским минејама.

Српски народ од ових трију Параскева највише и веома поштује преподобну Параскеву Трновску, и обично је зове: Света Петка. Овом нисоком поштовању св. Петке од народа по мишљењу Ст. Новаковића нарочито је допринело житије Петкино од Јевтимија када је прешло у српску књижевност, затим боравак моштију преподобне Петке у српским земљама, и апокрифно житије св. Петке. Утврђено је да је култ поје-диних светитеља у оним земљама и крајевима јачи био, куда су ишле н.ихове мошти.

Но ово високо народно поштовање преподобне Параскеве није увек сагласно са историјским подацима о преподобној Параскеви. Тако наш народ не зна да Параскева 26. јулија није идентична са препо-

' ) ЈесевиЈе Поп ови ћ — Д р . М. СтоЈков, О п ћ а црквена историЈа, II, 181. 2) Летопис, 1ћ1<1. и 51аг1пе IX.

») 51аг1пе IX. 4) Летопис М. С., 115, 175. О в о сказаниЈе саставио Је Ц а м б л а к 1399. или 1400. г.

Пили А. И. Н ц и м и р с к 1 И , ГригорШ ЦамблакЂ, 51.

•) 1ћ1<1 242.

' ) О грчким, словенским и р у м у н с к и м жити јама преподобне П а р а с к е в е види дело Гш11 Ка1и7.п1аск1, 2иг аКегеп Рага$кеуа1Шега(иг <3ег Сг јесћеп , 51ауеп ип<1 Кишапеп. 5Игип§5-1кт (I к. Ака<1. А . \У185. 1п \У1еп. Рћ11-ћ181. к1. В. С Х У . № VIII \У1еп, 1899. В И Д И оцену П. 2. 9. 584.

7.4

добном Петком Трновском 14. октобра, но их држи за једну те исту личност, и као такву је слави у оба дана, наиме као преподобну Петку Трновску Ј ) , и 26. јули зове „летњом св. Петком", а 14. октобар „јесењом св. Петком". За ову мученицу Параскеву 28. октобра српски народ не зна и не слави је.

Да пак народ и 26. јулија слави преподобну Петку Трнонску видимо из књиге: Обичаји народа српскога I, где на страни 140. стоји: „Трнова-Трновска Петка (26. јула) не ради нико". У II књизи: Обичаји народа српскога, стр. 70. читамо: „26. јули: Св. Петка, Трнова Петка, Млада Петка" .

Да је наш народ у прошлости веома поштовао преподобну 11ар.1 скеву, видимо из празничнога минеја Божидара Вуковића, у коме од свију житија светачких имамо само два житија, и то житије св. Геор-гија и преподобне Параскеве, из чега Св. Новаковић закључује , да је преподобна Параскева у оно време достигла поштовање св. Георгиј.1').

Преподобна Петка се спомиње у народним песмама међу „свима свецима".

„Сви се свеци редом посадили: Наврх софре Громовник Илија, Насред софре Сава и Марија, На дну софре Петка и Неђеља"®).

' ) Ово Је зато, ш т о се у србуљским штампаним и рукописним месецесловима 2(> Ј у л и р не спомиње . п р е п о д о б н а мученица Параскева* , већ се к а ж е : „ВЂ т в ж е д в н в пр ћпг« п п п моштемв свет1е П е т к н * . (И. Р у в а р а ц, Л е т о п и с 115, 174).

2) 5(аг(пе IX. 3) Свети Никола , В у к о в а II књ. Српских народних пЈесама, стр . 9. (III држ

издање) . Види Још о св. Петки Л. М и р к о в и ћ , Преподобна Параскева Псткл Хришћ. живот, год. 1 (1922), 142—150.

С В Е Т И Д И М И Т Р И Ј Е

Октобра 26. црква слави бившег проконзула Ахаје, великомуче-ника, мироточца и чудотворца солунског Димитрија, који погибе муче-нички за време Максимијана Херкулеуса 306. године (према другима 290), пошто је многе утврдио у хришћанској вери. Ое1ећауе је у свом делу 1.е8 1е§епс1ез ^гес^иез сЈез заш^з шИЛајгез, 107—108 изнео тешкоће у погледу питања постанка култа св. Димитрија у Солуну. Оријентални мартиролог не зна никако овог мученика или боље он га ставља у б п т ш г п (Сремска Митровица) 9. априла: т бцпиа Оете1п сНасош. Зна се иначе да је у V веку Леонтије, префект Илирика, у захвалности за примљено доброчинство (исцељење) саградио две базилике у част св. Димитрија, једну у Сирмиуму, а другу у Солуну. Солунска базилика чувала је тело мученика, а она у 5 Ј г т ш т - у његове хаљине натопљене крвљу. Извесне чињенице (постављање базилике у отвореном граду Солуна, касни постанак култа св. Димитрија у Солуну и указивање мартиролога) наводиле би на мисао да се гроб св. Димитрија налазио пре у Сирмиуму, а реликвије крвљу натопљене у Солуну. Као да је култ св. Димитрија растао у Солуну, а да је главно светилиште Сир-миума добило нижи ранг1).

Св. Димитрије и његова базилика у Солуну су постали центар народног живота Солуна и име св. Димитрија је у тесној вези са исто-ријом града Солуна. Св. Димитрије је патрон, бранилац, заповедник, господар, заступник и посредник града Солуна. Св. Димитрије је тако рећи живео и трпео у Солуну, његове везе са земаљским очинским градом су толико биле спојене, да се св. Димитрије, иако небесни гра-1)анин, осећао и сматрао у првом реду грађанином солунским. Он није сматрао анђеле за своје суграђанине, но становнике Солуна.

Св. Димитрије је био чувар, бранилац и заступник пред Богом, бранилац од оружаних непријатеља, од глади, куге итд. Солуна и отуда има епнтете: осиослатр^, ссшсгсоХс?, срсХбтеоХс?, срсХолатрс;. Архиепископ Данило (Животи краљева и архиепископа српских, стр. 106) је знао за све ово, када је за краља Милутина рекао: „свагда боловаше за отачасво своје, као свети Димитрије".

Прве белешке о св. Димитрију и његовим делима су изгубљене. I кторија св. Димитрија почиње са житијем, које је у VII веку Јован,

•) Н . П Н Н ш у с , Г.С8 ог1ц1иех <ји с и Н е Ј с х ш а г ( у г з , 1933 , 228 .

архиепископ солунски'), посветио делима овога мученика, а које су наставили његови анонимни настављачи, такође свештена лица. Затнм су многи писали о светоме, његовој цркви у Солуну и његовим чудима, што се све може'наћи у А55 Ос(ођ. 1от 4, рр. 50—209, а то се све налп ш и код МЈ&пе, Р. 116, 1032—1426®). Чуда св. Димитрија написао је Јован Ставракиос, хартофилакс солунски, која почињу речима: 'ОХбуо; Тср јшроррба ДГј^и-фкр.8)

Базилика св. Димитрија у Солуну4) била је од краја V столећа и за време средњег века једно од најпосећенијих места од побожних хришћанских хаџија. Св. Сава „дође у солунски град, и поклони се сие томе великоме чудотворцу Димитрију" (Доментијан, Живс т Св. Снне 121), „дошавши у солунски град, поклони се св. Димитрију и целоиа његову часну раку" (Љ1<1 164). Ову цркву подигао је на месту погреба и најстаријег ораторија Леонтије, префект Илирика, 413. године. Тело мученика положено је у сребрни кивот са сликом великомученика у овој цркви, под сенку сребрног киворија, који држе шест стубона, а који се кивориј спомиње и у житију. 690. године у пожару кнвориј се истопио и затим је црква обновљена у виду велелепне базилике лссег година после пожара5). Према Константину VII Порфирогениту (7Н0 797) и у Цариграду је била црква св. Димитрија, коју је у комплексу грађевина и цркава царске палате подигао цар Лав VI Мудри, и Кон стантин описује церемоније на празник Св. Димитрија®).

Св. Димитрије се назива „мороточац", ушр°(Ш>тт]с. У најстаријим житијима не говори се о точењу мира из моштију св. Димитрија. 11 \ чињенице да су посланици Јустинијанови (528—565) послани у Солуи да донесу део моштију св. Димитрија донели само прах са гроба, а но миро, излази да су у ово време мошти биле још под земљом и да нису точиле миро. Откриће моштију са миром било је не раније од крајп VII века, после Јована Солунског, који такође не говори о миру. У X сто лећу већ имамо сведоџбе о миру код Јована Каменијата, који кажс м је миро истекло од моштију мученика. Георгије Скилица (крај XI вски) у канону слави св. Димитрија као мироточца. Доментијан (292) сно миње пророштво св. Саве да ће се Симеон (Немања) јавити као нелнки мироточац „подобан св. Димитрију".

Култ св. Димитрија био је веома жив и код Срба, јер Солун ни)е био далеко од српских земаља. У српским земљама на југу, на домнк Солуна подигнуте су у почетку и току XIV столећа многе цркве посне ћене св. Димитрију (Види Др. Миодраг Ал. Пурковић, Попис цркана V старој српској држави, 21—22). У самој Патријаршији у Пећи једнн од

Ј) Види о њему код К. К г и ш ћ а с Н е г , Оезсћ. <1. ђуг. Ш . 192. ") Мучеништво, чуда, беседе и похвале св. ДимитриЈа види ВП)Ио(1)еса Пац!"

§гарћ1са дгаеса, 70—75. 3) ЕНЉагсЈ, III Ва. I 1Је{., 127. 4) Види о њоЈ код 01ећ1 — 1-е Тоигпсаи, 1-е5 шохаЈчиез <Је 8а1п( - ПепиММт <1п

ба1он1<1не, у Мопитеп18 е( шбшојгеа Р1о(. Т. XVIII (1911), р. 225—47 и Исти, I <•» шо питеп(8 сћг^Непа <1е 8а1опЦие (Раг1«, 1918), 61—114.

») Н. П. КондаковЂ, Македон1н, 106—110. ") А. Уо^!, 1-е Нуге <1еа сбгбшоШеа, I, 115; II, 140 О ираанику св. Димигри|а и

њсгову култу у Солуну, види Та(е1, 1)е Тћс8»а1оп1са, 227—231.

76

трију цркава посвећеиа је св. Димитрију, као и у Дечанима. Марков ман.1стир код Скопља посвећен је такође „св. великомученику Христову иобедоносцу и чудотворцу Димитрију", и у њему имамо циклус фре-сакн из житија св. Димитрија. У Митровици (Срем) је римокатоличка црква посвећена св. Димитрију, а православна не, јер су обе право-сл.шне цркве у Сремској Митровици посвећене Св. Стевану летњем.

Песме св. Димитрију написали с у : Византије, тј. цар Лав VI Мудри (слава на стихире Господи возвах), Анатолије (стихиру на литији), Георгије Сикелиот 669) (стихиру на литији), Герман (стихиру нн литији), Анатолије (стихиру на стиховње), Теофан (први канон), Филотеј, патријарх цариградски (други конон), Андрија Јерусалимски (слава стихира на хвалите на јутрењу) .

П Р А З Н И Ц И СВ. А Н Ђ Е Л А

Поред видљивога света постоји и духовни свет: анђели. Анђели служе Богу славећи Га непрекидно око престола Божјег непрестаним појањем трисвете песме; анђели служе Богу као оруђа промисла Божјег за духовни, васионски и материјални свет и људе; анђели су слуго Б о ж | е који врше вољу и заповести Бога; анђели служе и људима и воде их спасењу и помажу при раду у цркви Божјо ј на земљи; анђели чувају цркве, царства, градове и народе тако, што се моле за н.их пред престолом Божјим, што дају људима, особито владарима и упран-љачима народа мисли и намере за добро народа; анђели чувају посебне цркве и друштва оних који веру ју ; анђели су наставници и чунлри појединих људи, то су анђели чувари, које је, споменуо и Спасител. (Мат, 18, 10). У молитви за време појања: (тВАТ& Василијеве литургијс ч и т а м о : агг /Ш п о е т а в и л к вси х р л н н т с л и .

Збор анђела је према Св. писму (Мат. 26, 53) многобројан, и они се деле у девет небеских чинова (шестокрилати серафими, многоочити херувими, богоносни престоли; господства, силе, власти; начала, архан-ђели, анђели), чији је чиноначалник и вођа архистратиг Михаило. Од целога пак збора анђела, само су ови главни анђели познати по имену: 1) Михаило, 2) Гаврило (Лук. 1, 26), 3) Рафаило (Тов. 3, 17; 12, 13), 4) Уриил (III Јездр. 4, 1), 5) Салатиил (III Јездр. 5, 16), 6) Јегудиил (Исх. 23, 20—21), 7) Варахиил и 8) Јеремиил (III Јездр. 4, 36).

Празници арханђела Михаила. Осмога новембра слави црква сне анђеле, а међу њима нарочито архистратига Михаила, вођу војскс анђела, и зато се тај дан у црквеним књигама зове: Збор архистратш а Михаила и осталих бестелесних сила. Архистратиг Михаило се спомип.г више пута у Св. писму, три пута у С. завету у књизи пророка Данилл (10, 13. 21; 12, 1) и два пута у Н. завету (Јуда 7, Откр. 12, 7 и 8). Пп свима овим местима Св. писма јавља се арханђел Михаило као оорнц и кнез анђела, који се диже у борбу против сатане, демона и бссонн, који хоће да владају светом, и против каквог било отеловљеног прин ципа греха и против непријатеља Божјих. Сврха ове борбе је одбр.ша цркве и њезиних чланова. Арханђел Михаило је вазда поштован у прано-славној цркви као ратнички јунак и борац, чија се помоћ тражила и призивала, и под чију се заштиту стављали градови и земље. Дал.е, арханђел Михаило је и моћни исцелитељ болних. Поред мученика који су имали моћ исцелења и код чијих се цркава скупљале и исцел.инале множине болесника, као што су: мученици Косма и Дамјан,1! ЗенобиЈе

78

и киобија , Кир и Јоилн, у нравославној цркви поштује се и слави и врхистратиг Михаило као исцелитељ болних.

Култ арханђела Михаила и анђела уопште сиже у III век, и наро-чито је био жив у Фригији. У IV веку култ арханђела Михаила већ је рпширен. На неким местима било је потребно сузбијати крајност у поштовању анђела на праву меру, као н. пр. у Фригији и Пизидији, I дг је још св. апостол Павле сузбијао службу анђелима (Кол. 2, 18) и учш.е јудејско-гностичке секте, да је Христос подређен анђелима и да н ч греба поштовати пред њим, што је и изазвало лаодикијски синод да у ,ЧБ. пранилу одлучи вда Хришћани не треба да остављају цркву Б о ж ј у и да се удаљују од ње и да поштују анђеле б ^ о ^ е ^ ) и да им свршавају службе (аоус&^? тодеЈу)". Поред јеретичког постојало је и прпнилно поштовање анђела, и посебно арханђела Михаила, и то у Фригији, где се код тамошњих његових храмова, подигнутих код извора, д01 иђала многа исцељења, а главно место анђелског култа и култа ирханђела Михаила било је фригијско место Хоне (раније се звало Колосе), где се у његовој цркви скупљале множине болесника из свију крајева света, и где су се призивањем Св. Тројице и арханђела Михаила псцел.инали. Незнабошци нерадо гледаху на ово поштовање арханђела Мнхаили, његов храм и његова исцељења, и решише да овај храм у Хоие униште тако, што су навели две реке на ову цркву у намери да јс поруше. Арханђел Михаило је спречио ову злу намеру тако, што је молитном побожног пономара Архипа, који је ,60 година живео при н.ој, ударом свога жезла у земљи отворио пећину, која је прогутала обе реке, да се опет појаве даље од цркве. Тако је сачувана ова црква арханђела Михаила у Хоне, која беше велелепна и место многих исце-лсња н хаџилука. Успомени спасења ове цркве у Хоне силом арх. Михаила посвећен је 6. септембар1) . Овај празник прописао је Манојло Комнен2). Из Фригије раширио се култ арханђела Михаила и у околне крајеве, тако у Питији у Витинији беху лековити извори, код којих су помоћу арх. Михаила многи болесници, нарочито из Цариграда, нашли исцел/ење, где су подигнуте црква и болница, које је проширио цар Јустинијан8).

Поштовање арх. Михаила као исцелитеља болних постојало је и у I (ариграду. Према Созомену (1. II, с. 3) на месту & таГ{ 'Еахса?, које се после звало Мс/атумч (јер се- ту јављао архистратиг Михаило), подигао је цар Константин код Цариграда с десне стране на морској европској обали, када се иде од Црнога мора према Цариграду, цркву арханђелу Михаилу, у којој су болесници проводили ноћ, да би помоћу архистра-тига Михаила добили исцељење. Созомен спомиње неколико исцељења. Геофан (МЈ^ое, Р. 1п5> 1 0 8 ) спомиње међу црквама подигнутим од Константина и цркву арханђела Михаила која је подигнута еу тф 'АуапХф. К с д р и н (М1цпе, Р. 121, 243) каже да је Константин подигао ову цркну на месту Хшадг^шу4) и да ју је веома украсио. На супротној

') :5анимл.иво ]е да је једна православна српска црква у селу Визићу код Илока у Срему носвећеиа овом чуду арх. Михаила у Хоне.

и) КсИпег, 214. л ) 1Л1С1ИЗ, 2 6 8 . «) Ииди .1. Р а г 8 о I г, Апар1е е» ЗозШбпе. Изв-ћст. русск. арх. инст. ВЂ Констан-

1ИНОПОЛ ћ, 60—07.

7«

страни на азијској обали иодигао је Јустинијан такође једну дркиу архистратига Михаила, а Никифор Калист 1 ) каже да је обе цркве иоди-гао Константин2). Б и Сап^е каже да је у Цариграду и околини њсгоној било петнаест цркава посвећених архистратигу Михаилу. Код цркис ни Михаелиону код Цариграда догодише се многа исцелења и чудл"), која је српски зограф изобразио у једном циклусу слика на фрескама у Леснову, а од којих једна слика приказује спасење Цариграда од сараценских нападаја лађама, и на фресци се види како арханђсл Михаило потапа сараценске лађе. У служби 8. новембра има нише места, у којима се говори о исцелењима код храма архистратига Михпила. Празник архистратига Михаила 8. новембра је средњи празник са знаком црвеног крста, али ако изволи настојатељ бива бденије. На јутрењу сс чита слово Златоустога у Маргариту о серафимима и пролог. Оно слово у Никодимову типику (1319) је означено као: слово вв Зла-тоуствци.

Празници арханђела Гаврила. Поред сабора арх. Михаила у пра вославној цркви имамо два празника: Сабор св. арханђела Гаврила, и то први 26. марга, а други 13. јула. Први пут, иза Благовести, сллпи се арх. Гаврило као учесник у догађају Благовести. У IX веку написао је Јосиф Студит канон на овај празник. Зашто је пак устанонл.ен други празник 13. јула, не зна се тачно. Према некима у Цариграду и у другим местима било је храмова арх. Гаврила, и празновање прнога сабора 26. марта при овима у време.поста није могло бити свечано (ЧетБ Мин. 13. јули), те је због тога, ради храмовних слава, онај празник пренесен на 13. јули. Но ова претпоставка према Сергију неНе бити тачна. Први пут 13. јула сретамо овај празник у X веку, у месс-цеслову калиполитанског еванђеља цариградског патријарха, и зове се (вероватно погрешком писца) Сабором арх. Михаила, јер се у целој служби спомиње само арх. Гаврил (осим 9. песме канона), и њему је примењена стихира Јована Дамаскина из службе 8. новембра. Изр.пн службе арх. Гаврилу показују да је она написана у време агаренскнх

Ј) Н и ! . есс1. I. VI I , с. 50. М 1 ц п е, Р. 145, 1327. 2) О црквама св. арханђела Михаила у Цариграду види Н. П. Кондаковт., Нн.члн

тШск1н церкви и памнтники Константинополн, 8, 35, 42, 43, 54, 57, 58. Созомен помин.г цркву арх. Михаила у Хестијама или Анаплосу на Босфору. Јустинијан ]е обнонио днл храма арх- Михаила на улазу у Црно море. ВасилиЈе је обновио храм арханђела Ми хлп м у Состениону.

3) У Једном кодексу Московске синод. библиотеке XII века, бр. 171. . у неког Пантелеона ђакона Велике цркве (у Цариграду) чуда арханђела Миилилл П а у т о Х ^ о г т о д б г а к б т о и [ л е у & Ц г бккХцоСад б ц у ц с и ? © а и ц & г ш ^ т о б ЈГ«.|1,|1му|.1|и» с ј р х а у у ^ о и М^ха^Х. После увода долазе 36 чуда арх. Михаила (Види Ву?.. / е Ц м ћОН 9(1900), 385). Текст Пантолеонових чуда идентичан је са текстом чуда арх. М н к ш ш у тзв. Макаријевским великим ЧетШ — минејима 8. нов., (нздала Имнер. Архсигрлф КОММИСЈН, 1—12. нов. у редакциЈи византолога В. Гр. Васиљевскаго). У рукопису Нл|>оине библиотеке у Београду бр. 421 (322), у коме су Слова на народном Језику, коЈа )с нислп Јосиф .непотребни ни Богу, ни човеку" у посници св. Јована Рилског 1742. годипс, нл на 166. листу имамо 18. слово Дамаскина инока и ипођакона и Студита, у комс |г разЈашњеп Сабор арх. Михаила, а иза овога имамо двадесет и пет Јавл.ан>а и чулл (л. 104—203) св. арх. Михаила. Раз јашњење лесновских фресака као и литературу о чудима и јавл.ан.има арх. Михаила види Л. Мирковић, Једна фреска из циклусп чуд* св. арх. Михаила у Леснову Прилози за књиж. језик, ист. и фолк. књ. VI (1926), си 2, стр. 265 —268, и Исти, НеЈлсне фреске из циклуса чуда св. арх Михаила у Леснову. Гласник скоп. науч. друштна, књ. III, 67—70.

но

нлппдпјл и у времс јереси, вероватно иконоборачке. По служби се може закл.учити да је она састављена за његов храмовни празник у 11лриграду. Јосиф Песмопнсац (-ј- 883) написао је канон на овај празник и у 7. песми говори се: „преславно благољепије храма твога пресветло, Глириле, освећу је душе верних". А у стихири Византија к а ж е се: „пелики лрхистратиг у данашњи дан у часном његову храму преславно јанл.ајуНи се освећује" . Дакле празник 13. јула није каснији од IX века, л рлсирострањен је у XII и XIII веку . У служби овога дана спомињу се чудесна јављања арх. Гаврила, о којима се говори у Св. писму, као бллгопесника тајне ваплоћења и служитеља економије спасења света.

С В Е Т И Н И К О Л А 1 )

Најстарије и главно житије св. Николе потиче из почетка IX вска, а написао га је у Цариграду можда неки МсхађХ <2рхч*а7бр{тт)<;. Затим је монах Методије, патријарх Цариградски (842—46), и то 843, још као тђуоицеуо;, упутио неком високо стојећем Теодору реторски написано житије св. Николе, употребивши прво Михаилово житије. Затим имамо још Епсопшш Ме1ћо(ЈП — похвалу (св. Николе) од Методија, али тешко да потиче од Методија . Синаксаре св. Николи имамо после 900. године. Метафраст је у друго ј половини прерадио Михаилово житије и има га у две рецензије. Похвале св. Николи писали су многи, тако: Прокло, патријарх цариградски, која није автентична, Андрија Критски (почиње речима " А ^ р ш л е тоО 9еоб), Георгије, ђакон и хартофилакс Велике цари градске цркве, Никита Пафлагонски (око 890), Лав VI Мудри (886—912), два анонимуса и Никола Кавасила (1371)2).

Збирке чуда св. Николе доноси Аппсћ, 368—433.

Култ св. Николе познат је од VI столећа. 565 године у житију Ни^олаја архимандрита сионског манастира спомиње се црква св. Николе код Мире, (шртирсоу, црква гроба једног светитеља. За време Јустинн јана (527—565) шири се култ св. Николе из постојбине св. Николе. Јустинијан је у Цариграду на морској обали подигао цркву (Еер6ч) сн. Николи из Мире8). Идућа два века нема помена о св. Николи. Јеру-салимски канонар у VII веку 5. децембра к а ж е : „успомена Николе, еии скопа једног великог града". Девети век је цветно време житија и чуда св. Николе и песама посвећених св. Николи, и у овом столеНу је култ св. Николе опће распрострањен. У првом житију св. Николг он се назива латђр ха1 геровтатт); т?)? О^ЧООЈШУГ)?, и,а\)оХсхб$.7троаштг)С, а н.сгон празник паучооЈио? 7та7Г)уор[? по целом хришћанском свету од Инли|с до Британије. Св. Никола је општи заштитник, спасилац и заступиик целога света. Њ е г о в а слава је опћа, његова црква је за цео свет 1«1р( ^ уас дерапеГоу, ка коме се из далеких земаља иде на хаџилук, а мн01" побожни поштовалац св. Николе за његов празник редовно нде у Миру. Сви месецеслови IX века имају 6. децембра успомену св. Николе.

Израђено углавном према О и б 1 а у А п г 1 с ћ , На81оз М1ко1ао8 — Псг НеШце М1со1аоз 1п (1ег §г1есћ15сћеп К1гсће. Тех1е ипд 1Јп1ег5исћип2еп, ВегИп, 1917, В Ј . I ипс1 I I

2 ) В И Д И И В1ћПо1ћеса ћа^Јо^гарћ^са §гаеса, 1 8 7 — 9 .

*) О црквама св. Николе у Цариграду види Н. КондаковЂ, Визант1!1ск1м цсркви и плмитники Константинополл, 43, 75, 78.

В ХеортологиЈа

82

У црквеним књигама видимо да су песме св. Николи писали: Низаитије, тј . цар Лав Мудри (стихире на литији), Теофан (канон) и Герман патријарх (слава на хвалите). Кондак св. Николи написао је Тсодор Студит-тоО Хтоибћои, а издао га је РИга, АпаксЈа засга, I, 355—58, у коме слави св. Николу као опћег помоћника. У истој књизи имамо и кондак св. Николи од двадесет и шест строфа, који се приписује Роману, из кога су у данашњим црквеним књигама узети кондак и икос св. Николе. Збирку канона св. Николи садржи рукопис \Чпс1о-1)0пеп$јб 1ћео1. 148 (XII—XIII век), од којих седам канона имају у акро-стиху Јосиф (Химнограф, ј- 883. у Цариграду), у чијем се житију к а ж е да је снога заштитног патрона, тј . св. Николу особито прославио.

Св. Никола има многе епитете (Аппсћ, 464), он наткриљује све снете, он је <Ш.о; ошттјр, а по небеском рангу долази одмах иза Бого-родице. Цар Василије подигао је величансгвен храм 1. маја 881. звани N(•8, који је осветио патријарх Фотије, а који је био посвећен Спаси-гељу, Богородици, арханђелу Михаилу, пророку Илији и нашем св. 11иколи. Десето столеће даје последње класичне текстове о св. Николи и Метафрастово житије св. Николе1) , које доноси познате ствари.

Велика цариградска црква славила је св. Николу у IX—X веку 2 ) : тоО 6о(ои гсатрб; тђцб^ N1x0X1x00 тоО 0аор.атоируоО, архсепсохолои Мбршу тгј<; Лич(а; тоГ{ ХР^011^ Ксоуатаугвои тоО реуаХоо (ЗаасХесо?. У комплексу цркве Св. Софије у Цариграду био је и ча&с; тсО с&усоо ИсхоХаоо, и важио је као ааил (лроофбушу) Св. Софије . За даља времена остаје св. Никола као један од највећих византијских светитеља, МсхбХао? б IV 1ерархо1? лрштеишу. У Царнграду налазимо од 10. века цркве и манастире посвећене св. Миколи. Из Византије раширио се култ св. Николе по целом свету . У нконографији слика се св. Никола од IX века.

Св. Никола је општи помоћник Хришћана. Он спасава из сваке невоље: неправедно осуђене, заробљене, од смртне опасности, од буре г он уздиже сиромашне, укратко он је опћи помоћник.

Култ св. Николе код Срба је веома жив, и имамо о д XIII—XV века нодигнуте многе цркве (Пурковић, 34—40). Стефан Дечански ј е нарочито неговао култ св. Николе, једна од цркава у патријаршији у Пећи је посвећена св. Николи, деспот Стеван Лазаревић подигао је у Београду цркву св. Николи, а у српској црквеној иконографији имамо безбро ј ликова св. Николе и многа илустрована житија св. Николе.

1087. године морнари из Барија подигли су у граду Мири мошти си. Николе и однели су их у Бари у Италију. Венецијанци су 1102. однели из Мире остатке моштију св. Николе.

') М18Ш," Р. 8- П6, 317-356. ») ТилнсА, I, 29.

П Р А З Н И К Р О Ђ Е Њ А Х Р И С Т О В А 1 )

У спомен рођења Христова слави се празник Рођења Христон или Божић, бж« по плоти ржство Гсда Б г а и Опсд нашшш 1(<г Хрста. Д о к се рођење Христово славило заједно са крштењем, ко, Грка овај празник се звао ^тифауеих, јављање, вгосрхша, Богојављеп.е еортгј тшу ср(1)тб)у, та срЛта, а када је одељено Рођење Христово од Бого јављења, оно се звало та уе^&Хса, уеуев-Х(од ^цера, V) у^ут]ас$ ХрсотоО уеууоа, та Хрсатооуеууа, латински паИуИаб Оошјпј . Празник рођења Хри стова звао се у старини првим Бого јављењем. Рођење Христово ј« најсвечанији празник од дванаест великих празника и данас се слаш 25. децембра.

Када се у старини почео Б о ж и ћ славити 25. децембра, држало с< да се Господ Исус Христос тога дана заиста родио. Међутим месец • дан рођења Исуса Христа су непознати.2)

У прва три века није слављено рођење Христово. У набрајању хришћанских празника ко је имамо код Тертулијана и Оригена не спо-миње се Божић, а не спомиње се ни у спису Теб1атеп1ит О о т ш ј N Јеби СћпбИ, и тек у IV и V веку уводи се овај празник у појединим

' ) Л и т е р а т у р а . — А н о н . , Н а в е ч е р ј е Рождества Христова . Христ. Чтен. 1829, XXXVI, 339. — А н о н., — Нед-ћлн предЂ Рождествомт. ХристовимЂ. Христ . Чтен. 1829, XXXVI, 333. — Д о л о ц к Ш В. И.,Праздникт> Рождества Христова. Христ . Чтен. 181(1, II, 432. — Т. К л н е в с к ! И , В м х о д м византШскихЂ императоровт , вт> церковв св. Соф1и вт> праздникЂ Рождества Христова н Богоивлен1н. Трудв1 Кјев . Д у х . Акад . 1872, №. Н — 0 . А. С м и р н о в Ђ, Происхожден1е и значен!е праздника РождестваХристова . Т р у л м К!ев. Д у х Акад . 1882, III, 294—335, 369—408; 1833, I, 66—118 (оштампано и зассЛно КЈевЂ, 1883). — А н о н. , ПраздникЂ Рождества Христова ВЂ церковнв1ХЂ п-ђсноп1и|1и1 Христ. Чтен. 1890, II, 529. — В 3 и ш е г, Оеа Ре$1 Јег О е ђ и г ! с1е8 Неггп 1п Јег а1(с1|г1». (Мсћеп и1иг§1е. КаЈћоНк, 1890,1, 1 . — К е к е л н д з е , КЂ вопросу о времени празднонаШн Рождества Христова ВЂ древнеИ церкви. Т р у д м К1ев. Д у х . Акад . 46 (1905), I, 149— I:.м — Уа1Ш6,1п(го<1ис(1оп с!е 1а (е(е а е N061 а Ј б г и б а к ш , Есћоз <1'Ог1еп1, VIII (1905), 2 Г ; - IН — Р и п к , Оаа М е Ш п а с ћ М е б ! . Тћео1. 0иагКа15сћгШ, 88 (1906), 158. — К. Ш ћ е с к , 1>1с Е1пГићгип§ с1еа \Уе1ћпасћ(5(еа(е5 1п Коп5(ап(шоре1. Н15(ог15Сће5 Ј а ћ г ћ и с ћ <Јег О0ггс\(.'с»г1 15сћа((, 28 (1907), 109—118. — О а 5 < о и 6 , Иое!. Раг15, 1907. — А. А. Д м и т р 1 е н < к I п. П р а з д н и к Ђ Рождества Христова ВЂ в е р т е п ^ виелеемскомЂ, 1907. — Е. Д 1 а к о н < и I п ЦарскЈе часм Р о ж д е с т в а Христова и Богонвлен1н. Т р у д м К1ев. Д у х . Акад . 1909, I. .111 — Н е г т а п п 1Ј 8 е п е г, Цаз \Уе1ћпасћ(51е5(, II АиП., 1911. — Проф. М. С к а б л л л п Н О В И Ч Б . Р о ж д е с т в о Христово, КЈевЂ, 1916. — Н. 1 - е с 1 е г с д , Ла( |у | (6 с1е Ј с ч ш 01с(. с1'агсћ. сћг61. е( с!е III., Т о т е XII, 1 ,905 .

При изради овог празника у п о т р е б и о сам нарочито Скабалановича и К е И п о , Неог(о1о21е, 1911.

2) П и т а њ е о дану рођења Христова б и л о је спорно. Види о овом Н. К е I I и <• г Неог»о1о{»1е, 1911, 108 и М . С к а б а л л а н о в н ч Б , ТолковнИ ТИПИКОНЂ, 300.

84

мроминцијама. Није слављено зато, што хришћански поглед на човека и човечји живот није давао значај телесном рођењу и телесном животу, колико духовном рођењу (крштењу) и телесној смрти као рођењу за вечни духовни живот, и смрт мученика звала се рођендан. Овим хоће ди се каже, да рођење није велика радост за свет и за онога који се родио, јер се родио један грешник више, када се тај грешник не би у сноје нреме поново родио крштењем. Када не би било тога духовног рођења, Хришћанин би о дану свога рођења могао казати са многостра-двлним Јовом (3, 3): „Нека погине дан у који сам се ја родио и ноћ у коју је речено: Заче се човек". Такав презрив поглед на дан телесног рођсн.а био је близак ранијем хришћанству још у вишој мери, тако да су Хришћани дан рођења називали даном смрти човечје, а смрт муче-ника називана је рођендан (па1а1Ша). При таквом хришћанском схватању Хришани су пре Божића славили Ускрс и недељу, као и Духове и прншике мученика. Па и крштење Христово је слављено пре рођења, а слављење крштења Христова изазвале су опреке са јеретицима. Крштење Христово пре православних празновали су јеретици — гно-стици зато, што су крштењу Христову придавали највеће значење од снију догађаја из живота Христова, према свом јеретичком учењу да је Христос постао Син Божји у време крштења и силаска Св. Духа на м. при крштењу, а да је до крштења био обичан човек приступачан I реху. Климент Александријски као осуђујући гностике, каже : „Приста-лицс Иасилида празнују и дан Његова (Спаситељева) крштења и про-ноде сву ноћ пред крштењем свечано са читањем; они кажу да је оно (крштење) било 15. године Тиверијеве владе у 15. дан месеца тибија

10. јануара), а неки од њих кажу да је оно било 11. истога месеца 6. јануара)8). Противно овом учењу гностика, противно гностичком

смислу слављења крштења, православна црква увела је празник крштења Псуса Христа са тим значењем и смислом, да је Спаситељ и до Крштења био Бог, само се том приликом у крштењу и у догађајима при крштењу објанило, открило Њ е г о в о божанство, и зато је тај празник назван Јтфс^гч«, •Зво<р6УЕ1а, јављање, Богојављење. Сада су се уз овај догађај крштења груписали и други догађаји из живота Спаситељева у којима сг открило Њ е г о в о божанство, као: рођење Исуса Христа са покло-н.си.см мага, чудо у Кани, итд. тако, да је према овоме име овога нраапика гласило у множини -9госра7в1а. Често се рођење Христово сммтри као најглавнија успомена слављења у овај дан и потнскује крштење.

Дакле, на Истоку се првобитно крштење и рођење Исуса Христа сланило заједно у један дан 6. јануара, који је дан био празник са нише успомена, а Рођење Христово засебно 25. децембра није слављено.

Сада се из епифаније 6. јануара као колективног празника излу> чује успомена рођења Христова и преноси на 25. децембар. То је нај-раније извршено у Риму, другим речима: најраније је слављен Божић одел.ено 25. децембра у Риму.

Према једнима (Оисћезпе, Бес1егс^) датум 25. децембра као празник Рођен.а Хрисгона био је познат у Риму раније од 336. године, а колико

•) 81гошн(а, 1. I, с. 21 М1рпе, р. с . 8, 888.

8 5

раније не зна се. Према другима (1Ј5епег) папа Либерије је устаноиио празник Рођења Христова у Риму 354. године. Да је пак празник Рођен.а Христова 25. децембра слављен у Риму 354 године, сведочи нам сигурио један календарско-хронографски споменик доведен до 354. године, који се цитира под разним именима, као: Либеријански календар, Апопушпа С и з р ш а ш , Са1а1о§иб Висћепапиз, календар Фурија Филокала, или укратко Хронограф из 354. год.1)

У !овом споменику у одељку ОЈброзШопез шагЈугиш код VIII календе јануара (25. децембар) стоји: „Дан роћења Христа у Витлејему" (VIII ка1, 1ап. па4из СћгЈз1из 1п ВеИееш Јис1ае). Дакле рођење Христоно славило се у Риму 354. године 25. децембра, а у осталим цркиама славило се 6. јануара.

Одвајање успомене рођења Христова од епифаније 6. јануара тумачи се на разне начине. Према једнима када су престала мучеништна, почео се више ценити земаљски живот и почетак замаљског живота (рођење), а према другима требало је насупрот незнабожачким празннцима, који су слављени пре 25. децембра и на сам 25. децембар, поставити хриш ћански празник. Тако је у Риму од 17—23. децембра слављен празник 8а1игпаПа, жалостан празник бога Сатурна или Хроноса (који про-ждире своју децу) са гладијаторским играма. Иза ЗаЈигпаПа нарочито је у Риму слављен у то доба 25. децембра незнабожачки празник „непобедног сунца". О д цара Аурелијана до Константина (274—323) у Риму је слављен бог сунца као званични дворски и државни бог, који се звао Зо1 т у т с 1 и з ИЛИ само 1пу1с1из. Нарочито је слављеи са великом свечаношћу за време цара Јулијана. Празник бога сунца слан-љен је у Риму 25. децембра зато, што у то доба сунце, примегно за свакога, почиње да прави по небу веће кругове и јача топлином и светлошћу, што се сматрало као победа над тамом, рођендан сунца. непобедног бога сунца, и у Филокаловом календару означен је 2.'). децембар као рођендан непобедног бога сунца (На1аПз зоПз Ш У Ј С ( Ј ) .

' ) ОваЈ спомеиик има разна имена зато, што су разни научењаци обЈављиипли делове овог споменика сачуваног у рукоии:у VII—VIII века. У овом споменику су иа официЈелних извора узете хронолошке, историЈске и календарске белешке за више чишш нике онога времена, а зове се ЛибериЈански календар, Јер је састављен у Риму за папе ЛибериЈа. Јован Си$р(шапи5 (1475—1529) је у овом споменнку увидсо наЈглчнију сачувану листу ионзула. У делу Соттеп(аг1и5 <1е сопзиИћиз Когаап1« (1552, 1јазсл, п т пг Куспинијанове смрти) штампан је један део из овог спомепика. Ае§1с1ш$ ВисИег )г пг.јц вио Један део овог извора (половина XVII века) у своме делу Це с1ос(г!па (еич" Један део овог споменика Је написао и илустровао (портретима цезарл, алсгори|гкнм сликама и сликама градова) Фурије ДионизиЈе Филокал, према натписима у м» калиграф папе Дамаса. Оригинални рукопис био Је посвећен неком Валентину и гл ип р изгубљен. Бнвша царска библиогека у Бечу имала Је једну врло лепу копиЈу шкил рукописа. Делове овога извора нздавалн су многи научењаци. Приличну цслнну шинл рукописа штампао Је М о т з е п у АћћапсНипдеп с!ег 5асћ5|5сћеп Акас1ет1е сЈ»-г ••• п 5СћаКеп, 1850., а последње и наЈпотпуније изаање Је у М о п и т е п ( а О е г т а п . Н1»1»Плс, Аис(огев апК^цј8«1тј, (. IX, УО1. 1, {азс. 1. Вего1. 1891. Слике из овог спомсника илдло |г Ј о5. 5 1 г г у \ у 8 к 1, Оје Ка^епЈегћПЈег с1ез Сћгопо^га^еп у о т Ј . 354. МП 30 Г л И н ВегПп, 1888. Садржина овога споменика су разни документи црквеног, хришћлнгког , незиабожачког и светског порекла, наиме: астрономски календар са ускршњом таблицом, таблица царских свечаности, па(а1еб (дани рођења) цезара, Један део списка кон «улл. спнсак римских префеката 254—354. г., сЈеробШопеб ер јбсорогит , тЈ. дани смрти римгки« епнскопа 254—354., (1еро$1(1опе$ т а г ( у г и т тЈ. дани погреба римских мученика сл подл ииил о местимл где су сахрањени, и друго Према К е П п е г , Неог(о1ок1е, 102—3 и М. С к а б а л л л н о п и ч ) . , ТолковмП тнпикош., I, 299.

ж>

Култ сунца и његовог празника раширио се у римској империји са Пстока (Сирија, Египат). Противно својим претходницима, Константин Нслики је почео одавати поштовање Богу, који је сунце створио, а који се према пророку Малахији (4, 2) назива „сунце правде": „И за-сијаће нама, који се бојите имена мога, сунце п р а в д е . . . " При таквом стан.у сгвари, Хришћанима онога времена само собом се наметало да нн дан непобедног бога сунца помисле на рођење „сунца правде", истините светлости света, и да на тај дан поставе празник Рођења Исуса Христа, јер поред тога што пророк Малахија назива Месију „сунце правде", Он се од пророка слави као светлост у тами, као аиеади од Лакова (IV Мојс, 24, 17), а Симеон Богопримац назива Месију: ..Ок-ктк ко шкров('н?1 измкадкк" (Лук. 1. 32). Црквени писци гпкође често упоређују Христа са сунцем и деловање Христа са побе-дом снетлости над тамом, и називају Га сунцем, а иста таква упоре-ђен.а имамо у служби претпразнс-тва Божића и самога Божића. Тако Кипријан1) назива Христа истинитим сунцем (зо1 уегиз), а у беседи коју једни приписују Амвросију2), а други Максиму Туринском каже се :<а Христа: „Ово је наше ново сунце". Слично називају Христа Гри-горије 11азијанзина), Зенон Веронски4) и други. У црквеној поезији имамо слично. Јефрем Сирски пева у својим песмама : „Изишло је из н.е (Богородице) сунце правде, које својим изласком просветљује цео снет", У божићној служби читамо: „Светлост нам засија"; „засијао си, Христе, од Дјеве , разумно сунце п р а в д е . . . " ; „ . . . теби клањати се сунцу правде" итд.

Према свему овом разумљиво је што су Римљани Хришћани на днм који је у незнабожачком календару означен као рођендан бога сунца: №1аНб боПз ШУЈСП, поставили дан и празник рођења новог и истинитог сунца, тј. Христа. Према свему изгледа да се није морао иоставити празник Рођења Христова на 25. депембар ради поти-скинап.а незнабожачког празника, но је изгледа веза природне појаве са духонном била од пресудног значаја да се на 25. децембар постави празник 1'ођења Христова.

Док је празник Рођења Христова у Риму 354. године слављен 25. децембра, на Истоку га у то доба на тај дан никако немамо, но се сланн на епифанију 6. јануара, заједно са другим успоменама тога дана, и тек чн коју деценију ће да се постепено уводи Божић 25. децембра и на Истоку у поједине цркве. Д о к је већину празника Запад примао си Пстока заједно са њиховим датумима, 25. децембар као датум Божића Исток је примио од Запада.

На Истоку Цариград је најраније примио празник Рођења Христова 25. децембра, а увео га је св. Григорије Богослов. Када је иза смрти Паленса дошао на престо цар Теодесије Велики (19. јан. 379), одахнуше и ожинеше православни од аријевских гоњења и добише за епископа биншег епископа Сасиме, а тадањег пустињака у Селевкији, у Исаврији,

') 1)е ога(. с)ош. 35. ») М1(Јпе, Р. I. 17, 637. ») ОгаНо 1п 8. 1шп1па. М ^ п е , Р. (Ј. 36, 336. 4) Н1с во1 по»1ег, «о1 уеги8. Р. I. 11. 417.

87

Григорија Назијанзина. Он је окупио православне у једној цркви т:ш Анастасија, која је кроз њега постална славна, док су остале цркнг држали Аријевци до 26. новембра 380, када је цар Аријевцима одузео посед цркава у Цариграду, и под заштитом оружја увео св. Григоријн у цркву св. Апостола, тадашњу катедралу. У овој цркви Анастасији прославио је Григорије празник Рођења Христова у Цариграду лрни пут 25. децембра 379. године и одржао је у овој цркви 3 пропонеди 25 децембра 379, на празник Рођења Христова,1) 6. јануара 380. годиие на празник епифанију и 7. јануара омилију о крштењу. У друго ј оми-лији држаној 6. јануара он се обазире на прошли прослављени празник Рођења Христова и назива себе оснивачем (ејјархо;) тога празника. Пошто је Григорије укратко после II васељенског синода 381. године због својих непријатеља морао одступити са свога места, могуће је да је његова новина слављења Божића 25 децембра његовим одласком пресгала, да се касније опет морала уводити. Тако нам постаје разум љива једна истина доста позна вест (код Јована епископа Никејског, IX век)2) , по којој је празник Рођења Христова у Цариграду увео цар Хонорије, када је једном посетио своју матер и свога брата Аркадија (395—408) у Цариграду и придобио их да славе празник Рођења Хри стова по примеру римске цркве. То се могло догодити 395. године.

У Кападокији према једнима (Скабаллановичт,, 300) увео је Рођеп.е Христово 25. децембра Василије Велики (371—374), јер од њега је сачу-вана једна беседа на Рођење Христово, а према другима (КеНпег) одел.ен је Божић тек после смрти Василијеве и то у Ниси 380, што КеПпег (99) закључује на основу беседе коју је св Григорије Ниски држао у спомен св. Василија3), у којој се у уводу спомиње празник Рођења Христонн као установа која постоји. Цбепег (252—255) пак држи да је у Ииси слављен овај празник 383, на основу беседе св. Григорија Ниског држане 383. године на епифанију4) , у којој Григорије каже: „Христос је рођен пре мало д а н а . . . а крштава се данас од Јована". У једној пак беседн на св. Стефана5) 26. децембра обазире се Григорије на прет-ходни дан као на празник Рођења Христова.

Слављење Божића 25. децембра у Антиохији завео је св. Јован Злн тоусти. Како је то било видимо из беседа св. Јована Златоустога. У једноЈ проповедн држаној 20. децембра®) на дан успомене антиохиског мучг ника Филогонија, каже св. Јован ово:

„Долази празник, који од свију изазива највише страхопоштон.ш.а и светога страха, који се не може боље назвати него: мати спију

' ) Нош. 38. 1п Тћеорћапја . М1§пе, 36, 349. 2) СошћеНб, Н1з1. ћаег. гаопо(ће1, РаНз, 1648, 306. О овом пононном упођгм.у

празника види ВаиШ81агк, Оје 2е11 <1ег ЕЈпШћгип^ де8 \Уе1ћпасћ15(ез1еб 1п Коп»1«(1поре1 Ог1еп8 СћПбИапи« II (1902), 441 и даље, и 1лЈћеск, Н|8(ог18сћеб Јаћгћисћ , XXVIII (190/ ) , 409 и даље. ј

3) М1§пе, Р. 8. 46, 788, 701, 725. 4) М1§[пе, Р. 46, 580. в ) М1(Јпе, Р . В- 4 6 , 7 0 1 .

•) Ностоје разна мишљења о години када )е ову беседу д р ж а о св. Јован З л а т о -усти, тако: КеПпег држи, да Је држана 386, 1!аепег 388, СНп|оп387, СошћеПа, МоиНаисон и ТШегпоп« 386.

100

пралника. Који је то (празник)? Телесно рођење Христово. Јер од њега су празник Богојављења, св. Ускрс, Вазнесење и Духови примили узрок и садржину. Јер да се Христос није родио телом, то Он не би био крштен, то је Богојављење; не би био распет ни васкрсао, то је Ускрс; не би послао Св. Духа, то су Духови. Одавде су дакле, као реке које теку са једног извора на разне стране, ови празници нама израсли". Зато св. Јован Златоусти поздравља и воли овај празник, и моли „да сви испразне своје куће да би видели Господа како лежи у Јнслима увијен у пелене и да на овај празник дођу у цркву, када је Бог с нсба могао доћи радн нас и када су мази из Персије дошли да ниде Христа у јаслима."

У беседи на Божић 1 ) 25. децембра овако каже св. Јован Златоусти: „Одавно сам желео да доживим овај дан, и не само да га доживим, по са тако многобројном опћином; и непрестано сам се молио да нам се испуни слушаоница тако, као што се сада може видети да је пуна. До тога је сада срећом дошло. И нема још ни десет година да нам је дан постао видљив и познат. Али ипак, као да би он био од старине и од многих година овамо нама предан, тако је он процветао вашом ренношћу. Према томе могао би се празник згодно уједно назвати и ноним и старим: новим јер је он нама недавно постао познат; старим и првобитним, јер се он брзо у једнаком достојанству придружио ста-ријима и достигао их је. Јер као што племените биљке, једва спуштене у земл^у, брзо достижу велику висину и оптерете се плодом, тако је и овај празник код западњака већ из раније познат, али к нама је тек сада донесен и пре не много година, и наједанпут је тако израстао и тнкове плодове донео, као што се сада може видети, где су околни ходници пуни и цела црква је и сувише уска за множину оних који су се скупили.

111та желите ви данас да чу јете? Шта друго, ако не о овом дану? Јер знам да се многи још и данас о њему међу собом препиру, и једни I а корс, а другу бране. И много се о данашњем празнику на свима мсстима говори, док му једни пребацују да је млад и нов, и тек сада упеден, други у одбрану кажу да је он стари и првобитни, јер су про-роци унапред прорекли о рођењу Спаситеља, и да је он од раније свима од Гракије до Кадикса познат и истакнут празник б и о . . . " 2 )

Сп. Јован Златоусти још додаје да је 25. децембар доиста дан у који се Исус Христос родио, и то доказује са три доказа, који се не могу одржати. Из беседа св. Јована Златоустог најјасније се види како се о празнику Рођења Христова препире и како и када се он уводи нн Истоку, специјално у Антиохији.

Најкасније је примљено слављење Божића 25. децембра на Кипру, у Александрији и Јерусалиму.

Кипар је још крајем IV столећа славио Божић по старом обнчају, гј. 6. јануара, јер према Епифанију еп. Саламинском, који упућује нротип алога једну хронологију о животу Исуса Христа, крштење

') С Н г у > о • (., Нош. 1п па(1у. Ј . Сћг., М1гпе, Р. в- 10, 2. 351. ») М1цпе, 49, 351—52.

8 9

Спаситељево било је 8. новембра, а рођење 6. јануара, и према њему је епифанија била празник Рођења Христова, мага и чуда у Кани1)

Почетком ^-ога столећа био је у Египту монах Јован Касијан и своја опажања о уређењу египатских манастира изнео је (између 418—427) у својим СоПаћопез2) . Ту он каже на основу личног посмл трања да су епископи у Египту у његово време сматрали дан епифл није даном рођења Господњег, а да није било одељеног празника Рођен.а Христова. Касијан овај обичај назива „старим предањем". Ово сгаро предање ускоро је измењено, јер када је за време патријзрха Кирила Александријског (412—444) дошао као гост у Александрију Панле епископ из Емесе, одржао је у главној цркви Александрије једну про-повед на Рођење Христово 432. год. 29. египатског месеца хијака (25. децембра). Дакле 25. децембра 432. године слављен је у Александрији празник Рођења Христова и од тада је увек држан (КеНпег, 97).

Стари обичај слављења епифаније најдуже се одржао на Истоку у Јерусалиму.

У претпоследњем деценију IV века опис епифаније 6. јануара у Јеру-салиму даје нам Етерија. Није нам сачуван почетак описа овога празника, јер баш тај лист у рукопису није сачуван. Аналогно опису литије у Витлејем уочи Вазнесења код Етерије, свакако је и уочи епифамије после 6. часа дана ишла литија (епископ Јерусалима, клир, монаси, народ) из Јерусалима у Витлејем (2 часа хода), где је у пећини рођења Христова те ноћи пред празником било бденије и затим литургија. Сачувани део описа Етерије говори већ о враћању литије из Витлејема у Јерусалим, у з појање „Благосаовжх г р д д и и во И<ИА ГСДНЈ" ИТД. (Даљи опис епифаније види у 25. глави списа Етеријина). Истина Ете-рија ништа не казује о предмету слављења епифаније, али се из везе богослужења тога дана са Витлејемом. и што се према Етерији у четр-десети дан после епифаније у Јерусалиму славило Сретеније, може закључити да }е главна успомена празника на епифанију 6. јануара у Јерусалиму била рођење Христово.

Према проповеди Василија Селевкијског у Исаврији одржаној ни дан св. Стевана,3) слављење рођења Христова 25. децембра завео је у Јерусалиму пзтријарх јерусалимски Јувенал (425—458).4) Василије је био савременик Јувеналов и хвали Јувенала због увођења ове новинс.

Док једни5) сматрају да је ово завођење празника било коначно, други 8 ) д р ж е да је било привремено, и да се још дуго у Јерусалиму није утврдило Рођење Христово 25. децембра, и као доказ наноде 1) стари јерменски лекционар (око 460), према коме се у Јерусалиму 25. децембра славио празник Давида и Јакова у Сионској цркви, .1 седмодневни празник Рођења Христова почињао је 6. јануара; 2) Косму

>) Е р 1 р | | а п 1 и 5, А<1у. ћаег. 2, 1; Наегез. 51. а1. 31, с. 16 н 24. 2) Со11. 10, с. 6, М1впе, р . 1. 49, 820. ') МЈвпе, Р. к- 85, 469. «) (Ј 8 е п е г, 333. 8) С к а б а л л а н о в и ч Ђ , 1Ј5епег, 347. ") К. Н о И , 01е Еп181е1шп({ (1ег у1ег Ра5(е1иеИеп 1п <Јег (ЈНссМвсћеп К1гс1|с,

ВсгНп, 1824; 4.

100 90

Индикоплова1) (око 530), који каже да док се Рођење Христово свуда слави у децембру (25), једино га Јерусалимљани због вероватне слутње (претпоставке) славе заједно са Богојављењем; 3) беседу Аврама Кфеског1), који каже да се само Јерусалимљани и њима околни Араб-Л..ШИ у погледу слављења Рођења Христова (тј. у погледу датума 25. децембра) не слажу са заједничким мишљењем. Но11 сматра да <е иест историка Никифора Калиста8) (XIV век), према којој је Јустин II (665—578) наредио слављење празника Рођења Христова, односи на инођење овога празника у првом реду у Јерусалиму4) . Једно касније снедочанство о слављењу Божића 25 децембра у Јерусалиму имамо у проповеди Софронија (634—638) на дан св. Петра и Павла 28. децембра5).

Каснија предања, анахронистична и сумњива, а сагласна са тиме да је Јувенал увео празник Рођења Христова у Јерусалиму, образлажу одел.оње успомене Рођења Христова са 6. јануара на 25. децембар у Јгрусалиму тиме, што када се у један исти дан слави и рођење и кпштење Господње, није могуће Јерусалимљанима у један исти дан иНн у Нитлејем и у Јерусалим, јер су Јерусалимљани обично славили празнике литијом на оном месту, где се догађај појединог празника дого-дио. Према једном од ових предања6), које имамо у писму Јована еп. Пикејског (око 900. г.), писаном Јерменима (католикосу Јерменске Јихарију) да приме слављење рођења Христова 25. децембра, обратио

( <• Кирило епископ јерусалимски 386), према другом7) Јувенал, спнскоп јерусалимски (425—458) писмом папи Јулију I (337—352), у коме га је молио да у библиотекама и архивама Рима, пошто је Тит приликом разорења Јерусалима однео све књиге у Рим, исгшта дан Рођења Христова, јер „ми не можемо једног истог дана стићи и на мссто рођења (Витлејем) и на место крштења (Јордан), јер Витлејем лежи 3 миље јужно од Јерусалима, а Јордан 18 миља источно". Папа Јулије је препоручио праксу римске цркве, тј. слављење рођења Хри-стоиа 25. децембра. Када је у Јерусалиму пренесен Божић на 25. де-цембар, то је у вези са тиме пренесена и литија у Витлејем на 24. дсцембар уочи празника, а за 6. јануар првашњу епифанију остало је сл.шљење крштења Господњег, са којом се успоменом везала литија на Јордан. Етерија не спомиње 6. јануара литију на Јордан, само у Нитлејем, а Григорије Турски8) 543) у VI столећу спомиње литију на Јордан тога дана.

Дакле празник Рођења Христова 25. децембра уведен је на Истоку углавном од 380. године до половине V столећа, једино су Јерменн остали при старом обичају слављења Божића на дан епифаније 6. јануара,

') Торокг. сћг1з1. М1§пе, 88, 197. *) З с п п о 1п апп. Ос1рагае. Вуг. 2 . XXII (1913), 527. ») XVII, 28. М1впе, Р. 147, 292. 4) Види и У а М ћ б 1п(го<1ис11оп <1е 1а Ш е <1е N061 а Јеги8а1ет . Есћоз <1'Ог1еп1,

VIII (1905), 2 1 2 - 2 1 8 . Ву*. 2 . XXII, 46. ") М18пе, Р. 8- 87, 3, 3361. ") С о т ћ е 11 5, Н1а1. ћаег. т о п о ( ћ . 314 А 4. М1впе, 96, 1141. ' ) С о 1 е 1 е г I ч з, Ра1геа ци1 1отрог1ћи$ ароа(. (1огећап(. Ап(\у. 1698. Смирнов1>81. ") М1гаси1огит 1, 88. М ^ п е . Р . 1. 71, 783.

и сви покушаји и списи против њих нису успели да они оставе свој обичај. Када је са епифаније 6. јануара пренесена успомена рођења Христова на 25. децембар, на Истоку је као главна успомена слављеи.а 6. јануара остало крштење Господа Исуса Христа.

Да се празник Рођења Христова јавио у цркви касније од Ускрса и Духова, сведочи нам и светско законодавство. Цар Валентинијан издао је 7. августа 359. закон о данима у које се не суди, а то су: недеља и Ускрс, заједно са страсном и светлом недељом. Дакле овде није означен 25. децембар нити епифанија као дан у који се не суди. Исто тако ни редактори кодекса Теодосија II нису унели Божић међу дане у које се не суди. Тек је Трибонијан на односном месту Јусти-нијанова кодекса1) од534. уметнуо у старо наређење празнике епифа није и Божића. Истина 400. године у закону цара Аркадија и Хонорија спомиње се Божић међу данима у које није дозвољено држати цир куске преставе.*)

Даљу историју празника и његове службе можемо пратити према сачуваним типицима. Служба божићна у целини била је у минеју VIII или VII века, који је припадао еп. Порфирију Успенском (сада у Публ. библиотеци).8)

Даље, божићну службу имамо у Јерусалимском канонару гру зинске верзије из VII века. По овом канонару богослужење Рођеп.а Христова почиње од шестог часа 24- децембра и почиње литанијом у Свету паству (Агиапимена).4) Овде се свршавала служба, која је били састављена из јектеније, молитве, ипакоја са стихом, другог ипакоја (тропара), друге јектеније и молитве, прокимна и еванђеља Лук. 2, 8—10. Иза ове службе долазило је вечерње у витлејемској пећини, чији су саставни делови ово: тропар гл. 8. В с ј а ткари сод-ктм!« (тако данас почиње тропар на Нову |годину 1. септ.), прокимен са стихом, паримеј Ис. 23, 2—6, апостал Јевр. 1, 1—12, еванђеље Мат. зач. II, песма на умивеније руку и (пренос) светих дарова: Что тебћ принесу (сличан почетак 2-ој стихири на вечерњу Рођења Христова). — Од поноћи почињала је нова служба, чији су саставни делови: кратки тро-пари слични прокимнима са стихом и читања, и то 11 на броју, у оном реду: тропар, стих, чтеније, тропар, стих, чтеније итд. Чтенија су сна из Старога завета, већином из пророка. Иза једанаестог чтенија дола н< прокимен са стихом, еванђеље Лук. : Бметк ж« во дни ТИА Аамд« пов(И'кнТ| «) к к а р А . . . . јектенија и молитва. — На литургији тропар ЕС«А твдри ( прокимен са стихом, два читања из Старог завета, апостол Јев. 1, 1 — 12, еванђеље Мат. зач. 9, тропари на умивање руку и (прежи ) св. дарова од јучерашњег дана. Овај типик нема попразнства. 26. децем-бра слави се успомена цара Давида и Јакова, брата Господњег*).

1) Соа. Ји$Нп, 3, 12, 6. 2) СосЈ. Тћео<1. 2, 8, 27, испор. закон од 425. год. 1ћ1<1. 15, 5, 5. 3) К. К е к е л и д з е, Грузин. литург . памит., стр. 352. Према Скабаллановнчу, 82. 4) Под овим именом треба разумети место у околини ВитлеЈема, Једну нрсту

источно од витле ј емске пећине, где се догодило Јављање анђела пастирима. Ту је тлкођс била пећина, а над н>ом црква св. Јосифа и веома леп манастир у красном пол.у.

•) К. К е к е л и д з е , Ј ерус . канонарв VII вћка, 143—45. Скабалановичк 182—181.

92

Даље службу Божића имамо у другом грузинском рукопису IX нска, који излаже такође јерусалимску праксу по местима, освећеним рођеп.ем Христовим1). Овај тип службе је много ближи нашем савре-мсном. 21. децембра претпразнство Рођења Христова и успомена свију старозанетних патријараха, 22 и 23. децембра, такође претпразнство; п 1.1 23. децембра служба недеље пред рођењем Христовим; 24. децем-(|р,| нанечерје празника и 25. децембра велики сабор у Витлејему; '.'(>. дсцембра празник Рођења и успомена цара Давида и Јакова брата Госиодњег. Даље, имамо је у уставу Велике цариградске цркве IX век (Дмитр. ТитихсЈ, I, 34-37), у синајском канонару X—XI века (Плс1. 206-207); у Евергетидском типику XI века (ЈШс!. 354), где претпразнство почињс 20. децембра, а 26. слави се успомена заручника Јосифа; има суботу н недељу по рођењу Христову. У атоно-иверском синаксару \1 нека (К. Кекелидзе, Груз. лит. пам., 244—248); у слов. руском сту-дијском уставу, редакција цариградске патријаршије; у рукопису синајске библ. № 1096 XII века (Дмитр. II, 36).

ЧШенија свеШоотачка на служби. У типику после вечерња на иавечерје празннка (у суботу и недељу) иде се у трапезу, где бива ч | еииЈе: „ 11оука Кирила, архиепископа јерусалимског, која почиње речима: 1(1кож« о\|;и> во 1иса Хрста илд-к(Л1СА. После благосиљања хлебова на јутрењу на Божић, у типику је одређено: ,,чт('н1| кх толксканТи, № ли Г01л", то је тумачење Златоустога на Матеја, слово 4. После прве катизме на јутрењу бива ,,чт('н!« кх тоикоко<иа Југаж, Злато($стаго, Уж« Ш /Иатвса, ш празник-к", а после друге ,,чт(<ма ва толкокожа ЛллтоИгтаго", Под овим чтенијем свакако треба разумети тумачење пмнђел.а јутрења и литургије у Златоустовим беседама (4, 5, 6, 7 и 8) нн Млтеја (МЈ§пе, Р. 58, 139—176). Ова слова одређено се указу ју 1.1 чпган.е и у рукописима јерусалимског устава1). После полијелеја у пшику стоји де се чита: ..саово ГригорТа Егосиока" које почиње течима: Х'рс'тог* рлжд^итА. Ово слово се свакако продужује да чита и после 3 псс мс канона, где само стоји неодређено: ч т ж и " . После 6 песме кннона.чита се у прологу: 1) синаксар, иза кога долази 2) поука на Гиђсп.е Христово, и 3) поука о пречистим тајнама и о онима који хоће

сс причесте телом и крвљу Христовом. На трапези иза литургије гипик одређује чт»/и слско Златобстаго, «<и8ж« нача'ло: ДрЈВл« оуви> нлтр1лр)(х, тј. беседа Златоустова на дан Рођења Спаситељева.

ПоПраинсШво. У попразнству имамо нарочито изабране успомене с истих, Тако 27. децембра слави се првомученик Стефан као први мучеиик, а 28. децембра 2000 мученика спаљених у Никомидији на дан 1'ођењн Христова (302. год.), 29. децембра 14.000 деце, побијених за Христа од Ирода. Оданије бива 31. децембра, и поје се сва служба ир.пника. Субота по Рођењу има посебни апостол и еванђеље, а недеља

') К. К с к е л и д з с , Груз. лит. пам., 373 и длљс. По СкабаллановнчЂ-у,

"I Ниди Н. Н н н о г р а д о в Ђ , Уставнии чтен1в, Ссрг. пос. 1901,1, 168. Према СкаЛиллАноаич-к-у 158,

93

по Рођењу је посвећена Богооцима, тј. најближим прецима Хрисга ио телу: пророку Давиду и Јосифу Обручнику, као и најдостојнијем од браће Христове по телу, ап. Јакову, еп. јерусалимском. Ова недел.а има своју пуну засебну службу, у којој се спомињу и славе ова три лица, и посебна зачала апостола и еванђеља.

Црквени песници песама на Божић. Роман Мелод (VI век) написао је велики кондак на Божић 1 ) , који данас немамо у богослужбсним књигама, у којима је од овога великога Романова кондака остао само проемион и први икос, као кондак и икос у канону иза 6. песме на Божић.

Герман, патријарх цариградски (-ј- 740) написао је: прву стихиру на Господи возвах, и ниње на литији, прву и другу стихиру на сти-ховње, славу на хвалите. Герман је мисли и изразе у овим својим песмама на Божић узео из беседе св. Григорија Богослова на Рођеизе Христово.

Анатолије је написао три стихире на Господи возвах и трећу сти-хиру на стиховње. Под овим Анатолијем не треба разумети Анатолија патријарха цариградског из V века, но или Анатолија игумана студит-ског манастира IX века, или Анатолија солунског епископа 1Х-Х века.

Касија монахиња написала је славу на Господи возвах. Све садашн.е стихире на Господи возвах, и то у истом реду, имамо у уставима XI века, напр. у Евергетидском типику8).

Јован Дамаскин написао је прве три стихире на литији и славу, славу на стиховње, други канон на јутрењу, и ниње на хвалите. Косма Мајумски написао је први кгнон, чије су прве речи узете из беседе св. Григорија Богослова на Рођење Христово. Андрија Критски написао је четири стихире на хвалите.

За дочек празника Рођења Христова спремају пост и две недел.е пред њиме, недеља праотаца и недеља отаца, посвећене успомени предака Спаситељевих по телу и уопште свих старозаветних праведника. Недеља праотаца зове се зато што претходи недељи отаца. Од старо-заветних лица (праотаца и отаца) највећа је пажња посвећена пророку Данилу и тројици младића у зажареној пећи (предслика да Рођење Хркстово није уништило девојаштво као ни огањ њихова тела). Недел.л праотаца има посебан канон, као и посебан тропар. У служби праотаца спомињу се ова имена (курзивом означена имена имају посебне похвале): Адам, Авељ, СиШ, Енос, Енох, Ноје, Сим, Мелхиседек, Аврам, Исак, Јаков, Јосиф, Јов, Левија, Јуда, Мојсеј, Арон, Ор, Елеазар, Исус, Варак, Гедеон, Јефтај , Сампсон, Самуил, Давид, Соломон, Јосија, Илија, Јелнссј, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Амос, Авдија, Јона, Михеј, Авакум, Софо-нија, Захарије, Малахија, Данило, Ананија Азарија, Мисаил, Захаријс и Јован Крститељ. Жене: Сара, Ревека, Рахиља, Рут, Девора, Јаиљ, Ана, Олцама, Јестира, Јудита. Црква слави праоце у служби недеље прасЈ -таца због њихове вер^, што је Христос кроз њих заручио себи цркну

Ј) Ј. В. Р 1 1 г а, Апа1ес(а засга, I. ОваЈ Романов кондак превео Је на српски Л. Мирковић, Рождество т в о ј е . . . и Дјева днес (Братство, СараЈево, 1930, бр. 12, стр. 191—198), где Је дао и превод и тумачење божићњег тропара.

2) Д м и т р 1 е в с к 1 И , Т в т к б . 1, 354.

»4

и I ј( (ичпика и што је из њихова семена била Богородица , која је без ссмена родила Христа. Субота пред Рођењем Христовим има нарочити •постол и еванђеље. У недељу св. отаца пред Рођењем Христовим цркна слави иста старозаветна лица, као и у недељу праотаца са незнатним р.| (ликама. У служби недеље отаца не помињу се подробно старозаветна лица, но се славе св. оци у целини или сродним групама, а као и нрс.шле недеље посвећу је се нарочита пажња пророку Данилу и тро-јици младића.

ПретПразпсШво Рођења ХрисШова данас чине пет претходних дана. .V IX столећу, према уставу Вел. цариградске цркве, Божић је имао снега један дан п р е т п р а з н с т в а , а у XI столећу, према Евергетидском пшику, имао је већ свих пет дана.2) .

Служба претпразнства Рођења Христова има једну нарочиту карак-геристику: да се прилагођава служби страсне седмице, тако сваки дан прегпразнства на повечерју има каноне састављене по обрасцу канона < трасне седмице. 20. децембра на повечерју имамо два канона — три-песнеца, који се угледају на два канона — трипеснеца Великог поне-дсл.ника и уторника; 21. децембра трипеснец се угледа на трипеснец Велике среде ; 22 децембра трипеснец се угледа на трипеснец Великога ч п и р т к а ; 23. децембра трипеснец се угледа на трипеснец Великога иетка; 24. децембра на канон Велике суботе Волного м о р с к о г о . . . Д о к <•<• ирмоси канона на обичном повечерју не поју, ирмоси ових канона поју се по два пута, како се то чини само на велике празнике, а трећи пу г у својству катавасије, како се не чини ни у свих дванаест празника. Припен тропарима је исти као и на страсну седмицу: „Слава тебћ Б о ж е нашЂ, слава теб-ћ". Ова карактеристика претпразнства Рођења Христона и сличност с л у ж б е његове са службом страсне седмице потиче огули, што се ваплоћење Сина Божјега сматрало као истофани, х^оот; 1,1 11>ега, као нека врста крста, и то први крст, што долази до израза у г л у ж б и претпразнства изразима и речима из с л у ж б е страсне седмице ирилпгођеним за догађај рођења Спаснтеља. Међу песмама претпразнства Риђеп.и Христова највећу важност имају тропар и кондак претпразнства: Гот<Јкнгл 1'.нда<<.»и, и ш р з и с А кскмнх « д и Два днесх прв^кчно« < .10110 КК | { | р Т 1 Н ' к Г р А Д « ' т Х р о д н т н н ж з р « ч « н н о . . .

11а нпнечерје празника Рођења Христова с л у ж е се тзв. царски чнсони, ' ) спој сна четири часа у једну с л у ж б у са додатком изобрази-п л.не, која на неки начин замењује литургију , поред свега тога што сс он,I снршава тога дана, али по подне с вечерњем, и према томе односи се на идући дан. Овакве часове имају на навечерје још Бого-јанл.ан.е и Пасха (Вел. субота, чије је навечерје Велики петак) и имају поред све снечаности полужалосни карактер. Ови часови имају паримеј аиос гол, еванђеље и посебне тропаре са стиховима. Еванђељу претходи киђен.е и чита се ван олтара (као на литургији) .

•) Д м н т р 1 е в с к 1 И , ТОЈПК&. I, 3 4 . *) Њ1<1, 3 1 5 . ») Нлаив .плрски часови" имају ови часови само у слопенгким рукописима. У

Ниалншји су парени обаиеано присустнонали на оним часовима.

Царски часови на навечерје Рођења Христова имају псалме делом обичне делом друге , прикладне празнику Рођења Месије. Најстарији устав царских часова су њихова три тропара на сваком часу и чиган.а Првобитно се такво последовање свршавало на Велики петак, на нане-черје Рођења Христова и Крштења, без везе са часовима, замсњујући њих, и такова последовања у ј ерусалимској цркви спомиње Етерије у IV веку . Редакција тога чина и састављање садашњих тропара Рођења Христова и Крштења у неким рукописима приписује се св. Софронију патријарху Јерусалимском (VI в.), а Великог петка св. Кирилу Ал«к-сандриском или Јерусалимском (IV—V век). Ова последовања после су распоређена по часовима. У неким рукописима ови часови имају и јек-тенија, малу пред паримејима, велику после псалама, прозбену после еванђеља.

На царским часовима на кра ју 9 часа налазимо у старим рукопи-сима многољетије за цара, архијереја и настојатеља: „И ушавши кано-нарх на средину храма, многољетствује за цареве, архијереја и насто-јатеља 1 ) . У Никодимову типику стоји: и с л а в и л њ ц р г а и п р * к д с т а т « л м

п о о к к 1 ч ( а ) к > . У српском типику XIV века (ДмитрЈевскЈИ, ТоЈ^ча, II 469), читамо: Затим ставши канонарх на сред цркве прочита велегласно: Дн(е)св р а ж д а 1 е т с « . Затим слави цара трипут, говорећи овако: „Многа лета, нека сатвори Бог благоверному и Богом државному и светоме цару нашем Стефану (тј. Д у ш а н у ) . И такође краља (тј. Уроша) слани и игумана једанпут: ,,Спаси Христе Б о ж е преподобнога оца нашега и учитеља игумана (рекавши име) са светим храмом овим, многа лета"!

Последица тога што је Рођење Христово постављено на 25. децембар била је та, да се Обрезање Господње морало онда славити према Л у к . 2, 21 осам дана иза Божића , дакле 1. јануара, Благовести девет месеци раније, дакле 25. марта, а Рођење св. Јована Претече 24. јунија . Сретеније пак славило се 15. фебруара док је Б о ж и ћ слаи љен 6. јануара, а када је Божић пренесен на 25. децембар, то сс морало и Сретеније преместити са 15. на 2. фебруар , јер је Спасител, као дете био донесен у храм према Л у к . 2, 22, у четрдесети дан после рођења2) .

Веома свечзно се прославља Божић на самом месту рођења Сп,< ситељева у величанственој Витлејемској базилици (из времена Јусти-нијана и касније), у којој је код иконостаса с десне стране пећин.< у којој се родио Спаситељ. У пећину се спушта мраморним степеницам.1, и са источне стране у пећини је место рођења Спаситељева, покринено мраморном плочом и обложено сребром у облику звезде, која имп латински натпис: „НЈс сЗе УЈг^гпе Маг1а Језиз Сћпз1из па1из ез! 1717" Над овим местом је престо на коме служе православни, а изнад мес гн рођења горе непрестано кандила. С јужне стране од места рођеи > Спаситељева су јасле8).

г) Типик Велике цариградске цркве. А. Д м и т р 1 е в с к ј 8 , ТизпкЛ I, 162. Види и стр. 814, као и Тадпка II, 36, 171—172, 320, 341—342, 353, 366, 412, 526, 584.

2) К. К е П п е г , 01е Ве§1еШе81е <1ег \Уе1ћпасћ(. б (1тшеп аиа Маг1а-^аасћ, Г Х ^ П (1904), 538.

3) Видн о п ш и р н и ј е о свему овом и о божићњем богослужењу у витле јсмско) бааилици код А. А. Д м и т р 1 е в с к П 1 , Праздникт. Рождества Христова ш. вергсиК Внелеемскомг , Спб. 1907.

СВ. С Т Е В А Н П Р В О М У Ч Е Н И К (27 децембар)

( н. Стенан је први мученик хришћански, те се зато зове прво-мучпшк. 11осле мученичке смрти св. Стевана, побожни људи сахра-пишг Стенлна на једном месту близу Јерусалима и учинише велики м.»|,1Ч пад и.им (Дела 8,2).

Култ сн. Стевана је стар колико и сама хришћанска црква, јер је сн. ( тсиан поштован једнако као и апостоли, и већ св. Павле назива си. Стевана мучеником Христовим (Дел. 22,20), а зна се колико је хришНанСка црква поштовала своје мученике о д почетка. Ап. установе VIII, 93. помињу дан првомученика Стефана. Али поштовање св. Сте-пана нлрочито је порасло када су нађене његове мошти у Кафар-Гимали. Проналазак моштију св. Стевана извршен је услед откривења којс је добио свештеник Лукијан 1 ) у Јерусалиму 5. децембра 415. годнпс, у присуству јерусалимског епископа Јована. Лукајан је напи-сио један извештај о овом догађа ју у облику писма2) свима црквама. Ти.чл сс раширио култ првомученика Стевана свугде ; ишло се у хаџи-лук н.сгоним црквама и моштима, услед чега су извршена многа чудссна исцељења, о чему сведоче проповеди б. Агустина (бегш. 316, :п> 24) и н.егов спис Ое с1уИа!е ОеЈ (1. XX, с.8).

Да јс пак св. Стеван поштован као мученик и пре проналаска н.ггоних моштију сведочи то, што га св. ап. Павле назива мучеником, ш го имнмо цркве св. Стевана подигнуте пре проналаска моштију. Тако Константину Великом приписује се подизање двеју цркава у Цариграду поспсНсних сн. Стевану. И најпосле имамо пре проналаска моштију си. Стснанн проповеди на овај празник, тако нпр. од Григорија Ниског импмо днс беседе на првомученика Стевана (МЈ&пе Р. 46, 701—736), о д којих је друга држана 27. децембра 3868). Празник св. Стевана иостојло јс у Кападокији у последњој четврти IV столећа4) .

') Он сам ссбе назмва: рге«ђу(ег есс!е5(ае Ое1 ^и! ез! 1п у|На С а р ћ а г в а т а и 1п 1гп11(1г1и Н1его§о1утогиш. 1.ис1и5 каже да ]е Лукијан презвитер из Бет-Гамла, малог мп га 'Д)'/в мил.а од Јсрусалима, а КеПпег каже да о селу Гамала код Јерусалима ниЈе мишта ио.шато, а Гамала Је град на источноЈ обали Генисаретског Језера на Једном брегу.

») 1'.рН1о1л ис1ап1, М1кпе, Р.1. 41, 809—815.

•) Н * г <1 е п Н е * е г, III, Ш6.

') ГригориЈе Миски, ОглПо 1ипе1>г1а 1п ВапШиш, М I ц и е, Р. ц. 46, 789.

но

Роман Мелод написао је кондак за овај празник (РПга, Апа1«с1а басга, I, 12); Питра је затим објавио хоубахсоу ес? елауобоу тоО Хесф^оо тоО аусоо прштоцарторос Хтгфсгуоо о д непознатог песника Кукула (р. 32) и седам песама Ое 51ерћапо (р. 386—88), у којима се говори о исцс лењима и чудима која је учинио св. Стеван (исцељивао је болне душом и телом, пале је подизао, разрешио је везе грешника, паралитичарс је усправио, лепрозне очистио).

У црквеним богослужбеним књигама писали су црквене песие: Анатолије (IX век, слава на Господи возвах, слава на стиховње), Јован монах (канон, стихире на хвалите), Кипријан (стихире и слава на хвалитс и слава на стиховње).

У проповедима и црквеним песмама св. Стеван се назива: првенац, врх мученика, почетак мученика, вођа добропобедних мученика, први који је отворио врата мучеништва, који је први указао пут уласка мученицима, првак мученичке фаланге.

Проповедници на овај празник и сирски мартирологиј спомин.у да се празник св. Стевана слави у дан иза Божића . Софроније Јеру-салимски 1п 1аи(1аНопе 8 5 Ароб1о1огиш Ре1п е! РаиИ ( М ј ^ п е , Р. § . 8 7 , 3361—3362) такође сведочн о 27. децембру као датуму овога празника и тражећи разлог зашто се празник св. ап. Петра и Павла слави четвртог дана Божића , к а ж е : „ Т е г ћ а т роб! Сћпбћ 8а1уа1опб па1а1Ша 5!ерћапо сопсе<1еп1еб бо1етп11а1ет, ^иаг!ат б1ћ1 гебегуагип!, ргаесер!огит О о т ј п ј т е т о г е б " .

Проповеди за празник св. Стевана осим споменутих, писали су Василије Селевкијски, БаисЈаћо б. 51ерћапј б е г т о 41 (МЈ§;пе, Р. 85, 468), Астерије Амазијски (-ј- око 400. г.) 1п б. 51ерћапит рго!отаг1угет (М:§пе, Р. 65, 809), која је држана 26. децембра. Последња долази и под именом Прокла, патријарха цариградског. Обе ове проповеди т е ш к о да су автентичне. У читањима на празник 2. августа, тј . пренос моштију св. Стевана у зборницима долази слово Јована Златоустога, које почиње речима Пауте? Затим имамо проповед Григорија Назијанзина 1п б. 51ерћап. Рго1отаг1уг. ( М 1 & п е , Р. 46, 701). Стрл дања св. Стевана, проналазак његових моштију и њихов пренос из Јерусалима у Цариград, беседе и похвале на овај празник види у ВНО, 233—235. Оч гшгасиНб б. 51ерћап1 В И Д И Р. I. 41, 834.

Данашњи кондак има у неколико ову реминисценцију из беседс Грнгорија Ниског : ХдЦ -ђџхд 6 тоО кажб; беакбггјд в1ат1аае, отјрероу -{ЈИјлг̂ ту)? тоО бгапбтои.

Св. Стеван је био први од седам ђакона, архиђакон, „пун нсрс м духа светога". По благодати Б о ж ј о ј чинио је многа знамења и чудеса мсђу вернима. Историју избора Стефанова за ђакона, његову одбрану про тив лажних сведока у синедриону и опис његове смрти имамо исцрпно изложено у Делима ап. гл. 6. и 7.

ЕћегбоН каже да су мошти св. Стевана дошле у престоницу у Цариград већ за владе Константина Великог (324—337) и за патријарха Митрофана. Животиње које су вукле кола, на којима је био ковчег свстога Стевана, дошавшн до места званог Кшуота^шити, наједном су снажно заустављене, и једна је од њих узвикнула човечјим гласом: „Зашто нас бијете? Свети треба да буде постављен овде" . Цар јс нп

В ХеортологиЈа

98

оном мссту одмах подигао цркву првом мученику. Годишњица овога преноса слављена је 2. августа. Ова црква Кооуотаутп/мсуаЈ, подигнута у и-угми, четврти који је у суседству Златног Рога, обновљена је прсма једној друго ј традицији за владе Анастасија I (419—518), према ко|ој су мошги ирвомученика биле дошле у Цариград за време овога цара. Дакле Цариград је претендовао да има мошти св. Стевана пре 01 кринања моштију св. Стевана 415. у Кафар-Гамала на територији .1« русалима. Ово откриће гроба св. Стевана имало је великог одјека V 1СЛОМ хришћанству, и мошти св. Стевана расуте су на много места. Цариград је добио 428. године руку св. Стевана. Хроника о овом нрича оннко: 428. године послао је цар Теодосије јерусалимском нагријарху поклоне да их раздели сиромасима, као и златан крст укршиен драгим камењем. У замену патријарх је послао цару преко сн. Пасариона „мошти десне руке првомученика Стефана". Када је Птмрион дошао у Халкидон, Пулхерија 453) побожна сестра Тео-досија II саи>ала је како јој се ноћу у сну јавио св. Стеван и рекао јо) је: „ 1 - Л Ј О твоја молба је услишана, твоја тежња је испуњена. Ја сам дошао у Халкидон". Пулхерија уставши молила је свога брата да је праги и пошла је у сусрет моштима руке. Она је затим подигла у цпрском днору цркву коју је посветила мученику и у њу је положила м.сгонс драгоцсне мошти. Ова црква св. Стевана у Дафне (део царског днора), коју је подигла Пулхерија, била је једна од најпоштованијих цркнва царске палате. У њој су венчавани цар, царица и њихова деца. Опа десна рука св. Стевана помиње се у Цариграду око1150. и 1157.

Гндоксија, жена Теодосија II, донела је 439. године из Јерусалима у I (ариград друге мошти св. Стевана, које је поставила у базилику сн. Ланрентија. Антоније Новгородски (1200) је видео у цркви св. Сте-

егово каменовано чело, које је састављено. Разнесене мошти сн. Стснаиа учиниле су да су услишане многе молбе и извршена многа чуда п исцељења, о чему се спомиње у служби и песмама написаним у част сн. Стевана.

Многобројне су цркве св. Стевана. Поред споменутих цркава у Цприграду, Аурелијан, високи функционер Аркадија (395—408) и Геодосија II (408—450) је подигао једну цркву св. Стевану, коју је V IX неку рестаурисао Василије I. Царица Евдокија, када је била у Јсруснлиму на поклоњењу светињама, подигла је базилику св. Стевана V Јсрусалиму на месту где је погинуо св. Стеван, која је посвећена 1Г». јануара 4601). Вазилике св. Стефана биле су у Гази и Емеси. Исто гико имамо многе цркве св. Стевана и на Западу. Тако нпр. папа С.имилиције (468—483) посветио је цркву св. Стевана у Риму. У Анкони јс постојала црква св. Стевана од 358. године, још из времена пре пронпласкн моштију св. Стевана ( М ^ п е , р . 1. 38, 1445).

') О Јгрусллимским пркплмл св. Стеилмл ВИЛИ 5. V л I I Н 4, 1.С8 б(|115ез 8л1и1 — ^Неппе Л Јбги|«1«ш. Кеуие Ј е ГОг1еп1 сНгбНеп, 1907, № 1, 70—89. О мапастиру и цркнлмл . .. I гвааиа V Ј а р у м л и м у ииди Нип. Ирсм. Х1И, 031, XIV, 615. О цлриградским пркнлма ги. Стгфпн.1 пилн 11.11. Кондлконт!, Низлнт111ск1н церкви и памитники Константинополн. Одгссл, 188/, 1, 29,30.

П Р А З Н И К О Б Р Е З А Њ А

Првог јануара православна црква слави три успомене: 1) Обрезаи по телу Господа нашега Исуса Христа, 2) св. Василија Великога, арх| епископа Кесарије кападокијске, и 3) Нову годину.

1) Обрезање. Према Мојсијеву закону (III Мојс. 12,3) обрезивпл се свако мушко дете у осми дан после рођења, чиме је Израиљћапи примао видљиви знак (печат) савеза (завета), који је Бог склопио < Аврамом и његовим наследницима (I Мојс. 17, 11). Са обрезањем доГп јало је дете и име. И Спаситељ се у осми дан после рођења поднрга овом обичају (Лук. 2,21), не зато што је за њега био обавеа; Мојсијев закон, но да би испунио закон (Мат.9, 17), показајући да ни разоритељ закона, но извршитељ, и да је доиста примио човечју пр| роду. Приликом обрезања добио је Господ име Исус, како је I арханђел Гаврило прорекао пресветој Богородици приликом Благонесч (Лук, I, 31; 2,21), што значи Спаситељ.

У прологу 1. јануара се овако тумачи зашто се слави Обрезапи „Обрезање се изврши ,,кх пвпран?« законно<и& оуч«нТ»о". Спасител. иримио телесно обрезање да уведе духовно обрезање. Ако нас упит јеретик: Шта славимо? Рећи ћемо: Празник Владичин данас славе!и поштујемо Господа који се ради нас родио и ово примио. Као што Христос ради нас примио телесно рођење и друго све понесе нап природе, осим греха. А обрезање је примио да испуни све законск и да се тиме затворе уста јеретика који говоре, да Христос није прими наше тело и који брбљају да се привидно родио".

У спомен обрезања Господа у осми дан по рођењу његону < пресвете Дјеве слави црква овај г.разник, који има знак великих прн ника, иако не припада броју дванаест великих празника.

Поред успомене обрезања, према тексту еванђеља (Лук. '.', у служби овога празника празнује се и давање Господу спасоносш имена Исус (види 8. и 9. песма канона). Име Исус је велич.иктнеи име, ризница и залог нашега спасења, којим се именом излилп I човечји род безбројна божанска добра, и нема за људе под неГш другог имена, којим би се спасли (Дела 4,12). Св. апостол Павле кпж „Зато га је Бог и узвисио и даровао му име које је над сваким им ном, да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на неб на земл^и и под земљом, и да сваки језик на славу Бога Оца приин Исус Христос је Господ" (Фил. 2, 9—11). Име Исус је доиста и нп

100

сних имена, и сви Хришћани га са побожношћу изговарају, дајући му божанску част. Господ је пак пре вазнесења прорекао својим учени-цима да ће његовим именом изгонити бесове и вршити исцељења, што су доиста и чинили не само они који верују , но и неверни (Марк, 16, I V ; Марк. 9 , 3 8 — 3 9 ; Дела 1 9 , 1 3 ) .

Што се тиче старине овога празника, то за њега на Истоку имамо сигурне сведоџбе тек од 8. столећа, наиме омилију св. Андрије Крит-скога (740) на Обрезање и Василија Великога (МЈ§пеР. 47, 913—3 ?\ која нам сведочи да су у ово време обе успомене Обрезања и ск. Насилија биле спојене у један дан. О д интереса је да Константин VII I [орфрогенит у књизи Е)е сегетоппз 1. јануара спомиње само успо-мсну св. Василија без успомене обрезања. Тумачи ове књиге д р ж е да Обрезање није имало карактер дворски. Овде се спомиње храм св. Впсилија у двору и тиме се тумачи изостављање Обрезања. На Западу први спомен овога празника имамо у 17. канону II турског концила 567. године.

Још пре увођења празника Обрезања црквени оци и проповед-ници обраћају своју пажњу на овај дан (1. јануар) зато, што су Хришћани држали овога дана паганске обичаје. Наиме Римљани су 1. јануара славили бога Јануса и главни дан 5а1игпаПа, као и од времена цирева почетак нове године, и проводили су овај дан са нарочитом снсчаношћу и весељем. Пријатељи и познаници шиљали су једни дру-гима дарове, зване 51гепае, у част богиње 51гепа или 51геша, прире-ђииали су гозбе, ноћи су проводили у песми, игрању и позоришним играма, и ово весеље је трајало више дана. Да не би Хришћани уче-сшовали у овом весељу, црквени оци и проповедници1) протестују нротив тога и наређују да Хришћани проводе овај дан у посту. Шести пак насељенски синод забрањује у 62. канону вернима забаве на тзв. Ка1опс1ае (паганско празновање свакога првог дана у месецу), ^о1а (паганско празновање бога Пана), Вгшпаћа !слављање бога сунца) и први дан месеца марта, јавне женске игре, облачење мушких у жгн-ске хаљине и жена у мушке, итд. Са престанком незнабоштва пре-Стадоше и незнабошки празници и изгреди у те дане, и Хришћани иза гога нису постили 1. јануара, но су празник 1. јануара славнли у радости2).

2. Св. Василије. Првога јанузра слави црква поред Обрезања и успомену св. оца Василија Великога, архиепископа Кесарије у Кана-докији 1. јан. 379). Црква је почела славити успомену св. Взсилија спакако одмах или не дуго после његове смрти, а то закључујемо из тога, што су помесне цркве, како се то види из календара, поред сиојих мученика поштовали и успомену својих епископа, само дани н.има посвећени нису се звали па!а1Ша (дан рођења, иначе страдања), нсго „успомене" или нреставл>ења. Према Созомену (Н1з1. есс1. I, 3), снака самостална помесна црква' (нпр. Мајумска, Газска) свршава слзвља (пху/Јубрец) мученика и успомене ( | т{а ; ) својих бивших јерараха. Осим

') Т«г(и111ап„ Ос 1<1о1о1. с. XIV н сп, Јоаам Златоусти, ХЛуо; га1? каКЛубшс;, М1цпс Р. 4«, «53—963.

") Лнтсрлтуру пл онл) ирлиник нилн П1с1. <Гагс1|. с1н«!1. е1 <1е III., а, V. ИМе с1с !л с)гсопс1а1оп.

101

тога, оци цркве као св. Григорије Ниски1) и св. Григорије Богослои3

у својим беседама славе Василија као светога. Дивљење Василијсно личности било је још за живота веома велико, а када је умро такођс жалост за њиме беше веома велика, јер множина је хтела да га ниди мртва, да додирне његове одеће или одар, или да његова сенка падис на њих. У стисци приликом његова погреба погибе не мало људи и ови су сматрали као сретни што су умрли заједно са великим епископом.3)

Према овоме успомена св. Василија Великога 1. јануара била Су старија од оне Обрезања.

У прологу 30. јануара описан је изглед Василија Великога онако „Василије Велики беше узрастом висок, телом сувише сух, црн пс изгледу. Лице му беше као жуч ју помешано, и имао је грбав нос обрве имађаше окружене, чело високо, лице дуго и опаљено, а браду довољно дугу, и упола седу". И даље се овако за њега кажс: „Јс| овај не само речима оне који су сада, но и старе превазиђе, прошашш све науке; не само да се речју научио премудрости, но у свему врлину стече и од озе узишао је на визију. На престо би уведен од 40 година и управљајући црквом пет година, отиде ка Господу".

Поред многих списа написао је Василије Велики и правила и монахе и ебх&^ 6сата1јес<; литургије која носи његово име4). Трулски сино;1 692. године у 32. кан. зна да је Василије писмено изложио чин литур гије. Литургија св. Василија врши се 10 пута у години, па и 1. јануара ради свештене успомене св. Василија.

У служби 1. јануара сједињују се обе успомене, Обрезања и сн Василија, уједно, и разуме се да успомена Обрезања као Господња имг предност пред оном св. Василија. Отпуст свију служби 1. јануара ј< нарочити, и то Обрезања (служабник). Ако падне овај празник у нс дељу, онда васкрсна успомена има предност пред оне две успомснг Успомену Обрезања у служби 1. јануара славе врло мало песама, свега њих седам, док је већина песама у служби овога дана посвећсма успомени св. Василија (око 24 песме). Канон имају обе успомене. Ол песама посвећених Обрезању има натпис само канон, који је напипк Стефан Саваит (IX век), а од песама посвећених св. Василију н.их ниии имају имена својих автора. Тако Анатолије (IX век) је написао стихиру слава на Господи возвах, Герман — стихиру на литији, Византијс ('1| цао Лав Мудри | 916) — једну стихиру на литији, једну на стихонп.с Василије монах — стихиру на стиховње, а св. Јован Дамаскин канок св. Василију. -Мислимо да ове чињенице тј. већине песама поснсћснс св. Василију у служби 1. јануара и већи број песама св. ВасилиЈа с. именима аутора, поред реченога говоре за то, да је успомена см. Паси лија старија од успомене Обрезања.

У служби 1. јануара слави се св. Василије као учител* цркпс, као јерарх, као бранилац православља против јеретика, као заштитиии

') М1(Јпе Р. в. 46, 788—817. 2) М 1 к п е , Р. к- 46, 493—606. Држана 381. или 392. г., најмлн.с дпе годин«

после смрти ВасилиЈеие у Кесарији,* снакако у крлМсм облику, па касниЈе мр<мииргм1 (Наг(1еп11е\усг, III, 177).

") О сп. НлсмлиЈу ниди Во11. ЈипН 1от . 2 рр. 2 9 5 - 4 3 6 . 4) Огс«. Млх, Ог. 43, 34.

100

сиротих и учитељ монаха. У служби има песама у којима се прослав-л.ију обе успомене, Обрезања и св. Василија заједно. Тако у слави на стмховње на вечерњу се каже: „Телесно обрезање богочовечнога Слова и успомену Василија Великога штујући, поштујемо Богородицу". А Јоиан Дамаскин у 5. песми канона каже : „Црква слави данас сугуб ирашик: О б р е з а њ а . . . и успомену раба мудра и преблажена" (тј.Васи-лија).

Житије са чудима св. Василија и беседу на Обрезање и св. Васи-лија написао је Амфилохије. Похвалу св. Василију написао је Рз. Јефрем Сирски (ВНО, 37—39).

По казивању западних писаца тело св. Василија Великога пре-нсли су крстоносци 1099. у Фландрију, а глава његова по сведочанству Јована Комнена чувана је у атонској лаври св. Атанасија (Ка1. ишу. есс1ез. Аззешап! р. 7.8). Али јерођакон Зосима је 1420. године видео њсгову главу у Цариграду у ман. Панахран (Преч. Богородице)1

1200. године био је у Цариграду манастир св. Василија.* Василије јс умро 1. јануара 379. Погреб Василијев био је знаменити догађај, и у њему су узели учешћа не само Хришћани, но и Јудеји и језичници. па погребу је био и Григорије Назијанзин и много оплакиваше свога друга. Св. Василија сахранише у цркви св. Евпсихија. — О. Вагдеп-ћемег (Оезсћ. (1. аИсћгЈзИ. У1. II, 130) каже: „Василије Велики, његов пријатељ Григорије Назијанзин и његов брат Григорије Ниски сачиња-нају славно трозвежђе на небу Кападокијске цркве. Они су у међу-собној вези за целу грчку цркву и на уобличавање (развитак) њених особина у учењу, као и у животу снажан утицај извршили".

Поред ове две успомене, 1. јануара се слави и 3. почетак грађанске године. Поред свега тога што црква почиње своју нову годину 1. сеп-тембра, то она слави и почетак грађанске нове године, због важности гриђанске нове године за јавни живот, и тога дана врши нарочито : молебствТе на новнВ годт>, у коме црква благодари на добру у про-шлој години и моли се да Бог благослови венац наступајуће године, да даде плодну годину и да нас сачува од сваке невоље. Нова година почела је да се слави 1. јануара у Русији од 1701. године за време 11етра Великога, и према томе ова успомена је тек од тога времена могла бити прикључена 1. јануара успоменама Обрезања и Василија Великога.

Историју службе 1. јануара дају нам типици. У типику Велике цариградске цркве (IX—X век) о служби овога дана каже се само ово: „Па входу и на 50. Пс. тропар гл. 1:Е?? тсааау у ^ , прокимен и апостол нао и данас, алилуја гл. 8. Етбјха бсхаЕоо . . . причасно Абтросцу ал^атеЛе К6р10{". Дакле у овом времену још немамо других песама. Евергетидски типик (XII век) нам већ наводи већи број песама из данашње службе. Г вергетидски типик спомиње Теофанов канон. У Евергетидском типику означена су ова читања: „Чуда светога написана од Амфилохија епи-скопа иконијског: 'Ауапгј-соЈ, оОх ј̂у <2п«1х6; (раздељена у два читања) и

' ) О р г Ш , П О Л Ш Ј И МГ.СИЦССЛОПТ. В О С Т О К Л .

*) Ј. ЕђсглоП, 5аие(иа1гев Је Вугапсе, р. 59. Никифор Грегора спомиње маиасгир са. Василија (Кондакош., 79).

103

слоно (анонима) на Обрезање и св. Василија: ХхсАу цеу т®у (хеХХбутоу &уа.д(лч. Ако се деси недеља . . . читана су тумачења и епитаф (^ита-рсо?) светога (тј. Василија) е1<; тбу ОеоХбуоу . . . , а ако се не деси у недељу његова успомена, чита се епитаф и недељу која је после његове успомене, ако се не деси навечерје (тј ллрацбчг]) Богојавл.еп.и или сам дан празника Богојављења. Никодимов (1319) и Романов (1331) типик кажу о читању на јутрењу после друге катизме: чпл« Ж1 мад-гровнос слово когословца и> сто/ик василии на д-ро.

СВ. Т Р И Ј Е Р А Р Х А

За време цара Алексија I Комнена (1081—1108) настао је у Цари граду спор око ова три светитеља: Василија Великог, Јована Злато-устог и Григорија Богослова, наиме који је од њих већи по светости, учености, беседништву и животу, због чега је настао раздор, тако ди су се једни звали Јованити, други Василијевци, а трећи Григоријснци. Неко време иза тога када настадоше ови спорови, јавише се ови велики светитељи, прво сваки засебно, а затим сва три заједно, и то не у сну, но на јави, Јовану епископу евхаитском1), човеку ученом и пуном врлина, и рекоше:

„Ми смо једнаки пред Богом, као што видиш, међу нама нема дељења, нити какве год међусобне противности. Сваки од нас одељено, у своје време, потакнут божаственим Духом, написао је одговарајућс поуке за спасење људи. Оно што смо научили скривено, то смо л.у дима предали јавно. Међу нама нема ни првога ни другога. Ако се ти позиваш на једнога, ту су у том сагласна и остала двојица. Зато запонеди онима који се препиру око нас, да прекину спорове, јер као и у животу, тако се и после смрти ми бринемо о томе, да крајеве васел>ене при ведемо ка миру и једномислености. Имајући ово у виду, сједини у један дан нашу успомену, и како теби приличи састави нам празничиу службу и другима предај, да бисмо код Бога имали једнако достојан ство. И ми ћемо онима који свршавају нашу успомену бити помоћници ка спасењу, јер се надамо да имамо неку заслугу код Бога".

Рекавши то епископу, они се почеше уздизати на небо, сијаЈући неисказаном светлошћу и зовући један другога по имену.

Јован епископ је одмах умирио у Цариграду оне који су се спо рили, установио је тамо празник три светитеља, као што му они шно ведише, и завешга црквама да га празнују са потребном свечнношНу Празник у част три васељенска учитеља: Василија Великога, ГригорпЈн Богослова и Јована Златоустога установљен је 1084. године у Цари

]) Јован, митрополит евхаитски, један од наЈзнаменитијих црквених пислпл и песника источне цркве у XI веку, писао је похвална слова на празнике (Богороиичинг, Анђела, св. ГеоргиЈа, Три Јерарха и три Теодора), црквене песме (службу Трн Јеркркл, канон анђелу чувару, два канона Теодору Тирону у црквеним службама), 27 кпном« Спаситељу (у службама један канон Исусу слачајшему), 67 канона Богородици (у слу жбама 6 канона), 11 канона Претечи (у службама два канона). О врсмсну, сголнии и списима Јована Евхаитскога види М I § п е, Р. 8. 120, 1151—1158 и К. КгишћисМег, ОеасИ. а. ђуг . Ш . 171. и 740. Види и М. Скабаллановичт., ТолковнИ Типиконт., I. 459

104

граду. Када је Јован видео да се успомена сва ова три светитеља слаии месеца јануара, наиме Василија В е л и к о г а — 1. јануара, Григорија

25. јануара, Јована Златоустога — 26. јануара, то их је он саста-нио у 30. дан истога месеца, украсивши празник њихове успомене службом и похвалама1).

Св. Василије је превазишао у књижевној мудрости не само учи-тел.с снога времена, но и старије; изучио је реторство и философију , п кло аскета живео је животом врлине, сиромаштва и целомудрија, и улазећи умом ка Боговиђењу, узведен је на архијерејски престо када је имао 40, а био је архијереј 5 година.

Св. Григорије Богослов је био светога живота, учен богослов, због чсга је и назван: Богослов. Био је архијереј дванаест година у I [.ариграду, утврђујући православље.

Св. Јован Златоусти био је велики беседник и одличан тумач Св. писма, светога живота, извор милости и љубави, пун ревности учитељства. Ж и в е о је шездесет година, а пастир цркве био је шест година.

Песме за овај празник саставили су ови црквени песници: Јован Дамаскин канон, Јован Евхаитски канон, Нил Ксантопул стихире на хпллите, Герман патријарх стихиру и ниње на хвалите. Слово на овај празник написао је Јован Евхаитски (МЈ§пе Р. 120, 1136), а Филотеј патријарх цариградски написао је похвалу (М1§пе Р. 154, 868—820).

Овај дан славе као свој празник хришћански научни заводи код Грка, а Конгрес православних богослова у Атини (1936) донео је ч.чкључак да Православни богословски факултети прослављују овај праз-пик као славу својих факултета. Православни богословски факултет у Београду до данас никада није извршио ове одлуке, свакако зато, што има своју славу св. Саву.

Култ Св. три јерарха имамо и к о д Срба, нарочито у Београду, јср је деспот Стефан Лазаревић подигао у Београду цркву од основа у Периволији трима великим светитељима (тј. трима јерарсима) за сахрањивање архијереја те (тј. београдске) цркве"*).

У Никодимову Типику (1319 год.) имамо 30. јануара поред успо-мсне Иполита папе римскога, чија се служба поје на повечерници, и с л у ж б у св. светитељима Василију Великоме, Григорију Богословцу и Јовану Златоустоме (,ствоЈННоу ко&свфЕНнћШћ лштропсантс.ик шбрихтксккЈ/и курк шмнлњ" (л. 88). На јутрењу се чита „похк г и . 'Гипик Романов у Берлину (1331 год.) има такође 30. јануара „службу сн. јерарха Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоус-тога, створену васеосвећеним митрополитом евхаитским кир-Јованом, истоветну са оном у Никодимову типику. Типик карловачке Горње цркве (16, век) има оза читања у служби трима јерарсима:) 1) по)Јкалное ^у^аитоко, 2) стлњ. скписаннос е^а'нтополол»х кујњ Никуфорол!«, ткор | н'о нл к (после сједална и треће песме канона) и 3) пролог сФиилњ (л. 65).

' ) О историЈи нразника види А 8 5 ВоН. 1ип11 (ош. 3. рр . 413—416. 2е11$с1|п11 1(1г Ка( | | . Т11С01. 1894, 742—744. Р. Ј . Вга(51оП8, 'Н бк! рЗоои ТТУ ежрјсио!? г т г »рнбу 1врархту . "Кл1тчр(5 Н а у в т п т . ' А ^ У Т У , 1939. ( Јули-август) .

*) Старе српске биографи је XV и XVIII нека нревод] Л . М и р к о в и ћ а стр . 85—6.

Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е

Пре но што је почео Господ Исус Христос своју проповед, про поведао је у петнаестој години Тиверијеве владе Јован Крстител. у околинн Јордана. Садржина његове проповеди је ово: приближило п царство небесно, долази очекивани Месија, покајање, које је потребпп за улазак у царство небесно. Оне пак који су се покајали и испонс дили своје грехе крштавао је у Јордану. Пошто је Исус Христос хтсо да својим дотицајем освети природу вода и да установи тајну крштси .1 којом се улази у нови вечни завет са Богом, дошао је, пре но што је почео јавно да проповеда своје учење, из Галилеје на Јордан к,1 Јовану да се крсти од њега.

У спомен крштења Христова установила је црква празник Кр штења Господњег или Богојављење (та етифаубса, та б-еосрауеса) 6 јануар.) према традицији да се Спаситељ крстио тога дана1), а у сагласности «. еванђељем, које каже да се Господ крстио када је имао око т р и д е с п година (Лук. 3, 23), дакле око Божића . Празник Богојављење зоне с< тако зато, што се при крштењу Господа Исуса Христа јавила прс света Тројица: Бог Отац говорао је с неба о Сину који се крстио Син Божји крстио се од Јована и био је посведочен као такан ОЈ Бога Оца, а Св. Дух сишао је у виду голуба на Сина, потврђујуН| глас Очев, које тумачење даје и црква у тропару: Ко 1ордан'к . . Латини су преводили грчку реч епифанија и звали су празник уј(аз с1ес1агаћошз2), тапНеб1а1шш58), аррагШо. Ова имена као и истори)| празника показују да је овај празник првобитно посвећиван у с п о м с т јављања Сина Б о ж ј е г на земљи уопште, при чему се сећало п о ј е д ш т догађаја из живота Спаситељева у којима се открило и нарочип истакло Њ е г о в о божанство, а ти догађаји су ови: Њ е г о в о рођсп.с клањање мудраца са Истока, крштење у Јордану са Богојанл.с њем, чуда, у којима је нарочито доказао своју божанску моћ, нарочиТ) чудо у Кани, где је претворио воду у вино и храна пст тисуН, људи са пет хлебова. Дакле празник на Богојављења 6 . јануара јс прно битно био колективни празник са више успомена, и према оиом празник је називан у множини Богојављења, а израз (ћез ерЈрПапј.ити зјуе таш1ез1а1шпит био је чак и незнабошцима познат4). Ова ј праши

>) Сопз( . Ароз! . 1. V, с. 8, 33. 2) 1 е о I, б е г т о 2. <1е Ер1рћ. а) Ри1§еп(1из (еп. из Р у с п е у сев. Африци), б е г т . М 1 § п е, 65, 732. 4) А т г а ј а п и « МагсеШпиб. 21, 2.

новс се и дан (празник) просвећеша, тђцера (4ортђ) хб^ ералшу, сИез 1и-миииш, &у1а срЉха хб^ Јл^ау&ау1), јер се у старинн по примеру Списите-л.сну крштанаху оглашени ноћу уочи овога празника, као и на Ускрс и 11едесетницу, а крштење се зове ср<б; и <рижор.6$, а крштени се по спа-соносном дејству крштења зову срсопатеухе?, срсох^б^о:, а духовно про-снсћење светлошћу Христовом у крштењу символизовале су запаљене снсћс на крштењу. Тако се субота и недеља пре и после Богојављења •«)пу субота и недеља пре и после просвећења.

Празник Богојављења почео се празновати у III столећу и по-( го)бина овога празника је Исток, специјално Египат. Први спомен о оном празнику имамо код Климента Александријског ('(• око215 . ) у спису 8(гоша1а. О сведоџби Климентовој говорили смо код празника 1'ођења Христова. Климент Александријски каже да су присталице гностичког сектанта Василида пре православних у Александрији сла-нили крштење Господње. Може се претпоставити да су и православни нн исгоку на супрот овим јеретицима установили свој празник кр-штсп.а са својим смислом и разлогом. Ориген, половином III столећа у Александрији у броју хришћанских празника у своме спису Соп1га Сс1.чиш (8, 22) не спомиње овај празник. Спис Теб1атеп1иш О. п. .1еми Сћг18(ј (I, 26—28) спомиње овај празник: „У осталом мистагогија сс не даје свагда, но само на Пасху, у дан субоТни, дан Господњи и у данс Богојављења и Пасхе". 304. године слављен је овај празник у Тракији, што нам сведоче мученичка акта св. Филипа епископа Херак-лејс ( ! 304)"). Из истог времена имамо и једну беседу св. Григорија I Кчжесаријског чудотворца ( | 270) на овај празник. У новије време ниђен је у некадашњој Арсиное (данас РаЈјИш у Египту) један папирус н I почетка IV века са текстом антифона (песме) одређеног за појце нп спифанију (6. јануар), у коме се говори о рођењу Христа у Ви-глсјсму, о звезди, о пастирима, а овај антифон је као увод за слав-л.см.с епифаније са успоменом крштења у Јордану. У првој половини IV нека Богојављење се већ свуда славило. Јефрем Сирски (-ј- 373) у снојим песмама на епифанију 6. јануара говори о овим успоменама: крштење и рођење заједно и чудо у Кани. Епифаније (-ј- 403) крајем IV нека спомиње ове успомене на епифанију: Рођење Христово, маге (I чудо у Кани, а крштење Христово се по њему славило 8. новембра. Г/гсрија крпјем IV столећа казује да је 6. јануара у Јерусалиму главна успомена слављена рођење Христово. Апостолске установе говоре о снифанији три пута (V, 13, 2; VII, 36, 2; VIII, 33, 7) и на сва ова три места предмет слављења је крштење Господа Исуса Христа, а 25. децсмбра (V, 13, 1) слави се рођење Христово. Дакле у Апостолским устиновама је подела већ била извршена. Као што се види из реченог, самостална историја овог празника почиње на Истоку иза издељења успомене рођења Христова са 6. јануара на 25. децембар.

О д Грнгорија Назијанзина имамо беседу е^ буча сршха (МЈепе, I'. к- 36, 336).

На западу не налазимо овога празника 6. јануара све до IV сто-лећа. Запад је примио овај празник Крштења 6. јануара са Истока,

' ) Огедог. N112. Ога(. 39. 1п хлпс(а 1пт1ил. "I 1<п1пл||, Ас(а 1плг(., Р«м1о I . РНШр! 1к>тгс1еспз1», р. 440, ». 2.

55

као што је Исток примио празник Рођења Христа 25. децембра са Запада. Догодило се дакле замена празника, која је извршена у IV столећу. 361. године слављен је овај празник у Галији, што нам по тврђује римски историограф Атппапиз МагсеШпиз (21, 2), који кажс да }е Јулијан Апостата, да би сакрио своје отпадање од Христа, на дан епифаније још једном узео јавно учешћа у хришћанском бого служењу у Вијени. Филокалов календар од 354. године не спомин.е епифанију, а слављена је у Италији око 400. године. У Африци су донатисте одбијали овај празник као новину. У Шпанаји сабор у Са рагоси 380. (кан. 3) наређује слављење епифаније као један од најснс чанијих празника године. Крајем IV и почетком V столећа епифапија је примљена свуда на Западу, осим донатиста.

Аркадије и Хонорије забранили су 400, године циркуске нгре на празник епифаније, а Јустинијан је забранио рад и суђење у овај дан.' >

Са празником Богојављења 6. јануара није свуда и увек везивана иста успомена. На Истоку је иза преноса успомене рођења Христона на 25. децембар као главна успомена за 6. јануар остало крштење Го спода Исуса Христа од Јована у Јордану, и то је главна мисао целе богојављенске службе, а са успоменом рођења Христова на 25. децембар пренесена је и успомена клањања мага новорођеном Спаситељу, која долази до јасног и опширног израза у данашњој божићној службн. Успомена на чудо у Кани ишчезла је у току времена на Истоку и . празника Богојављења, а као трагове ове успомене овога дана можемо узети то, што се у сирском чину освећење воде у чудима и дејствимн са водом из Старог и Новог завета спомиње и чудо у Кани, а у да нашљој служби наводе се речи Исаије ^тХтјаахе п б ш р , које је и Спа ситељ употребио у Кани. Али ипак остало је трага и у божићној и богојављенској служби о томе, да су ова два празника била тесно спојена и заједно слављена тако, што у божићној служби налазимо мисли и изразе који доликују епифанији, а у богојављенској службн такове који доликују Божићу.

На 9. часу навечерја Божића читамо: „ПОК/КЈНАЈЛКА рожд»стк8 тво«/и8 Х р 1 т : поклжи на<их и Вожествжнал ТВОА КОГОАКЛМПА' У трећој стихири на Господи возвах на Божић читамо: ,,кси> тк<$рк проск'ктинх вси", а на Богојављење на и ниње на литији: ,,днеса ткарк просв-кцштсА". Стихира на литији на Богојављење спомиње уједно благовести, рођење, звезду и Јордан. У молитви освећења воде на Богојављење спомиње се рођење и крштење у Јордану упоредо у овим речима: „Својим рођењем осветио си девојачку утробу, свако створење слави Д е б е који си се јавио. Ти си и јорданске струје о с в е т и о . .

Садржина отачких проповеди на овај дан је: манифестације Сини Божјега, просвећење људи, које се састоји у познавању Бога, који сс објавио Својим Сином; Христос просвећује свет и излива светлост у д у ш е наше, а јавивши нам се дао нам је у крштењу усиновљење Б о ж ј с Садржина службе богојављенске је расматрање догађаја крштен.а ш спољашњој страни како га је изнело еванђеље, и по унутрашњој страни

») Сос1. Тћеос!. 11, 8, 20, 25; V, 2, Сос1 ЈпзНп: II, 12, 6.

108

тј. плодоиима који су проистекли из њега. Наиме Христос је просве-титсл. који просвећује свакога човека, освећење воде бива на очишћење душа у крштењу, а крштење бива наш усход Богу. У служби се спо-мин.с и црпење воде (поцрпимо воду с весељем).

У историји празника Богојављења на Истоку, дакле, можемо раз-ликоиати три времена: прво време (III век), када је празник Богојав-л.си.п прво славио као главну успомену крштење Спаситељево и са п.имс исзивао и друге успомене у којима се открило Божанство Хри-стопо, као: рођење Христово, клањање мага и чудо у Кани; друго нрсмс (IV вск) када је од свих ових успомена рођење Христово избило у прпи ред; и треће време (крај IV века па даље), када је успомена рођси.а Христова са клањањем мага издељена из епифаније 6. јануара и прсиссспа на 25. децембар, а за 6. јануар је као главна и једина успо мсна остала крштење Спаситељево и установљење тајне крштења.

. Јанад није толико наглашавао успомену крштења Христова на овај иразник, но успомену која је у вези са рођењем Христовим, наиме клаи.ан.е мага рођеном Спаситељу, и то ову успомену у првом реду, пли порсд ове успомене није сасвим изостављено било ни крштење, чсму се додаје још и успомена чуда у Кани, а каткада се овом праз-иику додаје и успомена исхране пет тисућа људи са пет хлебова. Блажени Августин (8егш. 199—204) у својих пет беседа на Богојављење нс спомиње крштење, но само јављање звезде и поклоњење мага. Исто гако и Лав Велики у својих осам говора на овај празник. Максим Турински (•(• после 465.) у својим омилијама на овај празник спомиње три успомене: мази, чудо у Кани и крштење у Јордану. Тако чине и лруги: Павлин из Ноле, С1кузо1ојЈиз из Равене и Исидор Севиљски. 11о од свију ових успомена у западној цркви клањање мудраца је гланна мисао празника 6. јануара, и пошто су према традицији мази били царсви, то се овај празник у римској цркви зове: празник три краља, 1ез1иш 1пшп ге§ит , 1ез1ит Ма§огит, 1ез1ит зЈеНае.1)

11рема главној успомени Богојављења крштењу Спаситеља, вршило сс уочи тога дана ноћу у поноћ на Истоку освећење воде за крштење, и крштавани су оглашени у спомен крштења Спаситељева. Сведоџбе о чииу освећења воде на овај дан имамо из IV и V столећа, а он се чссто приписује св. Софронију Јерусалимском, од кога имамо и неко-лико идиомела на овај празник. О освећењу воде на овај дан и о свој-стннма освећене воде каже нам св. Јован Златоусти у беседи на крштсње ово: „Јер ово је дан у који се (Христос) крстн и освети природу вода. Ради тога у поноћ на овај празник сви поцрпавши воду носс кући и чувају је целе године од вода освећених данашњег дана; и бина јавно знамење: природа ових вода не квари се дужином вре-мсна, но целе године, и често две и три године данас узета вода остаје неповрсђена и свежа, и после толиког времена не уступа водама сада поцрпеним из извора". На Богојављење на Јордану у поноћ била јс сисчаност и многи су се купали у Јордану, а ово купање спирало је тслссне ране и душевне ране ( М Ј & п е , 71, 783).

') О три крлл.л ниди К е М п е г , Неог1о1ок1е, 130.

10!)

Данас се на навечерје празника и на сам дан празника врши -чин великог освећења воде, који имамо у минеју тога дана и у великом н и малом требнику. У самом чину освећења овој води се приписују опи дејства: пила се целе године и кропиле су се њоме куће ради осмс ћења, заштита против демона и неприступна је противпим силамп, исцељење од болести, очишћење од злих страсти, опроштај грсхона, извор непропадљивости, онима који се њоме кропе и који је пију биип на очишћење душа и тела, итд. Према данашњем типику врши со осне ћење воде два пута на празник, чему се даје тумачење да се прно врши у спомен крштења оглашених, а друго у спомен к р и т њ а Хри •стова. Међутим, тако није било у старини, но се вршило само јсдно освећење воде на навечерје празника, а на сам празник Богојавл.еи.а није се вршило освећење воде. У грчком типику синајске библиогске XII столећа каже се да се освећење воде врши само на навечерјо празника, а после јутрења: „Не врши се опет освећење (воде)".1) ,У типику патријаршиске библиотеке у Јерусалиму XIV века читамо: „Пи треба и ово да знате, да се у типику Велике цркве једном проиису|с освећење воде, и то само на вечерњу, а слично кажу и типици добро уређених манастира, тј. Студијског и оних у Јерусалиму, увсчс и једно, прописују; а сада видимо неке да то чине и увече и ујутро, без писменог сведочанства, у осталом нетачно, јер Христос се једанпут крстио, а не два пута".4) Ову примедбу о једном освећењу воде па још и проширену налазимо и у многим другим грчким типицима.*) Два пнк освећења воде прописују: типик венецијанске библиотеке из 1387. године (на навечерје и на јутрењу после великог славословља)4) и типик руског Андрејевског скита у Св. Гори из XV века (на навечерје послс заамвоне молитве и после отпуста јутрења).5) У најстаријем српско-словенском типику архиепископа Никодима (1319. г.) прописују сс два освећења воде, једно на навечерје иза заамвоне молитве у „купел. ници", а друго после јутрења на извору воде. У хилендарском типику српскословенске рецензије из времена цара Душана прописана су дна освећења, прво бива на навечерје после литургије, а друго бива после јутрења.6)

Извесне цркве Запада такође су познавале обичај свечаног оснс ћења воде на празник епифаније. У латинском рукопису 820 Нацио налне библиотеке у Паризу, преписаном у XI веку, имамо латински превод грчког чина освећења воде, какав налазимо у грчким евхоло гијима X столећа. Наслов аколутије гласи: ВепесНсНо а^иагит 5апс1омпп Јћеорћашагит бесипсЈит огсћпет ог1еп1аНит есс1ебјагит. Ово је поку шај адаптације једне византијске аколутије у латинско богослужен «-,')

Даљу историју празника можемо пратити у типицима. Г и п и к Велике цариградске цркве IX—X века има суботу пре н послс про

') А. Дмитр1евск1К. Т м г к а , II, 37—38. 2) 151(1. 201. 3) 151(1. 230, 324, 379, 412, 469. 4) 1ћ1с1. 172. 6) А. Дмитр1евск1И, Тмгисб, II, 281. Види и 586. 6) 151(1. 469. ' ) Н. 1 - е с 1 е г с ч , Ер1рћап1е. Б1с1. (1'агсћ. сћг61. е! (1е 111. Т. V, 1 раг1. 197—202.

110

свеНењв и да је с л у ж б у навечерја празника. У вече 3 антифона, мала јектенија, читање паримеја, тропар, апостол и еванђеље, и даље ли-тургија . На крају ђакон не отпушта народ, него место: С миром изидем^ каже : премудрост и архиђакон меће архиепископу о м о ф о р . . . , архи-ђ>кон говори јектенију, и тако архиепископ благосиља воду и после благосиљања воде почињу појци на амвону тропар: Глас Господењ, и појући га улазимо са патријархом у к у п к у Хоштјра, архиђакон говори јектенију и патријарх говори молитву воде и благосиља воду , и одмах читања из Исаије (3 читања), поје се тропар и улази у храм^ и ђакон говори: С миром изидем. На ј у т р е њ у на 50. Псалму (тј. са стиховима овога) топар гл. 4. Хтјрероу трса? еу роуабс •&е6тг)то; ебе1$еу ГЈЦСУ . . . и чин новопросвећених као што је писано на Педесетницу (тј. улази патријарх у крстионицу и крштава, и када помазу је новокрштене св. миром, стоји псалт близу њега и говори 31. Пс., уводи новокрштене у цркву) и бива литургија (антифони као и данас), и поје се Јелици_ На вечерњу велики прокимен: Богх иашх на н«к«си. *)

Према најстаријем српском типику архиепископа Никодима (1319. г.) претпразнство почиње 2. јануара. 5. јануара на јутрењу чита се „пск(-лмно! слоко вмикаго Еасилига ц> крцннни на д в о ж " , п о ч и њ е р е ч и м а : 11()'1</ио\-дрк1и оуво Оолол1он. и вивд1етк. чтж1е . и>т л»аога и остала служба јутрења, иза кога бива 1. час. У шести час клепамо и купимо се у цркву и појемо три часа са изобразитељном (типкк), и отпуст, и иочивамо мало у келијама. На вечерње клепа се у велико било у 10* час, сабирамо се у цркву, и бива вечерње, на коме се за време сти-хира на Господи возвах врши проскомидија ; вход са еванђељем, чи-тања празника по чину, мала јектенија, трисвето, апостол, еванђеље,. и литургија Василијева. Када свештеник каже заамвону молитву, сви излазимо у купељницу, напред иде јереј са ламбадом и кадионицом„ а ми појемо тропар гл. 8: Глас Г о с п о д е њ . . . 3 пута и д р у г е тропаре . Латим долази освећење воде, која се благосиља крстообразно часним крстом уз по јање: Ко Јордан^к. Улазимо у цркву, да је се нафора, поје сс кондак, и славимо обично предстојатеља (многољетије) , потом идемо на трапезу и сира не једемо. Ј у т р е њ е почиње у други час ноћи. Удара се у железно билце и велико (било). Служи се повечерница,, бина литија., стиховње, тропар, благосиљање хлебова. Затим ,,чт{н1е КМИ16 ц> л*аега. и- словк прлз н прочага чтжига т а к о ж д г После полијелеја чт|нИ1е. Иза јутрења облачи се јереј у сву свештеничку о д е ж д у и уаима часно древо у руке , пред њим се носи кадилница и ламбаде* 11злазимо из цркве и идемо на извор воде. (Бива освећење воде), и после кропљења свију свештеном водом, тропар и кондак враћајући сс у цркву. И „славивше" (многољетије) појемо тропаре од осме песмс канона „троичногв гавл»ни1е на ишрдан-к", затим јектенија од јсреја и целивамо часно древо и бива отпуст . На литурији место три-сиетог поје сс Јелици.

' ) Л. Д м и т р 1 е п с к 1 И , ТожкЛ, I, 40—42, 158, 162—163. Види и стране 209—210 2.48, 3 7 4 - 3 8 3 , 8 1 5 - 8 1 6 , 847, ТОЈПКЛ, II, 37—38, 172, 201, 230, 281, 321, 324, 379, 412 ' 469, 586.

1 П

Светоотачка чтенија. По данашњем типику после благосил^ањн хлебова стоји само неодређено : ч т ж и нраздника. На ј у т р е њ у послс прве и д р у г е стихологије : чт('л»* во |\гглТн толковол«* еж§ ц>т Д1ато»д После полијелеја и треће песме канона опет само: чтенм. Читањс ту мачења еванђеља празничког о д Матеја је ОМИЛИЈЗ Златоустова . Која су остала чтенија можемо видети из старих типика.

Евергетидски типик на панихиди прописује „читање праксапо стола". на ј у т р е њ у после прве катизме „читање у књизи панигирику", беседа св. Григорија Чудотворца , која почиње речима : "Аубре« џ И Хрсвтос. После д р у г е катизме „у истој књизи" (панигирику) беседа Зла тоустога која почиње речима: Пауте? бр-еГ; еу ги!к>}иа и беседа св. Со фронија, која почиње речима ПиХсу ф ш ? . . . Иза полијелеја беседа сн Григорија Богослова која почиње речима ПаХ'^ '1г)аоб; (е^ ббасу |и'ау). И м треће песме канона: Слово Златоустога из тумачења на Матеја.

Песме на овај празник написали су : Јован монах, Визант, Косма монах, Анатолије, Герман патријарх, а каноне су написали Јонан Дамаскин и Косма.

У особине празника Богојављења спада и то, да су александријски епископи у старини у сагласности са одредбом првог васељенско! синода сваке године о Бого јављењу објављивали посланицима (епсатоХх' еортаатсхас, ер1б1о1а 1е51аНз) старешинама цркава датум Ускрса те го дине1), а старешине цркава јављале су својим вернима време када Нс бити Ускрс. Ово су чинили александријски епископи зато, што јс у Александрији цветала астрономска наука. Отуда имамо многе пасхалкс посланице александријских епископа, тако од Теофила, Дионисија (у 265)2, Атанасија и Кирила Александриских. Сећање на ове старс посланице је то, што су наши свештеници у старини, док још ннјс било календара и док је било тешко до њих доћи, обилазили прс Бого јављења са крстом у руци домове верних и кропећи их јављали су у ј едно вернима почетак ускршњега поста, време Ускрса и других покретних празника.

») Е и з е ђ I и 8 , Н!$1. есс1. 11ђ. VII, с . 2 0 . З о г о ш е п , Н1«1. есс1сз. Пћ. VIII, с. II С л х з Н п и з , Со11а1. V, с. 11.

г) Ј евсеви је , 11181. есс). 7, 20 зна већ о писмима Диониси ја АлександриЈског , ко |има обЈавл.уЈс датум Ускрса.

П Р А З Н И Ц И СВ. Ј О В А Н А П Р Е Т Е Ч Е

Култ св. Јована Претече био је један од иајраширенијих и најин-гензивнијих на Истоку, а то закључујемо по многобројннм реликви-јарима моштују св. Јована и многим црквама посвећеним св. Јовану 11ретечи. Култ св. Јована раширио се веома у Византији од IV века, а нарочито су култ св. Јована тражила ова три места: 1) место његова рођења, 2) место где је он извршио своју службу, и 3) место где је извршена смрт над Јованом. Рапапбиз му је посветио једно дело од XXVII—468 страна 4° под насловом Ое сиИц 8. ЈоћапшбЈ Варћб1ае лпћцшШеб сћпбНапае ассесШ ш уе!егеш е ш з б е т огсЛпЈб Шиг^јат с о т -шсп(агЈиб, К о т а е , 1755.

О живом култу св. Јована сведоче и многе цркве св. Јована Пре-гсче. Данило, игуман руски (1106—1107) сведочи о цркви св. Јована Претече подигнутој на месту где је била кућа Захарија, у којој се родио св. Јован. На уласку цркве, лево над малим престолом је мала пећина у којој се родио св. Јован. Једна црква св. Јована била је на Јордану, на месту где се Спаситељ крстио од Јована. Хаџија Теодо-сије око 530. сведочи о њој, а подигао ју је цар Анастасије I. Била је сшидана на стубовима, због поплаве од Јордана. Знаменита црква св. Јоиана била је у Севасте (Палестина), где су биле положене мошти Прстече, а о њој сведочи Аноним из Пјаћенце 570. У Витавари је у IV столећу постојала црква и манастир св. Јована, што видимо из житија Марије Египћанке ( | 421). Даље цркве св. Јована биле су у Дамаску и Емиси.

У Цариграду је цар Теодосије Велики (379—395) подигао цркву сн. Јована Претече у Хебдомону. Конзул Студије основао је 454. сланну цркву св. Јована Претече, у којој су служили монаси Акимите, и дао је своје име манастиру који је подигнут на томе месту.

У четврти Цариграда званој Петра била је црква св. Јована, која јс била славна за Палеолога. Владари су у овој епоси становали у Илахсрнској палати и 29. августа на празник Усекованија долазили су у ову цркву, коју сномиње и описује и С1аујјо (ЕћегбоИ, 116). О осталим цркпама св. Јована Претече у Цариграду види Н. П. Кондаковт., ПтантШскЈм церкви и памитники Константинополи, 9 ,35 ,57 , 73, 203—204. Многс друге цркве св. Јована постојале су на Истоку, као и на Западу. Култ сн. Јована било је веома жив и у српским земљама, у којима имамо нслики број цркава.

.'УпчсЛг? сн. Јопана (23 септсмбра). Мпогс матере зачињу децу, али цркна просланл.а и празнује само три зачећа, иредмет динљсња целога

снета: Зачеће Богородице од Ане, зачеће Претече од Јелисавск зачеће Христа Спаса од Дјеве Марије. Сва ова зачећа била су објанл.1 о д анђела и 'била су извршена по Б о ж ј о ј благодати. Догађај зач< св. Јована изложен је у еванђељу од Луке 1, 5—25.

Када се приближило зачеће Спаситеља, на чудан начин извршг се зачеће св. Јована Претече. Овај празник је у неразлучној вези празницима Благовести и Рођења Христова, јер је зачеће Претечс бк шест месеци пре Благовести, тј. зачећа Спаситеља, а исто тако и рођс Претече пре рођења Спаситељева.

Овај празник није уведен, свакако, пре празника Рођења Још Претече, но после њега. Сергш каже да је овај иразник верошп постојао у V веку, али не наводи сведоџбе за то. На Истоку и Запа имамо сведоџбе о овом празнику од VII века (месецеслов коптс издан од беШеп-а, мартирологији Јеронима и Беде у календару 5Ј1о Напуљски календар и оба минологија Цариградски и Василијев). Л пошто се није сматрао важним празником, не налазимо га у нек источним месецесловима 7—9 века. Тако немамо га у празничн синајском еванђељу 715. године, у еванђељу московског Успенског собс X XII века. Тек од IX века сретамо га чешће у месецесловима. Ц| вене песме на овај празник написали су Византије, тј. цар Лав Мул (слава на Господи возвах), Јован Дамаскин (канон) и Теофан (др> канон). РКга (Апа1ес1а засга, I, 542—548) је објавио кондак на Зачс св. Јована.

Типик Велике цариградске цркве IX—X века код 23. септемО с а м о с п о м и њ е о в у у с п о м е н у : тт) абтТЈ тј[с.|Ера тб чкоч ето? хаЈ V) абХХтј -гђ? (Јуса;'ЕХсааРет, 8те бо^ХајЗе тоу гсросрђстју гсроброр,оу хас РатстсатгјУ 'ЈсиЛуу али се тога дана служба не наводи Зачећу, но другим светител.и (Топсча, I, 8). Синајски канонар овога дана такође само спомиње ус1 мену без навођења службе: 'Н абХХгјфс? Г7ј$ &у1ас, 'ЕХсаарет, бте ао^Хс тбу Пр6брор,оу, ^уооу тб 1то; (Толсха, I, 198). Служба овоме празни је означена тек у Евергетидском типику, који означава читан. А6уо$ е{$ ттју аоХХгјфсу. 2тјтес е?$ тб па^тЈуирсхоу то (хсчроу, тб беотероу (Топс1 1, 281).

У минологију цара Василија је слика Зачећа св. Јована: У с[ дини је жртвеник са киворијем; с једне стране жртвеника је Захар! у свештеничкој одећи, у десној руци држећи кадионицу приноси тн јан на жртву. С друге стране жртвеника арханђел са испружпн десном руком говори Захарију, а у левој држи скиптар.

Рођење Јована ПреШече, 24 јуна. Када је Спаситељ хтео заси]л свету и уселио се у девојачку утробу, требао се родити од исрс киње св. Јован Претеча, његова даница, провазвесник, који је прстх дио јављању Господа, проповедајући и говорећи: „Долази јачи мене иза мене" (Марк. 1,7).

Када је Јелисавета, стара и нероткиња, родила .Претечу , то се сви њени сродници, суседи и познати обрадовали, јер је Госп скинуо с ње „презир бездетства", и тако се испуниле рсчи а| Гаврила, који је говорио Захарију: „Жена твоја Јелисавета родиНс сина, и многи ће се обрадовати због рођења његова" (Лук. 1,13 I О в а ј необични догађај припремио је духове за још чуднији догађ?

N ХоортологнЈа

100

по1|| ||,с очскинано! м Месије, чије је ваплоћење већ било извршено, али )г )ош било тајно.

.V осми дан по рођењу Претече дошли су свештеници и рођаци 1.1 хмријс у дом његов ради учешћа у обреду обрезања младенца, и п 1и су гом приликом да му даду име очево — Захарија. Мати про-

римки имдмхнутм хтела је да њезину сину надену име које је рекао анђсо, јср Захарије незана језика није јој то могао казати, и поуча-нмнм сн. Духом, св. мати назива пророчки дете : Јованом. Тада свеште-пшш и рођаци стадоше знацима питати Захарију, како би хтео назвати младснц«, а овај узе дашчицу и написа на њој : Јован му је име" (Ј |ук. 1,(>3). И тога часа отворише се Захарији уста од немоће и он стмдс говорити прослављајући Бога. Ово се догодило у пределима грмда Хснрона, у ком је био дом Захаријин. Хеврон се налазио на нисоким горама и звао се „горњим градом", код Луке (1,39) в& горнАА.

С) чудном рођењу Јована чуо је и Ирод и дивио се говорећи : „Шгм ће бити ово дете"? Када се родио Господ Исус Христос а када су дошли мази и распитивали за новорођеног цара јуде јског , тада је I |род послао војнике у Витлејем да побију сву мушку децу. Тада се сстно и Јована сина Захаријина, о коме је слушао много чуднога, и

је размишљати: „Н*ће ли он бити цар Јудејски"? Растрзан зло-оом, послао је убице у Хеврон, у дом Захарије, али ови не нађоше Јонанн. Када је почело убијање деце у Витлејему, глас о томе дошао |с н до Хенрона. Јелисавета узе Јована и оде у пусте горе, да се сакрије, молсћи Бога да је заштити са дететом. Када је видела с висине горе гдс долазе војници, обратила се каменој стени: „Горо Божја , прими матср са лететом". Тога часа растави се гора и прими Јелисавету са Јонаном унутра, и тако их сакри од убица који су долазили1). Војници нс нмшан кога су тражили, вратише се кућама празних руку. Тада И р о д посла снога оружаника у храм Захарији (који се у то време налазио у Јсрусалиму) и рече му: „Дај ми твоје дете", који одговори: „Ја сада служим Господу Богу Израиљеву, а где је сада мој син — то не знам". Прод се разгневи и заповеди убити Захарију, и војници га убише нммсђу цркве и олтара (Мат. 23, 35). Проливена крв усиривши се осгадс на мрамору и скамени се, за сведочанство преступа Иродова и њсгове нечне осуде.

Јслисавета са Јованом, скривена, Богом пребивала је у гори. У п.ој је била пећина са извором и финикова палма са плодом, која се смпијалм када су хтели да се нахране и потом се опет исправљала.

Чегрдесет дана после смрти Захаријине, света Јелисавета престави сс у спомепутој пећини. Од тога времена св. Јована је хранио анђео. Д о јавл.пп.а Израил.у Јован је живео у пустињи. Тако је рука Божја чунплн сн. Јонана да би ишао пред Господом, духом и силом Или-Јииом, и да му спреми пут, који долази да спасе род људски.

Онај прпзник је такође у неразлучној вези са Рођењем Христовим, )ср сс слави шсст мсссци пре Рођеп.а Христова, 24. јуна. СергШ каже да снсдоџбс о оном празнику имамо на Истоку у IV веку, и као све-

') () икпмш|)«ф||)и опог дог«ђл|«, пнди /I. М и р к о п и И , Млрков млилстир, 62.

59

доџбе наводи Златоустове беседе на овај празник (ако су оне аутен-тичне и ако Златоустово раније писање тумачења на Св. гшсмо, гдс се говори о рођењу Јована није узето касније као омилија аа овпј празник). Једно од Златоустових слова на овај празник имамо у Чеп.и минеи и у прологу. На Западу празник Рођења Јована Претсче налази се у најстаријем календару африканске цркве (V век), у реду празника које наводи Регре1ииз еп. из Тура (еп. 461—491), као и у Маргироло-гијима Јеронима (VII в.), Беде ( | 735) и Рабана Маура (-]- 856). Синод у А§с1е убројао га је у највеће празнике. О д Августина имамо бессду Б е па!а1е запсИ Јоћалпјз ВарИб1а. Да је овај празник постао тек и:ш увођења Божића закључујемо из зависности датума овога празника од датума Рођења Христова1) .

Црквене песме на овај празник писали с у : Дометије VI нск (кондак), Анатолије IX век (прва стихира на Господи возвах и сланп на хвалите на јутрењу), Андрија Критски (4. стихира на Господи возиах, слава на литији и канон), Јован Дамаскин (стихире на Господи вознмх и канон), монахиња Касија (слава на сгиховње), Византије, тј. цар Л.ж Мудри (слава на стиховње). Црквене песме славе догађај прагмикп Са разрешењем неплодства Јелисавете разрешава се неплодство цркпс од језичника многочадијем. У печаћењу уста Захарија, запечаћсн јс закон, пошто је дошла благодат, Мојсије ућута. У сину благодаги Јовану узлази јутарња звезда, која иде пред сунцем благодати. У току целе службе црква више пута понавља са надахнутим старцем: „Блм гословен Господ Бог Израиљев, јер посети и учини избављење л.удима својима" (Лук. 1, 68).

У типику Велике Цариградске цркве IX—X века 24. јуна на првом месту је "АЗХтЈа'.; тсО аус'оо (ларторо; 'Оре>т'оо ха1 тму абеХср<7)У абтоО (ссд моро његове браће и њихова имена). И даље се каже: 'Гђ абт^) < тоО ПроброЈАоо хд улропо^оу уеуеОХсоу (Токсха, I, 82). Богослужење прсмм Евергетидском типику види Тошха, I, 462. У овом типику означено јс каочитање : „'Еухсоц-.оу тоО Хроаоат6р.оо е?$ тб Геу&асоу тоО Пробрбр.оо (тражи у панигирику)".

Као читања на празник Рођења Јована Претече означена су код Ећгћагс1-а слова: Антипатра из Бостре, Аетија, презвитера цариградског, Софронија Јерусалимског; енкомија: Јована Златоустога, Теодора Сгу дита, Лава Мудрога, Леонтија монаха,- Теодора Дафнопатеса.

Усековање главе св. Јована Претече. Као што се Јонан родно нр« Спаситеља, тако је и својом смрћу претекао смрт Сћаснтел.п, пн и душама у аду св. праотаца проповеда Господњи долазак"), јср сс ш 1> јавио у свету Месија који се чека. Као што Христос пострмди, страдалничком смрћу умре и Претеча.

Ирод Антипа, син старога Ирода који је побио децу нитлсјсмску, четворовласник Галилеје, узе прво себи за жену кћер Аретс, цпра арапскога, и поживе с њом не мало време. Затим ранивши сс л ш о т о м

') КсПпег, Меог(о1о§1е, 165—166. 2) Једап икос кондака на Велику суботу казује да ја Јован проновсдао Христл у

лду ''АХХоу Нвбу уо|1(оа)|1вг Луврбцое топ; 6 Прбброцо; (РКга, Апа1и'(а »асга, 1,488).

100 110

Иродијаде жене Филипа брата свога, и пошто је она пристала на н.сгову нечисту похоту, одагна своју прву закониту жену, и узе против икона жену брата свога. Све да му је брат и умро, по закону не би могао узети љегову жену, јер је она имала кћер. Само у том случају л.л она није имала деце, могао би је узети за жену. Међутим и брат је п.егов био жив, и тако је постао грабљивац и крвосмеша.

Јован Претеча, ревнитељ закона Божјега, укоритељ грехоза људских и ироповедник покајања није могао да трпи безакоње Иродово, но у лице обличиваше Ирода пред свима као прељубника грабљивца, који је отео жену брата свога, и говораше: „Не приличи теби имати жену Фнлипа брата свога". Ирод не трпећи обличење, заповеди бацити Јонана у тамницу везана у ланце. Нарочито се пак љутила Иродијада нл снсгога Лована и хтела га је одмах убити, али није могла, јер јој је го Ирод бранио, и чувао је сужња од жене, која је дисала убиством, )ср јс Ирод знао да је Јован муж праведан и свети, кога и раније у сласт слушаше, и пазећи на Јованове речи, чињаше многа добра, те се бојлшс да га даде убити. А бојао се не тако Бога, као људи, према рсчима еванђелиста Матеја (14, 5): „хоћаше га убити, побоја се народа, ]ср га држаху за пророка, да не устане на њега народ и подигне метсж. Због тога није смео јавно предати на смрт пророка и крсти-гсл.а, кога су сви волели и поштовали, но само га је тамницом мучио, хотсћи запушити неумучна уста свога обличитеља. У тамници проведе гн. Јован дуго време, и скупљаху се к њему ученици његови које је он учио Божјем закону, јављајући им о Месији који је већ дошао на свет, п шил.аше их ка Месији (Мат, 11 ,2—3; Јов. 1,36). Када је дошао Продов рођендан, сабра своје кнезове и војводе и старешине, тетрархе цсле Галилеје, и приреди велики пир (гозбу), на коме је играла кћи 11родијадина, и угодивши Ироду и онима који су били с њим за столом, молила је у њега, по науку своје злобне (зле) матере, главу св. Јована Крстител.а, и доби што је молила. Јер јој се Ирод закле да ће јој дати, што узиште, па макар и до по царства. И не хоћаше јадни прсступити заклетве своје нити ожалостити играчице и њезине скверне млтсрс, одбаци ону бојазан, којом се бојаше убити Јована, и заборави н.сгону светињу, и као пијан испуни се смелошћу на проливање невине крви. И одмах посла џелата у тамницу, заповедив посећи главу Јова-нону, и принети на бљуду . И тако Претеча Христов, због обличења Лсзакоња Иродова са Иродијадом, би посечен у тамници, касно ноћу, пошто се и та мрска гозба-вечера протегла дуго у ноћ, и када су већ били иијани и када су се довољно утешили играњем бестидне девојке, глдл сс изнрши то неправедно убиство. И донесе се глава св. Јована па бл.уду носред оне гозбе, док је још крв капала, а усне су, као што нски кажу, исте обличитељне речи говориле Ироду и после посечења: .11»' приличи ти да имаш жену Филипа брата свога". И какав је тада страх обузео оне који су били на оној вечери, када угледаше човечју глану где сс носи на бљуду као јело, из које иде крв, и чије се уснс још мичу и говоре речи. Ову главу играчица узевши небојажљивим пукама, однссе к матери снојој. А Иродијада узевши ју, бола је иглом |с 1ИК| који }е изобличнвао и.ихоно безакоње, и довољно наругавши се, не дпдс јс иогрспсти заједно са телом, јср се бојаше да Јован не пискрспс, ако сс глапл ка телу дода, и да ће их опет обличинати. А

тсло извучено из тамнице ученици његови те ноћи узевши погребоше у Севастији, а Иродијада закопа главу у своме дворцу дубоко под земл.у, на месту тајном и бесчасном. Како је одатле узета, довољно о томе говори синаксар 24. фебруара, у који се дан празнује обретење њсгонс часне главе. По смрти св. Претече, И р о д учини још и друго не ман.с зло, наиме поруга се Господу Исусу Христу за време Његова вољнога страдања за нас, као што о томе говори еванђелист Лука (23, 11). Уко ривши Ирод са својим војницима Исуса, и наругавши му се, обучс гп у светлу хаљину, и врати га Пилату. Казна Божја стиже пророкоубицу и ругатеља Христова. Арета цар аравитски удари на Ирода због ср.1 моте нанесене његовој кћери, и победи сву силу Иродову, а сам Ирод једва се спасе. Затим од римског кесара (Калигуле) лишен своје власти тетраха и свега богатства, би послан на заточење са прељубницом и њезином кћерком у Лугдун (Лион) град галијски, затим одатле у Илерду, град у Шпанији, и тамо у тесноти и страдању скончаше, видевши прво смрт играчице кћери своје, која погибе на овај начин: „У зимско време због неке потребе хтела је прећи реку звану Сикорис, и када је ишла по леду, проломи се под њом лед, и потону до врата. Божјом одмаздом лед стисну њен врат снажно, и висаше тело у води, а глава јој беше задржана на леду. И као што некада играше ногама по земљи, она њима не доснжући дна у реци, отимаше се тслом, чинећи телом као игру у води, а бистрина речна ју је заносила, и нико јој не могаше помоћи. И дотле је тако у води висила, док јој оштри лед не пререза врат. Скверно тело њено, занесено под водом не нађе се, а глава ка Ироду и Иродијади, као некада Претечина, донесс се, просечена ледом, а не мачем. Тако одмери Божје правосуђе играчицн, која је скривила усековање часне главе св. Јована. Ирода пак и скверну Иродијаду земља живе прогута. А св. Јован као у животу, тако и после смрти би Христу претеча у аду, и тамо бившима објави Бога у телу, и обвесели св. праоце, с којима отуда после разорења ада у васкрсење Христово би изведен, удостојив се царства небеснога, као девственик, пустиножитељ, учитељ и проповедник покајања, као пророк, претеча и крститељ, и као мученик.

Празник Усековања главе св. Јована Претече 29. августа сланио сг доста рано, тако имамо две беседе бл. Августина бегш. 307—308. нл овај празник. Затим овај празник се спомиње у коптским календарими код бе1(1еп-а, сирском, напуљском и мозарапском. Имамо га и у блсгн шеп1агшт &е1азјапит (492—496) (КеИпег, Неог(о1о§1е, 166).

Сведоџбе о овом празнику имамо у V веку у беседама ко]е су написали: Петар Хризолог еп. Равене (•)• 458), Хрисип, презнитср Јсру салимски (V век, написао похвалу), и Василије Селевкијски (458, Г. 85, 225—236). Даље писали су беседе на овај празник Андрија Критски (Р. 97, 1110—42) и Теодор Студит (Р. 99, 757—772). РаззЈо нили А. ВегепсКз, 01е ћапсЈзсћгШПсће ГЈећегИеЈегип^ (1ез 2асћапах нш1 Јоћаппез — Арокгурћеп. Тех1е ипбе 11п1егзисћип§еп, N. Р. XI, 3 (1904), 2—3, 41—47, 63—64 и А. УаззШеу, Апесс1о1а ј^гаесо — Шгапћпа, Мозс|ие, 1893, 1—4.

Црквене песме на Усековање написали су: Андрија Критски (други канон), Јован Дамаскин (стихире на Господи возвах, слава на литији, каион I), Гермаи, патријарх цариградски (стихире на литији). Енерге-

11»

тидски типик спомиње канон тоО Пробрбцоо е^ V) ?јх00 б'. по1г}\у.& ИЈ&бшрУјтои прштаот^хр^соо1), који данас немамо у богослужбеним књи-гамп. У пссмама црква прославља Претечу као свештенопроповедника покајања и царства Божија, као најчаснијег од пророка, зато што се удостојио да у струјама крсти Проповеданога; као пророка, анђела, ппостола, мученика. Као пророк проповедао је Христа; као анђео био је нссник Месије и живео је анђелским животом; као апостола — јер ц научио народе; као мученика — јер се његова глава посече за истину.

Данашњи кондак Усековања 'Н тоО Пробрб(лои ^бо^о; аттоторј спо-мин.с гипик Велике цариградске цркве IX—X века (Тотхл, I, 496), н дпнашн.и г|)Оиар Мутјј1Г| бсхасои јлет' еухсоЈшоу спомиње канонар синај-скс библиотеке X—XI века (Титха, I, 221).

I исрк-тидски типик прописује на Усекованије — 'Н алотојхт) тг]; т1р,(«(, хираХУ); тоО ПробрбЈлоо, ова чтенија: Хбуо; тоО хороО 'А^бреоо т. ј. АндриЈе Критскога и после 6. песме канона Хбуо? тоО Хроооатбцоо, тражи V кн.иаи 'Г4 (1уоХоут)цата тоО Хроаоатб(1оо на крају (Тшиха, I, 496). Овај дан јр пост и нс једе се ни риба, а разлог поста наводи типик. Усековање има једап дан претпразнства, а 30. августа песме овога празника поју сс сп снстима 30. августа.

Са/Јор св. Јовапа ПреШече 7. јануара. У први дан иза Богојављења цркна слани празник Сабора часнога и славнога пророка и претече и крсгитсл.а Јована, што је послужио тајни божанскога крштења, иоложинши руку на главу Владике и погрузивши у водама Јордана. 11осле крштења исповедио је Јован Господа као Сина Божјега, а други дап после овога опет угледавши Га, јавио је својим ученицима: „Гле Јпгње Божје" (Јов. 1, 34—36). Према томе се одмах после празника крштен.а 1'осподњег саборно поштује и песмама слави Крститељ. |Ч*ч „сабор" значи да се народ сабира у цркву ради свршавања бого-служсња у славу Бога и част и похвалу св. Јована.

Онај празник Сабора свршавао се у свима црквама, али се са особигим сллнл>ем свршавао у црквама посвећеним Крститељу, тако

цркни н.егоној при Јордану, подигнутој на месту где је крстио ристп, у Сенасте (Самарија), где је био погребен иза усековања,

у Ангиохији, камо је прво била пренесена његова рука од св. евенђе-листп Луке, у Цариграду, камо је после из Антиохије била пренесена они рука, и где је особито свечано слављен сабор Крститеља, пошто је н.егона рука била пренесена на само навечерје Богојављења, када бива оснећење воде. Изгледало је као да је сам Крститељ невидљиво дошао н,1 освећење ноде, и беше велика радост цара и народа. Зато је тада с.1 нсликим слављем био свршаван Сабор крститеља, други дан Бого-Јављења, а слављен је и после тога.

11а дан Сабора црква прославља Јована као најчаснијег пророка, Јер сс удостојио да крсти Онога који је проповедан. Стога за истину ностраданши радујући се проповедао је и онима у аду Бога који се јпиио тслом, који узима грех света и који нам даје велику милост" (тропар). Даље црква призива Претечу да моли Христа Владику, „да

•) К. Кгит11лг1|ег, Ое»е1|. <Ј. ћуг. Ш . , 347 спомиње Тћео<1ого» Јгрштоаа^кр^тои за иара Коистаитииа По|)фирогените.

119

се саберемо (после смрти) у торжеству јућо ј цркви, у храму нсруко-твореном, вечном, на небесима и да тамо слушамо глас оних који празнују и да свршавамо празник у част вечнога Богојављења. Тамо се можемО наситити са Христом виђењсм лица Божјега, који се јасно показује својим светима, и славити са свима небесним ликовима Оца и Сина и св. Духа на векове, амин* (Четв мин. 7. јан.).

Роман Мелод (VI век) има један кондак за овај дан, и означана га као кондак на Претечу, Богојављење и Адама: Мг^. Сау. С. ХОУТЖХСОУ

есЧ тбу Прбброцоу ха1 е2? тб Ратшоца хаI е^ тбу 'Абар., •ђх- (3. (рброу <)схроат1Х'ба тоО тале^оО Ршр-аУоО.1)

Црквене песме на овај празник писали су песници IX века: Визан-тије, тј. цар Лав Мудри (слава на стиховње), Теофан (канон), Анатолијс и ниње на хвалите. У служби овога дана прославља се Јован у ве:ш са крштењем Христовим и празник је као наставак Богојављења.

У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Токсха, I, 42) означен је у овај дан Хоуа^; тоО <&у(оо ЗатстсотоО, хаЕ тоО ссусоо алоатбХои 'АлоХХб). тбу Н' троларсоу г|Х' Р'- Прбброрсе про^ха ха1 тг^ Јрт)р.оо лол(та... Прокимен, апостол, алилујариј и еванђеље означено је као и данас. У синајском канонару (Тилсха, I, 210): Х ^ а ^ ? Чсоа^оо тоО раптсатоО ха1 ТШУ ^уса^ ТооХсауоО ха! ВааОаоас?. Евергетидски типик (Толсха, 1, 384) означава друге песме за овај празник, а не данашње.

Сказаније о десној руци св. Јована Претече, која је крстилп Господа (Четв Мин. 7. јануар).

После Усековања главе св. Јована од Ирода, тело св. Јована било је сахрањено од његових ученика близу гроба пророка ЈелисеЈа у Севастији (Самарија). Када је св. еванђелист Лука проповедајући Христа обилазио крајеве и градове, дошао је и у Севастију, у намери да одатле оде у свој отачаски град Антиохију. Том приликом хтео је понети у Антиохију и тело св. Јована, које је било цело и нетљсно. Пошто су житељи Севастије особито поштовали и чували мошти сн. Јована, то је св. Лука могао понети у Антиохију само десну руку св. Јована, која је крстнла Господа. Рука је извршила много чудсса.

После дугог времена Јулијан Отпадник гонио је цркву Божју: убијао је Хришћане, мошти светих вадио је из гробова и палио, и спаљивао је цркве. Дошав у Антиохију ради гоњења, Хришћани су сакрили руку св. Јована у једну кулу Гонија да је Јулијан не спали. Када је Јулијан дошао у Антиохију, учинио је многа зла Хришћанимп, и почео је тражити руку Крститељеву, и када је није нашао, запонсдио је да се у Севастији спали цело тело св. Јована, без главе и рукг, а гробница са храмом св. Јована била је разрушена и спаљсна, о чсму говоре Никифор Калист и Кедрин. Међутим Симеон Метафраст ка <уЈС да није било спаљено тело св. Јована, но неко друго тело, јер патри јарх јерусалимски, сазнав за намеру Јулијанову, тајно узе мошти с» Јована из гроба и посла их у Александрију, а место н.их остннк кости неког мртваца, које су према Метафрасту биле спаљене са гро бом и црквом.

») РНга, Апа1ес(а засга, I. 23—27.

100

После смрти цара Јулијана и када је истинита вера засијала, то је и рука сн. Јована изнесена из куле, а Хришћани су је поново пошто-нали и од ње се поново чинила чудеса, као и раније.

Када су Арапи завладали Антиохијом, то им као плен припаде и рука сн. Јована. Хришћански цареви трудили су се свим средствима да узму из арапске власти ову руку, али узалуд. Тек је то успело нпренима Константину Порфирогениту и брату му Роману.

Неком антиохијском ђакону Јову било је Богом одрећено да св. руку сн. Јонана нзнесе из власти арапске. Рука је чувана у цркви сн ап. Пстра у Антиохији, при којој је служио Јов, који се дружио ( I скеаофилаксом ове цркве, да би лакше извео своју замисао. Ске-иофилакс се пак противио намери Јова. Тада Јов приреди гозбу, на |н>|у је иознао и скевофилакса. Угостивши га усрдно, скевофилакс се пипи и мспа, а Јов тајно пође у цркву, откри кивот и узе руку св. Јована. ( кспофилакс се у јутро пробуди, али није приметио нестанак руке. Јон међутим хитно оде из Антиохије и пође ка Цариграду, бојећи се потсрс. Под заштитом Божјом и св. Јована стиже у Халкидон, и саопшти тамошњим Хришћанима какву је ризницу донео. То је јав-л.сно царсвима и они радосни одмах послаше своју царску лађу у Хплкидон са патријархом и сенаторима ради сретања и доношења руке у Цариград.

Када се лађа враћала из Халкидона са св. руком, коју је држао сам патријарх, то су цареви и цео народ изишли на обалу, као у сусрет самоме Крститељу, са поштовањем и клањањем, песмама, упа-л.сним снећама и кађењем. Цареви су руку унели у дворску цркву. Оно преношење св. руке извршено је на навечерје Богојављења пре оснећења ноде. Тада је прослављено Богојављење, а за њим Сабор Крститсл.а са великим весељем. Д о к се ова рука чувала у Цариграду, ишосио ју је на дан Рођења Претече за време богослужења патријарх на амнон, ради показивања народу (Деб. 281).

Ону руку видели су у Цариграду у XIV и XV веку руске хаџије. Ондс је она била до 1484, када је била предана ритерима са Родоса, коЈи Је пренесоше на Малту. 1799. пренеше је малтешки ритери у Гатчину на дар цару Павлу I, одатле је пренесена у тадањи Петроград у цркву Нерукотворног образа Спасова у Зимском Дворцу. У спомен овога догађаја слави се празник 12. октобра.1)

ЕћегзоИ о руци св. Јована ово пише: Руку св. Јована Претече донео је из Антиохије у Цариград

Након Јов, за владе Константина VII Порфирогените 956. године. Она јс дочекана са великом свечаношћу од патријарха Поливекта, клира и сената, а затим је постављена у царски двор. Антоније Нов-городски (1200) спомиње десну руку св. Јована Претече у цркви Богородице Фарске (у царском двору), којом су се посвећивали цареви. Рускс хаџије XIV и почетка XV века спомињу десну руку св. Јована у манастиру Цогородице Перивлептос. Анонимни хаџија (1424—1453) јс нс спомиње више у Перивлептос-у, него у цркви Спаситељевој.

Ч Чвтн мни. 7. Јаи. Повсст о прсносу десне руке написао Је очевидац Теодор. Дафнопат.

121

Реликвија руке није више била цела и неповређена, недостојали су јој прсти. Остатак руке окован је у злато. Антоније Новгородски означио је већ 1200. г. један прст Претече у цркви св. Јована Претече Сту дијског. У цркви Богородице Перивлептос видео је почетком XV векп С1аујјо десну руку св. Јована, од лакта па на ниже са дланом, она је била.потпуно добро очувана и недирнута, и сва је била окована зла-том, само на њој није био палац. Ова десна рука, која је остала у Цариграду, пренесена је одатле на Родос, где ју је чувао орден сн. Јована Јерусалимског, са Родоса пренели су је Јовановци на Малту, одакле је крајем XVIII века била послана у Русију, камо је доспела на овај начин (ЕћегзоИ, 80).

Када је Наполеон освојио Малту и растерао орден св. Јована са Малте, орден је изабрао за великог магистра руског цара Павла. 3. авг. 1799. у Петерхофу код Петрограда, били су примљени у аудијенцију од цара Павла, као новоизабраног великог магистра ордена, депутати великог приорства: гроф Коловрат, ђенерал-поручник, и гроф Сен Жулен, ђенерал-мајор у аустријској служби. Том приликом они су поднели акт о абдикацији (6. јула 1799. у Трсту) великог магистра барона Регс1тапс1-а Ношребсћ-а (1797—1798) и о предаји ове титулс цару Павлу. Ношрезсћ је по заузећу Малте од Наполеона, 12. јуна 1798, морао напустити Малту 17. јуна 1798. Њ е м у је било одобрсио да понесе што хоће, али је он испросио од побс-дника три ствари, којс су се као реликвије чувале у саборној катедралној цркви на Малти, орденској цркви св. Јована, у којој су чуване знамените ствари у сакристији, с леве стране. Ове три ствари биле су : 1) честица живо-творног крста Господњег, 2) десна рука св. Јована Претече и 3) чудо-творна икона Богородице Филермске1), коју је Лил-Адам (око 1530. тадањи велики магистар) донео са Родоса на Малту. Ношрезсћ је затим послао руском цару Павлу ове три реликвије које је понео са Малте, које су као светиње чуване у дворској цркви Нерукотворног Спаса зим-скога дворца. За ове реликвије дао је руски цар Павле израдити врло ску поцене оквире.оцносно кивот од злата са врло скупоценим огромним бри-лнјантима, сафирима и рубинима. Цар Александар III и супруга му Марија, рођена данска принцеза, ишли су свакога лета са породицом у Гатчину, 50 км од Петрограда, и увек су тамо носили ове светиње, и тамо су оис остале после Александрове смрти. У време између два велика рпти доспеле су ове светиње у Београд. Док није црква на Дедин.у билн готова, оне су чуване у дворској цркви у старом двору, а затим су пренесене и чуване у скривници цркве на Дедињу 2) . Од 1941. нс шн се ништа о овој руци.

Осим ове десне руке св. Јована имамо још две сачунанс рукс св. Јована Претече, наиме у њима се налази свакако само један дсо руке, рецимо палац или прст, или други део руке, па је та реликнија окована у реликвијар, који има облик целе десне руке. Тако се једип десна рука св. Јована Претече чува у Сијени, на којој нмамо онпј српскословенски натпис: пр-ћдктшка дкница иимнока полгкнн аи сакВ ар\ишископа срквскаго око лика св. Јована Претече.

' ) О ово) иконн види Г. С. Деболкск1И, Дни богослужен1е, Томв I, 153. 2) Како су ове реликвиЈе дошле у посел ордена св. Јована Јерусалимскогл, пиди

истори)у ордена св. Јована, штампана у Петрограду у 5 свезака, 1800. и 1801, св. III, 1Н(1, 199; V, 32, 369.

100 122

Оау руку набавио је св. Сава на својим путовањима по Истоку и ч умана је у српским земљама. Најпосле је доспела у руке Јелене, тснс дсспота Лазара, сина деспота Ђурђа Бранковића, а кћери Томе 11а.>|соло1 а, који је 1461. ову руку донео у Рим и предао ју је папи Пп|у II (родом из Сијене), а папа ју је даровао катедрали у Сијени, I дс сс и данас налази.1)

V Отоманском музеју у Истанбулу чува се данас једна десна рука I м 1омама која благосиља, длан са малим делом руке према лакту, окомаиа у сребро или злато, слично руци св. Влаха у Дубровнику. I 'м 1со сам фотографију ове руке, и на фотографији пише турски : 1м1.ш1)и1 1и(1ге1<5 гј ћег ћаккј шаћ{иг. По окову израђена је лоза са цвећем. 11а окону где би била манжета, околопише: ј- аути ( \ )нр «ст1 |шн тоу клнтнгтоу Ово је рука Јована Крститеља. На горњој страни длана, а прсма кажипрсту, на окову је натпис; о амнсс то? ву (Јов. 1,29)

Ј ' л е јагње Божје" . На окову је на кругу нејасан лик. На горњој сграии длана је четвртаст отвор 3—4 сш*', који затвара поклопац. Када сс са отвора дигне поклопац, види се кост руке да се може целивати. Она дссна рука изгледа како то слика каже.

Лева рука св. Јована Претече, не цела, но само до лакта са дла-ном и прстом, налазила се према Ои Сап^е-у у Севасти, одакле је однесена у Регрј§пап, где је сачувана у цркви Доминиканаца. Стефан 11ом1 ородски потврђује међутим око 1360. да се десна рука св. Јована Прстече налазила у манастиру Перивлептос, и да лева рука није била у Цариграду, но на Јордану2).

Реликвије св. Јована Претече спомињу се у Лавсаику поводом јсдне цркве подигнуте од свештеника Инокентија на гори Јелеонској3).

Прво, друго и Шреће обреШење главе св. Јована ПреШече. Историја моштију св. Јована Претече је доста нејасна. Еванђеље не каже ништа о мссту где је Претеча посечен по наредби Ирода. Јосиф (АпНди. XXII, 7) гнрди да је то било у Махеронту. Једна традиција поставља његов гроб у Севасте.

Иза Усековања главе св. Јована Претече судбина његове одсе-чснс глане била је таква, да је његова глава била налажена у три маха, који се догађаји прослављају празницима као прво и друго (24. фсбруара) и треће (25. маја) обретење главе св. Јована Претече, а које јс према ЧСТЈ.И минеи било овако:

Када је била усечена глава св. Јована Претече (Мат. 14, 11), гада ју је ћерка Иродијадина узела на бљуду и однела матери. Опа разнратна нечестива жена бола је иглом језик светога, којн јс обличивао њезино безакоње, и поругавши се над час-ном гланом, није дозволила да се преда на погреб заједно

') Плвле ПопопиН, О српском иатпису у Сијенн. Прилози за књижевност, Језик, НсториЈу и фолклор, књ. XVI, св. II, 214—220.

») () реликниЈама св. Јована Претече однесеним са Истока на Запад, види Еђег-10|(, 134—6.

Г«11л(11и1, (.еђеп <1сг НеШцсн УЖег, 44 (3. 94) . . . .црква коЈу Је он сам саградио и у коЈо) ночннлју мошти Јонана Претсчс".

са телом светога, јер се Иродијада бојала, да ће Јован, ако се сахрани тело његово заједно са главом, васкрснути и поново је обличити. Уче ници су тајно узели тело св. Јована и ноћу сахранили (Мат. 14, 12; Мар. 6,29) у Севастији самаријском граду. А главу Претече је Иродн јада дубоко закопала у своме дворцу на тајном бесчасном месту. Само је Јована, жена Иродова преставника Хузе, коју спомин.с снан ђелист Лука (гл. 8.31) знала то место. Жалећи у срцу смрт св. про-рска Јована и ругање над његовом часном главом, Јована је тајно ноћу узела ову главу, положила ју у земљани суд и сахранила на гори Јелеонској у једном од добара Иродових. Међутим до Ирода је дошао глас о Исусу Христу. Он је заједно са својом женом Иродијадом почео мислити, да није то Јован, који је васкрсао из мртвих. Они су почели тражити главу Јованову, и не налазећи је били су у недоумицн Тада је Ирод рекао својим домаћима о Исусу: „То је Јован, чију сам ја заповедио посећи главу. Сада је он васкрсао из мртвих, и зато сс кроз њега чине чудеса (Мат. 14,2; Лук. 6,16).

Кроз много времена, неки веома знаменити велможа, по имсну Инокентије поверова у Христа. Оставивши свет дошао је у Јерусалнм, купио је на гори Јелеонској то место, које је некада припадало Ироду. подигао је тамо себи ћелију и постао инок, вршећи заповести Христонс. Желећи подићи за себе малу камену цр:;ву, почео је копати рон и темеље, и том приликом нашао је земљани суд са главом св. Јон.пи Претече (I обретење). По разним знамењима и чудима и по откринсм.у од Бога дознао је да је. то глава св. Јована Претече и почео ју јс са побожношћу чувати код себе. Пред своју смрт у том крају распро странило се неверовање, цареви су поштовали идоле место истинитош Бога и свуда у Јерусалиму су поставили њихове слике и приносилм су им прљаве жртве. Видећи ово и предосећајући своју смрт, оиај инок поново сакри у земљу св. главу Претече, да не би ко послс његове смрти поступио са њоме непобожно. Он ју је сакрио где је била његова ћелија и црква. После његове смрти та црква је застарсла, разрушила се и сравнила са земљом, тако да нико није знао где сс налази глава св. Јована.

Када је Јелена мати Константинова стала чистити и обнавл.аги Јерусалимске светиње, у то време се два инока који су се подвиааналн на Истоку, договорише да иду заједно у Јерусалим, да се поклош часном крсту и гробу Христову, које нађе Јелена. Овде се једном пд њих у сновиђењу јави св. Јован Претеча, и откри место гдс је билп погребена његова часна глава са заповешћу, да је извади и > зсм.ч.с Пробудивши се инок је причао своме другу о овом снониђсп.у, пли је овај то све сматрао за прости сан, и није веровао у то, и смом< другу је то исто саветовао. Идуће ноћи св. Јован се јавио ноноио свакоме од инока одељено и рече:

„Устаните, оставите ваше неверовање и леност и учинитс шго вам је јављено".

Уставши, испричаше један другоме своја сновиђења, и затим по ђоше на место, које им је било указано у сновиђењу. Они почешг тамо копати земљу и нађоше св. главу Јована Претече. Положинши је у врећу од камил.е длаке, пођоше својој кући.

100 124

V то мрсме једаи бедни лончар из града Емесе, био је присиљегс /11 ц| 1н сногп сиромаштва остави своју отаџбину и да иде на д р у г у • 11м11 \ 11,1 иуту он се сретне са та два инока који су са собом но-• II ш I 1.1 иу сн. Јонана, и п р и д р у ж и се к њима и са њима настави свој н \ | Ии(|Ц|| пашавши сапутника, д а д о ш е му да носи в р е ћ у са главом ||м1,пм Крститеља, а он није знао шта носи. Наједанпут му се јави си ,1011П11 Претеча и рече:

„Остлви своје сапутнике и бежи од њих са том врећом, ко ју д р ж и ш у рукама".

Снсти је ово заповедио зато, што је видео леност и небригу тих инпкл, који из почетка нису веровали његовој појави, а затим нису хтсли сами носити његову главу. Најпосле свети је хтео учинити д о б р о лсло оном бедном човеку и упутити га на пут доброга и богоугод-ногл жинота. Он остави своје сапутнике и однесе главу св. Јована у сиој дом. Господ је ради главе св. Јована благословио дом његов спаким изобиљем, али се он није узгордио, но је делио богато мило-стип.у ништима. Знајући да је он све ово постигао помоћу св. Јована, сплгда јс поштовао његову св. главу, кадио тамјан пред њом, палио спсНс и молио се Богу . Када је дошло време његове смрти, по запо-пссти сн. Јована положио је св. главу у један земљани суд за воду , и тај с у д је затворио у ковчег, и запечативши предао је ово својој ссстри. При том јој је подробно рекао како се он ради ове часне главе избавио од беде и постао богат човек. Својој сестри је још завештао дл снагда побожно чува ову свету главу и да не отвара ковчега д о к јој то сам св. Јован не дозволи. Пред своју смрт дужна је да ову ризпицу преда каквом год побожном човеку. Тако је глава св. Јована прслашла д у г о времена од једнога човека до другога , чувана од иобожних Хришћана. Најпосле је била предана неком свештенику Г.пстатију, који је живео недалеко од Емесе у једној пећини и који јс био заражен јересју Аријевом и није имао страха Божјега . Болни су дола шли к њему и добијали исцељење од чудне благодати, која је и.члазила из главе Јована Претече, коју је он држао тајно. Но Евста-гије је почео слично крадљивцу да приписује себи и својој јереси ову бллгодат, трудећи се да сакрије од људи истинити узрок ових исце-л.еп.а и многе је овим обратио у своју јерес. Али житељи Емесе нај-после сазнадоше његову злу веру. Кнез емески у договору са епи-скопом заповедио је да га изагна из пештере и из предела те области. Гистатије је молио да га оставе још тај дан, обећавши да ће друго јутро отићи. Када су се послани сагласили с тиме, он је ноћу скрио сисуд са св. главом дубоко под земљом у пећини, надајући се да ће сс иослс извесног времена вратити, узети ову ризницу и уз помоћ чуда од главе св. Јована поново утврђивати своју јерес. Нада му се мсђутим није испунила, јер су се после његова одласка у пећину усе-лили неки побожни иноци, тако да он није могао тамо доћи.

Кроз неко време на том месту сабрала се братија, и био је осно-нпн млнастир. Али нико није знао да се у овој пећини налази глава си. Јована. После дугог времена открио ју је Маркел, архимандрит онс смсскс обител^и, човек пун врлине, о чему он сам углавном опако прича:

„18. фебруара средопосне седмице неликс 40-це, нидео сам сн врата наше обитељи отворена, а кроз врата се уливала река. Уз т< сам чуо глас многих чинова, који су са ш у м о м ишли по води к шм> са истока. Сви су они, сваки на свом ј езику , у зглашавали : „Ево сс јавља св. Јован, крститељ Христов" . Са таквим узгласима они су ушли у манастир. О б у з е т страхом узишао сам на врх лествице. СтојеНи на њој, учинило ми се да видим два двора у обитељи, један на западу, други на југу , а посред њих била је велика црква . Сваки чин улазећи на западни двор , упућивао се ка цркви. П о к л о н и в ш и се овде, излазио је кроз ј ужна врата. Када се то свршнло, поново сам чуо глас других, ко ји су викали: „Ево св. велики Јован Крстигељ" .

Погледавши видео сам га у цркви, а са њим су стојали по страни два мужа. У то време чини су стали прилазити св. Јовану и примити о д њега благослов. И ја сам наумио приступити ка светитељу и д о бити од њега благослов. Са страхом и трепетом ја сам последњи ушао кроз последња врата, начинио земни поклон пред Крстител>еи и дотакао се његових ногу. А он ми заповеди да устанем, са љубавл.у обухвати ме, дотичући се мога лица, у зео је сасуд пун меда и дао ми га са речима: „Прими благослов".

Рекавши то, он се удаљио. Када сам ја пошао за њим, приметио сам огњени стуб, који је ишао пред светим. У у ж а с у од таквог виђењл, пробудио сам се. И д у ћ е г вечера заповедио сам братији да поју сти хове псалама по обичном правилу. У време овога пјенија, један брат по имену Исакије, погледавши горе видео је кроз окно, да у пештер-ној цркви, где је била сакривена часна глава св. Јована, гори огањ. Видевши ово, повика:

„Оче погледај у св. пећини гори огањ". А ја му рекох: „Не бој се, брате, прекрсти се и ћути о овом". Пет дана иза тога, када сам заспао шесте Ноћи, нека рука ме три

пута такну у десни бок, и чух: „Ево ја сам дарован вама, устај иди за звездом, која ће ићи

пред тобом, раскопај то место, где те она доведе, и наћи ћеш мене".

Са трепетом и страхом устадох иза сна, и седећи на одру угледах где пред вратима моје ћелије сија звезда. Ужаснух се, прекрстих сс и пођох за звездом, која ме доведе у' пећину где се налазила глана св. Јована Претече, и ту звезда ишчезе. Ту падох на земљу и одадох хвалу Господу. После д у г е молитве, упалих свећу, окадих тамјаиом и почех копати, призивајући име Господње., Када сам копао, чуо сс велики шум и котрљање, а земља је била тврда као мед. После дугог труда најпосле нађох цигле. Уклонивши их, видех камену плочу, и када сам је извадио из јаме, нашао сам суд са часном главом св. Јонан.1 Претече. Радујући се, а уједно и са ужасом узех суд и пононо по кривши га, изишао сам из пећине. На изласку сретох архимандрп гм Генадија који је д о ш а о у нашу обитељ- Он ме уведе у пећину и по моливши се рече о своме виђењу:

„Ја видех да нас двојица стојимо на овом месту, где се и сада налазимо. Овде је била множина јечмена хлеба, који је био чистнји

и снетлији од сунца. У пећину је улазило мноштво народа. који је иримао хлеб из наших руку. Количина хлеба није се смањивала, но се повећавала".

Ја с;.м разумео да визија Генадијева значи благодат Крститеља Чрнстова, која ће се на овом месту давати свима. Затим му ја рекох <• снојој визији и показах му што сам нашао. Ми се договорисмо да

сисму нећемо никоме говорити, чак ни епископу емеском Уранију, а да ћемо о свему прво казати старцу испоснику Стефану у Даромиј-ском манастиру, а да он саолшти о свему епископу. Када у Даромиј-ском манастиру не нађосмо Стефана, потражисмо ђакона Киријака при саборном храму, који нам исприча своју визију, која је била једнака Гспадијевој. Тада му ми открисмо нашу тајну. Генадије и Киријак се сложише да о свему треба известити епископа, чему сам ја био про-тиван у намери да чекамо Стефана, који пет дана никако не долажаше. 11аједном ја спадох с ногу и нисам се могао помаћи од неке болести, што је била казна и знак, да је о свему требало известити епископа. Када и ја пристадох на то, ја оздравих. Ујутро пођосмо у град, где нађосмо епископа када је после јутрење излазио из цркве и испри-часмо му све о обретењу часне главе св. Јована. Он нам рече да о свему ником ништа не говоримо и да се вратимо у манастир. Ујутро дође он сам са презвитерима и ђаконима, и свршивши саборно божа-ствену литургију, он приступи ка томе месту, где се налазио суд са часном главом. Када ђакон рече: ..ПршлонкшЈ кол^кна, Гд8 ПОЛОЛИЛКА" , сви падоше ничице. Епископ Ураније је у ово време узносио молитву, и свршивши је, узе сасуд са часном главом и изнесе га из земље. Један од презвитера који су дошли са епископом, по имену Малх, није овом веровао и рече: „Откуда се овде могла појавити глава Прстече"? И у неверовању дотиче се власи главе св. Јована, од чега му се рука осуши због неверовања. Епископ Ураније са клиром узе сн. сасуд са главом св. Јована, пренесе га у цркву и положи у ђако-ник. Овде је ова светиња чувана дотле, док у Емеси није био подиг-иут нарочито веома украшен храм у част св. Јована. Приликом преноса споменути Малх исцелио се тако, што је дотакао руком сасуд са главом сн. Јонана". — Овако гласи повест блаженога Маркела. Друго обре-тсњс главе св. Јована било је 452. године. По повести Маркела открила му сс глава 18. фебруара, изнесена је од епископа Ураније 24. фебруара, а 20. октобра исте године пренесена је у подигнуту цркву св. Јована.

Симеон Метафраст (-ј- 940) пак у житију преподобне Матроне ( | око 492., успомена 9. новембра) казује још ово о обретењу главе сн. Јована Претече. У то време један човек, који је орао своје поље, примстио је да на једном месту, наиме тамо где су некада били пеш-тсра и манастир, излази огањ из земље. То је он видео више пута у гоку нише дана. У недељу, у коју Маркел, Генадије и Киријак дођоше епископу, овај човек такође дође у Емесу, и исприча епископу Уранију о чудном огњу. Епископ заједно са клиром пође на то место, п то је била пећина, где је некада живео јеретик Евстатије. Помоливши сс, епископ поче копати на том месту и нађоше тамо суд са главом сн. Јонана Претечс. Глас о овом раширио се по Емеси и околним градонима и селима. И прсп. Матрона са свима сестрама дошла је тамо

127

из свога манастира на поклоњење часној глави, која је точила добро-мирисно миро, којим су свештеници помазивали главе људи који су се сабрали. Преп. Матрона узела је у мали ковчег неки део тога мира, у намери да га однесе у свој манастир ради благосиљања. Али се множина народа тискала око ње, јер су сви хтели да приме благослон од свештеника и да буду помазани миром. Неки приметивши да преп. Матрона у ковчегу носи миро, молили су је да их она помаже миром, јер никако нису могли доћи до свештеника, и она је извршила њихову молбу. У народу се налазио неки слепац од рођења. И он се обрати преп. Матрони, да га она знаменује свештеним миром. Она му је по-мазала очи, и он тога часа прогледа. Тако каже св. Симеон Метафраст о обретењу главе Претече.

Кроз неко време св. глава Јована Крститеља била је пренесена из Емесе у Цариград. Овде на месту званом Хебдомон, по царској запо-вести био је подигнут прекрасан храм, у који су положили главу св. Јована. За време иконоборачке јереси, када су нконоборци спалили многе свете иконе, бацили их у море и реке и газили ногама и раа лично бесчастили, тада неки побожни Хришћани бежећи из Цариграда пуног јеретика, узеше са собом тајно главу св. Јована и пренеше је у Комане (град у провинцији Понту, на северо-истоку Мале Азије), гдс је некада умро св. Јован Златоусти. Овде је поново сакрише у земл.у положивши је у сребрни сасуд. Ова драгоцена светиња чувала се овдс непозната до времена цара Михаила, сина Теофилова, и матере његонс царице Теодоре, која је поново утврдила православље. За време цара Михаила ова светиња је била поново нађена по Божјем извољењу и пренесена у Царнград од патријарха Игњатија. Ово је треће обретан.с главе св. Јована, које је било око 850. године, и које црква слави 2Г>. маја. Глава св. Јована, поново пренесена у Цариград, прво је била положена у царску палату, а потом део њезин у Студијски Претечип манастир, где је врх главе видео хаџија Антоније 1200. године. Други део главе био је у Петри у манастиру Продром, који део крстоносци пренеше у Амијен у Француску, а део од овога дела пренесен је у Рим, и налази се у цркви папе Силвестра. Други делови налазе се у Атонском манастиру Дионисија и угро-влашком манастиру „Калун".

Кондак на Обретење главе писао је Студит, а имамо га код Питре1) : МтјУб? <ре|3рооар хб', хоубах^оу тг^ ебреспу ттј$ тср.са? хесраХ% тоо Иробрбцоо, -?јх- б'. Хгоибстои. Питра доноси још шест стихира на Обрсте није главе св. Јована Претече (Ое СарИе 8. Јоашиз ВарНз1ае). У данашњим богослужбеним књигама канон 25. маја је написао Тарасијс (По(тЈ|ха Тараа(оо).

ЕћегзоИ према историским подацима овако пише: „Глава св. Јована Претече, која је била откривена у Јерусалнму

и која је остала извесно време у Киликији, дошла је у једно се и> кп I Халкидона за владе Валенса (364—378), где је остала до 391. Оис године пренео ју је Теодосије Велики у Цариград. Он је ишао пргд

') Апа1сс(а аасга, I, 367—369.

128

кинотом, главу Мретечеву је носио у свом пурпурном огртачу и поло-жио ју је на место Хебдомон, где је подигао веома велику и лепу цркну у част Претече. Хебдомон је био ван Цариграда, на обалама Мрлморног мора. У VI веку ову цркву је обновио Јустинијан, а у IX неку Василије I, јер је тада била већ у рушевинама. Глава св. Јована 11рстсче, која је била постављена у цркву св. Јована Претече подиг-путу од 'Геодосија Великог, изгледа да није много привлачила пажњу побожних људи престонице.

У Јерусалиму су монаси нашли једну другу главу св. Јована, и го у двору Ирода, која је дуго остала сакривена у Емеси (Феникија). Оиа лобања је откривена за владе Маркијана (450—457). Према једној традицији Јустинијан I, који је рестаурисао цркву на Хебдомону, донео је ову главу из Емесе, и поставио ју је извесно време у овој светињи, да је освети. Он је у исто време донео и руку св. Јована Претече, која је била у Антиохији. Он није сачувао ове реликвије у Цариграду, нећ их је вратио тамо откуда су донете, тј. главу у Емесу, а руку у Антиохију.

Тако је глава Претече откривена у Емеси, била постављена неко нреме за Јустинијана у цркви Хебдомон. Шта је било са главом доне-сеном за Теодосија, која се није могла наћи више тамо, не зна се.

Према једној трећој вести, глава која је била у Емеси, донесена је у град Коман, где је остала сакривена за време гоњења иконокласта; ту је она била пронађена за време цара Михаила III (842—867), као што то показује једна минијатура ватиканског минологија Василија II. Затим је била однесена у Цариград за патријарха Игњатија (847—858) и постављена у дворску капелу. Али она није била увек чувана на овом месту.

Сваког 29. августа, када се славила успомена Усековања св. Јована, царски двор је одлазио у Студијски манастир св. Јована Претече. Владари ушав у цркву, одлазили би у једну црквицу, десно од пре-стола, где се налазила глава св. Претече, ту би запалили свеће и цели-вали реликвију (Сег. II, 13 р. 562, 563). Децембра 1025. године Василије II Бугароубица, неколико дана пре своје смрти, именовао је за патријарха цариградског Алексија, који је био игуман Студијског манастира. Овај бсше дошао да посети цара у његовим последњим часовима и беше му донео главу св. Јована Претече. Тако је у .10. и 11. в. реликвија главе св. Јована била чувана у цркви Студијског манастира, која је иосле цркве Хебдомона била једна од најстаријих цркава посвећених сн. Јовану Претечи. Ова величанствена базилика, чији се импозантни остаци виде још и данас, датира у ствари из друге половине 5. столећа.

I лана св. Јована Претече била је једна од најславнијих реликвија Цариграда. У писму Алексија Комнена Роберту Фландријском она је споменута одмах после реликвија Христових. Због тога је ова црква често поссћивана од хаџија средњега века.

Рсликвија главе св. Јована дељена је од Византијаца према све-доџбама хаџија. Манастир Дионисијат (Св. Гора) добио је на поклон јсдпн златан рсликвијар украшен драгим камењем, који је према једном слонснском натнису садржавао главу Претече (ЕћегзоИ, 81, 136).

129

Поред реликвије главе, поштоване су и чуване су и реликнијс косе св. Јована Претече. У Хаокопратијској цркви била је једна мала црква, у којој се чувала коса св. Јована, и положио ју је према тра дицији Јустин II (565—578). Роман I Лекапен (919—944) положио ]е косу са главе св. Јована у знамениту цркву Богородице Фарскс у царском двору. Никифор Фока 968.г. вратио се са своје последње експс-диције у Сирију са једним праменом косе св. Јована Претече, омочсном крвљу. Јован I Цимиск донео је такође са свога ратовања 975. косу св. Јована. Коса св. Јована Претече означена је 1200. г. од Антонија Новгородског у цркви Влахерне1).

Р У К А СВ. Ј О В А Н А ПРЕТЕЧЕ у Отоманском музеју

у Истанбулу

>) Према ЕћегаоИ-у, 20, 23, 58.

8 Х«>ртологи ј1

С В Е Т И С А В А

Житије св. Саве написали су Доментијан, јеромонах хиландарски (завршио 1253), и Теодосије , монах хиландарски (живео крајем ХШ и почетком XIV столећа). Оба ова житија превео је писац ових редова1) . Упућу јемо читаоца да ова дела прочита, јер из њих, као и из списа св . Саве") , ће упознати величину личности св. Саве.

Имамо две с л у ж б е св. Сави. Прву је издао Љ у б . Стојановић у Споменику, III, стр. 167—175. Ово је најстарија служба св. Сави, писана за успеније Савино 14. јануара. Д р у г у с л у ж б у св. Симеуну и св. Сави написао је Теодосије , монах хиландарски, о чему имамо потврде у саборнику Б о ж и д а р а Вуковића (Млеци 1538), где канон у с л у ж б и Симеона Немање 13. фебруара има натпис „Теодосије недосто јни" . Осим ових с л у ж б и имамо и с л у ж б у преноса тела св. Саве из Трнова у Милешево, штампао је Љ у б а Ковачевић у 65. Гласнику 8 ) .

Св. Сава је одмах после своје смрти слављен као светитељ. Када су погребене мошти св. Саве у Трнову у цркви Четрдесет мученика, после неколико година дође краљ Владислав у Трнов ка своме тасту Калојовану Асену и тражио је о д њега мошти св. Саве да их пренесе у српску земљу. Овај их испрва не хтеде дати, али услед виђења у ноћи попусти. Када је отворен гроб св. Саве, „нађоше га по истини света телом и духом, као што су га и пре у ж и в о т у видели" , тј* нађоше тело нетљено. Затим тело св. Саве вршило је чуда исцељења, и после празан гроб и прах са гроба св. Саве чињаху такође ч у д н о -ната исцељења. Краљ Владислав пренесе мошти св. Саве у велику ланру Вазнесења Спасова, у свој манастир Милешеву, где п о л о ж и ш е тело св. Саве у гроб. После кратког времена јави се св. Сава ј едноме од сноје свете деце овако говорећи:

„Као што не хтедох више живети у гробу , откада се то изволи Господу те ме израсте из срца земаљскога, и сада ми заповеди да за нашу побожност лежим посред цркве на виђење". Отворивши гроб си. Саве, поставише тело његово у дрвени кивот и п о л о ж и ш е посред нслике и свете цркве.

') Д о м е м т и ] а н, Животи св. Саве и св. Симеона, превео Др. Лазар МирковиН„ Српска кн.ижсина задруга, коло Х У , књ. 282. Превод Теодосија од Л. М и р к о в и Н а је | ош у рукопису.

•) Списи св. Саве и Стевана Првовенчанога, превео Л. М и р к о в и Н , Београд , И Ш . Иалање Д р ж а в н е штампариЈе.

' Ј Љ у б о м и р К о в а ч е в н Н објавио Је рукописну службу преноса Гласник срп. учен. друштва , кн>. 63, Бсоград 1884, 20—40.

131

Теодосије пак каже, када су отворили гроб св. Савс у Трнону, нидеше га света духом и телом цела и неразрушима, и власи глаис и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава. Тело је одавало мирис, а уз то га је Бог обогатио нсцељењем, па чак и кончсг у коме беше тело и прах. Када је однесено тело св. Саве из Трнова, прах са гроба је вршио чуда и исцељења. Теодосије каже да је још у његово време гроб чинио исцељења. Када је тело св. Саве преношсно из Трнова у Милешево вршило је чудна исцељења. Када је тсло сн. Саве положено у Милешеви, после кратког времена јави се си. Саиа једном побожном старцу у манастиру са жељом, да не л е ж е његонс мошти у земљи, но у цркви напред. Када су тело извадили из гроба, опет је било нетљено и добромирисно, и поставише га у цркву. И опсг је тело св. Саве овде чинило многа чуда и исцељења. У похвали сн. Сави каже Теодосије да је Сава раван апостолима, да цео и нераарушсн и добромирисан лежи у Милешеви, и каже да је свети и чудотно|ши, и да да ј е исцељења. ,

Д а к л е св. Сава је имао све карактеристике да б у д е поштонан као свети, ж и в е о је светим животом, вршио је чуда за живога и после смрти, тело му не иструли но остаде нетљено, и био је посгпи љен у цркви у кивоту пред олтарем, те му је написано житије и слу жба. Све је ово било одмах или убрзо после смрти св. Саве.

Пратећи с л у ж б у светога Саве по најстаријим српским типицим.1, ствар овако стоји.

У [Никодимову типику (1319. г.) није означена с л у ж б а св. Сани к о д 14. јануара, но само доле Ј е другом руком д о д а л о : 1Њ д!. нж« Бк, с тиих «5ца нашГ. прккаго а р и т п а срвка стго са'вм.

Романов типик (из год . 1331.) каже да се 14. јан. врши оданијс празника и да се само поје ова служба, и да бива сва служба неи:» мењено Бого ј ављењу , и дода је се само: успомена „ва светих отцн нашего Сави, прваго архиепископа и учитеља србскаго". Увече бинн агрипнија и сва његова служба , како хоће предстојатељ, као и на ј у т р е њ у и литургији. Тропар глас 8 : Правоверију н а с т а в н и ч е . . . , други, глас 3: Пути вавадештаго ва жизањ.

У Дечанском типику првом код 14. јануара читамо: в&. д | нрнде-внк1х иж« Б К С Н Н 4 Н н рдне^к И З Б И К З Н К ! ^ Бк)ва1втћ слВжва в'са н ш з лски но Бгоива1вн1о на веч({рк) н нд ут(рћни) и иа лут(оурги) на ут(ркнн) чт(н(|га)г с(в|)тих(к) и>(тк)цк на трдшзЈ^к) чкт(/«к сиово амоннм <ннн\л иж< с(в|)тк1хк и>(ткјци)(к: вк т к ж к дкнк стдго ш(тк]ц<) нанлг сднм прквдго дрхи1€п(и)с(којпа срвскдго служвд 16ГО Вк <мин"ки. Троп(дрк) гл(д)с(к), Г Поути вкводпрдго Бк ЖИЗНк.

У Дечанском типику другом 14. јануара читамо: вк Ткж дПк кк СТК1Х ШЦД НШГО СДВК1. првдго. ДРХИГПД н Вчнтмн СркБСКД вГ, ккшдк дгрТнЈд и в'сд слувд I« гакож Х О Ц Ј Ј пр^Гстдтмк тдко, н нд н иург?и тр ги. и. правосиаккпо ндстдвни" дро^ гл г поути вхкодирЛго. К0. гЛ. В. ВћЈШНИ. Ш /«Нр'сК1Ј1е <ИЛкВк1... дроу КО. сто СДК'к. ГИ. И. ихзнрдн; гако пркостии вмикдгш.

132

У загребачкој Универзитетској библиотеци чува се један српски типик из XIV века под ознаком К 4068. Код 14. јануара читамо у овом гипику: дТ ПРПБИК1ИХК шцкк нши ИЖЕ КК синаи и рано-к извкпенмн пмнаж оукж к'са сл^ка нжзлскнно просци. на вТ. нд оурн. и нд лурпи, нд о\ чтТм г. стк1 шцкк. на трапо^к же чтТ списдни1е а/и'/Ион?а лшГ|. иж! Л стк «)ц«хк. А" К ћ С Т К 1 сакм, прћваго Јр'хГ{'ппа и 8чит(ии срћв'ска. вТ внванв агрТнТд. и в са слс\,'ка №. гако Хо1||'Г п р ^ с т а т м к . тако и нд о^ и л^ргТн, тро г / . н. правов^крго на-ггакнЈи. дро^. гл. г: поути Кћводсфаго КК ж и з нк н д с т а к н и к к . . . ко сто гдк-к гл и. вкзвра гако прккостам в м н к а г о . . .

У типику манастира Хиландара из времена цара Душана 1 ) , овако читамо:

„У 14. дан (јануара) је успомена св. и великог архијереја Хри-стова Саве, архиепископа српскога, 12-ога (јануара) појемо с л у ж б у св. Татијани на павечерници, на вечершу и на јутрењу. Појемо с л у ж б у Јсрмилу и Стратонику и св. Синајским оцима, са празником, а 13. јану-ара је оданије празника (Богојављења)" .

Исти типик овако излаже с л у ж б у св. Сави: „Тога месеца (т. ј. јануара) 14-ог св. оца нашега архијереја Саве,

првога архиепископа српскога. По свршетку вечерњега Псалма ђакон гонори ђаконства ( јекгенију), затим стихологију каажнк а»оуж, први лнтифон на гл. 8. Ако је недеља сву катизму. На Господи возвах по шви 6. стихира самогласних гл. 6 : днк витк стго д)ја, глас 6. 1егда нр'кстака1ени1е; гл. 6. ккс«чтно1е тко1е оусшниЈе. Д р у г е (стихире) гл. 5. подобен Рауи сс гл. 5. РЗуи стагежк*, гл. 5. РауК а с^глихкћ Саво, гл. 5: РЗуи " пр«ксциннам гиакв' . Слава самогласен гл. 4: Подваше срквћсц-ки 31/или, и ниње тГ в. призри на л»ол'во^ скои. Вход, про-кимен дана, затим читање Премудрости Соломонове: пали праксд-никоу. Читање Премудрости Соломонове: изк оустк' прак«днаго капа< пр'кл<о{|Дрб. Читање Соломоново по\кала прак«дникву. Затим ђакон обична ђаконства ( јектенију) , а ми : Сподоби Господи. Јектенија НСНЛКНИЛ4К л м т к . На стиховње стихире гл. 2. подобен двл» жфратвкк: Г.к дол«о\( вжии процк. Стих: и1ер(н ткви . П р т ( Хрлмвикам ч^ . Стих: в\ст<> праксд. Млжжк »вси сакв. Слава самогласан гл. 2: Д н к скзмка-№Тк и ниње богородичан. Тропар гл. 8.: Праквслаким наставничј и нлгвчтнм в у ч и т м Л и чиствт^к, кћсмКЈнн-ки' ск'ктилнич(. н1ер(ш нРодћхПокжно! оукраш(ни1е. . . Други тропар гл. 3: Поути ккнодпрлг« Т1 к* ж и з н ћ наставннкк и прћкопр'кстолникћ и о у ч и т м ћ км. прћко но нрншћ с1м1« сако Лчћсткв си проск-ктии . , . Кондак гл. 8. подобен нћ.чкранноћ: из^врннаго И ) П М Е Н К Х К О Г О влтиГо, И Кћзл1«вл1енаг6 « 5

' ) Ј е р уочи БожиНа миогољетије у овом типику гласи: . М н о г о лета сатвори Бог Алаговерноме и Г.огом држаипом и светом цару нашем Стефану и такође краља славимо, н игумана Једаннут.

133

»внвсти вжи1ел1ћ Д)(ол1ћ.., Иа ј у т р с њ у после шестопсалмија Бог Го-спод, тропар глас 8: Пракосл<1ки10, затим стихологија катизме једна; сједален гл. 4. подобен Оудиви « иш. О ^ д и к и т с вси а'нгћ. Затим читањс ако има, затим ипакој гл. 8 : Опсвћ рачит(Лћ радости, затим степена прни антифон 4. гласа. Прокимен гл. 4: Оуста л»ом кћзглм, стих оуглкшжт( си вси 1езк1. Ес« ДК1. Еванђеље од Јована: Н( Вћход(И Дбрлж тражи вкчГ. 6. недеље. После Псалма стихира глас 6: Д " ћ влтћ стго дха К( пра. Канон Богородици ЛЈногТ Л4ни> на 6 и светомс канон гл. 2. ирмос: Глћвин^к Ккрилћ 1еси дно на 4, и глас 1. Па стлк-нол1ћ шгнкно. Катавасија КврћЗћ оуста Л1вм. После 3. песме сједалси светоме, после 6. песме кондак гл. 8. извраннаго, икос његов, свјетилсн. На хвалите ксакв дћ1х, после ових стихова четири стихире гл. 2. подобен и> к м и . ввфагв т и таинкства' три, слава самогласан гл. 6.: г р ( т а кНл«ћ в"крни, и ниње богородичан Твврцћ извавит(Лћ' . Славословље велико и отпуст.

На литургији блажена светоме од канона песме 3. и 6. Про-кимен гл. 1: в^ста л»вм кћзглго. Стих: вуслмшит( сим кси. Апостол Јевр. враге такокк нал«ћ пока. Алилуја гл. 2: И1ер(и ткои. Еванђел.с од Јована: р< азћ 1еслњ Дврћ. Причасно: Кћ палЈћ. На трапези велико утешење братији.

У сказанију о бденију, тј . када се имају преко године држати бденија, исти овај типик каже: <ица п . Д1. с^гго саки прћвагв 1рхи-|еп1м срвћ'скагв н нокаго апла.

6. маја овај типик има: пр^кнЈесжиге л»оф( стгв гавћ! архижнПД. срвсклгв. Служба писана Г(нка 1Д1).

У типику Зографског манастира века у глави о бдени-јима целе године на маргину п|)имећено је : |л|)ца гТ дТ и вћ сТчо^ћ Љца иа'ш(гв сакм прк кагв ^р'х>епкопа ср&'вкска н жиа фр Г1 прпввна' оца ншгв гултсна ср&вскаго л<урвтвч'ца.

А 14. јануара каже се : ИЖ( вк стм «5ца на'ш(Гв сави прквагв ДрХ" нкпа срћвћскагв са тропарем и кондакОм му.

') Види А. А. Д м и т р 1 евск!П, Тилжбс, II,

С Р Е Т Е Н И Ј Е

Према Мојсијеву закону (Лев. 12, 2—8) свака жена која роди мушко дете нечиста }е за седам дана, н још за даљих тредесет и три дана није смела ништа свето додирнути, нити доћи у храм, јер то беху дани очишћења од крви. Ако пак роди женско дете, била је двоструко нечиста, дакле осамдесет дана. Када истече то време чишћења, морала је мати са дететом доћи у храм да принесе жртву Богу, наиме једно-годишње јагње као жртву паљеницу и једног малог голуба или грлицу као жртву за грех, а у случају сиромаштва само две грлице нли два млада голуба, да би се измирила и очистила од тока крви. 11рема Св. писму и пресвета Богородица је после рођења Исусова према овом закону дошла у четрдесети дан у храм, како ради свога очишћења (иако није имала потребе за то, јер је према речима кон-дака празника рођењем осветила своју девојачку утробу), приневши пронисану жртву (због сиромаштва само две грлице), тако и ради постанљања младенца пред Господом и ради искупа по закону, јер су према Мојсијеву закону сви првенци припадали Богу (Исх. 13). У време када су Јосиф и Марија у четрдесети дан требали донети Исуса у чрам, живео је у Јерусалиму праведни и побожни старац Симеон, комс је било обећано да неће видети смрти док не види Христа Господа.1)

Ч Иапомема. — У историји празника СретениЈа укратко изнесеној код Л у к . 2, 22 и 39, дано ]е и а ј в и ш е места Симеону Богопримцу ( Л у к . 2, 25—36), ко]и се у Св. писму само онде сиомиње. О Симеону се ништа поближе не зна, па ни повод. којим му Је било „обеНаио св. Д у х о м да неће видети смрти пре но што види Христа Господњег" . То нам клзуЈе цркнено предање, према коме је Симеон био веома образован човек и знао ]е одличио Јеврејски и грчки. Неки д р ж е да је био син Хилела и можда отац Гамалиила, лнаменитог законоучитеља апостола Павла. Због знања језика, био Је позван у броју 73 сглрца од сгипатског љубитеља просвете цара ПтоломеЈа Филаделфа у АлександриЈу ради пренода Св. писма са ЈевреЈског на грчки. Њ е м у Је иало у део да преводи књигу про-рока Исаи1е. 7, Н Ј М а т . 2, 23). Када је дошао до речи: 0« д-ква злчн«т*. . . , застао је код рсчи ДЈсва и ниЈе знао како ће да Је преведе . По једноЈ верзиЈи предања хтео Је да набрише реч „Дјева" и да је замени са „жена" , али је бло задржан од анђела и том нриликом било му је обећано да неће видети смрти, док то не види. По друго ј верзи ји прићао се Симеон после превода у своЈ родни крај , и пловећи Једном реком, узео је прстеН са руке, бацио га Је у реку, р е к а в ш и : „Ако га нађу, повероваћу речима пророка по слову" . Оставши увече у једном месту на реци да преноћи, купио Је рибе, и у риби |с илшло своЈ прстен, и по овој верзиЈи, том приликом Је добио откривење да неће видети с м р т и д о к нс ниди и с и у њ е њ е пророчког места. Потом се вратио у Јерусалим „ЧЈА «?Т-КХИ> Тнлши" И краЈ свог живота . Какву Је дужност в р ш и о не зна се. У свештеним песмама пркна га иросллнл.а као у „аак»н8 кмкшдго склцинн«сл8жнт1лл СКАЦННН^ВШЛС«". ФотиЈе к а ж е да ниЈе био ЈереЈ, него в и ш е него Јере), а нски к а ж у да Је био претседник ЈудеЈског синедриЈа и да )е жинео 360 година. 1Бегове мошти пренесене су у Цариград за цара Јустина (305—578) и иоложеие су при халкопратиЈском храму, коЈи Је подигао Јустин.

135

Нођен Духом светим дошао је Симеон у храм када су родитељи у четрдесети дан донели младенца Исуса да га поставе пред Господом. Симеон је познао у младенцу Месију Спаситеља света, узео га је на руке (зато се зове Богопримац), и благосиљајући Бога изрекао је нро-рочке песничке речи о Спаситељу: Нмн^к шп8фа(шн , , . (Лук. 2, 29—32). Симеон је још благословио Јосифа и Марију и прорекао мла денцу да ће Он бити на падање и устајање многима у Израиљу, а Богородици да ће јој оружје проћи д у ш у (Лук. 2, 34—35). Том при ликом срела је Христа и Ана удовица од 84 године, која се није одми цала од храма, служећи Богу постом и молитвом дан и ноћ, и она је проричући (зато се зове пророчица) посведочила Господа, и говорила је о Њ е м у свима, који су чекали избављење у Јерусалиму (Лук 2, 25, 36). О д сретања Спаситеља са Симеоном зове се овај празник (Јиаутп или бгсагсаст), бпауттјак;, оссигзиз Оогшш, Сретеније. Код Римљана онај празник се још зове ригјНсаИо В. М. V.

Празник Сретенија је прво почео да се слави у Јерусалиму и то последњих деценија IV столећа, где га прво спомиње Етерија и назина га „четрдесетим даном од Богојављења". Етерија каже да се овај празник „слави овде са највећом чашћу . . . и са највећом радошћу као и о Пасхи". Из наглашене речи овде може се закључити да он у то време није слављен на Западу у завичају Етерије, а из осталога закл.у-чујемо да је сматран као врло велики празник, када се слави са нај-већом радошћу као и о Пасхи. Онда није никакво чудо што га Хеси-хије у беседи на овај празник назива „празник празника, сабат сабата", а Кирило Александриски „лепим и сјајним празником". ( М ј & п е Р. 77, 1040 и даље). Даљи опис богослужења на овај празник излаже Етерија у XXVI гл. свога списа. Из Јерусалима ширио се празник постепено по целој црквн. У Цариграду увео је слављење овога пра;» ника, према Теофану хронографу, цар Јустинијан (527—565) 542 године и учинио га обавезним за сву државу. Тада су куга у Цариграду и земљотрес у Антиохији начинили страховиту пустош, и Бог је открио у сну једном побожном човеку да ће невоље престати ако се нареди слављење празника Сретенија. Тада је одређено бденије и литија, и цар је наредио да се слави овај празник.1) Кондак празника сећа се оних догађаја када к а ж е : „Сада си нас спасао Христе Боже, но умири у рато-вима народ и укрепи цареве (Јустинијана и Теодору) које си заволео". После јутрења о другом часу врши се према типику литија ван манп стира уз појање стихира празника и канона, у знак благодарности што су престале поменуте невоље у Цариграду и Антиохији. Прсма другима 2 ) слављење овога празника увео је Јустинијанов претходник

О в д е Је видео његов гроб новгородски архиепископ АнтониЈе у XII веку. У Јеруса .шму Јс старо предање да Је његова к у ћ а са вртом била близу Ј е р у с а л и м а у месту Клтамонлс у долини АхмедовоЈ. Према А. А. Д м и т р 1 е в с к ј в , ПраздникЂ Ср-ћтен1н Госнолнм ирииеднаго Симеона Богопр1имца в г Катамонас-ћ 6ЛИЗЂ 1ерусалима. 1907 ,5—8.

О овом празнику види О.Сазе! , Оаа Ре$1 сЈег Вебедпип^ (МапЗ и с ћ ( ш е $ ) . В е п п И к ) . Мопа(Ј8с11гП( 3 (1921), 12—28. — Е. МЈсћеиеп, 2иг Еп1$(ећипе ипс1 Ое$сћ1сћ(е с!ез и с ћ ( т м » 1еч(о». (Ре«1кађе 1(1г ОБг . К1сћагс1 НаирЈ), К1е1 1922, 149.

' ) Т ћ е о р ћ а п е а С ћ г о п о а г . е(1 Вопп. 345 а<1 апп. 534, р. 222, 23 (1е Ноог. 2 ) О е о г 8 1 о з Н а т а г (. р. 527, 9 II. МигаП н N 1 с е р ћ. С а 111 а (., Н1»1. есс1.

XVII, 28.

11П

11»11 I у* | им (518 527) и наредио његово признање по целом земаљ-кругу. Изгледа да је овде замена имена ових царева. Кедрин

М1н|||г китс да га је унео цар Јустин и то 526 године. Шмрси.г иризника на Западу ишло је лаганије. У Риму је уведен

М1Н1КШ још у V столећу, али још у VII столећу није свуда уведен. ПроЦгеиЈу 2. фсбруара, као и на друге велике Богородичине празнике, иији мно јс папа Сергије I (687—701), при чему су се носиле свеће, чи)!' »с осисНеп.е датира од X столећа. Папа Сергије Је одредио да се ||ц Блпгонести и Рођење, на Сретеније (бапсИ бушеопјб, ^иос! УрарапЦ О т с с ! ирреПап!) нрши процесија од 3. Аћпапо ка 81а МагЈа Ма§§шге.

ОбичаЈ је Рима да се на овај празник врши литија са ношењем •аипл.ених снсћа. Овај обичај ношења свећа прешао је убрзо из Рима II I Псток. У житију кападокијског испосника Теодосија, које је напи-(1н» Кирило Скитопољски (половина VI века), говори се о богатој и ПоПожној Хикелији (^ЈсеНа или ^есШа) жени једног високог римског чинонника, која Је у месту званом Ра1аЈоп Ка1ћ1зша на путу о д Јеру-силимп у |1итлејсм саградила велелепну цркву посвећену Богородици, н /1и јс она „ме1)у првима (у својој цркви) увела обичај да се празник 11урарнпИ слави са свећама" (чатббес1;гу IV гсрашзс? ]1ета хтјрссоу у^еа^ас тђу 6|||»иаугт)01У тоО ХсогђроЈ Оцбу беоО).1) Овај обичај прешао је у Јерусалим п лруга мсста Палестине, што потврђује и Софроније патријарх Јеру-шлимски у снојој проповеди на овај празник.

У Алсксандрији о ношењу свећа на овај празник сведочи Кирило Ллсксандријски (^ 444) у беседи о еванђељу доношења Исуса Христа V н рпм, н у Анкири у исто време Теодот Анкирски (•{• пре 446). Према I пП11 ну снсће сс дају братији пред полиЈелејем и после 9. песме на )утрењу.

Цнјнише проповеди на оваЈ празник даје нам Палестина. Тако о д Хпихијп*) прсшитсра имамо наЈстарију сачувану проповед на овај пршнин, од ТимотеЈа8) и Софронија 4) патријарха јерусалимског. Даље нмпмо пропонеди на оваЈ празник од Кирила Александријског5) и Тео-

Апкнрског"), АмфилохиЈа ИкониЈског, Методија Патарског, 1.111,111.1 »литоустогп, Кирила Јерусалимског, ГригориЈа Чудотворца и | | |>| | |н).1 11икомндијског.г) Црквене песме на оваЈ празник написали су I грмпи тнриЈлрх , Јован монах, АнатолиЈе, АндриЈа Пир, Андрија Крит-гки и Косма моиах (канон).

Типик иропнсуЈе на СретениЈе ова читања: После благосиљања хлсбоил слмо сс каже: читање. После полиЈелеЈа само: читање. После шссгс пссмс: Пролог. У Евергетидском типику на панихиди: Читање

Ч КугШо! [.ећеп Јез Н1. Тћео(1о81о5 е<1. Н. I I $ е п е г, Бег ћ1. Тћеос1о»1о5, 1.е1рг1е> 1НШ1, ки.

•) М I ц не, Р . 93, 1467-1478. ' ) М I ц п е, Р. в- «6. I, 237. «) М I В п е, Р. 87, 3, 3287. ») М 1 к п е , Р. к- 77, 1040—49. •) М I в II е, Р. ц. 77, 1389-1412. ' ) Ниди А. 1'.ћг1||Г(1, 0НегНе<егип8 ипс! Нес(ап(1 Оег ћај^оцгарћисћеп ипс! ћот11е-

Пшгћгп 1.11гп|1ш <Јсг кПесћ. Кћсће, Вс1. III, I 1.1е(. 49. 80, 121, 127, 139.

137

Праксапостола. После I и II катисме: Читање празника слово Методија Патарског на двоЈе.После полијелеја: Слово Богослова у Добротол>убл.у, коЈе се наставља и после III песме. После шесте песме: ауауусоас« тоО лрохесЈлеуоо (Зс(ЗХсоо.

Празник Сретенија Господњег припада броју 12 празника, али не Господњих, но Богородичиних, Јер ако празник Сретенија Господи.сг падне у недељу, то се служба васкрсна не замењује службом праз-ника СретениЈа, како бива на Господње празнике, но се поЈе заједно са њоме. Када један од 12 Господњих празника падне у недељу, изо-ставља се сасвим васкрсна служба и с л у ж и се само празнична. По томе празник СретениЈе се назива и празником СретениЈа Пресвете Богородице. Но на Сретеније, као и на Господње празнике имамо: 1) На литургији на малом входу входни стих, као и на Господн.е празнике од 12 празника. После входног стиха поје се тропар и кондак празника. Немамо празничне антифоне, но су указани изобразител.ни са блаженима. После службе имамо нарочити отпуст (служабник). Ако празник Сретенија падне у недељу, то се обично говори васкрсни отпуст, а на Јутрењу место припева поје се ЧесњејшуЈу. У том случаЈу васкрсне песме поЈу се пред песмама Сретенија. Остало о богослужсњу Сретенија види у типику. Празник Сретенија има Један дан претпразн ства и седам дана попразнства. Оданије бива 9. фебруара.

Ц В Е Т И

Цветна недеља или Цвети, тђ чорихчђ (МафороО, чорсачђ тб^ (Заћоу, Уј тбју |3а?шу §орпђ, бошјпјса јп ра1ш15, сИез ра1тагиш 81Уе ЛогШит, разсћа 11ог1(1ит, О о т т ј с а јп гат15 р а 1 т а г и т је празннк успомене на свечан царски улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, шест дана пре пасхе (Мат. 21, 1—10; Јов. 12, 12—1). Када се Господ при-ближио Гори Јелеонској , сео је на магаре и ушао у Јерусалим, којом приликом Га је народ дочекао као цара простирући путем хаљине своје и гранчице са дрвећа. Народ, идући пред Њ и м и за Њ и м , држећи у рукама палмине гранчице, клицао је: „Осана Сину Давидову! Благо-словен који иде у име Господн.е! Осана на висини!" Тада су се извр-шиле речи пророка Лахарије 0,9: „Ево цар твој иде к теби кротак" (Мат. 21,5), а кротак јс јер иде на магарету и добровољно на страдања. Бог и Цар је поснедочсн сиима околностима, па и исцељењем хромих и слепих иза уласка у Јсрусалим.

Црква се снп л онога сгћн у данашњој служби, и раскрива овај цсо догађај премн ( и пнсму, као и догађај васкрса Лазарева, и то спол.ашње и унутришн.с. .V служби сс указу је да се у овом догађају испунила пророштна 1.1ч '»,«» и Данидп 11» уста младенаца и сисанчади...

Цркна у служби слани Хрисш кпо 1>ога и Цара победитеља и Спаситсља, ко)и т ш ш чсрунимима п опена се од ссрафима, чији је прссто небо; у с л у т Л и п »нч.г сиомии.у предстојсћа Пасха и вољна страдан.а, као и ппш< иш нрп н.г, чиЈс Јпмстно )с наскрс Лазарев.

( ' .НГДШЈГН' (I цни 1ми1< у имими у IV сголгћу и то у Јерусалиму код I | г р и ) г ( | ц х .4 X X X X I ) , гдг |< онипшо б о г о с л у ж е њ е тога дана у Ј г р у < илнму, \ ""»о I '|•1И111 иааш.а иоснећгна ходу и силаску епи-< |<|ц||| н нмронн I« I орс и улиску у Јерусалим све д о цркве Пнир<( |1 I рик|||у)< 11 <*|• • 1<и ула 1ак Христа у Јерусалим. Из описа I 11|Н1|<| иинимн мн р |1 ру( илимска цркна у богослужењу на овај и11'< чн IнП.1'м п радн.ама хтела да прикаже цео догађај

Н1И одио, си н.ггоним унутрашњим значењем и после-НИНММИ,

Мм 1.у н( м1ри|у мрашика у Јерусалиму можемо пратити по јер-м( ш ном лгнцнониру (1()'1 -468), који даје чин јерусалимске цркве, ђур-

|| русплимском канонару (типику) из VII века и типику јеру-I Iмпмгн( цркнг 1122. године, који даје с л у ж б у јерусалимске цркве IX нли X нски.

139

Прсма јерменском лекционару јутарње б о г о с л у ж е њ е на Цнети нршило се у Маг1угЈит-у, а на њему се читало: Пс. 98, 1; Ефес. 1,3—10; Ллилуја, Пс. 99, Мат. 21, 1—11. Поворка (процесија) са гранчицама организовала се и ишла је са Јелеонске Горе у 9. час увече, а за времс хода појане су химне и читане молитве. О к о 9. часа увече поворка јс свечано улазила у Анастасис-цркву уз појање Пс. 118, који згодно обухвата сву садржину дана. Затим је било отпуштање верних.1)

У ђурђијанском канонару имамо описану поворку са гранчицама у Јерусалиму у VII веку.2)

Према типику јерусалимске цркве из 1122. године цветна свечаност је почињала у Анастасис-у од вечерња „Лазареве недеље", појањем величанствене химне која позива: „Хајдмо и ми данас, сав нови Израиљ! Црква од језичника, кликнимо са пророком Захаријом: Р а д у ј се веома (са усхићењем) кћери Сионска, проповедај кћери Јерусалимова, да ево иде теби цар твој, кротак и Спаситељ, који седи на магарету, сину онога који је под јармом. Празнуј празник д р ж а њ а гранчица у рукама деце, кликни: Осана на висинама, благословен цар Израиљев који иде" ' . ) Међутим патријарх врши обред кађења Св. Гроба, иза чега чита еван-ђеље Јов. 11,45—12, I I . Појци затим поју неколико тропара и стихира према приликама, а затим се врши први отпуст.

Присутни тада иду у базилику Маг1угшт, где се очекује долазак монаха Спудеја ради вршења агрипније према обичном реду у недел>у. Пред крај с л у ж б е после појања канона појци запоју пс. 117. Када сс дође до стиха 19: „Отворите ми врата правде", патријарх, епископи и јереји сви свечано улазе у Анастасис. Улазе само у зграду Св. Гроба; архиђакони и ђакони постављају се на улазак (Св. Гроба) да поју са стиховима: Благословен и Осана величанствену химну, об јављујући царство Христово. Долази читање еванђеља Јов. 21, 15—25, које се :1авршује појањем више васкрсних тропара. Иза овога формира се опет литија и полази према Голготи. Патријарх приступа Голготи ла тамо изврши кађење. А када сиђе, литија полази ка Анастасису. Појци опко л>авајући Св. Гроб поју трихимне према прилици. Патријарх окружен клиром својим пење се на катихумену, где се врши отпуст.

(Сада почиње символични свечани улазак Христа у Јерусалим). Патријарх праћен о д целог народа који поје: Слава на висинама . . . , пење се на Гору Јелеонску све до Витаније, где се врши благосил>ан.г маслина. Када се сврши овај обред, патријарх дели побожно ј пратн.и гранчице и свеће. У овом тренутку неколико јаких љ у д и узму масли ново дрво, символ дрвета искупљења, које ће се тако носити са чашћу за време целог тока литије. И з Витаније се иде прво на места која су била сведоци Вазнесења Господа нашега Исуса Христа. За времс ходн, народ одушевљено поје тропар : „Осана на висинама, благослопгн )с који иде у име Господње" . При стојању на Имвомону, патријарх чита еванђеље Марк. 11,1—11, иза којег долази друга молитва. Литија сс

' ) Р. С. С о п у ћ е а г е , К1(иа1е Агшепогигп, Ох(ог(1, р. 520. 2) К. К е к е л и д з е , { 1ерусалимск1И канонарв VII в-ћка (грузинскан перс1и).

Тифлис1», 1912. "Ј Ову стихиру имамо и у данашњо) служби као треНу стихиру н« Госполи во шл \

на вечерњу Цпетн.

1 4 0

иомоио кргНо и силази у Гетсиманију. На стојању тамо чита се еван-!|Г'м- ./1у|! I!),'.!1.) 38, које чита први свештеник гроба пресвете Бого-р<I(Iнц' ./(игија сг крсће према Овчијој купци. За време стојања архи-• 11 >< иштгр цркне подигнуте на овом часном месту чита Јов. 12, 12—18 п I онори обичпу молитву. Враћајући се о д Овчије купке , литија узима ирим.ш према цлрским дверима базилике св. Константина, да би кроз н.ин у снечаном уласку . У истом х о д у скуп иде на Голготу и и<>( 1.1Н1..1 <•<• у рсду . Један појац запоје у в о д : Благословен је који иде V нмс I осподп.е итд. праћен стиховима 117. Пс. Долази читање про-ршпгма <.1.ч. 9,9, које се завршује читањем еванђеља Мат. 21, 1 — 17. ( ,1мо п п о је занршено ово читање, народ одмах оставља маслине до-иссснс ш Витаније и гранчице, напред на п о д н о ж ј е места Распећа, V сиомен расПећа Господа нашега Исуса ХрисШа, као Шрофеје Његове аот-дс над смрћу. Међутим после јектеније од ђакона, патријарх говори д у г у молитву и бива отпуст.

Скуп тада иде ка цркви св. Константина, где се налази реликвија часнога крста. Ту се са свечаношћу служи литургија св. Јакова. Читање •постола узето је из Фил. 4,4—9, архиђакон чита еванђеље Јов . 12,1—12. 11ослс причешћа цео скуп иде поново у Анастасис, где се говори коначни отпуст . Тако се обред свршава према обичају на истом месту, гдс је иочео, и врше се исти обреди на дан Пасхе. При излазу клира од Сн. Гроба, појци поју са амвона кондак празника1) .

'Гаково је било б о г о с л у ж е њ е у Јерусалиму на Цвети према нај-старијим сачуваним сведоџбама. Из њих видимо да се јерусалимски обичај ношења гранчица у литији (наша врбица) и чин освећења гран-чица на Цвети раширио по целом хришћанском православном свету . Папш нрбица је то исто што и описана литија у Јерусалиму. И ми идсмо кроз град (у неким местима иде се ван места и свечано улази у месго са гранчицама и појањем) са врбиним гранчицама, поје се О п ш ч е ј е . . . и сви са усхићењем појемо: Осана на висинама, благосло-исн јс који иде у име Господње! , свечано улазимо у цркву и као и у Јсрусалиму остављамо гранчице, а како су у Јерусалиму- сви ишли и млла дсца, тако је све и данас к о д нас. Врло су важни у опису јеру-салимског типика детаљи, да се свечано улазило у цркву Анастасис, и и да су на месту респећа Христова на Голготи постављане гранчице, симноли победе смрти и Христова васкрса.

Б о г о с л у ж е њ е у Цариграду на овај празник имамо изложено у гииику Велике цариградске цркве IX—X века. На Лазареву с у б о т у на у т р с њ у нрши се крштење и крштени се у в о д е у храм уз појање 31. 1снлма, где се врши литургија са антифонима, на ко јо ј се место три-

спетога поје б а и ц и .

Па нечерњу уочи Цвети по ју се антифони, говори се јектенија, прокимни, читања из Битија, Софоније и Захарије, иза чега појци поју двнашњи тропар: Опогр1кш«сА, Ј у т р е њ е се врши на амвону. После јутрења и литије, која улази у (Велику) цркву од (цркве) Четрдесет

' ) А, ПиЈтЛолобХо^-КиркрЛо;, 'Ау&Хвкта ЧвроОоХоцткђ? втохооХоу(а;, Т. II, 2—27.

141

мученика, антифони не бивају, но се одмах поје трисвето и даље сс нрши литургија 1 )

Прсма Евергетидском типику, б о г о с л у ж е њ е на ова ј празник нршило сс угланном као и данас. У овом типику к а ж е се, када почне 9. песма или мало касније еклисијарх даје гранчице и свеће брагији, почсн од настојател>а па д о последњег, и затим долази ексапостилар и тд.

После јутрења поје се: Обшчеје. . . и одмах излази литија и долазимо д о (цркве) Спаса појући Обшче је три пута, затим Спогребшесја три иута, затим кондак, слично и на повратку . Када с е т а м о сврши јектс нија, нраћамо се опет у храм, где се говори велика јектенија и одмах почин.емо појати први час 2) .

Дакле у Цариграду није литија са гранчицама тако свечано ишла као у Јерусалиму и не истиче се освећење гранчица.

У б о г о с л у ж е њ у празника најкарактеристичнија је литија са ношеп.см гранчица и освећење гранчица. Осим типика имамо и д р у г е сведоџбс о ношењу гранчица на овај празник, тако к о д св. Јована Златоустога , код Прокла, Кирила Александријског, блаженог Августина, у канону Косме Мајумског итд. Зелене гранчице значе победу над смрћу и илскрс Христов, а за једно са њиме и васкрс оних који у Њ е г а верују , јер палма је победни знак и према античком и хришћанском схватлп.у, ()н1кво значење гранчица потврђу ју и црквене песме, тако у троплру Обшчеје . . . каже се да су оне „знамења победе" , у молитви на освеНсње грлнчица да су „знамења васкрсења". Синаксар пак к а ж е : „Обичај бешг дл победитељи подвига или неке борбе беху поштовани гранама дрнсНл које увек цвета и са њима су праћени". Блажени Августин такођс гонори о оваквом значењу гранчица, када к а ж е : „Оне значе победу, јср Господ је смрћу смрт уништио и са победним знаком крста побсдио јс ђавола као цара смрти".

Код нас се врши освећење врбиних гранчица, и зато се овај празник 10нс недеља ваШ = гранчица. Освећење врбиних гранчица врши се иа јутрењу после еванђеља, наиме за време 50-ог псалма јереј кади граи-чице са све четири стране, после 50-ог Псалма ђакон каже Господу помолимсја, појци поју Господи помилуј, и јереј чита молитну нлд | рлнчицама (у посном триоду тога дана). Мада на јутрењу није читнно ннскрсно но празнично еванђеље, ипак се износи еванђеље ради цели ппн.а. Када верни прилазе да целивају св. еванђеље, свештеник им длјс гранчице и стоје са њима на јутрењу. У Јерусалиму стоје са гранчи цама и на литургији. Гранчице се данас благосиљају и раздају да би сс живље приказало сретање Господа при уласку у Јерусалим, који сс нпрочито прославља у песмама канона.

Никодимов српски типик не говори ништа о некој литији са но шсп.ем гранчица, но само на јутрењу игуман раздаје гранчице: Псалам 50., ккгкрпниж )(ко кнк'ш* не појемо, а када братија целива сванђел.е, нгуман раздаје гранчице. Само се толико каже о гранчицама. На денето) нссми да ју сс свсће братији.

') А. Дмитр!енскК1, ТоткА. I, 126—127.

») ТоткЛ, I, 541—542.

142

Ч т ш и ј а . П о с л е благосил . ања х л е б о в а т и п и к п р о п и с у ј е ч и т а т и : с л о и о г о р ж б с т н с н н о е прЗздника . П о с л е п р в е к а т и з м е Ч Т Ј Н Т « ВО »УГЛТИ

Iолкокбд«* Јонана З л а т о у с т о г а , а п о с л е д р у г е к а т и з м е наставак З л а т о -устога . П о с л е ноли јеле ј а чита с е : с л о в о с в е т о г а к и р - А н д р и ј е К р и т -с к о г а . И о с л е т р е ћ е песме канона ч т е ш е праздника , а п о с л е ш е с т е п е с м е : с и н а к с а р .

П в е р г е т и д с к и т и п и к XI в е к а п р о п и с у ј е ова чтени ја : на к р а ј у пани-х и д е ч и т а њ е у п а н и г и р и к у с л о в о З л а т о у с т о г а на празник . Иза прве катизме чита се д р у г о с л о в о З л а т о у с т о г а на ова ј празник , а иза д р у г е к а т и з м е : с л о в о к и р - А н д р и ј е ( К р и т с к о г а ) к о ј е п о ч и њ е р е ч и м а : Х & ^ ^ а ; . Цна поли јеле ја чита се о с т а т а к слова А н д р и ј е К р и т с к о г а , иза т р е ћ е пссме : Хбуо? тб хата Чикхччгр Не, а иза ш е с т е п о с м е канона Хбуое е?? г6 аотбу хата ЧШОСУУГЈУ, Хбуо? Н^'.

Н и к о д и м о в типик српски (1319) о д чтенија с п о м и њ е само иза ноли јеле ја : сио празкоу 4ндр>к«>ко.

И з типика ц а р и г р а д с к е В е л и к е ц р к в е I X — X века в и д и м о да се на Л а з а р е в у с у б о т у в р ш и л о к р ш т е њ е , о чему имамо трага и данас у с л у ж б и , т а к о на Л а з а р е в у с у б о т у по је се Јелици, а д р у г и т р о п а р на Цнети : С п о г р е б ш е с ј а говори о к р ш т е њ у . Т о је зато , ш т о су се кати-хумени крстили п о с л е 40 дана поста , а о д почетка поста д о Л а з а р е в е с у б о т с има 40 дана .

Канон на Ц в е т и написао је Косма .

П Р И П Р Е М Н Е Н Е Д Е Љ Е ВЕЛИКОГА ПОСТА

Недеља миШара и фарисеја. Д а н а ш њ и х п р и п р е м н и х недеља за у с к р ш њ и п о с т немамо у IV с т о л е ћ у к о д Е т е р и ј е , немамо их у VII сто-л е ћ у у Ј е р у с а л и м с к о м канонару . У VII с т о л е ћ у у с п о м е н а митара и фари сеја заузимала је ч е т в р т у н е д е љ у поста, ј е р у Ј е р у с а л и м с к о м канонару ова н е д е љ е има а п о с т о л Рим. 12, 16, еванђеље о д Л у к е 18, 1—4. Даклс као и данас у н е д е љ у митара и фарисе ја . Према т о м е неке о д успомсча д а н а ш њ и х припремних недеља у с к р ш њ е г а поста биле су успомепс самога у с к р ш њ е г а поста, па су н е д е љ е поста касније биле посвећспс д р у г и м успоменама , а нека од постовних у с п о м е н а , тесно везанс и п р и к л а д н е за ка ј ање и пост , пренесене су п р е д сам пост , и тако су сс образовале у с п о м е н е припремних недеља поста.

У т и п и к у Велике цариградске цркве у I X — X в е к у (припремнс н е д е љ е у овом т и п и к у с у : недеља пре месопусне (тј . блудног а сина), с у б о т а месопусна , недеља месопусна , среда сирна, петак сирни, субота сирна (успомена светих и аскета) , недеља сиропусна , ДмитрЈевсшИ, Тотиха, 112) такође немамо ове припремне недеље митара и фарисеја , а немамо је ни у синајском канонару X — X I века (у овом типику распоред припремних недеља је о в а к и : недеља пред месопусном (блуднога сина), субота месопусна , недеља месопусна, среда и петак сиропусни, субота (успомена аскета итд. ) и недеља сиропусна (Титиха, 185), и тек у XII веку имамо је у Е в е р г е т и д с к о м типику (Тигс:ха, 499—511): хирсахгј тоО теХсоуоо хаЈ тоО <рар:сга:оџ, иза ко је недеље у овом типику долази нсдел.а блуднога сина, субота месопусна посвећена мртвима, недеља месопуспа посвећена страшном с у д у , последовања за све дане сиропусне седмицс и недеља сиропусна. Д а к л е у XII в е к у имамо исти п о р е д а к припремпи.х недеља и дана за велики у с к р ш њ и пост, као и данас.

Недеља митара и фарисеја је прва припремна недеља ускршн.е/ л поста. Има ово име од успомене к о ј о ј је посвећена и од еванђсл.л (Лук . 18, 10—14) ко је се чита ове недеље.

Синаксаре за дане триода написао је Н и к и ф о р Калист Ксантопул (XIV век). У њима је раз ј ашњено слављење појединих дана, п р а ш и к а и недеља у посном и цветном триоду , и то у канону иза шесте песмс. Наслов ових синаксара у т р и о д у гласи: Сабрања Никифора Калист.1 Ксантопула на знамените празнике триода, од којих свако о д н.их износи разлог, како и када постаде, и због каквог разлога се сада слани и установи од светих и богоносних отаца, са неким посебним поукамл, почев о д митара и фарисеја, и завршујући д о свих светих. (Синаксарс триода посног и цветног превео је на руски Н. 3. у С . -Петербургскн ј

Н4

Духоиниј 1)јсстник, 1895, № 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13—14, 15, 18, 20, 21; 1896, № 2, 4, 5, 6).

Трсба прно да се чита месечни синаксар (тј. минејског дана) као што јс обичај, а потом овај (тј. триодски).

Канон у недељу митара и фарисеја написао је Георгије митрополит ннкомидијски (860), панигиричар и црквени песник. У ову недељу цркна почиње појати тужне и поучне песме: Покајанија отверзи ми дпсри . . . , На спасенија стези . . . и Множества содјејаних мноју љутих на јутрењу после 50. Псалма.

Недеља блуднога сина. Успомена блуднога сина (Лук. 15, 11—12) изгледа да је првобитно слављена, као и успомена митара и фарисеја, у једну од недеља самога ускршњега поста, па је одатле пренесена прсд сам пост и постала друга припремна недеља поста. Да је то тако нидимо из Јерусалимског канонара VII столећа (Ши§е — Ваитб1агк, 213 и дал>е) који у трећу недељу поста прописују читање еванђеља Лук. 15, 11—32. РНга (Апа1ес1а засга, I, 460—461) доноси четири песме о блудном сину, које би се могле приписати Роману Мелоду (VI век), од којих су прве две кондак и икос у данашњој служби недеље блуд-нога сина.

У типику Велике цариградске цркве IX—X века ова недеља се зове тђ хоркххг] прб т ^ <*гсохр^ш, а посвећена је успомени блуднога сина, са истим апостолом и еванђељем као и данас (Тшиха, I, 111).

У Синајском типику X—XI столећа недеља пред месопусном посве-Нсна је успомени блуднога сина, али се не зове недеља блуднога сина, 110 хирсахг) гсрб <&гсохр1со и и м а е в а н ђ е љ е п о Л у ц и : Р е ч е Г о с п о д п р и ч у ову: Човек неки имађаше два сина (Тотчхб, I, 185). У истом овом типику друга недеља поста зове се недеља блуднога сина: Т^хир^**^ Р' 1[1бо|х6бо;, Ујуооу хирсахђ ТЂ? <&а<1)тоо х а ! ТТУ ^руатбу и и м а т р и е в а н ђ е љ а : М а р к . 2 , 1 — 1 2 , тбју §руатб>у, М а т . 20 , 1 — 1 6 , тоО <2асотоо и Л у к . 15, 1 1 — 3 2 (Толсхб, I, 187).

Канон за ову недељу написао је Јосиф Студит. Типик прописује •а ову недељу: „Читање у тумачењу еванђеља од Луке, прича о блуд-ном сину, и остала торжаствена слова".

Субота месоПусна је данас посвећена успомени умрлих. Када је ова субота добила ову успомену, не можемо са сигурношћу казати. РИга (Апа1ес1а засга, I, 44) има један кондак у суботу сиропусну на последовање умрлога монаха, који се у неким рукописима приписује Роману (VI век). И данас је субота сирна посвећена успомени свих нрсподобних отаца, који су просијали у подвигу. Када је сирна субота посвећена умрлим монасима, можда је због тога субота месопусна посвећена свима осталима „од века умрлима, православним Хришћанима, оцима и браћи", у вези са страшним судом. Суботу месопусну са данашњом успоменом имамо сигурно у 9. веку, јер у типику Велике цариградске цркве (IX—X век) тф аајЗјЗ&тсо тт); <2лохр|ц> имамо исти апостол са стихом и еванђеље као и данас (Тотиха, I, 111). За ову суботу паписао је канон Теодор Студит са акростихом: недостојнога 1 еодора.

145

У ову суботу црква се, како се то каже у служби овога дана, моли за све умрле од века по имену, који су са вером побожно жинсли. У служби се хоће да обухвате сви људи целе земље и сви разни видони и случајеви смрти. У служби се моли: за умрле у градовима, пусти-њама, на земљи и на сваком месту; за цареве, свештенике, архијерсјс, монахе, белце, браћу, другове, сроднике, за све узрасте рода човечјега, са све четири стране земље; за умрле оцеве, праоце, дедове, прадедоне, о д првих до последњих; за умрле младиће, старце, за све родове, старо, младо, децу, сисанчад —, укратко за све умрле људе. Затим се песник у служби труди да наброји све разне врсте смрти, и моли се за све умрле: што гроб покри, што вода покри, рат покоси, земљотрес обу-хвати, убице убише, огањ спали ; који умреше у мору, на земљи, у рекама, изворима и језерима, од зверова, птица, змија, у пустим местима; који умреше од жалости или радости напрасно, које уби мач и коњ, град, снег, или земља засу; које убише чаробни напитци, отров; који падоше са висине, дрвета или погинуше од железа или камена; од грома, у пукотинама земље, од мора, од отровног уједа, коњског гажења, дављења или вешања.

Дакле, црква се укратко моли за све у доброј вери умрле људс, од какве год смрти умрли. Пошто су многи верни умрли изненада без црквене молитве, без погреба, погребног чина и обичаја, то су св. оци наредили да се овог дана врше опће или екуменске молитве за свс умрле Хришћане, укључујући у овим опћим молитвама и мољења за оне, који су из каквог било узрока били лишени црквене молитве. Затим пошто се у идући дан, тј. у недељу месопусну слави други долазак Христов ради суђења, то се црква у ову суботу моли за све верне, да им се смилује страшни праведни Судија, да их постави с десне стране међу праведнике и да се удостоје небеснога царства. Најпосле хоће црквз сећањем на смрт и страшни суд да живе посети на спремање против греха, да би се на страшном суду оправдали.

Недеља месопусна посвећена је страшном суду. Роман Мелод {VI век) написао је један кондак за недељу месопусну са садржином о страшном суду. Ако је ово доиста кондак Романов, онда би се ова недеља са овом успоменом славила већ у VI веку. Из овога кондака проемион и први икос имамо у данашњој служби ове недеље као кондак и икос. Теодор Студит (VIII век) написао је канон за ову недељу. Типик Велике цариградске цркве IX—X века има ову недељу тгЈ хорсах^

Акоу.ресо са истим прокименом и стихом, апостолом и еванђељем као и данас (Тшиха, I, 111). Исто тако је и у Синајском канонару X—XI века (Тогссха, I, 185). Месопусна се зове ова недеља зато што се њомс свршава јело меса, а у идућој седмици јешће се сир, због чега се ова седмица зове сирна седмица.

Сирна седмица је последња припремна седмица за пост четрдессг нице. Зове се сирна што се за време ове седмице не једе месо, но сир и уље, а сиропусна се зове зато што се њоме завршује јело сирис хране пред четрдесетницом. Ова седмица се у својој служби назина: „преддверје покајања", „претпразнство уздржљивости", „преочисти-тељна седмица св. поста", итд. Ове седмице се не врши тајна брака, а у среду и петак ове седмице не врши се литургија, но часови, као и

10 Хеортологија

146

у чстрдесетницу, са поклонима и молитвом св. Јефрема Сирског. У" пстак сирни сећамо се страдања Христових, у суботу се слави успомена сннх си. преподобних мужева и жена, који су просијали постом. Као шчо нојноде поукама и напоменама о војницима који су се одликовали храброшћу, одушевљавају војнике наоружане и спремне за битку, тако и цркна нас, који се спремамо за духовну борбу у св. четрдесетници,. спажи за духовне подвиге примером св. подвижника.

О старини богослужења сиропусне недеље можемо ово изнети г Јерусалимски канонар VII века у последњу недељу пред ускршњим

постом онако прописује: „У недељу месопусну, прокимен гл. 5: Да исполњатсја уста моја хваљенија (Пс. 70, 8), стих: На тја, Господи,, упонах . . . (Пс. 70, 1). Читање Јерем. 81, 23—28, апостол Рим. 14, 14—21. Алилуја гл. 2: Воскликните Богови, всја земља (Пс. 99). Еванђеље Мат. 6, 34—? (у недељу сирну), песма на прање руку: „Почнимо л.удијс пост без греха", на пренос дарова: Иже херувими" (К1и§е — Ваишз1агк, 211).

У типику Велике цариградске цркве IX—X столећа (Тшиха, 1,111—112) иллржено је богослужење у среду, петак, суботу и недељу сирну. У среду и пстак прописује овај типик поред осталог литургију пређеосвећених дарона, а у суботу се слави Мугјц?) т6)7 бакич ха1 осах^тбју, аохомшу, 1| р а р х ^ ш\ ирорартбригу, и има данашњи апостол и еванђеље. (Бого-служењс сирне седмице и недеље види још Тилсх«, I, 185—6, 506—512)*

Канон у недељу сирну написао је Христофор протосинкрит. На литургији у недељу сиропусну речима еванђеља (Мат. 6, 14—20)

црква нам проповеда о томе, шта је потребно да добијемо опроштај грсхова од Бога у време поста и како треба постити. Наиме да опро-стимо ближњима који су нам сагрешили и да постимо истинитим, а нс лицсмсрним постом. Пустињаци египатски скупљали су се у последњи дан сирнс недељне на молитву и измолили један од другог проштење и благослов, а затим су се после вечерња разилазили по пустињи све до цнстие педеље, када су се враћали у манастир. И данас се у недељу нослс нсчерња верни у знак измирења целивају и бива проштење.

С Е Д М И Ц Е И Н Е Д Е Љ Е У С К Р Ш Њ Е Г А П О С Т А

(О сн. четрдесетници писали су: Анон., О читвфедеситницћ, Христ* 111 сн. 1836,1,185. Анон., Богослужеше православноИ церкви вт> св. чги.фсдсстнтницу. Христ. Чтен. 1846,1,239. Свшц- А. И. Парвовг., Посм. сн. чстиредеситницБГ по правиламг. древле каноническимт>, оби-чпнм'1. дрсннихч. ХристЈант. и законамљ греко-римскихт>, императоровг* Христ. Чтсн., 1863, I, 307. Анон., Н^ћчто о св. четвфедеснтницћ ст> рслигјозноИ и архелогическоИ точко зр^ши. Христ. Чтен. 1890,1,305). 11рслаасћи на седмице и недеље ускршњега поста истичемо да бого-служгп.г оних седмица и недел.а мон<емо пратити из доста раних вре-мсиа, Јср се ускршњи пост у данашњем облику образонао до IV вска*

147

Успомене и богослужење недељних дана ускршњега носта нису осгалс првобитне, јер су неке успомене из свештене и црквене историје каснијс заузеле неке од недеља ускршњега поста.

Прва седмица поста зове се чиста. У песмама и молитнамл овс седмице чује се вапај душе која се каје и оплакује своје грехе, и у њима црква учи верне да се одрекну греха у који су пали и изгубили рај неуздржљивошћу прародитеља, и да уздржљивошћу дођу до спа сења и вечнога живота. У служби ове седмице, даље, препоручују сс пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, а присвајање врлине и бдења, да бисмо се достојно поклонили крсту и духовно прославили Христово васкрссп.е.

За време поста молитве су д у ж е и свечаније, а читању је дано више места но појању. Дужину молитава ове седмице повећава још више велики канон св. Андрије Критскога на повечерју прва четири дана поста. Пост прве и последње седмице је пооштрен, тако да сс прва два дана поста, а по могућству и четири дана ништа не јсдс.

Богослужење великога поста у јерусалимској цркви крајем IV столећа излаже нам Етерија у 27 и 28 гл. свога списа, а у VII столећу јерусалимски канонар истога столећа (Бг. Тћ. К1и^е — Ог. А. Ваипз1аг1<, 0иа(1га§езЈта ипс! К а т о с ћ е Јегиза1етз ј т зјећ!еп Јаћгћипс1ег1. ОгЈепх СћпзИапиз, N. 3. V Вс1. II. НеН, 201—233) и даље типици почев од IX столећа (Види А. А. ДмитрЈевскШ, Тотиха, I и II, на своме месту).

Субота прве седмице слави св. великомученика Теодора Тиропа у спомен догађаја изнесеног у синаксару овога дана. У петак на литур гији пређеосвећених дарова иза заамвоне молитве поје се молсбпи канон св. Теодору, према типику, састав св. Јована Дамаскина „прг дложивши кољиво", и чита се молитва на благосиљање кољива (у слу жабнику, чин освећења кољива на празнике). Успомена св. Теодора славила се у ову суботу у Јерусалиму у VII веку, као што нам то сведочи Јерусалимски канонар VII века. У типику Велике цариградскг цркве 1Х-Х века пИше за овај дан: МУТГЈЦТЈУ етитеХоО^ ТТЈ? аЗХтјоешс тоо ау 1ои ©еобшроо (Тотча, I, 115, 518—19). Канон св. Теодору у суботу на јутрењу написао је Јован, митрополит евхаитски (XI век), а за тра пезом тога даНа чита се похвално слово о св. Теодору од Григорија Ниског. Синаксар у суботу прве недеље поста, тј. Теодорову у глан ном ово каже: У овај дан у прву суботу поста, празнујемо необично чудо кољивом, св. и славнога великомученика Теодора Тиронл. Кндл је Јулијан одступник од Христа прешао у идолослужење, замнслн дп Хришћане некако тајно оскврни. Призвавши епарха града, запонеди да се јела која се обично продају уклон?, а да се на тржиште изнссу друга, тј. хлеб и храна, која је раније смешана са крвљу од жртан«, и која су оскврњена овом смесом, да би се купујући их у чистоти још више оскврнили. Епарх одмах изврши заповеђено, и на цсло тржи пгге изнесе јела оскврњена од жртава и крви. Али свевидећс око Божје посла градском архијереју Евдоксију свога великога страсто-тсрпца Теодора, званога Тирона, и јавно, а не у сну, ставши преда н. овако некако рече: „Што пре уставши сабери Христово стадо и тнрдо заповедај да нико ништа од предложеног на тржишту не купи, јср јг оно од нечастивога цара оскнрн.ено крвљу жртава". А оваЈ је у недо

н н

уиици питво: „Како би било могуће од изнесеиог на т р ж и ш т е не ку-|1иН1, пошто у домовима влада оскудица" . А свети давши кољиво |м чг „Цедостатак утеши (попуни)". Д о к је овај био у недоумици и ии)г р.иуменао, питао је: „Шта би то било кољиво"? , а велики Т е о д о р

„Нареиа пшеница, јер тако ми у Евхаитама навикосмо гово-риги" Л п.пријарх испитиваше: „Ко је овај који промишља за христо-

народ"? А свети опет рече: „Теодор, Христов мученик, од гпм м.1м сада послан као помоћник". Патријарх одмах устаде и

МПП1ИМ.1 |пмн низију, и тако учинивши сачува стадо Христово непо-иргђсно од испријатеља и преступника. А он увидевши да је његова 1,1мн,1 шобличена и да није ништа свршио, довољно постидевши се ишоисди да се опет на т р ж и ш т е за прода ју изнесу обична јела. А на-род Христон, пошто је прошла седмица, ода јући благодарност добро-тнору и мученику, у ову суботу раду јући се кољивом установише н.ггону усиомену. О д тада па све д о сада верни понављајући чудо , лл ис би толико дело мученика временом било заборављено, пошту јемо исликога Теодора кољивом.

Приа недеља ускршњега поста слави успомену успостављања поштонан.а икона у 842. години за царице Теодоре и патријарха Мето-дија, иосле д у г о г гонења икона у VIII и IX столећу, и зато се ова нсдсл.а зове : недеља православља (види Анон., Н е д ћ л н православјн, Христ. Чтен. 1852,1,319), тј . праве вере. Како је то све било излаже синаксар ове недеље. У ову недељу помиње се и чудно де јство које сс догодило са царем Теофилом гонитељем икона, коме су опроштени грсси пошто се покајао и црква молила за опрошта ј његових грехова. Према томе ова недеља са овом успоменом могла се јавити тек иза Н42. године.

Али нсће бити да је ова недеља са овом успоменом слављена одмвх иза 842. године, јер типик Велике цариградске цркве 1Х-Х века уЈону псдсл.у не спомиње иконе, но к а ж е : Му/јрју ЈгцтеХоОцеу тС^ с&усшу проФГјКбу Мшо4ш; ха^ 'Ааршу, жаХ дакле ова недеља је била по-сисћсна успомени пророка Мојсија, Арона и Самуила. Синајски канонар X XI нека такође у ову н е д е љ у не говори ништа о поштовању икона, но слично к а ж е : „У недељу прве седмице п о с т а . . . свршавамо успо-мгпу си. пророка Мојсија, Арона и осталих пророка" . Тек Евергетид-ски гипик XII века за ову недељу к а ж е : „Недеља прва поста Право-славл.а", и има неке песме о иконама које и данас појемо, као и да-НЛПЈИ.И 'Геофанов канон. Али у Евергетидском типику се служба ико-нвмл меша са старом с л у ж б о м пророцима, као што је то и у данашњој служби онс недеље. Која читања прописује Евергетидски типик у ову нсдсл.у ниди Тогссча, I.

У ову недељу носле часова, а пре литургије или пред крај литур-гијс свршава се у саборним храмовима од архијереја тзв. Чин право-сланп.а. Архијереј излази са свештенослужитељима на средину храма, при чсму свештеници износе иконе Спаситеља и Богородице и полажу их пв аналогије. По своме саставу овај чин је молбено и благодар-стисно ијеније. Главна мисао овога чина је молба за очув ње мира у цркии и обраћање заблуделих на пут истине. (Садржину Чина право-сланл.а и н.егову аколутију ниди к о д К. НиколћскШ, Пособје кт, изу-

1 4 9

чешк) устава богослуженјн прав. цсркни, 586—589. Види још К. Никол!.-скЈИ, АнаеематствовинЈе (отлученЈе отљ церкви) совершаемое ВЂ первук> нед^лго великаго поста. С П Б . и Исти, Чинг. православш. Цср-ковши вћдомости, 1888, № 11. Арх. СергШ, Анаеема. С М Б Г С Л Ђ бого-служешн, совершаемаго ВЂ соборнБ1хт. церквахљ вљ первое воскрс-сенје великаго поста. СПБ. 1902). Осим д в е с у б о т е : месопусне и ду-ховске, црква чини помен умрлих такође у с у б о т у друге , треће и четвртс седмице св. четрдесетнице. П о р е д осталих врлина које се врше у посту: љубав према свима, добра дела према ближњима, црква нас обавезујс да се молимо и чинимо д о б р о за д у ш е умрлих. За то су одређена горе споменутЈ три суботе четрдесетнице. У ове суботе црква се моли за опрошта ј „прегрешења вољних и невољних са вером умрлим људима" и за њихов вечни покој са светима (служба II, III и IV суботе четрдс-сетнице).

У ове суботе врши се обично помињање умрлих какво бива нс-прекидно у времену ван поста четрдесетнице. У великом посту се она помињања на б о г о с л у ж е њ у не врше зато, што су она везана са врше-њем пуне литургије , која се у посту не врши сваког дана. Да се пак умрли не би лишили спасоноснога заступства цркве , нарочито у четрдс-сетницу, установљено је у време великога поста да се место свако-дневнога спомињања свршавају трипут васељенски помени у II, III и IV суботу поста, а у ове суботе нарочито зато, што су остале суботе посвећене нарочитим успоменама: прва — Т е о д о р у Тирону, пета — похвали Богородице , шеста — васкрсењу Лазара.

Успомена друге недеље поста није била увек иста. Према јеру-салимском канонару ова недеља је у VII столећу била посвећена успо-мени кајања блуднога сина из еванђелске приче.

У типику велике цариградске цркве IX—X века (Толша, I, 118) слави се у ову недељу успомена св. Поликарпа епископа смирнског, а у Синајском канонару X—XI века успомена блуднога сина и радника (хорсахтј т&О (*аа>тоо ха1 т&ч еруатш^), апостол и еванђеље као и данас, а у Евергетидском типику XII века нема нарочите успомене, но пре-влађују васкрсне песме.

У XIV веку добила је ова недеља једну нарочиту успомсну, наиме Григорија Паламе, архиепископа солунског и чудотворца (•{-1368) и његова учења о нетварној божанској светлости на Тавору, комс је за ову недељу написао последовање-службу и похвалу Филотеј, патри-јарх цариградски (•]• 1386), у ко јо ј се слави Григорије као јерарх и учитељ цркве, поборник побожности и цркве, као противник јеретикл, проповедник божанске светлости, ступ вере, пастир Солунске цркнс, испосник који се контемплативним животом уздигао д о крајности и екстазе, и као писац који је својим списима побио противнике. У дв нашњој с л у ж б и словенског триода први канон (нема га грчки триод) говори о блудном сину, старој успомени ове недеље, а други о снс титељу Григорију . У грчком триоду за службу ове недеље к а ж с се : „Песнсно последовање светога, осим канона, сачини Филотеј патријарх 1368. године, када и празник његов би објављен д о данашњег дана. Канон јс састав Георгија, као што се то види из акростиха Б о г о р о

180

дичних". А у словснском триоду стоји само да је последовање друге и е д е л . е поста ,,сложжно» ш кскт^кишагиЈ патрмр^л Филоо«а".

У ирној половини XIV века настао је хесихастички спор. Главни по1)и хесихаста били су Григорије Палама и Никифор Грегорас. Место и година ро1]сн.а главнога вође хесихаста Григорија није познато, био |< на цпрском двору у Цариграду, одакле се повукао у Св. Гору, где 1< у п о ж а о мистику хесихаста, а када је спор избио, иступио ]е као Ораииллц нападнутих монаха у Солуну. По жељи цара Јована Канта-кукчш посвстио га је Исидор патријарх цариградски за архиепископа солунског (1349), Солун га није примио и повукао се на острво Лемнос. |ЗГ>1. био је на синоду, који му је осигурао дефинитивну победу над н.сгоним противницима Варлаамитима. Умро је око 1360. године.

Протинник хесихаста био је монах Варлаам из б е т ш а г ј а у Кала-брији, који је дошао за време Андроника III у Цариград и овде исту-пио као нспријатељ Латина. За време свога бављења у Цариграду усгао )с против мистике хесихаста и побијао ју је речју и списима. Осућен на јсдном синоду 1341. године, вратио се натраг у Италију, ГДс ]С постао епископ 01егасј-ја у Калабрији (1348). Варлааму се при-кл.учио монах Григорије Акиндин, који се ускоро оделио од њега. Спор јс достигао врхунац када као Варлаамови противници устадоше Пикифор Грегорас и Григорије Палама. Око њих се начини група, и Паламнна је у овом спору надјачала (Према К. Кгитћасћег, Оезсћ. (1ег 1>уг. 1д1., 100).

Пски од хесихаста су веровали да се својим размишљањем и расматрањем, или својом контемплацијом могу тако приближити Богу, да могу физичким очима гледати божанску светлост; за ово су неки имали сноје прсебне методе: у куту своје ћелије, повучен у себе ту (< ди са очима упртим у једно место, најбоље пупак; испрва се не ииди Нншта, али касније види човек божанску светлост, коју су апо-(I оли нидсли на брду Тавору. Против ових монаха устао је Варлаам, оптужујући их због лажног мистицизма и називајуђи их „омфалопси-хигима", т). таковима, који у пупку прибирају своју душу, дух, па у гомс траже своје просвећење.

Палама је одговорио: „Није немогуће гледати божанску светлост, на и апостоли су је гледали на брду Тавору при преображењу Хри-стову. 'Га светлост је божанска сила ( ^ р у е с а ) која потиче из божан-стнп, пли се разликује од невидљивог божанског суштаства".

Варлаам одговори да хесихасте на тај начин верују у два Бога, нснидл.ино суштастно Божје и видљиву силу, која потиче из божанског суштаства али се од њега разликује, и коју сачињава и божанска свет-лост, док је мсђутим светлост коју су апостоли видели на брду Тавору, симо створена светлост.

Сабор у Цариграду 1341. донесе решење против Варалаама, који одс у Италију, пређе у римску цркву и постаде епископ. О д тада је иолсмисао против своје пређашње цркве (•{• 1348). Њ е г о в ученик визан-тијски 1'ригорије Акиндин наставио је борбу против хесихаста, и између 1341. и 1351. дошло је до више мањих и већих сабора, чија су решења била уперенн против Акиндинита и Варлаамита, чије је учење про-глишсно за ]ерес. Цркнсно учење гласи: „Свакако има божанске енер-

77 147

гије, као што је светлост на Тавору, та енергија (сила) и та свеглост су различите од суштаства Божјег , али су у ј едно и нестнорене и нсраз дељиве од Божјег суштаства, зависне од Б о ж ј е г суштаства, па се понекад називају „Богом" или „божанством". Језгро учења је у томе да не треба делити суштаство Б о ж ј е од атрибута Божијих, али да без повреде јединства, ипак постоји разлика између суштаства и атрибута. (Јевсевије Поповић — Др. Мојсије Стојков, Опћа црквена историја, 148—9. Види о Варлааму још старе српске биографије XV—XVII вска у преводу Л. Мирковића, Срп. књижевна задруга, књ. 265, стр. XXXIV—XXXVI и 9).

Извесно учешће у овом спору имао је и Стеван Дечански у Цари граду према његову житију од Григорија Цамблака.

Трећа недеља поста. Када су верни на почетку поста св. четрдс-сетнице ступили у подвиге поста и кајања, биле су њихове снаге снежс и крепила их је нада да ће убрзо доћи успешан крај ових поднига. Међутим, сада у средини поста снаге су слабије услед поста и подвига, и у таквом стању својих верних црква им притиче у помоћ тако, што их теши, храбри и бодри примерима побожног подвижништва, само-одрицања и трпљења. Руководећи нас умртвљењу страсти и похотс, у трећој седмици поста црква нас учи да их победимо слично Гедеону који је поразио Мадијамљане, да им одолемо као Сампсон, који јс убио звер, да их умртвимо као Голијата, да их смиримо као што је Данило укротио зверове у јами, и црква више хвали пост но што га заповеда, више се описују његови плодови но што се обнажују нашс греховне ране, које се лече постом. Јер пост крепи тело, просвећује ум и срце, кроз њега духом вену страсти и чине се добра дела, ум се у здижу на небо и исходи проштење у милосрднога Бога. А као утеху и бодрење оних који се кају, црква у трећу недељу великога поста особито указује на крст Господњи, одушевљавајући их примером распетога Господа и теши их тиме да се ближи празник славнога ускрса Христова. Крст претходи Пасхи, као што се носе победни знаци пред победником на триумфалном повратку. Пред победитељем грсха и смрти иде знак Њ е г о в е победе: животворни крст. Тако ако ми стра дамо са Христом, то ћемо се са њиме и прославити, ако са п.имс умремо, то ћемо са њиме и васкрснути.

Ради наше утехе, у ову недељу у служби сликају се страдан.п Спаситељева заједно са његовим радосним васкрсом, што оснсжанн верне, а то нарочито бива у пасхалним ирмосима канона крстопоклопс недеље на јутрењу. Ова особина богослужења, која по намери цркве има високу сврху, остаје непримећена, јер се пасхални ирмоси ретко где поју.

После великога славословља на јутрењу крстопоклоне недсл.с износи се часни крст ради поклоњења и целивања, према проиису типика, и због свега овога зове се ова недеља: крстопоклона, о чему разјашњава синаксар.

Ова недеља није од увек била посвећена овој успомени, као што то виднмо из типика.

Према јерусалимском канонару VII столећа: „У четврту недсл.у (бива) скуп у Католики. На литургији прокимен гл. 5: Услиши мја,

1 5 2

Господи, јако блага милост твоја (Пс. 68, 17). Стих: Јако скорбљу, скоро услиши мја. Читање из Језек. 39, 25—29, Рим. 12, 16—2, Алилуја |-л. 2: 11а тја, Господи, уповах да не постижусја во вјек (Пс. 70, 1). Гиамђсл.е од Лук. 18, 1—14 (о митару и фарисеју). Песма на нрање руку. "Нисоки, Владико, ти знаш то . . .". Дакле у VII столећу у служби оме недеље нема помена о крсту.

Тммик Нелике цариградске цркве IX—X столећа својим апостолом и сианђсл.ем, који су исти као и данас, већ указује на данашњу успо-мсну крста. Док се у овом типику за трећу недељу наводи само лпостол и снан!)еље, и ништа више од целе службе, то се успомена крстп јлсно огледа у идућим данима иза ове недеље. Тако у уторник н 1и трсНс недел>е у овом типику као трећи тропар тгј? траоехтг)? се м.шоди: Кресту твојему поклањајемсја. . . и исте седмице поје се песма: Сиаси Господи људи т в о ј а . . . (Тслсхое, I, 120).

Дакле овај типик већ посвећује трећу недељу и дане седмице иза оис нсдеље успомени крста, а и данас је цела четврта седмица (која сс у споменутом типику Велике цариградске цркве зове ђ (ШЛЈ §(Збоцас) носнсНсна поклоњењу животворног крста.

.V рукопису типика Велике цариградске цркве у Пантелејмонову манастиру у Св. Гори као допуну имамо ово: „У недељу треће сед-мице поста чинимо поклоњење часних древ. Када почне велико славо-слонље, мењају се јереји и узима (архијереј) кадионицу и кади св. трапезу и часни крст, затим га тако узима у своје руке и излази, а мрсд п.им се носи свећњак, и почињемо тропар: Спаси Господи . . . к и иоставља се крст пред св. дверима и одмах говоримо: Кресту тво-јсму . . . и клањају се братија по своме реду, и појемо стихире идио-мсла док се сви не поклоне".

Гнсргетидски типик XII века (Тсшха, I, 528) има већ скоро све као даиас. О износу крста у ову недељу Евергетидски типик каже оио: „Док ми појемо Слава во вишњих Богу, поставља се т е т р а п о д . . . 11ослс отпусног васкрсног тропара . . . одмах се почиње: Спаси Господи. Када сс почне овај (тропар), узима јереј животворни крст са теком (коичсжићем) и излази с десне стране, а пред њиме иде ђакон са кадио-ннцом . . . По свршетку Спаси Господи, одмах почињемо Кресту тво-ј с м у . . . и када јереј остави крст на тетрапод и отвори његову теку, клан.а се прво сам, а ми појемо три пута Кресту твојему, а свећњаци ихода стоје тамо около. Затим се после јереја клања игуман, а затим остала братија по двојица, чинећи такође три поклона, затим целивајући члсни крст у реду . . . одлази свако на своје место у реду (Тотиха, I,. 528). Прсма Евергетидском типику у ову недељу одређена су ова читпња: Слово св. Јована Златоустога о крсту, слово Теодора Студита о крсту и слоно Јосифа Солунског.

Теодор Студит написао је канон у ову недељу. I (слс чстнрте седмице (у триоду се зове средња седмица ТЂ (ХЕОТЈ

1р8о(1«{) наставља се поклоњење животворном крсту, које се свршава у понедел.ак, среду и петак (на првом часу чинимо поклоњење час-иомс крсту, као и у недељу, појући Кресту твојему место Стопи моја). У петак иослс отпуста часова и обичног поклона и целивања, крст се снсчано уноси у олтар. Отуда се цела ова четврта седмица зове сре,-

1баг

докрсна или крстопоклона. Песме за ову седмицу написали су Јосиф и Теодор Студити и Теофан исповедник. Пошто нас крст учи смерности, зато се у служби ове седмице много спомињу митар и фарисеј.

У четврту недељу поста поучавамо се у канону разјашњењем еванђелске приче о човеку који је упао у руке разбојника, јер и греси као и разбојници, остављају ране на телу и души. На ране душе Господ Исус Христос излива спасоносно лековито уље. У осталим песмама слави се св. Јован Лествичник.

У ову недељу црква нарочито поучава оне који посте примером св. Јована Лествичника, који је написао спис: Лествица раја, са три десет степеница, које узводе на висину духовног савршенства. Оиа књига по речима цркве даје увек цветне плодове учења, који наслађују срца оних који их узимају трезвеношћу, јер лествица узводи душе од земље ка небеској и вечној слави (кондак 30. марта).

Биографију Јована Лествичника написао је Данило, монах манастира Рајита на Црвеном мору. Јован се зове: Схоластик, Синајит и Климакс тј. Лествичник. Рођен је 525. године, од 16 година ступио је у Синај-ски манастир, где га Мартирије и Анастасије (касније антиохијски патријарх) уведоше у монашки живот. После Мартиријеве смрти он изабра анахоретски живот и провео је четрдесет година у једној пећини на подножју Синаја, много посећиван од аскета ради савета. Синајски монаси позвали су га за старешину свога манастира, где је провео неколико година* а после се опет вратио у самоћу. Умро је 600. годинс (Према К-Кгишћасћег, Оезсћ. с!ег ћуг. и ћ ) .

На молбу Јована из Рајита Јован је написао аскетско дело, којс је назвао КХ(р.а$ = Лествица, с обзиром на Јаковљеву лествицу и поделио ју је на 30 одељака, према тридесет година сакривенога живота. Дело има два дела. У првом (гл. 1—23) се расправља о похотама које су противне хришћанском животу, а у другом (гл. 24—30) о моралним и богословским врлинама. Ово дело је било омиљено код византијског монаштва и сачувано је у многим рукописима. И у српским манасти-рима имамо многе рукописе Лествице. (На српски ју је превео еп. Дионисије).

Јерусалимски канонар VII века не спомиње Јована Лествичника у ову недељу. Исто тако нема о њему помена у ову недељу ни у типику Велике цариградске цркве IX—X века (Толсха, I, 122). Синајски кзнонар X—XI века такође нема помена о Јовану Лествичнику (Тшиха, I, 188). Евергетидски типик (XII век) такође не спомиње Јована Лествичника у ову недељу, но има васкрсне песме (Топсха, I, 534). Дакле у XII нску још немамо успомене Јована Климакса у четврту недељу поста. Немамо је ни у српском Никодимову типику 1319. године, преводу јерусалим ског устава манастира св. Јована Претече у Цариграду. Тек је налазимо у српском Романову типику писаном у Хиландару 1331. године: Недел.л поста обична служба бденија, на коме појемо службу преподобногл оца нашега Јована Лествичника.

Зашто је постављена успомена св. Јована Климакса у четнргу нсдељу поста? Свакако зато, што се у еванђељу ове недеље (Марк. 9, 17—31) каже да се неми дух може изагнати само молитвом и постом, чимс се истиче моћ молитве и поста, а као узор молитве и поста

184

постинл.а сс св. Јован Клнмакс. На крају пак синаксара ове недеље у ф ч к о м триоду читамо: „Његова (Јована Климакса) успомена свршава сс .40. марта. А слави се и данас (тј. у четврту недељу поста) у једно мто, што се од почетка четрдесетнице обично почиње да чита у св. манастирима Лествица слова његових".

ПеШе седмице поста црква храбри и бодри оне који посте тиме« да су нсН прешли половину поста и подстиче нас да би ми "препло-нишпи снсштени пут поста, радосно текли ка будућем васкрсу" (служба пстс ссдмице поста) и да на крају поснога подвига удвостручимо нобуде ка неослабљеном богоугодном животу . Пете седмице црква глкође наставља да нам напомиње, да смо ми упали у грехе слично ономе који је упао у руке разбојника, упућу је нас да чекамо Б о ж ј е мнлосрђе. Песме ове седмице написали су: Софроније Јерусалимски, Андрија Критски, Јосиф и Теодор Студити.

„Да се људи, који су били лени за духовне подвиге, не би без-брижно заборавили" (синаксар), црква у три дана пете седмице : чстнртак, суботу и недељу износи особите побуде ка подвизима. У чстнртак на јутрењу произноси цео велики канон Андрије Критскога и житије преп. Марије Египћанке, због чега се ово богослужење зове „стојање Марије Египћанке".

Велики канон произноси се два пута у години: 1) на повечерју прва четири дана прве седмице ускршњега поста, и то раздељен на чстири дела, и 2) у четвртак пете седмице поста цео канон са каноном гога дана. Велики канон се произноси полако са скрушеннм срцем и гласом, чинећи на сваки тропар три метанија.

У јерусалимском канонару VII века нема спомена о овим успоме-нама у четвртак пете седмице поста, разумљиво, јер је Андрија Критски живео касније. Исто тако немамо их ни у типику Велике цариградске цркне I X — X века (Тшича, I , 123), као ни у Синајском канонару X — X I

нека ( Т О Ј П Х С « , I , 1 8 9 ) . Тек у Евергетидском типику X I I века имамо ове успомене у овај дан, и спомиње великн канон и чита се житије пре-подобне Марије раздаљено на три дела. Типик манастира Св. Николе Казуланског (Сазо1е) 12. века каже да се у четвртак пете седмице поста поје велики канон и чита житије преподобне Марије Египћанке ра 1дел.ено на три дела.

Живот Марије Египћанке се приписује Софронију, а то већ чини сн. Јонан Дамаскин. Житије показује велико локално знање Св. земље и нс може се одрећи Софронију, иако је у многим рукописима сачу-нано апонимно.

Марија је рођена у Египту, од 12 година је напустила родитељски дом п отишла је у Александрију, где се одала најгорем разврату и с с д а м н л с с т година је бесплатно вршила блуд са сваким. Једном за нрсме жстне је видела како многи Египћани и становници Ливије иду кл мору. Запитала је једнога од њих куда иду, а он јој рече у Јеру-сплим на празник Уздизања часнога крста. Са неким младићима пошла )с и Марија у лађи ка Јерусалиму, проводећи са њима блуд на путу и у Јсрусалиму.

На празник пошла је и Марија са њима у цркву и ушла је у притвор, и када је дошао час узвишења часнога крста, покушала је да са народом уђе у цркву, али никако није могла, јер ју је божанска сила задржавала. Узалуд се она на прагу гурала да би ушла у цркву. То се поновило неколико пута. Очајна и постиђена стала је у угао притвора и постало јој је јасно да не може да види часни крст и да уђе у цркву због својих мрских дела. Тада је почела горко плакати, уздисати од срца и са ридањем бити се у груди.

Тако плачући у притвору, подигла је очи, и угледала је икону Богородице, обратила се Богородици са молитвом и покајањем да уђе у цркву и угледа часно дрво, на коме је био распет Њезин Син и пролио своју крв за грешнике и за њу, да јој Богородица буде помоћ-ница пред Сином, да више не оскврни тело нечистотом блуда, и када угледа крсно дрво, одрећи ће се света и његових саблазни и поћи ће куда је Богородица поведе.

Тада је могла ући у цркву, пала је на земљу и поклонила сс часном крсту целовавши га са трепетом. Затим је изишла из цркве и опет се молила пред иконом Богородице, где је благодарила Богоро дици и Богу што је Бог примио њезино покајање, рекавши: „Извршићу обећање изречено пред Богородицом и води ме како буде Твоја вол.а, и научи како да довршим спасење на путу покајања". После тога чула је глас: „Ако пређеш Јордан, наћи ћеш пуни мир". Када је чула овс речи, кликнула је са сузама гледајући у икону Богородице: „Влади чице, Богородице, не остави ме"1

Тако је отишла из притвора цркве, а на путу јој је неко дао три новца, рекавши: „Узми ово мати"! За тај новац купила је три хлеба и пошла је ка Јордану. Дошавши до цркве св. Јована Претече код рекс Јордана, помолила се у цркви, сишла је на Јордан и омила је водом из свете реке Јордана руке и лице. Вративши се у цркву, причестила се св. тајнама, потом је појела половину једнога хлеба, пила воде ил Јордана и заспала је на земљи. Рано ујутро нашла је чамац, прешлл је Јордан и обратила се Богородици са молитвом. Тако се удаљила у пустињу, где је провела 47 година испоснички и у покајању, када ју је нашао старац Зосима. За време првих 17 година палио ју је оган. блуда, мучило ју је што не једе месо и не пије вино и сећала сс блудних песама. Све је то савлађивала обетом Богородици и кајан.см, а живела је нага.

Све ово исповедила је Марија старцу Зосими из јорданског маиа стира, када ју је он нашао у оваквом стању у пустињи и замолилл ГЈ је да јој на Велики четвртак донесе причешће, јер се није причестилл још од преласка Јордана. Зосима се после сусрета са Маријом вратио у манастир и никоме није ништа говорио. Када је дошао Велики четвртак, узео је пречисто тело и крв Христа Бога, неколико сухих смокава и финика, и мало пшенице умочене у воду, позно пред всче изишао је из манастира и сео је на обалу Јордана.

Марија је прешла реку као по суху, и после символа нере и молитве Господње причестила се пречистим тајнама Христовим, и:»а чега је уздахнула и са сузама кликнула: Ниње отпушчајеши . . . Затим јс замолила Зосиму да идуће године дође на овај поток где је пре

167 147

говорио са њоме. Зосима јој је још дао јело које је донео, а она је у:»ела само три зрна пшенице. Марија се исто тако вратила по Јордану г као по суху.

Идуће године нашао ју је Зосима на оном месту мртву са пре-крштеним рукама, са лицем окренитим према истоку, а изнад главе нашао је на земљи натпис: „Сахрани ава Зосима на овом месту тело смирене Марије, подај прах праху. Моли Бога за мене, умрлу у месецу фармуту (април) у први дан, у ноћ спасоносних страдања Христових, после причешћа божаствених тајана".

Када је Зосима то видео, плакао је, прочитао јој је молитве и псалме погребне, и тада је уз помоћ лава (сам није могао јер је био стар) ископао јаму, у коју је сахранио њезино тело. Зосима се вратио у манастир и причао је монасима о Марији, који установише празник н.езина престављења, а њезино житије је написао Софроније Јеруса-лимски.

У субоШу пете Седмице црква свршава молбено последовање Ака-ШисШа или похвале Одигитрији пресзете Богородице. Песму акатист паписаоје, тако се држи, патријарх Сергије (610—638), сарадник визан-тијског цара Ираклија (610—641), као песму благодарности пресветој Богородици, која је као заштитница Цариграда спасла овај град од силне непријатељске навале. То је било овако: 626. године пође цар Ираклије да истера из свога царства персиског цара Хозроја (Сћобги) 11, који му беше освојио већ велики део земље. У Цариграду је цар Ираклије оставио патриција Воноса и патријарха Сергија да управљају Цариградом и целим царством. Д о к се цар Ираклије борио у Мидији, месеца јунија стиже под Цариград једна персиска војска, поседне Халкидон према Цариграду, а истога месеца дође у договору са Пер-зијанцима велика војска Авара и других народа са запада под Цари-град и стадоше га бити најжешће. Непријатељ је био много јачи, тако да је на једнога Грка долазило 10 непријатеља. Д о к је тако граду претила велика опасност, патријарх Сергије је храбрио верне и бодрио их је вером у Бога и Богородицу. У ту сврху узе патријарх Сергије једнога дана из Влахернског храма нерукотворну икону, ризу Бого-родице и део часнога крста Господњег, те је с народом обишао два пута по зидинама града Цариграда, молећи се Господу да разагна цепријатеља, да ишчезну као дим и да се растопе као восак од огња (Пс. 67—1—3). Дошавши с литијом до морског залива, патријарх се дотакао ризом Богородичином тихе морске воде, иза чега узавре море и подиже се на мору бура, и потопи непријатељске бродове са свом момчади која се хтела искрцати у град. Цариграђани охрабрени поразом непријатеља на мору, навалише на непријатељску војску која је са суха онседала град, у коју међутим беше ушао велики страх због оног по-раза на мору, те је до ноге потукоше. Непријатељски војници касније приповедаху да су за време литије пратили Госпођу царског изгледа, која је изишла из Влахернског храма па је онда нестала.

То је она војвоткиња (Богородица) која се борила за свој град, 0 којој се говори у уводу (проемиону) песме акатиста. ГБоме су се одушенл.анали Грци за време борбе и она је спасла „Богом чувани град", како Грци тада називаху Цариград. Тако се помоћу Богородице

спасао Цариград од невоље и пропасти. Народ је затим са свештсн-ством пробдео целу ноћ стојећи у Влахернском храму и појући песмс благодарности, а патријарх Сергије је — каже се — испевао песму Акатист пресветој Богородици.

На сличан начин помоћу пресвете Богородице спасен је био Цари-град од Сарацена 670. г. за време цара Константина Погоната и 716. године за време цара Лава Исавријанина.

Грчка реч акатистос (химнос) значи неседална (песма), јер се за време читања ове песме на богослужењу не седи, него стоји. На челу акатиста стоји кратка песма Возбраној војводје, која је као увод и предговор целој песми, а иза ње се нижу 12 кондака и 12 икоса наиз менично. Кондаци се завршују са Алилуја, а икоси ускликом: Р а д у ј ф невјесто неневјестнаја. Акатист се свечано чита на јутрењу у суботу пете седмице ускршњега поста, које се јутрење служи на бденију у петак увече уочи те суботе. Ова субота се од ове песме зове: похнала пресвете Богородице и стојање. Акатист се на овом бденију прочита раздељен на четири дела, а пре и после сваког дела поје се Возбраној. Иначе (после вечерња, на јутрењу после 6. песме канона) чита се цео акатист наједанпут.

Ову помоћ Цариграду од пресвете Богородице кроз икону Оди гитрију црква прославља у суботу пете недеље поста пре свега зато, што се је прво избављење Цариграда догодило око тога времена, затим што Богородица утврђује у духовним подвизима оне који сс кају и њоме православни побеђују своје видљиве и невидљиве непри јатеље, као што је Марија Египћанка, која се спомиње у четвртак пете седмице поста и у недељу иза овога четвртка, победила свој грех, и што Богородица никад не оставља оне који су у невољи. а који траже њезине помоћи.

Приликом опседања Цариграда ношена је за време литије неру-котворна икона Богородице, звана Одигитрија. Према старом предан.у, после Вазнесења Господњег свети Лука, који је знао да слика иконс, насликао је икону Богородице и показао ју је Богородици. Богоро-дица се сетила свога ранијег пророштва: „Од сада ће ме сматрати блаженом сви родови", и рекла је:„ Благодат моја нека буде са оном иконом". Св. Лука је послао ову икону у Антиохију државном Тео-филу (Лук. 1,3), коме је он написао и послао своје еванђеље и књигу Дела апостолских. Из Антиохије, где су верни са великом побожношИу поштовали ову икону, после много година била је донесена у Јсру салим, затим ју је Евдокија, жена Теодосија II (408—450), која је пу товала у Јерусалим на поклоњење св. местима, из Јерусалима послала у Цариград сестри њезиног мужа св. Пулхерији, у знак мира и љубави. Ова је са радошћу примила икону и поставила ју је у Влахернску цркву, где се чувала и риза Богородице. Пулхерија је установила у Влахерн ском храму мољење Богородици и опходе са иконом Богородицс ОдигитриЈе сваке недеље у уторак. Ова икона у Влахернском храму учинила је многа чуда. Тако се Богородица јавила једном двојици слепаца и довела их је у Влахернску цркву ка својој икони, и дала им је вид. О д тада су почели звати ову икону Одигитрија-Путеноди-тељница и тај назив остао јој је за свагда и утврдио се трикра гним

1Г)Н

иабављењсм Цариграда од непријатеља, која црква приписује невидљи-ном заступству Одигитрије,

У Јерусалимском канонару VII века, разумљиво, нема спомена о акатисту овога дана.

У типику Велике цариградске цркве IX—X века у ову суботу Н' ма спомена о акатисту, али иза последовања суботе имамо ову бе-« лсшку: „и које седмице поста заповеди патријарх, било средње, било у седмицу иза ње, бива бденија у Влахернима, где се врши вечерње, молуноНница и јутрење. На јутрењу се поју антифони: Благословен на 50. Пс. тропар гл. 8: 'Н тсбХс; ооо, ©еохбхе, ђ еу стос раосХебооаа, алилуја. гл. 6: Тђ? ©еотбхоо тј лоХс; т^ ©еотоу.ш, и даље се излаже последовање литургије, на којој се читају антифони са Молитвама Богородице, а и песма: „Светија од херувима, виша од небеса, свеопевана, Тебе као Богородицу уистину исповедајући имамо ми грешни као заступство, у опасности налазимо спасење, зато не престани молећи се за нас, утврђење и уточиште душа наших", еванђеље од Лук. гл. 3. Во дни они, ностав Марија".

Дакле из свега видимо да је у Цариграду у IX—X веку било бденије у Влахернском храму у част пресвете Богородице, али дан овога бденија није био утврђен, но је била утврђена само седмица, тј. „средња или она иза ње, а избор дана је остављен вољи патријарха. Песма акатист се не спомиње никако, али се из наведених песама, у којима се Цариград назива градом Богородице, а Богородица: „за-ступство, спасење у опасности, утврђење и уточиште" , види да је ово бденије у вези са Влахернском црквом и да је установљено ради сећања на догађаје, у којима се Цариград као град Богородице спасао (од непријатеља) заступством и помоћу пресвете Богородице, што све јасније долази до израза у акатисту,

Чудно је да ово последовање бденија у Влахернској цркви ни једном једином речју не спомиње акатист пресвете Богородице, ако га је написао Сергије патријарх цариградски у почетку VII века, као што то данас мисли већи део научењака (Кгишћасћег и други).

У синајском канонару X—XI века (ТоЈича, I 189) такође нема помсна о акатисту у ову суботу, а само се излаже последовање ли-тургије у суботу после средње седмице поста, апостол Јевр. 10, 19—31, енанђеље Марк. 8, 27—31.

Тек у Евергетидском типику XII века (Тошха, I, 537) у ову суботу на јутрењу бива Хбуо^ е{{ тбу <Јха\катоу, кондак Возбраној и 24. икоса дакле данашњи акатист и канон Богородице: ХрсатоО (ЗсјЗХоу еЈ1л1/ихоу-Цза шесте песме овога канона поје се кондак Возбраној и по четири икоса, док се не сврше сва 24 икоса, за време чега сви стоје.

Типик пак Николе Казуланског из XII века каже да се ђ ахагћато? >1'аХХ«та1 гсрб п^те ^р^ашу тоО еОаууеХсвцоО... тгротсФ-етас ГЈ ^ауусоас? туј; АхаМатоо... У Алексјејевском паку ставу XI—XII века имамо такође ака-тист у ону суботу (ЛИСИЦИНЂ, 199, 288—287).

Она чињеница, да акатист имамо у богослужењу Цариграда тек у XII неку, наводи нас на мисао, да акатист није написао патријарх Сергије, но да је он написан касније. Када би га написао Сергије у почстку VII нека, не видимо разлога зашто би он чекао чак XII век

да буде унесен у богослужење цариградске цркве. Према томс не би било искључено да је овај акатист написан поводом каквог каснијег ослобођења Цариграда од непријатеља (Руса?) помоћу Богородице, а не поводом онога ослобођења за Ираклија и патријарха Сергија.

О д XII столећа па даље имамо акатисг у ову суботу и у дру-гим типицима.

У пету недељу поста црква побуђује верне на кајање причом о богаташу и убогом Лазару, која се раз јашњује у служби (канону) онс недеље, наиме да царство Божје није јело и пиће, но правда и уздрж љивост са светошћу, и зато ће ући у њега они, који своје богатство дају ништима (стихира на хвалите). Заједно са овом успоменом у ову недељу се врши и последовање преп. Марије Египћанке (на вечерњу стихире, на јутрењу канон), у коме се износи образац истинитог пока-јања и пример колико су неисказани човекољубље и милост Божја према онима који се кају.

Успомена о богаташу и убогом Лазару у ову иедељу је веома стара. Тако је имамо у јерусалимском канонару VII столећа: „У шесту недељу на литургији прокимен гл. 6: Возвах всјем сердцем мојим, услиши мја (Пс. 118, 145). Стих: Возвах Ти спаси мја (Пс. 118, 146). Читање Исаије 46, 6—13. Апостол Ефес. 4, 25—5,2. Алилуја гл. 1, еванђеље од Луке 16, 19—30 (о богаташу и убогом Лазару). Песма на |прање руку гл. 6: „Стичи богатство".

У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тоисха, I, 124) немамо ове успомене у ову недељу, но апостол Јевр. (<*рсагб<; парауеуб-цеуо?) и еванђеље од Марк. 10,32 и додаје се: Ттј аоттј гјр.ера <Ш.г]ос; тоо <*ус'оо ук5срторо<; о^соо еу ЕохаГ?. Овај типик у ову недељу нема ни успомене Марије Египћанке.

Синајски пак канонар (Толсха, I, 189) у ову недељу има успомсну богаташа и Лазара, а нема оне Марије Египћанке.

Тек Евергетидски типик XII века (Тотссхос, I, 538) има обе успомснс, тј. богаташа и убогог Лазара и Марије Египћанке. Овај типик на ју трењу прописује читање слова Златоустова о покајању и о Ахаву, слова Анастасија Синаита о скупу Свете (тј. Марије) и слова Злато устова о Богаташу и Лазару.

Даље иза пете недеље у целу шесту седмицу поста још увск сс у служби говори о богаташу и убогОм Лазару поред успомене о Лазару, кога је Спаситељ васкрсао, а уједно се верни спрсмају и свечани улазак у Јерусалим. Уза све ово верни се подстичу на кајан.с и пост.

У пету недељу на вечерњу у стихири се каже: „Почињући уједно шесту седмицу часних постова, приносимо, верни, претпразнстпеио пјеније ваја (гранчица) Ономе, који иде у слави, силом Божјом у Јерусалим". Слично каже и други сједален на јутрењу у понедел.ак. И тако све бива до петка, када се завршава св. четрдесетница ускрш њега поста, јер се у петак на јутрењу у стихири на стиховњс кажс: Д\ј-|ШП0Л13н8|« СОКЦЧНИВШЕ ЧЈТКЦНДКГаТННЦВ, и ст8к> «дл«ии,8 с т ц л с т и ТКОЈА мрогн.нх к и д ' к т и ч (лок 'ккол1окч»" .

1 6 0

Ова шеста седмица зове се ваш, цветоносна и цветна, од гран-чица које су носила деца при свечаном уласку Спаситеља у Јеруса-лим. Ове седмице црква се моли за онога који пости, да би и он шједно са Лазаром четверодневним после четрдесетодневног поста плскрсао од греха који доноси смрт (стихира на Господи возвах у исдељу увече пете недеље поста и у 9. песми на јутрењу у понеде-л>ак наШ).

Пошто је свршена четрдесетница у петак пред Лазареву суботу, то се Црква од суботе шесте седмице великога поста до Ускрса на богослужењу сећа догађаја који су претходили и довели до спасо-смих страдања и смрти Господа нашега Исуса Христа и најпосле успо-мене самих страдања и смрти Његове .

Божанска слава учења и чуда Христових већ се свуда раширила по Св. земљи и силно је наоружала против Њега завидљиве старе-шине јудејскг, који су већ давно мислили да га предаду смрти. По-слсдњи полазак Христов на пасху још је већма објавио Христову божанску славу и уједно појачао завист књижевника према њему. 11рви догађај на томе путу, који је особито прославио Господа и по-јачао злобу јудејског синедриона, било је „васкрсење четверодневнога Лазара, извршено пред многим народом и које је многе обратило ка нери у Исуса Христа (Јов. 9, 45).

Лазар је био брат двеју сестара Марије и Марте родом из Витаније. За време свога земаљског живота, Господ је често одлазио у дом Лазарев, кога је са његовим сестрама волео и називао га својим другом (Јов. 11, 3. 5. 11). Господ је допустио да он умре, да се прослави Син Божји и да његови ученици верују (Јов. 11,4.15). Када су јудејски првосвештеници и старешине чули за васкрсење Лазарево, говорили су о Исусу Христу: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доНи ће Римљани и узеће нам место и народ" (Јов. 11, 47—8). Архи-јереј Кајафа дао је синедриону савет, који ]е послужио пророштвом о спасоносној сили крсне смрти Исуса Христа: „Ви не знате ништа и не мислите да је за нас боље да један човек умре за народ, него да сан народ пропадне" (Јов. 11, 49—50). Зато су одлучили да убију Христа. Нарочито је васкрс Лазарев озлобио књижнике и првосвеште-нике, да су решили да убију не само Христа, но и васкрслог Лазара. 11а прагу недеље страдања и смрти Господа, црква почиње свете успо-мсне Лазаревим васкрсом, који је изазвао одлуку јудејског савета да убију Спаситеља, па чак и Лазара.

Богослужење овога дана можемо пратити од најстаријих времена. 11рс свега богослужење овога дана износи нам Етерија у IV столећу у сномс спису гл. XXIX.

Затим имамо богослужење овога дана изложено у Јерусалимском канонару VII века, и то у петак увече у девети час бива скуп у Сиону и иоју сс похвалне песме Лазару, а у шесту суботу бива скуп у Вита-нији, а то је дан успомене Лазареве. Јерусалимски канонар даје по-даткс о читањима, прокимнима, стиховима, похвалним пссмама на овим богослужењима.

82 147

Даље можемо пратити богослужење Лазарсве суботе по типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тишха, I, 126—127). Послс ју трења бива читање Дела апостолских и бива крштење (оглашснич): по типику Синајском X—XI века (Титиха, I, 179) и по Евергетидском типику XII века (Ћлиха, I, 539—540). Евергетидски типик иронисујс на јутрењу читање: слова кир-Андрије на Лазара у три пута, а на литургији место трисветога појање Јелици. (Види и прот. Мих. Бого словскШ, Воскрсеше Лазарн. Недћлн ваш. Собвгпн вљ страснуго нед!>лк>. Христ. Чтен. 1839, I, 382).

Страсна седмица. Као што се види из историје ускршњега поста у овој књизи страсна седмица (о страсној седмици види популарни рад А. Ј . Н И К О Л Б С К Ш , Страстнан и великан седмица. Евангелвскаи исторш и богослужеше каждаго ен дни. Тула, 1895) се рано образовала и и» ранога времена можемо пратити развитак богослужења страсне ссд мице, тако у IV столећу у спису Етерије, у VII столећу у јерусалим ском канонару и од IX столећа у другим типицима.

Свечан улазак Христов у Јерусалим толико је озлобио јудејскс старешине и књижевнике, да су решили да предаду смрти божанског учитеља.

После свога царског уласка у Јерусалим, Господ Исус Христог је до свога страдања „дању учио у храму, а ноћу је излазио и ноћи вао на гори која се зове Маслинска. И сав је народ већ рано ујутру долазио к њему у храм да га чује" (Лук. 21, 37—28). При томс јг чинио и чуда. У то време Спаситељ је између осталог изрекао и онс речи: „Чувајте, да вам како срца не отежају прејелом, пијанством и бри гама овога с в е т а . . . бдите непрестано и молите се Богу да будет< кадри утећи од свега овога што ће се збити и стати пред Сина Човечјсг" (Лук, 21, 34—36). Тако је Спаситељ дане пред Пасхом осветио својим свакодневним пребивањем и својом проповеђу еванђеља народу у храму и заповешћу да са побожношћу треба бдети нарочито у дане страсне седмице, у које је та заповест изречена, и најпосле је ове данс лрославио својим спасоносним страдањима и смрћу.

Према примеру и учењу Господа Исуса Христа православна цркни одликује страсну седмицу особитом побожношћу и назива је страсном и великом. Св. Јован Златоусти разјашњава зашто се ова седмица зон< „велика", наиме не зато што су њени дани дужи и њезин број даш већи, но зато што је у њезине дане Господ наш извршио велика дела разрушено је царство ђавола, уништена }е смрт, срушен је силни, ра I грабљено је његово оружје, побеђен је грех, скинуто је проклетстно отворен је рај и небо је постало приступачно људима. ЈБуди су с< сјединили са анђелима, разрушен је и уклоњен преградни зид и Бо! мира је измирио небеско и земаљско. Затосе ова недеља назива Велик. недеља1). Слично Господу стари Хришћани проводили су страсну с< ц мицу у нарочитој побожности, скупљајући се у цркву ради молитп и слушања поука2). Св. Епифаније Кипарски каже: „У нас у дан страсне седмице бивају лежања на земљи, омивања, одрицања, сухс

Ј) Беседа 30. на књ. Бмт . 1. 2) 'Гертулијан О молитви ГосподњоЈ, XIV.

11 Хсортологнја

II >2

јидснија, молитве, бдења и постови. Једни целе те свештене седмице проиоде без хране, други једу само у неке дане, а други вечером" (О Јснрејима, XXIX, V).

11равославна црква од старине је освећивала велику страсну сед-мицу нарочитом побожношћу. Поред учешћа у богослужењу, посту и подвигу побожности, стари Хришћани су страсне седмице нарочито чинили милостињу ближњима у невољи, цареви су ослобађали с у ж њ е и у те дане се није судило. Улазећи у подвиге страсне седмице, црква позива „од грана и гранчица, као од божаственога празника, прешавши у божасгвени празник, стецимо се верни ка часној и спасоносној тајни Христових страдања, и угледајмо Овога како за нас подноси вољно страдања" (стихира на стиховње на вечерњу Цветне недеље). Почев о д вечерња Цветне недеље, све песме поснога триода воде нас стопама Господа који вољно прима страдања за нас.

Дане велике седмице посветила је црква нарочитим успоменама и снаки се назива Великим. Које успомене црква прославља у дане страсне седмице казују нам синаксари у посном триоду. Синаксари су кратки састави, у којима се тумачи установа, циљ и значења каквог цркненог празновања, или се укратко описују дела и подвизи св. угод-ника Божјих.

Д а н и с т р а с н е с е д м и ц е

Узимајући жива учешћа у страдањима и смрти Исуса Христа, св. Цркна се у седмицу страдања и смрти Њ е г о в е облачи у тамне одежде и доводи у сагласност своја дела са тужним успоменама. На богослу-жењу страсне седмице нарочито се чита еванђеље. Прва три дана страсне седмице Црква свршава једнако богослужење: велико пове-черје, јутрење и литургију пређеосвећених дарова. По свом саставу богослужење страсне седмице је д у ж е и свечаније од свакодневног нсликопосног богослужења.

Богослужењем страсне седмице Црква нас чини учесницима крсног пута Христова и позива нас нарочиго на подвиг духовне бодрости према заповести Господа: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крстсво ј " , и према друго ј заповести изреченој од Господа пред његовим страдањима, „да како не отежају срца ваша прејелом, пијанством и бригама овога света" (Лук. 21, 34). Побуђујући нас страсне седмице нарочито на духовну бодрост и делање добра са Спа-ситсл.см, црква у прва четири дана ове седмице поје песму: „Ево жсних иде у поноћ . . . к о ј а нас опомиње да будемо будни и да се ис предајемо греховном сну, који доноси смрт и осуду. У прва три дана онс седмице црква је установила да се на богослужењу прочита цсо псалтир осим117. псалма, који се односи на Велику суботу.

Многократним читањима еванђеља на јутрењу, часовима и литур-гији црква води верне за Спаситељем, који иде на вољно страдање. У прна три дана страсне седмице црква је установила да посред цркве иа часонима проповеда вернима речи свих еванђелиста о животу, учењу

163

и делима Господа, почев од рођења до његових вољних страдаи.а и смрти. Цело четвероеванђеље прочита се у 9 читања: у понедсл.ак еванђеље од Матеја и половина Марка; у уторак друга половина од Марка и две трећине еванђеља од Луке ; а у среду остали део Лукс и еванђеље од Јована до половине XII главе.

На Велики понедељак у црквеним песмама црква нас зове да идсмо у сусрет почетку страдања Христових и да заједно са Господом идемо на пут у Јерусалим, очишћена ума и умртвљених страсти. .V понедељак се приказују страдања, смрт и прослављање Господа у прет сликама живота Јосифова, који је због зависти браће био бачен у јаму, затИм продан у Египат, а затим је владао над Египтом. Слично Јосифу Христос је био предан, осуђен и сахрањен, затим је васкрсао и влади светом. Поред Јосифа црква се на велики понедељак сећа и смокнс која се осушила по речи Христовој (Мат. 21, 17—22; Мат, 11, 19—26), јер није нашао на њој плода. Усахла смоква је слика јудејске синагоге, која је предала Господа на смрт. Све ово опширније излаже синаксар великога понедељника, који каже да је суха смоква свака душа бса духовног плода. У грчком триоду пред синаксаром на Велики понс дељак пише: На Велики понедељак чинимо успомену блаженог прс красног Јосифа и смокве од Господа проклете и осушене.

Роман Мелод написао је кондаке за поједине дане страсне седмипс са истом садржином коју имају и данашње службе у посном триоду за поједине дане страсне седмице. Шта више Роман дели четрдесетницу од страсне седмице, као што то чини и данашњи посни триод. Даклс из овога би се могло закључити да су у време Романово (крај V и почстак VI столећа) поједини дани страсне седмице били посвећени истим успо менама као и данас, и да је четрдесетница била одељена од страсш седмице.

Роман Мелод написао је за Велики понедељак ове три пссмс 1) Судбе Јосифове, 2) Јосиф и Египћанка и 3) Јосиф целомудрспи У првој песми се излаже историја Јосифа од момента када је усни< сан о сноповима и небесним светилима па до пресељења Јаконл.сн. у Египат. (Све Романове кондаке за страсну седмицу превео јс ш руски П. Цв-ћтковг, Пћсни св. Романа Сладк01гћвца на страстпуи седмицу, Москва 1900).

Друга песма „Јосиф и Египћанка" има два пролога, један дуЖ1 и други краћи. После похвале- љубомудрију (<рсХоаоср(а), које је нссм ломљиво оружје душа и наука над наукама, излаже се карактерип иш Јосифа и Египћанке, како је Пентефријева жена горећи страшћу кушпл! Јосифа и наговарала га на прељубу овим разлозима: 1) сви су л.уд| једнаки, имајући заједничког оца Адама и заједничку матер Ену; 2) < прељубу неће знати људи, и 3) није истина да Бог све ниди. Јосис! пак на све ово одговара да је он дотле остао целомудрсн и да сп< види недремљушче око Божје . У овој песми се спомиње и бссплодн смоква.

Трећа песма говори о родитељима Јосифовим, о његовим младш годинама, о кушању Јосифа од Пентрефијеве жене, о бацању Јосиф у тамницу, ослобођењу и прославл.ању.

84 147

У сним овим песмама слави се Јосиф као узор целомудрија, невини страдалац и праобраз Исуса Христа.

Црквене песме за Велики понедељак написали су Андрија Критски (трипеснец на повечерју), Јован Дамаскин, Косма Мајумски (трипеснец на јутрењу).

Богослужење Великога понедељника можемо прзтити према Јеру-салимском канонару VII века (Ог. С ћ ш ћ N. 8. V В(Ј., II Не11, 221), типику Велике цариградске цркве IX—X века, Евергетидском типику ( Гипсха, I, 127—8, 543), типику Јерусалимске цркве храма св. Васкрсења И1 1122 године 1) и другим типицима.

Велики уторак. Ноћ на уторак провео је Исус Христос у Вита-иији, и у уторак у јутру дошао је опет у храм јерусалимски и много )е учио у храму и ван храма (Мат. 24, 1). Првосвештеници и старешине, слушајући његове приче и схватајући да Он говори о њима, гледали су да га ухвате и убију. Али су се бојали од народа да Га отворено нападну, јер Га је народ поштовао као пророка (Мат. 21, 46) и беше усхићен његовим учењем (Мар. 11, 18), и слушаше га у сладост (Мар. 12, 37).

О д еванђелских поука, које је Исус изнео у уторак, црква је изабрала за поуку верних нарочито причу о десет девојака, као доличну нрсмену Велике седмице, у коју нам нарочито треба бдети и молити сс. У грчком триоду пред синаксаром Великога уторка пише: На Велики уторак чинимо успомену приче о десет девојака из св. снанђеља.

Причом о десет девојака црква учи да увек треба да смо спремни на сретење небеснога жениха целомудреношћу (невиношћу, телесном чистотом), милостињом и готовошћу да чинимо и друга добра дела, која се разумеју под јелејем, који су спремиле мудре девојке (синиксар).

У сагласности са причом о десет девојака црква нас у својим пссмама у овај дан побуђује на исправљање нашега живота и на цело-мудрије, особито представљањем изненадног доласка Христова да суди живима и мртвима.

Роман Мелод написао је две песме на Велики уторак. У првом кондаку износи се значај љубави и милосрђа. На страшном суду неће л>удс оправдати ни пост, ни девичанство, ни друге спољашње врлине, но љубав делатна, која је мисао изнесена у причи о десет девојака. Господ тражи вољу, да човек хоће да учини добро, зато са благо-паклоношћу гледа чак и на чашу студене воде, која се даје онима који су у невољи. Садржина другога кондака је позив на кајање због близинс страшнога суда. На то указу ју разне физичке и опће невоље, које су постигле људе . Неопходно је да се покајемо док је још време, док се за увек не затвори, као за луде девојке, небеска свечана двор-ница Христова.

У посном триоду за овај дан писали су песме Косма Мајумски (днопеснсц на јутрењу) и Андрија Критски (трипеснец на повечерју).

') 'IЈаЈгибблооКо; — КврацвС;, 'Аг&Хвкта (вроаоХоцткгј? атах^оХоуСа;;, Тбр. Џ',

Богослужење Великога уторка као и других дана страсне сед-мице, можемо пратити према старим типицима у делу А. А. ДмитрГ евскЈИ, Тилсха, I и II.

Велика среда. На велику среду помиње се у служби жена греш-ница које је помазала миром Христа насупрот греху Јуде који се одлучио да изда Учитеља. У еванђељима се на четири места гонори о помазивању Христа миром од жене: Мат. 26, 6—13: Марк. 14, 3 9, Лук. 7, 36—50, Јов. 12, 1—8. Код Мат. се то догодило у Витанији у у дому Симона губавога. За жену се не каже да је грешница, но нска жена. Ученици негодују . Христос каже да га је тиме спремила за погреб и да ће се дело жене помињати по целом свету. Јуда се одлу-чује да изда Христа. Еванђелист Марко понавља Матеја.

Лука каже да се то догађа у кући фарисеја. Жена је грешница. Фарисеј негодује, а Христос му одговара причом о два дужника, в жени прашта грехе. Ово пак није било пред Пасху као код Мат. и Марка, јер је Христос иза тога ишао по градовима и селима и пропо ведао еванђеље о царству небеском.

Јован пак каже да се догађа у Витанији, где је био Лазар, подигнут из мртвих. На вечери је Марија, сестра Лазарева миром пома-зала ноге Христове. Јуда негодује, а Христос му одговара: .Останн је, нека сачува то за дан мога погреба".

Сада се питамо која се жена од ових има на уму на Велику среду?

Роман Мелод написао је кондак за Велику среду, чија је садржипц еванђелско казивање по Лук. 7, 36, а Симон је уједно и фарисеЈ. Кајање ове жене није било изненадно. Под утиском речи Христоних и због страха од адских мука, она је омрзнула своја гнусна дела, и њено кајање избило је у њој са нарочитом снагом, када је Господ вечерао у дому Симона. Купивши драгоцено миро, дошла је у дом Симона, и припавши ка ногама Спаситељевим стала их је помазивати. Фарисеју се није свидело присуство грешнице у његову дому, и он је почео у себи тајно да коре Господа и грешницу. Господ је пожурио да испрани његове мисли причом о зајмодавцу, учећи да као што Господ Бог, тако и људи треба један другом да праштају и да се не хвале својом праведношћу, јер оправдање људи је дело Божје милости.

У служби Велике среде у данашњем посном триоду, жена јг блудница, купила је миро од продавца (помиње га и Роман), боји с< суда и мука, долази у дом фарисеја, м(иро пре погреба приноси (Касија), Насупрот жени грешници која се каје, износи се грех Јуде којн с< одлучује да изда Учитеља.

Никифор Калист Ксантопул у синаксару на Велику среду расиранл.1 о женама из еванђеља које су помазале Христа и долази д о <н»<м закључка: „Зато се, дакле, ово мени чини и истинито, да је ( м и ш л . е н . с Златоустога најтачније, да се овде две жене рачунају: једна дакле, ка< што је речено, у три еванђелиста, блудница и грешница, која јс и:»лил1 миро на главу Христову; а друга у Јована, Марија сестра Л а з а р с м која је ово принела и излила на саме божаствене ноге Христовс".

У служби Велике среде славу на јутрењу на стиховње написал је Касија монахиња, а трипеснец на повечерју Андрија Критски. 11 Вслику среду по свршетку часова црква завршује читање молитнс

85

Плидико миогомилостиве, Господе, Исусе Христе Боже" , која се у току великога поста уз приклањање главе и колена читала сваки дан ип повечерју. На Велику среду такође се свршава литургија пређео-теНсних дарова, на којој се чита еванђеље о жени која је помазала Господа миром и о одлуци Ј у д е да преда Господа (Мат. 26, 6—16). 11л Велику среду прекидају се и велики поклони са молитвом св. Јсфрема Сирског: Господи и Владико живота мо јего . . . Обичај завр-шанан.а чина великопоснога богослужења на Велику среду је стари.

Велики чеШвртак. Синаксар Великог четвртка почиње овим речима: V снети и Велики четвртак, божаствени оци, који су све добро учи-нили, примивши један од другога од божаствених апостола и свеште-иих и божаствених еванђеља, предадоше нам четири ствари празновати: I) снештено омивање, 2) тајну вечеру тј. предање страшних тајана, 3) натприродну молитву и 5) саму ту предају.

Дакле, ове четири успомене слави црква на Велики четвртак. По примсру Господа и Учитеља у катедралним храмовима свршава се од стирих нрсмена на литургији после заамвоне молитве Чин омивања иогу (О омивању ногу види још Анон., ОбрлдЂ умовеши Н О П Б вт. псликЈИ четвертокљ вЂ Јерусалим^, Христ. Чтен. 1889, I, 250. 5. Ре1пс1еб, |.н сбгбшоше (1и 1ауешеп1 (1ез рјебз ћ Јегиза1еш. Есћоз сГОпеп! 14 П911), 89—99. Р. РЈећгЈ^, ЕЈе Ризз^азсћип^ (АГГЕЛ02 3, (1930), 121 138). О чину омивања ногу види код К. Н И К О Л Б С К Ш , Пособ1е кт. нлучсшк) устава богослуженјн православноИ церкви, 603—606. Чин оминан.а ногу у Евергетидском манастиру у Цариграду види Ткдаха, 1, 547 9. Српски Никодимов типик (1319) такође излаже чин омивања ногу, који обред величанствено проповеда величину хришћанске смер-нос I и. Установљење најсветије евхаристије-тајне св. причешћа је други доглђлј који црква слави на Велики четвртак. Ова тајна се по заповести Христа: „Ово чините у мој спомен" од установљења непрекидно нрши нл престолима васељенске цркве. На вечери је Господ прорекао учсницима да ће га један од њих издати. Прекративши спор апостола о прнснству, које међу њима нема места, претсказавши апостолима омћс искушење, а Петру трикратно одрицање од Христа и своје јављање учсницима после васкрсења у Галилеји, Господ је отишао са њима у Гетсимански врт и на Јелеонску Гору. Овде су почела његова душевна, и потом и телесна страдања. Својом молитвом у Гетсиманском врту учи нас Господ Исус Христос да нам за време искушења и скрби молитна даје утеху и снагу да поднесемо и сама страдања и смрт. Чстирти догађај који црква помиње на Велики четвртак је предаја Исуса Христа на страдање и смрт.

У особине богослужења Великога четвртка спада прокимен и ппримија Јеремије на првом часу, у којој пророк вкди непријатељство |удсјских старешина против Христа и кротост Христову, са којом се прсдајс у руке безаконика и тугу Њ е г о в у због њих. На Велики четвр-так снршана се литургија св. Василија Великога, која се врши после 3, 6, 9 часа и нечерња. На литургији место херувимске песме, причасна, ш нрсмс причсшћа и место: Да исполањатсја . . . поје се Вечери твојеја тпјнијп. Отпуст ниди у служебнику.

133

Страсне седмице кува се свето миро, а на Велики четвртак сс врши чин освећења мира, о чему расправл.амо код св. тајне миро-помазања.

Велики петак. На Велики петак извршени су и црква помин.с смрт и погреб Господа Исуса Христа и његов силазак у ад. Свршана јући на Велики петак „последовање св. спасоносних страсти (страдан.а) Господа нашега Исуса Христа" православна црква је у овај дан сне моменте свештених догађаја спасења света означила богослужељем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдања и смрт (Мат. 27,1) богослужсњсм јутрења; време вођења Спаситеља на суд ка Пилату — богослужсњем првога часа (Мат. 27, 2); време осуде Господа на суду код Пилати — свршавањем трећега часа; време крсних страдања Христа — шестим часом; време смрти — деветим часом; а скидање тела Христова са крста — вечерњем.

На јутрењу Великога петка (свршава се на Велики четвртак у вече, као бденије) износи се евађелска повест о страдањима и смрти Господа Исуса Христа у 12 еванђеља, тзв. страсних еванђеља.

Читање страсних еванђеља врши се уз појање : Слава долго терпјенију твојему Господи, место Слава тебје Господи, славја тебје. При сваком читању еванђеља присутни пале свеће. То значи слану, светост и божанство Господа у момецту крајњег добровољног пони жења и страдања, јер се за време страдања догађаху моменти који су сведочили славу и божанство Господа Исуса Христа.

На сам дан искупних страдања и смрти Господа црква данас нс врши божаствене литургије, но врши часове. Међутим стари типици у овом нису увек сагласни и једни на Велнки петак прописује вршен.с литургије пређеосвећених дарова, други не. Тако према типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тшича, I, 131) на Велики петак слу жила се литургија пређеосвећених дарова. Јерусалимски пак типик из 1122. године каже: „у овај св. велики дан не треба вршити литур гију у св. Васкрсењу (тј. цркви). Према Евергетидском типику у овом манастиру се на Велихи петак вршила литургија пређеосвећсних дарова.

Симеон Солунски о овом каже: „Ја не знам како се догодило, да је напуштено свршавање литургије пређеосвећених на Велики петак, када је ово раније било. Може бити да су то учинили и нп основу јерусалимског устава који је устав монашки. На св. и велики петак ми не служимо потпуне литургије зато, што је Господ, на пс тлк предавши тајне у спомен својих страдања, на сам петак претрпео их добровољно и на крсту принео себе на жртву Оцу. И тако јс у н.егову божаственом телу кроз страдања тада принесена жртна. Лак н није потребно да ми на Велики петак свршавамо литургију у споме1 Његових страдања, када је Он сам у тај дан пострадао. Зато нам и ниј< предано да у тај дан приносимо савршену жртву. А предлагати пре ђеосвећене дарове и свршавати њихову литургију предано је, као шт< то можеш наћи написано у многим древним установљењима и старии енанђељима и апостолима, иако се сада, по монашком Јерусалимскои уставу и не свршавају" (Одговори на нека питања).

108

11ослсдовање часова на Велики петак приписује се св. Кирилу Ллсксандријском и Софронију Јерусалимском. Часови на Велики петак сиршавају сс овим редом: први, шести, девети и зову се царски (Види I ДЈаковскЈИ, Посл-ћдовани(е часовг. великоИ ПНТНИЦБ1. Трудвг кјев. дух. Лкад. 1909, I, 389), јер су византијски цареви присуствовали на оним часовима у цркви, а после њих бивало је многољетије царевима.

Када је Господ Исус Христос на крсту предао дух свој Богу Оцу, тајни ученици његови Јосиф и Никодим, измоливши дозволу у Пилата, скинули су са крста пречисто тело Господа ради погребз (Јон. 19, 8—40). Време смрти и скидања тела Господњег са крста оснсћује православна црква вечерњим богослужењем, на коме црква помиње искупна страдања Господња — смрт, као већ свршена и која су Га прославила, јер на крсту је принесена жртва Богу за грехе и сте-чсно јс измирење са Њиме . На вечерњу — која се односи ка Великој суботи — читају се паримеји, апостол и еванђеље, и износи се пла-штаница на средину храма ради поклоњења насликаноме на њој умрлом Господу. После вечерња, на повечерју поје се канон о распећу Го-сподн.ем, у коме се изражава скрб цркве и плач пресвете Богородице III распетим Сином, дело Симеона Логотета (X в.).

На Велики петак црква прописује најстрожији пост, прописујући да се на Велики петак не једе, осим много немоћних и престарелих. Дионисије Александријски у једном правилу каже: „Два дана Велики петак и суботу сви проводе без хране".

Роман Мелод написао је за Велики петак песму — кондак: Пе-грово одрицање (превео га др. Драгутин Анастасијевић у Зборнику Пран. богосл. факултета), међутим патмоски рукопис кондакарија га одрсђује за Велики четвртак. Садржина овога кондака је одрицање Пстрово према еванђелској повести, у коме се истичу ова три мо-мсита: 1) На речи Христове о одрицању Петар одговара да је то нсмогуће после толиких доброчинстава; 2) само одрицање Петрово било ЈС из страха, а не из недостатка љубави према Христу; 3) жалост и кајање Петра пред апостолима после одрицања и најпосле Господ дајс Петру опроштај.

Други кондак за Велики петак од Романа има овај натпис: О страдању Господа Исуса Христа и плач Богородице (РЛга, Апа1ес1а насга, I, р. 101). Садржина овога кондака је дијалог Богородице са Сином и Господом за време крсног хода. Пресвета Богородица казује сноје скрбне недоумице у погледу страдања и крсне смрти, а Господ јој разјашњава неопходност и значење своје смрти.

Уз ова два кондака написао је Роман за Велики петак и кондак „Страдања Христова" (РЛга, Апа1ес1а басга, I, 10, 116).

Осим ова три кондака написао је Роман кондак „Прослављање крста", који према туринском рукопису кондакарија припада средо-носиој нсделш, а према рукопису Согзш( петку страсне седмице (РНга, Лип1ес1а засга, I, р. 53). Садржина овога кондака је прослављање крста Христона, управо дејство које је произвело распеће Господа на ад и Вслијара. Ад персонификован одмах губи храброст, а Велијар се испо-чстка храбри и хвали, а потом и он признаје силу крста и свој пораз«

1011

На Велику суботу православна црква се сећа погреба Исуса Хри ста и Његова силаска у ад. Јосиф и Никодим, скинувши пречисто тело Господа са крста и обвивши га пеленама са мирисима, по обичпју Јудеја , положили су га у нови камени гроб у врту Јосифову, који јс био недалеко од Голготе. На врата гроба навалили су велики комсн. При погребу Исуса Христа биле су Марија Магдалина и Марија, мати Јакова и Јосије.

Првосвештеници и фарисеји су знали да је Исус Христос прорс-као своје васкрсење. Они у ово нису веровали, али су се бојали да апостоли не украду тело Исуса Христа и не кажу народу да је ускр сао из мртвих. Зато су у Пилата измолили војничку стражу, коју су поставили код гроба, а сам гроб су запечатили (Мет. 27, 57 и 66; Јон. 19, (39—42) и тиме су дали истини нову потврду.

Богослужење Велике суботе је побожно бдење пред гробом Господњим. Сећајући се на Велику суботу свих догађаја са погрсбом Исуса Христа, црква на јутрењу тога дана свршава слику погребл Христова. Зато пред гробом Господа, посред храма уз кађењс, уз држање свећа од свих присутних, произноси са слаткопјенијем нспо-рочне-стихире, којима претходе стихови из 118. Пс., раздељени на три статије. Ове стихире су Ж и з њ во г р о б ј е . . . , Досто јно јест величати. . и Роди вси п ј е с н . . . Исто тако и канон Велике суботе изражанл побожност због непостижних тајана спасења света. Прве четири пссм< канона написао је Марко, епископ идрунтски, а од шесте песме до краја Косма Мајумски. Ирмосе пак канона Велике суботе написала јс монахиња Касија.

После канона и великог славословља, уз звоњење звона иде сс око храма са плаштаницом, уз појање Свјати Боже и ношење свсћи. По свршетку крснога опхода, пред плаштаницом на средини храма чита се значајно пророштво Језекиља (37. гл.) о свеопћем васкрсеп.у мртвих. Затим се чита апостол о искупљењу људи од клетве законн Исусом Христом, који је сам ради нас постао клетва (Гал. 3, 13) и еванђеље о печаћењу и чувању гроба Христова војничком стражом (Мат. 17, 62—66).

Сама смрт Господа, иза које је имало доћи његово славно наскр сење (Лук. 24, 7), је већ претпразнство или навечерје Пасхе. Смрт Христова ускрсла је многе мртве, који су изишли из гробова и јанили се у Јерусалиму (Мат. 27, 52). Према томе богослужење правосланпс цркве на Велику суботу је већ навечерје празника светлог васкрссн.и Христова, нарочито литургија, која по самом времену свршаваи.а н.с зина припада навечерју Пасхе. На Велику суботу вечерње је сиојспо са литургијом са. Василија Великог. На вечерњу се читају 15 пари меја, у којима су пророштва о понижењу Господа, иза кога је дошло божанско прослављање.

Литургија на Велику суботу се свршава касније од литургнјс у све остале дане и почетак је васкрсења Христова. Плаштаница у средини храма означава пребивање Господа телом у гробу, али нам уједно јавља да се приближује време васкрса Христова читањем апо стола, а нарочито после апостола појањем: Воскресни Боже , суди з е м љ и . . . За време ове радосне вести свештенослужителш скидају <\

87 14

себе тамне о д е ж д е и облаче се у беле ризе, прелазећи од учешћа у нонижењу Спаситељеву на учешће у његово ј божаствено ј слави која настаје. Вести о почетку пасхалне радости црква п р о д у ж у ј е читањсм еван1)ел>а о јављању анђела на гробу Господа, који је јавио мироносицама да је васкрсао Господ и о јављању васкрслога Исуса.

У целој години само се једина Велика субота не олакшава од поста, и њезин пост у сухојаденију продужава се не само д о вечера, као у д р у г е дане четрдесетице, но д о свршетка богослужења-литурги је иа Ускрс.

Пред Пасхом од најстаријих времена бива бденије. Ноћ пред снештеном Пасхом православни Хришћани проводе у побожном бдењу . За славље Васкрсења Христова спремају се нарочито читањем Дела аностолских, у којима имамо тврдо сведочанство истине васкрсења Христова. После прочитања Дела апостолских на претпасхалном бде-иију, у-поноћ храмови Б о ж ј и се по старом обичају осветљавају пуном светлошћу , бива свечано звоњење и свршава се претпразнствена полу-ноћница, на ко јо ј се понавља канон, који је наставак и свршетак бого-с л у ж е њ а Велике суботе .

У врсме појања канона, који изображава још пребивање Спаси-теља у гробу, св. плаштаница се преноси са средине храма у олтар на прссто, у знак тога, да се Спаситељу пострадалом, умрлом и ва-скрслом „даде свака власт на небу и на земљи" (Мат. 28, 18) и да је О н својим васкрсењем постао за нас истинита храна и истинито пиће (Јон. 6,55).

„Нлагодат св. огња" па живоносном Гробу Господњем на Велику субоШу. На живоносном Гробу Господњем у Јерусалиму бива празно-нањс сн. огња, које нигде више не бива. Овај огањ о д св. Гроба пре-посн сс по целој Палестини и загрева и осветљује све домове. Поче-гак појаве овог славља доводи се у везу са зидањем Соломонова чрима у Јерусалиму, где је на спремљене жртве са неба пао огањ, који су затим чували свештеници. На новозаветној светињи Гробу Господњем на дан велике новозаветне жртве Сунце правде — Христос ра норсва новозаветни св. огањ, који одговара светоносном празнику наскрссња Христова.

I [онозаветни празник огња видимо већ у првим вековима хриш-ћаистна. По историку Јевсевију повод за установљење послужило је ч у д о које се д о г о д и л о за време јерусалимског патријарха Наркисоса, када су у недостатку уља кандила била наливена водом и запаљена огп.см, који је чудно сишао с неба, и горела као са уљем за време пасхалне службе . О старини обичаја у Јерусалиму да се при св. Гробу чуиа нсугасими огањ сведочи и Етерија у своме путопису. На Велику суботу у 2 часа по подне грчки патријарх уз пратњу клирика и епи-скона иде у олтар храма Васкрсења, облачи се у најсветлији чин, (аједно са 12 архимандрита и 4 ђакона, и сви за једно иду уз појање Иоскресеније твоје Христе С п а с е . . . ка Гробу-кувуклији и чине три онхода око н.е. После трећег опхода, сви стану према св. Гробу и по)у нсчсрн.у химну: Свјете т и х и ј . . . (сведочанство да је ова литија нскада улаанла у састав чина вечерњег богослужења) . 11о свршетку онс химис, сисштенстно одлази у олтар храма Васкрсења, и патријарх

7

ставши на врата св. Гроба, уз помоћ ђакона скида митру, сакос, омо-ф о р и да је жезал, а остаје само у стихару . С к и д а ј у се печати са врата Гроба и патријарх улази унутра са с в е ж њ е м свећа и за н.им сс затварају врата. После жагора дотле, настаје гробна тишина. Мисли и поглед присутних верних управљене су у сакривену дубину ове нај веће хришћанске светиње. Са трепетом сви о ч е к у ј у моменат појанс огња из св. Гроба. Патријарх се у пећини Гроба налази око 20 минута у усрдно ј молитви на месту где је три дана л е ж а л о тело Христоно, а то је молитвеницима читава вечност. На једном ову тишину прекидају звона цркве Васкрсења и са отвора кувукли је ј ављају се први свежи.и свећа са огњем, који се за час рашири по целом храму. Екстаза и делиријум сада захвата богомољце и избија у радосним уздасима и крицима: Кирије елејсон, а ово о д у ш е в љ е њ е из храма шири се на масу народа око храма и по улицама. Монаси, деца и љ у д и разносе оган. по храмовима и домовима, у Витлејем и лавру св. Саве Освећенога. Многи плачу од радОсти, а неки егзалтирани пале себе овим огњем. За све време војска т е ш к о одржава ред у маси света. (О обреду „Благодати св. огња" у Јерусалиму види рад проф. А. А. Олесницкаго у Воскресное чтеше 1879, № 14 и А. А. Дмитрјевскаго , „ Б л а г о д а п . свнтаго огнн" на Живоносном Г р о б ^ Господнемт. в г Великуго суб боту, СПБ. , 1908. К1ате1ћ, Каг5атз1еиег-\Уипс1ег јп бег ћеШ^еп Огаћех-кнсће, Ш1еп 1913. В. З с ћ т Т , 01е РеЈег с1ез ћеШ^еп Реигез т с1ег Огаћезкисће, Ра1ез1тајаћгћисћ. Јаћг§ап§ 1915, 8. 85—118).

М о ж д а Јерусалимски канонар VII века на Велику суботу увечс када сунце зађе да је претходни степен данашњег у с к р ш њ е г чуда ватрс у цркви св. Гроба у овом ставу : „Епископ благосиља свеће и пали кандила. Епископ почиње: „О Господе повиках" са јутарњом песмом гл. 8.: Свјетисја, свјетисја Јерусалиме. Затим Свјете т и х и ј . . . " итд.

Јерусалимски типик из 1122. године пропису је на Велику с у б о т у вечерње иза св. Гроба у тишини, на коме се „Благодат св. огн.а" овако в р ш и : „Тада узимају ипођакони кадионице о д архијереја и јсрсја и сви улазе у олтар и патријарх почиње Кирије елејсон усрдно и непрестано. Тада патријарх излази из олтара сам са архиђаконом и протођаконом, који д р ж е његове р у к е са обе с т р а н е . . . Тада улали патријарх у св. Гроб и они с њиме, пада на лице три пута и моли се за себе и за народ. Тада патријарх пали свету светлост и дајс ј< архиђакону и архиђакон н а р о д у " . . .

У С К Р С * )

Пасха, Ускрс је главни хришћански празник, први и најстарији од сних хришћанских празника, основа и врхунац хришћанске црквене I одипе, веза са празницима Старога завета и центар покретних празника. Сн. Григорије Богослов назива Пасху : „Царица дана, празник над празницима и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде не само човечанске и земаљске празнике, но и празнике у част Христа", а према овим речима и св. Јован Дамаскин у ирмосу 8. песме канона пазива Ускрс: „празник над празницима и свечаност над свечаностима". Ускрс је зато највећи празник што слави васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере, јер св. апостол Павле к а ж е : „ А ако Христос није устао , онда је празна проповед наша, празна је и вера наша" (I Кор. Ј5, 14), и на васкрсу Христову оснива се и наша нада и очекивање сопственог ускрса, „јер као што у А д а м у сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. Али сваки у свом р е д у : прво Христос, затим Хришћани, о њ е г о в у доласку (I Кор. 15, 22—23).

Ускрс се зове Пасха према старозаветном празнику пасхе, о д ј евре јске р е ч и : ре$асћ (арамејски: разсћа), према Исх. 12, 11—13, 23—27 и значи прелазак (б:<*рат^рса, 1гап81'1иб), јер је Господ прешао мимо кућа ј евре јских и тако их избавио од смрти и ропства египатског. И с т о тако и хришћанска пасха значи прелазак са Христом из смрти у живот , и од з емље на небо 2 ) , у вечни блажени живот. Према томе пасха нема пикакве везе са грчком реч ју лаохш = трпим, страдам, поред свега тога што неки црквени писци изводе реч пасха од ове грчке речи. У Старом завету реч пасха означавала је празник пасхе за једно са праз-пиком бесквасних хлебова, као и само јагње ко је се клало на пасху . У Нопом завету р е ч ј у пасха означава се : празник Пасхе, Господ И с у с Христос, пост пред Пасхом, страсна седмица пред Пасхом, временска тачка или моменат прелаза од жалости страдања ка радости васкрсења Христова, временска тачка престанка поста на П а с х у и светла седмица. Ллтински се Ускрс прво звао ( Ј о т ј ш с а гезиггесћопјб а не Пасха.

' ) ОиаЈ о д е љ а к о У с к р с у ј е в е ћ н н о м п р е в о д и и з в о д из р а д а 0<1о Са5е1 0 5 В , Аг1 п||<1 51пп <1ег <Шеб(ел сћгЈбП/сћеп Об(егГе/ег. Ј а ћ г ћ и с ћ 1иг Ц|иг21'е\сЈ5Јеп.<с1:а{(, В Ј . 14 19.ЧН), 5 . 1—78. Са$е1 Је п о з н а т и р и м о к а т о л и ч к и л и т у р г и ч а р , а о в а ј њ е г о в р а д ј е н а ј б о љ е

и т о глм о У с к р с у н а ш а о . З а т и м у п о т р е б и о сам и С к а б а л л а н о в и ч а , Т о л к о в м И Т И П И К О Н Ђ .

2) „Плсха Г о с п о д њ а , П а с х а , од с м р т и ка ж и в о т у , од з е м љ е на н е б о , Х р и с т о с Б о г | р г » г д е н/1с, коЈи поЈемо п о б е д н е п е с м е " ( И р м о с I п е с м е у с к р ш њ е г к а н о н а ) . „ С л а в и м о м р т в л . г њ с с м р т и , а д о в о р а з р у ш е њ е , п о ч е т а к д р у г о г а в е ч н о г а ж и в о т а * ( д р у г и т р о п а р VII е с м е ускршњег к а н о н а ) . В и д и и у с к р ш њ и с и н а к с а р .

173

Пасха је име јудејског празника, који су Јуде ји славили свпке тодине у спомен ослобођења израиљског народа из Египта, а на 011:1 ј празник се понављало у исти дан и час оно, што се догодило приликом изласка из Египта, о чему говори књига Исхода у гл. 12., где је описан и начин слављења јудејске пасхе: у десети дан првога месеца (нисаиа) сваки домаћин је имао да спреми једно м у ш к о једногодишње јагп.с без мане, и чувао га је до 14. нисана до пред вече (око заласка сунца Пон. зак. 16, 6), када га је заклао, цело за једно испекао на ватрн и тс ноћи појео са домаћима (само обрезаним синовима Израиљевим) заједно са бесквасним хлебовима и горким зељем, тако да од јагњета д о у јутру није ништа остало. Ако би што остало, имало се спалити нл ватри. Ако је породица једнога дома мала и не може да поједе цсло јагње, могу се при слављењу пасхе у д р у ж и т и две породице. Гом приликом домаћин је имао да поучи домаће о значају празника. 11лсха је обухватала 14. нисан до у прве часове 15. нисана. Непосредно кв пасхи прикључивао се о д 15—21. нисана седмодневни празник „бес квасних хлебова" (Број 28, 16 и даље). Шеснаестог нисана приношспи су Господу први плодови нове жртве, један сноп јечма, као и жртна једногодишњег јагњета. О д тог момента (тј. о д јела пасхе) до 21. нисани тс1. јели су се само бесквасни хлебови. Клање пасхалног јагњета јг основа и почетак празника бесквасних хлебова. У обичном језику слн вала су се оба празника у један и звала су се : пасха, као што то видимо к о д Л у к е 22, 1: „А приближиваше се празник бесквасних хлс бова, који се зове пасха". Први и последњи дан бесквасних хлебона т ј . 15. и 21. нисан, нарочито су слављени, и у ове дане је било забра њено радити, осим што треба свакој д у ш и (Лев. 23, 7 8).

К р в љ у о д јагњета при клању покропљени су китом о д исопа оба довратка и горњи праг врата у кући где се имало јагње јести. Јагњету се није смела сломити ни једна кошчица.

О в а ј празник имао је Израиљ овако славити као вечни закон за б у д у ћ а покољења . Начин празновања овога празника унеколико јс модификован у обећано ј земљи. Пасхално јагње није се више клало у свако ј к у ћ и (Пон. зак. 16, 5 и даље) , но код централне светиње т ј . у предвор ју храма. Према томе к р в љ у нису више кропљени довратци и горњи праг кућа , него су свештеници прскали к р в љ у олтар, а дсбсли делови су на олтару паљени. Д а се пасха једе стојећи у путној опрсми (опасани, обувени и са палицом у руци) после је отпало, јср )е то одговарало самом догађа ју . 1 ) .

„Пасха, поред значења прелазак, значи и поштеђење, што јс Јсхоин п о ш т е д е о Израиљћане прешавши њихове жртвеном крвл^у мошкроп љене куће , када је побио египатске првенце. Она поштеда Израил.а јс почетак њихова ослобођења о д египатског ропства и њихона у з д и п п . и да б у д у слободан народ . Пасха је била жртва, а крв јагњста јс бил1 жртвена крв ко ја доноси измирење. У пасхалној жртви ко ју јс Б01 о д р е д и о , претрпело је ј агње смрт, као последицу греха, место домаћих јер је д о м а ћ и н клао ј агње као замену за себе и за сво ју к у ћ у . У кр| јагњета стављала се д у ш а онога који приноси ж р т в у , и долазила )<

Ј) С . Р . К е 11, Н а п с Љ и с ћ с1ег Ш . Агс11«о1ое1е, 401—2.

89

пи место где се добијала благодат праштања грехова, и тако се скидао гнев који погађа грешнике. Иза ове жртве пасхалног Јагњета, која ]<• доносила поштеђење и измирење, пошто су греси опроштени, нолнзила је одмах вечера са јелом закланог јагњета, која је била I члпни |>итуални обред јудејске пасхе, трпеза, којом је Израиљ славио ^ајсдницу са Господом и своје примање у Божје синовство. Бесквасни пгчсни хлебови означавали су духовну чистоту, коју Израиљ у вези I I Господом има да спроведе на себи, јер квасно кисело тесто је слика духоннс корупције. Горко зеље сећа на горчине и горка трпљења којл су Израиљћани доживели и претрпели у Египту, као и уопште горчине у овом свету 1 ) .

Када упоредимо хришћанску Пасху са јудејском, видећемо да је јудсјска пасха прототип хришћанске и да је старозаветна типска пасха нашла сноје остварење у новозаветној Пасхи, распећу. У хришћанској Пасхи јапве је сам Господ Исус Христос, који је невин, чист без мане и грсха принео себе на жртву и био заклан место нас за наше грехе. Пророк Исаија описајући страдања Месије, зове га од Бога изабраним јагњетом, које се приноси на жртву за грехе многих (53, 7 и даље). Лонаи Претеча означава Христа јагњетом Божјим, које чисти грехе систа (Јов. 1, 24). Ову идејну везу старозаветног пасхалног јагњета и Христа често су истицали новозаветни писци. Класично је место св. лпостола Павла I Кор. 5, 8—7, које доказује хришћанску измену праз-ники пасхе, при чему је остала стара само типологија. „Очистите стари кнлсац, да будете ново тесто, као што сте (заиста) бесквасни: јер се пвсха паша закла, (наиме) Христос. Зато да празнујемо Пасху не са стприм квасцем, са квасцем злоће и неваљалства, него са бесквасним (хлебовима) чистоте и истине".

11асхалном јагњету у старини није се смела сломити ни једна кошчнца, а хришћанском пасхалном јагњету Христу приликом распећа нг пребише голени, у чему Јован 19, 30 види испуњење прописа о олро:шнстном пасхалном јагњету да му се кост не сме преломити (Цсх. 1(1, 26). Св. Јустин и Тертулијан2) у томе, што је пасхално јагње проблдлно у з д у ж и попреко са два штапића, да би се боље испекло, ииде крст пл коме је распет Христос. Израиљски народ празновао је плсху у спомен свога избављења из Египта, кољући пасхално јагње, а ХришНани празнују Пасху у спомен искупљења рода људског стра-дан.см, смрНу и наскрсењем непорочног и пречистог јагњета Христа (I Пстр. 1, 1!)), који је наша Пасха. Стари Израиљ је славио пасху у спомеп снога избавл.ења од ропства египатског, а нови Израиљ слави Пасху у спомсн избанљења од ропства ђаволу и греху. Прототипска ппсха била је јело тела пасхалног јагњета, а наша истинита и стварна Пасхи је кушање Божјег јагњета, Његова пречиста тела и крви3) .

Глпнном ритуалном обреду јудејске пасхе: вечери са јелом закланог (лгњста одгонара последња вечера Христова са евхаристијом, на којој ЈС Христос дао својим ученицима своје тело и крв, тј. тело и крв

•) Кг11, 404—407. •) 1)1(1. С, 40, III. Тег!и1. АсЈ Млгс. 4, 40, 5, 7. ") Дг0ол1.ск1А, 1Н7.

133

новозаветног распетог пасхалног Јагњета, и тако је евхаристија постали новозаветна пасхална вечера, и према томе евхаристија је највиша и главна тачка у богослужбеном слављењу хришћанске Пасхе.

Када се говори о хришћанском празнику васкрсења, треба разли ковати слављење недеље и Ускрса. Недеља, дан Господњи. је седмично слављење васкрсења Христова, а Ускрс је годишње слављење васкрсењл Христова. Седмично славл^ење ускрса је старије од годишњег. Недел.а је,. као што смо видели, слављена већ од апостолског времена, и сла вила је сваке седмице успомену васкрсења Христова, које се догодило у овај седмични дан. Према томе свака недеља је била тако рећи Ускрс, и свака евхаристија је слављење Ускрса. Да је то тако видимо најбоље из Етеријина приказа недеље, када каже да у недељ-у на бого служењу све бива као и на Ускрс, па и постављање суда са тамјаном. Недеља са успоменом ускрса је први хришћански празник. Ускрс јс данас веома светао и свечан годишњи празник, чија историја нијс сасвим једноставна, и тек проучавање сведоџаба о овом празнику у току историје цркве у вези са проучавањем садржине службе гфазникн може датн јаснију слику о овом празнику. Тачно је рекао цар Кон стантин Велики да је „велики покушај, који превазилази сваку снагу, достојно расправити тајне Христове, спор и постанак Пасхе . . . достојно изложити" *)

Садржина слављења новозаветног празника Пасхе је: 1) распеће. страдање и смрт новозаветне Пасхе, јагњета Господа Исуса Христл, 2) васкрсење Христово, које је било у трећи дан иза распећа, 3) слан љење евхаристије, недељиве од крсне смрти и васкрсења по дога ђају, установљењу и суштини. Са овим моментима слављења Пасхе везивани су догађаји који су се догодили иза васкрсења Христона временски, историјски, и као последица смрти и васкрсења, као: јављање васкрслога Христа, узношење на небо, шиљање и силазак Сн Духа. Како је све то било, тј. који су од ових момената када слављсни и какав је био начин слављења Пасхе, казују нам сведоџбе о оном празнику у току времена, од којих су најважније оне из прва четири сголећа.

Према споменутим речима св. апостола Павла I Кор. 5, 7 -8, у којима се хришћанска Пасха поставља на супрот јудејској и у којима сг говори о празновању и о начину празновања хришћанске нове Пасхс, изгледа да се Пасха славила већ у апостолском времену. Скоро исто такво казивање о Пасхи имамо и код апостола Јована, који говори о дану смрти Христове у вези са јудејском пасхом (Јов. 19, 4; 18, 28; 31 ').

Иза споменутих места св. апостола Павла и Јована о прашику Пасхе, најстарију сведоџбу о хришћанском празнику Пасхе имамо у ЕрЈз1о1а Ароб1о1огит (спис из II столећа између 130. и 140. год., мождл из Мале Азије), где се као Христове речи казује ово: ,

„И ви ћете славити, дакле, успомену моје смрти, тј . Пасху; гада ће једнога од вас, који код мене стојите (тј. апостола), ради мога имена бацити у тамницу, и он ће бити веома брижан и тужан, јср док ви Пасху славите, он, који је у тамници, неће је с вама славити.

») Сазе1, 37.

176

(Ослобођсни из тамнице) ће доћи к вама, да би са вама бдео и миро-иао. И када ви при појању петла моју агапу и моју успомену свр-ш а н а т е . . . "

(Аиостоли кажу): „Господе, зар Ти ниси свршио пиће Пасхе? Да '1и да је и ми опет вршимо? А он рече к њима: „Да, потребно је то, нанме све до дана, када ћу од Оца доћи" . . . „Долазак ће бити између Духова и Пасхе" (тј. у време Педесетнице, време од педесет дана од Ускрса до Духова) .

Према овој сведоџби празник Пасхе је заједнички празник успо-мснс смрти Христове, коју апостоли славе заједно са вернима, и то ноћу, тј. бива бдење док не запоје први петао, а празник се завршује сихлристијом. Овај празник се има славити до другог доласка Христова, који ће такође бити у време Пасхе. Поред свега тога што се овде каже да је Пасха празник успомене смрти Христове, из садржине нразника није искључена успомена васкрсења, само је смрт у првоме рсду, а то закључујемо из новозаветних места, где се о смрти говори у нези са васкрсом, као и из места каснијих писаца где говоре о Пасхи. Аилмнсза у литургији поред смрти ставља и васкрс. У овом спису се не говори о Пасхи као о новом празнику, но као о старом познатом обичају, који се слави сваке године. Пошто се овде говори о слављењу нразника Пасхе од апостола и верних заједно, то би овај спис из вре-мена не дуго иза апостола можда могао бити потврда за слављење у апостолском времену. Овде се већ спомиње и Педесетница.

У Лаодикијн Мале Азије, око 170. године, „за време проконзула Азије Сергија Павла настала је жива распра о Пасхи, која је по вре-мсну падала у оне дане" (тј. у дане мучеништва напред споменутог Сагариса1), епископа лаодикијског) . Тако нас извештавају уводне речи дне књиге Мелитона из Сардеса: О Пасхи, које нам је сачувао Јев-ссиије у својој №з1. есс1. IV, 26, 3. О чему се радило у овој распри нс казује се, али ће бити да се ова распра тицала разлике у исказима синоитичара и еванђелиста Јована у погледу дана смрти Спаситељеве, јср Аиолинарије Јерапољски, савременик Мелитонов у суседној и се-стринској цркви спомиње распру о Пасхи према синоптичарима и спанђелисту Јовану. Мелитон је свакако у погледу датума празника жступао квартодециманску праксу према Јовану, јер у каснијем пасхал-ном спору са Римом, Поликрат Ефески спомиње њега, као и спомену-гога Сагариса као заступника малоазијског погледа.

Да је хришћански празник Пасхе већ рано у себи поред успо-менс смрти Христове садржавао и успомену васкрсења, сведочи нам јсдна ускршња проповед Мелитона Сардскога (друга половина II века) нп паиирусу, недавно пронађена, чији текст још није објављен, али је и.с Н1Н проналазач СашрћеП Воппег објавио садржину ове проповеди, која ночињс речима:

„Писмо јеврејског Исхода је прочитано и речи тајне су разјаш-н.снс, како је јагње заклано и како се народ спасао", и даље се у оиој пропонеди говори о Пасхи према историјско-временском и уну-

') Сагарис, епмскоп ЛаодикиЈе на Гусиз-у, погинуо |е мученички за проконзула СгргиЈа Минлл око 167.

177

грашп.ем всчном значен.у н.езину као искупној жртви Христоној. Ме-литон описује доброчиистна Христова и слепу незахвалност Јудгја , иако је то Христос био, који је Израиљ извео из Египта. Затим говор-иик иредставља себи како васкрсли Христос говори:

„Ко је то, ко ме суди? Он стоји преда мном. Ја сам ослободио осуђене, ја сам дао мртвима живот, ја сам подигао сахрањене. Ко но д и ж е свој глас против мене? Ја сам савладао смрт, тријумфовао нлд нспријатељем, ступио у доњи свет, везао јакога, подигао људе на нс-беске в и с и н е . . . Зато дођите овамо све људске чете, који сте укал.ани грехом, и примите опроштај ваших грехова. Ја сам ваше отпуштањс, )а сам Пасха вашега спасења".

Ово је проповед на Пасху. Пошто је Мелитон припадао квар тодециманима, то су ови на своју Пасху славили не само смрт, но и маскрсење Христово1).

О д савременика Мелитонова Аполинарија епископа јеропољског (друга половина II века) сачуван је у Сћгошсоп разсћа1е2) један фраг мснат из његове књиге О пасхи: „Има такових који се из незнап.и прспиру о том, што се даде опростити; јер незнање не заслужује оитужбу, но треба поуке. Они кажу да је Господ четрнаестог ЈСИ јагње са ученицима, а на велики дан бесквасних хлебова (15-ог) сам је страдао, и они разјашњују, Матеј каже тако, као што су они себк измислили; зато њихова мисао није у сагласности са законом (који налаже одмор 15. нисана) и еванђеља према њима нису сагласнл" И даље: „Четрнаести је истинита Пасха Господа, велика жртва, слуп Вожји место јагњета, везани, који је везао јакога, осуђени, судија )« живих и мртвих, предани у руке грешника, да буде распет, у з н е с е т на роговима једнорога, он, чије је свето ребро било прободено, кој | је опет из својих ребара источио два средства очишћења: воду и кри Логос и Пневма (Дух) , на дан Пасхе сахрањени, пошто је камен лежа( на гробу" .

Овде се ради о литерарном спору о времену Пасхе према казиваи.; синоптичара и еванђелиста Јована. Аполинарије (као присталица Јон« нова казивања) се овде бори против оних који се д р ж е казивања си ноптичара, и који су светковали Пасху 15-ог нисана, јер су тврдил да је Христос јео пасхално јагње 14. нисана на дан јудејске насхе а да је страдао 15-ог нисана.

Малоазијци нису били усамљени у своме погледу на Пасху и следовању традицији Јовановој, јер овај поглед заступа и Климсн Александријски око 215), који је поводом Мелитонова списа о Пасх написао дело Пер! тоО Пао^а ббо Хбуос, од кога су нам се сачунпл само фрагменти, јер Јевсевије (Н. е. IV, 26, 4) нам овако каже: „Он расправе (тј. Мелитонове о Пасхи) сећа се Климент Александријсн ( | 217) у својој расправи о Пасхи, за коју он тврди да ју је написи поводом Мелитонова списа". А затим у Н. е. VI, 13,9 дода је : У сво)|

' ) С а ш р ђ е 1 е В о п п е г , Тће Нош11у ои 1ће Ра»з1оп ћу МеШо, В1аћоп о1 X« Л а (Аппиаће Ј е Пп$11(и( Ј е 1а Рћ11о1ов1е е( а'Н1з(о1ге ог1еп(а1ез е( 51ауез, (. IV |19.'»| |Ме1апкез Ситоп! ] , 107—19. Све ово доносимо према Сазе1-у.

г) М1цпе, Р . е- 92, 80.

12 ХепртологиЈа

178

расправи о Пасхи ои (Климент) признаје, да је на то био натеран о д својих пријатеља, да предања, која је он био чуо од старих старешина, потомству писмено преда; он се ту сећа Мелитона и Иринеја и неких других, чија је излагања он навео".

Један пак фрагменат из Климентова списа у Сћгошсоп разсћа1е је за нас од важности и гласи: „У ранијим годинама Господ славећи пасху јео је пасхално јагње жртвовано од Јудеја ; али после своје проповеди, Онај који сам беше Пасха, јагње божје, вођен на жртву као јагње, учио је одмах своје ученике символичкој тајни, у 13. дан (нисана), када су га они питали: Где хоћеш да ти спремимо пасхалну всчеру? Тога дана било је освећење бесквасних хлебова и спремање празника. И Јован каже да је Спаситељ овога дана опрао ученицима ноге, да их спреми за празник. А идућег дана је наш Спаситељ пре-трпео (страдања), истинита Пасха, жртвовани од Јудеја". Мало даље каже: „Према томе нису ишли у 14. дан, дан његових страдања ујутру првосвештеници и књижевници, када су Га водили ка Пилату, унутра у преториум, да се неби оскврнили, но да би без препреке увече могли јести пасху. Са овим тачним рачунањем дана слажу се сви списи, и еванђеља су међусобно сагласна. Са тиме се слаже и сведочанство васкрсења: Он устаде трећега дана, који беше првенац (жртве) седам седмица, у који то и по закону беше прописано свештенику, да при-несе класје" Ј) . Дакле и Климент Александријски сматра да је Христос новозаветно пасхално јагње и новозаветна пасха, остварење староза-ветне пасхе као предслике, и са успоменом смрти Христове, која је у првом реду, на Пасху се славила и успомена васкрсења Христова.

Док су досадање сведоџбе о празнику Пасхе кратке и непотпуне, то нам црквени историк Јевсевије својим казивањем о распри о ускрш-њем празнику у другој половини II столећа и од њега сачуваним пи-смом Иринеја епископа лионског (•(• 202) епископу римском Виктору (189—198) даје драгоцене податке о празнику Пасхе и о времену празновања Пасхе у то време. Писмо Иринејево написано је поводом спорова о времену празновања Пасхе, који су почели још за време Поликарпа епископа Смирне (^ 167) и који су изазвали читав низ сабора.

Јевсевије пише (Н. е. V, 23—25): „У време ових мужева (Виктора и других источних епископа) настала је једна тешка распра. Опћине целе Азије мишљаху према старијем предању, да празник спасоносне Пасхе тоО асотгјрсоо паауа, &орт%) треба држати (славити) у 14. дан месеца (нисана), у који је било заповеђено Јудејима да жртвују јагње (пасхално); дакле тога дана, у који 10д би седмични дан он пао, треба извршити прекидање поста. За остале пак опћине у целој осталој васе-л.ени није важио овај обичај, које су се држале према апостолском прсдан.у онога обичаја, који се и данлс чува, да наиме само на дан наскрсења нашега Спаситеља (тј. у недељу) треба прекидати пост. Држани су сабори и опћа саветовања епископа о томе, и сви су једно-лушно саопштавали преко писма Хришћанима у васељени као црквену одлуку, да тајну васкрсења Господа из мртвих не треба славити ни у

') 1ђ1(1. 81.

ко)и други дан осим нсдеље и да ми само на тај дан треба да нршимо прскидање пасхалног поста. Још данас је сачувано једно писмо од тада сакупљених епископа Палестине, на челу којих стојаху Тсофило, слископ цркве у Кесарији, и Наркисос, епископ јерусалимски; дал.с јсдно таково писмо у Риму сакупљених епископа по истом спорном питању, које носи име енископа Виктора; осим тога једно епискоиа иа Понта, којима као најстарији на челу беше Палмас; такође јсдно цркана у Галији, које је као епископ водио Иринеј; ка томе јсдан (сабор) епископа Озроене и тамошњих градова, и једно лично писмо Вакхилоса епископа цркве у Коринту, и писма многих. Сви потврђи-наху један исти поглед и одлуку, и доношаху исту пресуду" (Глана XXVII). Даље, у глави 24. своје историје каже Јевсевије, како су сс спископи Азије, са Поликратом на челу, држали свога старога нреда ног им обичаја (тј. да држе Пасху у 14. дан). Поликрат Ефески наии сао је Виктору и римској цркви врло лепо писмо, у коме је изложио предање које је до њега дошло овим речима: „Ми дакле не сллнимо лакомислено дан (14-ти), нити додајући, нити одузимајући. Јер и у Азији почивају велики основи, који ће васкрснути у дан парусијс Господа, у који ће доћи са славом са неба и васкрснуће све светс: Филип, један од дванаесторице апостола, који почива у Јерапол.у, и његове две кћери које су остареле као девојке, и друга његова кћи, која је проводила живот у Св. Духу (тј. у аскези), и која почина у Ефесу. Затим и Јован, који је приклонио главу на груди Господа, који постаде архијереј и који је носио петалон, мученик и учитсл., који је такође сахрањен у Ефесу; затим и Поликарп, који је био у Смирни епископ и мученик; и Трасеас, епископ и мученик Еуменије, који је сахрањен у Смирни. А шта треба говорити о Сагарису епископу и мученику, који је сахрањен у Лаодикији? А још и блажени Папирије и Мелитон евнух (у смислу целибатер), који је у свему држао пра-вило Св. Духа, који почива у Сарду очекујући позив с неба, којим ћс васкрснути из мртвих. Сви ови држали су дан Пасхе четрнаестогл (нисана), према еванђељу, ништа не прекорачујући, него следећи закону нере. А још и ја, најмањи од свију вас Поликрат, према предан.у сродника мојих, од којих сам некима био ученик. Седам мојих рођака бсху епископи, а ја сам осми, и моји сродници су свуда славили дан (Пасхе), када је народ уклонио квасац. Ја, дакле, браћо, који имам 65 лета у Господу, и који сам се саветовао са браћом из васељене, и којн сам прешао цело Св. писмо, не бојим се оних који хоће да ме заплашс. Јер већи од мене рекоше: „Треба више слушати Бога него људс" . Могао бих споменути присутне епископе, које сте ви тражили дп и;ч сазовем, и сазвао сам. Када бих исписао њихова имена, био би вслики спнсак. А они видевши мене малога човека, сагласили су се са писмом, знајући да не носим узалуд седе власи, него да све што чиним, чиним у Господу". Епископ римски Виктор незадовољан овим одговором, хтео )•• да екскомуницира све опћине Мале Азије, чему су се успротииили други епископи, а пре свих Иринеј епископ лионски, свакако :»ато, што је он као Малоазијац пореклом, као младић образован у Смирни и учсник Полнкарпов имао разумевања за обичаје Мале Азије. У сноме нисму молио је Иринеј Виктора да одустане од своје намерс. Иринсј сс додуше слаже са Виктором да „тајну Господњег васкрсења треба држати само на дан Господњи" (тј. недељу), и даље додаје :

180

„Пе постоји само спор о дану (Пасхе), но и о начину његова поста. Јер једни мисле да треба да посте један дан, други два (дана), .1 други и више (дана); а други израчунавају свој дан (у) четрдесет часона дневних и ноћних. Такова разноврсност у држању (поста) није (тек) сада од нас настала, него још много раније од наших предака, који, што је разумљиво, на нетачан начин држаху (свој обичај), и из про-стоте или незнања проистичућу праксу предаваху потомству. Ипак сви су они живели у миру, и разноврсност у посту, упоставља јединство нере. Међу овима не држаху ни старешине пре Сотира, старешине цркве коју ти држиш, Аникита, Пије, Хигинос, Телесфорос и Ксистос, пити сами, нити својим људима дозвољаваху то; али поред свега тога, оии који нису држали живели су у миру са онима, који су били из опћина у којима се држало, ка њима су долазили; и ипак беше држање према онима који нису држали више предусретљиво. Никада није нико •бог овога начина (слављена празника) искључен; него старешине прс тебе, који нису држали, шиљаху опћинама оних који су држали снхаристију, и када је блажени Поликарп у време Аниките био у Риму, гада су они, који су се у другим тачкама разликовали, одмах ступили у помирљиву заједницу, јер они о том питању нису између себе ни расирављали. Јер нити је Аникита могао наговорити Поликарпа да не држи, што је он са Јованом учеником нашега Господа, и осталим аносголима, са којима је он заједно живео, увек држао, нити је пак Поликарп наговорио Аникиту да држи, који је рекао да се мора тврдо држати навике (обичаја) старешина пре њега. Пошто је ствар тако стојала, то су они ступили у међусобну заједницу, и у цркви допу-сгио је Аникита Поликарпу из поштовања слављење евхаристије, и рн 1ишли су се у миру, јер је цела црква имала мир, како они "који држс, тако и они који не држе". Тако нас извештава Јевсевије (Цркв. ист. V, гл. 24) о Иринејеву писму Виктору, а Иринеј је слично писао и осталим епископима. Даље у гл. 25. V књ. спомиње Јевсевије писмо ннлсстинских епископа, у коме кажу да њихов обичај у погледу Пасхе ночииа иа апостолском предању, у коме на крају још додају : „Ми вам спошптанамо да Хришћани у Александрији славе Пасху у исти дан кпо и ми. Јер од нас се шаље писмо њима, и од њих нама, тако д.| ми сагласно (у истом смислу) и заједно (у исто време) славимо снсти дан".

Дакле спор о Пасхи развијао се овако: 154. или 155. пада дола-1ак Поликарпов у Рим, где је Поликарп са Аникитом расправљао о Пасхи. Као што смо видели спор није решен, али је црква ипак жи-нсла у миру. Око 170. године настала је једна распра о Пасхи у Лао-дикнји, а цео спор заоштрио се око 192. г. за папе Виктора.

Даклс ирема Јсвсевију спор о Пасхи био је у томе, да ли треба Иасху заједно са Јудејима у 14. дан првог пролетњег ме-

п н.1 (нисннл) у који год дан седмице он пао, или у прву недељу иза 14 ог. Оснм спора о датуму Пасхе спор је био и у томе, када треба пре-М1/1ЛП1 цасхалпн пост. Оба датума су имала за себе дубоке разлоге. Илимс Малоазијци и кнартодецимани су имали на уму искупну смрт Господи Исуса Христа и моменат када се ова смрт догодила, и пози-пили су сс на спанђелиств Јована и апостола Павла. Њихово слављење Пнсхс шјсдно са Јудсјима није никаква концесија Јудејству нити на-

181

ставак сланл.ења јудејске пасхе, нити какво год иагињањс ка Јудејстну, јср ни сн. Јован ни сн. Панле нису хтели да сачувају јудејску пасху у хришНанству. Напротин сланл.ен.см хришћанске пасхе зајсдно са Јудејском хтело се означиги да је старозаветна пасха, клање пасхалног )ц| н.етп, као тип остварена извршењем тина, кланЈем новозаветног пас-халног јагњета Господа Исуса Христа, и тако је Стари завст, који сс оснииао иа празнику пасхе, сада завршен и заједно са старозанетном иасхом уклоњен Новим заветом, који почива на искупној жртви Госнода Исуса Христа, новозаветној Пасхи. Дакле славл^ењем хришћанске Пасхе виједно са јудејском хтело се нагласити да је старозаветна пасха као тип отпала, да је наша Пасха јагње Христос, да смо ми бесквасни, тј. чисти од греха, и да сада славимо сасвим нову, своју, а не јудејску нпсху. Према таквом схватању тако рећи само собом је долазило до тога, да се нова Пасха слави у исти дан када и стара, али у сасним другом смислу. Када је отпала старозаветна пасха са клањем и јслом пнсхалног јагњета, њезино место заузела је новозаветна Пасха са при ношсњем на жртву и јелом тела и крви новозаветног пасхалног Јагњсти у снхаристији. У овом смислу говорили су и учили св. апостоли Јонан и Павле. Јовану је Христос „јагње Божје које уништава грех свстп* (1, 19. 36; 1 Јов. 3,5), на коме се извршиле речи Исх. 12, 46 о пасхал иом јагњету: „Ни једна кост од њега неће се сломити" (Јов. 19, 36). Зато Господ према Јовану није могао држати пасхалну нечсру, но сноју последњу вечеру (13,1), зато је Јован нагласио моменат кнда )с Госиод Исус Христос предан у смрт на крсту: „г)У лараох»и« тоО п<*о/а &ра {]У ехтт) — а беше дан уочи пасхе, око шестога часа", која ознака времена има свој необично дубок значај и нагласак. Оним Је Јонан хтсо нагласити да је Христос предан на распеће, искупну смрт на крсту у исти час када су свештеници у храму почели да кол.у пас-халне јагањце. Апостол Павле сматра Христа закланом пасхом (I Кор 5, 7), и н.ему су Хришћани бесквасни, тј. очишћени од грсха, и кио, такови треба да „празнују (пасху)" своју. Само ово, тј. искупну смрт Христову имали су у виду Малоазијци и квартодецимани када су Ппсху сланили заједно са Јудејима, и зато нису чекали дан Господн.и, нсдсл.у, да у њу славе своју Пасху. Квартодецимани су вероватно у ноћи 13/14 нисана држали пасхално бденије, 13-ог увече и ноћ 13/14 су постили и овај пост су прекидали 14-ог нисана ујутру иза држан.а евхари стијс, и тада су овакој Пасхи прикључивали Педесетницу, радосно време од 50 дана, у које су славили Ускрс, узвишење Христп и ши л.ип.е Св. Духа, које је почињало евхаристијом на Пасху. Даклс кнарто дсцимани нису славили на Пасху само смрт Христову, него и иаскр ссње, али је успомена смрти била у првом реду.

Квартодецимани су, дакле, називани они, који су сланили прпшик Пасхе 14-ог нисана заједно са Јудејима, и који су се одслили из цркне, када јс донесена одлука да сви Хришћани имају славити Ускрс заједно у нсдел.у. Испрва је квартодецимански начин био сасним праносланпн начин празнонања Пасхе, по коме су нски делони цркве славили Ппсху, нпр. Хришћани из Мале Азије. Црква никада није осудила онај иачии слннл.сп.а Плсхс, који јс :>л ссбс и м л о дубокс догмптскс р а т л о г с , н осуђинплп их јс тск иза донесенс одлуке да сни Хришћпни имају сла-нити Ускрс у недел.у. А када их је осуђинала, није их осуђинала због

182

верности према старини, нити је осуђивала разлоге њихова начина слављења, но их је осуђивала због кидања црквеног јединства у погледу слављења Пасхе. Можда је квартодецимански начин првобитни и нај-старији начин поста и слављења Пасхе. За ово би говорио чак и данашњи црквени устав, који је сачувао трагове јединства успомене смрти и наскрса у један дан, тј. на Велики петак. Вечерње Великог петка тре-бало би да је посно богослужење, међутим оно има празнични карактер: нход, поредак јектенија, апостол и еванђеље, што на вечерњу имају само највећи празници. Јутрење на Велику суботу има не само праз-нични карактер (велико славословље), него је и свечано, тако да по свечаности уступа само ускршњем јутрењу. Најносле на јутрењу Велике субоге имамо чисто васкрсне песме: (?гДа снизшел-Б е с и . . . АггелскШ соборт., васкрсни сједален: Гробт> твоИ Спасе, 2 васкрсна прокимна, алилујлриј: Да воскреснегв Богт..

Оно се никако не слаже са постом и временом када је Спаситељ још у гробу, али се слаже са квартодециманским начином слављења Ускрса. Ово јединство пасхе (смрти) и васкрса у један дан у старини, пренесено је и на празник Ускрса све до данас, чије пасхално бденије је сасгављено из првог тужног дела и другог радосног дела.

Они пак који су славили Пасху у недељу иза 14-ог нисана, имали су јак разлог за овај начин у томе, што су већ иначе славили у недељу

скрс Христов, па је недеља тако рећи привукла на себе празновање 1асхе са осталих седмичних дзна. Они су славили Пасху на овај начин:

14-ог нисана (када су Малоазијци и квартодецимани свршавали свој иост) почињали су пасхални пост, који је трајао до идуће недеље Ускрса. У ноћи од суботе на недељу држали су бденије, иза тога је у недељу у јутру вршена евхаристија, иза које је прекидан пост и почи-н.ало је радосно време Педесетнице. Овај начин слављења Пасхе у недељу тзв. доминикални, разуме се, јаче је од квлртодециманског начииа истакао васкрсење Христово, још више је удаљио хришћанску Пасху од јудејске позадине, а још јаче је то учинило самостално, хришћанско израчунавање дана Пасхе, и истакло самосталну садржину хришћанске Пасхе, коју је она имала још од самог почетка.

Дакле разлика између ова два правца у погледу слављења Пасхе била је у датуму и у посту, а не у садржини и суштини празника. Оба пак правца слагала су се у овом: да је слављење Пасхе апостолска традиција, обе стране имале су пред празником пост и бденије, обе стране имале су иза бденија евхаристију, иза које је прекидан пост, на обе стране је иза евхаристије долазило педесетодневно време ускршње радости. Обе стране славиле су спој: смрт и васкрсење, само су мало-Ј П И Ј С К И Хришћани у овом споју стављали нагласак на смрт, а остали Хришћани су постављали нагласак на васкрсење.

Осим података о Пасхи у писму Иринејеву сачуваном код Јевсе-нија, Иринеј епископ лионски још на једном месту свога списа АсЈуегзиз ћаегсаев, IV, 101 говори о Пасхи, и каже како је Мојсије унапред видео дан страдаи.а Христова, назвао га је пасха, и баш у тај дан претрпео )с Господ страдања, пошто је он извршио пасху; а Мојсије није само описао дан (пасхе), но и место (Јерусалим) и касно врсме (дана) и анамсње помрачења сунца (Пон. зак. 16,6). Дакле Иринеј заступа Јова-

147

иону традицију (био је из Мале Азије и ученик Поликарпов). У своме снису о Пасхи (IV т(а пер1 тоО п&ауа. Лбу<;>), где говори о забрани кле-чања у дан Господњи, спомиње он и „Педесетницу, у коју ми не сани јамо колена (тј. не клечимо), јер она има исто значење (Еообиуар.еС) као и дан Господњи" Ј ) .

О Педесетници у истом смислу говоре и новооткривени делови Дсла Павлових (Прсс;в^ НабХоо из 190—200 год., према Тертулијану 1)с ћар1. 19. малоазијског порекла). Павле је био свезан и осуђен на борбу са животињама; „али браћа, пошто је била Педесетница, нису гужили ни клечали, него су се молили пуни радости (стојећи)".

Дакле ив свих ових вести о Пасхи у другом столећу можемо ссби представити како је црква гледала на празник Пасху и како га Је славила. Из другог столећа имамо три сведока о Педесетници: 1грЈ8(о1а Аро81о1огиш, Иринеј, Дела Павлова (сви из Мале Азије), што шачи да су Хришћани из Мале Азије иза прослављања нове Пасхс »лједно са Јудејима, настављали да славе Педесетницу, радосно врсмс од педесет дана. Из овога можемо закључити да и квартодециманско слављење Пасхе у Малој Азији није искључивало из Пасхе успомену иаскрсења, но се је на дан смрти Спаситељеве прослављала успомена распећа и смрти на крсту, и одмах иза тога настало је радосно врсмс ускрса, које је почињано евхаристијом на Пасху.

Тертулијан (220) спомиње више пута пост пред Пасхом, Пасху и Педесетницу (време од педесет дана) и излаже њихову садржину. Тертулијану је Пасха годишњи празник, коме се прикључује радосно нрсме Педесетнице2) . Пасхи претходи пост због смрти Христовс, и почиње у петак (рагазсеуе) у часу смрти Христове и протеже се и на суботу, дакле траје два дана. Овде се сећамо речи Иринеја у писму папи Виктору, где се говори о посту од два дана и од четрдесст сати. Тертулијан говови о (Нез рабсћае, где пасха има значење и садр-жину поста, страдања и смрти Христове8). Под речју пасха Тертулијан разуме и ноћно бденије уочи празника,4) а ово бденије до евхаристијс, која прекида пост, има покајни и тужан карактер. На овом бден.у нрши се крштење, које је погружење у страдања Христова5), а крштен.с према Тертулијану врши се и у време Педесетнице (међувреме између Ускрса и Духова) . Дакле Тертулијан под речју Пасха разуме страдањп и смрт Исуса Христа, пост и бденије. Од Пасхе, иза Пасхе, почин.с радосно време ускрса о д педесет дана, за које су уклоњени сни анаци жалости и покајања, као: пост и клечање6) . Ових педесет дана смл трају се као један проширен нарочито свечан дан, који се проноди у снакој радости. Садржина педесетнице је васкрсење, али не само оно, но и посведочење васкрсења вишеструким јављањем, даровање Св. Духа као ускршњи дар Христа, очекивање другог доласка Христова према рсчима анђела при вазнесењу7) . Другим речима садржина Педесетницг

») Сазе!, 15. г) Б е је]ип1о а<1у. р з у с ћ к о « 14. ») Пе огаИопе 18. Ое ћар1. 19. 4) А<1 ихогеш, II, 4. ») 1)е ћар1. 19. •) 1)е ога(. 73. ' ) Г)е ћар(. 19.

94 . '21 &

јс у з н и ш е њ е Господа из п о н и ж е н о г стања страдања и распећа у п р о -оллнљсно стање васкрсења, у з н о ш е њ е на небо и с е д е њ е с десне стране Оца , шил.ања Св. Д у х а , очекивања д р у г о г доласка , сасвим у смислу Фил. 2 , 6 — 1 1 . Тертули јан назива Пасху и П е д е с е т н и ц у (време о д псдесет дана) „празничним даном" , и цело то време је ј едан светао дан новога века.

П о ш т о Тертулијан обухвата Пасху и Педесетницу у ј едно ј целини јсдним празничним даном, то су њему смрт и васкрсење у н е д е љ и в о ј нези, и Пасха је прелаз ка васкрсењу .

Хиполит Римски (прва половина III века), чији је у с к р ш њ и канон за године 222—233. (спомиње га Јевсевије Н. е. VI, 22) сачуван на н.сговој статуи, спомиње в и ш е с т р у к о Пасху и Педесетницу . На ј едном мссту под „пасха Господња" (тоО хорсоо к&ауа) ра зуме Хиполит д е л о снасења Господњег , смрт и у з в и ш е њ е Господа 1 ) , а на д р у г о м под пасхом разуме смрт Спаситељеву . Хиполиту последња вечера није билп пасхална и сматра смрт Христову ' као извршење законите пасхе и к а ж е : Христос није јео пасху, него ју је претрпео ; дакле и у Р и м у крајем II века сасвим по традицији апостола Јована 2 ) . Хиполиту ј е 11асха сећање на заклање Христово, а Педесетница (време о д 50 дана) је тајна узвишења, која се најјасније изразила у вазнесењу, у с е д е њ у на престолу славе, чиме је у ј е д н о приказано и изведено у з в и ш е њ е чонека у царство небесно. Мира је Хиполиту Пасха, а тамјан Педе-сетница, у ко јо ј црква узима у ч е ш ћ е у вазнесењу Христову на небо.

Хиполит нам још даје податке о к р ш т е њ у на Пасху . Прво д о в о д и у незу купање Сузане са крштењем 3 ) , Пасху са крштењем, а затим к н ш р и о обредима у вези са крштењем. Хиполит наређује да се кан-дидати у четвртак окупаЈу, у петак да посте, у с у б о т у се скупља ју око спископа, да се клечећи моле и да он над њима изврши ексорцизме. Цслу ноћ имају да проведу чека јући и да слуша ју читање и поуку . У појање петлова (тако око времена васкрса) освећу је се вода за крштсње, „уље благодарности", као и у љ е ексорцизма. Затим долази одрицање од сатане, помазивање уљем ексорцизма и крштење. Изла-и ћи и * ноде новокрштени се помазује „уљем благодарности". П о ш т о јс обучен, епископ полаже р у к у на њега и помазује га истим уљем но чслу. Затим се неофити први пут смеју заједно са вернима молити н мримити пољубац мира, иза чега узимају учешће у евхаристији, а такође пију ј едну чашу воде и једну напуњену млеком и медом 4 ) .

Сноје погледе па Пасху изнео је Хиполит још и у једној у с к р ш њ о ј проповсди, која је д у г о била позната као Рз. — Златоустова. О в д е Хмполит каже како на празник Пасхе сија светлост, небеска блага сламс и божанства стоје отворена. Ноћ и смрт су уништени, а ж и в о т )с изнад свега и универзум је пун светлости. Христос је извршење чжонскс пасхе. Д а љ е Хиполит излаже економију спасења, у којој се стапају спифанија-страдање-преображење. Пасха је тајна, пасха је чудо.,

') Мисмо Диогисту, гл. 12, 9. ») СНгоп1соп рласНа1е, Р. 92, 81. ' ) Мрема Са*е1-у. ') Апостолско иредли.р Хиполитово гл. 20—3.

прелаз о д смрти у ж и в о т , из пада васкрсавамо, из силаска у з д и ж е м о се. Хиполит у химни позива сва створења да славе празник. Н а р о ч и т о у ово ј п р о п о в е д и Х и п о л и т развија та јну с т р а д а њ а . Господ је узео наше тело да сво јом смрћу з б р и ш е наше грехе, а као плод страдан.а је евхаристија . Г о с п о д је иза страдања у з и ш а о на небо као Цар , и с в о ј у слику (облик) у з н е о је у отворена небеса . Б о г се показао као човек, а човек је у з и ш а о горе као Б о г 1 ) .

Канони Хиполитови д а ј у нам ове п о д а т к е о Пасхи : Седмица јуде ј ске пасхе треба да се проводи у ж а л о с т и због страдања Спаси-тељевих, којима је нас ослободио о д страдања з б о г наших грохопа. Ми треба да узмемо учешћа у Њ е г о в и м страдањима за нас, да бисмо постали учесницима и у Њ е г о в у царству . Храна која д о л и к у ј е пасхи је само хлеб, со и вода . Ако је неко болестан или из незнања да јс пасха не пости, то нека пости после Педесетнице (време од педесег д а н а ) . . . (кан. 22). Ноћ васкрсења Господа нашега Исуса Христа, нека се строго пази, тако да нико не спава д о јутра (сунчане зраке). 'Гада омите тела ваша водом, пре но што приступите Пасхи, и сва опћина нека је у светлости, ј ер у тај час је Спаситељ ослободио цело ство рење, и тада му је с л у ж и л о све, што је на небу и на земљи, ј ер јс Он устао из мртвих и узнео се на небо и сео је с десне стране Бога, и доћи ће у слави Оца са својим анђелима да суди свакоме по његоним д е л и м а . . . (кан. 38)2) . Египатски канони (55), прерада Хиполитоних канона, к а ж у слично да на Пасху не треба ништа јести пре часа, у који је слободно јести. Ако је ко болестан и не пости или не зна да је Пасха, нека свој пост о д л о ж и после Педесетнице.

Дакле , према овим споменицима пасха је пост у спомен страдањл Христових, али према Хиполитовим канонима у појам пасхе улази већ и свечано разрешење о д поста у с к р ш њ е ноћи, к а о и успомена васкр-сења и вазнесења.

Сирска Дидаскалија , после д у ж е г излагања о посту (од понедел.-ника пре Ускрса д о четвртка бива полупост : хлеб, вода, со, а у пстак и суботу потпун пост: нејело) к а ж е овако: „Треба да се за једно скупљате и да сте будни и да целу ноћ држите бдења са мољењем и прозбом, и читајући пророке и еванђеља и псалме са страхом и трс петом и приљежним мољењем, д о трећега часа ноћи после суботс, и тада прекидајте ваш п о с т . . . Особито треба да строго постите у петак и суботу и бдети у с у б о т у . . . и очекивати васкрсење Господа наикч • Исуса д о трећега часа у ноћ после суботе. И затим (тада) принссите жртве ваше и потом једите и радујте се и веселите се и кличитс, јср залога нашег васкрсења Христос је васкрсао. И то нека вам је закои :»а увек до краја света. Но осим пасхе не треба постити та три часа ноћи (тј. од поноћи д о 3. часа ноћи) који су између суботе и првога дана недеље, јер је то ноћ првога дана недеље" (V, 19).

Подаци Сирске дидаскалије су веома интересантни, јер све што смо до сада говорили није се поклапало са данашњим погледом м поретком на Пасху, коме се ево Сирска дидаскалија почиње да при

Ч Са®е], 25—29. а) К1еЈс1, 01е, К1гсћепгесћ(5дие11еп <Јел РаШагсћаЈз А1ехап<1г1еп, 215, 224.

1 8 6

Ллижује. Седмица пре Ускрса и бденије уочи недеље је пост у спомен страдан.а Христових све до 3. часа у недељу у јутро . Пасхално бденије Јс поспсНено страдању и смрти Христовој и само му је крај радостан у част васкрса. Тада (у 3. час у јутро) престаје пост и прелази се (насха) на слављење ускрса, које почиње евхаристијом и потом се јсдс и настаје радост због васкрсења Христова. Ноћ од суботе на нсдељу је доиста пасха, тј. прелазак од поста и жалости у спомен страдања и смрти, кроз коју се прелази ка највећој радости васкрсења. Дакле, пасхално бденије има двострук карактер, жалости и на крају радости. Данашњи црквени устав са поразном верношћу репродукује дух ове праксе, јер по данашњем типику пасхално бденије састављено јс и:» два дела, из страсне (канон велике суботе) и васкрсне (пасхално јутрсње) службе, и оба ова дела пасхалног бденија су равноправна (Скабаллановичт>). Сада већ није далеко, када ће реч пасха, која је до сада означавала страдања и смрт Спаситељеву и пост у спомен ових, означавати и празник васкрсења. О д сада ће поред успомене страдања Хрисгових у појам пасхе све више улазити успомена васкрсења Хри-стона. То ћемо одмах мало даље наћи код Кипријана.

Стари поглед на пасху (као извршење старозаветне пасхе и пост са успоменом смрти) изражен је још и у Ое разсћа сошри1из-у из 243. год., где се каже: „Ми не славимо (пасху) у слици као они (Јудсји), него пасху у спомен страдања Сина Божјега"

Д о к је код Тертулијана пасха означавала страдања и смрт Господа Исуса Христа, пост и бденије уочи Ускрса, и највише можда прелазну тачку од поста ка Педесетници (међувреме од педесет дана), то његов ученик Кипријан ( | 258) већ говори о „Пасхи, дану радости" (сПе 1еШЈае рп«сће)в), који означава недељу Ускрса и можда идуће дане иза њега, ла можда и Педесетницу. У неким писмима (43, 1; 43, 7) употребљава Кинријан сИез разсћае као ознаку термина. У писму 29,2 говори Кипријан о читањима чаца на богослужбеном скупу „на дан Пасхе". У писму 56,3 говори Кипријан о епископима, који сада скоро сви за нрсмс ускршњег празника који почиње (ш!ег разсћае р п т а з о 1 е т т а ) бораве код куће (у својим дијецезама) код браће, и који ће к њему доћи „када буду извршили слављење празника код својих" (зо1етш-Iа11 се1ећгап(1ае ари<3 зиоз заИзЈесепп!). Овде је говор о празнику Ускрса, првим данима Педесетнице, а можда и о целој Педесетници. Дакле код Кипријана налазимо већ данашње значење речи пасхе.

У предговору ка Сћгошсоп разсћа!е (еб. Ошс!ог1, I 8. 4) цитира се нски ТпсепИиз, кога је Петар Александријски (•{• 311) у спису „О пасхи" побијао"). На пребацивање, да његов обичај слављења Пасхе са Јуде-

>) СааеК 30. <*) Пнсмо 21, 2. ") ЛлгкслнлриЈскл хроннка, налваиа отуда Паскална хроника, редигована у Цари-

гриду око 030. год., салржн нише насажа Једне радње: О Пасхи, коЈу Је написао Петар Ллгк« лппрнЈскн (309—+ 312). Петар ЛлександрнЈски каже да ЈевреЈи греше што не иоде рачуна о равноднгпнцн ппиликом периодичних годишњих умстака. Вели да су м.поин нргцн увгк свгтконали Плсху после равподнсвице и да је цркпа дужна да се у спаком случаЈу доАро чуна да њнх у том погледу превасходи.

. '21 &

јима треба одбацити јер је рачунање лажно, каже ТпсепНиз 8. 7, о томе се на ради, „јер наша сврха није ништа друго , него да прославимо успомену његове смрти (тг^ у̂арлтЈСПУ тоО ттаб-оо? аотоО посеГа^ш)", и то у стварни дан смрти Исусове, као што су га „очевидци" означили. Тпсепћиз припада дакле ка квартодециманима Јованове традиције. Али из овога не треба закључивати да је Тпсеп1шз 14. нисана славио само смрт са искључењем васкрсења. ГБегово празновање ће сасвим пре томе одговарати, што ми налазимо на обе стране: Жалост се сврша-вала мистеријом васкрсења и прелазила је у радост, која је тада тра јала 50 дана. Разлика ових Хришћана од других је само та, да су се они у датуму наслањали на јудејски календар, и према томе они су само један дан постили, док су друге цркве постиле 2 дана или 40 сати, или дуже , и бденије преношаху у ноћ ка дану Господњем.

Дионисије Александријски ( | око 264) у писму Василиду Пента-пољском одговара о времену престанка пасхалног поста и о часу када треба почети радовање због васкрса Христова. Једни (Римљани) прс кидају пост (у недељу у јутро) када петли запоје, а други (Пентапољ) (у суботу) у вече пред Ускрсом. Сви се слажу да до момента васкр-сења треба држати душе у смерности постом, а после овог момента треба започети светковање и весеље. Овај пак моменат у Св. писму није тачно у сахат означен. Дионисије доводећи разне податке еван-ђелиста у склад, казује да се васкрсење Христово догодило свакако између поноћи и свитања, и коре као непажљиве оне који престају постити пре поноћи, а сматра оне који посте најдуже, до четвртс страже, племенитима и трудољубивима. Не осуђује ни оне који прс-стају са постом између поноћи и четврте страже. Даље говори Диони-сије о разним начинима поста у шест дана пре пасхе1).

Дакле Дионисије потврђује Дидаскалију у погледу дужине пас-халног поста, наиме пост је средином трећег столећа већ продужен на шест дана, а у Риму се васкрсна радост почињала у појање петлова у недељу у јутро .

Ориген (•)• 254) набраја празнике свога времена: дан Господн.и, параскеву (тј. ускршњи пост), Пасху и Педесетницу, и тумачи њихон крајњи унутрашњи смисао. Ориген упоређује незнабошке празнике са хришћанским празницима и каже да су хришћански достојнији и да их треба славити „у пневми", и према њиховој унутрашњој суштипи, нрема њиховој вишој стварности и у дело претворити. У спису Соп1ги Се1зит VIII, 22. каже како је слављење дана Господњег у томе, да је савршени Хришћанин увек у делима, речима и мислима Логоса Бога, истинитог Господа, и тако треба увек да слави дане Господње. Пара скева (пост пасхални) је у томе, да савршени Хришћанин себе спрема (ларасхеоз^шу §аотоу) за виши истинити живот уздржавањем од снет ских радости, које варају многе, не угађањем телу, но мучен.ем и санлађивањем свога тела. Тако се стално слави параскева. Затим пош го он сазнаје, да је наша пасха Христос била заклана и да се мора сла иити кушањем тела Логоса, то он увек славн Пасху тј. празник прс л;па (бсарат^р^а) тако, што он увек свим својим мислима и делом од

' ) Е п. Н и к о д и м , Правила прав. цркве, II, 303—305.

1КН

стнлри сиета прелази ка Богу и жури ка Њ е г о в о м граду (вишњем Јерусалиму). Такав, тј. који тако чини, у истину може казати: „Ми смо са Христом васкрсли", „Он је нас са собом пробудио и посадио са собом на небесима", такав је увек у данима Педесетнице. И када сс он као апостоли попне у горницу и тамо се помоли да се удостоји снлжног дувања, које са неба долази и које тежи да из људи уклони •ло и његове последице, постаје достојан огњеног језика који долази од Бога".

Дакле, Ориген сматра пост савлађивањем, ломљењем тела ради •ишега живота, а пасха је прелаз страдањем из овог света у будући, у царство Божје ; са пасхом закланом, тј. Христом у тесној је вези снхаристија, а примање страдања са Христом, и причешћем тела и крви Христове васкрсавамо заједно са Христом, и са њиме се узносимо на небо у царство Божје , и примамо силазак Св. Духа и огњене језике. Садржина Педесетнице је Ускрс Христов, узношење, шиљање Св. Д у х а .

Ориген се залаже за мистично, тајанствено празновање празника, суштинско а не спољашње, али он тиме никако не одбацује чулно, сполЈашње садашње богослужење цркве.

Ориген говори о два начина слављења празника, па и Пасхе, о Пасхи овога века на земљи и о Пасхи у будућем веку на небу, када каже:

„Сваки истинити празник Господа, а један такав је Пасха, не слави се у овом веку још на земљи, него ће се пуно славити у будућем •еку на небу, када настане царство небесно"1) .

Али Ориген тиме неће да каже да слављење празника у овом •еку није потребно, него да ће се слављење у оном веку савр-шено испунити, што је већ сада у духу стварност, и вечно слављење почиње већ сада.

Ориген даље каже да садашњу пасху треба разумети према ви-шсм, мистичном смислу8). Даље, да у њој треба све духовно славити, што је тамо соматски као празник заповеђено. Тамо бесквасни хлебови, онде уклањање теста зла и лукавства и слављење у бесквасним чистоте и истине. Ко не мисли пневматски (духовно), не слави Пасху са Исусом и не пије чашу Новога завета3).

Ориген истиче тесну везу Пасхе са причешћем. Слављење Пасхе је узлажење у горницу са Христом, где Христос даје своје тело и крв. Узлажење у горницу је небеска пасха. Ориген као и горе, дели ово-страну црквену Пасху као симбол небеске и оностране Пасхе4)

Педесетница је Оригену ослобођење од муке и радост. Зато се у те дане не пости и не клечи. Овострано слављење Педесетнице је симнол неликог слављења празника у будућем веку, чега је сенка био Израиљ на земљи6). Дакле Ориген разликује: 1) Старозаветни тип

') Тумачење на Јов. X § 67. ' ) XII омилиЈа на ЈеремиЈу. ») Коментар на МатеЈа 79, (IV, 4 0 5 - 9 ) . 4Ј ОмилиЈл XIX на ЈсремиЈу 13. ' ) Фрлгменат о 150 пслллмл.

(сенку); 2) црквено богослужење, испуњење типа и Христа стварност, са земаљским символима; 6) вечни небески празник, у коме сс црквенн развија у пуној стварности. Обоје је према типу стварност. Ориген не мисли да потцени богослужење цркве, но га сматра символом и но-четком једино истинитог небеског богослужења.

Јевсевије, црквени историк, даје нам доста података о Пасхи, како се на њу гледало и како се славила. У катени епископа Никите из Хераклеје (крај XI века) на Луку (Р. 24, 694—706), сачуван нам је један одломак из изгубљеног Јевсевијевог списа „О празнику Пасхе", посвећеног око 332. године цару Константину. У овом одломку о Пасхи, пошто је Јевсевије објаснио старозаветну пасху као тип, који је испу-њен у Христу јагњету Божјем, наставља:

„Нахрањени духовним месом ове Спасоносне заклане жртве, која је својом крвљу исцелила цео људски род, тј. учењима и речју, које наговештавају царство Божије , уживамо ми сада с правом у вечери Б о ж ј о ј . . . Пошто ми славимо празник прелаза (бихјЗаттјркх), трудимо се ми да пређемо ка божанском, као они, који су некада из Египта прешли у пустињу. То идемо и ми на пут, који је множини непристу-пачан и од ње напуштен, чистимо из д у ш е старо кисело тесто без-божне заблуде и једемо иститито горко зеље кроз један горак, пун бола живот. И време празника сасвим доликује. . . Остаје радосно про-леће, које је према целој години што и глава према телу, пошто сунце ирви пут прелази, а месец са своје стране својим сјајем претвара ток ноћи у светао дан. Земља је у почетку створена са пролетњим укра-сом. У ово време извршио је Спаситељ целога света тајну свога соп-ственог празника, као што је некада у ово време слављен тип. Све то испуњено је спасоносним празником. Јагње је био он сам у љубави, коју је на себе узео. Он је био и сунце правде, пошто је божанско пролеће и спасоносни обрт живот човека од горег ка бољем уздигао... Жетва нових плодова овенчава многоструким харизмама (благодатним даровима) Светога Д у х а цркву Б о ж ј у . . . Ми смо на дан Божји удо-стојени светлости сазнања. То су нова сазнања, од старине сакривена символима, а сада су постављена на јасну светлост. И ми прослављамо годишње изнова почетак поста после цикличког оптока, преузимамо на себе ради припреме четрдесетодневну вежбу као спремање за праз-н и к . . . и прослављамо увек опет сам празник у времену, које се увек обнавља. Пошго предузимамо пут ка Богу, опасујемо чврсто бедра везом невиности, осигуравамо кораке наше душе као сандалама, и тако се спремамо за течење небеског позива; употребљавамо палицу Логоса Бога у снази молитава за одбрану од непријатеља, и идемо са сном спремом ка прелазу, који води ка небу, пошто се журимо са земл>е ка небеском и од смртног живота ка бесмртном. Када смо ми ова) прелаз добро и лепо извршили, то ће нас примити један други, нећи празник: Јевреји га зову Педесетница, он је слика царства небескога. 'Го смо ми преузели да славимо празник пуне радости, као такови који смо са Спаситељем заједно ускрсли и који уживамо Њ е г о в о царстно. Зато нам није дозвољено да се на овај празник мучимо, него смо научени да на себи покажемо слику мира (одмора), коме се надамо на небу. Зато при молитвама не савијамо колена и не мучимо себе постом. Јер удостојени божанскога васкрса, не смемо ми више лежати на земл.и,

190

н ослобођени од страсти не можемо више трпети као да смо заро-бл.еници. Зато славимо ми после Пасхе Педесетницу, седам пуних седмица, пошто смо ранији век четрдеседневног вежбања пре Пасхе у шест седмица храбро извојевали. Број шест припада дневном и де-латном животу, због чега је и Бог свемир створио у шест дана. А на тај напор с правом долази други празник у седам седмица, пошто се мир (одмор), чији је символ број седам, умногостручава. Ипак број Педесетнице не остаје на томе, но прелази преко седам седмица и (апечаћава у на то следећем јединству (празнику, дану) свечани празник Узећа (Узнесења ^уаХ^феш?) Христа. Тако ми са правом у данима свете Педесетнице приказујемо будући мир (одмор); наша душа је пуна радости и наше тело се одмара, јер ми смо сада заједно са младоже-њом и не можемо више постити. Исус је умро у оном часу, у који је код Јудеја било клано јагње, што је било слика онога што долази. Зато се од тада (тј. од испуњења типова) код (Хришћана из) незнабо-жаца спровело истинито слављење мистерија, а код Јудеја није више чак ни успомена символа (V) [тј^т] тбју сгицрбХшу) с а ч у в а н а . . .

Присталице Мојсијеве клале су пасхално јагње једанпут сваке године, 14-ог првог месеца пред вече; а ми из Новог завета прослав-л.амо сваког дана Господњег нашу Пасху и једемо увек од спасоно-сног тела и пијемо од крви Ј а г њ е т а . . . Сваке седмице прослављамо ми празник наше Пасхе у спасоносни дан Господњи, пошто славимо тајне истинитог јагњета, чиме смо спасени . . . "

Јевсевије затим још изводи, да Господ у време свога страдања није славио пасху као Јудеји, него ју је држао један дан раније у пети дан седмице и при томе је рекао ученицима, да је то веома желео, да ову нову Пасху са њима једе.

„Нову тајну Новога завета (гб бе хам&у џоахцрму насугЈс абтоб бсаДгјхт]?), коју је Он дао својим ученицима, уистину је желео. Јер многи пророци и праведници пре њих чезнули су да виде тајне Новога завета; и сам Логос, који увек жедни за опћим спасењем, пре-дао је тајну, кроз коју сви људи треба да славе, и признао је да је за оним ч е з н у о . . . Тајну спасења Новога завета, која је прикладна свима л>удима, са правом је желео" .

За празник страдања ( т ^ бе т о о Ештгјрсои ЈгаЗои? ^орхгју) Спасите^ љевих каже Јевсевије да је провођен у посту, бдењу и читању божан-ских списа, а за бденија великога празника (та<̂ ттЈ; [хеуоеХгјс еортђ? лач-уох^ба?) да су провођена у посту и у појању химни, које је један у ритму и у реду појао, а остали су слушали, а само су крај химне заједно појали1). Пасхалне ноћи било је бдење са молитвама2) и псал модијом8). Пасхалне ноћи вршило се освећење уља за светиљке, о чему гонори и Хиполит, а могло се употребити и за болеснике. Јевсевије прича о чуду јерусалимског епископа Наркисоса (после 200. год.), које јс извршио на бденију пасхалне ноћи. Наиме ђаконима је нестало уља, што је била за народ велика жалост. Наркисос је заповедио онима који се брину око светиљака да нацрпу воде са оближњег извора

') М1цпе, Р. к. 20, 183. ») М1«ие, 20, 596. •) М1цпе, 20, 715.

97 . '21 &

(<1>р6ато?) и да му је донесу. Када је то брзо извршено, усута је вода у светиљке, помолио се Наркисос над водом и божанском силом нода се претворила у уље. Браћа су сачувала мале делове овога ул>а све до Јевсевијева времена1).

Пасхална ноћ је према Јевсевију била осветљавана великом свет-лошћу. У спису УИа СопзЈапИш IV, 22. прича Јевсевије да је Констан-тин (пре крштења) ову ноћ претварао у дневну светлост тако, што су за то постављени људи по целом граду палили високе воштане стубове, чији је пламен осветљавао свако место, тако да је ова тајан-ствена ноћ постајала светлија од самог светлог дана. А када се јавила јутарња зора, то је он у подражавању доброчинстава Спаситељевих отварао народима своју добротворну руку и даривао свима богате дарове2).

О Педесетници поводом крштења и смрти цара Константина каже Јевсевије, да се крштење Константиново догодило за време Педесетнице, која је почаствована са седам седмица и запечаћена јединством, за време које се догодило вазнесење Спаситељево на небо и силазак Св. Духл на људе , а да је у последњи дан (Педесетнице), који се може назвати празником празника, око подне узишао своме Богу 8) . Према томе Јевсевије сматра Педесетницу (време од 50 дана) као јединствен праз ник од седам седмица, за време које се осим ускрса Христова слани и вазнесење Спаситељево на небо и силазак Св. Духа. Последњи дан Педесетнице сматра Јевсевије празником празника и тако га нарочито истиче. Дакле већ тада је последњи дан добио извесно одликовањс.

Атанасије Александријски (•)• 373) у својим пасхалним посланицама4) даје нам податке о пасхалном посту (изнели смо их на свом месту у овој књизи) и о начину слављења Пасхе, из којих видимо како сс на Пасху гледало у његово време. АтанаСије углавном овако каже:

Насупрот обичном јагњету које се клало у сеновно време, заклано је истинито јагње, Господ наш Исус Христос. Ускрс се сада не слани у старом киселом тесту, него у слатком тесту чистоте и истине, да би обновљени примили Св. Духа (26, 1365). СветО вече недеље слави се (бденијем), на коме се евхаристијом прекида пост, а када се појани св. недеља (тфшахобато хирсач^ј Мат. 28, 1), од тада се слави седам седмица, и слави се и св. Педесетница, која је Јудејима некада сли-ковито важила као празник седмица (Пон. зак.). Хришћани сланс „велику недељу" (која овде значи ускршњу недељу заједно са Псдс сетницом) као слику будућег вечног живота и будућег вска, где ћс се са самим Христом славити потпуни празник. За време Педесетницс слави се и Св. Дух , као што нам је Он већ близу у Исусу Христу. Света недеља протеже се у благодати, која никада не престаје, кроз свих седам седмица Педесетнице, у којој ми усхићујући се (насллђу јући се) за све време треба да свршавамо слављење ускршњег пра^ ника у Христу Исусу . . . Дакле ускршња недеља са успоменом васкр сења п р о д у ж у ј е се кроз целу Педесетницу и са њом чини јсдли ускршњи празник.

ч М I 8 П е, Р. 20, 533—534. 2) М1кпе, Р. в. 20, 1169. а) М I (Ј п е, 20, 1220. ') М1ц>пе, Р. 8 . 26. 1 3 5 1 - 1 4 4 4 .

192

I Јасхалнс посланице Атанасијеве на внше места доводе, преко јела пасхалног јагњета, у везу празник Ускрса са евхарнстијом, која чиии врхунац пасхалног бденија, као и целе Педесетнице. Насупрот јудејском једењу пасхе, када сада ми једемо Реч (Логос) и са крвљу Ноног завета праг (1ађја) нашег срца печатимо, објављујемо ми од Спаситеља дани нам благодатни дар ( М 1 § п е , Р. 26, 1378). У евха-ристији пењемо се у надземаљску дворницу са Господом, да би са њиме јели вечеру.

Апостолске установе о празнику Ускрса кажу ово: „У суботу постите до појања петлова. А када сване први дан седмице тј. недеља, разрешавајте пост. Бдијући од вечера до појања петлова и скупивши се заједно у цркви, проведите целу ноћ у бдењу, молитвама и проз-бама ка Богу, читајући до појања петлова закон, пророке и псалме, и крштавајући своје оглашене, и прочитавши еванђеље са страхом н трепетом и предложивши народу беседу о оном што се тиче спасења, прекидајте своју жалост и молите се Богу, да би се Израиљ обратио и добио место покајања и проштења безбожности" (1. V, с. 19).

„Зато, дакле, и ви, пошто је васкрсао Господ, принесите жртву вашу, о чему вам је заповедио кроз нас, говорећи: Ово чините у мој спомен. Затим пост прекините, радујући се и празнујући, јер је залога нашега васкрса Исус Христос, васкрсао из мртвих и то нека вам буде вечни закон, до краја векова, док не дође Господ" (1. V, с. 19).

Према апостолским установама одмор од рада држан је „у целој неликој (тј. страсној) седмици и у оној која иза тога долази (тј. светлој), јср једна је (седмица) страдања, друга васкрсења . . ( 1 . VIII, 33). Осми дан иза Ускрса, тј. Томина нед^ља је, према Ап. установама, частан празник (1. V, с. 19). „И опет (затим) бројте од првог дана Господњег четрдесет дана, од дана Господњег до четвртка, славите празник Ваз-нсс?ња Господњег, у који је Он целу економију и ред (бсатаЈ^) спа-ссња испунио и вратио се ка Богу и Оцу, који га је послао, пошто се поставио са десне стране моћи и сада чека док његови непријатељи не буду положени код ногу Његових" (1. V, с. 19).

У погледу одређивања Пасхе казују Апостолске установе ово: „И тако ви, браћо, који сте искупљени часном крвљу Христовом треба да са тачношћу и сваком бригом да чувате (славите) дане Пасхе после равнодневнице, да не би успомену једног страдања свршавали двапут годишње, но да би Онога који је једанпут умро сећали се једанпут у години, и да не би не пазећи ред, празновали са Јудејима. Јер у нас сада нема никакве заједнице са њима, јер су они заблудели у свему и удалшли се од истине. А ви са тачношћу пазите равнодневницу нролеНњег нремена, која бива у 22. дан 12-ог месеца дистроса (марта), шпећи до 21.месеца (тј. до 21. од младине), да четрнаести дан месеца (тј. пун месец) не би пао на другу седмицу (но између 14 . -21 . ) и да погрешивши по незнању не бисмо свршавали Пасху два пута у години; или да не би ми славили васкрсење Господа нашега у други дан, осим у дан Господњи" (I. У, с. 17). Из овога видимо да Апостолске уста-ИОПС нарсђују да се Ускрс има славити увек у дан Господњи, недељу; дн Хришћани никако не држе Пасху заједно са Јудејима, као што инглсда да су то чинили, истовремено или иза њихове пасхе, и да се

98 . '21 &

у израчунавању Пасхе не ослањају на погрешно рачунање Јудсја, прсма коме би се Пасха могла славити и два пута у једној години, но да сами израчунавају време Пасхе према пролетњој равнодневници. И» онога још видимо да се тада јављају тешкоће око одређивања дана I Јасхе, што изазива потребу да се унапред одреди време Пасхе.

Спис Теб1ашеп1иш Ооппш поз!п Јези СНпзИ1) (из III века) дајс нам ове податке о Пасхи у вези са крштењем оглашених:

„У четрдесет дана пасхе (тј. пасхалнога поста) требанарод да остајс у цркви бдијући, молећи се и слушајући списе, химне и предаван.а. У послсдњу суботу треба верни да бдију у цркви до поноћи суботс, док се врше ексорцизми над катихуменима" (II, 8). Даље се описујс крштење, миропомазање и причешће катихумена.

„Разрешење пасхе (тј. пасхалног поста) бива у поноћ, која долл»и иза суботе. У Педесетницу нека нико не пости и не клечи, јер су го дани одмора и радости" (II, 12).

„У дане пасхе, особито последње, наиме у петак и у суботу, дању и ноћу бивају како молитве тако и песме. Проповед бива д у м , н читања разна и честа. Бденија и ноћне претходне службе свршанлју се у добром реду" (II, 18). „Ђакони, који пролазе између жена (тј. ко|н падгледају одељења где стоје жене), (пазе) да се не би нашли неуредпи младићи, а нека им помажу чаци. Исто тако нека им се нађу при руци ипођакони. Не дозвољавају младићима да спавају. Јер она ноћ је, наро чиго пак она која долази иза суботе, слика царства небеснога. Они који раде и замарају се, замарају се до поноћи. Прво се отпуштају катихумени, примивши благослов од ломљења хлеба (тј. еи1о§шш). Вернн, када се отпуштају, иду у реду и скромно својим кућама, и не остављају молитве на својим гозбама. Свештеници не прекидају своје службе. Жене се разилазе, свака пратећи свога мужа. А удовицс остају до јутарњег времена у храму, добијајући тамо храну. Девојке гакође остају у храму, и епископ им помаже и води бригу о њима, л ђлкони им служе. Презвитери остају код епископа све до јутарњег нремена, молећи се и одмарајући се. Исто тако и новокрштени. Девојкс

невесте (веренице) прате своје матере и иду кући, јер тако је при личније" (II, 19).

„Епископ заповеда да се објави, да нико ништа не окуси, док ис Оуде свршена жртва (евхаристија) и целокупно тело цркве не ирими ноне хране. Тада се с почетка вечера крштавају они који треба дл сс крсте, после првог читања. Ако ко што једе пре но што прими снхл рнстијско причешће, крив је, и не приписује му се ни у какву заслугу пост, што га је постио. На оглашене, када се отпуштају, полажу сс руке. Ако ко од верних због болести остане код куће, ђакон му одиоси жртву (тј. евхаристијско причешће). Ако презвитер не можс доћи у цркву, презвитер му односи причешће. Ако је жена болесни брсменитошћу и не може де држи пост у она два дана (петак и суботу), нека пости у други дан, и нека прими у први час хлеб и воду, и ако нс може доћи (у цркву на причешће), ђакониса јој односи причсшћс" (II, 20). „О онима који су болесни нека извештавају епископа, да би

I) г.а. 1кпа1ш8 Ерћгаеш II Каћтап! , МавипИае, 1899.

I I Хаор гологкЈа

1 9 4

их еиископ по могућности посетио; јер велика је утеха за болесника, а нарочито ако је веран, када га се сећа највиши свештеник" (тј . п ш с к о п ) (II, 21).

Дакле , према спису Теб1ашеп1ит О о т т ј поб1п Јези С ћ т И постојао је пост од четрдесет дана (^иага§јп1а (1Је$ разсћае), које су време катихумени (за једно са вернима) проводили у молитви, читању Св. писма, појању химни и слушању проповеди и поука. Ово све, усиље-није и више вршено је последња два дана четрдесетнице, у петак и суботу , дању и ноћу, а нарочито су дуге биле проповеди, а читања су била честа. Ове ноћи с вечера, после свечаног заклињања, кршта-нани су катихумени. Ова ноћ била је слика царства небеснога. Пост је, изгледа, пооштраван последња два дана, тј . није се ништа јело, а разрешење о д поста бивало је у поноћ између суботе и недеље. Пасхално бдење свршавало се евхаристијом и причешћем целога тела цркве. Прво су се причешћивали катихумени, па верни. За причешће спремало се потпуним нејелом у петак и суботу . Одсутним болесни-цима ношено је причешће кући. Иза пасхалне ноћи настајала је Педе-сетница, време одмора и радости, за које се није постило ни клечало.

Етерија у своме опису не говори много о пасхалном бденију и о б о г о с л у ж е њ у Пасхе, тако да је опис ускршњег богослужења на бде-нију и на празник много краћи од онога на обичну недељу. Разлог томе ће свакако бити тај, што се на Ускрс вршило богослужење као и у недељу, па Етерија није сматрала за потребно да се понавља, па чак у недељу имамо и уношење кадионице у цркву Анастасис, тако да се сва црква Анастасиса испуни мирисима (тамјана), а о скупљању у недељу каже Етерија да бива „као и о Пасхи". Уочи Пасхе бива бденије у Мартириуму, а новокрштени када се о б у к у одмах се у в о д е о д епископа у цркву Анастасис, одакле иду у Велику цркву, где народ бди. Вршн се евхаристија и народ бди. Једна краћа литургија бива још и у Анастасису у рано јутро. Осам пасхалних дана се нарочито слаис и за тих осам дана иде се на разна св. места Јерусалима. Недеља иза Пасхе је Томина недеља. О д Пасхе до Педесстнице се не пости. У четрдесети дан иза Пасхе не слави се Вазнесење, нити се иде на Јелеонску Гору, но се иде у Витлејем, место рођења Христова.

П о ш т о Етерија не истиче тужан карактер пасхалне ноћи с ј едне стране, а доводи у везу у с к р ш њ е богослужење са недељним, то је пасхално бденије везано са успоменом васкрсења, а тужан карактер је имала четрдесетница и у овој нарочито велика (тј. страсна) седмица нре Пасхе. Обичај осветљавања пасхалне ноћи о д Константина давао је ово ј ноћи радостан карактер. Пасха није више прелаз у ранијем смислу, но прелаз на недељу празник Ускрса, који сада искључиво за себе при-незује име „Пасха", и ова недеља са својом седмицом је сада „лан иаскрссња". И д у ћ е недеље (Томина) бива други Ускрс, који унеколико наткрилзује први. Код Етерије Педесетница је још јединствена, из ко је она нећ издељу је педесети дан, који је посвећен силаску Св. Духа и назнесењу. Ускоро иза Етерија биће пренесена успомена вазнесења Христова са педесетог дана на четрдесети дан Педесетнице, а Силазак Си. Духа добиће припремно време о д десет дана и своју седмицу иза Духона, и тако ће стара јединствена Педесетница са више успбмена бити разбијена и снедена на чстрдесет дана иза Пасхе. Дакле углавном кио што јо то и данас.

. '21 &

Да се врши бденије пасхалне ноћи остало је и у каснијим сто-лсћнма ' ) до данас. На овом бденију пали се обилно осветљење, симнол нонога живота, као што је осветљавана и цела пасхална ноћ, о чсму смо навели већ сведочанство Јевсевијево. И Григорије Богослов сведочн о ношењу светлости и осветљењу пасхалне ноћи овим речима: „У нас јс синоћ било прекрасно ношење светлости и осветљење (ХацЈгро<рс/(Ла ка! цхотауоуЈа), које смо ми свршавали и посебно и јавно, скоро сан род л.удски и свако достојанство, осветљујући ноћ обилним огњем, сликом ислике С в е т л о с т и . . Али данашња светлост је славнија и одличнија, 1<-р јучерашња светлост била је весник велике Светлости која васкр-санн и као њезин радосни предзнак, а данас славимо сам васкрс, нг који се чека, но који је већ био и сабрао себи сву васељену" 2 ) .

На пасхалном бденију вршено је крштење оглашених, које иам онширно приказује и описује спис Тез1атеп1ит О о т т ј по.ч!п 1< ш О т з И . Паладије Хеленопољски у биографији Златоустога (гл. 9.) опи сујући варварски напад на базилику за време пасхалног богослужгн.л, дл би затворили Златоустога, каже како су војници гонили необучгнг жснске које су се скинуле за крштење и које су крвљу својих рлил оцрвенеле воду у крстионицама, но ипак се те ноћи крстило ок<> трп гисуће људи . Иза крштења вршена је одмах и тајна миропомл ми.л, и <а чега су новокрштени довођени из крстионице у храм на вршгп.г снхаристије, да би се и причестили, и тако су одмах на почетку при-мали благодатне дарове све ове три тајне, који су плодови економијг снасења извршене о д Господа Исуса Христа кроз смрт и васкрсси.е. Зато је овај моменат ускршњега празника најприкладнији за крштанан.с оглашених, како с обзиром на Ускрс и смисао његова слављења, тако и на тајну крштења, јер тајна крштења је умирање са Христом (Рим. гл. 6.) и васкрсавање са Христом- Крштење је у вези и са евхаристијом, )ер на литургији имамо молитве за оне који се имгју крстити, као и »а оглашене (види старе литургије) .

Нарочито је са Ускрсом у вези евхаристија, којом се од унек, као што се из напред изложеног може видети, почињало слављеп.с Ускрса. Највеће тајне страдања, смрти и васкрса Христова извршгнс стнарно о д Христа објављују се, обзнањују се у евхаристији, у којој као и на Ускрс, за једно страдамо са Христом умртвљењем тела и чишћењем о д греха, те заједно са Христом и васкрсавамо, и тако сс нлјреалније спасавамо и спремамо себи улазак у царство небесно. Сллвљење Ускрса од стране цркве евхаристијом. није само сећлн.с страдања и васкрса, но стварно понављање крсне жртве и васкрсгн.л, и стварно извршење нашега спасења. Отуда потиче најтешњл н< ш илмеђу Ускрса, Пасхе и евхаристије, и евхаристија има свој најдубл.и < мисао на Ускрс, као тајна искупљења кроз смрт и васкрсење Госполм, као тајна вечнога живота (Јов. 6). Према томе и евхаристија је слинл.сн.с сградања и ускрса.

Величанствена зграда хришћанске црквене године са својим бого служењем је достојна дивљења због своје логичне изградн.е. Целл

') Ер1рћ. Кипарски, Излож. в^рвк 5 о с г а 1 е 8 , НЈ8<. есс1. VII, 5. АивихНнш, Ч Р П П О 2 1 9 .

") М 1 в п е, Р. 2- 36, 612.

100

година са својим богослужењем од Благовести, Рођења Христова итд . сгреми и иде ка своме тежишту, ка своме врхунду: Ускрсу, са славље њсм евхаристије. Свака седмица у години са својим богослужењем иде и стреми ка недељи, слављењу Ускрса са евхаристијом. Цео круг снакодневнога богослужења опет иде и стреми ка литургији, уколико може да се врши, слављењу ускрса у току једнога дана. Дакле суштина богослужења и црквене године је слављење ускрса Христова и евха-ристије.

Да је такав одношај између Ускрса и евхаристије, потврђују нам речи св. апостола Павла (I Кор. 11): „Јер кад год једете овај хлеб и пијете чашу, смрт Господњу обзнањујете, док не дође". Значи евха-ристија је понављање крсне жртве, али заједно са васкрсом, вазнесењем итд. Најјасније о овом односу Ускрса и евхаристије можемо се уве-рити из самих текстова литургије, из којих видимо да литургија слави све оно, што и Пасха са Педесетницом.

У молитви "Ауоо; уар ес Х̂ТЈ̂ Ш^ ха! лауаучо^. . . у литургији Апостолских установа1) износи се цела историја човечанства са гле-дишта економије спасења, са распећем, васкрсењем, узнесењем на небо и седењем Исуса Христа с десне стране Бога Оца. Сећајући се свега тога, извршујемо све што нам је наредио (Христос) у погледу евха-ристије (установљење евхаристије, заповест да је вршимо у Њ е г о в спо-мен и да њоме јављамо Христову смрт док не дође, тј. да има да се слично старозаветној пасхи (Исх. 12, 14) вечно врши до другог доласка Христова). И даље се у анамнези ове литургије каже: „Сећајући се сала Његових страдања и смрти, Његова васкрсења и вазнесења, и Његова другога д о л а с к а . . . приносимо Ти према Њ е г о в у наређењу, Цару и Богу, овај хлеб и ову ч а ш у . . . "

У Јаковљевој литургији читамо: „Ово чините у мој спомен, јер када год ви овај хлеб једете и

ону чашу пијете, објављујете ви смрт Сина човечјсг и исповедате Њ с г о в о васкрсење, док не дође. Народ одговора: „Ми објављујемо Њ г г о п у смрт и исповедамо Њ е г о в о васкрсење". А у анамнези ове литургије читамо: „Сећајући се дакле Његовог животворна страдања, Његова спасоноснога крста, Њ е г о в е смрти и погреба и тридневног наскрса из мртвих, Његова вазнесења, Његона седења с десне стране Бога Оца и Његова другог и страшног д о л а с к а . . . приносимо Ти ову страшну и бескрвну жртву" 2 ) .

Пред анамнезом Маркове литургије стоји: „Ово чините у мој спомен. Јер када год ви једете овај хлеб и пијете ову чашу, јављате моју смрт и исповедате моје васкрсење и вазнесење, док ја не дођем" 3 ) , а у анамнези се наводи све као и у анамнези Јаковљеве литургије.

У Василијевојлитургији у молитви: „ С Б СИМИ блаж^ннвши силами"... изиоси сс такође историја човека са гледишта економије спасења од почстка, па дал>е од рођења до вазнесења (као и у служби на Ускрс)

') I-'. Е. Вг1кН(тап, [.Циг^ез еаз(егп апд шез(егп, 19. •) 11)1(1, 53. ') 11)1(1., 133.

133

(крст, силазак у ад, васкрсење, вазнесење, седен>е с десне стране Бога Оца). и даље се овако каже: „А остави нам и ову успомену (6пор.у/д1.а1:а) спасоноснога свога страдања, које предложисмо по Њ е г о в о ј заповести", и даље се говори о установљењу евхаристије оне ноћи када данашс ссбе (на жртву) за живот света. „Ово чините у мој спомен, када год Једете овај хлеб и пијете ову чашу, моју смрт јављате, моје васкрсен.с исионедате. Сећајући се, дакле, Владико, и ми Њ е г о в и х спасоносних страдања, животворног крста, тридневнога погреба, васкрса из мртиих, узласка на небо, седења с десне стране Бога Оца, и славнога и страшног другог Њ е г о в о г доласка, приносимо Ти Твоје дарове од Тнојих д а р о в а . . . "

Слично је и у Златоустовој литургији. Дакле у чиновима литургије се каже да је Спаситељ устаионио

снхаристију оне ноћи када је био предан на страдања, на жртву за I рсхе света, и евхаристија је сећање, слављење свега онога што сла ннмо и на Ускрс и Педесетницу. Када год једемо хлеб и пијемо чашу гј. вршимо евхаристију, исповедамо, јављамо, славимо Њ е г о в у смрт, наскрсење, вазнесење, итд.

Дакле по слављењу, суштини, садржини и смислу евхаристија се ноклапа са Ускрсом, то је једно исто, јер је евхаристија бескрвно по-нлнл.ање крвне жртве на крсту (распећа са ускрсом). Зато евхаристија наткриљују све остале тајне, јер она стоји у средишту економије спа сси.а, а благодатни дарови осталих тајана извиру из ње као славл.еи.а смрти и ускрса. Зато св. Епифаније назива литургију Хатреса огхотецЈа;, што св. Јован Златоусти назива евхаристију Пасхом, зато на литургиЈн имамо ускршње песме: О пасха велија . . . са молбом за још приснијс причешћивање у царству небесном.

Код Јудеја је постојало предање да ће Месија доћи у поноћ на пасху. Старо је пак хришћанско предање, да ће парусија Христона бити ускршње ноћи, као што смо видели већ код Тертулијана 1)е ћарНзто, 19., где је парусија споменута као садржина и очекинап.с 11сдссетнице.

Лактанције каже: „Тада ће се небеса отворити у дубокој и тамно) иоћи, тако да ће на целој земљи светлост силазећег Бога засијати као м у њ а . . . То је ноћ, коју ми славимо бдењем због парусије нашега цара и Бога. Она има двоструки смисао: У њој је он тада примио жинот, |ср је он претрпео страдања, и у њој ће он касније добити владанину над насељеном"

Јероним у коментару на Мат. 4, 25, 6 ( М 1 § п е Р. 1. 2(>, 1Н<1) нише: „Постоји предање Јудеја, да ће Христос (Месија) доћи у поиоћ нрсма предслици времена у Египту, када је пасха слављена и унинггн гсл. дошао, и Господ прешао преко шатора, и када су врата (донратци) нмших глава освећена крвљу јагњета. Зато се то одржало и као лпо сголско предање, да у време пасхалног бдења не беше дознол.сно огпуштати пре поноћи народ, који је очекивао парусију. И пошто јс онај час прошао, сви славе у новодобивеној сигурности (зесигј(а(е ргаемппр1а) дан празника".

' ) П1у. ЈП5( VII, 19. М I к п е, Р. 1. 6, 795.

1 9 8

И поред позивања Јеронима на јуде ј ско очекивање Месије пас-халне ноћи, хришћанско очекивање парусије у с к р ш њ е ноћи сасвим је нсзависно засновано на Христовој спасоносној делатности. То сведочи анамнеза у литургији, где и парусија у многим литургијама као завр-шетак економије припада садржини економије спасења и хришћанском погледу на свет.

Данашња ускршња служба са својим главним делом каноном, саставом св. Јована Дамаскина, даје нам податке о погледу на праз-ник, смислу и садржини празника у VIII столећу, који је остао све д о данас. У служби имамо сачуване црте старога смисла празника Пасхе, али је сада пасхално бденије, осим свога почетка, са својом службом пуно радосних усклика и усхићења од радости васкрсења, како то нидимо да је још код Етерија у 1У-ом столећу. На у с к р ш ње м ј у т р е њ у иошавши верни са свећама као у сусрет васкрслом Христу, поју вели-чанствену песму: Воскрсеније Т в о ј е . . . и даље на целој у с к р ш њ о ј служби нспрестано се кличе песма Христу победиоцу смрти: Христос воскресе и:» мертвих. У служби пасхалног бденија се истиче веза старозаветне и новозаветне Пасхе и нижу се реминисценције догађаја и околности Христова васкрсења. Према овој служби пасхална ноћ је свештена, светопразнствена, спасоносна, светозарна, предвесница св. дана васкр-сења. Празник је пак предсказани св. дан, единх С8ББЦ>ТХ ца'рх н Гсдк, празник над празницима, славље над слављима. На овај празник све се испунило светлошћу, небо и земља и преисподњаја , и песник позива свако створење да слави Христово васкрсење1) , позива небо и земљу да се радује , и цео свет, видљиви и невидљиви да празнује, јер васкрсе Христос , вечно весеље (вечна радост) .

У вези са старозаветном пасхом у у с к р ш њ о ј с л у ж б и се каже да је Христос јагње које нам се даје за јело, јагње непорочно, наша пасха, вољно заклан за нас, пасха која чисти, пасха тајна, свештена, нова, тајан-сгвена, свечасна, пасха Христос избавитељ, непорочна, велика, пасха верних пасха која нам отвара рајске двери, пасха која освећу је верне, пасха краска, Господња, свечана, жива, јагње које узима грехе света. Пасха је превођење (прелаз, б1а{5атђрса) нас од земље на небо.

Последица смрти и васкрса је да када је Христос васкрсао, са собом је васкрсао и Адама, смрћу је смрт згазио, а онима који су у гробовима даровао је живот . Ако се ми сахранимо са Христом, то ћемо са њиме и васкрснути, према рвим речима: „Јуче се заједно са Тобом

' ) Писац ових редова је д о ж и в е о б у к в а л н о и з в р ш е њ е ових речи: Било је то Јсдногл Ускрса у Сремским Карловцима у Г о р њ о ј цркви . На у с к р ш њ е м ј у т р е њ у иза опхода са свећамл, с в е т т е и и ц и и народ стоЈали су пред затвореним западним вратима хрлма, И поЈало се : Христос воскрсе . . . у з п р о и з н о ш е њ е стихова: Да воскреснегћ Б О Г Ђ . . . Недалеко од западних врата храма, а сасвим близу гомиле света , који Је д р ж а о у р у к а м а снсће и иоЈао: Хрнстос в о с к р е с е . . . , на једном ниском д р в е т у јоргована био је славуЈ. НиЈг се. п о п л а ш и о од светлости спећа, с н а ж н е песме и многога света (иначе је он пла-шл.ич, п не може му човск лоћи близу) , но је и он поЈао, и своЈу песму Је сливао са иесмом народа : Хриетос в о с к р е с е . . . и са стиховима које је говорио с в е ш т е н и к , и то ПОЈав !<• СМ )«че и Јаче, као да се натпева са народом и с в е ш т е н и к о м . О в о је доиста Лило остиарење речи из у с к р ш њ е г к а н о н а : „ С в а к о створење нека слави празник васкр-сен.а" н речи псалмопенца: „Г.слко! ди^н)« ЈЈМЛИТ* 1'САЛ . . . • Ова) д о г а ђ а ј прнметили су н иосматрали су присутнн иерни са радосним чуђењем, и можемо навести с в е д о к е за ИСТИНИТОСТ оногл догађаЈл.

101 . '21 &

Христе, сахраних, а данас устајем, пошто си Ти васкрсао; јуче се с|>аспех с Тобом, сам ме прослави, Спаситељу, у царству Твоме".

Песник ускршњега канона позива вас да очистимо чула (постом, кајањем и причешћем), и да угледамо Христа који блиста неприступ-ном светлошћу васкрсења. А усхићен причешћем моли се : „О пасхо нелика, и најсветија, Христе! Д а ј нам да се присније (него сада телом и крвљу под видом хлеба и вина) Тебе причешћу јемо у незалазном дану царства Твога" . Да се крштење вршило на Ускрс, подсећа нас троичан осме песме канона. Н о ш е њ е свећа на пасхалном бденију све-доче ове речи из канона: „Приступимо свећеносни (ХацтеабгЈсрброс) Хри-сту, који излази из гроба као ж е н и х . . . "

Као што се на празник Рођења Христова у служби цркна сећа и страдања и васкрса Христова, тако се и на Ускрс у нише махова сећа рођења Христова, наиме када се к а ж е да је „сунцс правде" засијало из гроба, како је Спаситељ сачувавши печате гроби наскрсао, као што и у своме рођењу није повредио кључеве двери. Мироносице пак к а ж у : „ П о ж у р и м о се као волсви, и поклонимо сс, и принесимо миро као дарове, не у пеленама, но у плаштаницу пови ј с н о м е . . . " Но не само да се црква на Ускрс сећа рођења, но и Благо-нести у песми: Ангел вопијаше. Веза свих главних догађаја из црквснс године учвршћена је и она постаје јединствена грађевина, чији је нрх у Ускрсу. У служби се такође истиче недељива веза крста и васкрсеп.а (Воскресеније Христово) . А цела економија спасења обухваћена је у овој песми на хвалите: „Славећи Твоје богољепно снисхођење, славимо Ге Христе: родио си се од Д јеве и неразлучан си био од Оца; постра дао си као човек, и вољно претрпео крст, васкрсао си од гроба, и:ж-шавши као из свечане дворнице, да спасеш свет, Господе, слава Ти"1

Д а к л е данас је пасхално бденије слављење васкрсења, као и код Ктерије, али је ипак сачувало трагове старог гледишта, првобитнс Пасхе, јер на пасхалном бденију имамо канон велике суботе . Хришћани који веру ју преживљава ју васкрсење Христово као и у време Етерије.

Како је слављен Ускрс у IV столећу у Јерусалиму казујс нам Г.терија у свом спису. Д а љ е можемо пратити б о г о с л у ж е њ е Ускрса прсма Јерусалимском канонару VII века, према два рукописа у Кал у и Латалу, према типику Јерусалимске цркве из 1122. године и прсма другнм старим типицима: Тогесча, I, 132—135, 173—174; 225; 555- 559 и Ћшхсе, II, 173, 1 8, 234, 248, 250, 271, 258.1)

') Л и т е р а т у р а . А н о н., Празднован1е Пасхи. Христ. чтен. 1839,11,137, Б о г о с л о н с к I П М и х. И з м., Воскресеше Господне. Нед-ћлн анти-пасхи. Преполовлен1е питидеснгницм Христ. чтен. 1839, II, 119. О времени празнован!и Пасхи — М а е е и В л а с т а р н . Г1р1и. О . б е с ђдникЂ, 1859, II, 162, 289. I.. Ц и с ћ е 8 п е, 1 а ^ие^Ноп де 1а Р ^ и е аи СОПсПс <1е Мс(5е. Кеуие сЈез ^иебНопа ћ!51ог1цие8. Ои1пг1ете апп^е, Тоше у1п81-ћиШ6ше. Раг1а 18Н0, .г| 12. А. Д м и т р 1 е в с к Ј И , БогослуженЈе страстноИ и пасхалноИ с е д н м и т . во сн (•русмим* IX—X в. КазанЂ, 1894. XVI + 426 + XVI. З а р в и ц к Ш , О б г оГЛвСВ 1гл1.ном I. слов-ћ св. Јоанна Златоуста на св. Пасху . ДуховниИ В-ћстникЂ, 1896, № 12—13, '.'1.1 217. Г е о р г 1 И О р л о в Ђ , ОбЂлсненЈе пасхалвнаго богослужен1п и пасхалми .и> . обкилевЂ. Москва, 1898. М а к с и м Т р п к о в и ћ , ПроЈекат за р е ф о р м у ЈулиЈанскш калепдар«. Гласник прав. цркве (август—октобар 1900). И с т и , Ј е ли з а б р а њ е н о ира»н > нкги Ускрс са ЈевреЈском пасхом, Београд , 1901 (отштампано из Гласника пран. цркие). И с т и, ПиЈе з а б р а њ е н о празновати Ускрс у дан пунога месеца. Гласник прап. иркпс ,

102

ЗА/ПТ-ЗЕРШСВВ сопзтАПтт/еп

К О Н С Т А Н Т И Н О В А ЦРКВА СВ, ГРОБА

Из књиге Ш1бпе ЕШПе, Јоигпа! де уоуа^е, Раг!з, 1948

1901, 795—813;917—935; 1047-1065 . Е. 5 с ћ а г 1 г, СћПзШсће ипс1 ЈисИзсће Оз1ег1а{е1п. Лћ1|ап(11ии^еп <Јег к0п1§1. ОезеПзсћа« (1. Ш1зз. ги ОбШп§еп, п. з. 1. VIII, 1905. Д. А. Л е б е д е в Ђ . Почеиу праздникЂ Пасхи 25. марта називаетсн »куршпасха*? Богословск1И ВћстникЂ, 1905, II, 118. Н. К о с ћ , Разсћа 1п Јег а11ез1еп Кћсће. 2еИзсћг1{( 1иг ШЈЗЗ . Тћео1. 55 N. I, 20 (1914), 289—313. С. 5 с ћ ш 1 А 1, Оезргасће Јези ш!1 зе1пеп Ј ш д г т пасћ Јег АиГегзЈећипјз;. Е1п ка(ћо1. ароз1о1. бапЈзсћгеШеп Ј е з II Јћ . Тех(е ипс! (Јп(егз. 43, 1919, Ехсигз III. 1)1е Разсћа1е1ег 1п с1ег к1е1паз1а1. К1гсће, 577—725. Р. Е. В г 1 н ћ ( ш а п , Тће (јиаг(о(1ес1шап ОиезНоп. Јоигп. о{ Тћео1. 81ис1. 25 (192/34), 254—70. Н. 1 , е с 1 е г с Ч ] , РЛ(|иез. 1)1с(. сЈ дгсћ. сћг6(. е( Ј е 11(. Т. XIII (1938), 1522—1574. О <1 о С а з е 1 ОЗВ, Аг( ип(1 81пн (1ег а1(ез(еп сћг1з(11сћеп Оз(ег{е1ег. Јаћгћисћ «1г и(иг{Ј1еш185еп5сћа((, ВсЈ. 14 (1938), 1 - 7 8 .

У Т В Р Ђ И В А Њ Е Д А Т У М А П А С Х Е

Познато је да постојн разлика између синоптичара и еванђелиста Лоннна у погледу датума смрти Христове. Синоптичари кажу да је С.наситељ са ученицима 14-ог нисана јео закониту пасху и да је рлспет умро на крсту 15-ог иисана на први дан празника. Еванђелист Јован пак к а ж е да је Христос пре пасхе (не к а ж е се тачно колико пре) држао последњу вечеру, коју он не назива пасхалном, и да је на пари гкену (спремање) пасхе, тј. 14-ог нисана, дакле у време клања пасхалних јагањаца, као истинито јагње Б о ж ј е на крсту умро. Следбеници Јова нопи славили су 14-ог нисана пасху-успомену смрти Господње, која је била остварење јуде јске пасхе као типа.

Када су Хришћани из Јуде јства хтели да славе сво ју Пасху, они су је славили за једно са Јудејима, у смислу еванђелиста Јована, тј. 14. нисана с вечера, у који год дан седмице он пао. Остали Хришћани, који нису имали семитски календар, када су хтели ради слављен.а 11асхе да прерачунају датум јуде јске пасхе (14. нисана) у датум свога календара, наишли су одмах на тешкоће . Римљани су се од 45. год. ирс Христа служили од Созигена поправљеним јулијанским календаром, поред кога су поједини народи римског царства имали своје календаре, ипр. египатски, сиро-македонски и семитски. Датуме семитског кален дара, који су у време Исуса Христа имали не само Јудеји , но и Ара-ии)а, Месопотамија, Вавилон, Јерменска, Осроене и један велики део Мале Азије, није било могуће прерачунати на датуме јулиЈ'анског калсн-дира, јер почеци месеца и година у семитској месечној години нису иадали у одређене дане сунчане године јулијанског календара, и глко се дан јудеЈ'ске пасхе према јулијанском календару сваке године номи цао1) . О д чега је то помицање зависило, видеће се из даљег излагин.а.

Главно мерило за време био је к о д Јудеја месец (прсмл Посг-I, 14 и д. ; Пс. 104, 19; Књ. Премудр . Сир. 4 3 , 6 - 8 ) , и њиме се рачу-нају дани, седмице и године. Дан се рачунао од вечера (Лев. 23, 32), |рр се млади месец види тек после заласка сунца, тако да вечерн.и часови већ припадају сутрашњем дану. Тако црква и данас почиње дан са иечером и према томе врши богослужење . Седмица је у ве:ш са чсгири месечне фазе, за које месец сврши свој ток, и има свој оснон у стнорењу света за седам дана. Четири седмице чине месец, који почињс са појавом новог, младог месеца. Јуде јска година била је месечна година од 354 дана 8 ћ, 48' 38", имала је дванаест месечних месеци, којимл

') КеПпег, 34 и 35.

103

се с времена на нреме додавао трннаестн, преступни месец, да би се месечна година изједначила са сунчаном (до сунчане године недостајало је 11 1/4 дана, осам месечних година и три преступна месеца = осам сунчаних година), и да би главни празници јудејски везани за жетву жита и бербу грожђа, првога, трећега и седмога месеца (Исх. 23, 15 ; 34, 18. 22) могли пасти увек у иста времена године. Година је према наређењу Исх. 12, 2 почињала са месецом класова (нисаном), кога је месеца Израиљ изишао из Египта, и од кога су као првога бројани остали месеци. Почетак године у старије време одређиван је тако, што су се крајем дванаестог месеца прегледала поља да се пресуди, да ли ће јечам до средине идућег месеца бити зрео, јер је требало 16-ог нисана, тј. други дан празника бесквасних хлебова принети Господу сноп јечменог класја. Ако је било наде за то, почињала је новим месецом нова година, у противном случају стара је година продужи-влна тринаестим месецом. У каснијем времену продужење је декрети-рано од синедриона1).

Месец је почињао са првом појавом новога, младога месеца, а 14-ог сваког месеца морао је увек пасти пун месец. Месец је имао 29 дана, 12 ћ, 44', 3". Пошто месец не може да почиње у половини дана, то су месеци имали 29 и 30 дана наизменично. Према подацима Талмуда, почетак месеца се овако одређивао: Ко би у Јерусалиму или његовој околини први опазио нову месечну фазу (нови месец), имао је то да јави синедриону, који је сваког 30. дана у месецу био на окупу од јутарње и вечерње жртве. Чим је ова пријава дошла 30-ог дана, изјаснио се синедрион да је прошли месец са 29. даном завршен, а 30. је прогласио за почетак или први дан новога месеца, што се јављало прво сигналима запаљене ватре са висина брегова, са Јелеонске Горе па затим и са других гора чак до Вавилона, а касније шиљањем гласника по земљи. Ако се због облачног неба 30-ог нису могле видети месе-чсве фазе, то је тим даном месец завршен, а идући месец је без даљег јављања слављен као дан новог месеца2).

Када би изједначење месечне године са сунчаном код Јудеја дода-нањем преступног месеца било вршено на научној основи на основу астрономије и математике, то би се датуми јудејског календара могли прерачунати на сваки други, изко тешко. Али пошто је ово додавање преступног месеца вршено самовољно према нахођењу свештенства, то се никада не може са сигурношћу казати, која је година код Јудеја била преступна, и зато се никада један јудејски месечни датум не може са сигурношћу прерачунати у одговарајући датум другог календара3). Једно пнсмо равина Гамалиила, учитеља св. апостола Павла, сачувано у Талмуду, а упућено Јудејима Вавилоније и Мидије, најбоље нам све-дочи самовољу равина у погледу почетка нове године и новог месеца, јер се у њему каже ово: „Извештавамо вас овим, да смо ми са нашим другонима нашли за потребно, да, пошто су голубови за жртву још неома нежни и јагањци (за пасху) још веома млади, и време авива

') КеИ, 366—369. ») 11)1(1., 370. ») КеИмег, 37.

133

(г|, иисана, првога пролетњег мессца) још није дошло, то години дода-јгмо још 30 дана").

Када су Хришћани сада хтели да славе своју Пасху, то су они морнли или узети датум јудејске пасхе 14-ог нисана, или су морали нрсричунати 14. нисан семитског календара у свој календар. Пошто носледње због напред реченог нису могли извести, то су морали но-грижити свој нови начин за одређивање дана Ускрса. Хришћани Мале Л ш|е славили су Ускрс у исто време када су и Јудеји славили своју писху, тј. 14-ог нисана, и зато је Мала Азија била седиште тзв. квар-годецимана, тј. Хришћана који су своју Пасху увек славили са Јуде-|има 14-ог нисана. Они пак Хришћани који нису имали семитски кален дпр, при самосталном одређивању дана Пасхе тражили су датум који пи одговарао 14-ом нисану, тј. дану смрти Христове, када би се он прлнилно израчунавао према еквинокцији и пуном месецу. Дакле, чињс-ница да су Јудеји макар и само теоретски почињали 14. нисан прво! иролетњег пуног месеца, одлучивала је за одређивање дана Ускрсп и шан Мале Азије, наиме у Египту, Грчкој и у Риму. Зато се у оним лемл.ама тражио прави датум еквинокције, док су квартодецимани ону б п критике узимали од Јудеја. Квартодецимани су славили Ускрс Н ог нисана, у који год дан седмице он пао (Тћа1ћо1ег, 1л1. I, 594). Остали пак Хришћани су при одређивању дана Ускрса поред осталогл нодили рачуна и о томе, да он увек падне у недељу иза времена кадл би могао пасти 14. нисан, јер је Господ васкрсао у први дан седмице г). у недељу, а петак пре ње, био је дан смрти Господа. Начин слп-нл.сња Ускрса у недељу звао се доминикални начин, јер се недеља лигински зове скшишса.

У погледу датума слављења Пасхе било је, дакле, разликовања и несигурности, јер није тачно израчунавано када треба да падне 14. иисан. Да би се утврдио датум Ускрса за један дужи низ година, изра-чунавани су циклуси ускршњих датума. Св. Хиполит је био први, који )«• покушао да примени циклусе за утврђење датума ускршњих, устл нонивши циклус од 16 година. Пасхална таблица Хиполитова, урезана и.| столици његове мраморне статуе, била је погрешна, и према н.ој |е могао Ускрс да падне пре еквинокције. Хиполитовим пасхалним циклусом служила се римска црква од 222. до краја трећега века, од кога времена се служила циклусом од 84 године. Док на Западу прн одређивању датума Ускрса нису пазили на еквинокцију, то се у Египту при томе рано управљали према еквинокцији, која је у календару 1улнја Цезара била одређена 25. марта.

На Истоку први рад на циклусу Пасхе имамо од св. Дионисијл Длсксандријског (-ј- око 264), који се према Јевсевију (Н1з1. есс1. VII, 20) служио циклусом од осам година. У његово време био је уведсн обичај, да епископ Александрије сваке године пише црквама Египтл посланицу, у којој јавља датуме празника Пасхе, страсне седмице и 11едесетнице2).

Ч 151(1. , 3 7 — 8 . Скабаллановичг, ТолковмИ Т И П И К О Н Ђ , 2 2 8 . 2) Н. 1.ес1егс^, РЗ^иез. 01с1. (Гагсћ. сћгб! е! 111., XIII, 1528. При изради овог одел.кл

кирнстио сам рад 1-ес1егс^-а.

104

Око 277. године, један учеии александријац Анатолије, који је ностао епископ Лаодикије у Сирији, применио је за одређивање Пасхе циклус од 19 година, неупоредиво тачнији од других. Поред разлике циклуса Дионисијева и Анатолијева они се слажу у томе, да Пасха увек треба да пада после пролетње равнодневнице1). То је било пра-нило у Александрији.

У почетку IV столећа питање Пасхе, коју Хришћани нису заједно славили, са споровима око Пасхе потресало је цркву исто тако као и аријевство. Према сведоџби Сократа (I, 8) Хришћани иако нису ки-дали заједницу, ипак су због несугласица проводили празник тужно. Када је Константин после своје победе над Лицинијем ушао у Нико-мидију, нашао је цркве источнога царства уздрмане аријевством и по-дељене у питању Пасхе. Велики хришћански празник није слављен у исто време у целом хришћанском свету, јер док су једни сврша-нали пост и одавали се весељу, дотле су други још били у покајању и посту.

Да би се ово питање решило и прекинула разлика, као и да се учини крај аријевскоЈ делатности, сазвао је цар Константин први васе-л.енски сабор у Никеји 325. године. Текст одлуке никејског синода није раније био познат, али без ње могу се из других докумената, истина непотпуних, сазнати главве црте никејске одлуке у погледу Пасхе. Ти документи су ови:

1) писмо синода упућено александријској цркви; 2) писмо екцикличко цара Константина епископима на крају синода; 3) два става из списа са. Атанасија, сведока очевидца.

У првом документу о Пасхи се каже ово: „Ми вам јављамо срећну новост о сагласности учињеној у погледу

наше веома свете Пасхе: благодарећи вашим молитвама, ова тачка је решена као и друге. Сва наша браћа Истока, која се у овом нису сла-гала са Римљанима, са вама и са онима који су од почетка следили нашим обичајима, од садз ће светковати Пасху у исто време као и ви".

Овде се дакле каже д а ј е постигнута сагласност у погледу начина слављења Пасхе, и браћа са Истока, која се иису слагали са Римља-нима, Александријцима и другима, који су следили својим обичајима у погледу Пасхе, сада ће светковати у исто време.

У другом документу Константин каже да велики празник треба да се слави од свих у исти дан и у избору овога дана не треба се осла-н.аги на Јуде је : „Жалосно је чути како се хвале, да без њих Хриш-ћани не би могли држати своју Пасху. Иначе, слепи после њихова богоубиства, могу ли они служити као вође коме год било? Зар нису дотле дошли, да славе Пасху два пута у току једне исте године"? Константин инсистира на сагласности и потреби равнања према обичају нелике већине, ономе „коме следују цркве Запада, Севера и Југа и неке Истока", и да би говорио са више прецизности, он набраја ове пркне: „град Рим, Италија и Африка цела, Египат, Шпанија, Галија, Вританија, цела Либија, Грчка, дијецеза Азија, она из Понта и Киликије".

<) И ) 1 Ј 1 5 3 8 .

Овде се осуђују они ХришНнни, коЈи се у погледу датума Ускрса »и лпи.ају на Јудеје , у које се у оноЈ стнари не може поуздати зато, ш к) н.ихово рачунање пасхе није тачно, јер они могу да славе пасху дми иута у току једне исте године. У погледу слављења Пасхе постоји пнлнсност код великог дела хришћанских цркава (Рим, Италија, Африка, I пшат, Галија, Британија, Либија, Грчка, дијецеза Азија, Понт и Ки-чикија), само неке цркве Истока славе друкчије и не слажу се са игНином.

Св. Атанасије у писму африканским епископима каже: „Никејски • инод би сазван због Аријеве јереси и због Пасхе. Пошто се Хриш-Нпии у Сирији, Киликији и Месопотамији разликоваху од нас и у време у које су је славили Јудеји, славили су и они. Али, слава Богу, као 1и го се и у питању вере, тако се и у питању св. празника (Пасхс) ношло до сагласности"

Св. Атанасије, дакле, наводи које су то цркве славиле Ускрс у и» го време када су и Јудеји славили своју пасху: Сирија, Киликија и Месопотамија.

У своме пак делу Ое зупо(И8 (од краја 356. год.) каже Атанасије: „Никејски синод није био само тако, него је био хитно потребан

и и | оправданог разлога. Јер они (тј. Хришћани) из Сирије, Киликије н Мссопотамије храмали су у погледу празника (Пасхе) и славили су Ппсху са Ј у д е ј и м а . . . и овај разлог био је да се састане васељенски I инод, да се свуда свршава један дан празника и да буде анатемисанл но страни израсла јерес; а догодило се: они из Сирије су послушали (г|. да заједно славе Пасху). Јер не одредише месец и дан, но о Пасхи о/нучено је следеће: Јер тада је одлучено да сви слушају (да се сни нокоре)"8). Пошто се Киликија спомиње и у другом документу да је у иигању Пасхе сагласна са осталима, а овде се каже да је Сиријл нослушала, то је, дакле, још једино Месопотамија остала у опозицији нрсмл осталој цркви. Још нам Атанасије овде каже да први васељенски • ипод није у погледу Пасхе расправљао о месецу и дану Пасхе, но је одлучио да се свуда заједно, у исти дан, слави Пасха, и да се то ј оллуци имају сви покорити.

Дакле одлука никејског синода у погледу слављења Пасхе према о н и м документима је: 1) да цела хришћанска црква слави Ускрс у |гп»1о исто време и 2) осуда оних који су славили Пасху у исти дан «п Јудејима и зависности од Јудеја у погледу одређивања хришћанскс Писхе. То и ништа више. Нема осуде разЛога из којих су малоазијски Кришћани славили своју Пасху заједно са Јудејима, нема осуде квар-ин!сцимана, ни уопште помена о квартодециманима, нема поменл о т п у м у хришћанске Пасхе према еквинокцији и пуном месецу, ни о никлусима, ни о слављењу Ускрса у недељу. Међутим често се наводи м.1 одлука Никејског синода гласи:

Да се Ускрс има славити у прву недељу после пуног месецл, моЈи долази иза пролетње еквинокције. Међутим одлука синода Никеј-• ког није таква, но онаква, као што смо је изнели.

' ) М 1 8 П е , Р . В - 2 6 , 1 0 3 6 — 7 .

0) 11)1(1., 688.

2 0 6

Текст одлуке Никејског синода о Пасхи, дуго непознат, дошао је до нас благодарећи цариградском патријарху Јовану Схоластику 5/5.) и објавио га је Асемани (ВЉПо1ћеса 1иг18 0Г1еп1аПз), где ннко није ми-слио да иде да га тражи, док га је РПга поново нашао у једном грчком рукопису у Паризу № 843, који потиче из Св. Горе и објавио га, додајући текст арапске . верзије никејских канона. Ево текста који је РНга утнрдио према 6 рукописа и објавио га у своме делу Јигјз есс1е-.чја«ис1 Огаесогиш ћЈз1огЈа е! шопитеп1а, Т. I, 1864, р. 435:

„(Одлука) св. сннода у Никеји о Пасхи: Извршено је тако оно што су одлучили сви они који су скупљени

на св. синоду у дане богопобожног и великог Констангина, који не само да је сакупио напред пописане епископе на једно (место), мир чинећи народу нашем, него и сам присутан скупу ових, истражује са н.има оно што је од користи католичкој цркви. Када је даље испи-тивана ствар да сва поднебесна треба да сагласно слави Пасху, нашло се да три дела васељене сагласно чине са Римљанима и Александриј-цима, и да се противи само једна област Истока.

Одлучено је после сваког испитивања и дискусије, да треба тако да чине и они на Истоку, као што чине Римљани и Александријци и сви остали, да би сви једногласно у исти дан узашиљали молитве у свети дан Пасхе. И потписаше источни, који се нису слагали са другима" ^).

Али нису сви Хришћани послушали одлуку Никејског синода у погледу Пасхе, јер су неки Хришћани и после Никејског синода сла-нили Пасху заједно са Јудејима. Против ових бори се антиохијски синод (341) у своме 1. правилу које гласи:

„Сви они који се усуде повредити наредбу светог и великог сабора, који се скупио у Никеји у присуству благочестивог и Богу омиљенога цара Константина о светоме празнику спасоносне Пасхе, имају бити одлучени и искључени из ц р к в е . . . ово је овде речено у погледу световњака. А ако се који из предстојника црквених, епископа, или презвитер или ђакон, после ове наредбе усуди на саблазан народа и на узнемирење цркава по своме поступати и светковати Пасху заједно са Јудејима, таквога свети сабор још сада већ сматра одељеним од цркве . . . " . Св. Епифаније (375) у 70-ој јереси свога Р а п а п и т - а опширно распранл>а о секти једнога старога аскете из Месопотамије по имену: АиЈшз ИЛИ Ш о и о њихову пасхалном систему, која је славила Ускрс у^исто време са Јудејима*). Из треће пак омилује св. Јована Златоус-тога против Јудеја , коју је беседио у Антиохији пред почетак поста 387. године, види се да је у Антиохији још и у то време било Хриш-ћана који су према јудејском рачунању пасхе славили Ускрс пре осталих Хришћана, али не 14-ог нисана, нити по Мојсијеву обреду. Ове дисиденте, тзв. протопасхите, приказује св. Јован Златоусти као такове који су у противности са Никејским синодом8) .

/(акле, одлука Никејског синода нам не каже ништа одређено о датуму и времену слављења Пасхе. О томе пре свега говори 7. апо-столско правило:

' ) П1с», 1548—9. ' ) П и с ћ е ш е , 2 9 - 3 1 . ") МошП. Л ( 1 т а и а с<ш ци! РазсНа ЈеЈиплм), Р. к- 48, 857.

„Ако који епископ или презвитер, или ђакон буде светковао свети дин Пасхе пре пролетње равнодневнице, заједно са Јудејима, нека се (нргне". И даље Апостолске установе 1. V, с. 17:

„Треба, дакле, ви браћо, који сте искупљени часном крвљу Хри-< гоном да са сваком тачношћу и брижљиво вршите (славите) дан Пасхе носле равнодневице, да не би свршавали (славали) успомену једнога (традања (Христова) два пута у једној години. него једанпут годишње (успомену) Онога који је једанпут умро; (и) да не би не пазећи сла-иили (је) са Јудејима. Јер ми сада немамо никакве заједнице са њима, |ср се они варају и у самом рачуну, који мисле вршити; тако заблу-дсли у свему, удаљили су се и од истине. А ви пазите тачно равно-дисвицу пролетњег времена, која бива у 22. дан дванаестога месеца тј. дистроса (марта), пазећи (посматрајући) до 21. месеца (тј. до 21. дана од младине, новог месеца), да не би четрнаести (дан) месеца (тј. пун мссец) пао у другу седмицу1) ; и да грешећи из незнања не бисмо славили Пасху два пута у једној години; или да не би ми славили иаскрсење Господа нашега у други дан, него само у недељу". Овде се ирни пут јасно и потпуно утврђује правило за празновање Ускрса.

Ово су, поред одлуке Никејског синода у погледу Пасхе, главна иривила о времену слављења Пасхе. Дакле по обз ова правила Пасха има да се слави после пролетње равнодневице, јер ако се слави пре 1>лннодневице, онда може да се слави заједно са Јудејима и два пута у току једне године, а страдања Христова била су једанпут. Апостолске Установе даље одређују и датум пролетње равнодневипе, наиме 22. марта. Речи „пазећи (посматрајући) до 21. марта (тј до 21. дана од младине, новог месеца), да не би четрнаести (дан) месеца (тј. пун месец) пао у другу седмицу" нису сасвим јасне.

Њ и х је, мислим, тачно протумачио М. Трпковић рекавши: „да се Ускрс празнује после пролетње равнодневице, у недељу која пада од 14-01 искључно, до двадесет првог дана закључно од младине месечеве. 11едеља Ускрса могла је дакле пасти само на један од ових седам длна; доња граница или међа била је 14. дан, а горња 22. дан младине мссечеве. Иако се изрично не спомиње, шта се подразумевало под 14. дином младине, ипак је сада свуда уобичајено мишљење, да се под гим даном подразумевао пун месец" (Гласник прав. цркве, 797).

Из свих ових правила црква је извела једно правило када има ди се слави Ускрс, наиме: у прву недељу иза првога пунога месеца који дође после пролетње равнодневице. Пошто је у време Никејског синода пролетња равнодневица спала на 21. март, то према наведеном правилу Ускрс може да падне најраније 22. марта, а најкасниЈе 25. априла. 2'2. марта може најраније да падне пун месец, а ако је тај дан и недел.а, 14» је онда тај дан Ускрс, јер св. Атанасије Александријски каже: „Али Је одлучено да се Пасха има славити, кад се у том месецу сретну и мссец (на небу) и дан, тј . кад је пун месец и недеља" (13е гаИоне разсћае, по Ј. Живковићу, Гласник, 1923). Али и поред свих ових правила иије било сагласности у погледу датума код свих Хришћанз, јер је

') Склбаллановичт., 248. тЈ. да 14. нисан не би пао раниЈе од пролетње равно диевице, коЈа бива 22. дистроса.

2 0 8

пор1д датума равнодневице било потребно тачно астрономски и мате-матски израчунати датум пунога месеца после пролетње равнодневице, њто није лако.

Да би све цркве славиле Ускрс заједно, Никејски синод је уста-монио да александријска црква, где је астрономска наука цветала, сваке годиие унапред јавља римској цркви и осталим црквама датум Ускрса. Дли и поред свега овога није било сагласности између цркава у погледу дагума Ускрса. Из одлуке Никејског синода могло би се закључити да је била нотпуна сагласност између Рима и Александрије у погледу иразновања Пасхе, међутим то није било тако, јер је између Рима и Александрије и остале цркве у питању Пасхалије у то време постојало осетно размимоилажење, које је било у овом: 1) У Риму је израчуна-нано доба месеца циклусом од 84 године, а у Александрији циклусом од 19 година. 2) Рим је одбацио Пасху 15. месеца, ко ју је примала Алсксандрија; Александрија је одбацивала Пасху 22. месеца, ко ју је иримао Рим. 3) Месечни месец пасхални (нисан) м о же почети у Риму 5. марта, а у Александрији он м о ж е почети пре 8. марта.

Св. Теофило Александријски саставио је 385. године једну пас-халну таблицу по александријском компуту за године 480—520., која је изгубљена. О в у таблицу примио је и развио је Кирило Алексан-дријски ()• 444) Ј) , који је на истоку последњи дао коначну реч у иогледу утврђивања датума Ускрса. Кирилову пасхалну таблицу примио је и допунио је римски опат Дионисије Мали 526. године, и тако се од тога времена у целој хришћанској цркви славио Ускрс по т. званом насхалном к р у г у или великом индиктиону (или неисходимој пасхалији) од 532 године, по коме се кроз сваких 532 године датуми Пасхе враћају на исте датуме. Бро ј 532 добивен је тако што је помножен 19. годишњи круг месеца, у коме се по истеку ових година редом ионављају месечне мене, са 28-годишњим циклусом сунца, у коме педелши дани после ових 28 година падају у исте датуме у месецу (Н) 28 532). Велики индиктион садржи пасхалне датуме за 532 године плсхалног круга, и када се он сврши, датуми Ускрса се опет понављају истим редом.

Властар у сво јо ј синтагми овако пише о овоме. „Четири су одредбе на ко је треба неопходно пазити у погледу

нлше пасхе, од којих две садржи апостолско правило, а две воде сво ј почстак из неписанога предања. Прво, ми морамо светковати Пасху после пролетње равнодневице, друго, не смемо је светковати заједно сл Јудејима, треће, не одмах после равнодневнице, него после првога нунога месеца који је после равнодневице, и четврто, а после тог нуног месеца не иначе, него у први дан седмице" 2 ) .

Тако је најпосле о д 5 2 6 . године успостављена давно жељена и тра-жена хармонија између Истока и Запада у погледу датума празновања 11.1схе, и од тога времена слављен је Ускрс према великом индиктиону у целој хришћанској цркви за једно и у исте датуме, а он важи и данас у иравославној цркви. Пасхалних кругова или великих индиктиона од

Ч 1.ег1еггд, 01е1., 1554. *) Микодим, еп. лллматински, Правила православне цркве, II, 52.

209

створења света (узимајуМи да од створења света д о Рођења Христова има 5508 година) има чегрнаест.

XI индиктион 188. год. до рођ. Христова — 344. г. послерођ. Христоиа. XII „ 345. „ после „ „ - 876. „ XIII „ 877. „ „ „ „ - 1 4 0 8 . „ „ XIV „ 1409. „ „ - 1 9 4 0 . , , „ . XV , 1941. „ „ - 2 4 7 2 . „ „ „

Ова хармонија и сагласност Истока и Запада у погледу празновања Пасхе прекинута је 1583. године, када је запад напустио Јулијански и нримио Григоријански кзлендар. Православни Исток је наставио да слави Ускрс према великом индиктиону, а Западни су са новим кален-даром напустили индиктион, и поставили друга правила за празновлње Ускрса, која се слажу са 7. правилом апостолским и оним из Апостол ских установа, али која су повредила одлуку Никејског сииода да сни Хришћани имају да славе Ускрс у један дан.х) . Тако је, поред осталих, настала још једна нова разлика између православне и римокатоличке цркве. Пошто јулијански календар није сасвим тачан са асгрономским, и Григоријански је тачнији, али опет не сасвим тачан, то је Свепрл-нославни конгрес у Цариграду 1923. године расправљао о реформи јулијанског календара, наиме да се јулијански календар поправи према истрономској науци на најбољи начин, и да се при томе датуми Пасхе у пасхалији подесе према изложеним правилима цркве. На овом кон-гресу примљен је као најбољи, модификовани предлог српске делега-ције,1 који је израдио члан српске делегације Д р . Милутин МиланковиН, пкадемик и професор Универзитета. Ова реформа јулијанског календара примљена је у Грчкој и Румунско ј цркви, а мислим да би се могла примити и у Српској цркви. Примањем ове реформе наша земља имала ои ове корисги: успоставила би се извесна хармонија православних цркава, и ових са римокатоличком у погледу календара, затим би пра-нославни и римокатолици празновали празнике заједно, што би било и од економске користи за земљу. Примање реформе јулијанског калсн-лара о д С р п с к е православне цркве не би било примање Григоријанског календара, нити капитулација Православља пред Римом, нити концесијл Риму, јер би тај реформисани јулијански календар био бољи од Гри-горијанског и имао би и неке разлике од Григоријанског, али би са мллим изузецима још дуго обе цркве славиле заједно празникс, а клда у том погледу настану разлике, западни би морали реформисати сној Григоријански календар као погрешан. Уосталом ово питање имл ди реши црква . 2 ) .

И тако је празник Ускрса, пошто је везан за недељу, која зависи о/1 равнодневице и пунога месеца, тако рећи утиснут у космички гок кретања; тако је седмични дан недеља, дан Ускрса, у вези са током мессца; тако је дневна литургија, слављење смрти и васкрса Христона, у вези са дневним обртом земље; тако су распеће Христово и васкр-сен.е као највећи догађаји света и историје повезани са васељеном. С лруге стране време: дан, седмица и година, од којих је последња

') Максим Трпковић, Је ли забрањено празновати Ускрс са јеврејском пасхом, 9— 10 *) Ниди Милутин Миланковић, Реформа јулиЈанског каледара, Београд, 1923.

14 Хеортологн ја

107 . '2

символ вечнога века Б о ж ј е г а , су такође везанн за главну хришћанску истину: Распеће и васкрсење Христово. Дакле и космос са својим током кретања и време, слика вечности, су повезани са највећим хришћанским истинама: распећем и васкрсењем.

У петак светле седмице у цветном триоду са пасхалном с л у ж б о м с ј едињује се служба „на пресвету Госпођу Владичицу Богородицу Живопријемни источник", о чему типик ништа не зна, где је у петак снетле седмице означена служба као и у остале дане пасхалне седмице. Према цветном триоду (не по типику) унеколико се скраћу је пасхална с л у ж б а овога дана, а неке пасхалне песме замењене су песмама с л у ж б е „Живоносном источнику". Служба Живоносном источнику може се сматрати локалном и за њу каже цветни триод „не нађосмо у типику оваквог последовања, но се постави ради љубави пресвете Богородице" . О н у с л у ж б у написао је Никифор Калист Ксантопул (XIV век) ради успомене обновљења (освећења) храма који се звао Живоносни источник и ради изванредних и натприродних чуда која се догодише у овом храму, како то каже синаксар овога дана, у коме се излаже историја ове цркве , које болести су лечене при извору у ово ј цркви и ко се све исцелио ту. О в у цркву подигао је цар Л а в Велики, звани Макел овим новодом: На овом месту шумовитом са разним дрвећем, где је била црква Живопријемног источника, нашао је Лав, пре но што је постао цар, једног слепог човека, који није знао куда да иде. Лав га је повео са собом и после неког времена слепи је молио воде од Лава, који иође у дубину шуме да нађе воде, али је није могао наћи. Тада је Лав чуо глас: „Лаве, не малаксавај , јер је вода ко ју тражиш близу тебе , окрени се да је нађеш". Лав се окренуо, али воде није нашао. Поново је чуо глас: „Царе Лаве, уђи у унутрашњи део ове шуме и узми својим рукама ове мутне воде , утоли ж е ђ слепога и помажи н.егове помрачене очи, и одмах ћеш познати ко сам, и одавно живим на оном месту". Лав тако учини и слепи одмах прогледа. За к р а т к о нреме Лав је постао цар и на том месту к о д извора подигао је цркву . П о ш т о су се тамо догађала чуда, цар Јустинијан је после много година, пошто се тамо исцелио од водене болести, обновио, проширио и украсио прву цркву , јер је страдала од многих земљотреса. Затим су је опет подигли цареви Василије Македонац и син му Лав Мулри. Синаксар, дал.е, наводи лица која су се исцелила пићем воде од Живопријемног источника, и то од ових болести: з а д р ж а њ е воде, бесноћа, суха болест,. рак, течење крви, разне грознице и врућице, неизлечиве ране, неплодство, болови утробе , проказа, скорбут , женски тумори, душевне и очне болести, оспе и камен у телу.

Ово што је Никифор Калист написао у синаксару је само извод из н.еговог опширнијег дела Пер1 аиахаашд тоО сејЗаоЈНои оГхок еу Км^атаут^оипбХес 2сооббхои Пт)уђ;, хаI тш4; IV а{>тф блерсрит^ теАезОе^тшу Оакца&шу, што га је 1802. штампао Амвросије јеромонах, у коме се раснравл.а о самом извору, његовим лековитим својствима и чудесним исцел.ењима (54 на бро ју ) од времена Лава Макела па даље.

Почев од Прокопија па до Кодина црква Живопријемног источ-ника приписује се Јустинијану. Данас капела Балуклу иза Златних прата, позната са снојих легсндарних красних рибица, удаЛ)ена један

1 &

стадиј од градских зидова, заузима место цркве Богородичине Ж и в о -пријемног источника и старог двора Пиги (Ра1аНиш Р е ^ а п и т ) , и налази се на живописном месту са луговима, растињем и великим кипарисима, камо и данас излазе становници Истанбула.

Емануел Филес (1275—1345) је написао четири стиха за икону Богородице Живопријемног источника (е[$ еИхбуа т/ј? П Г Ј ^ Ј ) :

Гледам на Тебе, Д јево , као на извор живота, Ти гасиш пламен погибли, Ти ме освежаваш својим чудима, Ј е р носиш у недрима својим извор спасења.

Према последњим речима икона приказује Богородицу са Христом младенцем на грудима. (Према Н. Кондаковг , ВизантШск1н церкни и намнтники Константинополн, ТрудБ1 IV арх. с к ћ е з д а вљ Одесћ (1884). Одесса, 1887, стр. 33, 162—3.). Светогорска сликарска књига има пропис за сликање Живопријемног источника (ОМгоп-бсћакг , Баз НашИшсћ бег Ма1еге1 УОШ Вег^е А1ћоз, 284—5), у коме је и податак како мртпи Тесалијац поливен водом са овог извора васкрсава (види синаксар).

Вук Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредис народне обичаје, 1888, стр. 24—25 овако пише о овом празнику:

Источник исцјеленија зове народ светли петак (први по Ускрсу). Тога дана верни излазе на најближи извор живе воде са вером, гдс умивају образ , очи и главу (од главобоље) . Том приликом понесе сс јело и пиће, и у своје време поједине породице поседају око воде. После ручка бива игра и песма, скромна и безазлена, и народне игре. А када се пође при заласку сунца кући, женскиње успут беру цпеће да се не врати кући празних руку . Врчевић је питао старе л .удс откуда ова ј обичај, а они су овако одговорили: „У Цариграду има једна вода, која се зове Балуклија , у ко јо ј живе некакве рибе полу пригане, а полу непригане и да на овај дан иду болесници те се овом нодом к у п а ј у " .

О овим рибама — каже Врчевић — народ овако приповеда: Кад су јавили цару Константину да су Турци опколили Цариград, а он потрчао на прозор од кухарнице, да Т у р к е види, па виде да кунар прига неколико риба у тави, и иронично ће рећи: „Кад ове рибс опст у воду побегну, онда ће и Турци у Цариград ући".

Субота светле суботе. За празник Пасхе спрема се хлеб (Дрто;), артос, тј . „цела просфора са на њ о ј изображеним крстом (типик нослс довање недеље Пасхе и артоса) или васкрсом Христовим". Као што < <• у Старом завету у спомен ослобођења народа јеврејског из фараонона ропства клало јагње, ко је је у једно било предслика Јагњета које узима 1оехе света — Спаситеља, тако се и у Новом завету у спомен васкрса дристова, којим смо се избавили од вечног ропства непријатељу, при-носи артос — хлеб, који приказује хлеб живота вечнога, који је сишао с неба — тј . Господа Исуса Христа, и који нас је нахранио духонном чраном божаствених својих дарова. На такво значење артоса укаиујс молигна на благосиљање артоса у недељу Пасхе (у дополнител.ном гребнику, где је и молитва на раздробљење артоса у светлу суботу) .

108

На сам дан Пасхе бива освећење артоса, који се доиоси у олтар спсштенику после заамвоне молитве на литургији. Ђакон: Господу помолимсја, Господи иомилуј, и свештеник чита молитву „Боже все-сил.ниј и Господи Вседржитељу" . . . , у којој моли да благослеви и оснети артос, а оне који га приносе, целивају и кушају да учини уче-сницима небескога благослова. Затим свештеник кропи артос св. водом гонорећи: „Благословљајетсја и освјашчајетсја артос сеј, кропљенијем иоди сеја свјашченија, во имја Отца, и Сина, и свјатога Духа, амин" (дополн. требник). На дан Пасхе и целе светле седмице поставља се артос или у олтару или у храму на за то нарочитом аналогнју, заједно са иконом Васкрсења Христова (типик, последов. Пасхе). Када верни илу по анафору, целивају прво празничну икону, затим артос. Свакога дана светле седмице после јутрења (типик, понедељак светле седмице, јутро) врши се крсни опход са заставама, иконама Христова васкрса и Богородице, еванђељем и крстом, којом приликом се обноси и артос. Опход се у парохијским црквама обично врши после литургије. У ма-настирима после литургије иде се у трапезу са иконом Васкрсења Христова,"са артосом, свећњаком, уз звоњење звона и појање Христос носкрсе. Посае трапезе бива узношење артоса слично узкошењу пана-гије (чији је чин изложен у типику гл. 2. на крају: Чин о панагији бива-јсмиј во обитељех по всја дни), према Посљедованију артоса изложе-ном у типику на Пасху. Иза трапезе враћа се артос са иконом опет у цркву и поставља на своје место Овако бива у све дане светле седмице до суботе. Према дополнитељном требнику у светлу суботу после литургије артос се донесе у трапезу, поје се 3 пуга Христос носкресе, Оче наш, и после благосиљања трапезе ђакон каже: Господу помолимсја — Господи помилуј, а јереј чита молитву пред дробљењем артоса (у дополн. требнику), у којој моли да би се сви који кушају артос удостојили телесног и душевног благослова, н здравља. Затим се дроби артос, чиме се сећамо оних пет хлебова којима је Господ чудесно нахранио множину народа. У манастирима келар раздробивши артос, који се узносио целе седмице, раздаје га братији пре обичног њиховог јела, и затим братија седа и једе. Када се устане од трапезе, бива подизање панагије према типику у овај дан.

Недеље после Ускрса. Недеље после Пасхе посвећене су успомени наскрсења Христова, а поред тога и успоменама особитих догађаја, у којима се открило божанство Исуса Христа, његова моћ и слава, чиме се још више утврдила истина Христова васкрса. По овнм осо-битим успоменама недеље после Пасхе имају своје име. У дане сед-мичне после Томине недеље до Вазнесења поју се пасхалне песме (истина мање но у недеље) и песме у част догађаја који се славе у недељу која претходи седмичним данима. Према томе у последовањима седмичних дана Цветног триода имамо попразнствене песме.

Успомене ових особитих догађаја постављене су у недеље Педе-сетнице тек иза IV столећа, јер смо видели какво је било слављење Псдесетнице за прва четири столећа. У IX—X веку (Ћлиха, I, 140—147) недел.е од Ускрса до Духова славиле су скоро исте упомене као и данас.

У Орпу педељу после Пасхе, тзв. недељу ап. Томе, Томину недељу „празнујемо обновљење Христова васкрсења и осјазање св. ап. Томе"

(синаксар), које служи за утнрђинање вере у „животодавца Христа, који је ради нас сишао у ад и собом све васкрсао" (величаније на јутрењу). Садржина богослужења ове недеље је јављање васкрслога Господа апостолима заједно са Томом "дверем закљученим", када је Христос разбио неверовање Томино показивши му своје ране ради осјазања и уверио свет о своме васкрсу, похваливши блаженсгвом веру оних који нису видели, а који су поверовали. Ова ј догађај са Томом догодио се у осми дан иза васкрса Христова, тј. у прву недељу после Пасхе.

Цела пасхална седмица сматрана је као један дан Ускрса, као један празник, који се поново слави у недељу иза Ускрса. Ова недсл>а има разна имена : 1) Антипасха-аут! пааха, место Пасхе, неделкз анти-пасхе — хор^ахтј тоО 'Аутспаоха. з а т о ш т о Је т о први од васкрсних дана иза Ускрса, у који се понавља слављење васкрса. 2) Недеља обновљења или само обновљење, гсрбтг) е^хагпацоО, бсахеуђасцо^, бухамосцо;, јер се V овај дан обнавља празник васкрсења. 3) Недеља нова, V) V 1х хир1»к'ј (РИга, Апа1ес1а засга, 140), као прва иза Ускрса којом почињу недсл.е иза Ускрса. 4) Осма и прва недеља, јер је осми дан Пасхе и нрна недеља иза Пасхе, слика овог бесконачног дана у будућем веку, који ће бити један и први, који не прекида ноћ (синаксар). 5. Недеља Томина, од догађаја који се слави ове недеље. 6) Оопншса ш а1ћ1з, јер су крштени на Ускрс од тада па кроз седам дана носили белу хаљнну и ове недеље су је остављали у цркви.

Садржину слављења овога дана излаже синаксар, а богослужење типик.

Етерија крајем IV столећа спомиње слављење Томине недеље, у који дан се поново и на исти начин као и на сам Ускрс слави васкр-сење Христово. Према Етерији Ускрс се слави осам дана, сваки дан све се служи као и на Ускрс, а у ових осам дана улази и Томина недеља. Слично каже и Григорије Назијанин 390) у свом говору иа „нови дан Господњи": „Шта је то сада? рећи ће неко. Зар није био ирви дан Господњи (ускршња недеља) нови празник освећења (тб еухатоу), онај дан после свете ноћи и ношења светлости ? Али ти дајеш данашњем дану ово достојанство. Ти славиш очевидно радо празнике и измишљаш себи весеља. — Онај (дан Господњи) био је онај који рађа спасење (тб оигпјр«™), а овај рођендан спасења (тбт% ашхтјрЈа; уе^едХ^); она је граница између гроба и васкрсења, а овај сасним при-пада другом рођењу (тј. новом створеЉу и новом веку). Као ппо је прво створење изишло из дана Г о с п о д њ е г . . . , тако мора опет и друго изићи из истог"дана . . . " (Р. 36,607).

Апостолске установе (V, 19) кажу : „А после осам дана (нза Ускрса), нека вам осми дан буде опет частан празник, у који се непсрни Гома увери о васкрсењу, показавши му места клинова и рану на ребру од копља".

Св. Јован Златоусти (-Ј- 407) има беседу на Томину недел.у (Р. р. 63, 997—30). Картагинско 61. правило (419) спомиње „осам дана си. Пасхе", дакле исто као и код Етерије. Блажени Августин (Ј- 430) у Н6. беседи (с1е сНуегб1б) говори у недељу Томину: „Празником овога дапа снршава се пасхално славље. Данас се мења одећа новопроснећених,

2 1 4

уосталом тако, што се белина, која се осгавља са одећом, свагда чувала у души". 60. правило VI васељенског синода (692) гласи : „Од светог дана васкрсења Христа Бога нашега па до нове недеље, уза сву сед-мицу морају верни да у светим црквама непрестано проводе у псал-мима и појању и песмама духовним, радујући се у Христу и светку-јући, и да слушају читања из божанственог писма и да се наслађују светим тајнама; јер ћемо тим начином заједно са Христом и ми ускрс-нути и узнети се. Нека зато никако не буду у споменуте дане ни коњ-ске трке, ни друге какве народне игре (Еп. Никодим, Правила, I, 551).

У седмом столећу у Јерусалиму ова недеља се зове „нова недеља". Према Јерусалимском канонару1) ова недеља је понављање Ускрса као и код Етерије, тако рећи други Ускрс, јер се на литургији чита ускршње енанђеље. Према Етерији у 9. час (3 часа по подне) иде се на Имвомон, где се врши све богослужење Ускрса по подне са том. разликом, што се сада не чита еванђеље читано на Ускрс (Јов. 20, 19—25), но јављање Христово ученицима и Томи. Дакле, ова нова недеља је првобитно понанљање празника Ускрса, са читањем еванђеља о догађају који се тога дана догодио, по коме је касније и ова недеља добила име Томина недеља. Касније је (већ у VIII в.) догађај самога Васкрсења у служби овога дана ступио нешто у позадину, и главно у служби је догађај Јапљања ап. Томи, тако да се данас по типику : ,,У ову св. другу недел.у Антипасхе не поју (песме) васкрсне (тј. октоиха), но све праз-ника, дакле као и на велике Господње празнике. На вечерњу се не поју пасхалне стихире са припевима, а на јутрењу се не поје канон, шго све иначе бива у идуће недеље, а то је све зато, да би се истакао сам догађај празника, који је и сам у тесној вези са васкрсом и све-доџба васкрса.

У данашњој служби ове песме имају имена својих автора: Слава на Господи возвах и канон на јутрењу — Јована монаха; слава и ниње нн литији — Анатолија. Проемион Романовог кондака на овај дан је кондак у данашњој служби. Типик прописује ова чтенија: после ве-черп.а — беседе Златоустога од почетка; после сједалних на јутрењу каже се само: чтеније, без ознаке које, али ће свакако бити наставак Члатоустога; после ипакоја: читање у Богослову (тј. Григорије Назн-јанзин), које почиње речима: Обновљенијем чтитисја ( 'Еухатж тф.ааЗа: гсаХа1&{ угцо?). После 6. песме канона синаксар. После јутрења, а пре првога часа, бива литија у притвор, где се читају оглашенија Сту-дитона.

У недељу Томину, као и на 12 великих празника, не поју се наскрсне песме, но све празника (типик). Под васкрсним песмама треба разумети песме октоиха, а под „празннка" (тропар, стихира, канон-празника у типику и цветном триоду) не треба разумети пасхалне песме ни песме октоиха, но празника цветног триода: св. Томе, миро-носица итд.

') Пг. Тћ, К1ч(?е — 1)г. А. Влитз1агк, 081ег — ипсЈ РНпв5Ие1ег Јеги$а1ет5 1т $1е-Меп ЈаНгћипдеП. ОМепл СИгиНлпиз, N. 5 VI В<1., II НеИ, 232. Богослужење у ову педсл.у у ддл.нм столеНнмл види код А. Димитр1евск1И, ТОЈПКЛ, I, 140, 177, 228,565.

. '21 &

Вечерње на Томину недељу је велико са великим прокименом. У типику иза последовања овога вечерња пише: „Овакво последовање бива на вечерњу у све недеље св. Педесетнице". Међутим у идуће недеље не бива велико вечерње, као што видимо у недељу Мироно-сица (типик), није одређен вход ни велики прокимен, но се после тро-пара говори јектенија, као и на свакидашњем вечерњу. Велики проки-мни одређени су у служабнику после Томине недеље само на Вазне-сење и Педесетницу. Песме Томине недеље имамо и у последовањима целе идуће седмице, а оданије бива пред недељом Мироносица.

У понедељак иза Томине недеље бива мољење за умрле тако, што се тога дана иза литургије иде на гробље, где се над гробовима врши литија за умрле и преливају гробови, као и на задушнице. У типику и цветном триоду нема помена ни прописа да тога, па ни идућих дана бивају молитве и помени за умрле. Ово је обичај руске цркве, одакле је, вероватно, дашао и к нама. Разлози овога мољења за умрле су оии I) У служби Томине недеље поред главне теме како се ап. Тома увс рио о васкрсењу Христову спомиње се и славни силазак Исуса Христ,< у ад (величаније), где је умрлима објавио своју победу над грехом и смрћу и своје вечно прослављање (I Петр. 3, 18—19). 2) Да би се ра дост васкрсења објавила и поделила са умрлима. 3) Мољењима <а умрле нема места у страсној и светлој седмици, која иза тога опет почињу од понедељника Томине недеље, према речима типика (последње зри недеље сирне на вечерњу): приношења и успомене умрлога (у току четрдесет дана) почињу од нове недеље" (тј. Томине). Овим мољењем за умрле почиње обично и стално мољење за умрле после страсне и пасхалне седмице, у чије суботе се не врше помени за умрле.

Код Руса овај дан помињања умрлих зове се „радоница", а Вук каже да се код Срба овај понедељак зове ружичало, побусани поне-дељак, и да тога дана иду људи пре подне на гробље, те побушавају гробове од оне године, деле за душу, а свештеници читају молитве »а мртве.

Недеља трећа после Пасхе — Недеља мироносица посвећена је женама мироносицама и праведном Јосифу из Ар^матеје и Никодиму, сведоцима Христова погреба и васкрса. Мироносице су у први дан недеље рано ујутру дошле на гроб Христов, желећи помазати тело Господа, што нису успеле учинити приликом погреба, јер је требало журити са сахраном због сабата — пасхе. Када су дошле ка гробу од анђела су чули вест о васкрсу Христову, а затим су и видели наскр сла Христа, што су јавили апостолима. Мироносице су жене које су оставиле своје куће и ишле за Господом слушајући ГБегову науку и служећи Господу, апостолима и сиротима. ГБихова имена су: Марија Магдалина, друга Марија, сестра матере Господа, жена Клеопова и мати Јлкова млађег и Јосифа, Саломија жена Зеведејева и мати Јакова ста ријсг и Јована, синова Зеведејевих; Јована, жена Хузе, упранника днора Ирода Антипе, и друге, које спомиње синаксар.

Јосиф је био из малог града Раматаина, богат човек и члан синс дрнја, праведан и побожан, имао је посед за сахрањивање мртвих, тајни иристалица Христов, који је очекивао царство Месије. Никодим је прно нрииадао странци фарисеја, био је члан синедрија. Признао је Христа

110 . '2

као пророка послана од Бога (Јов. гл. 3), осујетио је једном приликом у синедрију одлуку против Христа (Јов. 7, 50—51). Најпосле је са Јосифом извршио погреб Христов. Прззник Мироносица, Јосифа и Нико-дима слави се целе те седмице и свршава се у идућу суботу. Где је храм св. Мироносица, тамо се поје на јутрењу величаније, чији текст имамо у типику и у цветном триоду«

Целе ове седмице поју се тропари: Благообразниј Јосиф и Миро-носицам женам, који се поју и на Велику суботу. Али ови тропари нису једнаки на Велику суботу и ове седмице, јер сада ове седмице имају на крају додатак у коме се говори о васкрсу Христову, а на Велику суботу се поју без овог додатка.

Богослужење ове недеље изложено је у типику. У Јерусалимском канонару VII века ове недеље још се не слави

успомена Мироносица, Јосифа и Никодима, јер еванђеље говори о чуду у Кани Галилејској (Јов. 2, 1—II ) 1 ) . Песме на овај празник написали су Анатолије (IX век, игуман студијског манастира IX века или солун-ски епископ IX—X века, — стихире на Господи возвах, стихире на хвалите), Косма монах (око 743, слава на Господи возвах), Теофан (•(• после 843, канон богородичан). У служби ове недеље опева се у једно крст и смрт Спаситељева и уједно славни васкрс његов, као и под-визи ученика и ученица Христових. У IX веку ова недеља је већ си-гурно посвећена успомени „св. Јосифа из Ариматеје и Марије Магда* лине, и осталих ученика и ученица Господа", као што то каже типик Велике цариградске цркве (ЋлиуД I, 142). Синајски канонар X—XI века (Титхсс, 178) пак код ове недеље каже: „вршимо успомену светих Јосифа из Ариматеје и Никодима и светих Мироносица жена и трију ученика Господњих".

Недеља Раслабљенога. У четврту недељу пос^ле Пасхе црква се сећа чудесног исцељења раслабљенога, који је боловао 38 година (Јов. 5, 1—14). У Јерусалиму је била купка звана Овчија или јеврејски Витезда. У њој је било мноштво болесника који су чекали узмућење воде. Анђео Господњи је сваке године силазио у купку и мутио воду, и који је болесник после узмућења воде први улазио у воду, бивао је здрав. У притвору ове купке лежао је и раслабљени, боле-стан 38 година, јер није имао никога да га спусти у купку када се узмути вода. Спаситељ га је исцелио рекавши: „Устани, узми одар твој и ходи". Остало видети у синаксару. Последовање раслабљеном поје се у недељу, понедељак и среду.

Синаксар ове недеље овако тумачи избор догађаја који се славе у недеље Педесетнице: Тому и Мироносице празнујемо ради ув рења васкрсења Христова из мртвих, а Раслабљенога, Самарјанку и Слепога зато што се ово догоди у време Педесетнице.

У исцељ°њу Раслабљенога црква види слику обновљења жив. та оних који верују кроз васкрсење Христово, Господ „хотећи ускрсну^и пале л>уде, као човек обилазио је на земљи, исцељујући болести свих !

(стихира друга на Господи возвах у недељу на вечерњу). У последо-вању ове недеље спомињу се и Мироносице. Тако садржина хвалит-

') К1ике—НанпиМгк, 234.

1 &

них стихира Анатолијевих на јутрењу су Мироносице, а не Раслабљени, тако да оне више доликују прошлој недељи Мироносица, но овој Рл-слабљенога. Садржина канона су: Васкрс Христов, Мироносице, Расла-бљени и арханђел Михаило. Да се у служби ове недеље заједно са Господом који је исцелио Раслабљенога слави и арханђел Михаило то је зато, што је анђео Господњи силазио у бању и заталасавао воду (Јов. 5, 4).

Да се у ову недељу славе Миронссице је одјек старине, када још није било коначно утврђено у коју недељу се слави која успомена недеља после Пасхе.

Успомена Раслабљенога у ову недељу сигурно се славила кло и прошла Мироносица у IX столећу, а то закључујемо из овога: 1) Што у Јерусалимском канонару VII века еванђеље у ову недељу није о Раслабљеном, но о Самарјанци (Јов. 4 , 4 — 4 2 ) ; 2 ) што од цркнсннх песама у ову недељу само стихире на Господи возвах имају нлгпис аутора, наиме Анатолија (IX век), али оне и не говоре о Р а с л а б л > с и о м , но о васкрсењу Христову; 3) што ову успомену у ову недељу имлмо у типику Велике цариградске цркве I X — X века (Титха, I , 1 3 4 ) , јср прописује читање еванђеља о раслабљеном. У Синајском канонлру X—XI века ова недеља се зове Т^ј хирсатсђ тгј? у'. ^Збор.або$ х^; Мезотиу-ттрсосхтј; ( Ћ Ј Л Г П М Е , I , 1 7 8 ) , али има еванђеље о Раслабљеном.

У среду четврте седмице после Пасхе, седмице Раслабљенога, рали почасти двају великих празника, тј. Пасхе и Педесетнице, јер су обоје целина и веза (синаксар), празнује се ПреВоловљење Педесетнице, које сједињује два велика празника: Пасху и Педесетицу. „Пошто је дошла половина празника васкрса твога Христе и божаствевога доласка тнога Св. Духа, саставши се опевамо тајне Твојих чудеса" — поје црква на вечерњу у уторак недеље Раслабљенога. Празник има име Преполов-љење од еванђелских речи, које каже да је Христос „в преполовл^еније праздника" (сеница) узишао у храм и учио (Јов. 7, 14—36). У сномс учењу Господ је открио своју божанску силу и славу, а када је народ то видео поверовао је у њега као Месију. У последњи дан прашика сеница Христос „као цар и Бог" (сједалан на јутрењу у среду Пре половљења) великим гласом позвао је: „Ко је жедан, нека дође к мсни и пије"! У своме учењу Христос се показао као Месија, наш посредник и измиритељ, законодавац и раван Богу (синаксар). Од овог божан ског учења Преполовљење је постало празник за цркну Хрисгону. У своме учењу објавио је Христос да није далеко силазак Сн. Духл, „кога су требали да приме они који веру ју у Њ е г а " (Јов. 7,39).

Песме на овај празник написали су Анатолије (слава на хналнтс), Андрија Критски (канон), Јован Дамаскин (стихире на стихови.е и јсдну стихиру на јутрењу у четвртак) и Теофан (канон). РЦга (Апа1ес1л хлин, I, 491—493) је објавио четири песме на овај празник. У песмама Прс половљења изражава се благодарност васкрслом Христу и обсћан.с Господа да ће послати св. Духа.

Успомену Преполовљења у ову среду имамо већ у VII веку, Јср Јерусалимски канонар (К1иее"Ваип51агк, 325) у ову среду указујс ип читање еванђеља Јов. 7, 14—28. Затим је имамо у типику Вслике цари градске цркве IX—X века (Титча, I, 143), у Синајском канонару X XI века (Титиха:, I, 178—9) и у Евергетидском типику (Ћтх<*, I, 574—675).

111

Па П р е м о л о н љ е њ е нрши се велнко в с ч е р њ е са паримејима, са редонном катизмом. На ј у т р е њ у нема полијелеја , но се само поје в е л и к о сланословље . Катавасија на 11реполовљење и на оданије П р е п о л о в љ е њ а Је: „Море огустил јеси . . ( т и п . гл. 19). На литурги ји место Д о с т о ј н о поЈе се не „Свјетисја , св јетисја" , но имрос „ Ч у ж д е матерем" . Препо-л о н љ е њ е се празну је 8 дана, о д среде ове д о с р е д е и д у ћ е седмице, у ко ју бива оданије П р е п о л о в љ е њ а , и тада се место „ Д о с т о ј н о " поје ирмос „ Ч у ж д е матерем" .

Недела о Самарјанци. После сећања к а к о је Христос у Преполов-л.сње Педесетнице стојећи у храму обећао свима в о д у , од ко је онај који пије неће никад ожеднети , у пеШу недељу после Пасхе црква се ссћа, како је Господ, дошавши у Сихар на Ј а к о в љ е в студенац, у беседи <м С.амарјанком (Јов. 4,5—42) дао јо ј „ ж и в у воду , која с у ш и изворе грехона" , открио јој да је он зналац срца и Јасно себе исповедио да Је Месија. У синаксару на П р е п о л о в љ е н и ј е пише: „Садањи празник (тј. 11реноловљенија) празнујући , опевамо Христа Месију . . . Ради тога мислим слави се после њега и празник Самарјанке , јер је и тамо много речено о Христу Месији, и о води и о жеђи" .

Нрквене песме у ову н е д е љ у писали су Анатолије (IX век , сти-хира Самарјанци на Господи возвах и стихире васкрсне на хвалите), Андрија Критски (канон Преполовљењу) , Јосиф (канон Самарјанци). У с л у ж б и се позива небо да се раду је и земља да се весели, што је Христос, који је својом смрћу избавио од пропасти цело човечанство, жени Самарјанци дао извор исцелења, као једини бесмртни, и моли се Господ да жеднима да је воду живота, да не жедне на векове . С л у ж б а Самарјанци врши се у ову недељу и затим у ове седмнчне дане: четвртак, петак и суботу , а у понедељак, уторак и среду ове седмице поје се служба П р е п о л о в љ е њ у .

•V календарима Самарјанка се зове Фотина или Фотинија. Засебну успомену њене мученичке смрти слави црква 26. фебруара .

Оиу успомену у пету недељу поста имамо већ у VII веку у јеру-салимском канонару, који ову успомену има и у четврту недељу иза Пасхе (данас Раслабљенога). Затим је имају типик Велике цариградске цркие IX—X века (Титиха, I, 144). Синајски канонар X—XI века (Ћтхсе , I, 17!) зове је хорсахтј ттј(; Меаопеуттјхоатгј;), Евергетидски типик XII некл (Тошха, I, 578), зове је хорсахтј тгј; Хар.арест1бо1;.

Недеља Слепога. У шесту недељу после Пасхе црква спомиње чудесио исцелење слепога од рођења од Исуса Христа у Јерусалиму (Јов. 9, 1—38). Ово чудо, као и друга чуда која се спомињу у току 11сдссетнице, открива божанску силу и славу васкрслога Христа. Ово чудо озлобило Је Јуде је зато, што је извршено у суботу, иако је јасно снсдочило о божанскоЈ сили Христовој (стихира 3. на стих. на јутрењу у уторак шесте седмице). У синаксару недеље раслабљенога указу је се 11.) узрок постављања успомене чуда над слепим у дане Педесетнице. ОдношаЈ успомене овога чуда према празнику Ускрса раскрива и св. цркна, када поЈе да слепи просветивши се сав, упознаје даваоца свет-лости и стнорител.а светлости, који је засијао тридневно из гроба и оснстлио земл.у снојим васкрсењем. Остало излаже синаксар.

Успомена чуда над слепим иросланл.а се на б о г о с л у ж е н . у недел . с , нонедељника , у т о р н и к а и у с р е д у . У ш е с т у н е д е љ у п о с л е П а с х е и на ОданиЈе П а с х е по је се К а т а в а с и ј а : С п а с и т е љ у Б о г у ( т и п и к гл . 19). У <лужби ниједна о д песама слепом нема име а у т о р а , но с у све анонимне.

У ј е р у с а л и м с к о м к а н о н а р у је празнина за о в у н е д е љ у .У т и п и к у Иглике ц а р и г р а д с к е ц р к в е IX—X века (Ћжсха, I, 1 4 4 — 1 4 5 ) имамо о в у усиомену, ј ер је прописано д а н а ш њ е е в а н ђ е љ е . У С и н а ј с к о м к а н о н а р у X XI века (Тотиха, I, 179) ова н е д е љ а т а к о ђ е има е в а н ђ е љ е о с л е п о м , л зове се хирсахтј р.ета тТј; Меоопеутсхоатт]!;. Е в е р г е т и д с к и типик (Тотиха, I, 582) назива ову н е д е љ у хирсачгј тоО тисрХоО.

У с р е д у иза н е д е љ е слепога бива одани је Пасхе , к о ј е се с в р ш з в а као и оданиЈе дванаест празника , са том разликом , ш т о с в е ш т е н и к нсчерње, ј у т р е њ е и л и т у р г и ј у почиње као и на дан П а с х е при о т в о -рспим царским дверима са кадионицом и свећом , и са п р о и з н о ш е њ е м • гихова: „Да воскреснет Б о г " . С в е остало , к а к о се в р ш и оданије П а с х е , ниди у типику .

Недеља Отаца. У седму н е д е љ у после Пасхе , ц р к в а с п о м и њ е и ирославља 318 светих богоносних отаца првога в а с е љ е н с к о г а сабора у I јикеји 325. године за цара Константина В е л и к о г , против Арија . С в р х а празника св. сабора је да се прославе они који су допринели да т р и у м -ф у ј е хришћанска истина. С а д р ж и н у и у з о р а к с л а в љ е њ а ове н е д е љ е и \лаже синаксар, ко ји к а ж е да је о в а ј с абор св . отаца п р о п о в е д а о да сс Господ И с у с Христос о б у к а о у тело, којим је неисказано и з в р ш и о економију спасења, и опет у з и ш а о ка О ч е в у престолу , хотећи показати да ваистину Син Б о ж ј и постаде човек и савршен човек узнесе се Бог, и седе с десне стране величествија на висинама, и исповедио Га да је | сдиносуштан и Јединочастан Оцу . Зато је после Вазнесења у с т а н о в љ е н оиај празник, коЈи проповеда као и сабор толиких отаца, да је Христос који се узнео истинити Бог и у телу савршен човек . У синаксару се, длл.е, износи историја првога васељенског синода, ж и в о т и ј еретичко учење Арија, састав и о д л у к е овога синода (осуда Аријева и његова јсретичког учења, а против Арија излаже се православно учење , два-цссет правила о црквеном исправљању, символ вере д о : „И в Д у х а сијагаго", како и када треба свршавати Пасху , и не са Јуде јима) . У синаксару се спомиње и визија Петра Александријског, како је видео нл св. жртвенику Христа као младенца, обучена у раздрану ризу , и клко Христос говори да ју раздра Арије. О в а ј призор се често слика у старим српским црквама код жртвеника у .олтару. Синаксар још к а ж е и ово: „Када је свршен сабор, пошто је већ свршено и зидање Цари-града, позвао је Константин Велики све оне свете м у ж е в е , који оби-шлвши цео град и помоливши се довољно за њега, установише да Пуде царски (осталим) градовима и посветише Цариград Матери тога Слова, по заповести царевој" .

У служби ове недеље, поред реминисценција о првом васељенском синоду и о АриЈу, славе се никејски оци као Христови проповедници, орлниоци еванђелског учења и сигурни чувари апостолског предања и имвју ове епитете: многосветле звезде мисаоног фирмамента, необориме нуле тајанственога Сиона, рајски цветови који мирише на миро, нај-\ллгиија уста Слова, похвала Никеје, украс васељене. У с л у ж б и ове

2 2 0

»едеље ниједна песма нема име аутора. РНга (Апа1ес1а засга I, 493) је објанио песме Р е запсИб ра1гЈ5из ИЈсаепЈз.

Како се врши служба у ову недељу отаца, види у типику. У недељу на крају вечерња у типику пише „отдајетсја посљедоБаније снјатих отец".

Као разлози зашто се слави успомена првог васељенског синода у дане Педесетнице наводе се: 1) што је сабор у то време (19. јуна) отпочео рад; 2) што је сабор према синаксару утврдио да је Христос Син Пожји и савршен човек, и као такав се узнео на небо; 3) што је сабор донео одлуку о једнобразном и истовременом празновању Пасхе.

У јерусалимском канонару VII века немамо овога празника у ову недељу. У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тишха, I, 145) у ову недељу се слави успомена „св. 318 отаца у Никеји". Синајски канонар X—XI в. (Титиха, I, 181) каже да у ову недељу „вршимо успо-мену 318 св. отаца у Никеји". Исто тако и у Евергетидском типику XII века (Тишха, I, 588—89) у ову недељу имамо успомену „св. отаца никејских". Према овом типику на јутрењу после треће песме канона чита се „историско слово о св. синоду, у коме је и делимично изла-гање живота Константина Великог".

У минологију цара Василија II Порфирогените (976—1025) успомена отаца првог Васељенског синода има сталан датум 29. маја.

Остале васељенске синоде прославља црква у недељу најближу 11. октобру и 16. јулу. 16. јула слављена је прво успомена 630 отаца четнртог васељеиског синода у Халкидону 451.године, за једно са она три пре њега, али у првом реду отаца IV васељенског синода, а после су овога датума слављени оци свих шест првих васељенских синода, и у служби у канону патријарха Германа спомињу се оци свих шест приих васељенских синода. 11. октобра слави се успомена отаца седмог насел.енског синода у Никеји 787. године^против иконобораца.

11. октобра и 16. јула одређено је слављење сабора у недељу. .V гипику 16. јула имамо три прописа у коју недељу се слави успомена сабора: 1) ако 16. јули падне у педељу, то се ове недеље поје служба огаца; 2) ако у среду (исто тако у понедељак и уторак), служба отаца поје се у претходну недељу; 3) ако у четвртак (исто тако петак и суботу) служба њихова свршава се у удућу недељу. Успомену светога који падне у та ј дан појемо на повечерју.

У типику 11. октобра имамо овај пропис у коју недељу се слави успомсна сабора: 1) после 11. дана овог месеца у идућу недељу сла-нимо успомену светих отаца; 2) ако падне 11. у недељу, тога дана поје се служба светих отаца. Дакле у типику нема одредбе о празновању рлније од 11. октобра, као код 16. јула. У минеју је пак одређено као и у типику 16. јула. Служба редовног светога оставља се, и поје се клда одреди еклисијарх.

Васељенски синоди су били у великој части у хришћанској цркви. I (ркнена уметност такође је величала св. саборе. У Милиону, једној лгради према Св. Софији могло се до 766. или 767. видети приказивање првих шест васел.енских синода. Слично приказивање красило је још у XVI веку зидове цркве Рођења Христова у Витлејему. У манасти-

112 . '21 &

рима Св. Горе у притвору или у трапезарији приказују се на фрескама свих седам васељенских синода. Светогорска сликарска књига има пропис како се сликају синоди1).

СубоШа уочи Духова посвећена је успомени и мољењу за све од века умрле благочестиве Хришћане, оце и браћу нашу зато, што је на Духове искупљење света запечаћено силом Св. Духа , који се благо-датно и спасоносно простире на живе и умрле. Зато се црква у суботу пред Педесетницом, као и на дан саме Педесетнице у молитвама на вечерњу, моли за душе раније умрлих благочестивих Хришћана, да их Бог упокоји на месту светлости, зеленила и освежења, где нема бола, жалости и уздисања, „јер мртви те, Господе, не хвале, нити се они у аду осуђују , да ти принесу исповедање, но ми живи те благосилзамо и молимо, и приносимо ти очиститељне молитве и жртве за њихове душе". Ова ј дан су задушнице за све умрле.

У типику Велике цариградске цркве (Ћлиха. I, 147) IX—X века у ову суботу нема успомене за мртве, а еванђеље у овај дан је Јов. 21, 15 до краја. Исто тако немамо је ни у Синајском канонару XI—X века (Тшиха, I, 181), а налазимо је тек у Евергетидском типику XII векл (Ћлиха, I, 592—593), у коме се каже : „у суботу пред Педесетницом чинимо помен св. отаца и браће наше и свих благочестивих". У Енер гетидском типику на вечерњу су означене песме за умрле, после вечерња врши се панихида на гробу св. браће, а на јутрењу су пссме за умрле (упућује типик на песме месопусне суботе) и чита се слово Златоустово за умрле. После 6. песме канона иде се на гробове отацл и браће, где се кади и пале свеће и кандила, и затим бива литургија за умрле. У зборницима читања прописује се у ову суботу као читан.е Слово Андрије Критскога на умрле:

Типик манастира Николе Казуланског 12. века у овај дан има успомену умрлих, а аколутнја вечерња и јутрења има да се тражи у суботу месопусну.

РМга (Апа1ес1а засга, I, 499) је објавио осам песама ©рђуо?, Јп заћћа1о ашшагиш, које изгледа да су написане за ову суботу иред Духовима.

Типик овог дана упућује да је сва служба за умрле овога дана на вечерњу и јутрењу иста као и у суботу месопусну. А код месо. пусне суботе типик каже да служба тога дана непромењена бива и у суботу Педесегнице. Но ипак има разлике између ове две службг, јер се у месопусну суботу узимају песме октоиха редовног гласа, који се поје у ту седмицу. Према томе не поју се сваке године у месопусну суботу песме октоиха истога гласа. Зато је у последовању месоиусш-суботе указано шта се поје из октоиха, а није дан текст песама и.» октоиха. Међутим у суботу уочи Духова сваке године поју се песмс

' ) О саборима као празницима види 5. 5а1ауШе, 1-а Ше <ји сопс11е <1е Мсбе е1 1еч |<Че» 0е сопсИех <1ап$ 1е П1 ђугапИп (Есћоз (ГОг1еп1, 1925, 447—470). Р1 <1е Мес»1ег, II <'опсШо <11 ^1сеа пе11а Шиг^Ја е пе11'1сопо8гарћ1а <1е11 Ог1еп1е сМзИапо. (Во11е11по рег 1л г о ш т е ш о г а Н о п е <1е1 XVI. сеп!епаг1о <1е1 сопсИо <И №сеа, № 4—1825, 128—132.

2 2 2

октоиха истога гласа, и то шестога, који се поје целе те седмице, па су зато песме октоиха шестога гласа штампане у последовању ове суботе у цветном триоду. Катавасија се поје триода : „Пјесњ возсљем л.улије" недостојног Теодора (типик гл. 19). Служба у ову с у б о т у мрши се по цветном триоду без употребе поснога триода и октоиха. па литургији у ову суботу после возгласа „Спаси Боже, људи твоја" једни не поју ништа, други „Видјехом свјет истиниј" трећи сматрају да је најумесније појати заупокојни тропар „Глубиноју мудрости" .

В А З Н Е С Е Њ Е 1 )

Вазнесење Г о с п о д њ е слави ц р к в а у ч е т р д е с е т и д а н п о с л е В а с к р -сења Христова , када се Господ у з н е о на небо , и у в е к пада у ч е т в р т а к шесте седмице после У с к р с а . П о ш т о се Г о с п о д к р о з ч е т р д е с е т дана иза свога в а с к р с е њ а ј а в љ а о ученицима г о в о р е ћ и им о ц а р с т в у Б о ж ј е м и пошто им је заповедио да се не о д л у ч у ј у о д Ј е р у с а л и м а но да ч е к и ј у о б е ћ а њ е Св. Д у х а , и з в е о је Г о с п о д сво)е у ч е н и к е д о В и т а н и ј е , п о д и г а о је сво је р у к е и благословио их је , и б л а г о с и љ а ј у ћ и их у з н е о с е иа небо. Када су ученици са Горе Ј е л е о н с к е г л е д а л и на о б л а к к о ј и је Господа сакрио о д њ и х о в и х очију и на небо , об^авише им анђели да ћ е исти Исус који се о д њих у з н е о на небо на исти начин д о ћ и , к а о ш т о су га видели да се у з н о с и на н е б о ( Д е л . 1, 1—12; М а р к . 16, 12 -П); Л у к . 24, 50—52) .

М н о г о б р о ј н е вести к о ј е г о в о р е о в а з н е с е њ у н е ј е д н а к о г о в о р е о дану и датуму вазнесења . Ј е д н е г о в о р е о в ^ з н е с е њ у или о д м а х са васкрсењем, или за време целе П е д е с е т н и ц е или у п е д е с е т и дан си празником Силаска Св . Д у х а . О в а з н е с е њ у после ј а в љ а њ а у ч е н и ц и м а к р о з четрдесет дана г о в о р е само Д е л а 1, 3, док Л у к а у е в а н ђ е л . у 24, 36—63 не спомиње дан вазнесења , т а к о да би се по о в о м и з л а г а њ у могло мислити да је в а з н е с е њ е било о д м а х иза в а с к р с е њ а .

П р а з н и к Вазнесења з о в е се Уј есуаХтјфс? тоО хир 1ом тгјр.^ ЧУЈООО ХрсатоО или само ауаХтјфс?, затим ^(лера <^аХт)фга)д (према Л у к . 9 ,51) . Г р и г о р и ј е Ниски (395)*) к а ж е да се о в а ј празник у Кападоки ји з в а о тђ елсаш^орбрл) (ваљда ^/р.ера), српски Спасово, Спасовдан , по свој прилици з а т о , игго се у ова ј дан д о в р ш и л о д е л о нашег с п а с е њ а и и с к у п љ е њ а . И с т о т а к о з о в у ова ј празник и св . Ј о в а н З л а т о у с т и и други писци. У А н г и о х и ј и се ова реч додавала ка недељи која претходи В а з н е с е њ у или који долази иза њега . У с р п с к о с л о в е н с к и м текстовима о в а ј п р а з н и к се »оис преводом грчке речи ауаХтјфс?, наиме ккастТс тј . у з е ћ е , а н е г д е се и данас отуда з о в е о в а ј празник „ в а з а м " . О в а ј ј д а н с е з в а о ]ош и

>) Л и т е р а т у р а . Б о г о с л о в с к Ш М и х . И з м . , В о з н е с е н Ј е Г о с п о д н е и П н т и д е с и т н и н л . Христ . чтен. 1839, III, 306 . — II . Н е 1 з е п ђ е г 8 , 2 и г Ре ј е г УОП ^ е 1 ћ п а с Ш е п ипс1 Н 1 ш т е 1 -Јаћг! 1 т а11еп Ј е г и з а 1 е т . В у г . 2 е И з с ћ г | Ц , X X I V (1924) , 3 2 9 — 3 3 5 . — Р . Са0го1 , А ч с е п з Ш п . П1с1. сГагсћ. сћг61. е( с!е 1»., Т. 1г. 2 9 3 4 — 2 9 4 3 . — Б. 5а1ауШе, Т е о о а р а к о о т ^ , А з с е п И о н е( Р е п ( е с б ( е аи 1Уе з!6с1е ( Е с ћ о з с1'Ог1еп(, 32 (129) , 2 5 7 - 2 7 1 . - М. Н о 1 г ш е 1 з ( е г 8 , .1 , Кег Тац с1ег Н1ште11аћг ( с!ез Неггп ( 2 з с ћ г . к а ( ћ . ТћесЛ. 55 ( 1 9 3 1 ) , 4 4 — 7 2 ) .

а) М1впе, Р . 2- 46, 699 , 690 .

224

•мооарахоатт!) или четрдесети дан (5. канон никејског синода)1). Ова реч у оном канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четр-десстнице. Латински се зове овај празник Азсепзт , Абсепзш О О Ш Ј П Ј .

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четр-десети дан после Ускрса, но је првобитно Педесетница, тј. време од иедесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успо-мена, а успомена вазнесења била је утопљена у Педесетницу, време од пслесет дана. Зато црквени писци III столећа, нпр. Тертулијан и Ориген (Соп1га Се1зит 8,22), па ни спис Тез1атеп1ит О о т т ј поз!п Јези СћпзН не спомињу овај празник. Затим се празник Вазнесења славио заједно са Педесетницом тј. даном и празником Силаска св. Духа у педесети дан иза Ускрса, поред свега тога што се Вазнесење према Делима догодило у четрдесети дан иза Ускрса. Сведоци за овакво празновање су Јевсевије и Етерија. Јевсевије сведочи да се у његово време Вазне-сен.е славило у дан који је долазио после седам седмица иза Пасхе, дакле у педесети дан пеутсхоатг) т ^ р а , којим се завршивао велики пас-хални период. Дакле према Јевсевију Вазнесење се славило заједно са 11сдесетницом, тј. даном Силаска Св. Духа и Јевсевије назива овај дан лау^орто? тђр.ера тгј; ХрсагоО ^аХтјфеш?.2) У истом смислу говори Јевсевије дотичући се смрти Константинове.3) Етерија не зове четрдесети дан иза Ускрса Вазнесење — азсепзЈо, но га назива само ^иа(1га§езјта, тј. четр-десетн дан после Пасхе. Уочи тога дана још у среду било је бденије у Витлејемској пећини рођења Христова, на које се ишло из Јеруса-лима (епископ, клир и народ у процесији) после 6. часа, тј. 12 часова. Другога дана, тј. на сам дан Вазнесења, била је овде у Витлејему литургија са проповеђу презвитера према дану и месту, тако да се вра-ћало у̂ Јерусалим тога дана' ноћу (с. 42). Интересантно је и не може се разјаснити чињеницз, да се у време Етерије у Јерусалиму на дан Вазнесења није свршавала служба на Јелеонској Гори где се Вазнесење догодило, но у Витлејему. Покушај МШеб-а4; и Оиегппј-а5) да се ово протумачи тиме, што се на овај дан хтео довести у везу први датум нашега искупљења (Рођење Христа у Витлејему) са последњим (Вазне-сење), не изгледа прихватљиво, јер су према благовештенском тропару Влаговести „т?ј; аштгјрсас Ујјшу тб хефаХеи™", а не Рођење. Саћго1 је поста-нио хипотезу да се овога дана у Витлејему славиле Благовести.6) Дакле Етерија нам сведочи да се у њезино време Вазнесење још није Слнвило посебно и у четрдесети дан иза Ускрса, а њој је педесети дан и:»а Ускрса, дакле Силазак Св. Духа, празник са успоменом вазнесења Господњег и силаска Св. Духа. Код Етерије долази вазнесење до израза на Дух ве по подне. Св. Амвросије говори у истом смислу о Вазнесењу као и Етерија.

') 8. 8»1лу|11е, 1а Теооаракооп}, с1и 5« сапоп (Је К1с6е, 325. Есћоз (1'ОгЈеп1, 1910. Овдс |е ба1ауШе докдзао да теооаракоот^ у 5. канону Ннкејског синода не означава пост четрдесетнице, но четрдесетн дан после Ускрса. Према томе ниЈе тачво тумачење Н. Милаша овога канона.

«) Пе 1о1ешпЦа(е рахсћаН. М I § п е, Р 24, 694. •) [)е у|(а Сопа«. I. IV, с. 64. М 1 г п е, Р. 20, 1220. <) Ка11епс1аг1иш и)г1и$цие Есс1е51ае, 1. II, р. 370. •) 1.а 1е1(а с1е11а Аасеп51опе ае1 б ^ п о г е , 5ап(а СесШа, Тог1по, Ма1 1904, р. 183—185 •) Аппонс1а(1оп. 1)1с(. сГагсћ. сћгс.4. е( с1е III., I , , 2244—5.

114 . '21 &

Ово слављење вазнесења заједно са силаском Св. Духа у педесети дан после Ускрса није још дуго иза Етерије потрајало, јер од св. Грнгорија Ниског1) и св. Јована Златоустога ( | 405)2) имамо најстарије ироповеди на овај празник. Дакле, крајем IV сголећа издељена јеуспо-мена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Ускрса и дана Силаска Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Ускрса. Тиме што је овај празник постављен у четрдесети дан после Ускрса и добио своје попразнство, разбило се јединство и пуноћа старе Педесетнице, времена од педесет дана, а десет дана између Вал-несења и Духова постадоше спремање за дола^ак Св. Духа.

Историк Сократ3) у почетку V столећа каже да је празник Вазне-сења слављен у Е1оеа, предграђу Цариграда у средини великога скупа, и назива га опћим празником, ла^бтјЈло; 1ортг). Апостолске устаноне (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Ускрса славила као „досто-јанствен празник" и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Гос подњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40. дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и пл.ш искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто сс јс посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непри јатељи положени код ногу његових". Овде се истина говори о периолу времена од 40 дана, тј. од Ускрса до Вазнесења, али на другом мссгу се говори као о празнику од једног дана, наиме VIII, 33, 3: „Одмор од рада треба да се држи . . . на Вазнесење (^аХт)фк;) ради извршен.а еко номије спасења".

На празник Вазнесења, поред споменутих, имамо беседе и од Епифанија Кипарског (1 403),4) бл. Августина и Лава Великог.6) Бл. Августин у својим беседама (бегтопез 261—5) каже да овај празник почива на наређењу апостола или на закључку једног од васел.сн ских синода (уе1 аћ јрзјз Ароз1оНз уе1 р1епагПз сопсППз)6) и да је оићс признат и примљен.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Ускрса ишло у Витлејем у процесији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило у процесији, тако нпр. у Цариграду и Антиохији. Антиохијска опћина излазила је у село Р о т а п с ш , где је Златоусти држао своју омилију на овај празник.7) Ова) обичај имамо и данас у православној цркви, па и у српској се у овај дан иоси литија, а постојао је и у Галији и Немачкој у средњем веку. При уио ђењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег иодра жавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду дн јс

•) М 1 е п е, Р. в- 46, 689. а) М 1 в п е , Р . 50, 541—452.

») Н1з1. есс1. I. VII, с. 26. М 1 § п е, Р. 8- 67, 800.

*) Н о т . 1п Абсепб. О о т . М 1 § п е , Р. 43, 480.

•) 5 е г т . 73 Ое вбсепз. О о т . в) Аици5(. Ер1а(. ас1 Ј а п и а п и т , 54, с. 1. б е г т о 261—265.

' ) Сћгуа. 5 е г т о 1п Аасепа. ес1. МопНаисоп II, 2, 420.

13 ХеортглогнЈа

2 2 6

Господ извео своје ученике на Јелеонску Гору, еЈ? Втј&а^ау (Лук . 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома по-штовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Јелеонској Гори веле-лепну базилику1) , коју су Сарацени на жалост разорили, и више није иодигнута. Данас само једна мала црквица означава место, ко је се већ у 1У-ом столећу означавало као место узнесења1) , и где се још и сада ниде трагови отиска стопа Спаситељевих при узношењу.

Црквене песме на Вазнесење су с једне стране радосне и изра-жана ју радост апостола (Лук . 24, 53), јер им рече Господ : „Идем да вам спремим место", и позивају да се запева победна песма Исусу Христу, који се узнео на раменима херувима са славом, и који нас је посадио с десне стране Оца (I тропар I песме канона на Вазнесење), а с друге стране у њима су тужна размишљања, јер самовидци и слуге Вожје видеше да су остали као сирочад на земљи без Господа (I сти-хира на Господи возвах). Каноне на Вазнесење писали су Јован Монах и Јосиф. У служби Вазнесења имамо једну стару песму на стиховње на нечерњу: Родилсја јеси јако сам восхотјел јеси . . . , која се спомиње у јерусалимском канонару VII века у д у х о в с к о ј служби (К1и&е—Ваиш-«1агк, 239). Дакле , ово је била духовска песма, па када је Вазнесење одељено од Педесетнице на четрдесети дан после Ускрса, прешла је и ова песма са Д у х о в а на Вазнесење. Данашњи типик прописује ова читања: После благосиљања хлебова велико чтеније у Делима св. апо-стола. После полијелеја словеса кир Андрије или других. После треће песме канона чтеније празника, после шесте песме синаксар.

Пошто је оданије Пасхе обављено на литургији у среду, то на 9, часу уочи Вазнесења нема више Христос воскресе. На ј у т р е њ у после еванђеља (Марк. зач. 71), које говори о васкрсу Христову, поје с е : Коскрк1н?1 Хрстово вид^ккил . . . О д Вазнесења до Педесетнице ие поје се Ц р м ншснкш. На литургији место Еид-к)(в 'и х еа«кт&... ноје се до оданија тропар: Вознесалсја јеси во славје . . . Вазнесење при-пада броју 12 празника и слави се 10 дана са претпразнством и ода-иијем, које бива у петак седме недеље после Пасхе. Ако на Вазнесење надне храмовни празник или велики свети, то се служба свршава као што је указано у типику (8. маја) Јовану Богослову са Вазнесењем (храм. гл. 51).

•) К II з е ђ., VII« Сопз(. 3, 41—43. 5 о с г а ( . , Н1з(. есс1.

«) СугШ. Н1его»о1„ Са(есН. 14, с. 23.

П Е Д Е С Е Т Н И Ц А 1 )

Сврха доласка Господа Исуса Христа на замљу, као и цело! дела спасења Њ е г о в а беше, на кра ју крајева, даровање и ниспослањс Св. Духа . Св. Јован Претеча је рекао да ће Спаситељ крстити л.удс Духом светим, тј. суштина служења Господа Исуса Христа била је дп људи буду крштени Духом светим, тј. да у крштењу добију инлипан.с Св. Д у х а . Д у х свети био је шиљан у Старом завету изабраним лицима, у главном пророцима, а у Новом завету ће Бог према пророку Јоил.у (2, 28) излити Д у х а свога на свако тело, тј. на свакога верногл ио|и се крсти. Д а к л е сврха крсне смрти била је ниспослање Св. Духл, јгр Спаситељ је пре страдања рекао: „Ако ја не пођем (ка Оцу небссном, тј. не умрем), то Утешитељ неће доћи к вама; а ако пођем, то Ну 1.1 послати к вама". Господ је у много прилика обећао апостолима дл Пс им послати Св. Д у х а (Лук , 24, 49; Јов . 14, 16; 14, 26; 16, 13), и ради тога им је заповедио да се не одлучују од Јерусалима. Последн.с пак обећање ко је је Спаситељ дао ученицима пре вазнесења било је: да ће се крстити Духом светим после не много дана, и „примићете силу, пошто св. Д у х сиђе на вас, и бићете Ми сведоци у Јерусалиму и у целој Јуде ји и Самарији, и све до последњих крајева земље" (Дела, 1, 4. 5. 8). Тек после крштења Д у х о м светим биће апостоли достојни ди сведоче о Христу, тј. да проповедају еванђеље.

После вазнесења очекивали су апостоли ова ј велики догађај . Апо столи, Богородица и остали верни били су скупљени на једном месгу на дан Педесетнице, наиме у горници једне куће где је Спасител. пс својо ј прилици одржао тајну вечеру. „И наједанпут би шум с иеба као кад дува буран ветар и испуни цео дом где сеђаху. И јаиишг и» се огњени језици који су се делили, и седе на сваком од њих. И испу нише се сви Д у х о м светим и почеше говорити другим језицима, кас што им је Д у х давао да ј авља ју" (Дел. 2, 2—4). Силаском Сн. Дух1 ушло је у д у ш е апостола свето усхићење побожности, иснуп.еш л .убављу према Богу, осетили су потребу да х»»але Бога. Са побож ношћу добили су неизмерну снагу и способност да проповедају Хри ста свима народима, јер им силаском Св. Духа постаде јасно и !наи( све што им је Христос говорио (Јов. 14, 26), и почеше говорити стра ним језицима хвале Б о ж ј е . Сада Петар поче да са крова куће у коЈо се све ово догодило проповеда многобројном народу, који се искупи! у Јерусалим на празник педесетнице из свију крајева, Јер према Исх

I) Види Н. 1.ес1егс^, Реп(есоз(е 01с1. д'агсћ. сћг6(. е( 111. М. Скабаллаишшч! 11итдеситница, К1евт>, 1916.

2 2 8

23, 16 на пасху н педесетницу био је дужан да се јави пред лице Нладике Господа сав мушки род Израиља. Св. Петар почиње своју проповед побијањем мисли да су пијани, указу јући да је трећи час даиа, а тврдећи да је то испуњење Јоиљова пророштва о изливању у последње дане Духа Божјега на свако тело. Затим је Петар про-понедао о Христу, о смрти, васкрсењу и вазнесењу Исуса Христа и о послању Св. Духа , које су сви видели тада. Дакле према проповеди сн. Петра основа нове вере је: Страдање, васкрсење, вазнесење Господа и шиљање Св. Духа . Реч св. Петра силно је утицала на слу-шаоце, који су сазнавши грех што су га учинили распећем Исуса Христа, у коме су сада упознали Месију, питали: „Шта да чинимо"? А Петар их ]с упућивао да се покају и крсте у име Исуса Христа ради опроштаја грехова, и примиће дар Духа светога. Многи послушаше реч св. Петра и крстише се тога дана око три тисуће људи.

Силаском Св. Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Хри-стове или царства Божијег на земљи од Господа Исуса Христа, Њего -ном првосвештеничком, пророчком и царском службом, призивањем ппостола и ученика, установљењем тајана. Сада су апостоли примили Сн. Духа и постали су жива душа. Од тога момента црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте примањем к себи других душа, а ово рашћење цркве, спољашње и унутрашње, у дубину и ширину, описују Дела у вези са силаском Св. Духа и оснивањем цркве (Дел. 2, 42—43) (Према Скабаллановичљ-у).

У спомен овог важног и знаменитог догађаја, снласка Св. Духа на апостоле и у част Св. Тројице, Бога у три лица, и посебно у част Св. Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, лгуттг.хосттЈ тј. чђц^ра, јер се слави у педесети дан после Пасхе, када су и Јудеји сланили своју Педесетницу. У хришћанској цркви овај празник зове се: Дан силаска Св. Духа на апостоле, дан Св. Духа, тђцера Шеир.ато*;1), I ројичин Д8н. Како у С. завету, тако и у хришћанској цркви празник 11едесетнице је један од највећих празника, један од дванаест великих прпшика годишњих. Јевсевије Кесаријски га назива „најсвечанијим и иајсветијим празником, великим празником, празником над празницима". (1)е уПа Сопз1. 1. IV, с. 64). А св. Григорије Богослов каже: „Ми сла-иимо Педесетницу — силазак Св. Духа, испуњење обећања, остварење иаде, велику и часну тајну" (Оге^ог. № г . Ога1. 41. т Реп1ес. п. 4). Оном високом достојанству празника потпуно одговара и начин слав-л.ен.а Педесетнице.

Од хришћанских празника само Пасха и Педесетница имају свој оснон у Старом завету. У Старом завету у педесети дан после Пасхе сланљен је „празник седмица", јер је падао седам седмица после Пасхе и био је „празник почетка жетве пшенице" (Број .34,2 2; Пон. зак. 16, 9—10). Овај јеврејски празник звао се Педесетница2). Према речима св. Луке у Делима 2, 1: „Када се свршише дани Педесетнице" изгледа да се код Јевреја и време од Пасхе до Педесетнице звало: Педесетница. Јудејска Педесетница је од почетка само празник жетве, и поред свега тога што је тога дана био Јудејима дан закон Божји на Синају и што

М Огесог. N«2.. Ог*(. 41. 1п РеШес. ») II Мак. 12, 32; Дела 2, 1; Јозсрћ. АпН. III, 10, 6.

116 . '21 &

од тога дана почиње старозаветна црква, ипак овај дан није био по-свећен добијању закона, коме је унеколико био посвећен прашик законске радости, б ш с ћ а ћ Тогаћ 23 тишрија, који је равинског по-рекла1). Црквени оци повлаче паралелу између старозаветне педсссг нице и хришћанске, када је довршено оснивање цркве-').

Св. апостол Павле у I Кор. 16, 8 и св. еванђелист Лука у Дсл. 20, 16 спомињу празник Педесетнице, али није јасно изражено дп ли мисле на хришћанску или на јудејску Педесетницу. Тешко ће биги ди се овде има разумети хришћански празник Педесетнице, поред снегн тога што Епифаније3) и бл. Августин4) овде разумеју хришћанску Педесетницу.

Када се расправља о хришћанском празнику Педесетници, треба разликовати двоје : 1) време од педесет дана почев од Ускрса, и 2) праз ник Педесетницу од једног дана, тј. празник Силаска Св. Духа на апо-столе. О Педесетници као времену од педесет дана расправл.али смо већ код Ускрса, и видели смо које су све успомене слављенс <н време Педесетнице, а међу њима и силазак Св. Духа. Педесстницу као време од педесет дана спомињу многи писци. Завршни даи Пс/н' сетнице (времена од педесет дана) падао је увек у дан Господн п г| недељу, али овај дан првобитно није био посвећен силаску Сн. Духи, која успомена беше укључена у Педесетницу, време од педесст дпни после Ускрса. Из јединственог монументалног времена Педесетницс < п више посебних успомена издељују се поједина времена и дани, и н<му)у за себе поједине од ових успомена, према историском реду збинан.в. Тако се рано нарочито истиче и издваја педесети дан Педесетницс. Ориген (•{• 254) говори о Педесетници и као времену од педессг л.ша и као о једном дану: „Ако се ко год скупи на наше недел.е, или петке, Пасху или - Педесетницу" 5 ) . Сабор у Елвиру (око 300 г.) у 43. канону6) исправља обичај неких јеретика који су славили један празник (Педесетницу) у четрдесети дан, који одговара Вазнесењу, тако, шго наређује да сви према Св. писму славе дан Педесетницу у педесеги дан. Овај канон прописује да се пасхално време не свршава на Вллие сење, но на Педесетницу. Да би нам овзј канон био јаснији, сетићемо се овде једног текста код Касијана7) око 428. г. који заповедн дп сс од дана Вазнесења или четрдесетог дана не деле десет дана који ч<> лазе од Вазнесења до Педесетнице, и да ових педесет дана имају ЈСДИИ

ствен карактер празника.

Тертулијан такође спомиње Педесетницу, време од педесет дана и оии^ речима : „Језичнички прззници свршавају се само Једанпут у години и у тебе се недеља обнавља сваких седам дана; сабери све језичничм

') Испор. С. Р. КеИ, НапсИшсћ (1ег ђЉПзсћеп Агсћао1ов1е, 444. 2) 1-ео М. бегшо 75. 1п Реп1ес. Аи^ивМп!, Ер1а1. 55. с. 16. АЈ 1п^и181(1опс» ЈаииаН

2. 218. НЈегопути«, 1Дћ. ехе^. а(1 Раћ1о1. 7. ®) Ер1рћ. АЈуега. ћаеге«. 11ћ. III ћаеге«. аЈуег5. Аег1ит, п. 7. •) АигихНп!, Ое С1У. ОеГ Ић. 18. с. 54. • ) А д у . С е 1 $ . V I I I . 2 2 .

• ) В И Д И КеПпег, Неог(о1ов1е, 8 4 .

' ) Со11а(., XX. Р. I. 49, 1193.

230

празнике, поређај их, и они неће биги у стању да испуне Педесетницу') . 11.1 другом месту каже Тертулијан: „Пасха је свечанији празник од крштења, јер она обухвата период времена већи од оног које спрема <а крштење (40 дана), у које је много пута посведочено васкрсење Господње ученицима и обећана благодат Св. Духа" а ) Спис ТезЈашепГит 1)опиш П081М Јези Сћг18и (II, 28) зна за Педесетницу у оба смисла, гј. и као период времена од педесет дана и као једнодневни празник, са тако свечаном литургијом као и у суботу, недељу, на Пасху и Нпифанију.

Према Јевсевијеву спису Б е 5о1ешпИа1е разсћаП3) (око 332. г.) педе-сгти дан 11едесетнице, којим се свршавало време од педесет дана, био Јо носнећен Вазнесењу (пау^орто; тђ^ра тоб Хрсотоо ^аХт^фги)?). Овде чи-гамо оно: „Ипак не задржава се број Педесетнице на томе; но шта пише прелази седам седмица и меће печат на нато следећи последњи снечани празник Вазнесења (а^аХтјфешг) Христова". Дакле у то време постојао је празник Педесетнице, у који се славиле заједно две успо-мсне: Вазнесења Христова и силаска Св. Духа. Јевсевије нам још јед-ном у истом смислу говори, дотичући се смрти цара Константина: „Сне ово (тј. крштење Константиново) извршило се за време великог празника свесвете, поштовања достојне Педесетнице, која је почаство-ннпа са седам седмица и запечаћена јгдним празником, у којој се, као што божанска учења кажу, догодило вазнесење нашег заједничког Спасител.а на небо и силазак Св. Духа на људе. У то време удостојен јс цар оних ствари, и у последњи дан, који се с правом може назвати пр.чпик празника, око подне узишао је на небо"4) .

Дакле, према Јевсевију Педесетница (време од педесет дана) се снришнлла-печатила једним празником, у који се славило вазнесење и гил.пак Св. Духа. Овако се славила Педесетница све до краја IV сто-лсНа, Јср Гтерија у своме спису казује исто. Док Етерија код четрде-С'гго| дана иза ускрса не говори ништа о вазнесењу нити да се иде на 1с.'н'опску Гору, но у Витлејем, то за Педесетницу (педесети дан) каже ди (т слаиила веома свечано и из њезина описа овога дана види се |псно, да је у њезино време (око 380.) у Јерусалиму овај дан био поснсћсн силаску Св. Духа и вазнесењу. У Јерусалимској цркви Педе-сетница је имала по опису Етерије по дужини и свечаности богослу-жсп.с нсликих празника. Нешто слично тј. такову множину литија имала је још само ноћ на Велики петак.

Заједница ових успомена у овај један дан међутим није још дуго потрајала иза Етерија (380.), јер се празник Вазнесења ускоро (крајем IV нска), као што смо видели код празника Вазнесења, изделио из 11едесетнице и славио у четрдесети дан иза Ускрса. Затим Јован Касијан у сноме спису С.о11аћопез5), писаном 428. године, у периоду времена од педесет дана види продужен празник, али за њега Вазнесење није

') 1)е 1с1о1. с. 14. •) Пе 1>лр1. с. 19. ") М I ц п е, Р. к. 25, 697. ' ) Ое у11а Оша1. I. IV, с. 44. М ^ п е , Р. в 20, 1220. •) XXI, п. 1 9 - 2 0 . М I к п е, Р. I. 49, 1 1 9 3 - 4 .

117 . '21 &

више последња граница овога времена, и преместио је место Вазнесења са педесетог дана на четрдесети. Ево шта он каже: Оиаге ј^Ниг 1о1а ОиЈп^иа^езЈша аћзШпепНае Г1§огеш ргапсШз ге1ахашиб, с и т и ^ и е Сћг1$1и8 ЧиасЈга^ЈпЈа 1ап1ит (ћећиз роз! гезиггесИопет с и т сПбариПз зиЈз ГиегИ соттога1иб. Пошто Вазнесење завршава период пасхалне радости, зашто настављати овај карактер и на десет последњих дана, који следе овом празнику?

Дакле, крајем IV и почетком V века издељена је успомена вазне-сења из Педесетнице и постављена на четрдесети дан у који се оно и збило.

У Апостолским установама о празнику Педесетнице читамо ово : „Десет дана иза Вазнесења бива педесети дан од првог дана Господњег (Пасхе), овај дан нека буде велики празник, јер је у трећи час овога дана Исус послао дар светога Духа. Педесетницу празнујте Једну седмицу"1). Дакле овде се говори о празнику Педесетнице као о једном дану, чије је слављење трајало још Једну седмицу. Али Лно столске установе (V, 20, 19 и VIII, 47, 37) говоре и о Педесетници као периоду времена од педесет дана. На другом месту Апостолских уста нова, међу данима у које су робови били слободни од рада, послг Пасхе и Вазнесења спомиње се и Педесетница: „У Педесетницу слум-треба да су слободни од рада ради доласка Св. Духа, даног онима који су поверовали у Христа"2). У \П-ом столећу написао Је Роман Мелод кондак на Педесетницу8). Из УН-ог столећа имамо најстарији чин бого служења Педесетнице у Јерусалимском канонару (устав) на грузинском Језику4). У овом чину имамо литије као што су оне описане код Кте рије. У празничном еванђељу VIII столећа писаном златним .словима и нађеном у Синајском манастиру, одређено је у реду свих дванаест (осим Цвети) и еванђеље на Педесетницу5). Из УШ-ог столећа имамо песме Јована Дамаскина и Косме Мајумског на овај празник. Из IX столећа имамо пун чин богослужења на дан Педесетнице у Устану Велике цариградске цркве (Св. Софије) (Ћжпса, I, 147—151). Овде имамо опис чина крштења, који је вршио патријарх. Ништа се не каже о вечерњу Педесетнице. Субота није била посвећена умрлима као данас, а понедељак је био посвећен избављењу од земљотреса.

Даље богослужење на овај празник имамо изложено у овим старим гипицима: Евергетидском XI века6), грузинском рукописном Атоно инерском синаксару7), Студијском руском рукописном уставу XI- XIII н.")

Цела служба Педесетнице Је веома свечана и узвишена, јер је у н.ој изнесено песничким речима учење о Св. Духу. Катавасија Педе

! ) Соп5<. Ар. I. V, с. 20. 2) Сопз(. Ар. 1.VI11, с. 33. ' ) Ј. В. РКга, Апа1ес(а васга. 4) Кекелидзе К. прот., 1ерусалимск1И каноиарв VII века. ТифлисЂ, 1912, 1 0 8 - 1 1 0 ' ) М. Скабаллановичт., Пндеситница, К1евт>, 1916, 164. «) ТиЈПка, I, 593—596. 7) К. Кекелидзе, Литургическ1е груз . помнтники, ТифлисЂ, 1908, 302—304. По

< каАлллановичу, 167—168. «) Рукописи: Моск. типогр. библ. № 142, л. 17—19; Синод библ. № 3 8 0 , л. 60 -63.

Ники Скабаллановичт., 168.

232

сетнице Вожественнвшт, п о к р о в е н г . . . . је у словенском преводу в р л о нејасни и не мож е се разуметн без оригинала, који такође није лако р .пумети како због стилске и метричке (јамби) форме, тако и због апстрактне али узвишене садржине, учења о Св. Д у х у 1 ) . Празник Педе-ссгнице се одлику је нарочитим богослужењем и на дан Педесетнице сс са литургијом (која са свршава касније), одмах везу је вечерње (ко је почин.е раније) 2 ) . Вечерње другога дана Педесетнице, које се служи одмах иза литургије посвећено је Св. Д у х у , садржи мољење да се, на дан даровања Св. Д у х а апостолима, у нама обнови благодат Св. Д у х а и ,ча још друге души корисне ствари. Ова мољења због усрдности у шосе се уз клечање, које је било у к л о њ е н о за време целе Педе-сетнице. Иарочите вечерње молитве почињу у великој јектенији, у коју се иза ш пиавимцЈиха узносе шест прозби за благодат Св. Д у х а , укрспљење у богоугодном животу итд. На Господи возвах поју се сти-хире са хвалите, слава и ниње: Царм Н<В(СНКЈИ. Иза великог прокимна чигају се три молитве са клечањем 3 ) . Прве две састављене су из две молитве (Господу Исусу Христу и друга вечерња), а трећа из т р и молитве, од којих је прва упућена Господу Исусу Христу, друга је вечерња, а трећа је молитва за умрле .

У стихирама на стиховње изражава се пуно духовно усхићење душе, којим је она обузета изливањем Св. Духа , а које се м о ж е озна-чиги као утврђење у вери, просвећење и обновљење. Ово задовољство и усхићен>е д у ш е осетили су апостоли на дан Педесетнице, а осећа га цркна кроз векове на дан Педесетнице. У таквом расположењу усхи-ћеп.а открива се души Хришћанина тајна Св. Тројице, коју она одмах ирославља. у овим стихирама, и које се з акључу ју узвишеном химном цара Лава Мудрог : ПрТидит« лмдм тр!упостаснол18 кож(ст8 ПОКИОННЛКА..., у којој се позивамо да се поклонимо триипостасном божаству . Отпуст нсчсрња је нарочити, у коме је изложен преглед целога дела нашега спассн.а, почев од Ј,ИСТОЦЈДН!А" Христа и ношења наше природе до у шошеп.а и седења с десне стране Бога Оца, и завршава јући силаском Сн. Д у х а . У отпусту се посебно прославља Св. Д у х (приписују му се ссдам епитета), пресвета Богородица (приписују јој се пет епитета) и апостоли (шест епитета).

Чтенија. На Педесетницу у с л у ж б и овога дана према типику одре-ђсиа су она читаЈва: После благосиљања хлебова на вечерњу одређено Јс „читаЈве (велико) Дела св. апостола" У Никодимову типику (1319) „ЧТ1НМ кк пра^и". После катизама „читање у тумачењу Јована (Зла-тоустога) слово 50: У последњи дан, на д в о ј е " 4 ) тј. на два дела после

') Прсвод цсле духовске службе извршио је Преосв. г. И р и н е Ј , срп. прав. гпископ Лачки, Недел.а свете Педесетнице, прлзничне службе, издала управа епархиЈе Ллчкг, УЈвидек, 142, стр. 417. Види и Е. И. Ловнтинт., Вечернее богослужен!е вт. денв Нигилгситннцм, Христ. чтен. 1853, I, 523-

*) Служабник, О^чмплш«! Ддк1гт1|: ш «РШ1НИ глвжш!*, г8тк в^сш дн1« СС Ц1|)к«1 шд^л.нм!' «̂ Р«ЧНТН, 11 ННЈЖ1 П* ||«ЛвДНН ПЛД«К4|ТЖ л1т8рГНГ4ТН, ИЛНПАЧ1 Ж1 вгдД л!т8рг1л ккКп' п И ^ М И , . , итд.

•) Једни их ириписуЈу СофрониЈу, патриЈарху Јерусалимском, а други Митрофану чсповеднику (IX век).

«) М I к п е, Р. в 59, 2 8 3 - 288.

118 . '21 &

прве и друге катизме. У Никодимову типику после катизама чита се „слоко кк когослокц! тј . слово (41) св. Григорија Богослова 1 ) на св. 11сдесетницу, које се према данашњем типику чита после полијелеја : „читање у Богослову" . У Романову типику: чт<ига кк тлкок'ниц-к адз 1и> глок(о). н. (50) ко посл^кднж днк. на к-< ( т ј . Дко<). и когослока гри-горм на к-1е о празднц-к л«ало пр^оудро?. После 6 песме канона чита се синаксар.

Црквене песме на служби Педесетнице. Прва стихира на Господи нозвах и друга на хвалите на јутрењу узете су из слова св. Григорија Богослова на овај празник са неким допунама. Стихиру слава на Господи нозвах написао је цар Лав VI Мудри (IX в.). Трећа стихира на хвалите узета је из слова св. Григорија Богослова о С в . Д у х у , или бољесасган л.ена је из у овом слову сабраних израза Св. писма о својствима и дејствима Св. Духа . Кондак и икос у данашњој служби узети су и.» другог кондака Романа Мелола на Педесетницу, тј. ово су проемиои и први икос Романова ковдака. Први канон (гл. 7) на јутрењу (рас-иравља више о Св. Д у х у , него о Св. Тројици) је од Косме Мајумског VIII в. (лоЕг)ца Косца Мо^ау^оО), а други је Г1о17)[1а хор{оо 51соаууоо тоО ^АрчХД, иод којим једни (Лав Алације) разумеју Јована Дамаскина, а други (Гвстатије Солунски) сматрају да је Аркла презиме. У Никодимову типику стоји да ово није Јован Дамаскин: „канон курк 1и>анвкк н< Далмскина |шана нк иного ндрицдшлчлго аркла". На п о в е ч е р ј у канон Сн. Д у х у саставио је Теофан митрополит Никејски (IX век).

Стари Јуде ји украшаваху на празник Педесетнице (Лев. 23, 10 17; 1>рој. 28 ,26) синагоге и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем, 1>ади сећања да је закон дан у време када је око горе све бнло у леленилу и цвећу, а при том у време бављења у пустињи били су присиљени да живе у сеницама — колибама од лишћа, гранчица и дрвета. Према овом обичају, без сумње је на дан Педесетнице билл украшена и Сионска горница, када је Св. Д у х сишао на апостоле. И Хришћани од увек украшаваху на дан Педесетнице цркве и куће зеле-нилом, гранчицама од липе, травом и цвећем, символишући гранчнцама и цвећем обновљеног пролећа духовно обновљење људи силом Св. Духл. Према другима могуће је да гранчице сећају на Мамвријску дубрлну, где је некада изволео јавиги се Триједни Бог и да су гранчНце цнетови као први плодови Богу од пролећа обновљеног силом Св .Духл (Пс. 103, 30), јер су се у Старом завету на празник Педесетницл при иосили у храм први плодови жетве . Св. Јован Златоусти спомин.с о обичају да се домови украшава ју зеленилом: „Празноваћемо с а о б р л ш о сп достојанством дарована нам добра, не полажући венце на вратл, но украшавајући д у ш е ; не украшава јући тргове покровима, но проснет ч.ујући д у ш у одећом врлине" (друга беседа на Педесетницу).

Претпразнство. Педесетница је јединствени од дванаест празника, који нема претпразнство, но само попразнство, као што недеља цвегпл има претпразнство, а нема попразнства. Пошто се сви дани од Пасхе до Педесетнице сматрају непрекидним празником, то онда пред Педс-

') М 1 к п е, Р. 8 36, 2.

23-1

сетницом нема места претпразнству. Овај недостатак се надомештава тиме, што се субота пред Педесетницом посвећује успомени умрлих.

Према томе Педесетница нема посебних стихира за мало вечерње, нс1о их узима из празничне службе, а оригинална је само закључна стихира на Господи возвах: »Јегда Духа твојего", која слика унутрашњу страну догађаја.

За време Педесетнице тј. од Ускрса до Педесетнице није се постило, нити клечало, тј. због пасхалне радости у то време уклоњене су све радње и знаци покајања и жалости. Тако И р и н е ј г о в о р е ћ и о празновању Педесетнице у његово време (тј. крајем II столећа), каже да се за време Педесетнице као и на Пасху и васкрсни дан није кле-чало. 'Гертулијан, споменувши о недозвољивости поста и клечања на Ускрс, додаје: „овим се олакшањем (1ттипИа1е) ми веселимо (§ашЗеати$) од Пасхе до Педесетнице2). Тертулијан на другом месту каже : „Педесет дана од Пасхе ми проводимо у свакој радости ( т о т ш ехикаНопе) ') . Гпифаније Кипарски каже: „У педесет дана Педесетнице не бива кле-чап.е, нити је заповеђен пост (оите тсрооетахтас")4). Овај обичај није снуда држан, јер I Васељенски синод у 20. правилу овако заповеда: „Пошто има неких, који преклањају колена и у дане Педесетнице, то да би у свакој области све једнако било, свети синод установљује да сс у те дане имају стојећи приносити молитве Богу" . Бл. Августин каже: „Не знам да ли се свуда држи то, да се у те дане (тј. Педе-сстнице) и у све недеље моли стојећи5). По сведоџби Касијана у Египту „у сне дане Педесетнице нико не клечи и не држи пост до 9. часа"; но Касијан није видео да се овај обичај тачно држи у сирским мана-стирама. Ублажавање поста у Педесетницу изражавало се у египатским маннсгирима само у томе, да се храна примала уместо 9. часа у 6. час (подне), а количина и каквоћа јела није се мењала6). По речима западне хаџикс Ктерије у Јерусалиму од Пасхе до Педесетнице баш нико не пости, на чак ни апотактити (тј. монаси).

Како Ускрс тако и цело време Педесетнице, као и последњи дан I Једесетнице било је време за крштавање оглашених. Тертулијан ука-|ујући које је време згодно за крштење, после Пасхе, најсвечанијег нремена за крштење, додаје о в а к о : „Веома значајно међувреме за крштење је Педесетница, када се васкрсли Господ налазио по сред уче-ника н када је била дана благодат Св. Духа, и када је засијала нада на други долазак Господа; јер тада, по вазнесењу Њ е г о в у на небо, казали су аиђели апостолима да ће Он истим начином доћи, како је узишао на небо, наиме (доћи ће) на Педесетницу,, т) . Зато што је Педесетница искл.учино дан Св. Духа и због везе крштења са миропомазањем постојао

') Пссидо — Јустин, (ЗиаезПопез е( РезропЈЈопез а<1 огЊасЈохоз, Циаез!. 115.

") 1)с сог. ш11. 3.

' ) 1)е 1(1. 14. 4) Изл. вђрм, 22.

•) А<1 Јап. (119), с. 17.

•) СоИаГ XX, 11, 23.

' ) 1)е 1>«р1. 19.

235

је у IV и V столећу обичај крштавања на Педесетницу. Бл. Августин у слову на Педесетницу овако каже новокрштенима: „Што видите да бива овде пред вама на олтару Божјем, то сте ви већ видели и прошле ноћи"1) . Према овоме уочи празника Педесетнице било је бденије, на ком се свршавало крштење. Цар Теодосије Млађи забрањује позоришнс игре „на Пасху и Педесетницу, док се носе светле крсвице и чита успомена апостолског страдања (тј.Дела апостолска)" г ) .

У Типику Вел. цариградске цркве I X - X столећа читамо да крштење бива после јутрења: улази патријарх у баптистерију и крштава, и помаже новопросвећене св. миром. (Тотиха, 1, 148). У спомен кршта-нања на овај празник и данас се на литургији место : ©КАТМИ Б Ж Г . . поје &ииц|»1 во Христа КЈНСТИСТЈСА.

Сион је име горе, или боље једна од четири хумке Јерусалима, којим се именом после означава цео св. град Јерусалим. У сионском делу -Јерусалима био је дом где је Спаситељ извршио тајну вечеру и где се догодио силазак Св. Духа, у ком су се састајали ученици Христови и после васкрсења. По предању записаном код Епифанија*) у IV веку, на месту тајне вечере у Сиону начињена је у I столећу мала црквица, коју је у IV столећу обвовила Јелена. Горње одел.сн.е или њена горница сматрала се мест.м где су се скупили ученици кад> су се повратили са Јелеонске Горе, где су видели вазнесење. Према предању овај храм на Сиону на месту тајне вечере дуго је био једнн ствен и главни храм Јерусалима. У IV столећу, према XVI беседи Кирила Јерусалимског, на овом месту било је већ веће свештено здан.с, које је имало два спрата, и звало се „храм апостола". У VII веку па-тријарх Софроније у једној од својих ода опева и прославља сионски храм, и каже о њему: „Ја ћу тебе угледати, нови украсе, башлико, где хор монаха непрекидно врши ноћна појања песама; узићи ћу својим ногама на Сион, где је у виду огњених језика сишла Божја радост; где је цар свега свршио тајанствену вечеру и умио ноге својих сапут-ника, учећи их смерности". За време крстоносаца разрушен је сионски храм, и они су га поново подигли, а затим је ова црква носила име Св. Марија. Руски хаџија игуман Данило из XI века видео је храм на Сиону и описује га овако: „Идући према југу, иде се по степеницама као на горницу ; ту је „храмина" саздана красно као на стубовима, и са врхом, исписана мозаиком и поплочана красно и олтар има као цркву нрема истоку, и то је била ћелија Јована. Богословца, и у тој ћелији је нечерао Христос са својим ученицнма. А на том је месту био силалак Сн. Духа на апостоле у Педесетницу".

Од 1333. године Сионска црква припада Францисканцима, који су дали цркви садашњи облик. Као и садашњи мечет, она је и тада ималн дна спрата: нижи је имао три апсиде са олтарима на месту : смрти пресвете Дјеве , умивања ногу и јављања Спаситеља после васкрсења. Горњи спрат сматрао се горницом силаска Св. Духа и Тајне вечере. 1559. године за султана Сулејмана претворен је храм крстоносаца у мечет и зове се Неби-Дауд (пророк Давид, тј. гроб Давидов).

') 5егшо 262 лЛ 1п(ап1е$. ») Со«1. Тћеоаоз., 11ћ. XV (11. V. Ое 8рес1аси11з, 1ех 5. •) Ое шеп$иг1з, р. 170.

120

Данашњи мечет има два снрата, приземни са две собе: 1) у којој јс Спаситељ умио ноге ученицима, а у којој се налази сто, који се сматра трапезом Господњом; 2) место јављања Спаситеља после васкр-сења. На горњем спрату су две собе: 1)тајне вечере, 2) силаска Св. Духа. Већи део данашњег Сиона је јерменски кварт, а остали део су чришПанска гробља (православно, римокатоличко и протестантско) (Према Скабаллановичу).

Дан који долази иза Педесетнице, тј. понедељак, посвећен је све-светом, животворном и свесилном Духу . Слично Рођењу Христову и крштењу и Педесетница осим попразнства има други дан празника, који је раван првоме. Као и у она два празника, и овде је овај праз-ник посвећен узрочнику и главном учаснику у догађају Педесетнице, тј. божанској личности Св. Духа, чији се „собор" и свршава у други дан Педесетнице. Свечаношћу својом, овај дан надмашава Сабор Бого-родице иза Божића и Претече иза Богојављења, као што се то види из вечерња тога дана, које је јединствено у години и које је тесно незано са богослужењем првога дана Педесетнице, јер се врши непо-средно иза литургије. Св. Григорије Богослов назива овај дан „даном Духа" 1 ) , а бл. Августин „празником силаска Св. Д у х а " 2 ) . Песме овога дана су баш све од дана Педесетнице, само су читања апостола (Ефес. 5, 9—19) и еванђеља (Мат. 18, 10—17) друга, а која својим избором неома лепо сведоче о крштењу на Педесетницу, а на повечерју се поје канон у част Св. Духа .

Слављење празника продужује се до суботе иза Духова, када бива оданије. Ове седмице разрешен је пост и у среду и петак на сир, рибу, вино и уље, ради празника Педесетнице (тип. послед. Св. Духа) , и ова седмица је искључива по олакшањима, тако осим тога што нема поста, нема међучасија и нема канона пресв. Богородице, који се поје на повечерју.

Недеља после 50-це зове се прва после 50-це и посвећена је успо-мени свих светих, и зато се још зове недеља свих свеШих3). Овом неде-л.ом свршава се цветни триод. Црква је установила овај празник да благодари Богу што је светитеље венчао венцем непропадљивости, даље да би прославили успомену и оних светитеља, који због своје многобројности немају свога дана у години или чије име и живот не зиамо (синаксар нед. свих светих). Ове светитеље црква слави у овај длн заједно са светитељима чији спомен и одељено слави, те их тако сне заједно слави, да се прикаже да су се сви подвизавали у једном Христу и да су сви трчали исто поприште врлине, како то каже синак-сар овога дана. Идеја да се слави празник свију светих је прастара и сиже у време непосредно иза великих гоњења, која су увећала број мученика толико, да им се не зна броја, тако да није било могуће сва-коме од њих посепце указати поштовање. Тиме је дана мисао о једном колективном дану: свих светих мученика, који се после преобразио у празник свих светих уопће. Као што доказује једна омилија св. Јована

' ) Слово 41. на Педесетницу. *) б е г т о 1(1 Реп(есоа. ') А н о н, НедГ.лн вс-ћхг с в л т н х г , Христ. Чтен. 1853, I, 543.

Јлатоустога1) постојао је у његово време празник свих св. мученика и славио се у недељу после Духова, а код Сираца у петак после Ускрса. Св. Јован Златоусти у споменутој омилији каже : „Није прошло још 7 дана, како смо свршили торжество Педесетнице, и опет нас је преузео лик мученика, верни пук и војска, који ни у чем не устуиа пуку анђела што га је видео Јаков, но који је саревновао и раван овоме (тј. анђелском пуку)". Према једној песми св. Јефрема Сирског једна традиција поставља успомену свих светих на 13. мај8). Има једно слово цара Лава Мудрог у недељу после 50-це у част свих светих мученика3). Успомена свих светих слави се иза недеље силаска Св. Духа 1ато, што су се апостоли после силаска Св. Духа , снабдевени силом Св. Духа, разишли по целом свету да проповедају еванђеље, из чије су проповеди као изданци никли и светитељи цркве Христове, који се за нас моле. У служби и синаксару ове недеље набрајају се разни рангови светитеља4).

1) 'Еук&раог е1с; гоЛс; Лушо^ ЈгЉ\-та$ 6Хш тф кбаиш ^аршр^ааутв^ . М I ^ п г, Р. 8. 50, 706.

2) Т И а 1 ћ о {е « — Е Н е п ћ о Ј е г , НашЈћисћ (1ег ка(ћ. и(иг§1к, I, 715.

3) М 1 2 п е, Р. 107, 172.

4) У православној цркви угодници БожЈи које црква поштује има)у ра.ии-иазиве, према врсти њнхова подвига и врлини њихова ж и в о т а : патријарси, праоци, оци; пророци су по побожности велики људи Старог завета, ко]е ]е изабрао сам Г.ог и слао на разна места ради прорицања, нарочито ради прорицања о доласку Спасител.л ма свет. Апостоли су велики људи Новог завета, блиски Спаситељу, ученици и саиуг ници Његови , ко]е је Спаситељ послао на разне стране ради проповеди еванђеља. Снг-1итељи и оци (нж# »о свлтих* 4т|цж) су источни патријарси, побожни епископи, митро-иолити, архиепископи, наследници св апостола у хришћанској цркви и њихови сатруд-иици у проповеди еванђеља и у труду побожности. Свети равноапостолни и просвсти-гељи су људи и ж е н е царског и владарског рода, а кадгод и обичног позива, ко)и су (1И1]ом проповеђу обратили Христу читаве кра јеве и народе Свештеномученици гу хришћански епископи и презвитери, ко]и су погинули од мучења за веру Христоиу. Нсликомученици су побожни људи и жене разног светског позива, који су с великим 1рпл,ењем претрпели разна гоњења и мучења и дали сво] живот за веру Христону Пр -подобномученици су подвижници монаси, који су пострадали од незнабожаца и иноверлнл III веру Христову. Мученици су људи и жене разног позива коЈи су пострадали због

еиоЈе вере у Христа. Исповедници и страстотерпци су они, коЈи су признали своЈу цецу у Христа и били мучени, али коЈи нису у мучењу погинули. Неки од њих зову ге т -чертани због удареног жига на лицу. Преподобни су побожни људи и жене, пусгн н.аци, отшелници (тЈ. коЈи су отишли у пустињу), зтгворници (тј. коЈи су се дчбрп иољно затворили у пећине и ћелије) , столпниии (тј. коЈи су се подвизавали нод отворе ним небом на стубу или кули), безмолвници (т) који добровољно ћуте), — сви моилш иог звања. Праведни су побожни људи и жене правеаног живота, коЈи су живели у нородици, друштву и свету. Безмездници и безсребреници су побожни људи, коЈи < у угодили Богу своЈим бесплатним служењем људима ко]и страдаЈу и коЈи су бесилатно лгчили болеснике. Блажени су људи и жене разног позива, који су проводили земал.гки .кипот у свету и у пустињи скромно и одричући се од земаљског блага, и кад гоц е рлзним Јуродством, све ради Христа. Христа ради Јуродиви (т) луди) су они, ко]и еу к р о ј врлину дошли до неосетљивости (бестрасти)а), и вративши се у свет посред шум . н и ледаЈу као да су луди, и тако побеђуЈу таштину. Врлина Јуродивих противи <с Iлконима природе и прописуЈе Јо) своје законе, они гладују и жедне, нокриваЈу гело

• лм<» толико да покриЈу иаготу, и тиме што су без светских жеља, а пуни само жел.<-царства небеснога, изгледају свету као луди, док су међутим пуни мудрости.

121

Иза Педесетнице, почињујући од 1. недеље, тј. недеље свих све-тих, означавају се недеље са седмицама бројем 1-32 (шс1). До недеље Митара и Фарнсеја означено је 32 недеље са седмицама. Недеља свих светих је 1. недеља. Овде почињу столпови васкрсних јутарњих еван-ђелија и столпови гласова октоиха. Столп еванђеља почиње од недеље сних светих када се чита прво васкрсно еванђеље. Столп гласова окто-иха почиње од недеље иза недеље свих светих. У ту недељу је први глас и друго еванђеље. Које године иза 32. недеље не долази одмах недеља митара и фарисеја, те године за недеље иза 32. недеље има нарочити указ о читању апостола и еванђеља на литургији. С В Е Т И В Е Л И К О М У Ч Е Н И К Г Е О Р Г И Ј Е

рођен у Лиди 270, -ј- мученичкн у Никомидији 300, г. У Ас1а 85 Арг. III, 100—168 и XXI—XXXVIII имамо подробно изложење разних повесги о св. мученику Георгију, о преносу његових моштију и о његовим чудесима у каснијим временима. Св. Андрија Критски сведочи да је у његово време поетојала историја сградања овога великомученика.

Први спомен имена св. Георгија налази се у једном натпису, по свој прилици из 367, који сведочи о цркви св. Георгија и њсгоних другова у Еассаеа у Ватачеји, која је подигнута трошком једнога епи скопа Тиберина. У Ватанеји има и других натписа који сведочс о градњи цркава посвећених св. Георгију. У Ашга (Ватанеја) су јсдан презвитер и архиђакон заједно подигли цркву св. Георгију. Преми једном натпису у близини Воз(га почива градитељ једне цркве посис ћене св. Георгију, да Георгије заштити и моли за душу његова умрлога брата. У АигапШс1е 623. су један отац и син подигли цркву св. Георгију.

Из 515. године постоји у 2огауа (ТгасћопШз) натпис из једне д о данас сачуване св. Георгију посвећене цркве, у којој је била положсна и једна драгоцена реликвија св. Георгија,

Поред Аравије и Лида (ОЈозроНз) је било место култа св. Геор-гија у VI веку, и од тада је П(1(1а главно место поштовања св. Георгија.

Св. Георгије важи као помоћник и заштитник у рату и слика се као наоружан коњаник. Као такав спомиње се и у старим српским биографијама1) .

Кулг св. Георгија био је раширен по целоме Истоку. У Јеруса салиму је био манастир св Георгија. У Сирији је такође био жин култ св. Георгија. У Едеси је пре Јустинијана била црква св. Георгија. Затим цркве св. Георгија имамо у Египту и Византији. Култ св. Георгија јс био веома жив и код српскога народа и имамо многе цркве из XII XV века посвећене св. Георгију2). Путници, који су посетили Цариград прс латинске окупације, спомињу цркву посвећену св. Георгију Мангап ском, недалеко од Велике палате, код палате Манганске. Код ове цркнс био је манастир истога имена. Била је једна од значајних цркава прс стонице, а величанствено ју је реконструисао Константин Мономлх (1042—1054). У Солуну је у V столећу такође била црква св. Георгија.

Међу црквеним песмама РИга (Апа1ес1а засга I. 596—598) је објанио седам песама св. Георгију, а у петој од ових каже сам Георгије да ]е

>) Доментијан , 230—237. *) М. Пурковић, Попис цркава у старо) српској држави, 23—25.

2 4 0

оно име Георгије добио на к р ш т е њ у тђ хоХор.(Зг,{)-ра Гемртто? *4х).г)|1.а1). У служби св. Георгија 23. априла писали су песме за овај празник: Анатолије (IX век, стихире на литији), Јован монах тј. Дамас-кин (слава на литији), Студит (слава на стиховње), Теофан Никејски IX век (канон и слава на хвалите), дакле песници 8. и 9. века. У црк-веним песмама св. Георгије се слави као тврди страдалац : „ни звери, ни точак, ни д р у г о мучење, нису га могли разделнти од Христа Он се јавио као помоћник душа и тела; успомена његова је свемирна. т ј . по целом свету" .

Беседе и похвале за овај празник писали су : Андрија Критски (похвалу М ј ^ п е , Р. 97, 1169—92), Георгије Кипарски (похвалу М 1 § п е , Р. е- 142, 298—345), Аркадије Тримит (похвалу), Јован Евха-итски (две беседе)1). У зборницима богослужбених читања се налазе и разна чуда св. Георгија, као и друге похвале других познатих и ано-нимних писаца.

Типик Велике цариградске цркве IX—X века 24. априла, има ''А&ХтјС^ хоО аусоо р.еуаХо^арторо; Геа>ру(оо. Обто; ^ егс! ДсохХтјпауоО РабсХ^со? ех Какгсабохса? еОуеушу уо^соу трс|3ооуата пра^а?, бе о^осу. ЕЈ; тбу К ' тропЛрглм т|Х0? б'> ' ' 0 бфоЗес'?. Гешрутј^еЈ; олб веоО ^ е б е с х ^ ; ттј? ебзб|3са$ уесоруб? тсцсштато?... (сада кондак). Прокимен г л . 4. Дивснк Е г * во СКАТИХ& скоих*..., стих: Е к цсрква^к ваагосаокип, апостол и еванђеље као данас. Евергетидски типик види Толсха, I, 448—9. Као читање означава овај типик: Мучеништво светога које почиње: асох).7јтсауб; б РшјЈсасшу абтохратсор.

О д моштију глава св. Георгија налази се у Риму. Хаџија Антоније видео је 1200. врх главе св. Георгија у Цариграду , у манастиру св. Георгија Манганског. Манојло Филес (1275—1345) спомиње један инкол-пион са моштима св. Георгија. Њ е г о в у руку имао је Хенрик Дандоло 1204, и послао ју је у Венецију. Ризница цркве св. Марка у Венецији има један реликвијар венецијанског рада, који има сребрну плочу са грчким натписом, у коме се спомиње један делић моштију св. Георгија2).

О св. Георгију види ј о ш : Ј. В. АсПћаизег, Оаз Огасћеп\уипс1ег (Јез ћеШјЈеп Оеог^ (ВугапПпЈзсћез Агсћју I. 5, Бе1р21§;, 1911, р. 7. п. 2). О култу св. Георгија специјално у Ј1иди или Дирсполису у Палестини ниди Н. О е 1 е ћ н у е , Без 1е&епс1еб ^гес^иез беб "ба1п1б шШ1аЈгеб, Раг1б, 1909. р. 451 и даље. И с т и , Беб О п ^ ш е б с1и сиће сЈеб Маг1угб, ВгихеПез, 1912, р. 214. Е. Б и с Ј и б . б ј е Ап!ап§е (1еб НеШ^епкиИб јп (1ег сћг1б1-ћсћеп Кксће , 239—243. — Н. П. Кондаковг. у своме делу ВизантШсши церкви и памнтники Константинополи помиње манастир св. Георгија у Ксилокерку (371, цркву св. Георгија у Девтерону (46), цркву св. Геор-гија Манганског (та МАууауа здање арсенала) (70—71), капелу св. Ге-оргија подигнуту о д Маврикија, у коју су долазили они који су се са триумфом враћали са похода. Касније је ова капела добила размере нсликог манастира. На месту где је била ова црква подигнут је велики мсчет султана Миримар (164).

•) ВНО, 93—96. ") ВђеггоК, бапс1и41ге« <1е Вухапсе, 137.

К И Р И Л О И М Е Т О Д И Ј Е

Грчка црква није славила Кирила и Методија , па их немамо ни у данашњим грчким минејима. Православне пак словенске цркве славиле су спомен смрти Методија Моравског 6. априла ускоро после његовс смрти. У Асемановом еванђељу (XI, а можда и X века) 6. априла ознп чена је „успомена смрти преподобног оца нашег Методија, архиепи-скопа горње Моравске, брата преподобног Кирила Философа". Ово сведочанство глагољског споменика може се потврдити руским спомг ницима XII и српским XIII и XIV столећа.

Код Срба слављени су Кирило и Методије . 1200. године у Миро слављеву еванђељу 14. фебруара слави се успомена св. Авксентијн и стго Лца оучитЈл^к саок'кнкскл коурила филосопа.

Шишатовачки апостол (1324) 6. априла слави ,,па<ИАТк ваажшаг* адткца нашсго лиоодигл к-:пискоупа моравскаа".

У типицима: Никодимову (1319), Романову (1331) и једном Карло вачком типику Горње цркве из XVI века, не помињу се Кирило и Методије , међутим у једном типику Хиландара из времена цара^Душана 14. фебруара слави се успомена „курила фиаосопа ацн № по покгг с( сиу".1) У једном пак типику Зографског манастира 15. — 1Г». века 14. фебруара означена је успомена : с*го кириаа фиаосЖфа оучит1а»« сло1н'скаго, са тропаром и кондаком.2)

Житије Кирила3) написано је одмах после смрти св. Кирила, а још за живота брата му Методија . Жити је пак Методијево4) написано ]с одмах после смрти Методијеве .

С л у ж б е Кирилу и Методију, било појединима од њих, бнло обо јици заједно сачуване су у руским, српским и бугарским богослуж беним рукописним књигама. Код Руса се служба Кирилу и Мстодију

' ) А. Д м и т р 1 е в с к 1 И , ТилисЛ, I, 471. 2) 1ђ1с1. 3) Издање житија Константинова код Ог. Р г а п ( I 5 е к Р а з I г п е к, 1)СЈ1пу з1оуаи

•кЈсћ ароб(о1и СугШа а МеШос1а, 1902, 151—215. 4) Р а з I г п е к, 216—238. Остала житиЈа ВИДИ В. Ј а г и ћ , Питање о Ћирилу и

МотодиЈу у словенскоЈ филологији, Београд, 1890, стр. 6. и 7. и А. Т е о д о р о « ! . БНЛЛНЂ, КирилЂ и Методи, II, Софин, Универзитетска библиотека № 146, Тскст бго-градског пролога штампао Је Др. Јанко Шафарик у Гласнику XVI књ. Чудновату причу какним Јс чудом Кирило пронашао писмена види Гласник књ. VIII.

10 Х о о р т о л о г и ј *

242

налазила у студијским минејима, тако у синод. минеју 12. века 14, фебруара је служба св. Кирилу, учитељу словенском, а 6. априла Ки-рилу и Методи ју . Али је чудновато да служба Кирилу и М е т о д и ј у , која се налазала у студијским минејима, није унесена у минеје јеру-салимског устава и на тај начин је празновање ових светитеља било напуштено у Русији д о новијих времена1). По указу св. Синода , у спомен 1000-годишњице о д првоначалног освећења словенског језика еванђељем и вером Христовом, 1863. г. установљено је да се сваке године 11. маја слави празник преп. Кирила и Методија , са свршавањем свеноћнога бденија, литургије и молебног пјенија, по с л у ж б и која им је нарочито састављена те године2) .

С л у ж б а рукописна српскога извода XIV века налази се у руском Пантелејмонову манастиру') , где имамо још један извод4) .

Успомену преподобних Методија 885) и Константина, названога Кирила 869) учитеља словенских 11. маја, имамо у овим споме-ницима:

Само МеШодија: 1) у прологу XVI века С о ф и ј с к е б и б л и о т е к е ; 2) минеји XII века у московској Синодалној библиотеци успење 6. априла са с л у ж б о м ; 3) месецеслов при шишатовачком апостолу из 1324. г» Обојице: 1) месецеслов у Румјанцевском обБ1ход-ћ XII века у Москов-ском м у з е ј у ; 2) словенски пергаментски пролог XIII—XIV века у Рум-јанцевском музе ју 25. августа ; 3) минеји митрополита Макарија XVI века са два пролога; 4) устав јерусалимски из 1548. године у Москов-ско ј синодалној библиотеци, итд.

Успомену преподобног Кирила философа, учитеља словенског ( I 869) 14 фебруара имамо у овим споменицима:

1) Месецеслов Остромирова еванђеља 1057. год . ; 2) месецеслов глагољског еванђеља 11. века ; 3) месецеслов у Румјанцевском о б м х о д ћ XIII века; 4) служебни минеји словенски XII века Синодалне московске библиотеке ; 5) месецеслов словенског апостола из Охрида XII века Ј устав јерусалимски XIII и XIV века у московској синодалној би-блиотеци; 7) псалтир из 1481; 8) први штампани устав 1610., и даље 1625. и 1639. год, ; 9) минеји XV и XVI века из Б јелозерске библио-теке сада у лењинградској академији ; 10) минеји митрополита Мака-рија XVI в.; 11) устав јерусалимски из 1548. у Московско ј синодалној библиотеци.

Ч СергЈИ, ПолннИ м-ђслцеслов-ћ Востока, I, 156, 159. 2) Имам нред собом С«ужси прп нимж «Ц1мх НЈШНМЖ. равнвЈпостшлним* М«в«дТн) П Кур)лл$

«учтл!мж слвингкимж, нл днА мли «1, ф< р$лр!л д! А лпрТллм 9 А жнтТб Дуж. Издање на дан тисуНугодишњнце блажене смрти преп. оца нашег* и учитеља МетодиЈа, архиепископа Моравског, Спб. 1885. Неко )е у овој књизи записао: А в т о р г с л у ж б г АмфилохШ С. Арх1епископг КазанскШ и д о к т о р г богослов1в ( | 1889).

' ) И з д а о А. А л е к с а н д р о в Ђ , Памнтники древнеЛ писћмености, Спб. 1895. кн. СУН. по Валану.

«) Издао И с т и , у РусскШ филологическШ в-ђстник-Б, Варшава 1893. № 2. стр . 199 —203. По Валану. О бугарским службама види Теодоровг—БаланЂ и ЈагиН, 7.

123 . '21 &

Успомену МеШодија 6. априла имамо у овим споменицима:

1) месецеслов при глагољском еванђељу Асеманија из XI »ека ; 2) месецеслов при шишатовачком апостолу из 1324. год. ; 3) минеји четни словенски до митрополита Макарија; 4) минеји словенски XII века у московској Синодалној библиотеци. Успомену МеШодија 11 маја имаио у уставу 1246. године и црквеним календарима у типографско ј библио теци XVII века.

У зборнику апостолских и еванђелских читања за целу годину, почев о д Пасхе, у Атоно-Пантелејмонову манастиру, писаном у Скопл.у граду, попу Грвдоу , у дане краља Милутина (1275—1340) од јереја Николе, 14 фебруара је означена успомена: „Кирнлд философа и Д1 |то-Л И И . Т р о п . ГЛДС . Д . С5 П1Д»НК П(>ИЛ1ЖНО . Пр«Л»АДр0С С1СТ(»А С1В*к с т к в ц и ВГ0ГЛДС1 . ВИДНЕ№ ПроСвНбТЛА МК0 Д В А С Т А №ЖЕ ПрН81Д1 ШК0 ЗЛДТИ М0НИСТИ.

оумомк ДША сн. ишр^КТКСА дроу г и К И Р И Л 3(Л4и влжн! разоул)ол«к им(1ел«к Т А Л»АДРК Л4ЛИ јја вл ( л . 6 6 о б . ) .

Ц А Р К О Н С Т А Н Т И Н И Ј Е Л Е Н А

Култ светих великих царева и равиоапостола Константина и Јелене (т<1)У Лук»V цеубАшу деоаедтшу ха1 ЈаалоотбХшу раасХешу, Кшуатаут1уоо *а! ' Е Х ^ ? ) имамо од IX века, у које време је састављена служба за овај празник, који се слави 21. маја, иако је по Јевсевију последњи дан Педесетнице био дан смрти цара Константина, а 337. године, када јс умро Константин, тај дан пада 22. маја. Константин је умро у три-десст другој години свога царевања, а имао је 65 година. Њ е г о в о тело положено је према завештању у гробницу спремљену у цркви Св. аиостола у Цариграду. Успомену цара Константина и Јелене налазимо у месецесловима од IX века. У Ас1а 58. Мај V, 12—27 имамо опширну расправу о Константину на основу Јевсевија, која се у многом разли-кује од словенских минеја. О Јелени имамо опширну расправу у Ас1а 88 Аид. III, 548. Јелена је 326. године нашла крст у Јерусалиму, а умрла је 18. августа 327. године у 80-ој години свога живота. Много се гонори о чудима од њезиних моштију на западу, особито у Фран-цуској. Морчели држи да је она умрла у Палестини, кроз две године пренессна је у Цариград по сведоџби Никифора, и прва сахрањена у цркни сн. Апостола. Хаџија Антоније видео је 1200. године да су Кон-стнитин и Јелена лежали у једном гробу.

Црквене песме за овај празник написали су црквени песници: Визан-ги)е тј. цар Лав Мудри (слава на Господи возвах и стихиру на литији), М п о д и ј е , патријарх цариградски (слава на хвалите). У Евергетидском типику (Титха, 1,456) означен је канон тоо <Ју1ои е?$ тјх°? б'©еосра^оо; т). канон од Теофана, који данас имамо и у словенском минеју, али бсз имена Тсофанова. Из службе цара Константина, састављене у IX веку пиди се да су тада мошти његове давале исцељење, јер у слава на стихонње читамо : вгшжс и рака исц-клени точитх. у песмама цркненим, као и читањем из апостола, на овај празник црква упоређује Константина са апостолом Павлом: „Слику твога крста видевши на небесима, и као Павле примивши позив не од људи, апостол твој, Господе, међу ц а р е в и м а . . . (тропар). Господ му је дао „апостолско православље". Из свега види се да црква гледа на хришћанске подвиге цара Константина као на подвиге апостола и пастира.

РМга доноси неколико песама посвећених Константину и Јелени (Аип!ес1а засга, I, XIV, 670), а у кондаку анонимног песника Ое засга сгисе (VI век) славе се и Константин и Јелена (ЊИ. 511). Овде се за Јелену каже: „^ Л С Х У А Е Р О ? 'ЕХ^уг ј , тђ ^ате^ц^т) тбу Хрсатб^, 1уоиал т&̂ ј ^ Х О У

абгбу Тф ^аслХеГ, ^е(уето \>еаааатас тА ТероаоХоцосЈ 0аоцао1а Ју&а у^орЛут), ха! тб а!ра; впер 1<зу1Ч прб{ тбу •Зебу бтбесхуоЈхЈутЈ..."

245

Похвалу светима [написао је Константин Акрополита, а беседу Никифор Грегора (В. Н. О.).

Константин, син Констанција Хлора, је рођен у Нишу 27. фебруара 274. Када је Константин 306. г. после смрти свога оца постао санладар и цезар, довео је своју матер на двор. Када је он примио хришћанстно 311. године, примила је и његова мати Јелена хришћанство у 64. или 65. години живота. Јелена је чинила многа добра дела. Умрла је 326. године и њено тело сахрањено је на ^(а Гаујсапа у Риму, а две годино касније пренесено је у Цариград. Константин је име места рођења својс матере (Огерапиш у Витанији) њој у почаст назвао Не1епороћб, и дао јој титулу аугуста. На новцима зове се Р1ауја ЈиНа Не1епа. Послс смрти указивана јој је велика почаст и њена успомена је нарочито у Јерусалиму од тамошњих девојака са почашћу поштована. ГБено име налази се у 8. веку у минологију цариградском заједно са њезиним сином 21. маја, и обоје имају предикат свети.

Према Јевсевију1), после Константинове победе над Лицинијем за Хришћане су „настали радосни и свечани дани празника, и све сс испунило светлошћу . . . , по градовима и селима певане су од хороиа хвалбене песме, којима су Хришћани, као што су били научени, нро-слављали прво цара свију Бога, затим цара са свом његовом богол.у-базном децом".

Типик Велике цариградске цркве (Толсха I, 74) IX—X века 21. маја слави успомену ТШУ хаI е&аејЗес т^ (ЈЛ/тјцтд уе^оЈшиоу (ЗаасХЈш^ тђцб^ Ка^атаутвоо хаI 'ЕХеутј?. Овај типик означава тропар, прокимен, апостол и еванђеље као и данас, Евергетидски типик (Тотиха, I, 455) 21. маја има успомену тшу с&уиоу хаЈ цеуаХшу Ко)уота^т(уои ха! 'ЕХе^тјЈ.

Константин и Јелена подигли су многе цркве у Цариграду, Јеру-салиму, Св. земљи и Риму, а у Цариграду је у X веку била капела св .Константина1).

' ) Н1$1. есс1. X, 9; УИа Сопс1. II, 19.

' ) Соп5(ап11п VII Р о г р ћ у г о ^ п & е , 1.е Нуге с6г^шоп1е5, Тоше I, 24. С о т ш е п 1 И г е 1.1уге I, 74 (Тгас1и1( А1ђег( Уов«). Раг1з 1935.

С В Е Т И П Е Т А Р И П А В Л Е

Првобитни месецеслови садрже само имена мученика и само ретко и ностепено су у њих уношене и друге успомене, пре свега апостола, као првих мученика (сравни Сопз4. ар. V, 8). Без сумње култ св. Петра и Ианла постојао је одмах иза њихове смрти, и нема ни једног месе-цсслова од најстаријих на Истоку и Западу, у коме не би било овога празпнка. У овом погледу њему уступају други Господњи и Богоро-дичини празници. Хришћани славећи овај празник извршили су пропис ап. Павла Хришћанима да помињу наставнике и да славе њихове дане (Јевр. 13, 7; СопзГ ар. VIII, с. 33). О д апостола у IV—V веку већина ОД њих су ушли у календаре (месецеслове) цркава, које су их сматрале снојим оснивачима или где су биле откривене њихове мошти (у Риму 11стра и Павла, у Јерусалиму Јакова, у Александрији Марка). Но врло брзо, раније него мученика, успомене апостола требале су постати опће црквене. Цар Константин Велики подигао је у Цариграду храм (ЦУУЈЦТЈ) апостола (5осга1ез, НЈзГ есс1. I, 16), у коме је и сахрањен (\П1а Сопз1. IV, 71). О д појединих апостола у IV—V веку опћецрквено ра-спрострањење добила је успомена апостола Петра и Павла. То се може казати и за успомену Јована Крститеља1).

О години и дану смрти апостола Петра и Павла постоје разна мишл.ења. Данас се слави успомена св. апостола Петра и Павла 29. јунија, према предању, по коме су оба апостола у Риму за Нерона у исти месечни дан претрпели мученичку смрт. Петар је био сахрањен на Иатиканском брегу, а св. апостол Павле близу Остијског пута, не далско од града. По опису Пруденција, који је посетио Рим 405. г. на празнике св. Петра и Павла, цео град је био у молитвеном покрету (Когпат рег о т п е т сигзИап! огапЦие); велика гомила начинила је два огромна таласа, који су се сливали у две цркве оба апостола (које су сс налазиле над њиховим грбовима и биле доста далеко једна од друге), а у снакој од ових тога дана служио је епископ2). 30. јуна слави се успомена свих дванаест апостола. Међутим првобитно се славила успо-мена апостола Петра и Павла одмах иза Рођења Христова, тако према 1) пријском мартирологију 28. децембра, после св. Стевана, ап. Јакова и Јонана; 2) према старојерменском календару 27. децембра; 3) према нссторијевском календару у други петак после Епифаније; 4) у Ниси,

М Према М. Скабаллановичг , ТолковмИ ТИПИКОНЂ I, 310. а) После бдениЈа светитед. свршавл свештенодеЈство зл Тибром. Потом се брзо

устргмл.лва овлмо и понлвл.а службу . Р г и с Ј е п И и з , Рег1з1. XII, 2.

247

у време Божића, после св. Стевана био је колективни празник апо-стола Петра, Јакова, Јована и Павла1). Софроније Јерусалимски 1и 1аибаНопе 5 5 Ароз1о1огит Ре1гј е1 РаиП ( М ^ п е , Р. е- 87, 3361—3362) Сведочи да је четврти дан иза Божића био посвећен св. Петру и Павлу ( . . . ^иаг1ат зјђј гезегуагип! ргаесер!огит О о т ј т т е т о г е з ) .

У Цариграду је римски сенатор Тез1из, који је у цивилним по-словима 491. год. био послан цару Анастасију (491—518) када је овај дошао на владу, склонио цара да овај празник у Цариграду свечанијс слави, који је и дотле овде слављен2). Закони о д 389. и 425. забра њују позоришне и циркуске игре на дан смрти апостола.

Црквене песме на овај празник писали су црквени песници:Јован монах тј. Дамаскин (два канона, један св. Петру, а други св. Панлу, слава на Господи возвах малога и великога вечерња и стихиру на литији), Андрија Критски (стихире на литији и на стиховње), Арсенијс (стихире на литији), Герман (стихире на литији), Византије тј. цар Лаи Мудри (слава на литији), Јефрем Каријски (слава на стиховње), Космл монах (слава на хвалите), Андрија Пир (стихире на Господи возвах на великом вечерњу). РИга је објавио кондак св. апостолима Петру н ПаВлу од непознатог песника (Апа1ес1а засга, I, 549—554). У служби црква прославља Петра и Павла као првопрестолнике и васел.енсж учитеље, који су просветили западни мрак, Петра као предначалник I апостола, Павла као такова који се потрудио више од других. 11ро славља Петрову тврдоћу и Павлов разум, и види у њима слику обра ћања оних који греше и који се исправљају. У Петру слику онога који се одрекао и покајао, у Павлу слику онога који се протинио проповеди Господњој и потом поверовао.

Беседе и похвале на овај празник писали су: Астерије Амазијски (похвалу), Софроније (беседу, М1§пе Р. 87, 3356—64), Никита Паф лагонијски (МЈ§пе Р. 105, 37—53), похвала (Мј§пе Р. 59, 491—96), Теофан Керамео (беседу), Георгије Акрополита (похвалу), Максим Планудес (похвалу, Мј§пе Р. 147, 1017—1112), Григорије Паламл (МЈ^пе Р. 151, 353—64), Теодор Дафнопатес (похвалу "Аиа ; Ц4У ^ Х Ш Ј П Ш У уб^од), Јован Златоусти (четири похвале коЈе долазе у зборни цима као читање на овај празник, а које почињу овим ргчима: 1) Опрауоб хас угј?, 2) Петроу ха1 ПаОХоу, 3) 'О цахарСОЈ ПаОХо;, 4) ЛИЈЈКПУ

тбу (Јретбју). Иначе Златоусти има седам беседа у част св. Панла (у једној од њих се приписује ап. Павлу обраћање Рима у хришћанстио) и једну „на Петра и пророка Илију", али се из њих не види да су држане на овај празник. Максим Турински има 10 проповеди на она) празник ( Н о т . 68—73 и 5 е г т о 66—69, МЈ§пе, Р. 1. 57), а бл. Августип пет проповеди ( 5 е г т о XXV—XXIX бе запсИз). У њима се празник озна чава као сИез {ез!из и зо1етпИаз3).

У IV веку у Цариграду је била подигнута црква св. Петра и Павла4).

]) Оге§ог. 1^88. , М 1 8 п е, Р . в- 46, 725, 787. г) ТћеоЈогиб 1*ес1ог, Н1б1. есс1. 2, 16. Тћеорћапез , ас1 ап. 492. 8 ) ВИДИ КеИпег, Неог1о1ое1е, 2 1 4 . $ 4) 8О2ОШ., VIII, 17. О црквама св. Петра и Павла у Царнграду види Кондакош.

248

У цркви св. Петра која је била постављеиа на североисточном углу свете Софије , славиле су се 16. јануара часне вериге ап. Петра, које Је носио у тамници, када је био ослобођен од анђела. Каже се да су их нашли побожни љ у д и и да су их чували код себе, предајући нх са оца на сина, д о дана када су их побожни цареви донели у I ћфиград и поставили у цркву св. Петра код св. Софије . Минологиј Масилија II сачувао је успомену поклоњеша часним веригама ап. Петра 16. јануара у овој цркви св. Петра на једној минијатури1).

Хаџија Антоније видео је 1200. г. главу апостола Павла у царским палатама Цариграда. По римском пак предању главе оба аностола чумају се у латеранској цркви у Риму, тело св. Петра почива у Вати-каиској цркви, апостола Павла у цркви ван Рима на Остијском путу .

Типик велике цариградске цркве (Тшиха, I, 84) IX—X века 29-јуна означава успомену ТМУ аусшу ха! хори^аСШУ С&лоагбХшу Петроо хаЈ |1а6Хоо. 'Еу тф бр^ауотросресф т^ лара^оу^ј еЈ? гб ХихУсхбу усуоутас ^ауусо-оцата у ' (три паримеји из I посл. Петрове) . тбу К ' тропарсоу ^х0« ^Х. а ' . По(а сроХаху) обх гаув ое беацсоу. Прокимен, апостол и еванђеље као и данас. 30. јуна је успомена ТШУ аусшу селоатбХшу Штроо, ПаоХоо, 'Аубр1оо, '1ахш(3оо, Мархоо, Аооха, Матдасоо, Тша^Уоо, Вар-ИоХо|1а(оо ха! ФсХслттоо, бтс еЈ? 'А^тсох^сау прбтоу ^Зеатиаау хаХеГавас уу.апл-уоб; бтс тасроу IV 'РШЈЈС Ј̂ хесутас Петро? хас ИаОХод. Тропар гл. 4 .

(>1 т&у атсоатбХшу тсрштбдроуос... (даље је означен прокимен, апостол, енанђеље и причасно). Дакле типик Велике цариградске цркве има на Петрондан као тропар данашњи ипакој Петровдана, а на дан свих апо-стола 30. јуна је тропар данашњег Петровдана. Тек Евергетидски типик (ТошхоЕ, I, 464) излаже опширно пуну с л у ж б у ТШУ ^усшу хаЈ лауеисргјцшу "поотбХсо^ Петроо ха1 ПабХоо. Евергетидски типик означава на панихиди читање Петрове посланице, а на ј у т р е њ у прво слово Златоустога у панигирику и похвалу апостолима од Теодора магистра у двапут, која почињс речима: Ка1 тту тех^ту . . .

') ТолисЛ, 1/43. Види Још о часним веригама код Ећег$о1(, 5апс(иа1геа с!е Вигапсе 11

У време Христова живота, Ј у д е ј и знајући за велика чуда св. Илије, најстрашнијег и најмоћнијег старозаветног пророка, сматраху Христа за пророка Илију (Мат. 16, 14). На дан Христова преображења, као представник пророка јавио се у светлости са Мојсијем на гори и Илија и беседио је са Господом. Апостол Петар, очевидац преобра жења Господњег , желео је између осталог начинити једну сеницу и Илији. О д апостолских времена п р о д у ж у ј е се поштовање пророка Илије у цркви Христовој , па чак и ван ње непрекидно. Преподобни Харитон је на месту пустињског пребивања пророка Илије у III веку основао обитељ Илијота. Палестинска предања д о данас указу ју места освећена стопама ногу великога пророка Божјегд . Беседе св. Илији имамо о д Јефрема О ф с к о г , Василија Селевкијског , св. Јована Златоуста и цара Лава VI Мудрог . У месецесловима налазимо светога Илију о д VIII—IX века. Црквене песме св. Илији написали с у : Јован архиепископ евхаитски (XI век — стихире на Господи возвах), Византије, тј . цар Лав VI М у д р и (слава на Господи возвах), Пахомије логотет- јеромонах (касније од XI века — други канон), Јован мОнах (први канон у слон. минеју нема име автора, а у Евергетидском типику стоји да је Чшаууоо цо^ахоО), Герман (стихире на хвалите). Д р у г и канон у грчком минеју је о д Јосифа. Познат је још канон Јована Мауропуса .

У минеју на дан пророка Илије има ова примедба. „Нека је знано, да је у грчким штампаним минејима и рукописним уставима, а такође и у словенским рукописним и штампаним уставима одређена служба Илији пророку шестерична са о к т о и х о м . . . У неким уставима налазс се и три чтенија на вечерњу и славословље на јутрењу. А ако је храм пророка Илије и изволи настојатељ, чинимО бденије".

Оснивач македонске династије Василије I гајио је нарочити кулг према св. Илији, који се јавио у сну Василијевој матери у лику старца са седом белом косом, из чијих је уста лизао пламен, и који јс про рекао његово ј матери да ће њезин син једног дана узети царски скиптар. Када се попео на престо, Василије I је посветио овом пророку своју Н о в у цркву , коју је он посветио и Христу, Богородици , сн. Николи и арханђелу Михаилу. То је „велика црква св. Михаила, која је у д в о р у " , коју спомиње Антоније Новгородски 1200. године. Ои је тамо видео један део плашта и појаса Илијина. Ова ј милот (ЦТЈХШТ^) се налазио у 10. веку у једној капели у унутрашњости Нове цркве . На празник св. Илије (20. јула) суверени су ишли да целивају рслик •и ју (Сег. 1, 19, 117. М1§пе, Р. 117, 552).

127

Узношење Илије на небо је била једна доста раширена иконо-графска тема. Епизоде његова живота испричане су у кратким беле-|Ц кам,' названим Ргорће1агит уИае1), где су Византијци ради назидања ргзимирали главне догађаје из живота пророка Ст. завета. Успомена пл.пптл Илијина, који је Илија оставио приликом свога узношења, остао ЈГ нсома жив у духу Византијаца. Василије I посведочио је своје осо-бито поштовање које је имао према св. Илији подизањем једне друге цркне св. Илији у царском двору 2 ) .

У типицима у IX—X веку је само означена успомена св. Илије, 'II тшрсрбро? (Јусфаас; 'НХсоО тоО гсрсфтјтоо и наведено је кратко житије, бсз ознаке службе 8 ) , а служба је означена тек у XII столећу у Евер-гетидском типику4) .

У црквеним песмама црква назива Илију пророком и провидцем неликих дела Божјих, анђелом у телу, темељем пророка, претечом другог доласка Христова, и слави га и моли га да за нас моли јединог Човекољупца, да би над нашим крајем уклонио сушу и глад, што је у старини постигло царство Израиљско по речи пророка Илије.

Сведоџбе о животу пророка Илије изнесене су у III Цар. гл. 17, 18, 19, 21 и IV Цар. гл. 1—3. Живот и чуда св. Илије види у Житија свстих, затим у Ас1а 88 Во11. ЈиШ 5, 4—22.

' ) М I к п е, Р. 8- 43, 3 9 3 - 4 1 4 ; 43, 4 1 5 - 2 8 ; 84, 1 5 5 3 - 1 9 6 1 ; 92, 3 6 0 - 9 7 ; 93. 1 3 4 8 - 8 4 .

«) Ј . ЕћегЈоП 5апс(иа1ге$ (1е Вугапсе, 29—30. ») ТолпсЛ, I, 94, 219. <) ТоткЛ, 1, 472.

П Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е 1 )

Господ је прорекао апостолима своја страдања, смрт и васкрсењс, и последње године свога земаљскога живота рекао им је да Његоно царство није од овога века, но небеско, духовно и вечно. Да не би иза овога апостоли били тужни и да им вера и љубав не би ослабили, хтео је Господ Исус Христос да на неки видљив начин открије уче ницима своју божанску славу, да би сачували веру у Њега , и шесг дана иза тога како је наговестио апостолима своја страдања, узсо јо Петра, Јакова и Јована и одвео их је саме на високу галилејску гору Тавор, да се помоли Богу светлости. Овде за време молитве Господ се преобразио, Њ е г о в о лице сијало је као сунце, а Њ е г о в е хал.инс беху беле као светлост. И, гле, тада им се јавише Мојсије и Илија, начелници закона и пророка, који су говорили са Господом о Њ е г о в о ј смрти у Јерусалиму. Тада Петар, усхићен овим призором, рече: „Господс. добро нам је овде бити, ако хоћеш, начинићемо овде три сенице, Теби једну и Мојсију једну и Илији једну". Д о к је он говорио, гле, оссни их светао облак, и гле, глас из облака, говорећи: „Ово је Син мој мили, који ми је по вољи, Њега послушајте". За време овога ученици су пали ничице, Господ их се дотакао и рекао је: „Устаните и нс бојте се". Они устадоше и не видеше никога осим самога Господа Исуса Христа (Мат. 17, 1—9; Марк. 9, 2—8; Лук. 9, 2—36; II Петр. 1, 17—18).

У спомен овог чудноватог догађаја на гори Тавору установила јс црква празник светога Преображења Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, V) 1а Мгш(1брсрсоо1? т о О К и р Ј о о ч а I @еоО ха!2штг јро1 ; тђр&у ЧТЈОГЛЈ

ХргтсоО, {еб1ит {гапзП^игаНошз СћпзИ. У служби овога празника излажс се песничким речима догађај преображења према тексту Сн. писма, тумачи се и образлаже преображење, наиме оно је било да сс учспппн не устраше страдања Христових, а када Га виде како се распип.с нп крсту, разумеју да је Њ е г о в о страдање добровољно и да свсту иро поведају да је сијање Оца. Христос је при преображењу озарио учс нике лучама светлости, хотећи им показати светлост васкрсеп.а и ноказао им је првобитну лепоту човечјег изгледа, открио им је мллу зраку свога божанства, колико су они могли поднети. Преображен.с јс пре страдања и васкрсења јављање светлости и славе Божије , којс ћс се удостојити они, који блистају врлинама; молимо се да Бог просвети светлошћу Христовом д у ш е наше.

1) А. А. -Д м и т р I е в с к 1 И, Праздникг Г1реображен1и Госнодни на Глнрћ, Спб., 1913, 32 стр.

252

Као што је Господ својим преображењем хтео да охрабри своје учеиике када Га виде распета и када дођу гоњења приликом њихове проноведи, исто тако црква овим празииком теши нас у тешким нево-л.ама овога живота, да нас после трпљења и труда овога живота чека слана и свстлост вечнога блаженства, и преображење Христово на Тапору је слика б у д у ћ е славе, у коју ће се праведници обући после иаскрссња мртвих.

Празник Преображења почео се славити на Истоку у времену од VI VIII столећа. Најраније оригиналне беседе па овај празник су од Андрије Критскога . У VIII столећу празник је на Истоку већ свуда сланљен, јер Јован Дамаскин и Косма Мајумски написаше песме за овај празник и у њихово време редакција службе на овај празник била је у главном завршена. На Западу се празник на појединим местима слави од VII века и то у разне датуме, док није коначно и за цео Запад установио свечано слављење овога празника 1457. године папа Калист III у сиомен хришћанске победе Јована Капистрана и Ђорђа Хуњадија иад Турцима код Београда 6. августа 1456. године, а као датум овога празника одредио је 6. августа, а при избору овога празника било је мсродавно то, што су источне цркве славиле Преображење 6. августа.

У данашњем типику прописује се после вечерња читање слова Анастасија Синајског, а на ј утрењу тумачење еванђеља од Луке , а после полијелеја стоји само: чт«н!(. Евергетидски типик иза панихиде прописује читање тљ Пра^агсоатоХср и католичке посланице св. Петра. На јутрењу после катизама одређу је : читање празника у панигирику.

Песме на овај празник написали су Косма монах тј. Мајумски (стихире на Господи возвах и први канон), Јован Дзмаскин (други кпноп), Анатолије (слава на Господи возвах) и Византије тј. цар Лав Мудри (слава на хвалитним стихирама).

У особине празника спада благосиљање и освећење ирвих плодова, | ј . грожђа код нас, а где нема грожђа, јабука. Благосиљање грожђа Лина на крају литургије иза заамвоне молитве. Појци поју тропар праз-мик.1, глЛка, и нин"к кондак, за време којих јереј кади грожђе на тетра-поду, а потом говори молитву над грожђем и кропи га освећеном нодом. Освећено грожђе се раздаје вернима са антидором. Молитву за благосиљање грожђа имамо у великом и малом требнику. Над јабукама сс не чита ова молитва за грожђе, но молитва о приносАЦЈИ)(к. начатки окоцмн у великом и малом требнику. У типику има белешка о грожђу, наиме према предању од светих отаца грожђе се једе од Преображења, пошто у цркву донесено грожђе освети свештеник молитвом благо-сиљања грожђа. Ко од братије (у манастиру) једе грожђе пре Прео-бражсња, због непослушности казни се забраном јела грожђа кроз цео мссец август, као онај који је презрео заповеђени устав. Ово се односи и на братију која чува виноград. После Преображења грожђе се на грапсзи даје братији три пута недељно, и то у понедељник, среду и исгак. Овај устав бива и са осталим воћем када приспева.

Прсма данашњем типику грожђе се благосиља и почиње јести на I Јрсображење, а прсма неким старим типицима на Успеније Богородице . У тииику Велике цариградске цркве IX—X века и у Евергетидском

128 . '21 &

типику XI века нема помена о благосиљању грожђа . У Николо-Каау ланском типику XII—XIII в. (Тшиха, I, 820) читамо: „Нека се зна да ни Успеније пресвете Богородице 15. августа после божаствене литургијс јереј благосиља грожђе и једемо га цета тб еа&ау тб хХаатбу у цркии, по старом предању" . У типику Синајске библиотеке из 1214. године код Успенија Богородице читамо: „У овај дан тршуореу грожђе, благо словено о д јереја, као што је обичај" (Толоса, II, 417). Благосиљан.о грожђа 15. августа прописује и типик Лавре преп. Атанасија из 1322. године (ТотихсЕ, II, 159). Типик ман. Симоно-Петре из XVI века има: „Последовање, које бива на благосиљање новог грожђа 15. августа. Треба знати да се после свршетка божанствене литургије е^аауетас тб с&ууесоу, на коме је грожђе и кади га архијереј около, затим га крсти са свећама, и одмах каже ђакон: Благослови Владико, говори јектенију (аоуалт/ју) Хелтђ сршугј, а архијереј чита ову молитву: ' 0 9ео(; Ештђр Т^ЉУ, 6 еобох^са? всрлеХоу хХ7]Зтгјуас" (Тотиха, II, 383). Благосиљање грожђа пак 6. августа прописују : Типик XIII в. венецијанске библиотеке св. Марка (Тогссха, II, 172), типик Синајске библиотеке, из 1464 год., који доносн и молитву над грожђем: „Кбрсе, 6 0е6? бцшу, б тсрсу тт^ тоГс, 1&УЕОС хаХХштоаа?. . . , и канон о јелу грожђа, што све понавља и код 15. августа, само је молитва друга : ' 0 ©еб; б Хшттјр тђрлбу, б еобохтђоа«...

Д А Н И К А Ј А Њ А И П О С Т А

Пост, уздржавање од хране за извесно време, налазимо скоро код сних религија у разним облицима, и то као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег духовног сазнања и посматрања, као припрему за извесне религијске обреде и церемоније. Пост имамо у Старом и Новом завету.

Пошто су постови у хришћанској цркви у вези са празницима и пошто се на постове гледало као на празнике своје врсте, то о њима расправљамо у овом одељку литургике, тј. у хеортологији. У књизи пророка Захарија каже Господ Вседржитељ: „Пост четврти и пети, и пост седми и пост десети обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе, и узвеселите се и љубите истину и мир" (Зах. 8, 19). Једно место у спису Тез1атеп1ит О о т т « поз1п Јези СћпзИ (1, 22) такође сведочи да се на постове гледало као на празнике своје врсте, као на славље, јер су времена поста освећивана евхаристијом, која има кмрактер радости: „Жртва (евхаристија) треба да се приноси само у суботу и недељу и у дане поста" (тј. среду и петак). Исти поглед на пост има и Етерија, која четрдесетницу назива жеог1ае (1орг&1), 1(1 ез! ф|. |(1гпкезппае\ Али ипак поред свега тога празници и постови се раз-ликују . Празници славе догађаје из економије спасења, те се на њих радуЈСмо и духовно и телесно храном. Међутим постовима учествујемо у а радањима Господа Исуса Христа, постовима се спремамо за извесне прн шике, у посту осећамо у души смиреност и жалост, чиме се ипак долази до духовне радости, а телом се одричемо хране.

11ост сматра црква као врло важну и значајну установу за духовни и тслесни жинот и здравље. Пост је дело Божје , јер, по речима Симеона Солунског, Бог не треба хране, пост нас приближује анђелима, који не јсду нити пију, пост убија тело, да би душа живела, дочим угађање тслу убија душу . Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањсм телу.

Телесни пост сам није потпун и не користи, ако није везан са духонним ностом, под којим разумемо уздржавање од греха и делање добрих дсла. Пост спојен са молитвом спомиње се код Мат. 12, 20; Марк. 9, 28; Лук . 2, 37. Није могуће делити ова два поста, пошто није могућс телом бити сластољубив, а душом богољубив. Свети Јован Злптоусти овако каже о духовном посту: „Не говори ми: Толико дана сим постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; нсго кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жесто-коги добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?

2 5 5

Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто казниш слугу њезинога, утробу? Не показуј телеснога поста, јер сам телесни пост не уздиже се на небо без спровођења сестре својс мило-стиње, која је не само његова сапутница, него и његова колесница. Откуда ти је то познато? Из речи анђела Корнилију: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на памет пред Бога" (Беседа 72. о посту и молитви). Црквене песме на много места развијају ову мисао, нарочито у службама сирне седмице. „Од јела постећи, д у ш о моја, а не очи-стивши се од страсти, узалуд се радујеш нејелу; јер ако те (пост) не води ка исправљању, као лажна бићеш омрзнута од Бога, и уподо-бићеш се злим демонима, који никада не ј еду" . „Одрекавши се данас хране, пожуримо се да се делом достојно покајемо и од грехова". У служби једнога седмичног дана I нед. поста каже се: „Пост истинити је: отуђење зла, уздржљивост језика, одбацивање јарости, одлучен.е од греха, о г о в а р а њ а . . . и преступа заклетве, то је пост истинити и Богу угодан". „Као што смо се удаљили од меса и друге хране, тако побегнимо и од сваког непријатељства са ближњима, од блуда и лажи и сваке злобе", итд. Исто тако ни фарисејски пост ради хвале прсд људима не доноси никакве користи, јер га је осудио Спаситељ. П о ш т о нас пост води покајању, ломљењу гордости, смерностн, молитви, бого сазнању, освећењу и сједињењу са Богом и анђелима, животу свстич на небу, као и учешћу у страдањима и смрти Спаситеља, то је цркнп иост, као потребан за духовна прегнућа, одредила пред и на изнссне празнике, да бисмо са овим плодовима поста активно учествовали у економији спасења људи, коју приказује цела црквена година у логичној вези и истинитој стварности.

Телесни пост је уздржавање агсеих, (ЈССЈХТЈШ;, сопИпепПа) од јсла и алкохолних пића, од којих се у уставу спомиње само вино. Има више начина поста: 1) потпуно уздржавање од јела и вина (лауе^хратЈа, тесПа); 2) сухојаденије (^росрауса), јело хлеба и пиће воде једанпут дневно после деветог часа дана (три часа по подне); 3) јело хлеба и зеља са уљем и пиће вина, два пута дневно; 4) јело рибе и пиће вина.

Постови су 1) опћи, тј. који су црквом прописани за све Хришћане у четири годишња времена: Ускршњи-пролетњи, Апостолски-летњи, Бого родичин-јесењи и Божићни-зимски; седмични: среда и петак, Крстовдан, Усековање главе св. Јована и навечерје Богојављења. Четири прва од ових су вишедневни, а остали су једнодневни; 2) месни, установл.сни на појединим местима поводом какве несреће, суше, глади1) итд.; 3) посебни, када су установљени по нарочитом обичају или по пропису духовника.

*) Овакве постове дирљиво описује ТертулиЈан (Аро1о§. 40): „Када не бнва кише и када услед тога прети г л а д ' , говори ТертулиЈап незнабошцима, то пи снакоднепно сити н стално готови да ј е д е т е . . . тражите небо код Капитола, чекате облаке окренунши се и од самога неба. А ми, осушени од поста, изнемогли од уздржљивости, далеко ол сваког задовољства живота, оденувши се у врећу и посувши се пепелом, куцлмо нл •ебо , дотичемо се Бога, а када измолимо милост, то поштују Јупитера.

256

У с к р ш њ и п о с т

Ускршњи пост1) почиње у поиедељак иза сиропусне недеље и траје до петка Лазареве суботе, када црква на јутрењу и вечерњу појс: „Свршивши души корисну ч е т р д е с е т н и ц у " . . . Сматра се од ста-риис као подражавање четрдесетодневном посту Спаситеља, који се после крштења повукао у пустињу постећи четрдесет дана и ноћи, да би се спремио за проповед и своју службу (Мат. 4, 2). Са овим постом везала је црква и пост страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа Исуса Христа. Зато што је овај пост подражавање посту Спаситеља од четрдесет дана, сматран је од црквених писаца „божаственом установом", јер смо обавезни да се угледамо на пример Спаситељев. Тако Григорије Богослов каже : „У току четрдесет дана, по законима Цара Христа, предлаже се лекарство ради очишћења душе". 1 ) Лмвросије пак каже да је Христос постио да би „нас научио корисном делу не само речима, но и примером, да би ми истим стопама, којима течемо у вери, ходили и ка уздржљивости" . Петар Хрисолог назива четрдесетницу „не човечанском, но божанском установом" ' ) . Али поред свега тога, и поред свега тога што се у црквеним песмама (нпр. сирне седмице) и у синаксару сирне недеље говори како овај пост потиче од Спаситеља и апостола, немамо потврде да је Спаситељ заповедио овај пост. У погледу поста имамо од Спаситеља пример четрдесетодневног поста и ове заповести и речи: „А ти када постиш памажи главу своју и умиј лице своје" (Мат. 6, 16—17) ; „Зар могу снатови (апостоли) туговати док је са њима жених (тј. Исус) ? Него Нс доћи време када ће се отети од њих жених и тада ће постити" (Мат. 9,515); „А овај род (демона) не излази осим помоћу молитве и поста" (Мат. 17,21). Спаситељ је свакако као и апостоли јео: класје, хлеб, саће меда, рибу и месо од пасхалног јагњета. Спаситељ је рекао ссдамдесеторици апостола када их је послао на проповед: „Једите што се донссе пред вас", и да не погани човека што иде у уста, но што иде и I уста са злога срца, тако да св. Јован Златоусти тачно примећује : „Христос не говори да му треба подражавати у посту, иако би се Он

') Литература за ускршњи пост: и е т ђ к е , 1)1е к1гсћПсћеп С2иа(1га2е5!гаа1[а51еп, РаЈегћогп, .1854. и п а е п т а у е г , 0)'е Еп1\у1ск1ип§ с1ег кЈгсћНсћеп РазЈепсНз г1рПп ћ15 г и т

КопгИ УОП К1с,1а, МЦпсћеп, 1877. М. В о з д в и ж е н с к Ш , О постахЂ, Прав. Обозр-ћн1е, 1883, № 11 и 12. И. Д. М а н с в е т о в г , О постахг правосл. восточноИ церкви, у Приб. к г твор.

отцовг 1885, ч. XXXVI, 3 3 5 - 3 1 7 . I. X. Р и п к, П1е Еп1\у1ск1ипк (1ез Оз1ег1а51епз. Кпсћеп 8е5сћ1сћН1сће АћћапсЈ-

1ип(ЈСП ши1 11п1егзисћипксп, I В<1, 241 11. А. П е т р о в с к 1 И , ПредпасхалнмИ постт, ВЂ истори его развит!и. Христ. Чтен.

1000, I (СС1Х), стр. 587—600. Овде су изнесени резултати рада Функова. А. Д м и т р I е в с к I И, Тр1одв постнал-училише благочест!н. (О посгћ). КЈевЂ, 1904. М . С к л б а л л а н о в и Ч Ђ , ВеликШ ПОСТЂ. К1СВЂ, 1919, стр. 1 — 7 7 .

К а г I Н о 11, П1е Епз1ећиипв с1ег у1ег Ра5(еп2е1(еп 1п <1ег вПесМзсћеп К1гсће. ВегИп. 1921. (Аиз <1еп АћћапЛипвеп с1ег ргеиз$15Сћеп Акас1ет1е (1ег М155еп5сћа11еп. Јаћгдапг 1923. Рћ11.-Н1«1. 1с1а.ч5с № 5).

В И Д И и 01с1. (1'агсћ. сћг6(. е1 с1е 111. а. V. Сагбте и ЈеОпе. ") Стихотворен1с . Н а постное молчаное". ") Слопо 11.

257

могао позивати на тих четрдесет дана; но научите се од мене, јер сам кротак и смиран срцем. Чак напротив није рекао: постите, него све изчесено вам једите". Спаситељ је сам постио и препоручио је иост.

Дакле пост је остављен слободи Хришћана, али га је црква уста-новила по примеру Спаситеља (сам постио и препоручио пост) и апо-стола, чији пример је обавезан за нас (Мат. 9, 15; I Кор. 7, 5), у духу њихова учења, као и због корисних плодова поста. Нарочито су постили они који теже савршенству, као монаси, и правила. монашка садрже прописе о посту.

Пост четрдесетнице није ни апостолског порекла, поред свега тога што 69. правило апостолско') осуђује оне који не посте четрде-сетницу, јер ова правила, поред свега тога што верно изражавају дух апостолског учења, нису могла постати раније од 11 столећа, а мести мично имају трагове праксе и III и IV столећа, и поред свега тога што неки писци кажу да је овај пост апостолског порекла. Ако се код неких (Јероним, Лав Велики) овај пост назива „апостолски", то оно значи да се он у цркви држи од старине. Када би овај пост био ано столског порекла, то би га апостоли свакако споменули у својим спи сима, али га не спомињу ни они, ни списи иза њих.

Када је установљен велики ускршњи пост, не може се са потпу ном тачношћу казати. Сведоџбе о њему у току црквене историје, нмј јасније ће говорити о његову постанку, развитку, смислу, трајању и особинама. Најстарије сведочанство о овом посту имамо из краја II столећа у писму св. Иринеја Лионског (•(• 202) ка папи Виктору (1Н() 198) поводом спорова о времену празновања Пасхе, које доноси Јен севије у својој Црквеној историји (V, 24, 11 —18), а које смо већ спо менули код празника Ускрса. Св. Иринеј овде о пасхалном посту каже ово: „Јер не ради се само о дану (слављења Пасхе), но и о том, како треба постити; наиме једни мисле да треба постити само један дан, други — два дана, други — још више; а неки набрајају тај сној дан у четрдесет часова дневних и ноћних" (о1 б̂ теоОарахоута &ра;

те хаI ^охтерп/а; аоц^етроОас тт^ тђр^рау аОхшу). П р е м а овим речима у време Иринеја пасхални пост је трајао негде један, негде два дана, негде још више тј. три до четири дана (а никако четрдесет дана); а негде је овај пост обухватио четрдесет часова дневних и ноНних. Оно сведочанство Иринејево о пасхалном посту је за нас врло важно, јер нам казује какво је било језгро ускршњег поста, тј. он је првобитно трајао један дан, два или више дана, тј. три до четири, а неки су сној пост мерили часовима, а не данима, и то са четрдесет часова, а нс дана. Подаци један, два дана и четрдесет часова одговарали би данашњем посту Великога петка и Велике суботе. Они који су свој пост мерили часовима, свакако су имали намеру да број часова свога поста доведу у везу са бројем оних часова, за време којих је Спасител. био у гробу, тј . као жених узет, и то време су тачно хтели постити. Спаситељ је испустио дух на крсту на Велики петак у 9. час дана

4) „Ако који епископ или презвидер или ђакон, или ипођакон или читац, или појаи. не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду или петак, осим ако ни)е запречен телесном нсмоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека св оилучи*.

17 Х*ортолог*|а

258 \

(3 часа по подне) и био је у гробу до око поноћи између суботе и недел.е, што износи око 33 часа. А ако се томе додаду 3 часа од распећа до смрти, и три часа од поноћи до 3. часа у недељу ујутру,, добије се 39 часова. Они који су постили више од два дана, тј. три или четири дана (највише можда седам дана), показивали су већ тежњу да страсну седмицу обухвате постом.

О ускршњем посту од четрдесет дана у овом Иринејеву писму нсма ни спомена. Најпосле из Иринејеве сведоџбе о ускршњем посту иидимо да он већ свуда постоји, и да није новина. У вези са спором о 11асхи, Хришћани из Мале Азије су славили своју Пасху заједно са јснрејском, као и квартодецимани, и постили су изгледа на Пасху као и квартодецимани, тј. уочи 14. нисана био је пост који се протезао на ноћ (13/14), и у поноћ или рано у јутру пост је прекидан слављењем свхаристије, којом је почињало слављење васкрсења Христова. Можда су квартодецимани сачували најстарији хришћански начин празновања Пасхе и држања поста на њу, наиме они су 14. нисана славили дан искупне смрти Христове, тај дан био је и празник и пост, и он се звао Пасха, којим се именом у старини и означава пасхални пост. Д а к л е оваки пост од једног дана је најстарија језгра пасхалног поста. Остали Хришћани су постили од дана јудејске пасхе, тј. од дана када су Хришћани из Мале Азије прекидали свој пост, па све до идуће недеље до поноћи или рано у јутру. Пошто од апостола и апостолских мужева д о Иринеја није протекло много времена, то неће бити далеко о д истине претпоставка, да је оваки пост, како су га држали Хришћани и I Мале Азије, могао постојати и у апостолско време.

Занимљиво је да ми чак у данашњем богослужењу Великога петка и Велике суботе имамо трагове оваквог јединства слављења 11асхе и држања поста у један дан, тако, што вечерње Великога петка има празнични карактер, јер има еванђеље, што је случај само код нлјнсћих празника (Пасха, Рођење Христово и Богојављење), а јутрење Нсликс суботе не само да има празнични карактер, но је и веома све-ч 11ИО, скоро као и пасхално јутрење, а уз то има и чисто васкрсне ||с( мг Јсгда снизшел ј е с и . . . , Ангелскиј собор, васкрсни сједален, иискрсин ирокимен са алилујаријем, што се не слаже са временом када С иасигсл. још лсжи мртав у гробу, а што се пак потпуно слаже са прнобитним начином слављења Ускрса код Хришћана Мале Азије и кплртодецимана. Споменуте особине богослужења Великога петка и Псликс суботе могу се сматрати као одјек старине, када је Пасха слашл.сна по начину квартодецимана, када је Пасха била делом жалостан дан због смрти Господа, делом радостан дан због васкрсења, а такав јс био и цео живот тадашњих Хришћана, који су на себи носили р&не • он.сн.а, а у себи побожно усхићење од Христове љубави према свима л.удима, посведочене ГБеговим распећем.

Тертулијан (•}• 220) нам даје даље податке о пасхалном посту према нракси римске и африканске цркве. У спису написаном у домонтани-стичком периоду Ое огаћопе, 18, каже Тертулијан: „То ми изостављамо и на дан Пасхе, у који је држање поста опће и тако рећи јавно, са праном пол.убац м и р а . . П о љ у б а ц мира се вршио од старине између читања Св. писма и евхаристије, и овде, свакако за време пасхалног бдспнја се изостављао због поста и жалости, који још нису били пре-

. '21 &

кинути евхаристијом. Даље Тертулијан спомиње ускршњи пост у спису Ое Јешшо абуегзиз р зусћкоз , сар. 2. 13. 14. На овим местима Тсрту-лијан говори о пасхалном посту у спомен смрти Христове, и овај пост почиње на параскеву (петак) у часу смрти Христове, а продужује се и на суботу пре Ускрса, а од свију субота само је ова једина посна. Према томе пасхални пост обухватио је петак и суботу, два дана, што се потпуно слаже са постом од два дана и 40 часова у исказу Ири нејеву. Ова два дана проводили су се у посту зато, што је Спаситељ одредио када ће његови ученици постити, наиме када се од њих одузмс жених, а то је време од распећа и смрти Спаситељеве до васкрссња. У овом смислу може се узети да пасхални пост потиче по наређсњу самога Спаситеља, јер се према Тертулијану на основу споменутих речи Спаситељевих дошло на мисао да се у ово време пости. Терту-лијан спомиње и начин поста: хлеб и вода, и да је он произвол.ан. Тертулијан спомиње и пост среде и петка.

Апостолска дидаскалија (из прве или друге половине III столсћп у Сирији или Палестини, основа првих шест књига Апостолских уста нова) каже о овом посту ово: „Од 10-ог (дана месечног месеца), који је други дан седмице (тј. понедељак), у дане пасхе постићете, и у 'I, час узимајте само хлеб, со и воду, и тако до петог дана ссдмицс (четвртка); петак и суботу целу постите, ништа не кушајући" . Даклс овде видимо да је пасхални пост продужен на једну седмицу, која одговара нашој страсној седмици. У прва четири дана овс ссдмицс постило се о хлебу, соли и води, а Велики петак и Велика субогл проводили су се у потпуном нејелу. Дакле у времену између Тсргу лијана (•{• 202) и Сирске дидаскалије (друга половина III столећа) про дужен је пасхални пост од два дана на једну седмицу. Ово место и I Дидаскалије прерађују Апостолске установе у 18. глави V кн.игс, и поред хлеба, соли и воде у прва четири дана страсне седмице дозво љавају и воће.

Како је било у Александрији са пасхалним постом, казује нпм Дионисије Александријски (-ј- 264—265). Запитан од епископа Василида Пентапољског, када треба свршавати пасхални пост, да ли у суботу увече (Пентапољ) или у недељу у јутру када запоју петлови, као што се то чини у Риму, и у који час треба започети радовање своје о вас-крсењу из мртвих Господа, изнео је Дионисије своје погледе на разнс рокове свршетка поста, а најпосле овако дода је :

„Јер ни шест посних дана не проводе сви једнако и на исти начии, него једни, остајући без јела, пропуштају их све, други два, други опет три, други четири, а други ни један. Онима пак који су се много трудили у одгађању дана без јела, пак су ослабили и готово изнемогли, треба снисходити, ако и раније што окусе. Оне пак, који не само што нису пропустили ниједан дан без јела, него нису постили, шта нише разблудно су провели четири прва дана, па када су дошли до она дна носледња дана, и само та два дана, петак и суботу, провели су бсз Јела, и тиме већ држе, да су учинили нешто велико и изврсно, такнс, •ко баш и до зоре се уздрже. не ценим да су издржали труд једнак са онима, који су много дана себе савлађивали"1). Дакле у времс

' ) Ниди Н и к о д и м , Прааила прав. цркве, II, 303—305.

132

Дионисија Алсксандријског у Егииту је, као и у Сирији према Дида-скплији, већ постојао једноиедељни пост пред 11асхом, тј. всН се обра-аонала страсна седмица. Али он још није био једнообразан и обавезан за сне, из чега се може закључити да је још био нов. О четрдесето-днснном посту пред Пасхом, још нема ни помена.

Што се тиче рока када пост има да престане, Хиполитови канони кажу да пост има да престане у недељу у јутру на сунчаној зраци, Сирска дидаскалија у 3. час ноНи, а Апостолске установе у време по-јан.а петлова. Према Јевсевију (на еванђ. Јов. 20, 1) једни су разреша-иали пост у суботу увече, други.у свитање недеље, раније или касније, а Грулски синод 692. у 89. правилу каже да се пости до поноћи Велике суботе.

Сигурие сведоџбе о четрдесетници, тј. о претпасхалном посту од четрдесет дана имамо у IV столећу. Четрдесетница се спомиње у 5. пранилу I Никејског синода, и многи су узимали ово као сведоџбу за ускршњи пост четрдесетнице, међутим ова сведоџба се не тиче поста четрдесетнице, јер у овом правилу четрдесетница значи четрдесети дан иза Пасхе1). Јевсевије Кесаријски (•}• око 340.) несумњиво сведочи о ускрсној четрдесетници када каже : „Ми празнујемо Пасху, узимајући на себе четрдесетдневни подвиг за спремање ка њо ј" ; „до Пасхе шест исдеља крепимо себе четрдесетодневним постом".8) Атанасије Велики (•(• 373) спомиње четрдесетницу у својим пасхалним посланицама, и то први иут 330. године, а затим и у осталима. Кирило Јерусалимски (ј- 38 >) више пута спомиње четрдесетницу у својим катихезама3). Пра-вила (35. 49. 51) Лаодикијског синода (око 343) такође спомињу четр-дссетницу, као и св. Епифаније Кипарски око 3754). Четрдесетницу спо-миње најпосле Етерија, и назива је сНез рабсћа1ез, који трају осам сед-мица пре Пасхе, јер се у суботе и недеље не пости, осим Велике суботе и тако се добија четрдесет и један дан поста, који се дани лоиу еог!ае (^ортас) 1<ј ез! ^иа сћа^езЈшае. На Западу прво сведочанство о чстрдесетници имамо касније. и то код св. Амвросија (•{• 397)5),

О процесу и времену продужења претпасхалног поста од једне седмице до четрдесет дана имамо драгоцене исказе од црквених исто-рика Сократа и Созомена. Сократ каже: „Пост пред Пасхом држи се различито на разним местима; наиме у Риму пред Пасхом посте непре-кидно три недеље, осим суботе и дана Господњег; а у Илирији, целој Грчкој и у Александрији држе пост шест седмица до Пасхе, и нази-нају га четрдесетницом; а други почињу постити седам седмица до Плсхс"*). Млађи савременик Сократов, Созомен, каже: „Тзв. четрдесет-ннцу, која претходи празнику Пасхе, у коју народ пости, једни сма-трају као шест седмица, нпр. Илирци и Хришћани који живе на Западу, цсла Ливија и Египат са Палестином, други као седам (седмица), и то

') Види о овом правилу Још код празника Вазнесења у овој књизи. >) 1)1 $о!ешп. разсћ. с. 4, 5. М ј § п е, Р. 2- 24, 697. ' ) IV катихеза и IV мист. катихеза. 4) Излож. в'ћрм. гл. 21. •) Пе № е е( а са с. 4. Ое ЕНа е( ЈеЈип. с. 10. •) НИ(. есс!. V, 22.

житељи Цариграда и околних мсста до Феникије; за врсме тих шест или више седмица неки посте три седмице са прекидима, други три седмице без прекида пред празником, а други само две седмице, као нпр. присталице Монтана"1).

Из Александријске пак цркве имамо документе, на основу којих можемо тачно одредити време, чак и годину, када се прешло од једно-недељног претпасхалног поста на пост од четрдесет дана. То су тзв. „пасхалне посланице" (ЈтибтоХа! бортаотахаС, ер181о1ае ћеог1абИсае) св. Ата-насија Александријског2). У првој пасхалној посланици од 329. годинс стоји: „Почињемо св. пост 5. фармута (понедељак страсне седмице) и са овим сједињујемо шест оних светих величанствених дана, који су слика створења овога света, а завршујемо пост 10. фармута у сн. суботу седмице, и засијаће нам св. недеља 11-ог истог месеца"3). Дакле овде се говори о пасхалном посту од једне страсне седмице. У другој посланици ндуће 330. године стоји: „А сада почињемо чстрде сетодневно време 13. месеца фаменота, затим даље држећи посг почип.смо св. седмицу Пасхе (тј. страсну седмицу) 18. месеца фармути, и сврша вајући 26 пост, славимо дан Господа 24-ог, везујући са овим (седми цама) седам осталих седмица велике Педесетнице". У овој пасхалној посланици се први пут спомиње пост четрдесетница4). У трећој посла ници (331. године)5) опет се слично говори о четрдесетници, да сг у четвртој (332. г.) и петој (333 г.ј6) опет говори само о посту страсис седмице, а не четрдесетнице. У шестој пак посланици па дал.с у оста лим стално се говори о посту четрдесетнице. У седмој пасхалној по-сланици спомиње Атанасије четрдесетодневни пост и затим још Ш С С Ј

идућих дана „велика седмица страдања" (тђ р.еуалт) 1рбор,сс;) се пронодс у посту и бдењу, иза чега долази наслађивање у вече недеље (тј. у ноћи после суботе) ( М 1 § п е Р. 26, 1936). Ово колебање измсђу једноседмичног поста и поста четрдесетнице пред Ускрсом у пасхалним посланицама Атанасија Александријског је време преласка ускршњега поста од једноседмичног поста на пост од четрдесет дана. У писму Аганасија Серапиону Тмуитском, писаном из Рима 340. године, када га је Серапион замењивао у управљању египатском црквом, овако пише Атанасије: „Објави браћи четрдесетницу, и саветуј им да посте, да се, док цео свег пости, ми Египћани не би излагали подсмеху што не иостимо и што се у ове дане предајемо радости"7.) На крају по-сланице (од 342. год.) објављује Атанасије четрдесегодневни пост и „свету седмицу велике ускршње свечаности", у којој приличи са уздр-жавањем молити се и постити и бдети (страсна седмица)" (М ( е п е. Р. 26, 1371, 1376).

») Н1з(. есс1. VII, с. 19. Ј ) М 1 8 п е , Р. 8- 26, 1 3 5 1 - 1 4 4 4 . ») Њ1<1. 1366. 4) 1ћ1<1. 1373. ! ) 1 Ш . 1371. 6) ЊШ. 1379, 1383. 7 ) Њ Ш . 1 4 1 3 .

2 6 2

Сада се поставља питање: Шта је могло из III столећа утицати да се претпасхалии пост продужи од једне седмице на четрдесет дана? Можда силни развитак испосништва и отшелништва у Египту, Пале-стини и Сирији, јер се црква на живим примерима уверила о благо-тнорном дејстну поста. Можда се њиме хтело зауставити слабљење пређашње ревности код Хришћана услед утицаја световног живота. Али највероватније ће бити да је ово продужење поста у вези са клтихуменатом. Наиме катихумени су се за крштење спремали дуго и снсчано, па између осталог нарочито и постом. Већ Учење 12 апостола тражи пост не само од оних који се спремају за крштење, но и од снештеника и неких других, тј. од цркве која их прима: „Пред крште-н.см нека пости онај који крсти (тј. свештеник) и који се крсти, и, ако могу, нски други; али онога који се крсти научи да би он постио пре тога дан или два" (гл. VII). Јустин мученик пак тражи од катихумена да би се они молили постећи и да би просили од Бога отпуштање пређашњих грехова; и ми се заједно са њима молимо и постимо (Аро1о& II). О посту катихумена пред крштењем говоре и неке кати-хсзе св. Кирила Јерусалимског, држане за време четрдесетнице. Чстврти картагински синод (399. године) у 85. правилу прописује да су они који се имају крстити „после давања им нмена примали кр-штење не одмах, но после дугог уздржавања од вина и меса, после полагања руку, и честог испитивања". Овде се не говори о четрде-сстодневном року спремања за крштење, али папа Сириције 398) у јсдном писму примећује да се крштенима давало име за четрдесет дана до крштења и све то време они су се чистили заклињањима, свако-днсвпнм молитвама и постом.

Данашњи устав сачувао је у четрдесетници много трагова у вези сл оглашснима и њиховим крштењем. Тако од среде четврте недеље постл на пређеосвећеним литургијама поред јектеније за оглашене гопори се и јектенија „за оне који се спремају за просвећење" (тј. крштсњс), а према неким рукописним типицима ова јектенија се гово-рила и на пуним литургијама св. Јована Златоустога и св. Василија Псликога ла нреме великога поста. На Лазареву суботу поје се Јелици . . . , )ер сс тога дана вршило крштење после четрдесет дана спремања постом ла крштење, јер од почетка поста до Лазареве суботе има равно чстрдесет дана. На Велику суботу и целе пасхалне седмице на литур-шји иоје се Ј е л и ц и . . . , а апостол Велике суботе је из чина крштења. 11л литургији Велике суботе има тако много паримеја између осталога и злто, што је за време њихова читања према уставу Велике Цари-градске цркве из IX столећа патријарх свршавао крштење 1 ) .

Са четрдесетодневним ускршњим постом црква је везивала и везује тајну покајања, друго крштење, и имамо многе сведоџбе да су се грешници кајали у ово време, због чега богослужење четрдесетнице и има претежно покај ни карактер. Овај покајни карактер огледа се у томе, што у време четрдесетнице на богослужењу имамо посебне молитие, ноклоне, клечање, дужа богослужења, велико повечерје, више читања, мањс појања, од одежда облачи се чешће само епитрахиљ

Џ

' ) А Д и м н т р I е в с к I И, ТошкЛ, I, 133.

133 . '21 &

©светљење је слабије, отварање двери и кађење је ређе, и врши се литургија пређеосвећених дарова. Богослужење је према томе удешено да код Хришћана изазове скромност, жалост због греха и кајање. Зато се у време четрдесетнице (осим суботе, недеље и Благовести) и не врши потпуна литургија као радост, но само литургија пређеосвећених дарова (49. пр. лаодик. синода и 52. прав. VI вас. синода). Из истог разлога у четрдесетницу нису слављене успомене мученика, но у суботе и недеље (51. прав. лаодик. синода), државни закони забрањиваку у •старини за време четрдесетнице позоришне игре, забаве и вессл.а (Соб. Тћеоб. Ић. XV, Ш. V, 1ех 5). Када је престало свакодневно и често причешћивање верних, четрдесетница је постала временом спре-мања и за ову тајну, и верни су се причешћивали или на Велики четвртак или на Пасху, због чега је на Пасху и одређен причастси: Тјело Христово, које се отуда данас увек поје на причешћу световњака. Св. Јован Златоусти каже „Многи од старине приступаху тајнама бсл •спремања и сада се догађа, а нарочито у време, када их је Господ установио. Када су оци видели штету која се отуда рађа, одредили су једногласно четрдесет дана поста, молитве, проповедања речи Божјс и милостиње, богослужења, зато се у ове дане ми сви молитном и милостињом, постом и сузама и свим другим чистимо брижљиво, и тако према могућности приступамо чисте савести". (Сћгузоз!., Абуегнпч ЈисЈаеоз огаИо 3. (ш ео цш р п т о разсћа јејипап!) с. 4. М I ц и с, Р . 48, 867).

Данас претпасхални пост износи свега четрдесет и осам дана, и то четрдесетница и страсна седмица. Оба поста као самостална сто)с један поред другога. Између њих су Лазарева субота и цветни недсл.а као самостални празници, који не улазе у број дана четрдесетнице, као ни у страсну седмицу. Али док се коначно није утврдио пост четрдс сетнице у данашњем облику и трајању, имао је да прође извесно врсме развитка и промена. Прво је пост трајао четрдесет дана, а ту се ура-чунавала и страсна седмица. Из наведених сведоџаба Сократа и Созо-мена можемо видети каква је пракса поста на појединим местима била. Шест недеља поста држало се у Риму, Илирији, Грчкој, Египту и Палестини. Пошто је у четрдесетницу улазила и страсна седмица, то је онда отпадала прва седмица поста. Када се у недеље ускршњега поста није постило, то да би се добио приближан број од четрдесст, продуживан је пост на седам седмица. Пошто је према многим одред бама (66. правило св. апостола, 55 правило трулскога синода) и субота непостан дан, то је било потребно продужити претпасхални пост на осам седмица. Разлика у бројању четрдесет дана ускршњега поста постојале су дуго не само између Истока и Запада, но и на самом Истоку *).

Апостолске Установе о ускршњем посту кажу ово: „Христос нам је заповедио постити у ових шест дана (страсне седмице) због нспо божности и безакоња Ј у д е ј а . . . У среду и петак заповедио нам је Он постити, у среду зато што су га тада предали, а у петак зато што ]с

' ) Види о овом В а и ш х Ј а г к , О Н е ш Сћг1»11апи$ N. 5. I (1911) 5 . 5 7 и Н о 11. 01е 5сћгШеп <1еб Ер1рћап1иб в е в е п <11е ВМегуегећгипв , 5И*.-Вег. Вег1. АкасЈ.

264

гпдп пострадао, а заповедио је разрешавати пост у седми дан, када шпојс пстао. А у саму суботу заповедио је он постити не зато ш т о V суботу треба постити, када је завршено стварање, но треба постити Сммо у ту суботу, у коју је Саздатељ још био под з е м љ о м . . . И тако госбн гужити због њих (Јудеја) што нису поверовали Господу када је <)н дошао, но су одбацили Њ е г о в о учење, сами признавши себе нгдос гојним спасења" (1. V, с. 15).

...V д;ше пасхалне (тј. страсне седмице) постите почињући до псгка и суботс шест дана, употребљавајући као храну само хлеб, со н ноће, в ш пиНе воду; а од вина и меса уздржавати се у те дане, )• р су го дани жалости, а не празника. А у петак и суботу савршено поститс, ко само може, ништа не кушајући до ноћног појања петлова; .1 .1КО ко пе може да препости два дана непрекидно, то нека чува (постом) бар суботу. Јер Господ говори о себи на једном месту овако: Кнда сс узме од њих жених, тада ће постити у те дане, а Он је у те дннс био узет од нас од лажног имена Јудеја и прикован на крст и урачунат (прибројан) са безаконицима". „Зато вас опомињемо да постите у тс дане до вечера, као што смо и ми посгилн, када је он био узст од нас. А у остале дане до петка нека свако једе у девети час или мсчсром, или како ко може" (1. V, с. 18 и 19).

Данашњи облик четрдесетнице и страсне седмице развио се од V столећа, јер Апостолске установе прописују пост четрдесетнице од чсгрдссет дана и страсну седмицу, а Епифаније Кипарски говори о такном иосту као о опће признатом у цркви. Апостолске установе прописују у погледу четрдесетнице ово: „После ових дана (тј. епифа-пијс) држите пост четрдесетнице у спомен живота Господњег и даног пкопа. Д онај пост сс држи пред постом Пасхе (тј. постом страсне

ссдмицс). почињући од понедељника а завршавајући (га) у петак (прсд /1,1 мрсном суботом). Када се сврши овај пост, почните св. седмицу пн( чс, у којој сви са страхом и пажњом п о с т е . . . " (1. V, с. 13>., I '.ми(|>(1није Кипарски о страсној седмици каже : „Оних шест дана Пасхе (гј страсне содмице), цео народ нска проводи у ксирофагији (сухоја-дсниЈу), тј. у јелу сухога, једући само хлеб са сољу и пијући воду, и то унече; а још ревнији нека п р о д у ж у ј у пост кроз два, три или четири дмН1, а неки и кроз целу седмицу до појања петлова уочи дана Ускрса" ' ) .

Важност и значај поста четрдесетнице потврђује нам 69. апостолско пранило, које клирика избацује из чина, а мирска лица одлучује (од причсшћа до исправљања) ако не посте у четрдесетницу. Амвросије Милански ()• 379) каже: „Ко од Хришћана не пости у св. четрдесетницу, гаЈ показује вероломство и упорство. Какав си ти Хришћанин, када се ирссиНујеш у то време.у које је Господ постио" (Слово 40. на крштење). 1>лажени Августин каже: „Постити у друге дане, јесте лекарство или п с л у г а ; не постити у четрдесетницу — грех" (Слово 62. о врем.)

' ) Е р 1 р а п.. ЕхрозК. Па. са№. аро$1. есс1. с. 22.

134 . '21 &

Начин поста

У Старом завету у завете одрицања спадао је и пост, који као израз покајања имамо скоро код свих народа. Јудеји су постили у знак смирења пред Богом у тешким приликама живота, у жалости због несреће и смртних случајева, у очекивању Б о ж ј е казне, у всликим гресима и ради уклањања тешке несреће. Осим општих постова код Јудеја се спомињу и приватни постови. Мојсијев закон прописао јс само један јавни, строги годишњи пост на велики дан измирења (Лев. 16, 29. 31; 23, 27. 39; Бр. 29, 7). Осим овога поста теократске старе-шине су прописивале изванредне дане поста у тешким несрећама земље, да се народ због својих грехова смири пред Богом и да уклони Њ е г о в гнев од себе, и опет прибави себи Б о ж ј у мил ст1). Када јс пост трајао само један дан, уздржавало се од сваког јела од вечера до вечера, дочим се код дужих приватних посгова уздрживало само од неких јела. У знак јачег смирења душе пред Богом у кајању грехош, пост се појачавао облачењем у врећу, раздирањем одеће и посипањем главе пепелом2). Облачење у врећу и посипање главе пепелом ост;мо је и у хришћанству, јер Тертулијан спомиње да то чине и Хришћлни „оденувши се у врећу и посувши се пепелом" (Аро1о§. 40' . Пост шо стола и првих Хришћана свакако је био сличан посту Јудеја, тј. с а с т -јао се у пуном нејелу, и они су на Велики Петак, који је био најсга рији облик претпасхалног поста, постили тако, што нису нишга ј с ш . Осим овог начина поста писац Јерма (из I столећа) зна и за други, лакши начин поста: хлеб и вода. „У тај дан, у који постиш, ниппа нс једи, осим хлеба и воде" — каже Пастир Јермин. Из дал^нх иоука Пастира види се да он сматра као главни недостатак у тадашњој пракс и поста отсуство „духовног поста", тј. уздржавања од грехона. Значи сад се почело зам њнвати пуно нејело са оскудном храном. Ова чамсча јавила се још потребнијом, када се иретпасхални пост почео дужати од једног дана па на више до четрдесет дана, у које дане није било могуће пуно нејело.

Четрдесстницу су Хришћани постили на хлебу н води тј. сухоја денијем, о чему имамо многе сведоџбе. Лаодикијски синод у 50. пра-вилу каже: „У четвртак последње седмице четрдесетнице не сме се разрешавати пост, и тиме сву четрдесетницу вређати, него треба кроз сву четрдесетницу постнти сухим". То исто прописују и Аппстолскс установе (1. V, с. 1). Св. Јован Златоусти каже да су се неки у сву четрдесетницу хранили само хлебом и водом, или у крајњој мери нису употребљавали вино, уље и друга спремл>ена јела. Бл. Јероним к а ж с : „Најстрожи пост је употреба воде и хлеба". Али поред свега овога, још д у г о се у хришћанској цркви није могао пост друкчије замислити, но у потпуном нејелу до вечера, па и онда, када је претпасхални пост продужен на четрдесет дана и када је такав пост постао веома тежак.

») У Старом завету спомињу се оаи постови: 1) ради очишћења од гргха (II Јездр. 9, 1); 2) ради спремања за рат ; 3) због смрти цара; 4) рзди уклањања несрсНг (Јест. 4, 3); приватни постови (Исх. 34, 28; Илија; Дан. 9, 3 ; 10, 2).

2) С. Р. К е 11, Нашјђисћ сЈег ђ1ђ1. А г с ћ а о З Д е , 3 5 4 — 4 . В И Д И и 01с1. (Гагећ. сћгг«. е( с1е Ш., з. V. јеОпе (Саћго!).

2 0 6

За нремс Иринсја пост од четрдесет часова био је у потпуном нејелу, и тако се и у IV и V столећу проводи и четрдесетница, тј . у нејелу до нсчера. Амвросије каже : „Почекај мало (са храном), скоро ће крај дана" ' ) . Василије Велики каже: „Ти чекаш вече да би примио храну, а цео дан проводиш у суђењу" 2 ) , корећи своје слушаоце за време поста. Сп. Јован Златоусти каже : „Не мислимо да је само нејело до вечера донољно за спасење; каква је корнст од поста, кажи ми, ако ти по Ц|-ле дане не једеш, а предајеш се целе дане игри, шалама, чак кршењу 1лклетве и злим речима"8) . Тај пост у потпуном нејелу састојао се у гоме, што није било ручка, а јело се само у вече. Овај принцип поста сматра „једну трапезу", тј. примање хране само једанпут на дан, и то нс у време ручка и вечера, но између њих. Када има две трапезе на дан, то устав не сматра постом, макар да је у тај дан забрањена риба (види типик 24. дец. и 5. јан. када сочелник Рођења Христова или Бого-јављења падне у суботу и недељу). Једна трапеза на дан по уставу одређена је само за те дане, када је прописано сухојаденије, и само то устав сматра постом у правом смислу. Такав пост одређен је за пет дана у седмицама великога поста (осим прве и страсне седмице, када су прописана нарочита правила поста). У суботу и недељу, када су до шољене две трапезе, разрешава се на уље и вино, дакле нема поста. Такан поредак поста примљен је већ у IV веку. Сведоџбе о овом имамо код Амвросија који каже: „у четрдесетницу пости се у све дане, осим субота и недеља". Св. Василије Велики каже да се у његово време постило само пет дана у току четрдесетнице. Св. Јован Златоусти иазива суботу и недељу данима одмора у посту подвижника. Субота и недеља чинили су извесне тешкоће посту четрдесетнице зато, што сс у њих не пости, а падају у пост четрдесетнице, која треба да је једна целина, који се не прекида у суботу и недељу. Да би се то све довело у склад, у суботе и недеље је одређен пост, али блажи пост, средина између сухојаденија и мрса.

Паладије Хеленопољски у Лавсаику (19) за монахе каже: „У време четрдесетнице сваки монах полаже на себе различит

нодвиг, и један прима храну вечером, други кроз пет дана". Да су стари Хришћани чврсто држали пропис о посту у свету четрдесетницу и да их нико није могао присилити да прекрше законе о овом посту, пидимо из овога: Јустинијан је у оскудици јела заповедио да се друге ссдмицс великога поста продаје месо, али га нико није хтео купо-вати ни јести4).

Д о коначног утврђења једнообразности у посту постојали су разни начини поста, о чему нам сведочи историк Сократ (V, 22), „Има разнообразности не само у погледу броја посних дана, него и у погледу схватања од којих се јела треба уздржавати, јер једни се уздржавају од јела сваке врсте животиња, други од свега живога

«) На Пс. 118. бес. 8. *) Бес. 1. о посту. *) На Бмт. бес. 4. и 6. •) С е (1 г е п 1, СотрепсНиш аиђ аппо XIX Ји«11п1ап1. Мсерћ. Са1. Н1$(. есс1. I. XVII,

жл. 23.

употребљавају само рибу, а неки са рибом једу и птице, говорсћи да су птице по Мојсијеву закону произишле такође из воде. Једни се уздржавају чак и од плодова и јаја, други се хране само сухим хлебом, неки ни то не узимају, а други постећи до 9. часа, једу затим сваку храну". Коначно се под постом разуме уздржљивост. од свега закланог тј. меса, па су и птице отпале, а остала је само риба. Као разлог зашто је риба посна наводи се: 1) да је проклетство Б о ж ј е после греховног пада било бачено на земљу, а не и на воду и њезине становнике; 2) риба припада елементу који је у вези са крштењем; 3) у историји створењл света речено је: „Дух Божји ношаше се поврх воде" (I Мојс. 1, 2). Вино је прво било на равној нози са месом, а касније је признато као посни продукат хране, као и риба, и вино и риба се од IX века једно-гласно сматрају да не нарушавају пост. У погледу јела јаја и млека у време поста, било је колебања, и римокатоличка црква и сада сматра млеко и јаја посним јелима и дозвољава их у недеље великога поста. Овај обичај осудио је трулски синод у 56. правилу, које забрањујс јести сир и јаја у суботе и недеље четрдесетнице, као и све заклано. То су Јермени чинили. Клирици који прекрше ову забрану имају да сс свргну, а световњаци да се одлуче (од причешћа). Садашњи облик и начин поста израђен је у основним цртама до VIII столећа, а у појс диностима у типицима до XIV столећа, из којих можемо добиги пуну слику развитка поста у току времена, јер они излажу праксу постл свога времена.

Од правила св. апостола и св. отаца, о светој велнкој чстрдссет ници, што је дужан сваки Хришћанин брижљиво чувати (Типик гл. 32):

„У свету и велику четрдесетниџу, прве недеље први дан, тј. у понедељак, не треба никако јести, тако исто и у други (дан, тј. уторак). А у среду после свршетка (литургије) пређеосвећених (тј. дарова), поставља се трапеза, и једемо топао хлеб, и од топлих воћних јела, а даје се и укроп с медом. Они који не могу држати прва два дана, једу хлеб и квас после вечерња, у уторак. Слично чине и стари. У суботе и недеље разрешавамо само на јелеј (тј. варена биљна храна са уљем) и вино. А у остале седмице (тј. од понедељника до петка) постимо до вечера пет дана, и једемо сухојаденије (тј. хлеб, вода, воће, варено поврће на води без уља), осим субота и недеља; а рибе у сву свету четрдесетницу никако да се усудимо јести осим празникл Благовести пресвете Богородице (ако не падну Страсне седмице) и недеље Цветне. У петак прве седмице и у среду великога канона, и на велики четвртак, ако неки устави и дозвољавају разрешити на јслсј, али се не чини због часности дана. На навечерје празника Благовести, пре суботе св. праведнога Лазара, разрешавамо на јелеј и вино. И ако монах свету четрдесетницу разори својим лакомством, тј. једе рибу, осим празника Благовести и Цвети, то нека се не причести на св. Пасху, но друге две недеље нека се покаје, а поклона на дан и ноћ (300)". За време страсне седмице сухојаденије је у све дане, осим Великога петка, када се ништа не једе. Многи од монаха, подражавајући Исусу Хрисгу, који се ради поста и молитве удаљио у пустињу, одлазили су такође у дане четрдесетнице из својих обитељи у пустињу (Чсти мин. 1 апр., 3. мај итд.)

'208

Они прописи о посту четрдесетнице су прописани за манастир, али они наже и за сва мирска лица, а да је то тако, видимо из напред нанедсног 69. правила св. апостола, а ни типик нигде не изузима мирска лица од поста за време четрдесетнице. По потреби даје се олакшање поста у првз два дана поста, као што сведоче наведене речи из типика. Према 8. и 10. правилу Тимотија Александријског болеснима се даје олакшање поста у овом виду: „Да ли жена која роди пред Пасху мора постити и не пити вина, или се може разрешити од поста и допустити вино пити? Пост је установљен ради умирења тела нашег. Кад је дакле тело умирено и немоћно, треба му давати јела и пића, колико хоће и може да поднесе". „Ако неки болесник ради велике болести сасвим изнемогне, а приближи се дан св. Пасхе, да ли он мора снакако да пости, или ће му свештеник допустити, да због болести узме колико може вина и уља? Треба допустити да узме и јела и пића колико може да поднесе, јер који је сасвим изнемогао, право је да употребљава уље". Дзкле болеснима се дозвољава олакшање поста (сухојаденија) на уље и вино, а никако на месо, млеко, јаја, па чак ни на рибу. Взлзамон каже: „Никоме се не дозвољава, чак ни у случају смртне болести, у четрдесетпицу јести месо, ми видимо да је о овом у разна времена било питано на саборима, али није дана дозвола".

Пост св. апостола

Други годишњи вишедневни пост устављен је у част св. апостола 11стра и Павла (29. јуни) и у част свију апостола, који се славе 30. јуна, и зато се овај пост зове пост апостолски или пост св. апостола, и'1н летњи пост. Јермени и Несторијевци зову овај пост Илијин пост, Јор као да је установљен по угледу на пост св Илије. Траје од недеље ( 1111 \ снетих иза Педесетиице до празника св. апостола Петра и Павла ("». јуна). У овом року почетак поста је несталан и помичан, .1 крлј јс утврђен и непомичан. Пошто се почетак овога поста равна п|Х'м.| Педесетници, а ова се опет равна према Ускрсу, то овај пост граје д у ж с или краће, према томе да ли се Ускрс, а према њему и I јсдссетница славе раније или касније. Н а ј д у ж е може трајати овај пост шсст седмица, а најкраће једну седмицу и један дан. Овај пост је установљен као благодарност за благодат Св. Духа, који је на чуд-иоиат начин сишао на апостоле, као и ради подржавања св. апостолима, који су се после силаска св. Духа на њих спремили за проповед молитвом и постом (Дела 13, 2—3).

11ајстарију сведоџбу о овом посту имамо од св. Атанасија Алек-слндријског (•}• 373) који каже: „У седмицу иза свете Педесетнице народ постивши ишао је у цркву да се моли" 1 ) . Етерија каже: „А већ идућег дана од Педесетнице сви посте по обичају као и сваке године, како ко може, осим дана суботе и недеље, у које се у овим местима никако нс ности" (сар. 44). Апостолске установе пак кажу: „Пошто сте ви, дакле, прославили Педесетницу, славите једну седмицу, и после ње

') Аро1о({. с!е 1ица зиа, с. 6. М I к п е, Р. ц- 25, 243.

269

постите једну (седмицу). Јер право }е и радовати се због дара Божјсг (силаска Св. Духа) и постити иза олакшања (у Педесетници)1) . Из ових сведоџаба видимо да се у Александрији, Јерусалиму и Антиохијн држао овај пост, да је он у вези са Педесетницом, а не са празником св. апостола 29. јуна, који се нигде не спомиње, а као оазлог поста наводи се враћање уздржљивости иза олакшања од поста (тј. непош-ћења) у Педесетници, дакле овај пост је био нека врста благодарности за Педесетннцу. Из ових сведоџаба видимо даље да је овај пост трајао само једну седмицу, али није свуда почињао у исто време, јер док је у Александрији и у Јерусалиму почињао одмах иза Педесетнице, у Антиохији се Педесетница славила једну седмицу, и тек иза ове седмицс слављења и радости почињао је пост од једне седмице. Дакле овлј пост је првобитно био у вези са Педесетницом, а не са празником сн апостола, тј. гледао је у прошлост на Педесетницу, а не у будућност на празник св. апостола. Сада је апостолски пост гледао преда сс и постао је припремни пост за празник св. апостола као ускршп.и и божићњи. Д о к је овај пост трајао четрдесет дана, он се неодређсно свршавао, а сада у вези са 29. јуном он зависи од Ускрса и само у ретким случајевим досиже четрдесет дана.

А име „апостолски пост" добио је првобитно с обзиром на нрсмс после Педесетнице и делатност св. апостола у овом времену, а тск касније је ово име имао с обзиром на његов крај, празник св. апостолл 29. јуна. Несторијевци су у VII веку имали четрдесетодневии пост и и Духова и почињали су га са тзв. златним петком (сећање на прно чудо апостола Дела, 3, 5 и даље). Јаковити су имали после Духова пост од педесет дана и једни су га почињали у понедељак иза Духова, а нски као и Ап. установе у понедељак иза недеље Свих светих. И једни и други су га свакако узели од православних пре VII столећа (По11). Јерусалимски канонар спомиње у понедељак после Духова само једиу важну литију. Пост св. апостола спомињу и канони Никифора патри јарха цариградског (806—815) у гл. 20. Ипотипосис Теодора Студига спомиње четрдесетницу св. апостола овако : еГта Јтс&рхетас хас тј 4у(а тесаарахоатђ тбју ^уЕшу ^лоОтбХшу2). Из XI века имамо канон каптског патријарха Христодула, који дужност поста после Духова оснива с обзиром на претходни празник Педесетнице. Копти, као и Јаконити почињу пост у понедељак иза Духова.

Теодор Валзамон патријарх александријски (XII век) каже: „После седам дана и даље до празника св. апостола Петра и Павла сви нсрни навикли су да посте, лајици и монаси, а који неће да посте искључују се из скупа православних Хришћана').

О посту св. апостола Симеон Солунски (одг. на 54. питање) кажс ово: „Пост апостолски установљен је у част апостола зато, што смо се ми кроз њих удостојили многих добара и што су нам они били вршиоци и учитељи поста, послушности до смрти и уздржљивости. Ово против воље сведоче и Латини, поштујући постом апостолс у

<) 1. V. с. XX (М 1 § п е, 1, 897). 2) М 1 § п е, Р . 8- 99, 1708 В. >) Ер1з(. а<1 АпНосћ. <1е ЈејипНз; ВИДИ и одговор на питање Марка иатр. алскслм

ариЈског.

270

данс м.ихове успомене. А ми у сагласности са Апостолским установама, које је саставио Климент, славимо једну седмицу после Силаска Св. Духа , а затим од идуће за њом постом поштујемо апостоле, који су нам предали постити".

Пост св. апостола је блажи пост од 40-це, јер се у извесне дане пости са уљем и вином, а у друге дане се једе риба. Типик у гл. 33: о овом посту прописује да се у време апостолског поста у три дана (понедељак, среду и петак) не једе уље и не пије вино, и да се пости до 9. часа, и у овај час се једе само сухо. У уторак и четвртак не једе се риба, само уље и пије се вино, а у суботу и недељу једе се и риба. А ако у понедељак, уторак и четвртак у току овога поста падне свсти са великим славослављем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље, у које се дане једе само једанпут дневно. А ако у среду и петак падне празник светитеља са бденијем и свети чији је храм, разрешује се на уље, вино и рибу .

Успенски пост

Трећи вишедневни пост је Богородичин пост (чгјаша, ттј? ©еотохоо) или јесењи пост, установљен пред Преображењем Господњим и Успе-нијем пресвете Богородице , а п р о д у ж у ј е се за две недеље од 1 —15. ангуста. Црква је установила овај пост по примеру пресвете Богоро-дице, која је време пре смрти проводила у сталном посту и молитви, и из љубави према пресветој Богородици. По строгости овај пост долази одмах иза великог ускршњег поста. Типик у 33. гл. прописује : „У пост успенија св. Владичице наше Богородице, осим дана Преобра-жсња Христова, постимо до 9-ог часа дана: понедељак, среда и петак, сухо јести и чинимо приклањање колена, све д о причешћа. У уторак и четвртак, вариво без уља. У суботу и недељу вариво са уљем и пијемо вино, а рибе не једемо д о Успенија пресвете Богородице, но само на Преображење Христово, једемо рибу два пут на дан".

Пост Успенија Богородице је много млађи од самога празника Успенија, и млађи је и о д све три четрдесетнице тј. постова ускршњега, нпостолскога и божићњег . Историја овога поста није најјаснија. Први пут спомиње се овај пост у спису ДсбаохаХса хро^схтј Теодора Студита (•{• 826) овако: „Исто тако треба држати и пост Богородице, и само дан Преображења разрешавамо на рибу и уље ; овај празник заслу-живао би још више, али је забрањено због поста". Овај спис још на јсдном месту спомиње „свети пост Богородице" (ТТЈУ ТТЈ? 0еоцт)тбро; &у1лV утЈотесау)'). М о ж д а је овај пост установљен зато, да би источна пркна као и западна имала постове четири годишња времена, које на занаду спомиње већ папа Лав I. Источна црква ннје имала четврти јссењи пост, а сада га је имала пред Успенијом Богородице. Извесне

' ) V. О г и ш е I, Га ЈеОпе (1е Г А и о т р Н о п сЈапа ГЕрНзе ггесаие, бсћо« <ГОг1епГ 1933, 1 6 2 - 1 9 4 .

. '21 &

незгоде посту Успенија чинио је празник Преображења са својим дугим попразнством, који пада посред успенског поста, услед чега су се свакако и јављале недоумице о успенском посту.

Даљу, веома значајну сведоџбу о успенском посту даје нам тбцо< тгј? еусоабш; (Томос сједињења) од 920. године, који је издао тзв. сабор сједињења поводом спора о дозвољивости четвртог брака. Томос каже : „Само три пута годишње могу се они (тј. три пута ожењени) приче-стити св. тајнама: први пут за спасоносно васкрсење Христа Бог« нашега; други пут на Божић , и трећи пут на Успеније преславне Бого-родице; јер овим празницима претходе п о с т о в и . . . ". Дотле је Цари-град, као што смо видели, знао само за три поста, три четрдесетнице: ускршњи, апостолски и божићни, а сада је Томос апостолски пост заменио успенским. Како се ово може разјаснити, када је апостолски пост у то доба постојао?

Неки мисле да се ово може разјаснити тако, што Томос нсм« намеру да набраја све постове, но у овом конкретном случају казујс у које постове се трипут ожењени имају причестити. Неки (НоИ) виде у Томосу потез против папе Николе I (858—867), који о њему онако пише Бугарима: „Ове постове је примила св. римска црква од старинс и д р ж и : по 40 дана пред Пасхом, после Педесетнице, пред празником Успенија св. Богородице и увек Дјеве Госпође наше Марије, а исго тако пред празником Рођења Господњег" (М1§пе, 119, 981). Ово сно мињање успенског поста од папе Николе I је сумњиво, јер римскп црква никада није знала за успенски пост и никада га није продужи вала 40 дана, но само четири дана.

Анастасије епископ Кесарије Палестинске (живео око 1090) и Никон Црногорац (988) за старину и законитост успенског поста нанодс писмо Јована митрополита никејског писано католикосу јерменском Захарију (855—876) против арцивуријевог поста, у коме се порсд осталих постова спомиње и пост т?]; бЈгереубб^оо веотбхоо. Ова сведоџба говори да је у антиохијском патријархату у то време успенски пост постојао 1) . Никон Црногорац (X век) говори о успенском посту и каже д а они, који га не чувају немају за себе основа у старини, а исто тако који га држе , утврђу ју се не на апостолском предању, нсго на обнчају потоњих времена, уосталом веома давном (Тактик. сл. 10. л. 54. и д.)

Даља слика развитка успенског поста је оваква: Мада Томос зна само за три годишња поста са Успенијем, ипак он није искоренио апостолски пост, који је током времена, нарочито у манастирима11) ухватио дубока корена, а нови успенски пост без старе традиције за собом није одмах ухватио корена, тако да су нпр. атонски монаси око 1085. године били у недоумици о овом посту и нарочито се препирали о њему, те су 1085. године упутили цариградском патријарху Николи Граматику (1084—1111) питање о постовима, међу којима их је особито смућивао успенски пост: „О посту који је месеца августа до 15-ог дана, налазимо у синоду (тј. у Томосу), одржаном у Константинону

' ) Према Огите1-у. • ) В И Д И ТоткА, I , 2 2 4 и т н м к царице Ирине гл. 4 0 . М 1 Е П Е , 1 2 7 , 1 0 6 0 В .

272

граду о браковима, и у том не можемо да смо паметни, молимо се да нас разрешиш од препираша". Патријарх Никола је поводом писања снетогораца на синоду расправљао питање: „Треба ли чувати пост месеца августа"? , и синод је одговорио: „Пре се у то време постило, али је тај пост пренесен (на друго време) стога, да не падне заједно са незнабошким постовима, који су у то време бивали. Уосталом и сада многи од људи посге овај пост ради очишћења од болести"1) .

Дакле овај синод није ништа одређено решио о успенском посту. Међутим много је одлучнији у погледу овога поста Анастасије кеса-ријски (крајем XI века), који је написао специјално дело о овом успен-ском посту (М 1 § п е, 127, 521), у коме се залаже за овај пост, пози-вајући се на Томос сједињења, и у њему види да је синод од 920. године сматрао БогородичИн пост важнијим и од апостолског. А дело „О св. три четрдесетнице" ф е вапсћз 1пћи5 ^иас1га§ез1гш5), које се приписује Анастасију Синаиту патријарху антиохијском (561—600), а које није старије од IX столећа, тврди да је према Апостолским установама од Педесетнице до Успенија Богородице држан пост, и да је према томе било три поста, па је пост од Педесетнице до Успенија због дужине раздељсн на два поста: апостолски и успенски2).

У друго ј половини XI века спомиње Исак католикос ( М 1 § п е 132, 1200 В/с) успенски пост када каже: Апостоли и оци су предали четири поста: Велике четрдесетнице, страсне седмице, Рођења Христова, св. апостола и Богородице. Никон из Раита ( М 1 § п е , 172, 525 О) каже слично: „Католички постови Хришћана из св. списа су: понедељак, среда и петак целе године осим оправданог узрока, велика четрдесет-ница и седмица страсти, четрдесетница Рођења Христова, св. апостола и пресв. Богородице" (према Но11-у).

Коначно је утврђен успенски пост на цариградском синоду 1166. године за патријарха Луке Хрисоверга (1156—1169) и цара Манојла Комнена (1143—1180). По казивању Валзамона говорили су неки на овом синоду, да је у одредби синода за патријарха Николе било спо-менуто о преносу успенског поста на друго време, и да зато нема места посту у првој половини августа. Но пошто овај синод није озна-чио на које је време пост пренесен, а међутим синод ипак каже да је пост у августу од старине држан, то је овај синод утврдио држање овога поста. Валзамон је за своју патријаршију писао окружне посла-нице са упуством да се држи овај пост.3)

Поред свега тога што се пост успенски спомиње у Томосу од 920. године и што је на синоду од 1166. године коначно утврђен, ми у типицима све до XII столећа пе налазимо никаква спомена о успен-ском посту, па ни тамо где се говори о четрдесетницама у години и о посту и храни. Први спомен о овом посту налазимо у типику мана-стира св. Николе Казуланског (сН Сазо1е) код Отранта у Јужној Ита-лији, најисточнијем крају Калабријског полуострва, из 1174. године, где код 1. августа имамо овакву примедбу: „Николе најстаријега патри-

•) Милаш, II, 543. *) М 1 в п е, 89, 1397 В/С. •) 1ером. АлексШ, Историч. разсужд. о посгћ, 34.

273

јарха Константинова града (II, 983—996) о четрдесетници Успсннја прс-свете Богородице. А ми имамо други пост, звани пресвете Богородицс, који почиње 1. дана месеца августа, који (пост) спомиње свети синод о сједињењу. Но први дан месеца августа не постимо због празника св. Макавеја, него од 2. дана августа (почињамо) установљени пост, и последовање Преображења тј. осам дана све пуно појемо" (тј. бс:» обзира на пост поје се у цркви служба Преображења осам дана са претпразнством)1). Али Огсотблоас; хл\ пер! ттј; (Зрбаесо; хх1 лбаесо; (нацрт и канон о јелу и пићу) овога типика не спомиње успенскога поста. Овај типик од 1174. године са својом сведоџбом о усненском посту је још дуго усамљен, јер други и каснији типици не спомип.у овога поста. Не спомињу га Ипотопосис Студијског манастира и Дија типосис св. Атанасија Атонског (IX—X в.), који имају специјалну глану о јелу и постовима, и који од вишедневних постова помињу: велику четрдесетницу, четрдесетницу св. апостола и св. Филипа, и то у руко писима ових устава чак XIV столећа. У рукопису Дијатипосиса и» XVI столећа у библиотеци Иверског манастира на пољима према глани о јелу има примедба: „Значајно је да се ништа не говори о иосту Успенија". Евергетидски типик XI столећа у петој глави пролога гонори подробно о постовима, али спомиње само три поста без успенскога, а њу имамо преведену и у Савином Хиландарском типику. Исто јс такп и у типику Пантократорова манастира у Цариграду из 1136. годинс.

Божићни пост2)

Четврти вишедневни пост је зимски пред Рођењем Господа Исусд или Божићни пост, који представља Стари завет и сећа нас поста ста розаветних патријарха и праведника који су у посту и молитви очс кивали долазак Спаситеља. Божићни пост има сврху да нас спреми за достојно слављење Рођења Христова.

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху') , то Б о ж и ћ има пред собом пост од четрдесет дана, као и Ускрс, који се такође зове четрдесетница, и то „мала четрдесетница", за разлику од велике [четрдесетнице, ускршњега поста. По дужини и значсњу празника за који спрема, Божићни пост је први после ускршњега, али по 'строгости није, јер у том погледу уступа пред успенским постом, и може се упоредити са апостолским. У божићњем посту типик (14. нов) прописује најстрожији пост у понедељак, среду и петак (сухојаденије, уздржавање од куване хране, изузев воду, и једе се једанпут днснно); у суботу и недељу разрешава се пост на рибу; у уторак и четиртак разрешава се на уље и вино. На Ваведеније бива разрешење на рибу увек, и на неке друге дане (на храмовни празник, 16.27.30. нов., 5 , 6 .

») ТоткЛ, I, 231, 252, 623—4, 668. 2 ) М . С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Ф И Л И П О В Ђ , ПОСТЂ. Руководство дли селвскихч. ил

стмреИ, 1907. № 52. У књизи С к а б а л л а н о в и ч а , Рождество Христово, К1ент., 1916. Један одељак говори о божићнем посту.

3) У старим издањима типика и следовног псалтира коД 25. дсцембра има ирн мсдбд: „Пасха. Празникт. тридневнвШ", коЈа се у новим издањима изоставл.а.

18 Х е о р т о л о г и ј а

274

9. 17. дец.), ако не падну у понедељак, среду и петак, у ком случају бива разрешење на вино у уље. О д 20—24. децембра пост постаје оштрији и забрањује се риба у сваком случају, тј . и у суботу и недељу када падну у ове дане, јер ови дани одговарају страсној сед-мици. Најстрожији пост је 24. децембра, који се дан зове „сочелник",. које је име добио од хране, уставом одређене за тај дан. Сочелник је иамсњено од сочевник, које је пак име постало од сочиво (каша од сушених зрна). У типику каже: „Ако навечерје Рођења Христова падне у суботу и недељу, онда се после литургије једе уломак хлеба и мало од вина, и иде се у ћелије, а после вечерња тога дана иде се у тра-пезу и једемо савршено, а рибе не једемо, но са уљем, и сочиво оба-рено или кутија са медом (кољиво); и испијамо и вино у славу Божју"* Ова одредба да се на овај дан једе кутија има свој дубљи значај. 11рема уставу кутија са медом тј. кољиво се благосиља за јело у дане успомене мученика и светих, и у дане успомене умрлих. То значи да се уочи слављења Рођења Христова већ сећамо да се божански мла-денац рађа зато да претрпи страдања и смрт ради искупљења наших грсхова, иза које је дошло васкрсење.1) Копча ове две успомене рођења и смрти са ваекрсењем је недеља. Зато се када падне 24. децембар у нсдељу на јутрењу овога дана поју ирмоси Велике суботе : Волнок) м о р с к о г о . . . С овом мишљу свакако је у вези и читање еванђеља о зрну горушичном на вечерњу (ако Бадњи дан падне у суботу и недељу), као да се хоће да доведе у вези Спаситељ и његова смрт и васкрс са зрном у земљи према Јов. 12, 24. Ову, на први поглед мало необичну мисао, да се већ код рођења и у веома раном детињству одмах ука-зујс на страдања и распеће имамо лепо изражену у иконографији Бого-родице, нпр. на иконама Богородице Страсне и Умиљенија. На првим иконама анђели показују Христу младенцу оруђа страдања, а на другим Богородица држећи младенца Христа на рукама има скрбан изглед од ссћања на смрт њезина Сина, и приљубљује Га к себи, а Спаситељ као дете осећа бол и тугу своје Матере, и грли је и са љубављу гледа у очи. Најпосле, рођење је било ради смрти и васкрса. У служби на Ускрс црква се опет сећа рођења Христова.

Везивањем Рођења Спаситеља са смрћу и васкрсењем доводи се у чврсту и логичну везу цела црквена година, која има своју кулми-национу тачку у Пасхи, смрти и васкрсу Христову.

Поред све аналогије и паралелизма између божићњег и ускршњег поста, ова аналогија није изведена до краја и у свим појединостима. Тако божићњи пост нема недеље посвећене посебним успоменама са снојим службама, као што је то у ускршњем посту, осим недеље ираотаца и отаца. Али зато божићни пост има знамените успомене мучсника (Гурије, Симон, Авив, Евстратије, Екатерина, Варвара, Јули-Јана, Анастасија, Евгенија), пророка (Данила и три младића, Авдије, Анакума, Софоније), апостола (Матеја, Андрије), светитеља (св. Николе), ирсподобних (Саве освећеног, Јована Дамаскина). Од пророка у божић-

') Тарнлвски пак каже да се кољиво једе зато, да би се подржавало посту про-рокл Длнилл и три младиНа, коЈи се спомињу пред Божићем и коЈи су се х р а н и л п ^смал.ским семеном да се не оскврне трапезом халдеЈскога цара (Дан. 1, 12).

. '21 &

њем посту нарочито се истиче успомена пророка Данила, који је тако тачно прорекао време рођења Месије и који је по времену најближи рођењу Христову, и његова три друга, који су у огњеној пећи^про-образили овај догађај. Тако они имају у недељу праотаца и отаца ип рочите каноне, поред свега тога што се делимично спомињу и у оппггсм канону. У ове недеље међу праоцима Спаситеља њих четворо се наро-чито спомињу. Тропар недеље отаца прославља само њих, а поред свега овога имају и свој посебан дан 17. децембар.

Док за историју овога поста имамо доста сведоџаба на Западу почев од V столећа па даље1), то су сведоџбе о овом посту на Истоку ретке и доста позне, тако да нам историја овога поста, као и апостол-скога, није баш најјаснија. Но11 држи да су се три четрдесетнице рам виле најкасније до VII века, и сматра да је овај пост у Антиохији у почетку 6. столећа постојао и да је почињао 1. децембра2), а у Јсру салиму да је око 500. године божићњи пост износио четрдесет дана"), а Скабалановичг каже да прве указе овога поста имамо у коптском календару VIII века. У IX столећу имамо више сведоџаба о овом пос гу. Канони патријарха цариградског Никифора (806—815) у гл. 20. кажу: „У пост св. апостола и св. Филипа, монаси који седе у манасти|шм.1, у среду и петак треба једанпут увече да једу, а они који раде трсбп после 6. часа да окусе и увече да вечерају" 4) . У делу „О три чстр-десетнице" које се приписује Анастасију Синаиту патријарху антио хијском (561—600), но које тешко да је раније од IX столећа (јср сс овде спомиње успенски пост, који није познат пре IX столећа), кажс се: „Једни се уздржава ју од меса, сира и јаја у току 18 дана; а други се уздржавају само од меса, а остали једу осим једног дана, а други се на исти начин уздржавају само 12 дана, други шест, други четири, Но апостоли су установили за све верне 40 дана поста и молитвс, и то је било чувано од св. отаца и 7 васељенских синода, пошто јс одређен не на пет, осам или десет дана, но четрдесет"5). Аутор брани апостолско порекло и обавезу поста позивањем на предање о апостолу Филипу, које каже да је апостолу Филипу било откривено да у току четрдесет дана неће бити пуштен у рај зато, што је својим мучите-љима пред своју смрт молио казну с неба, због чега је Филип молио апостоле да посте за њега у ове дане6). У Ипотипосису и Дијатипо-сису IX столећа имамо већ подробна упутства о храни у четрдесет-ницу апостола Филипа7). Цариградски сабор за Луке Хрисоверга (1166) и цара Манојла Комнена (1143—1180), каже да пошто овај пост нијс једнако држан (једни су постили седам, други више дана), то је сабор

' ) Види С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Толк. Т И П И К О Н Ђ , и Рождество Христово. г) Северус из прве половине VI века, у IV омилији претпоставља припремно

време за празник 25. дец. Код Јаковита Бар—Хебреус (1226) каже да су Једни почињлли пост 15. нов. дакле четрдесетодневни, а иеки 10. дец.

®) На основу лекционара Јермени су у VII веку држали четрдесетодневни иост пре Божића .

«) КћаИз—РоШз, IV, 428 I. •) По Скабаллановичу. 4) Со1е1егшз, Есс1. §гаесае т о п и т . III, 426—430. ' ) Т и т к Л , I, 234, 252.

276

одрсдио да овај пост треба почети о д 15. новембра. Валзамон (XII 1ек) у тумачењу правнла овога сабора сматра пост обавезним за монахе, а да мирска лица сматра дозвољеним да се скрати на седам дана ' ) . По сиедоџби Кодина (XIV столеће) при цариградском д в о р у п о с т ј е д р ж а н четрдесет дана и на дан Рођења Христова, када је разрешаван пост, долазио је протопапас да благослови цареву трапезу 2 ) .

Симеон Солунски (ј- 1429) к а ж е : , ,Пост божићни представља (символише) пост Мојсијев, који је постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи примио речи Б о ж ј е са словима на каменим таблицама, а ми постећи четрдесет дана примамо Слово (Реч) Бога живога од Дјеве , не писану на камену, но ваплоћену и рођену" . 8 )

') Валзамон, одговор на три питања монаха (1ером. Алекс1И, Истор1ч. разсужд. о постахт, прав. церкви, 38, 69).

2) 1)е оИ. есс1. е! саг!ае, сар. 7. Маг1епе, Б е апЈ. есс1. гШћиз.

' ) Одг. на 54. пнтање.

Д А Н И П О С В Е Ћ Е Н И У С П О М Е Н И У М Р Л И Х

Православно хришћанско учење о молитвама за умрле оснина (••• на вери у бесмртност д у ш е и у васкрс тела, на речима Господа 11суса Христа: „Бог није Бог мртвих, него живих, јер су у њему сви жипи" (Лук . 20, 27—38). Умрли по речима самога Господа, само прела и- у други вечни живот, а учешће у вечном ж и в о т у зависи од овог при "временог живота . Умрли само смрћу својом постају учасници нпнша живота, не престајући да живе за гробом и да имају д у х о в н у ш 1у си живима на земљи. Јер у Исусу Христу Господу нашем сједин.спи » у нераскидним и тајанственим везама сви: свети на небесима, жипи пи земљи и умрли, и само су разни чланови једнога духовног тсла Хри стова. Ови чланови, живи на земљи и они за гробом, сједињени спнпом свете љубави, ко ју смрт не уништава, но још повећава (Лук . 1(1, 27 30), могу посредовати и посредуЈу један за другога , живи за живе (Јак. .'>, 14»>. умрли за живе (II Мак. 15, 12 Л у к . 16, 27—30) и најпосле жнни <п умрле (II Мак. 12, 46. КаменБ в ћ р н о благотвореши преставлшпнм! м). Црква на основу Св. писма, правила св. апостола (14. пранило си. апостола Петра и Павла), учења св. отаца и предања, посредујс м умрле чланове своје. П о ш т о Хришћанин делима вере и покајања можс и треба да стече испосредовано му Сином Божјим спасење, а поприпш* добрих дела је само садањи живот, јер их душа сама после смрти тела не може свршавати, то верни умирући кадгод без плодона нсрс и покајања, али са кајањем својих грехова, има потребу посредонпп.н и заступства цркве, која не оставља деце своје која нису успела дп принесу плодове достојне покајања. Она чини добро за њих: бескрнннм жртвама, молитвама, делима милосрђа ближњима, живима на земл.и 1 ) . „ Д у ш е људи, који су упали у смртне грехе, и при смрти нису пали у очајање, но који су се покајали још д о разлучења са садашњим жинотом, а који само нису успели да принесу никаквих плодова покајан.а, као што с у : молитве, сузе, клечање при молитвеним бдењима, скрушеност , утеха бедних и делатни израз љубави према Богу и ближњима, што све католичка црква од самога почетка признаје богоугодним и добро-потребним, — д у ш е такових људи, по речима патријараха источпо католичке цркве, излазе у ад и трпе казне за грехе које су они учинили, не лишава јући се у осталом наде на олакшање од њих. А олакшап.с од њих добија ју они по бесконачној доброти молитвама свештспика и добрим делима, које се свршавају за умрле ; а нарочито силом бсскринс

' ) Прав. испов. вере, део I, питање 62—65. Каменв вкрм о благотнорпИи пре-ставлћшимсв.

жртне, коју посебно приноси свештенослужитељ за сваког Хришћанина и за његове присне, а уопће за све посведневно приноси католичка апо-столска црива"1). На основу саборских одредаба, црква се не моли за све умрле, но само за умрле у доброј вери. Из броја умрлих, за које се приносе молитве Богу, црква изузима прво свете, прослављене, које она призива као своје молитвенике пред Богом, друго крајње грешнике.

Спомињање умрлих, као умилостивљење Бога, које им доноси бла-жсни живот у светлости Божјо ј , свршава се кадгод од цркве над заслађеном кутијом (куваним житом), чија зрна поучно означавају да ће умрли једном васкрснути, као што семе посејано у земљу неће оживсти, ако не умре (I Кор. 13, 36). Ослада жита указује на насладу умрлих у вери, покајању и нади на васкрс вечним добрима. Молитве за умрле врше се при запаљеној светлости, која указује на светлост вечног блаженог живота, а у црним одеждама жалости, због нашег разлучења са умрлима. Апостол Павле, у речима које је црква изабрала при мољењу за умрле, саветује Хришћанима да не т у ж е за умрлима, као они који немају наде, и при виђењу смрти саветује нам да се узајамно утешимо будућим свеопћим блаженим васкрсењем мртвих за нечни живот. „А хоћемо да знате, браћо, шта ће бити са онима који су уснули, да не жалите као остали који немају наде. Јер ако веру-јемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог и оне који су уснули у Исусу, довести с њим. Јер ово вам казујемо речју Господњом: „Ми, живи, који остајемо до доласка Господњег, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ на заповест, кад са заори глас архан-ђелов и затруби труба Божја , сићи с неба, и покојни Хришћани вас-крснуће прво. Затим ћемо ми живи, који остајемо, заједно с њима однесени бити на облацима у ваздух, у сусрет Господу; и тако ћемо свагда с Господом бити. Тешите, дакле, један другог овим речима !" (I Сол. 4, 13—18).

Први век нам не даје сведоџбе у погледу мољења за умрле. Имамо само једно место у Новом завету II Тим. 1, 18, које би могли указивати на ово мољење: „Нека му (Онисифору) Господ даде на нађе милост у Господа у она; дан". Затим 155. године у писму о мучењу Поликарпову писаном од смирнске цркве каже се: „Поставили смо његове кости на једно одговарајуће место. То је тамо где се ми саста-ј е м о . . . и Бог ће нам дати благодат да славимо дан годишњи Њ е г о в а мученика, како да славимо успомену онога који се борио, тако и да се вежбају будуће генерације да му подражавају" (Маг1упиш Ро1у сагрј, XVIII). Изрази <$у<Шаас{ и х аР« У овом писму сведоче да је молитва праћена евхаристијском агапом. Молитва, јело и причешће рано су у употреби на Истоку за олакшање мртвима. У Ас1а РаиН е! Тћсс1ае се к зже како је царица Трифена чула у сну да је њезина мртва кћи моли да прибегне молитвама Текле, како би добила, „да буде постављена међу праведницима" IVа ^ а Г г З б гЈ? тбу бЈхасоу тбттоу. Трифена јој се обратила овим речима: „Моли се за моје дете да живи у вечности"2) . Ас1а Јоапшз казују како се Јован апостол молио на

' ) Послан1е патр1арховЂ восточно — каеолическоИ церкви о православноК в-ћр-ћ, чл. 18.

*) Ас1а Раи11 е! Тћес1ае, у Ас1а аро$1о1огит аросгурћа. Ес1. 1.1р$ји$ е1 Вопе1, Т. II, други део, р. 86.

једном гробу трећи дан после смрти и славио „ломљењс хлеба" (свха-ристија)1 .) У почетку III века мученица Перпетуа се моли за снога брата Динократа, да пређе из места жалости где је био задржан, „у место освежења, ситости и радости". „Ошосга1еп (уЈс!ео) шипсЈо согОе, ћепе уезШит, ге1гј§егап1ет . . . е! заИаЈиз ехсеззИ (1е а^иа ЈШЈеге т о г е јпЈапбит ^аибеиз" 2 ) .

Спомињање обичних умрлих је у тесној вези са успоменом мучс ника, јер у трећем веку није било особите разлике међу 1ћима. Тсрту-лијан каже: „Ми чинимо приносе (оМаИопез) за умрле у годишњи дан страдања" 3 ) . Ориген каже: „Ми свршавамо успомену светих и роди теља наших; исто тако поштујемо успомену другова , који умиру у вери, како радујући се због њихова упокојења, тако и самима себи молећи праведнога краја у вери. Када се свршава њихова усномсн.г , бива агапа, „тако да би наше празновање служило на сећање и упо којење душе, чија се успомена свршава, а за нас пред Богом било угодним мирисом".4) Овде помињање укључу је не само молитнс м покој умрлих, него и тврдо и радосно уверење у такво упокојан.с

У Африци видимо први пут да молитве и жртве за мртве шучи мају званично место у богослужењу. Тертулијан у спису 1)е ап1пм ( с . 1Л) каже за једнога умрлога да је између његове смрти и сахршн-праћен молитвама свештеника. А у спису Е)е т о п о ^ а т ј а (с. X) гонори о удовици поново удатој, која се моли за д у ш у свога првога мужп, п моли за њега освежење и сједињење у првом васкрсу и чини приносс (жртве) на дан годишњице његове смрти. Тертулијан такође даје дра гоцене податке да се за умрле приноси евхаристија на дан њихомл погреба и на дан годишњице њихове смрти: „Оћ1а1!опез рго с1е(ипсНн, рго па^аЦсНз аппиа (1је {асјтиз". Кипријан, мање од по века доцнијг, говори о приношењу жртве за умрле, као о једној редовној пракси и при томе се чини оно што је наслеђено од претходннка. Дидаскалијп говори о помињању умрлих слично нашем мољењу за умрле: „А нн по еванђељу и по сили Св. Духа скупљајући се у меморије, свршавајтс читање св. списа и узашиљите непрестано к Богу молитве и приноситс евхаристију, примљену по подобију царственога тела Христова, како на сваким скуповима, тако и у гробљима и при смрти умрлих" 5 ) .

У I V и V веку није више као у I I I , јер се чини оштра разлика између светих и умрлих. Блажени Августин каже: „У отаџбини (небе-сној) нема места за молитву, но само за хвалу. Зашто нема места за молитву? Зато што ни у чему нема недостатка. О чему мисле тамо, то је и на лицу; што се очекује, тиме и владају; ка чему се тежи, то се и добија. Исто тако и у овом животу постоји неко савршенство, а то је оно, које су достигли мученици. Зато црква треба, као што знају верни, када се мученици спомињу пред олтарем Божјим, да се не моле за њих, но се моле за друге умрле који се спомињу. Јер неправда јс

ч Ас1а Јоапп1$, 1ћ1<1. Т. I, р. 255. 2) Ра$$1о 5. Регре1иае, VII—VIII, е<Ш. Агш. Коћ1п5оп, у Тех($ ап<1 $1и<Ј1еа, Т. I,

1а;с. 2, р. 72. ") Б е сог. гп11. 3. 4) На кн>. Јова 3. ' ) Снрска ДидаскалиЈа, V, 22.

2 8 0

молити се за мученике, за онога, чијим молитвама ми треба себе да нрепоручујемо. Јер он се подвизавао против греха до крви" 1 ) .

Апостолске установе још не знају за тако реску разлику између светих и обичних умрлих када кажу : „Скупљајте се у усипалнице, иршсћи читан.а св. књига и појући псалме за умрле мученике и за све сиете од века и за браћу своју, умрлу у Господу" 2 ) .

Крајем IV столећа писмено су изложене литургије цркве и у њима су молитве за умрле, чиме се потврђују историјски текстови. Јевсевије каже да је 337. године тело Константина Великог бнло положено пред иресто, где свештеници и верни ириносе Богу молитве за умрле 3 ) . Кирило Јерусалимски сведочи да се у његовој цркви „после споми-њања светих приноси жртва за оце, епископе и за све оне који почи-нају међу нама, и вероваћеш да то треба да буде од велике користи душама оних за које се чини та молитва"4) . Умрли епископи помињали би се из нарочитих спискова у цркви на служби Божјој , о чему све-дочи 81. правило VII помесног сабора картагинског. Серапион Тмуитски у својој литургичкој збирци каже : „За све мртве које спомињемо, молимо се овако: Освети ове душе, јер Ти их све знаш; освети све оне који почивају у Спаситељу и постави их у ред свих твојих светих сила и дару ј им место и боравак у твоме царству". Исти Серапион има и молитву за погреб : . . . „молимо те за покој душе твога слуге; дај покој његову духу у месту зеленила и мира, и васкрсни тело н.сгово у дан који си Ти одредио". У литургији VIII књ. Апостолских установа стоји: „Молимо се за мир тога, да добри Бог примајући његову душу, опрости му све погрешке вољне и невољне, и да га у сноме милосрђу смести на место светих душа." Крајем IV века св. Јован Златоусти препоручује вернима приносе и молитве за умрле. „Помозите им и помињите их. Када су се синови Јовови очистили жргвом свога оца, зашто сумњати да наши приноси (жртве) за умрле н.има доносе неку утеху? Не оклевајте, дакле, да помогнете оиима који су отишли и принесите ваше молитве за њих"5) . Затим он иотнрђује „да су апостоли установили мољење за мртве, јер је т о н.има од велике помоћи и стварне користи6) Св. Епифаније7) к а ж е : „ Т'.л1 бе тфу теХеотгјаа^тшу е§ оубјшто^ р^гјца? лосоОУта:, лроаеох^С геХоОуте? хаI Хатреса? ха 1 оЕхоуорса?." Лавсаик спомиње употребу евха-ристијске агапе у египатским манастирима, не само у случају погреба једнога од браће, него још и у трећи и четрдесети дан после његове смрти (16, 22). Ово је ускраћено двема монахињама које су се убиле (33). Тимотије Александријски (канонски одговори) износи у овом поглсду праксу египатске цркве, која дозвољава да се приноси жртва за самоубице у лудилу. Кирило Јерусалимски каже : „Приносећи ове

' ) Августин, Слово о речима апостолским, 17. г) Соп$(. ароз*. VI, 30. ' ) 1)е у|(л Соп8(„ 1. IV, с. 1.ХХ1. М I в п е, Р. е- 20, 1225. «) Са(есћ. т у а ( . V. 9. Р. 8- 33, 1116. ») Н о т Н . 1п I Сог. Х И , 5. Р. 8- 61, 361. •) Нот11. 1п РћНрр. III, IV. Р. в- 62, 197. Т) РапаПоп, III, II, 21.

. '21 &

молитве литургије, ми приносимо Христа који се жртвовао за нашс грехе и ми се тако предајемо милости Б о ж ј о ј за мртве, као и за иас саме" Ј) . На надгробним плочама мртвих првих векова налазимо, као допуну за све речено, такође мољења за умрле, наиме да их поменс Господ, да упокоји д у ш у њихову, да им даде рајско освежен.с, и најпосле ови натписи садрже исцрпне молитве за умрле, узете из литургичких текстова, нпр. из 344. године са нубијске границе од 182Г>, позната стела аве Шенуте има као натпис молитву: „КОЖЈ Д8)(«)К* ."

Треба разликовати помене умрлих и мољење за њих код ноно престављених од годишњих помена за умрле у опште. За ново пре-стављене се црква моли у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан, и затим сваке године у годишњи дан смрти. Помињање новопреставл.сних у извесне дане православна црква чува делом по примеру старозаш тпс цркве, у којој су за помињање и оплакивање умрлих били одрсђспи трећи, седми и тридесети дан после њихове смрти (Број 19, II Г.\ 20, 29; Второзак, 34, 8; I Цар. 31, 12; Сир. 22, 11), делом због иажннх догађаја у царству благодати, који су се догодили у ове данс (ипр. васкрс Спаситеља из мртвих у трећи дан, четрдесетодневно пргои вање Спаситеља са апостолима после васкрсења, итд.). Апостолскс установе указују на садање дане помињања и износе разлоге зашто сс у ове дане помињу умрли, када кажу : „Свршавајте и трсћинс ( ;) у псалмима, читањима и молитвама због Васкрслога у трећи дан, дснс тине (е^ата) за спомен оних који су овде умрли, и четрдесетницс (теааарахо^та) по старом обрасцу, јер тако је народ израиљски опла кивао Мојсија, и годишњицу о успомени умрлога. И нека се раздајс из његова имања ништима за спомен његов" 2 ) . Наводе се још и други разлози за помињање умрлих у ове дане. Тако деветине свршанамо што молимо Господа Бога, да се душа престављенога, молитвама и посредовањем девет анђелских ликова, где су свети Божји, настани и упокоји после васкрсења, и удостоји блаженства и живота са овим анђелима3). Четрдесетнине пак свршавамо абог свештене важности овога дана. Четрдесет дана трајао је потоп, Мојсије пре но што јс примио закон, остао је на гори пред Господом четрдесет дана. Илија је четрдесет дана ишао до горе Божје Хорива. Жена се у четрдсссти дан после порођаја чисти. Спаситељ је постио четрдесет дана у пустии.и, и после свога васкрсења толико дана је остао са својим ученицима, уверавајући их о своме васкрсењу; четрдесет дана поста предала нам је св. црква ради очишћења од сваких нечистота. На тај начин цркнл хоће да каже: као што се Мојсије четрдесотодневним постом прибли жио Богу ради пријема закона, Илија дошао до горе Божје за четр десет дана, и Спаситељ победио ђавола четрдесетодневним постом, тако се и умрли четрдесетодневним молитвама утврђује у благодати Божјој , побеђује непријатељске силе и стиже пред престо Божји, гдс станују д у ш е праведника4).

1) Са(. шу8(. V, 10. Р. е- 33. 1116. 2) СопзЈ. ароа(. VIII, 42. 3) Каменђ в-ћри о благотвор. преставлмпимсн. М 1ћШ.

2 8 2

Што сс тичс дана у које треба спомињати новопрестављене није било свугде сагласности, и било је дуго колебања између 7. и 9.дана, и 30. и 40. дана, што је зависило од народности цркве. Св. Амвросије понодом четрдесетнине цара Теодосија Великог примећује: „једни су ианикли да чувају трећи и тридесети, а други седми и четрдесети дан" ' ) . Стари Грци приносили су жртве за умрле у 3. 9, и 30. дан, а Римљани у 9. дан. Блажени Августин2) одбија девети дан као незна-божачки обичај, а у Палестини се још у VI веку чувао 7. дан3). Сирци су по снедоџби Јефрема сирског држали тридесети дан4). Постепено су на Истоку примљени и до данас остали 3. 9. и 40. дан за дане спо-мињнња умрлих, а на западу 3 .7 . и 30. и годишњи дан5). У трећи дан бина мољење за умрле у славу Св. Тројице, од које потиче наше биће и живот, а после смрти позив ка новом животу. У девети да би умрли био прибројан чиновима анђела, којих има девет. У годишњи за знак да је умрли вазда жив и да ће се савршено обновити у васкрсењу мртвих. За мртве црква се моли тако што врши за њих литургије, плнихиде и литије за умрле.

Осим мољења за новопрестављене у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан, црква се моли и за све умрле уопште. Тако у суботе сс црква у својим молитвама обраћа свима светима и сећа се свију пранославних Хришћана, умрлих отаца и браће наше. Поред субота, у којс се преимућствено над осталим данима свршава у православној цркни мољење за умрле у вери, црква врши у извесне дане црквене | одине опћи или универзални спомен свију умрлих, који требају наше помоћи и молитве. Ови дани се обично зову: родитељски. Ови црквом одрсђени дани су ово: 1) месопусна субота; 2) друга, трећа и четврта субота неликога ускршњега поста; 3) понедељак или уторак Томине псдсл.е; 4) субота пред Силазак Св. Духа ; 5) Михољске задушнице тј. субота пред 29. септембром (Преп. Кирјак отшелник, Михољдан); (») субота пред Митровдан, тзв. митровданске задушнице. Ове суботе к»ну сс: насељенске родитељске суботе, јер су одређене уставом васе-

л.сискс цркве. Дани опћег помињања умрлих постоје од старине, тако блажсни Августин указује да се врше успомене многих умрлих6). Прсимућствено се васељенским суботама зову месопусна и духовска, јср сс у ове суботе православни Хришћани нарочито скупљају на гробл.а, ради свечаног помињања умрлих. О мољењима и задушницама

' ) О смрти Теодосија, гл. 3.

») На бмт. питање 172.

") По сведочанству Теодора чатца у УИа ТћеоЈозн . Рппк, ОМахсаИа е! СОПЈ1. ар. 553.

4) Теа(аш. есЈ. А55ешап1, II, 401. п) О 3. 9. 40. и годшњем дану сведоче Исидор Пелусиот, Ер. 114. ЈустиниЈан

МоуеИа, 133 с. 3. Јован Дамаскин, Ога11ос1е НсЈеПђиа <1е(илс11$. О 40 дану видн Ливсаик 26, Тсодор Чтсц, УКа ТћеодозИ, е<1. (Јзепег, 1890, 22. О годишњем дану говори већ Терту-лиЈан 1 )е сог. ш11. 3. Ое ГПОПОЈЈ. 10. О поуци ка чистоти, 11. О годишњем спомињу АтлнлсиЈс Нел. (питање XXII) и ГригориЈе Богослов у похвалном слову брату Кесарију (Ога(. X).

") Соп1с5$. књ. VI, гл.

под 1—4, говорили смо на своме месту код ускршњег поста, односно код Педесетнице. Остаје нам да кажемо нешто о митровданским задушницама.

Митровданске задушнице су обичај руске цркве, одакле смо га и ми примили. Помињање умрлих православних војника у суботу митров данску пред 26. октобром установљено је у Русији у XIV веку. Дими трије Јовановић Донски после одржане победе над Мамајем на Кули ковском пољу 8. септембра 1380. године, путовао је у московску обител> Живоначалне Тројице, преподобном Сергију игуману ове оби тељи, из које су били и пали у битци два инока Александар ПресвГ.п. и Ослабз, и свршивши тамо помен погинулим војницима, предложио је цркви да чини овај помен сваке године у суботу митровданску. Од тог времена црква је прибројала ову суботу родитељским. Затим )е црква уобичајила да се у ову суботу моли и иде на гробове не само војника, но и у опште свих умрлих, и тако је ова субота посгалп задушница за све мртве уопште.

Као дан спомињања погинулих православних Срба у бици на Косову и затим у свима биткама одређен је у Православној српској цркви Видовдан.

Да мољење за умрле користи умрлима, било је откривено миогим светима. За мртве се приносе евхаристијска жртва, молитве и добрп дела ништима, што грешнима који су у покајању умрли доноси опро штај грехова и ослобађање од мука, а праведника који су имали до(>л|> крај доноси приближавање ка Богу и обилније просвећење Божјом светлошћу — како то каже Златоусти. Сваки верни чини велико добро умрлом ближњем ако за њега приноси жртве и чини добра дела, којима се умилостивљује Бог. Честица која се на евхаристији вади са поми њањем умрлога, сједињује га са Богом и невидљиво га доводи у зајед ницу са Христом.

Михољске зацушнице. О овим задушницама писао је Бранко А. Цисарж1), где се углавном каже ово: Михољске задушнице се наро чито празнују у крајевима бивше Карловачке митрополије. Православни у Србији нису имали ове задушнице, но митровданске, као ни осталс православне цркве. Једни везују ове задушнице за дан преп. Кирјака Отшелника 29. септембра, други за последњу суботу месеца септембра, а трећи за суботу пре 29. сепгембра. Да би се унела једнпобразност у држању ових задушница, Б. Цисарж предлаже да их треба унск држати у суботу најближу 29. септембру, а ако овај падне у суботу, то на сам тај дан, дакле у суботу 26. септембра до 2. октобра. Ако би Покров Богородице 1. октобра пао у суботу, онда се задушнице преносе на претходну суботу (24. септембар).

Код ових задушница није јасно: њихово име, њихов постанак и и зашто су везане баш за 29. септембар, празник преп. Кирјака Отшелника. Пошто се ове задушнице држе у крајевима бивше Карло вачке митрополије и у Босни, дакле у пределима који су били у састану бивше Аустроугарске, то решење проблема ових задушница, мислим^

1) Михољске задушнице. Православна мисао, Год. III (1960), 31—46. Овдс Је исцрпна литература о овим задушницама.

824

треба тражити у тамошљим локалним приликама. Мислим да је цела стнар тскла овако:

Требало је у Карловачкој митрополији наћи места за јесење задушнице, јер су Руси имали митровданске, аримска црква 1. новем-бар, дан Свих светих. Ако би се примиле митровданске задушнице од Руса, то не би радо гледале аустријске власти, које су се — као што смо видсли — мешале у календар православних Срба и смањивале број н.ихових заповедних празника. Зато се прво хтело везати јесење задушнице за празник арханђела Михаила 8. новембра, јер он је учесник у страшном суду, помоћник у часу смрти, преносилац молитава умрлих и помоћник у часу страшног суда. У једној стихири 8. новембра читамо: „и у часу умирања буди ти, арханђеле Михаиле, мој помоћник". У канону на разлучење душе умирући се нарочито обраћа арханђелу Михаилу и Богородици, На основу слика страшнога суда и есхато-лошке литературе видимо делатност арханђела Михаила приликом смрти човека и вођења душе после смрти, као и при страшном суду. Отуда се ове задушнице звале Михајловске = Михољске. Вук у своме Рјеч-нику тумачи Михољдан као „празник арханђела Михаила",

Ако би се примило везивање суботе јесењих задушница за праз-ник арханђела Михаила 8. новембра, то би оне падале одмах иза 1. нов. и изгледало би као угледање на римску цркву, и тако је и та комби-иација одбачена. Зато је тражен и нађен један неутралан рок за јесење аадушнице, наиме крај месеца септембра као згоднији од зимског у •онембру, и субота ових задушница везана је за 29. септембар, празник Кирјака Отшелника, који се иначе не може довести у неку везу са ладушницама, али се 29. септембар (по старом) може довести у везу са 129. септембром (по новом), кога дана римска црква слави св. архан-ђсла Михаила.

Постављањем задушница на дан Киријака Отшелника 29. септембра ирспссено је и првашње име „Михољске задушнице" на овај дан, и г.1КО је 29. септембар у једно празник Кирјака Отшелника и Михољдан.

Не јамчим за тачност овог мишљења.

Д 0 Д А Т А К

РЕКЕСКШАТ10 АЕТНЕМАЕ АБ Ш С А 5А]МСТА

ХАЏИЛУК ЕТЕРИЈЕ У СВЕТА МЕСТА

У в о д

О д необичне важности за литургику је спис Реге§гјпаНо АеМаепас ас1 1оса запс^а1), који је написала нека Етерија, Богу посвећена девојка из неког манастира у Шпанији. Њена отаџбина биће да је ОаНаеаи, у Атлантски Океан истурени северни врх Шпаније. Свој спис писала је Етерија настојници и сестрама свога манастира, које назива зогогс;. Њезин спис је управо путопис, у коме на крају имамо опис богослу жења Јерусалимске цркве.

Етерија је била побожна и образована жена, зна грчки и добро познаје Св. писмо, које је њезина путна књига, наиме она жсли да види места која се спомињу у Св. писму; путује са одушенл>сн.см тешке путеве не жалећи труда, из чега закључујемо да је млада. Онп је угледна, високог положаја жена и путује са великом пратњом. монаси и епископи је примају са нарочитим поштовањем и дају јој пратњу, а од власти добија војничку заштиту за несигурне путенс. Етерија путује отвореним очима и интересује се за све што је у нс ш са Библијом. Има осећање за лепоте природе и крајева, и зато њсзин спис и као путопис има своје лепоте.

Овај спис није сачуван цео, јер нема почетка ни свршетка. Има два дела. У првом делу је опис пута. Етерија је већ била у Јерусалиму, прошла је кроз сву Палестину, посетила је Египат и вратила се у Јеру-салим. У почетку списа видимо је како се пење на Синај, затим се враћа, на С у е ц и преко Египта иде у Јерусалим. Пење се на брдо Небо, иде у постојбину Јова, затим преко Антиохије и Едесе иде у Месопота мију, одакле се враћа преко Тарса, Селевкије и Халкидона у Царигр ад

У другом делу је опис богослужења у Јерусалиму, и то богослу жења седмичних дана (ноћно богослужење, шести и девети час, вечерн.с), недеље (бденије, литургија, вечерње) и празника у црквеној години. Етерија присуствује овим богослужењима са напрегнутом пажн.ом и са усхићењем.

Спис Етерије је важан за литургику, јер даје опис богослужена Јерусалимске цркве крајем IV века и до данас је изазвао велику лигературу.

О издањима овога списа и расправама о њему види код Негаспз, 51Млг уе1 роНиз АеЊеНае регедгшаНо а<1 1оса запс(а, Не1<1е11)ег§ 1921, VI—VIII В И Ч И , длл.е, о овом спису д е л а : Ог. А. В1и(1аи 01е РП2егге1зе с1ег АеШегЈа, РаЈсгђоги, 1927 и Н<!16пе Р61г6, б!ћ6г1е Јоигпа! (1е уоуаее, РаНз, 1948.

2 8 8

Овај спис, писан око 394, нашао је Ј. Р. Оапшгпш у библиотеци (Јратства сн. Марије у Агегго (Рга1егпИаз 5. Магјае уе1 1а1согиш) у | | 'диом пергаментном кодексу из XI века и објавио га у д е л у : 5. НПагп инс! Лп.ч с1е шуз^егНз е1 11ушп1 е1 5. ЗЛуЈае А^иПапае реге^гЈпзИо ас1 1(к.| ,.|пс1а. АссеЈН Ре1г1 01асоп1 Пђег с1е 1ос15 бапсНб. Рошае 1887.

Иогослужење које описује Етерија углавном врши се у црквн | "IV иодигао Константин Велики на местима страдања и васкрсења \ри« I опл. Ова црква је комплекс грађевина три цркве које чине једну П' шму, најнећу хришћанску светињу у Јерусалиму:

1) Лпл8(а515 — црква Васкрсења, у чијој средини је пећина гроба Христона, окружена оградом-решетком.

2) Вслика црква, Маг1упиш ИЛИ базилика, подигао ју је Константин Ислики над Голготом (есс1е51а шашг, ^иае арре11а1иг Маг1уг10, ^иае с«1 јп Оо1§[о1ћа роб! Сгисеш). Ова црква се често назива роб! Сгисеш, тј. црква која је иза капеле, лево од улаза у ту цркву, у којој се чупао крст.

3) Ап1е Сгисеш ИЛИ ас! Сгисеш, црква пред улазом у велику бази-лику, нероватно црква Обретења крста.

Дневно богослужење вршило се у разним деловима овога храма, л прлзнично се вршило и ван њега на другим св. местима Јерусалима и и.сгове околине, камо се ишло у процесији, а то су :

1) Црква на Сиону, подигнута на месту куће где се Христос јанио ученицима при затвореним вратима.

2) Црква у Витлејему са пећином рођења Христова. 3) Две цркве на Јелеонској Гори, једна над пећином где је Господ

учио апостоле, а друга над местом са кога се Христос узнео, коју Ртсрија назива 1шћошоп.

4) Црква у Гетсиманији. 5) Црква удаљена 50 корака од Витаније. Да би читаоцу била јасна слика како је изгледала главна црква

Јерусалима са њезиним деловима, доносимо слику на стр. 200. У спису Етерије реч пшза долази у два значења: литургија и

и отпуст. Негде реч гш55а без разјашњења значи литургију, а негде се она разјашњава речју оћ1а!ш: „пшба аи1еш, ^иае Ш 5аћћа1о ас! Апаб1а5е, лмН5о1еш Ш: ћос е§1 оћ1аћоа, а негде се за литургију употребљава само рсч оћ1аћо. Негде се пак литургија и Ш155а јасно разликују: „а§ип!иг •.лилшеп1а, е1 51С Ш шјбба"; „Ш аи!еш оћ1аћо 1п Апаб1абе ша1иг1и5, Иа и1 Пл1 Ш15за ап1е бо1еш"; 1ас!а оћ1аНопе Ш шјбба". Из ових примера пидимо да оћ1аНо и п т б а нису једно те исто, и у њима Ш155а значи отпуст. Дакле није увек сасвим јасно да ли Ш155а значи литургију или отпуст службе.

Р Е К Е 0 К Ш А Т 1 0 А Е Т Н Е К 1 А Е А Б Ш С А З А Г ^ С Т А

Д Н Е В Н О Б О Г О С Л У Ж Е Њ Е

Поноћно богослужење Да би ваша побожност знала какво се богослужење свакоднсиип

врши на светим местима, треба да вас упознам, јер знам да стс рпди ово да сазнате. У поједине наиме дане, пре појања петлова, отплрају се врата цркве Васкрсења (Апаб1а515) и сви монаси и посвећене дснор^с, — као што овде кажу — силазе, и не само они, него осим тогд и лаици, људи и жене, који хоће да узму учешћа у раном (ноНном) богослужењу. О д овога часа (појања петлова) све до зоре (снитан.а) поју се химне и наизменце говоре псалми, а слично и антифони, и после сваке химне бива молитва. Два или три презвитера, а слично и ђакони смењују се у поједине дане са монасима, и после поједипих химни или антифона говоре молитве.

Јутрење

А чим је почело свитати, тада почињу они да поју јутарње химнс. Гле, сада долази и епископ са клиром и одмах улази у пећину (гроба), и из унутрашње стране ограде (решетке) говори он прво молитву за све; спомиње и имена (оних) које хоће (да спомене), а затим благосил.л катихумене. Затим говори молитву и благосиља верне. И после овога, када епископ изиђе иза ограде (решетке), сви прилазе к његовој руци, и он их при изласку једнога по једнога благосиља. Затим бива отпуст већ при светлости.

Шести час И у шести час (тј. 12 часова) опет сви на исти начин силазе у

цркву Васкрсења (Апаб1а515) и поју се псалми и антифони, док се нс извести епископ (да треба да дође); исто тако силази и он, али нс седа, него одмах улази у ограду (решетку) у Васкрсење, тј . у пећину, где је (већ) и јутрос (био) и оданде исто тако прво чита молитву затнм благосиља верне, и тада излазећи из ограде исто тако (као и у јутру) прилазе му к руци.

О деветом часу бива исто тако као и о шестом.

1» ХеортологиЈа

90

Вечерње

А у десети час (4 часа по подне), који се овде зове Псшјсоп (од грчке речи Хо^схбу), а ми зовемо 1исегпаге (светлост), на ИСТИ начин скупља се сва множина у Апаз^азЈб (цркву Васкрсења); пале се см.1 кандила и свеће и бива бескрајна светлост. Светлост се пак не доноси споља, но се доноси из унутрашњости пећине, тј. из ограде, где ноћу и дању увек светли светиљка. Поју се и вечерњи псалми, а и антифони бивају дужи. Гле, и епископ се извештава (да дође), и силази и седа више (тј. на катедру, на узвишење); а и презвитери седе на снојим местима, и поју се химне и антифони. И када се по обичају отпоју, подиже се епископ и стаје пред ограду (решетку), т ј . пред псћину (гроба) и један од ђакона чита спомињање појединих (тј. јек-тенију или имена са диптиха), као што је обичај. И д о к ђакон говори имена појединих, дечаци1) који тамо у великом броју (около) стоје,. одговарају непрестано: „Купе е1еу50п'' (што ми кажемо пшегеге, Попипе), чији су гласови многобројни. А када ђакон изговори све што има да каже, тада епископ прво говори молитву и моли се за све; и (атим се моле сви, како верни тако и катихумени заједно. Затим ђ;ч<он подиже глас, да би сваки катихумен, где год стајао, приклонио глану, нашто епископ стојећи говори благослов над катихуменима (оглашенима). Затим се чита молитва и опет ђакон узглашава и опо-мин.е, да сви верни стојећи приклоне своје главе, нашто епископ бла-1 осил^а верне. Затим бива отпуст у Анастасису (цркви Васкрсења). (Сада) почињу сви појединце да прилазе руци епископа (ради целивања). После гога се спроводи (прати) епископ са песмама од Анастасиса све до аб Сшсеш, а скупа (заједно) иде и сав народ. Када се тамо стигне, прво (спископ) говори молитву и затим благосиља катихумене; потом пак чити другу молитву и опет благосиља верне. После овога опет иду |>.нч» спископ тако и сав народ у роз1 Сгисеш и овде опет слично бива ипо и у цркви ап1е Сгисет . Слично прилазе к руци епископа као и у Лн.и гпсису, као и у ап!е Сгисет , тако и у роб4 Сгисет . Свуда висе многопројна стаклена кандила и многе свеће (свећњаци) су како пред Лпистнсисом тако и ап!е Сгисет , као и роз4 Сгисет . Ово све свршава С1 у сумрак.

Оно богослужење свршава се тако сваког дана за шест дана (ссдмице) у цркви ас! Сгисет и у цркви Васкрсења.

Богослужења у недељу

Л седмог дана тј. у дан Господњи пре појања петлова < купл.а се сва множина (народа), колико може на оном месту бити (тј. стати), као и на Пасху у базилику, која је тамо поред Аиастасиса, но ипак споља, где само због овог висе светиљке. П о ш т о

•) Испор. Соп$(. лроз!. VIII, 6 : нл свлки од ђлконских узгласл н л р о д . . . нек« гоиори: Господи номилу), л пре свега депа (*«|Л(<х).

291

се боје (верни) да не би стигли на појање петлова, раније долазе и тамо седе. Поју се химне и антифони и после појединих химни и анти-фона, говоре се молитве. А и презвитери и ђакони увек су на овом месту спремни за бденије због множине (народа) која се скупља.

Такав је обичај да се пре појања петлова св. места (храм Васкр-сења) не отварају, а чим први петао запоје, одмах силази епископ и улази у пећину у Анастасису. Отварају се сва врата и улази сва мно-жина (народа) у Апаб1а515, где већ светле силне светиљке. Чим ступи народ, један од презвитера поје (говори) (један) псалам, а сви одго-варају. После овога бива молитва. Затим један од ђакона поје (говори) псалам, и опет бива молитва; један од клирика поје (говори) и трећи псалам, и бива и трећа молитва и спомињање свију (јектенија). Пошто се отпоју (прочитају) ова три псалма и пошто се очитају три молитве, гле уносе се у пећину Анастасиса и кадионице, тако да се сва црква Анастасиса испуни мирисима (тамјана). Тада тамо улази епископ у ограду (унутар решетке), узима еванђеље и ступа ка вратима (ограде, решетке) и сам епископ чита васкрсење Господње (тј. еванђеље о васкрсу). Чим је ово почео читати, настаје такав крик и уздисање свију људи и такав плач (сузе), да би се макар и најтврђи (човек) заплакао, што је Господ толико претрпео за нас. Пошто је епископ прочитао еванђеље, излази (из ограде) и бива праћен са химнама аб Сгисет , а с њиме (иде) и цео народ.

Тамо се опет чита један псалам и говори се молитва. Тада (епи-скоп) благосиља верне и бива отпуст. А када епископ излази, сви при-лазе к руци.

Чим је епископ отишао у свој дом, већ од оног часа враћају се сви монаси у цркву Васкрсења натраг и поју се псалми и антифони, све до дана (светлости), и после сваког псалма и антифона бива молитва. Наизменце (тј. по среди) пак сваки дан презвитери и ђакони д р ж е бде-није код цркве Анастасиса заједно са народом. А и од лаика, људи и жена, ако који хоће, све до дана ту остају, а који неће, враћају се својим кућама и опет легну.

XXV. Са сванућем пак, пошто је дан Господњи (недеља), иде се у процесији у Велику цркву, коју је саградио Константин, (која је црква) на Голготи иза Крста (роб!: Сгисет) , и тамо бива све по оби-чају, што свуда бива у недељни дан. Само овде је обичај да од свију презвитера који седе (око епископа), који хоће, проповедају, а после свих њих проповеда сам епископ. Ове проповеди бивају (држе се) увек у недељне дане због тога, да би се народ увек поучио у Св. писму и у љубави према Богу. Д о к се држе ове проповеди (пре литургије), бива дуго време (тј. дуго трају проповеди), док не дође литургија цркве, и тако пре четвртог или можда петог часа (10—11 часова пре подне) бива литургија.

А када се сврши отпуст цркве по обичају, тада монаси из цркве прате епископа са химнама (песмама) све до цркве Васкрсења (Апаб1аз18). Када се епископ почне приближавати са химнама, отварају се сва врата цркве Васкрсења (Анастасиса), улази сав народ, и то верни, а не кати-хумени. Када уђе народ уђе и епископ, и одмах улази у ограду

292

(рсшстку) мучсничкс пећине (св. гроб). Прво се благодари Богу, а потом Оина молитва за свс; затим узглашава ђакон да сви нриклоне главе снојс, како стоје, и тако их благосил>а епископ стојећи у унутрашшости огрпдс и тада излази напол>е. Док излази епископ, сви му прилазе к руци. И тако бива, да се литургија протегне близу до петога и шестог часа (нодне). Исто тако бива и слично увече према свакидашњем обичају.

Онај обичај чува се у све дане тако кроз целу годину, осим празничних дана, као што ћемо и о њима доле (даље) забележити. Ово ЈС нак изме1)у свега што чине најважније, да се прикладни псалми или антифони увек поју, тако они који се поју ноћу, тако они ујутру, тако опи дању било шестог или деветог часа, или увече, уЕек тако прикладни и тако смишљени, да се тичу саме ствари о којој се ради. 11 док сс целе године увек у недељу иде процесијом у Већу цркву, ТЈ. у цркву на Голготи, тј. роз! С ш с е т , коју је саградио Константин, само једне недеље, тј. у педесети дан после Ускрса, у Педесетницу, идс се на Сион, као што ћете доле (даље) наћи забележено, но ипак г.нсо у Сион, да се пре трећег часа, у који се тамо иде (9 часова), П|>во нрши литургија у Већој цркви.

(Нема једног листа).

ПРАЗНИЦИ

Епифанија — Рођење Христово1)

„Благословен је који долази у име Господње" — и остало што долази. И пошто је због монаха који пешке иду, потребно лакше ићи, то се дође у Јерусалим у онај час, у који почиње моћи човек човека познати, а то је близу светлости (пре зоре), ипак пре но што буде светлост. Чим се тамо стигне (дође), одмах улази епископ и цео народ с њиме у цркву Васкрсења, где већ светиљке безбројне обилно светле. Тамо се поје један псалам, говори се молитва, благосиљају се од епископа прво катихумени, затим верни. Тада се удаљава епископ и иде свако својој кући да се одмори. А монаси остају тамо све до дана и поју химне.

А када се народ одморио, купе се сви са почетком другога часа (7 часова) у Велику цркву која је на Голготи. Какав је пак украс (сјај) оног дана (три) цркве: Васкрсења, Крста и у Витлејему, сувишно би било писати, где ти осим злата, драгог камења и свиле ништа друго не видиш. Јер када погледаш завесе, то су украшене златом и сви-леним везом, ако погледаш прекриваче, то су и они златом и свилом извезени. Сваке врсте сасуди (украшени) златом и драгим камењем износе се овог дана. Ко пак може број и тежину воштаних канделабра, светиљчица или светиљака и разне сасуде замислити и описати? А шта да се каже оЈукрасу саме зграде, коју је Константин у присуству своје матере, колико му снаге његова царства дозвољаваху, украсио златом, мозаиком и драгоценим мрамором, како Велику цркву (тзв. базилику), тако цркву Васкрсења, и асЈ Сгисегп и остала св. места у Јерусалиму?

Али да се вратимо на ствар, то се првог дана врши литургија (Ш18ба) у Великој цркви која је на Голготи. И док они проповедају

] ) Овде Етерија даје опис богослужења на празннк ЕпифаниЈе нли Рођења Хри-стова, које Је тада у Јерусалиму слављено још 6. Јануара, а не 25. децембра. Лист на коме је било изложено богослужење тј. бденије у Витлејему изгубљен Је, а сачувани п овде изложени део описује повратак из ВитлеЈема у Јерусалим уз поЈање: .Благослонен Је коЈи долази у име Господње . . . "

Пошто Етерија код Вазнесења описује одлазак у Витлејем, то Је вероватно исто тако било и на Рођење Христово, наиме епископ Је уочи празника, праћен клиром, мона-сима н народом, излазио из Јерусалима у ВитлеЈем, да би тамо у пећини рођења Хрн стова, над коЈом је царица Јелена подигла велику базилику, одслужио бденије.

Као што ћемо видети, у Јерусалнму се на празнике ишло на оно место где се збио логађаЈ који празник слави. Овде на празник Р о ђ е њ а Христова ишло св у ВитлсЈем, у пећину рођења Христова.

294

илн поједине одсеке читају или говоре (поју) химне, све је ипак ноде-шено према самом дану;тада, пошто је лнтургнја у цркви одржана, иде се по обичају са песмама у цркву Васкрсеља и тамо бива отпуст (гшнна) око 6. часа. Исто тако у онај дан бива и увече према сваки-дашњем обичају.

У идући дан тако исто се иде у исту цркву на Голготи, а исто тако и у трећи дан. Кроз сва та три дана служи се с великом радошћу у цркви, коју је подигао Константин, све д о 6. часа. У 4. дан у Елеони, тј. у ирло лепој цркви која је на Маслинову брду , све се исто тако украшава и слави тамо; петог дана у Лазариуму (гроб Лазара у Вита-нији), који је око 1500 корака о д Јерусалима (удаљен); у шести дан на Сиону; седмог дана у цркви Васкрсења, а осмог дана к о д Крста

ас1 Сгисегп. И тако се, дакле, кроз осам дана сва ова радост и овај украс слави на свим светим местима, која сам горе именовала.

У Витлејему пак за свих осим дана свакога дана служи се бого-с л у ж е њ е са истим украсом и истом радошћу о д презвитера и од целог клира истог места и од монаха, који припадају оном месту. Јер од оног часа, у који се сви ноћу у Јерусалим враћају са епископом, тада монаси онога места, колико год их је, бдију све д о дана у цркви у Иитлејему, химне или антифоне појући, јер епископ овога дана увек мора остати у Јерусалиму. На свечаност и радост онога дана скупљају се безбројне гомиле са свију страна у Јерусалим, не само монаси, но и лаици љ у д и и жене.

Сретеније

XXVI. 40. дан после Епифаније слави се овде са највећом чашћу. 1гр у она) дан је процесија у цркву Васкрсења, и сви иду и по реду

сиомс спроводи се све са највећом р а д о ш ћ у као и о Пасхи. С.ии презвитери проповеда ју , а тако исто и епископ, расправља-

|ући уиск о оном месту еванђеља (Лук. 2, 21—39), како су Јосиф и МариЈа у 40. дан донели Господа у храм, и видели га Симеон и Ана нророчица, кћи Фануилова, и о њиховим речима, које рекоше видевши Господа, и о свом поклону, који донеше родитељи. И пошто се све прослави по реду, како је обичај , врше се тајне и бива отпуст (ппзза).

Четрдесетница — ускршњи пост

XXVII. Дани пасхални, када дођу, славе се овако: Као што се код нас назе (тј. посте) 40 дана пре Ускрса, тако се и овде осам седмица назе (посте) пре Пасхе. А због тога се осам седмица посте, јер се у суботе и недеље не пости, изузев једног дана суботе, у који бивају пмсхална бдснија и треба постити. Дакле осим овог једног дана, сасвим никада се овде целе г о д и н е . у суботу не пости. И тако дакле о д осам ссдмица када се одузму осам дана недеља и седам субота, јер потребно )с да се једна субота пости, који се овде зову ^ортш тј . четрдесетница.

. '21 &

Поједини дани појединих седмица овако се проводе : У недељни дан од првог петла чита епископ у цркви Васкрсења из еваиђел.а место о васкрсу Господњем, као што се то чини целе године у недел.ие дане, и слично све до свитања врши се у цркви Васкрсења и код Крста (ас1 С г и с е т ) оно, што се врши и целе године у недељне данс. Потом се у ј у т р у чини процесија и врши као и увек у недељу у Великој цркви која се зове Мартириум, која је на Голготи иза цркш Крста. И слично, пошто буде отпуст из цркве, иде се у цркву Васкр-сења са химнама, као што бива увек у недељне дане. Д о к сс омо догађа, приближује се 5. час. Вечерње бива овде у своје време, као и увек у цркви Васкрсења, и код Крста (асЗ Сгисет) , и на појединим св. местима. У недељни дан оно је у девети часЈ).'Ј

У други дан исто тако при првом појању петла, иде се у цркпу Васкрсења као и целе године, и бива све (богослужење) до јутра што и увек. Поново се око трећег часа (9 сах.) иде у цркву Васкрссњл и врши се (богослужење) , што се обично чини око 6. (часа) кроз цслу годину, јер у дане четрдесетнице дода је се и то, да се и око трећм (часа) иде тамо. Исто тако се око 6. и 9. часа и увече тако нршн (богослужење) , као што је обичај увек преко целе године чинити ни овим св. местима.

(Уторак). Исто тако врши се све трећег седмичног дана као и другог .

(Среда). Четвртог дана слично иде се ноћу у цркву Васкрса и врши се оно, што (се свршава) увек (од поноћи) све до зоре; слично и у трећи и у шести (час); у девети пак час, јер је обичај да се увск тј . целе године, у четврти и шести дан у девети час иде на Сион, јср на овим местима, осим ако се догоди дан мученички, увек у четврти и шести дан и катихумени посте, и тако се у девети час иде за Сиоп. Јер ако случајно у 40-ницу падне дан мученика, у четврти и шести седмични дан (скоро нико не пости) и не иде се на Сион.

За време дана четрдесетнице, као што сам горе казала, у четврти дан седмице око 9. часа иде се у процесији на Сион према обичају целе године, и врши се све (богослужење) , као што је обичај чинитн око 9. часа, осим приноса (литургије). А да би народ увек учио закон, епископ и презвитер непрестано проповедају . Када буде извршен отпуст , народ са песмама прати епископа у цркву Васкрсења, а тамо се тако д о ш л о (удеси се тако пут), да када се улази у цркву Васкрсења, већ је час вечерња. Тада се поју химне и антифони, говоре се молитве и в р т и се вечерње б о г о с л у ж е њ е 2 ) у цркви Васкрсења и код Крста (ас1 С г и с е т ) . Вечерње богослужење у овим данима, тј. четрдесетнице, унек бива касније него иначе преко целе године.

Четвртак. У пети дан (седмице) врши се (богослужење) све слично као и у други и у трећи дан (седмице).

' ) Према Оасћезпе овде треба додати поп, дакле: попа поп Ш, и према томс ,У недељни дан не бива девети час."

2) г т з за 1исегпаНа, према КрасносељиевЂ-у вероватно литургиЈа пређсосвећени! дарова.

297 . '21 &

Пстак. У шести дан врши се све (богослужење) слично као и у четврти; и слично иде се у 9. (час) на Сион, и слично се оданде са песмама епископ прати д о цркве Васкрсења.

Субота. У 6. дан врши се бденије у цркви Васкрсења од часа, у који се са Сиона врати (дође) са химнама, све д о у јутру , тј . од вечера (па све) док се не уђе у други дан рано, т]. суботу . Принос (литургија) бина у цркви Васкрсења раније, тако да отпуст бива пре сунца (изласка). I (еле пак ноћи наизменце поју се псалми респонзорни, наизменце анти-фони, наизменце разна читања, што се све протегне д о јутра. Литур-гија пак тј. принос, која се врши у суботу у цркви Васкрсења, врши сч- пре сунца (изласка), (тако), да у час у који почне сунце излазити, у исти час је учињен и отпуст у цркви Васкрсења. Тако се дакле славе поједине седмице у четрдесетници. Као што сам казала, у суботу бива литургија раније, тј . пре сунца, због тога, да пре б у д у отпуштени они, који се зову : хембомадарији (седмичари)1). Јер такав је обичај поста оиде у 40-ци, да они, који се зову хембомадарији, тј . они који посте кроз седмице, у дан Господњи (недељу), јер у 5. час (11 час.) бива литургија, да једу . На тај начин д о р у ч к у ј у у недељу, и не једу више до суботе у јутру , чим се причесте рано у цркви Васкрсења. Због њих дакле, да би раније прекинули пост, у суботу пре сунца бива у цркви Васкрсења литургија . А када сам рекла, да због њих бива литургија рано, ке што се они сами причешћују , него се причешћују сви, који хоћс у онај дан у цркви Васкрсења да се причешћују .

XXVIII. 1. Начин поста пак овде је такав у 40-ци да они, који су у дан Господњи после литургије , тј . у 5. или 6. час (11—12) јели, не једу више целе седмице д о идуће суботе после (ране) литургије у цркни Васкрсења; то су они, који д р ж е недељни пост. У суботу пак, клда су јели у јутро , не једу (више) увече, него у други дан, тј . у исдсл.у једу после литургије цркве у 5. час или нешто касније, и после нишс не једу осим (идуће) суботе, као што сам горе рекла. Обичај је плк ондс такав, да сви, који су — како овде кажу — апотактите, љ у д и или жене, не само у време четрдесетнице, него и целе године, када јсду, само једанпут дневно једу .

Ако има неких од апотактита, који не могу постити целе седмице, као што смо их горе описали, то целе четрдесетнице једу у средини (ссдмице) у пети дан. А који ни ово не може, кроз целу четрдесетницу држи дводневни (пост); а који ни ово не могу, једу од вечера д о вечера. Нико пак не истражује , колико треба постити, но сваки како може тако чини. Нити се хвали ко доста учини, нити се онај куди , који мање. Такав је наиме овде обичај. Јело пак у овим данима четр-десетнице ово је, да не једу ни хлеб, јер се не може добити, нити уље, нити (друго) што, што је са дрвећа , него (узимају) само воду и умерену чорбу о д брашна. Тако за 40 дана бива пост, као што смо рекли.

' ) Овако се зову строги испосиици, ко]и су у току четрдесетнице јели само двл пут« у седмици: у нсдељу после литургије око 6 часова (подне) и затим у суботу после литургиЈе рако у јутру .

Лазарева субота

XXIX. 1. Када је свршен пост ових с е д м и ц а . . . У првој седмици д р ж е се бденија у цркви Васкрсења о д вечера у 6. дан (петак), у којн се о д Сиона долази са псалмима све до суботе у ј у т р у , када бива литургија у цркви Васкрсења; тако слично бива 2. 3. 4. 5. и 6. седмице као и прве (седмице) у четрдесетници. А када дође 7. седмица, тј . када су остале још само две седмице са њоме д о Ускрса, у поједине дане бива све као и осталих прошлих седмица, само што бденија, која су се за оних 6 седмица држала у цркви Васкрсења, 7. седмице тј . у 6. дан (петак) бивају на Сиону бденија по оном обичају, по коме су со држала у цркви Васкрсења за 6 седмица. На свима пак бденијима поју се увек псалми или антифони прикладни како за место, тако и з а д а н . А чим у суботу почиње да бива јутро (да свиће), приноси епискои и врши ж р т в у (литургију) рано у суботу . А када буде отпуст, узглд-шава архиђакон и каже : „Будимо сви спремни данас у 7. час у Лалл риуму" . А чим настане 7. час, сди долазе у Лазариум. Лазариум плк, то Је Витанија, удаљен је две миље од града. А када се иде ОД Јс|>у салима у Лазар^ум, око 50 корака пред овим местом на путу јс црква на оном месту, где је Марија, Лазарева сестра, срела Госнодл. Када епископ дође на ово место, иду му у сусрет сви моплсн, к народ долази тамо; поје се једна химна и један антифон, и читл << оно место из еванђеља, где сестра Лазарева срета Господа. И и о н г т се тако сврши молитва и сви б у д у благословени, иде се одатлс гд химнама даље до Лазариума. Када се дође у Лазариум, купи сс сна множина тако, да је не само то место,1) него су и сва поља около пуна људи . Поју се химне и антифони прикладни за дан и за мс< <>, слично су и читања која се читају сходна дану . А када се изврши отпус г, об јављује се Пасха, тј . пење се један презвитер на узвишено место и чита оно место, написано у еванђељу где пише: „Када Исус дођс у Витанију 6 дана пре П а с х е " . . . итд. Пошто је прочитано оно мес+о и објављена Пасха, бива отпуст. Зато се то у овај дан врши, што се, кло што је у еванђељу написано, шест дана пре Пасхе ово догодило у Витанији, јер од суботе пак све до 5-ог дана (четвртак), у који је Спаситељ ноћу после вечере ухваћен, има 6 дана. Затим се враћају сви у град управо у цркву Васкрсења, и бива вечерње по обичају

Цветна недеља

XXX. А у други дан, тј . у недељу (Господњи дан), којом се улази у пасхалну седмицу, ко ју овде називају велика седмица (е{}бор.а<; [леу^Хтј), о д појања петлова свршава се (све оно) што је обичај да се врши у цркви Васкрсења или код Крста — а<1 Сгисеш све до јутра; даклс у недељни дан рано врши се процесија по обичају у Велику цркву, КОЈЛ

се зове Мартириум, а због тога (се зове Мартириум), што је на Голготн, тј . и$а Крста — роз! Сгисеш, где је Господ страдао, и отуда Мартириум.

' ) пећина Лазара .

298

Када се, дакле, сврши богослужење све по обичају у Великој цркви, пре но што буде отпуст узглашава архиђакон и прво каже: „За време целе ове седмице тј. од сутрашњег дана, у девети час скупимо се сви у Мартириум, тј. у Велику цркву". Потом узглашава по други пут и каже: „ Данас сви у седми час будимо спремни у Елеони (цркви на Маслиновој Гори)". Када је дакле свршен отпуст у Великој цркви, тј. у Мартириуму, спроводи се епископ са химнама у цркву Васкрсења. Када сс тамо сврши што је обичај да бива у недељне дане у цркви Впскрсења после отпуста у Мартириуму, тада већ сваки иде кући својој да брзо једе, да сви када иочне седми час буду спремни у цркви која је на Елеони, тј. на Маслиновој Гори, где је она пећина, у којој је Господ учио.

XXXI. Око седмога часа, дакле, пење се цео народ на Маслинову Гору, тј. у Елеону цркву, али и епископ; поју се химне и антифони према дану и месту, слично (читају се) и читања (9. час). А када почиње да бива 9. час, пење (иде) се са химнама у 1 т ћ о т о п ('Ер.ра)р.10у) тј. на оно место, са ког се Господ вазнео на небо, и тамо се седне (ради читања), јер целом народу увек у присутности епископа заповеда се да седне, само што једини ђакони увек стоје. Поју се и овде химне или антифони према месту и дану; а слично су уметнута читања и молитве. Када је већ почео бивати 11. час (5. час по подне), чита се оно место из еванђеља, где су деца са гранчицама или палмама сре-тала Господа говорећи: „Благословен, који долази у име Господње" (Мат. 21, 9). И одмах се диже епископ и цео народ, и иду пешке одатле са најваћег врха Маслинове Горе. Цео народ иде пред њиме са химнама или антифонима увек одговарајући: „Благословен, који долазн у име Господње". И колико год је деце на оним местима, па чак и она која не могу ићи ногом, јер су нежна, њих родитељи н.ихови носе о врату, сва (деца) држе у рукама гранчице, једни палми, други маслина; и тако се спроводи епископ оннм начином, на који је тада праћен Господ. И са врха горе све до града, и одавде у цркву Иаскрсења кроз цео град само пешке сви иду, па и отмене госпође и нисока господа, тако прате епископа појући припев, и тако полако и нолако, да се не умори народ, и већ увече стиже се у цркву Васкр-сења. Када се тамо дође, ма колико да је касно, ипак бива вечерње, бина опст молитва а<3 Сгисет и отпушта се народ.

Страсна седмица

XXXII. Велики понедељак. Исто тако врши се и идући дан, тј. други дан, што је од првог петла обичај вршити све до јутра у цркви Васкрсења, слично и у 3. и у 6. (час) врши се оно, што и целе четр-дссстнице. У девети се пак час скупљају сви у Великој цркви тј. у Мартириуму, и тамо се све до првога часа ноћи (7. час увече) увек химнс и антифонн поју, и читају се читања према дану и месту; увек су уметнуте и молитве. Тамо се служи и вечерње када буде (дође) нрсма томе; и тако бина дакле, да већ ноћу бива отпуст у Мартириуму. Када се сврши отпуст, спроводи се епископ одатле са химнама у Ана-

. '21 &

стасис. А када се ступи у Анастасис, поје се једна химна, бива молшм , благосиљају се катихумени, као и верни, и бива отпуст.

XXXIII. Велики уШорак. Исто тако у трећи дан бива све слично, као и други. Само се то додаје трећег дана, да ноћу касно, пошто се сврши богослужење у Мартириуму и пошто се ишло у Анастасис и опет био у Анастасису отпуст, сви оног часа ноћу иду у цркну, која је на Гори Јелеонској. Када се дође у ову цркву, улази епископ у пећину, у којој је пећини Господ обично учио ученике, и улнма књигу еванђеља, и стојећи сам епископ чита речи Господње, кој< су написане у Матејеву еванђељу (24, 4), тј. где каже: „Пазите да пас нико не превари" и целу ову беседу прочита епископ. А када ју ЈС прочитао, бива молитва, благосиљају се катихумени, као и верпи, бина отпуст и враћају се са горе сваки својој кући већ доста касно ноћу.

XXXIV. Велика среда. Исто тако врши се све у четврти дан целога дана од првог петла, као и у други и трећи дан, али када << отпуст сврши ноћу у Мартириуму и испрати епископ са химнамл у Анастасис, одмах улази епископ у пећину која је у Анастасису, и стоји иза решетке; један презвитер пак стоји пред решетком и узима спап ђеље и чита оно место, где је Јуда Искариотски ишао к Јудејнма (и) одлучио, шта ће му дати да изда Господа (Мат. 26, 14). Када сс нро чита ово место, настаје такав крик и уздисање целог народа, да нгма никога ко не би у онај час био дирнут до суза. Потом бива молитма, благосиљају се катихумени, потом верни, и бива отпуст.

XXXV. Велики чеШврШак. Исто тако врши се и у пети дан оно од првог петла, што је обичај (чинити) све до ујутру у цркви Васкрсси.а, слично и у трећи и у 6. час. А у осми час по обичају скупља сс цсо народ у Мартириум, због тога раније но у остале дане, зато што отпуст треба да буде раније. И тако, пошто се скупи цео народ, врши се што треба да се врши; тога дана врши се принос (литургија) у Мартириуму и бива отпуст тамо око 10. часа. Пре но што буде отпуст узглашава архиђакон и говори: „У 1. час ноћи скупимо се сви у цркни, која је на Елеони, јер данас ове ноћи предстоји нам велики труд". Пошто је извршен отпуст у Мартириуму, иде се иза Крста — ров! Сгисет 1 ) , говори се овде само једна химна, бива молитва, и епископ тамо приноси принос (тј. свршава литургију) и сви се причешћују. Јср са изузетком овог једног дана, целе године никада се не служи лигур гија у цркви роз! Сгисет, осим овога дана само. Пошто, дакле, и ондс буде отпуст, иде се у Анастасис, бива молитва, благосиљају се по обичају катихумени и тако исто верни, и бива отпуст. И тако се свако жури да се врати својој кући, да једе, јер одмах чим су јели, сви иду у Елеону, у ону цркву у којој је пећина, у којој је тога дана Господ био са апостолима. И тамо се до око 5. часа ноћи (11 сах.) непрестано поју химне или антифони према дану и месту, а слично (читају се) и читања; бивају уметнуте молитве; а читају се и она места из еванђсл.а, у којима је Господ говорио ученицима онога дана седећи у оној псћини, која је у овој цркви. И одатле већ о к о 6. часа ноћи (поноћ) иде сс горе (на врх) на Имбомон са химнама на оно место, одакле се Господ

*) У нарочиту капелу где се чувао крст Христов.

(

300

н;| шоо на нсбо. И тамо се опет исто гако читања и химне и антифони нрема дану (читају, односно) поју, па и саме молитве које бивају, које гонори епископ, говори увек према дану и месту.

XXXVI. Велики петак. И тако када је почело појање петлова, силази се са химнама са 1шђотоп-а и долази се д о оног места, где се Госиод молио као што је написано у еванђељу (Лук. 21, 41): „И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена и мољаше се Богу" (Лук. 22, 41) и остало. На овом месту је уметнички нзрађена црква, у коју улазе епископ и цео народ, говори се тамо молитва прсма месту и дану, поје се и једна прикладна химна и говори се оно м< сто из еванђеља где Христос каже својим ученицима: „Бдите (и молите сс) да не паднете у напаст" (Мат. 26. 41). Цело ово место прочита се тамо, а затим бива молитва. И већ одатле сви са химнама, све до нај-ман.ег детета, силазе пешке са епископом у Гетсиманију, где због неликог тискања народа и уморни од бдења и свакидањег поста, јер греба сићи са тако великог брега, лагано и лагано са химнама долази се у Гстсиманију. Више од две стотине светиљака спремљене су као снеглост целом народу. Када се дакле дође у Гетсиманију, бива прво 1ГОДНА молитва, затим се поје једна химна? потом се чита оно место и I енанђеља, где је Господ ухваћен. Када се чита ово место, такав крик и уздисање целог народа бива са плачем, да се ваљда чак до града чује плач целог народа. И већ од овог часа иде се пешке са химнама (натраг) у град, и долази се до капије (градске) у онај час, у који почиње чонек човека познавати; одатле средином целога града (иду) спи до јсднога, велико и мало, богати, сироти, (и) сви (су) тамо спремни, н.фочито у онај дан нико не изостаје од бдења све до у јутру . Тако сс прати спископ од Гетсиманије све до капије, и одатле кроз цео ц м д свс до Крста — ас1 Сгисет .

Када се дође до Крста — апЈе Сгисет , већ почиње да бива јасна пи глост, Тамо се опет чита оно место из еванђеља, где је доведен I кспод Иилату, и све што је написано да је Пилат говорио Господу илн''.1удсјима, све се чита. Тада говори епископ народу, бодрећи их, )ср су сс трудили целе ноћи и уз то имају да се труде и тога дана, дд пс малакшу, но да се уздају у Бога, који ће им за њихов труд нсНу награду дати. Пошто их је тако, колико сам може, охрабрио, гонори им: „Идите међутим сада сваки својој кући, седните(одморите сс) мало, и око 2. часа дана будите сви спремни овде, да би од оног члса све до 6-ог могли видети св. дрво крста, верујући да ће бити на спас снакога од нас. О д шестог часа опет сви имамо да се састанемо нл истом (овом) месту, тј. пред крстом — ап!е Сгисет , да у читању и молитви проведемо све до ноћи".

XXXVII. После овога, пошто је учињен отпуст од Крста — с!е Сгисе, тј. пре но што сунце изиђе, одмах сви ревносни одлазе на Сион, дл се моле код оног стуба, код кога је бичеван Господ. Одавде вра-гинши се седе мало у својим домовима (кућама), и одмах су сви спремни. Сада се поставлЈа епископу катедра на Голготи, иза крста — роз! Сгисеш, која и сада стоји. Епископ седа на катедру, пред њега се постанл.а закривен сто, у кругу око стола стоје ђакони, и доноси се од сребра, позлаћен ковчежић, у коме је св. дрво крста, отвара се (кончсжић) и види се (крст), поставља се на сто како дрво крста, тако

. '21 &

и запис (тј. дашчица са натписом). Када се дакле метнс па сто, епискон седећи држи крајеве св. дрвета својим рукама, ђакони пак, који около стоје, чувају. Ово се пак због тога тако чува, што је обичај да цео народ један по један долази, како верни тако и катихумени, и клап.а јући се к столу целивају св. дрво и (тада) одлазе. И пошто је, нс зиам када, кажу, неко зубима загризао и украо од св. дрвета, зато се т псо сада од ђакона, који у кругу стоје, чува, да се не би ко долазећи усудио да опет тако учини. Тако дакле пролази цео народ један по један, сви клањајући се, прво челом додирујући, а затим очима (посмд трајући) крст и запис, и тако целивајући крст одлазе; руку пак нико не подиже да се дотакне. Пошто су дакле целивали крст и отишли, стоји ђакон, држи прстен Соломонов и онај рог, иза кога су се помл зивали цареви, целивају и рог, посматрају и п р с т е н . . . (овде је прекид текста).

Од другог до 6. часа пролази цео народ, на једна врата улазНш и на друга излазећи, пошто ово бива на оном месту, на коме је јучс, тј. у пети дан (четвртак) била литургија. А када већ настане шести члс (подне), иде се пред Крст — ап!е Сгисет , била киша или врућинд, јер ово је место откривено, тј. као веома велики и доста леп атриум, који је између Крста и цркве Васкрсења. Тамо се, дзкле, скупл.а цсо народ, да се не може наћи празна места. Епископу се поставља катедра пред Крстом — ап1е Сгисет , и од 6. до 9. часа ништа друго не биид, само се читају читања, и то овако: чита се прво из псалама, где год се говори о страдању; чита се из апостола или из посланице апостола или из Дела (апостолских), где год се говори о страдању Господн.см, а из еванђеља читају се места где страда; затим се чита из пророка, где су говорили да ће Господ страдати; затим се чита из еванђел.л, где се говори о страдању. И тако се од 6. до 9. часа непрестано читају читања или поју химне, да се покаже целом народу, јер што год су пророци прорекли о страдању Господњем, показује се како се то извршило према еванђељима и списима апостола. И тако се за она три часа поучава цео народ, да се није ништа догодило, што није прорс чено, и није речено, што се није потпуно испунило. Увек се пак умећу молитве, које су и саме удешене према дану. Код појединих читања "и молитава настаје таково узбуђење и уздисање целога народа, да је то чудо; јер сваки, било велико или мало, за ова три часа овога дана толико плаче, да се не може замислити, што је Господ то за нас прс-трпео. После овога када већ почиње да бива 6. час, чита се сада оно место из Јованова еванђеља (19, 30), где је (Спаситељ) испустио дух ; када се ово прочита бива молитва и отпуст. Чим се сврши отпуст испред Крста — ап(е Сгисеш, одмах сви у процесији иду у Велику цркву, ка Мартириуму и (тамо) се врши оно, што се обично врши ове седмице у 9. час, у који се скупља у Мартириум, све до вечерл ове седмице. Када се сврши отпуст, иде се из Мартириума у цркну Васкрсења. Када се тамо дође, говори с е . о н о место из еванђеља, гдс Јосиф моли тело Господње од Пилата и поставља га у нови гроб (Јов. 19, 38). Када се ово прочита бива молитва, благосиљају се огла шени и бива отпуст. А у овај дан не узглашава (архиђакон) се да ће бити бденије у цркви Васкрсења, јер се зна да је народ уморан; али је обичај, да се тамо држи бденије. И тако ко од народа хоће, или

302

Гшл.о који могу, бде; а који не могу, не бде тамо до у јутру , а кли-рици држе бдење тамо, тј. који су јачи или млађи; и целе ноћи поју се тамо химне и антифони све до у јутру . Велика већина пак бди, једни од всчера, други од поноћи, како који могу.

XXXVIII. Велика субота. У други пак дан, суботу, по обичају бива (богослужење) у трећи, а исто тако и у 6. час; у девети пак час иећ не бива (богослужење) у суботу, но се спрема пасхално бденије у Всликој пркви, тј. у Мартириуму. Ускршња пак бдења бивају тако, кло и код нас (тј. на Западу); само овде ово још више бива, да се дсца, када буду крштена и обучена, исто тако када изиђу из извора (купке), заједно са епископом воде прво у цркву Васкрсења. Епископ улази у решетку цркве Васкрсења, поје се једна химна, затим чита сиископ једну молитву за њих, и тада дође са њима у Велику цркву, гдс по обичају цео народ бди. Ту се врши оно, што је обичај (да се нрши) и код нас (на Западу), и пошто изврши принос (литургија), бива отпуст. И пошто буде свршен отпуст бденнја у Великој цркви, одмах се са химнама долази у цркву Васкрсења, и овде се опет чита оно мссто из јеванђеља о васкрсу; бива једна молитва, и опет тамо приноси епископ жртву (евхаристију); али све бива брзо због народа, да се д у ж е не задржава, и тада се већ отпушта народ. У тај дан бива у исти час отпуст бденија, у који час и код нас.

XXXIX Ускрс. У вече пак, ови дани пасхални тако се славе, као и код нас (на Западу), и по свом реду бивају литургије за осам пас-халних дана, као и свуда што бива на Пасху све до осмог дана. Овде јс пак исти украс и исти ред (богослужења) и за осам дана Пасхе, као и о Богојављењу, како у Великој цркви, тако и у цркви Васкр-сси.л, тако и код Крста — ас! Сгисеш ИЛИ у Елеони, па и у Витлејему и у Лазариуму и свуда, јер су то пасхални дани. Самога првог дана у нсдсл.у чини се процесија у Велику цркву, тј. Мартириум, исто тако и у други (понедељак) и у трећи (уторак) дан, но ипак тако, да се уиск, пошто се сврши литургија, иде са химнама из Мартириума у цркну Васкрсења. У четврти дан иде се у процесији у Елеону — ц р к в у , л у псти дан у цркву Васкрсења, у шести на Сион, у суботу пред Крстом — лм1с Сгисеш, а у недељу тј. осми дан опет у Велику цркву, тј . у Марти-риум. Зл ових пак осам пасхалних дана, сваки дан после ручка пењу се ка Г.лсони цркви епископ са целим клиром и свом децом, тј . који су били крштсни, и са свима апотактитима1), људима и женама, и од народа који хоће. Поју се химне, бивају молитве како у цркви која је на Јелеонској Гори, у којој је пећина, у којој је Исус учио ученике, тлко и у Имбомону тј. на оном месту, са кога се Господ узнео на псбо. И пошто се отпоју псалми и изговори молитва, силази сеодатле сд химнама све до цркве Васкрсења у вечерњи час. Ово бива кроз спих осам дана. У недељни дан, на Пасху, после вечерњег отпуста тј. 0Д цркие Васкрсења, цео народ са химнама прати епископа на Сион. Када се тамо дође поју се химне према дану и месту, бива молитва и

>) НтериЈл често спомиње .аиотлктите , т). полвижиике , коЈи су сматрали да ниЈе дпанол.ено Јести месо и пити вино. Дпа укала ТеодосиЈсва из 381. и 383. проглашаваЈу и* па Јсрстике (Со(1. Тћсос!. Ш. II, с, 7. 11). ЕнифаниЈс (де Наегеа. с. 15) их такође убраЈа у Јеретике.

. '21 &

чита се оно место из еванђеља (Јов. 20, 19), где је у исти дан Господ на истом месту, где сада стоји црква на Сиону, кроз затворена врата ушао ка ученицима, тј. када један од ученика тамо није био, то је Тома, а када се вратио и када су му рекли остали ученици да су видели Господа, он је рекао: „Не верујем, док то не видим". Попгго се ово прочита бива опет молитва, благосиљају се катихумени, па верни, и враћа се свако својој кући касно око другога часа ноћи.

Томина недеља

ХБ. Исто тако у осми дан после Пасхе, тј. у недељни дан, одмах после 6. часа цео народ са епископом пење се ка Јелеонској ГОЈЈИ, прво се у цркви, која је тамо, неко време седи (одмара); поју с< антифони према дану и месту, бивају молитве такође према дану и месту. Опет се одавде са химнама иде на Имбомон горе, слично и тамо бива исто, што и овде. А када дође томе време, већ цео ННЈ>ОЛ и сви апотактити прате епископа са химнама све до цркве Васкрсем.л. А у цркву Васкрсења долази се у онај час, када обично бива вечсрил Вечерње пак бива како у цркви Васкрсења тако и у цркви Крста д<1 Сгисегп, и одатле цео народ сви до једнога са химнама прате епископа све до Сиона. Када се тамо дође, слично се поју химне према мссту и дану, чита се опет и оно место из еванђеља, где је Грспод ослм дана после Пасхе ушао, где беху ученици (сакупљени), и укорео Тому, што је био неверан. И тада се прочита цео тај одсек ; потом бива молитва; пошто буду благословени катихумени као и верни по обичају, враћа се свако својој кући, као и у недељни дан Пасхе, око д р у г о м часа ноћи.

Х и . О д Пасхе до Педесетнице, тј . Духова, овде баш нико ие пости, па ни сами апотактити. Јер увек за време ових дана, као и целе године у цркви Васкрсења од првог петла све до у јутру врше се обична (богослужења), а слично и у шести час и увече. А у недел.не пак дане увек се по обичају иде у процесији у Мартириум, тј. у Велику цркву, и одатле се иде са химнама у цркву Васкрсења. А у четврти и шести дан (седмице), пошто у ове дане баш нико не пости, иде се на Сион, али рано. Бива отпуст по своме обичају.

Х Ш . А у четрдесети дан после Пасхе тј. у пети дан (седмице), дан раније после 6. часа, тј. у четврти дан, сви иду у Витлејем због служења бденија. Бденије наиме бива у цркви у Витлејему, у којој је цркви пећина, где је рођен Господ. А у други дан, тј, у пети дан (седмице тј. четвртак) четрдесетих (тј. у четрдесети дан) служи се литургија по свом реду, тако да и презвитери и епископ проповсдају говорећи према дану и месту, и потом се касно увече враћају сви у Јерусалим.

Педесетница — Силазак Св. Духа

Х1ЛП. А у педесети дан, т ј . недељу, у који дан предстоји народу велики труд, врши се све по обичају о д првога петла овако: држн се бдење у цркви Васкрсења, да епископ чита оно место еванђеља, којс

304

сс унек у нсдељу чита, тј. ввскрс Господњи, и после се у цркви Вас-крсеп.а нрши (богослужење) по обичају, као и целе године.

Када пак буде јутро, цео народ иде у процесији у Велику цркву, гј. у Мартириум, врши се такође све, што је обичај чинити (у недел>у); ироноведају презвитери, потом епископ, врши се све прогшсано, тј. приноси се (жртва = литургија) по обичају, што се обично врши у нсдељни дан. Само се у овај (дан) ускорава (убрзава) отпуст у Мар-тириуму, да буде пре трећега часа. А када се изврши отпуст у Мар-тириуму, цео народ сви до једнога са химнама прате епископа на Сион, тако да су у Сиону тачно у трећи час. Када се тамо дође, чита се оно место из Дела апостолских, где силази Дух, да су разумевали све јсзике који су се говорили; потом бива богослужење по свом обичају. ,1ср прсзвитери (проповедају) о овом истом, што је читано, јер то је мссто на Сиону, где је (сада) једна друга црква, где је некада после стрлдања Господњег са апостолима била скупљена множина (света), а ту се догодило оно, што смо горе рекли, ту читају из Дела апостол-сних. 11отом бива богослужење по свом обичају, приноси се (жртва гј. свхаристија) и тамо, и већ да се отпусти народ, узглашава архиђа-кон и каже: „Данас одмах после 6. ' (часа) будимо сви спремни на Јслеонској Гори у Имбомону". Тада се враћа цео народ свако својој кући да се одмори, и одмах после ручка пење се на Јелеонску гору, |ј. у Нлеона цркву, сваки како може, тако да ни један од Хришћана нс остаје у граду, који не би ишао. А када се попнг на Јелеонску Гору, тј. у Глеона-цркву, прво се иде у Имбомон, тј. на оно место, одаклс се Господ вазнео на небо, и тамо седне епископ и презвитери, ссди цео парод, читају се тамо читања, поју се уметнуте химне, поју сс и аитифони према дану и месту; и молитве које се умећу, увек су глкнс слдржине, да се слажу са даном и местом. А чита се и оно место ил снанђсља, где се говори о вазнесењу Господњем; чита се и опет и I Дела аностолских, где се говори о вазнесењу Господњем на небо послс наскрса. А када се ово сврши, благосиљају се катихумени, као и псрпи, а нећ у 9. час силази се одавде, и са химнама иде се у ону цркиу, која је и сама на Јелеонској Гори, тј. где је у пећини седећи Господ учио апостоле. А када се тамо дође, већ је прошао 10. час (4 часа по подне); тамо бива вечерње, бива молитва, благосиљају се катихумени као и верни. И већ одатле силази се са химнама, цео народ сни до једнога сви са епископом, појући химне или антифоне према самом дану. Тако се долази полако и полако све до Мартириума. Када се пак дође до градске капије, већ је ноћ и иду у сусрет око 200 црквених свећеносаца због народа. А од капије, пошто има доста (иошто је доста далек пут) до Велике цркве тј. до Мартириума, долази сс тек око 2. часа ноћи, јер цео народ полако и полако иде да им се нс уморе ноге. И пошто се отворе велика врата (базилике), која су нл страни трга, цео народ са епископом уз појање химни улази у Млртириум. А када уђу у цркву, поју се химне, бива молитва, благо-сил.ају се катихумени и верни; и одатле се опет иде са химнама у цркву Васкрсења. Слично (бива) када се дође у цркву Васкрсења, поју сс химне или антифони, бива молитва, благосиљају се катихумени и и нерни; слично (бива) и у цркви Крста — аб Сгисеш. И опет одавде цсо хришћански народ сви до једнога са химнама прате епископа на

805

Сион. Када се тамо дође, читају се прикладна читања, поју сс псалми и антифони, бива молитва, благосиљају се катихумени и верни, и бини отпуст. А када се сврши отпуст, сви прилазе к руци епископа, и тако се враћа свако својој кући око поноћи. Тако дакле у онај дан имл да се поднесе велики труд, јер је од првог петла било бдење у цркни Васкрсења и тако преко целог дана никада се није стало; и тако се , све, што се служи, протегне, да се (тек) око поноћи после отпуста, који се изврши у Сиону, сви враћају својој кући.

ХПУ. А већ од идућег дана Педесетнице сви посте по обичају као целе године, како ко може, осим дана суботе и недеље, у које се у овим местима никако не пости. И после у остале дане тако сс поједине (службе-богослужења) обављају (врше) као целе годинс, гј. да се увек од првог петла држи бденије у цркви Васкрсења. А ако је дан Господњи (недеља), прво епископ чита од првог петла еванђел.с по обичају у цркви Васкрсења, место о васкрсу Господњем, којс сс увек чита у дан Господњи (недеља); и потом се поју у цркви Васкр сења химне или антифони све до свитања. А ако није дан Господп.и (недеља), то се у цркви Васкрсења поју само химне или антифони, слично од првог петла до свитања (светлости).

Сви апотактити иду, а од народа иду који могу, а клирици н.лу сваки дан наизменце од првог петла; епископ пак иде увек када сннћс, да јутарње богослужење буде са свима клирицима, осим недел>ног длнл, јер он (епископ) тада мора да иде (већ) од првог петла, да чита спли ђеље у цркви Васкрсења. Опет се у 6. час врши (све) по обич,1|\ у цркви Васкрсења, а слично и у 9., слично и о вечерњу по обичају, како је обичај да бива целе године. А у 4. и 6. дан седмице је уиск 9. час на Сиону по обичају.

Пријављивање за крштење

ХБУ. И ово морам вам писати, како се поучавају они, који ће се крстити о Ускрсу. Јер који даје име своје (тј . који се пријављујс за крштење), даје (га) пре четрдесетнице, и имена свих прибележи прсз вигер, тј. пре оних осам седмица, за које сам рекла да се овде пази (пости) за четрдесет (дана). Када је презвитер забележио имена сних, другога дана четрдесетнице, тј. којим почињу осам седмица, постанл.а се катедра епископу посред Велике цркве, тј . у Мартириуму. Ондс и гамо (тј. са обе стране) седе презвитери на столицама и стоје сви клнрици. И тако се (тада) приводе један по један компетенат; ако су мушки, долазе са својим оцевима, ако пак жене, са својим матерама. И тако (тада) појединце епископ пита његове суседе, (онога) који је ушао говорећи: „Да ли је овај добра живота, да ли слуша родител.с, да није пијаница или бадаваџија?" И испитује поједине грехе, који су ипак тежи код човека. И када дозна (искуша) да су ови сви без при-говора, о којима је испитивао о д присутних сведока, сам својом руком забележи шегово име. Ако се пак у нечем оптужује , заповеда му да изиђе напоље, говорећи: „Нека се поправи, и када се попрани, тада

20 Х«ортологн|а

306

иска дође ка купки (крштењу)" . Тако о мушкима, тако о женама испи-ту)уНи говори.

Лко је пак ко странац и нема никаквих сведоџаба од оних који би га познавали, не припушта се тако лако ка крштењу.

Поучавање катихумена

XI.VI. Ово пак, госпође сестре, морала сам вам писати, да не мислите да бива што без разлога. Овде је наиме такав обичај, да се над онима који прилазе крштењу, за ових 40 дана, за (време) којих се ности, прво рано (у јутру) од клирика сврше ексорцизми, чим се сврши јутлрњи отпуст у Анастасису. Одмах се поставља катедра епископу у Мартириуму, у Великој цркви, и сви, који треба да се крсте, седе у кругу око епископа, како људи, тако жене; тако исто стоје (ту) и оцсни и матере (њихове), а и од народа сви који хоће. да слушају ула (е и седају, али (само) верни. Катихумен пак не улази тамо тада, гдс их епископ учи закон на овај начин: Почињући од књиге Постања 11 оних 40 дана прелази све списе (библијске), прво излажући их бук-нално и тада их тумачећи духовно. И о васкрсу, а слично и о вери свему уче се оних дана; ово се пак зове: катихеза. А када се наврше пет седмица од почетка поучавања, тада добија ју они символ.

Значење овог символа као и значење свију списа (библијских) и (ллже им прво буквално у појединим беседама, и затим духовно, 1нко излаже и символ. И тако бива, да на овим местима сви верни слсдс (прате) списе (библијске), када се читају у цркви, јер се за оних 10 дана сви уче, тј. од првог све до трећег часа; јер три часа траје клгихсза (поука) . Бог пак зна (тј. Бог је сведок), госпође сестре, да 1< |лчс одобравање верних, који долазе и слушају катихезе, на оно ш И1 гонори и излаже епископ, него када (иначе) седи и проповеда у цркни о појединим (стварима), што се тако тумачи. А када већ око | | |с | |сг часа буде (крај) катихезе, одмах се одавде прати епископ са химпом у Анастасис, и бива отпуст у трећи (час). Тако се три часа днсиио поучавају кроз седам седмица. Осме пак седмице четрдесетнице, I ј. која се назива велика седмица, већ нема времена за њихово поуча-нли.с, да се изврши оно, што је раније речено.

А када је већ прошло седам седмица, преостаје она једна пасхална седмица, коју овде називају велика седмица, већ тада долази епископ рано у Велику цркву, у Мартириум. Позади у апсиди иза олтара ноставља се епископу катедра, и тамо један по један иде, мушки са снојим оцем1), а женске са својом матером, и враћа епископу символ.

Пошто врате епископу символ, ословљава их све епископ и каже (гоиори): „За ових седам седмица поучени сте у целом закону списа (Сн. иисма), а чули сте и о вери; чули сте и о васкрсу тела, и цео смисао символа, колико сте као катихумени до сада могли (смели)

') КрасноселћЦевг: кумом.

. '21 &

чути. Речи пак, које се тичу дубље тајне, тј. самога крштен.а, нс можете (смете) чути, јер сте још катихумени. И да не мислите да што бива без разлога, када будете крштени у име Божје , за осам даиа пасхалних после учињеног отпуста у цркви Анастасис чућете. Јер док год сте ви катихумени, тајније (дубље) тајне Божје не могу вам сс казати.

Поучавање неофита

ХЦУН. А када дођу дани Пасхе, за оних осам дана, тј. од Пасхс до осмог дана, пошто буде учињен отпуст из (Велике) црквс, идс сс са химнама у Анастасис. Тада бива молитва, благосиљају сс верни и стоји епископ наслоњен на унутрашњу ограду (решетку), која јс V пећини Анастасиса, и излаже све што се врши на крштењу. Јср у она| час не долази ни један катихумен у Анастасис, само неофити и псрии, који хоће да чују поуку о тајнама, улазе у Анастасис. Затнар.му сс пак врата, да који катихумен не уђе. Д о к епископ у појединости рн< правља и прича, такови су гласови оних који одобравају, дл сс ц.ишш ван цркве чују гласови њихови. Све тајне тако се у стнари тумач« . пл никога нема, ко не би могао бити покренут на оно, што чујг ишо излагати. А пошто у овој провинцији један део народа и грчки и сирски зна, а други део само грчки, други опет део само сирски, и тако пошто епископ иако зна сирски, ипак само грчки увек гонори, н никада сирски: то, дакле, увек стоји тамо презвитер који тумлчн сирски оно што епископ говори грчки, да сви чу ју оно што сс и з л л ж с . И читања, која се у цркви читају, пошто је потребно грчки читати, увек стоји (неко) ко сирски тумачи због народа, да се увек учс. Л који су овде Латини, тј. који не знају ни сирски ни грчки, да не би били ожалошћени, и њима се излаже (тумачи), јер има друге браНс и сестара грколатина, који им латински излажу (тумаче). То пак је ондс пре свега веома угодно и веома чудно, да увек како химна, тако антифони, читања и молитве које епископ говори, такав смисао имају, да су увек прикладне и сагласне како дану који се слави, тако и месту на коме се врше.

Празннк освећења Велике цркве — Мартириума

ХГУШ. Тако исто се дани свечаног освећења називају, у које јс света црква, која је на Голготи, коју називају Мартириум, посвећснл Богу. Али и света црква која је код цркве Васкрсења, тј. на оном месту, где је Господ после страдања васкрсао, у исти дан је и сама посвећена Богу. Посвећење дакле ових светих цркава слави се са нлј већом чашћу, јер је крст Господњи нађен у исти дан. И тако јс због овога тако одређено, да је баш дан, у који су први пут горе описанс свете цркве посвећене, био исти дан, у који је крст Господн.н био нађен, и овај дан се слави са сваком радошћу . И ово се нашло кроз свеге списе, да је овај дан посвећења такође онај (дан), у који јс

308

и снети Соломон свршивши дом Божји, који је сазидао, стао пред олтар Божји и молио се, као што је написано у књизи Паралипо-мснон.

Х1ЛХ. Када дакле дођу ови дани освећења, славе се осам дана. Јер већ пре много дана почињу се са свију страна скупљати гомиле нс само монаха и апотактита из разних провинција, тј, из Месопога-мије, Сирије, Египта и Тиваиде, где има веома много монаха, него и и I сних разних места и провинција. Јер нема никога, који у овај дан нс би пошао у Јерусалим на такову радост и тако часне дане. Светов-и.лци, како људи тако жене, верним срцем због овог светог дана скуп-|..|ју се на исти начин из свију провинција у ове дане у Јерусалим.

И.иископа пак, када ИЈС мало буде, има их у ове дане у Јерусалиму иишс од четрдесет или педесет, а са њима дођу многи њихови кли-рици. И шта више да говорим? Мисли да је учинио велики грех (онај), ко у ове дане такове свечаности не би присуствовао, било да је нлсгупила каква противна невоља, која га од добре намере задржава. .Ча време ових дана освећења, такови је украс свију цркава, као и на Пасху или Епифанију, и тако се у поједине дане иде на разна света места, као и на Пасху или Епифанију. У први и другн дан наиме иде се у Велику цркву која се зове Мартириум, исто тако у трећи дан у Нлсона-цркву, тј. у цркву која је на овој гори, са које се Господ после страдања узнео на небо, у којој је цркви она пећина, у којој је Господ учио апостоле на Гори Јелеонској. У четврти пак д а н . . .

" Ј Ј а л е р &У01 ух1роодм ЈбеЈу п а т р с б а х а ! ^аХаттеооуте^ ебрегу ХсрЈ^а, о(1т«> ч а 1 урсефоуте? [ЗфХсоо таХо; . ' А р г л

Као шШо се путници по Шуђини радују да виде завичај и који плове П0 мору да нађу луку, тако (се радују) и они који пишу (да виде) крај књиге. Амин.

(Запис у грчком типику Лаврентијанске библиотеке у Фиренци, писаном на пергаменту, што га је писао Јован анагност тоО ХтараХерт) 4х. умрок; ̂ арауобаа^ 1336 године).

С А Д Р Ж А Ј ' стр>

Предговор . . . . . . . . . . I

Увод . . . . . . . . . . . .'»

Бро) великих празника и подела празника . . . . . . Број заповедних празника код Срба . . . . . . . Недеља . . . . . . . . . . Рођење Богородице . . . . . . . . . Ваведење у храм Пресвете Богородице . . . Благовести . . . . . . . . . Успење (Уснуће) Пресвете Богородице . . . . . . Празник Покрова Пресвете Богородице . . . . . . Крстовдан . . . . . . . . . . 'Св. Параскева — Петка . . . . . . . . Свети Димитрије . . . . . . . . . Празници св. анђела . . . . . . . . . Свети Никола . . . . . . . . . Празник Рођења Христова . . . . . . . . Св. Стеван Првомученик (27 децембар) . . . . . Празник Обрезања . . . . . . . . . Св. Три Јерарха . . . . . . . . . 1011 Богојављеше . . . . . . . . . . 10Ј> Празник св. Јована Претече . . . . . . . 112 Свети Сава . . . . . . . . . . 130 Сретеније . . . . . . . . . . Цвети . . . . . . . . . . . 138 Припремне недеље Великог поста . . . . . . . 143 Седмице и недеље Ускршњег поста . . . . . . . Н(> Дани страсне седмице . . . . . . . . . 1<>2 Ускрс 172 Утврђивање датума Пасхе . . . . . . . . Вазнесење . . . . . . . . . . 223 Педесетница . . . . . 227 Свети великомученик Георгије . . . . . . . 23!) Ккрило и МетодиЈе . . . , . . . . , 241 Ц а р Константин и Јелена . . . . . . . . 244 Свети Петар и Павле , . . . . . . . . 24(> Св. Илија 241) Преображење . . . . . . . . . 2 5 1

Ланн клЈан.п и поста ' . . . . . . . . 254 Ускршњи пост . . . . . . . . . 256 Начин поста . . . . . . . . . . 265 Пост св. апостола . . . . . . . . 268 Успенски пост . . . . . . . . . 270 БожиНни пост . . . . . . . . . 273

Лани посвећени успомени умрлих . . . . . . . 277

Д О Д А Т А К

РегеЈЈНпаНо Ае(ћег)ае а<1 1.оса бапс1а

Хаџилук Етерије у Света Места

Увод . 2 8 7

Д н е в н о б о г о с л у ж е њ е

Моноћно богослужење . . . . . . . 289 Јутрсње . . . . . . . . . . 289 Шести час . . . . . . . . . . 289 Вечерње . . . . . . . . . . . 290 1>огослужења у недељу . . . . . . 290

П р а з н и ц и

I мифлнија — Рођење Христово . . . . . . . 293 | рпги .р . . . . . . . . . . . 294 Чг грдесетница — ускршњи пост . . . . . . . 294 Ј1п и р е в а субота . . . . . . . . . 297 11петна недел>а . . . . . . . . . . 297 Страсна седмица . . . . , . . . . 298 Тиминл недеља . . . . . . . . . . 303 Мгаесетница — Силазак Св. Духа . . . . . . . 303 Мријавл.ивање за крштење . . . . . . . . 305 Моучавање катихумена . . . . . . . . 306 Моучавање неофита . . . . . . . . . 307 Празник освећења Велике цркве — Мартиријума . . . . . 307

1>иблиографи)а писца . . . . . . . . . 309

Поставио - ПРОТОМАЈСТОР - Октобир' 10.

Documents

Лазар Мирковић - ЛИТУРГИКА IV (Хеортологија)