KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 122, GOD. V, BEOGRAD, UTORAK, 15. MAJ 2012.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 19. juna

MIXERPi{e: Tanja Petrovi}

MISLITI JUGOSLAVIJU U DANA[NJOJ EVROPI...

U oktobru 2011. godine je u Beogradu umro Radomir Konstanti-novi}, knji`evnik i filozof, dosledni borac protiv nacionalizma i je-dan od najaktivnijih ~lanova Nezavisnog udru`enja jugoslovenskihpisaca koji su krajem osamdesetih godina poku{avali da se oduprunadolaze}em nacionalisti~kom ludilu. Jo{ jedan anga`ovani ~lanudru`enja, pisac Pavle Ugrinov, u svom dnevniku navodi da se Kon-stantinovi}, po{to je pro~itao dokumente za osniva~ku skup{tinuudru`enja, usprotivio tome {to se u njima Jugoslavija tretira isklju-~ivo kao geografski pojam i podvukao da je „Jugoslavija za nas ine{to vi{e, i ne{to dublje, i ne{to ne samo objektivno ve} i li~no,pa je ne bi trebalo svoditi na geografski pojam“. U godini Konstantinovi}eve smrti navr{ilo se i dve decenije od ras-pada Jugoslavije. Ve} toliko dugo Jugoslavija nije vi{e (ni) geo-grafski pojam, ali se ~ini da pitanje kako o njoj razmi{ljati sve vi-{e dobija na zna~aju.

JUGOSLAVIJA KAO OBJEKAT ISTORIJEKao nadnacionalna politi~ka tvorevi-na, Jugoslavija ima precizan datumnastanka i, mada se vreme njenognestanka mo`e utvr|ivati po razli~i-tim kriterijumima, danas je nedvo-smisleno deo pro{losti i istorijska ~i-njenica. Iako je dr`ava pod imenomJugoslavija postojala i pre Drugogsvetskog rata i posle 1991. godine,danas se ime Jugoslavija, ukoliko ni-je markirano nekom drugom odred-nicom, naj~e{}e odnosi na socijali-sti~ku federativnu dr`avu nastalu1943. i nestalu 1991. godine. Kao objekat istorije, Jugoslavija pod-le`e tipi~nim procesima istorizacije:postaje predmet istoriografskih pre-gleda i nau~nih analiza i sme{ta se umuzejske arhive i na izlo`be. Zbog na-~ina na koji se dr`ava raspala, aka-demska literatura koja se bavi „smr-}u“ Jugoslavije daleko je op{irnija odone koja se bavi njenim „`ivotom“. Kad su u pitanju i „`ivot“ i „sm-rt“ Jugoslavije, pa`nja istra`iva~a posve}ena je prvenstveno poli-ti~kim i institucionalnim aspektima funkcionisanja dr`ave i/ili nje-nog kolapsa, dok su iskustvo svakodnevnog ̀ ivota i popularna kul-tura teme koje se pojavljuju retko i tek u poslednje vreme.Muzejske izlo`be i narativi o Jugoslaviji kao konkretnom i, {toje jo{ va`nije, zavr{enom istorijskom doga|aju, oblikuju se popravilu kroz prakse karakteristi~ne za „autorizovani diskurs kul-turne ba{tine“ (termin preuzet iz kritike kulturne ba{tine Laura-janne Smith) i pripadaju paradigmi u kojoj se kroz sakupljanje iizlaganje artefakata jo{ izrazitije isti~e njena nedvosmislenapripadnost pro{losti. Istorizacijom Jugoslavije, njenim svo|enjem na istorijsku ~injeni-cu, definisanjem kroz vremenski raspon ograni~enpo~etkom i krajem, Jugoslavija se uklju~uje u line-arni, istoriografski ili muzejski, narativ. Kao {to sede{ava sa drugim muzejskim narativima, poput na-

rativa o modernizaciji i industrijalizaciji, istorizacijom i muzeali-zacijom se pri~a o Jugoslaviji „smiruje“, potiskuje u zavr{enu i ne-dvosmislenu pro{lost ~ime joj se oduzima svaka mogu}nost za in-tervenciju u sada{njost. Svo|enje pri~e o Jugoslaviji na skup poda-taka, predmeta i dokumenata trebalo bi da nam pru`i distancira-nu i objektivnu sliku o tome {ta je zna~ilo ̀ iveti u Jugoslaviji, a pritome se ignori{e ~injenica da je za ~itave generacije gra|ana naprostoru biv{e Jugoslavije to deo pro`ivljenog iskustva. Generaci-je biv{ih Jugoslovena tako i same postaju objekti pro{losti – nji-ma se (u sprezi sara{irenom „totalitarnom paradigmom“ premakojoj socijalisti~ki subjekti ne mogu biti legitimni politi~ki akteri ubudu}nosti jer su se dobrovoljno ili bez mnogo razmi{ljanja podre-dili totalitarnom sistemu) prakti~no oduzima mogu}nost prego-varanja o sada{njosti i budu}nosti sa pozicije koja bi ozbiljno uze-la u obzir njihovo socijalisti~ko iskustvo. I pomenuta malobrojnaistra`ivanja svakodnevnog `ivota u Jugoslaviji ~esto u~estvuju u„zaklju~avanju u pro{lost“ postsocijalisti~kih subjekata, na {taupozorava slovena~ki filozof Gal Kirn, navode}i da ta istra`ivanja~esto imaju za cilj „potvr|ivaje teze da su ~ak i u vreme socijalizmaljudi `iveli normalnim `ivotom. To potvr|ivanje mo`emo sa`eti ujednu re~enicu: sada, kad je doba socijalizma zauvek pro{lo, mo`e-mo barem tvrditi da su ljudi u njemu ̀ iveli dostojnim odnosno nor-malnim `ivotom. I oni su bili samo ljudi“. Kada se posledice istorizacije Jugoslavije postave u kontekst sim-boli~ke geografije savremene Evrope, do izra`aja dolazi ve} po-znati mehanizam legitimizacije kolonijalnih odnosa i praksi po-

mo}u alohronizma, predstave prema kojoj drugi `ive u drugomvremenu: „me|unarodna zajednica“ biv{e Jugoslovene vidi kaonesamostalne i nedorasle politi~ke subjekte, {to otvara put za pri-menu eksperimenata i uvezenih modela u oblikovanju njihovedru{tvene realnosti i budu}nosti. Pri tome se u potpunosti igno-ri{u li~ne i kolektivne `elje, afiniteti, ideje i snovi koji gra|ani naprostoru biv{e Jugoslavije nose kao prtljag iz pro{losti. U redefinisanju odnosa izme|u dru{tava biv{e Jugoslavije krozproces „evropeizacije“, ignorisanje pro{losti proizvodi sli~an ko-lonizacijski u~inak. Kolonijalni odnos „evropske Slovenije“ pre-ma ostatku biv{e Jugoslavije ogleda se kako u konkretnim dr`av-nim i institucionalnim politikama (recimo u slu~aju sezonskihradnika), tako i na nivou produkcije znanja. Predstava o Srbiji se

u Sloveniji svodi na stereotip o hedonisti~komraju, zemlji iracionalnih, nasilnih i tempera-mentnih ljudi sa le`ernim odnosom prema vre-menu i radu. Srpska kulturna produkcija koja na-

lazi put do slovena~ke publike ograni~ena na filmove Emira Ku-sturice i Sr|ana Dragojevi}a, truba~ke orkestre i turbo folk – naono ~ime se odr`ava slika o Srbiji kao dru{tvu iz drugog vreme-na. Za druga~ije, refleksivne glasove iz Srbije, kriti~ka literarnadela mla|e generacije srpskih pisaca i alternativnu muzi~ku sce-nu – za sve ono {to bi takvu sliku o Srbiji dovelo u pitanje, nemamesta niti preteranog interesovanja.U procesu „evropeizacije“ biv{ih jugoslovenskih dru{tava, jugoslo-venska pro{lost se ne samo svodi na puku istorijsku ~injenicu, nego~esto biva potpuno izbrisana. To brisanje, sveprisutno u institucio-

nalizovanim praksama istorijskog re-vizionizma, do`ivljava se kao neop-hodno ~ak i kada su u pitanju prostorikoji su u periodu socijalizma predsta-vljali ta~ke alternativnog i kosmopolit-skog, poput beogradskog Doma omla-dine, gde je prilikom renoviranja samermerne plo~e pored ulaza izbisanpodatak da je izgra|en uz podr{ku Jo-sipa Broza Tita, a Pogon Doma omladi-ne preimenovan u Sala Amerikana.Ovakvi primeri osvetljavaju ta~ke u ko-jima „evropeizacija“ ne predstavlja al-ternativu nacionalisti~kim, patriot-skim diskursima i praksama i nasle|udevedesetih godina 20. veka, nego ihpodr`ava i obezbe|uje im legitimnost.

JUGOSLAVIJA KAO ISKUSTVO I KAO SE]ANJEJo{ jedan efikasan na~in da se jugo-slovensko iskustvo isklju~i iz prego-varanja o sada{njosti i budu}nosti jenjegova trivijalizacija, ritualizacija,i komodifikacija uklju~ivanjem u„industriju komunisti~kog isku-

stva“. Osnovna premisa ovih postupaka je depolitizacija tog is-kustva i praksi se}anja: oni se ograni~avaju na sferu privatnog,li~nog i sentimentalnog, ili pak svode na objekte masovne po-pularne kulture i potro{nje. Svo|enje jugoslovenskog iskustva na depolitizovane pri~e, trivi-jalne sentimente, ki~aste zbirke predmeta iz doba socijalizma i bi-zarne komemoracijske prakse utvr|uje razumevanje afekta i emo-cija kao prepreke za legitimno politi~ko delovanje. Postsocijali-sti~ki subjekti koji svojoj pro{losti pristupaju sa velikom koli~i-nom emocionalnog ulaganja predstavljaju se kao nesposobni ilinezainteresovani za artikulaciju politi~ki relevantnih poruka izahteva, a njihovi poku{aji jugoslovensko iskustvo ugrade u po-litike budu}nosti odbacuju se kao sentimentalna, opsesivna i ne-produktivna okrenutost pro{losti. Me|utim, nasuprot popularnimkategorizacijama, emocije ne predstavljaju suprotnost racional-nom, niti prepreku za politi~ko delovanje: kao {to isti~e Hugh Raf-fles, „odnosi, znanja i prakse nisu odre|eni samo dru{tvenom mo-

MIXER

Tanja Petrovi}: Misliti Jugoslaviju u dana{njoj Evropi...

antiCEMENT

Milo{ @ivanovi}: Arben peva posle rata

ARMATURA

Sa{a ]iri}: Duh iz kontejnera

VREME SMRTI I RAZONODE

Tomislav Markovi}: NestaliPredrag Luci}: Tre}i ~o~ek

BLOK BR. V

Radovan Popovi}: Primeri

KPK Beton je ~lan Eurozine medijske mre`e

BETON BR. 122 DANAS, Utorak, 15. maj 2012.I

Foto

graf

ije u

bro

ju: V

era

Vujo

{evi

}

II

antiCEMENTPi{e: Milo{ @ivanovi}

ARBEN PEVA POSLE RATA

Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliskada bih je u najve}em delu mogao potpisati (uz jednu zna~ajnu ogra-du; mene nije progonila srpska „policija“, bar ne na taj na~in i takodrasti~no). Zato ne mogu da izri~em vrednosni sud – jednostavno,taj se posao samo tako i mo`e raditi.Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik, Sini{a Tuci}, povodom jed-ne moje pesme, i rekao ne{to {to bih ja ponovio za Arbena Idrizija: ~inimi se kao da si pisao i u moje ime. Odgovorio sam Sini{i da i nemam ne-ki naro~iti ose}aj autorstva, svojine nad pesmom. Ona ̀ ivi svoj ̀ ivot, me-|u ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. Mo`da je tozato {to su nas u~ili da je „autor mrtav“. Arben je, sre}om, ̀ iv, uprkos na-porima mojih sunarodnika. A njegove pesme `ive me|u `ivim i mrtvimljudima, njegovim i mojim sunarodnicima, negde ispod pepela zgari{ta.Verovatno najintenzivnije me|u onim polu`ivim, ne-mrtvim, pre`ivelimali natovarenim tako te{kim bremenom da nikada ne}e mo}i da zaborave ono {to moraju da zaboravekako bi zaista i nastavili da ̀ ive i pustili vreme da te~e dalje. Upoznali smo se u Lajpcigu, ja sam govorio na engleskom i srpskom, a on ~ini mi se na albanskomi italijanskom – se}anje je preliveno alkoholom, ali mislim da smo se ipak razumeli. Zato {to sampoeziju upoznao pre ~oveka, zahvaljuju}i vrednim prevodiocima. ̂ ovek koji je stajao iza tako stra-{ne poezije je tih, jezivo tih. Taj raskorak u~inio je pesme jo{ stra{nijim. Kako bi Jack White otpe-vao, Truth doesn’t make a noise. Ali muzi~ar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara, ironi~-no, po~ne da je~i i ispu{ta gromove, kao {to Arbenove pesme tresu ~itaoca kao zemljotres. I to ~ine u celom dijapazonu, od intimnih introspektivnih agonija (`alim za `enom koja se spasilatako {to me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podno{ljive umetnosti (policijski rafal u grudiumobolnog ~oveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskiraju}eg udara na „svoj“ na-cionalizam (zveri vole otad`inu).Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti. Pogodno nastrojeni ~italac sva-kako ne}e ostati zapitan, o ~emu dovraga pri~a ovaj pesnik.Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napi{e kako je srpski policajac pucao u izbeglice, stil-ski ostvareno ali bez suvi{nog metaforisanja. Tako|e nema nikakav problem da pobednike oka-rakteri{e kao halapljive `ivotinje, koje od nove otad`bine o~ekuju bogatstvo i mo}.Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgari{te, ostatak i rezultat rata, podjednako zgari{te

ku}e i zgari{te ljudskog ̀ ivota (Kosovski haiku: Iz zgari{ta ku}e di`e se o{tri dim, ali ne iz dimnja-ka). A mir, to je nu`no zlo – za sve ume{ane strane.Kako opstati na zgari{tu, kako opisati svet zgari{ta, kako na zgari{tu pevati o ljubavi, o suncu, odunjama na ormanu – {to Breht re~e: o svemu onome {to ~oveka ~ini ~ove~nim. Sa tim neopisivimteretom nose se stihovi Arbena Idrizija, pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo zna~enje ratajeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i ne~ija privatna i otvoreno koristoljubiva moralnana~ela uzdi`e do nivoa zakona.^itaju}i ovu poeziju, setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „^o-vek peva posle rata“.

***...ukradeni znoj prolivena krv nacionalisti~ko pranje mozgai policija i vojskai sneg i led na zemljii u mojoj du{i.

Mo`e li jasnije od ovoga? Nisam kriti~ar i pogled mi ne se`e u ve~nost ne bi li procenio neprolaznulepotu nekih stihova, ali {to bi na{i stari rekli: It doesn’t get much better than this

BETON BR. 122 DANAS, Utorak, 15. maj 2012.

}i i diskursima, nego i emocijama. To nas upozorava na ~injenicuda su emocije, mada promenljive, tako|e i sveprisutne, i kao ta-kve stalno iznova odre|uju samu racionalnost“.Ba{ kao i „objektivni“ narativi o Jugoslaviji kao istorijskoj ~inje-nici, i ovakvi pristupi „zaklju~avaju“ nosioce jugoslovenskog is-kustva u pro{lost iz koje nije mogu}a nikakva legitimna interven-cija u sada{njost i autonoman pristup vlastitoj budu}nosti. Timese, kako isti~e Gal Kirn, „blokira svaka emancipacijska politika,svaka kriti~ka rasprava i politi~ko delovanje koje bi bilo usmere-no na tra`enje istinske alternative sada{njoj konjukturi kapitalo-kratije“. Ni{ta manje va`no, time se iz pregovaranja o sada{njo-sti i budu}nosti isklju~uje afektivni impuls zasnovan na razli~i-tim oblicima se}anja na socijalizam i vrstama jugoslovenskog is-kustva – a bez tog impulsa pro{lost se mo`e opisati samo svr{e-nim glagolskim oblicima – ona se {alje u istoriju, postaje deohladnog, linearnog istorijskog narativa i oduzima joj se pokre-ta~ka snaga i mogu}nost da interveni{e u sada{njost i uti~e stva-ranje druga~ijih, prihvatljivijih vizija budu}nosti. Upravo zbogkapaciteta da interveni{e u sada{njost, da „uznemiruje“ i stva-ra pukotine u normalizovanim narativima, insistiram na tome dajugonostalgija kao specifi~na konfigracija afekta i emocija jesteproduktivna analiti~ka kategorija i va`an na~in mobilizacije so-cijalisti~kog nasle|a u politi~kim pregovaranjima o sada{njosti ibudu}nosti. Kao i drugi oblici nostalgije uostalom – tako Elisa-beth Blackmar pi{e o uznemiravaju}em potencijalu nostalgijekoju emaniraju fotografije industrijskih ru{evina u SAD.

JUGOSLAVIJA KAO UTOPIJANa suprotnom polu pristupa Jugoslaviji kao istorijskoj ~injenicistoje interpretacije pozivanja na jugoslovensko iskustvo u kojimase odbacuje relevantnost istorijske podloge. U njima se insistira-nje na socijalisti~koj pro{losti razume ne kao `al za izgubljenompro{lo{}u, nego kao prizivanje pro{losti koja nikada nije posto-jala, odnosno kao utopija. Breda Luthar i Maru{a Pu{nik isti~u daje jugonostalgija zapravo „projekcija utopijske pro{losti na bu-du}nost u postsocijalisti~kim dru{tvima nastalim od Jugoslavi-je. Ono {to se naziva nostalgijom je preno{enje utopije – ideal-nog dru{tvenog ure|enja, blagostanja i uspeha, reda i sigurno-sti – na svakodnevicu i nesigurnost dana{njih `ivotnih uslova“.Prema njihovom mi{ljenju, takva jugonostalgija „mo`e da ponu-di utehu kroz utopijsku viziju stabilnosti, pravde i sigurnosti po-zajmljenu iz fantazija o pro{lim socijalisti~kim svetovima“.

Problem tuma~enja jugonostalgije kao utopije le`i u tome {toono ignori{e iskustveneni, pro`ivljeni aspekt ove pro{losti – ju-goslovensko iskustvo je za generacije Jugoslovena jo{ uvek va-`an deo li~nih biografija. Njima se na taj na~in uskra}uje mo-gu}nost da se pozovu na one aspekte tog iskustva koje `ele daistaknu ne kao zami{ljenu, nego kao do`ivljenu alternativu da-na{njim dru{tvenim odnosima i preovla|uju}im vrednostima. Iu ovom interpretativnom okviru gra|ani dru{tava na prostorubiv{e Jugoslavije predstavljaju se kao nesposobni da deluju kaolegitimni politi~ki subjekti, da razlikuju fantaziju od „objektiv-ne pro{losti“, pro`ivljeno od izmi{ljenog. Akcenat na idealiza-ciji jugoslovenske pro{losti, na njenom udaljavanju od pro`ivlje-nog i izjedna~avanju sa fantazijom, ima efekat uporediv sa to-taliziraju}im efektom „totalitarne paradigme“ razumevanja se-}anja na socijalizam o kome govori istori~arka Marija Todorova,isti~u}i da „preovla|uju}i ideolo{ki tretman ̀ eli da nas ubedi daje to sve dolazilo u paketu: da ne mo`e{ imati stalni posao beznesta{ica, mir me|u razli~itim etni~kim grupama bez prisilnehomogenizacije, ili besplatnu zdravstvenu za{titu bez totalita-rizma. I po{to po takvoj interpretaciji ne mo`e{ `eleti deo a dane ̀ eli{ celinu, svako pozitivno pominjanje socijalisti~ke pro{lo-sti postaje ideolo{ki sumnjivo“. Tako i biv{i Jugosloveni ne mo-gu da uka`u na vrlo konkretne pozitivne aspekte jugoslovenskogsocijalizma o kojima govore sa puno emocionalnog ulaganja i naosnovu sopstvenog iskustva, a da ne budu optu`eni za ideolo-{ko slepilo, idealizaciju totalitarne pro{losti, ili ̀ elju za povrat-kom u socijalizam. Takav pristup odbacuje zna~aj i potencijal in-timnog znanja kao va`ne socijalne kategorije: znanje zasnova-no na li~nom iskustvu i pro{lost kao prostor intimnosti (shva-}ene {iroko, kao prostor emocije i afekta) imaju zna~ajnu uloguu politi~kim pregovaranjima na razli~itim dru{tvenim nivoima. Bez obzira na sve ovo, tuma~enja utopije kao nali~ja jugonostal-gije zaslu`uju posebnu pa`nju zato {to se u njima uspostavlja di-rektna veza izme|u jugoslovenske pro{losti i budu}nosti. Pogledna jugonostalgiju kao na utopiju nostalgiji priznaje da ima po-kreta~ku snagu i da mo`e biti oru|e i emancipacije; po re~ima Mi-tje Velikonje, ona ne slu`i samo „vidanju starih rana nego uzor-kuje pukotine u onome {to trenutno dominira“. Insistiranje naodre|enim aspektima i zna~enjima jugoslovenske pro{losti, ko-ji kao takvi u vreme socijalizma nisu nu`no bili prisutni ili rele-vantni, gra|anima dru{tava na prostoru biv{e Jugoslavije dajene samo glas za otpor dominantnim vrednostima i dru{tvenim

odnosima, nego i mogu}nost za uobli~avanje alternativnih vizija,odnosa i narativa. A ta mogu}nost je danas, u vreme normalizo-vanih i normativnih diskursa i hegemonih odnosa mo}i, od su-{tinskog zna~aja. Jugosloveni, etnonim koji je u vreme Jugosla-vije predstavljao neutralno, nemarkirano odre|enje za njenegra|ane, danas postaje ne samo uvreda koju }e (u paketu sa „ju-gonostalgi~arima“) nacionalisti~ke elite pripisati svojim protiv-nicima, nego i sredstvo ~ijom reaproprijacijom gra|ani stvarajualternativu preovla|uju}im nacionalisti~kim i provincijalim mo-delima identifikacije u postjugoslovenskim svetovima. DraganMarkovina, profesor Splitskog univerziteta, tako gradona~elni-ku Splita @eljku Kerumu, za koga su urbani Jugoslaveni najve}iprotivnici i, naravno, najve}i neprijatelji Hrvatske, poru~uje da„urbani Jugoslaveni doista postoje i svuda su oko Vas. Postoje ukulturnom razumijevanju, samorazumljivoj komunikaciji, iden-ti~nim obrascima odrastanja i dru{tvene stvarnosti, ali prije sve-ga postoje u zajedni~kim snovima za pravednijim i ljep{im ̀ ivlje-njem svih nas zajedno na ovim nesretnim prostorima biv{e dr`a-ve. Tu su vam oni, gdje god da svrnete pogled, samo nemojte bri-nut. Nema straha od ugroze. Oni su naime, sve ono {to vi i takvipoput vas nikada ne}ete bit“. Jugosloveni, dakle, nisu „sporniostatak pro{losti“, nego dru{tveni akteri koji zahtevaju druga-~iju viziju budu}nosti. Ovakva samoidentifikacija nije samo aktintimnog prepoznavanja sli~nosti – to je artikulisano politi~kodelovanje, ~ega je bio svestan i politi~ki establi{ment u Srbiji ko-ji je gra|anima na popisu 2011 godine uskratio mogu}nost da seizjasne kao Jugosloveni, iako je prema popisu iz 2002. godine uSrbiji bilo 80.721 Jugoslovena.Alternativa postoje}im, hegemonim i normativnim diskursimapodjednako je nophodna i na evropskom planu gde, uprkos poli-ti~kim elitama koje insistiraju na tome da je dana{nja Evropa, ova-kva kakva jeste, jedina mogu}a i odr`iva, gra|ani Evrope sve ~e{}ei na najrazli~itije na~ine poru~uju da je neophodno otvoriti pro-store za pluralizaciju ideja i diskursa o Evropi i ozbiljno shvatitinove i alternativne modele politi~ke organizacije i delovanja. Za-to i dana{nju evropsku krizu treba shvatiti ne samo kao jo{ jednu(negativnu) paralelu izme|u Jugoslavije i Evrope, nego i kao napriliku za novo i druga~ije promi{ljanje Evrope i evropejstva

Iz knjige YUROPA: Jugoslovensko nasle|e i politike budu}nosti u postjugoslovenskim dru{tvima, koju }e uskoro

objaviti Fabrika knjiga (Beograd)

III BETON BR. 122 DANAS, Utorak, 15. maj 2012.

Koalicija okupljena oko Borisa Tadi}araspisuje konkurs za radno mesto

Izvr{ilacpredizbornihobe}anja

Od kandidata se o~ekuje da u privatnom vlasni{tvuposeduje slede}e osobine, vrline i kvalitete:

sposobnost da od jednog dinara pravi dva prostom

deobom, ve{tinu da nahrani hiljade gladnih usta sa

dve-tri girice, da otvori tri-~etiri stotone hiljada

radnih mesta, poznavanje alhemije i pretvaranja

olova u zlatne poluge, da le~i uzete i kljaste, da

stvori jake regione u jakoj Srbiji, da pretvara vodu i

vino, ve{tinu da smanji administraciju na razumnu

meru a da nikog ne otpusti, sposobnost

istovremenog pojavljivanja na dva-tri mesta, da

bude istovremeno ~lan partije i borac protiv

partokratije, ve{tinu razdvajanja srpskog mora, da

privu~e desetak milijardi direktnih stranih

investicija s Marsa, sposobnost da o`ivljava mrtve,

da otvori nekoliko miliona malih porodi~nih

preduze}a i da odvede izabrani narod u obe}anu

zemlju Dembeliju.

Na konkurs mogu da se prijave svi superheroji,polubogovi, mitska bi}a, kao i svi oblici `ivota kojiposeduju natprirodne sposobnosti.

Ljudska bi}a koja se prijave na konkurs automatski }ebiti diskvalifikovana zbog neposedovanja adekvatnihkvalifikacija.

Od kandidata koji pro|e na konkursu o~ekuje seda radi besplatno i da ne bude nateretu poreskih obveznika i obveznica(Bog }e mu platiti).

Konkurs se raspisuje pod sloganom„Bog ~uva Srbe, Srbi ne ~uvajunikoga“.

ARMATURAPi{e: Sa{a ]iri}

DUH IZ KONTEJNERA

Prvi put posle petog oktobra senka ozbiljne sumnja pala je naregularnost izbornog procesa u Srbiji. Preciznije re~eno d`aksumnje koji se pojavio iz kontejnera i rasuo se pred televizijskompublikom. Da li je mogu}e da su demokrate posegle za onim is-tim metodama kojima je Milo{evi}ev re`im, uz poni{tavanje iz-bornih rezultata i policijsku represiju, `eleo da produ`i vlastitipredsmrtni gr~ ili je mahanje {arenim listi}ima nastavak napred-nja~ke operete i novi ~in posle {trajka gla|u, stiropor-protestanjihovog lidera ili problema koji ima da se seti imena svog (svo-jih) fakulteta? Republi~ka izborna komisija je odbacila zahtevnaprednjaka da se poni{te izbori na svim nivoima sa obrazlo`e-njem da „komisiji nije poznato gde je prona|en d`ak koji pomi-nje podnosilac prigovora, ni ko ga je prona{ao, kao ni njegovaeventualna sadr`ina“. Tomislav Nikoli} je najavio protestno od-ustajanje od izborne trke, pristalice naprednjaka i Dveri prote-stovali su na ulicama a ̂ edomir Jovanovi} je pozvao Nikoli}a dau~estvuje u drugom krugu izbora i time „omogu}i red i stabil-nost u Srbiji“. Najgore {to Srbiji mo`e da se desi jeste da nega-tivnom odlukom RIK-a na zahtev naprednjaka bude stavljenata~ka na slu~aj d`aka sa listi}ima iz kontejnera i odustane se odistra`nih radnji koje bi osvetlile da li je re~ o organizovanom la-`iranju izbora u re`iji Demokratske stranke ili o naprednja~kojkleveti. Utoliko pre {to razmere izborne kra|e od 3.000 listi}anisu tolike da mogu da delegitimi{u ceo izborni proces, {to }esvakako biti slu~aj ako se sadr`ina d`aka ne ispita i utvrdi pore-klo i autenti~nost pokazanih listi}a. Mahanje listi}ima i najavabojkotovanja drugog izbornog kruga uz organizovanje masov-nih gra|anskih protesta svakako jeste deo predizborne kampa-nje koja slu`i motivaciji i pove}anju vlastitog bira~kog tela.Ipak, posle nesuvislih kontroverzi oko bira~kog spiska kada jetik uo~i izbora saop{ten ta~an broj bira~a i sumnjive legitimno-sti tre}e predsedni~ke kandidature Borisa Tadi}a, nasuprotUstavu koji predvi|a dva mandata po glavi kandidata, Tadi}evpotencijalni izborni uspeh bio bi trajno naru{en famom o (ne-dokazanoj) izbornoj kra|i, dok bi nas mogu}i protesti uveli u pe-riod smutnje i uspona desnice i to na fonu njihove borbe za ele-mentarne demokratske vrednosti.

BAUK MEDIJI I KLIN KOALICIJAPo prvi put izborni proces prati i otvorena, blago re~eno, navi-ja~ka uloga korporativnih medija, u prvom redu tabloida Press idnevnog lista Blic, koji su prednja~ili u negativnoj kampanjiusmerenoj prema naprednjacima i njihovom lideru i kandidatuza predsednika Srbije. Po prvi put je i Demokratska stranka i Bo-ris Tadi} koji je dugo gradio vlastiti lik odmerenog i „pozitivnog“politi~ara posegao za pretresanjem prljavog ve{a svog protivni-ka, grade}i glavnu liniju napada na ratnohu{ka~koj pro{losti,{ovinisti~kim izjavama i nepouzdanom karakteru Tomislava Ni-koli}a, politi~ara sklonog prejakim i neodmerenim izjavama, po-put ove o podizanju nove narodne bune zbog izborne kra|e, ibrzom i potpunom reteriranju od svojih ideja sa obrazlo`enjimakoja ~ak i kod njegovih pristalica ne mogu proizvesti utisak ko-ji nije baziran na neozbiljnosti.Pobeda Borisa Tadi}a utoliko je o~ekivanija, ne samo zbog mi-nimalne i neo~ekivane prednosti koju je ostvario u prvom izbor-nom krugu ili zbog podr{ke biv{ih i budu}ih koalicionih partne-ra za novu Vladu Srbije, u {irokom rasponu od Ljaji}a, Ugljanina,^anka, Da~i}a, Dinki}a do ^edomira Jovanovi}a. Ovonedeljnaglavna dilema jeste svakako da li }e pobrojani indikatori u kojespada i dezorijentisanost naprednja~ke predizborne strategijedovesti do o~ekivanog ishoda i putinovski tre}eg Tadi}evog man-data, da bi nas ve} od 21. maja sa~ekala obnovljena dilema o sa-stavljanju nove Vlade. Odnosno do pitanja ho}e li oja~ani Da-

~i}, koji ne prestaje da se kao nepokajani kolovo|a biv{eg re`i-ma verbalno i`ivljava nad tekovinama demokratskog preobra-`aja Srbije (izjava da mu se DOS ve} smu~io i da ne zna da je 5.oktobar 2000. i{ta dobro doneo Srbiji – kao da i sam nije nusproizvod tog istog petog oktobra) i dalje atakovati na mestopremijera i da li }e dru{tvo demokratama i socijalistima u novojvladi ~initi LDP i/ili URS. Ako se nova koalicija usudi kako je na-javljivano po nekim medijima da Vuka Jeremi}a zameni ̂ edomi-rom Jovanovi}em na mestu ministra spoljnih poslova, mada suse ozbiljni glasovi otpora da LDP uop{te u|e u Vladu ~uli ve} po-sle objavljivanja prvih izbornih rezultata, to bi mogla da budenajava ozbiljnijeg zaokreta u makar regionalnoj politici Srbije usmislu spu{tanja tenzija u odnosima Beograda prema Sarajevui Pri{tini. Druga su{tinska stvar tica}e se spremnosti nove Vla-de na bolne i nepopularne mere bud`etskih restrikcija ili pove-}anja nekih poreza a mo`da i po~etka reforme dr`avne uprave,{to bi bilo naro~ito bolno u socijalnom smislu budu}i da su bi-rokratija i dr`avne slu`be po mnogim mestima u Srbiji glavnaprivredna grana i jedini stabilan izvor prihoda.

NOVA GRA\ANSKA ALTERNATIVAU nedelju, kad ovaj tekst nastaje, Nikoli} je odustao od bojkotaizbora ali ne i od protesta protiv onoga {to SNS i Dveri nazivajuizbornom kra|om. Sumnjivi listi}i iz kontejnera su predati poli-ciji uz otkri}e da poti~u iz ju`nog Banata a ne iz Zaje~ara. Toukazuje na naprednja~ko odustajanje od igranja vatrom politi~-ke destabilizacije zemlje, koja uistinu mo`e biti kratkotrajna ibesmislena. Mogu}i ili verovatni izborni poraz na predsedni~-kim, a samim tim i na parlamentarnim izborima, ovu stranku bitrebalo da podstakne na nove korake u unutra{njim reformamai programskoj profilaciji ka stranci modernog desnog centra.Ako se to desi, tek tada }e mo}i da ra~una na nove glasove i narealnu mogu}nost ne samo da osvoji izbore ve} i da njihova po-beda ne bude bauk ni za gra|ane koji su izneli petooktobarskepromene ni za Evropu.Iako je u me|uvremenu do{lo do o~ekivanog osporavanja sna-ge belih listi}a, njihov broj je nesumnjivo porastao na ovim iz-borima a njihova negativna uloga ka`njavanja otu|enih centa-ra bliskih demokratskih partija je zavr{ena. Dobar je tajming dase razmi{lja o formiranju nove gra|anske alternative, ne nu`noodmah stranke, ~ija bi du`nost bila da kritikuje sve ono {tousporava proces evro-integracija i modernizacije Srbije. To bibio jo{ jedan od retkih pozitivnih ishoda ovih op{tih izbora, po-sle kojih nas uz personalne promene u garnituri Vlade, o~ekujejo{ mnogo toga istog. Puzaju}a evolucija u Srbiji i dalje nema alternativu

ETONJERKA MESECA

Ivica Da~i} na premijerskommestu Zorana \in|i}a. To se zove preokret.

Listi} Beli}

B

IV

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Tomislav Markovi}

NESTALI

BLOK BR. V Radovan Popovi}: Primeri

BETON BR. 122 DANAS, Utorak, 15. maj 2012.

lirika utokePi{e: Predrag Luci}

TRE]I ^O^EK(iz ra~unske bele`nice Ivice Da~i}a)

Kad si tre}i – kolena potap{aj ti,Kad si tre}i – ramena potap{aj ti,Kad si tre}i – celog sebe posvuda potap{aj ti,Kad si tre}i – ti si, bato, najve}i!

Kad si tre}i – pobedu proglasi ti,Kad si tre}i – nisi prvi ni drugi,Nisi prvi, nisi drugi, ve} si onaj slede}i,Kad si tre}i – ti si onaj najve}i!

Kad si tre}i – ti si pravi pobednik,Prvi, drugi – sve go golja i bednik,Kad si tre}i – prvi, drugi mogu da ti duvaju,Kad si tre}i – vlast za tebe ~uvaju!

Kad si tre}i – prvog, drugog kresni ti,Kad si tre}i – u{i im zavrni ti,To je, bato, politika, nije aritmetika,Kad si tre}i, da si tada najve}i!

Kad si tre}i – ne pravi se blesav ti,Kad si tre}i – eS-Pe-eSav budi ti,Kad si tre}i – prvi, drugi neka dele krivicuKad ne mogu da podele Ivicu

U organizaciji KPZ BETON & Qendra Multimedia

odr`an je

polip - International Literature Festival

u Pri{tini

11–13. Maj 2012.

Tema festivala

GRANICE POLITIKE, PO^ETAK PO-ETIKE

Pojam granice se tokom poslednjih godina nametnuo kao politi~ki fenomen i realna prepreka ukomunikaciji, putovanju, politi~kim procesima ali i knji`evnoj i kulturnoj razameni uop{te. Tokom

pro{log leta je izbila kriza na grani~nim prelazima Jarinje i Brnjak a ionako neuspe{ni pregovori izme|uBeograda i Pri{tine u{li su u novu fazu krize. Uprkos tome, knji`evne alternativne grupe iz ovih centarasu u protekle dve godine uradile ~itav niz sesija, tribina i prezentacija antologija koje su objavljene kaoprvi uzajamni prevodi nakon skoro ~etiri decenije odsustva i bilo kakve `elje da se nametnute granice u

komunikaciji pre|u. Festival polip je me|unarodnog karaktera i njegova tema bila je dekonstrukcijapojma granice, prevazila`enje blokade u nama samima, blokade koju je mnogo te`e razgraditi od onihkoje poslednjih meseci ni~u na putevima, mostovima i politi~kim izborima. Festival je okupio autore i

autorke sa Balkana, iz Velike Britanije i Nema~ke.

Organizovana su javna ~itanja, diskusije na teme uspostavljanja nove knji`evne komunikacije,suo~avanja s pro{lo{}u, kao i pozicije nezavisnih inetelktualaca i umetnika u posttraumatskim

dru{tvima. U okviru Festivala, objavljeno je i specijalno izdanje Betona, i to dvojezi~no (albansko-engleski), koji je obuhvatio tekstove svih u~esnika Festivala.

Tako|e, prevedene su i dve knjige pesama: Milo{a @ivanovi}a: Lirika pasa – na albanski i Arbena Idrizija: Pesme – na srpski.

Nestali. I{~ezli. Nigde ih nema.Kao da su u zemlju propali.Bez traga i glasa.Kao da ih je zemlja progutala.Nema ih ni od korova.Nigde nikog.

Izgubili se. Negde smo ih zaturili.Zalutali u lavirintu minskog polja.Istopili se pod ki{om olova.Skoknuli do logora po cigaretei nikad se vi{e nisu vratili.

Ni `ivi ni mrtvi. Ne{to izme|u.Postoje jo{ samo na spiskovima.Pretvoreni u brojke i slova.

Iza njih su ostale prazne stolice.Prazni rukavi, prazne nogavice.Prazne police u ku}nim

bibliotekama.

Nestali. I{~ezli. Nigde ih nema.Kao da su u knji`evnost propali.

Tra`ili smo ih izme|u redova.U pri~ama koje za~aravaju

pripovedanjem.

U pesmama koje su pojele sunce.Na unutra{njoj strani jebivetra.Me|u providnim an|elima odneprobojnog stakla.Na otrovnom vrhu ludog koplja.U sendvi~u od vojni~kog hleba ivu~jeg jezika.

Glasovi iskoni ne govore o njima.U romanu-dr`avi ne primaju

emigrante.U pradavnim po~elima tamninene vidi se prst pred nosom.Nema ih ~ak ni izare{etaka od `ivih stihova.

Ispod tepiha nismo zavirivalizbog alergije na grinje i pra{inu.

Pravili bismo ih od blata,ali trenutno imamo pametnija posla.Budu}nost nas ~eka iza uglasa iskopanom sekirom u rukama.

Koga nema, bez njega se mo`e.Sva mesta su uredno popunjena.Svet je pun kao oko