Ово издање финансирала је ЕУcdrsee.org/jhp/pdf/UserGuide_srb.pdf · Kao i sve prekretnice, ni ova ne mo`e da pro|e bez odgovaraju}ih zahvalnica svima koji

Ово издање финансирала је ЕУ

The European Union's Instrument for Pre-accession Assistance (IPA).

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

371.3:94(035)

SATON, InesPriru~nik za dodatne nastavne materijale :

istorijska ~itanka za “Nastavu moderne istorijejugoisto~ne Evrope„ / I. Saton i R. Saton ;[prevod i adaptacija Oqa Petroni}]. – 1. izd. – Beograd : CDRSEE : Dan Graf, 2010 (Beograd :Cicero). – 48 str.: tabele ; 24 cm.: (Zajedni~kiprojekat za nastavu istorije jugoisto~ne Evrope)

Prevod dela: A Users Guide to the ComplementaryHistory Teaching Workbooks ’Teaching Modern Southeast European History’. – Tira` 1.500. – Str. 4: Predgovor / Kristina Kuluri. – Str. 5: Predgovor / Nenad [ebek.

ISBN 978-86-83517-56-51. Saton, Rut [autor]a) Istorija – Nastava – Priru~niciCOBISS.SR-ID 176288524

ZAJEDNI^KI PROJEKAT ZA NASTAVU ISTORIJE JUGOISTO^NE EVROPE

PRIRU^NIK ZA DODATNE NASTAVNE MATERIJALE –

ISTORIJSKA ÎTANKA ZA

“NASTAVU MODERNE ISTORIJE JUGOISTO^NE EVROPE„

AUTORI:

DR I. SATON

I

R. SATON

PRVO IZDAWE

BEOGRAD 2010

PREDGOVOR

Zajedni~ki projekat za nastavu istorije (eng. Joint History Project – JHP) moè se shvatiti kaoinicijativa gra|anskog dru{tva i izuzetnog timskog rada istori~ara i nastavnika iskqu~ivo izjugoisto~ne Evrope. Osnovni ciqevi JHP-a su poboq{awe istorijskih uxbenika i nastaveistorije, istraìvawe mogu}nosti odstrawivawa nacionalnih stereotipa “koji proizvodesukobe„ iz uxbenika istorije, kao i promocija demokratskog gra|anstva, tolerancije i uzajamnograzumevawa. Ove ciqeve nastojimo da postignemo sistemati~nim analizama uxbenika i nastavnihprograma, u radionicama za obuku nastavnika i, kona~no, izradom alternativnih nastavnihmaterijala.

Projekat se razvijao kroz razne faze, ukqu~uju}i izradu ~etiri kwige izvora (~itanke) za nastavumoderne istorije jugoisto~ne Evrope, a ovaj priru~nik je dopuna za ~etiri ~itanke i nudinastavnicima metodolo{ke smernice. Uloga nastavnika je kqu~na i ciqevi ~itanki ne mogu seposti}i bez motivacije i marqivog rada nastavnika.

êtiri ~itanke za nastavu moderne istorije jugoisto~ne Evrope nastoje da oja~aju istraìvawei multiperspektivnost, kao i da pruè iskren, trezven i uravnoteèn prikaz pro{losti kakobismo boqe razumeli ko smo i ko su na{i susedi. Raznovrsnost istorijskih izvora u ~etiri~itanke poziva u~enike da istorijske doga|aje posmatraju iz razli~itih uglova i da usvojeve{tine koje }e im pomo}i pri razumevawu sloènosti istorije, posebno u wihovoj regiji.

Koordiniraju}i JHP-om u periodu od deset godina, imala sam ~ast da se sretnem sa kolegama izraznih zemaqa jugoisto~ne Evrope, da steknem prijateqe i da sa wima istraùjem svet sveìhznawa. Shvatila sam da imam mnogo toga zajedni~kog sa qudima koji govore drugim jezicima i kroziskustvo Zajedni~kog projekta za nastavu istorije uspela sam da prevazi|em mentalne barijerekojih nisam bila ni svesna. Zahvaqujem se svojim kolegama Mireli, Bogdanu, Halilu, Kre{i iValeri, sa kojima smo izradili ~etiri ~itanke, a tako|e zahvaqujem i Dubravki, Ireni, Enesu,Helianu, Hajretinu i Mutlu, koji su radili na izdawima na lokalnim jezicima. Svi su bili izvornadahnu}a i duha tokom ove desetogodi{we avanture. Na kraju èlim da zahvalim svimsaradnicima koji su izabrali izvorne materijale iz svojih zemaqa, kao i nastavnicima koji suu~estvovali u radionicama i zna~ajno doprineli unapre|ewu ~itanki. Iako se od 1999. godinenastava istorije izmenila, izra|eni su novi uxbenici i nastavni programi, a promenile su se ipoliti~ke okolnosti, jer su jo{ ~etiri zemqe jugoisto~ne Evrope u{le u EU, jo{ uvek je ostalomnogo da se uradi na poqu nastave istorije u {kolama.

dr Kristina Kuluri (Christina Koulouri)profesor moderne istorijeGeneralni koordinator JHP-a

4

PRIRU^NIK ZA DODATNE NASTAVNE MATERIJALE – ISTORIJSKA ÎTANKA ZA


PREDGOVOR

Kada je Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi zapo~eo sa izradom istorijskih~itanki u prole}e 2002. godine, ~ak se ni najoptimisti~niji ~lanovi tima nisu nadali da }emo nakraju decenije biti gde smo sada. êtiri ~itanke doìvele su osam jezi~kih izdawa, hiqadeprimeraka trenutno se koristi u u~ionicama {irom regije, a skoro hiqadu nastavnika pro{lo jeobuku vezanu za ~itanke. Ovaj priru~nik }e pomo}i jo{ mnogim nastavnicima da usvoje ve{tinepotrebne za wihovo kori{}ewe u nastavi.

Ovaj period bio je pun izazova, sa mnogo pohvala projektu, ali i sa stalnim naporima da se uvedemultiperspektivnost u nastavu istorije, koja se jo{ uvek uglavnom smatra etnocentri~nimobrazovnim sredstvom. Putovawe nije bilo lako, ali ve} su preduzeti zna~ajni koraci u pravomsmeru. Ovaj priru~nik je va`na prekretnica jer zna~ajno pro{iruje mogu}nosti nastavnika dakoriste JHP ~itanke.

Kao i sve prekretnice, ni ova ne moè da pro|e bez odgovaraju}ih zahvalnica svima koji su saCDRSEE u~estvovali u ovom fascinantnom projektu. Na prvom mestu, to su nastavnici istorijeiz stotina {kola {irom jugoisto~ne Evrope, koji su doprineli JHP-u od po~etne ideje dokona~ne realizacije. U svom uvodu Kristina Kuluri, jo{ jedna osoba kojoj dugujemo zahvalnost zapredanost JHP-u, navela je neke od wih, a potpuni spisak ispunio bi sve stranice ove kwige. Bezwih i wihovog entuzijazma u podr{ci i naporima ovaj projekat nikad ne bi bio ovako uspe{an.Zahvalnost dugujemo i svim ~lanovima Upravnog odbora CDRSEE za wihovu neumornu podr{ku,ali posebno Kosti Karasu i Erhardu Buseku koji su uvijek nalazili vremena i energije da JHPpoguraju do novih visina. Zahvaqujemo i timu koji je do sada vodio JHP, hvala vam [ila, Marija,Teano, Atanasiose, Leone, Xorxe, Antonise, Korina, Rut, Biqana, Marija, Xenifer i Luiz.

Posebnu zahvalnost dugujemo dr Ines Saton i Rut Saton, koautorkama ovog priru~nika, koje susvoje delo nesebi~no donirale JHP-u i CDRSEE. Wihov kreativni i inovativni rad pomo}i }emnogim nastavnicima da JHP zaìvi u wihovim u~ionicama.

I na kraju, ali ne mawe bitno, CDRSEE èli da zahvali svim donatorima koji su omogu}ili radJHP-a u proteklih deset godina. Hvala vam {to se prepoznali va`nost ovog projekta, hvala vamna hrabrosti da podrìte tako dugoro~an poduhvat i na odlu~nosti da ga odrìte!

Nenad [ebek Izvr{ni direktor CDRSEE

PREDGOVOR

5

S A D R @ A J

PRVO POGLAVQE – VODI^ ZA UPOTREBU ÊTIRI ISTORIJSKE ÎTANKE ZA DODATNU NASTAVU

UVOD .................................................................................................................................................................... 9

CIQEVI ............................................................................................................................................................ 9

STRUKTURA I TEMA ................................................................................................................................. 10

METODOLOGIJA PROJEKTA ................................................................................................................. 10

NASTAVNA METODOLOGIJA .............................................................................................................. 10

UPOTREBA ÎTANKI .............................................................................................................................. 12

DRUGO POGLAVQE – NASTAVNE AKTIVNOSTI ZA PARTICIPATIVNO, AKTIVNO I KRITI^KO UÊWE

1. OÊVICI I PRIÊ IZ DRUGE RUKE ........................................................................................... 14

2. SVAKA PRIÂ SASTOJI SE OD MNO[TVA DELOVA ......................................................... 15

3. VREMENSKA KAPSULA/KUTIJA SE]AWA .............................................................................. 16

4. USMENA ISTORIJA .............................................................................................................................. 17

5. STAVITI SE U TU\U KO@U ............................................................................................................. 17

6. AKTIVNOST “[TA BI BILO, KAD BI BILO„ ......................................................................... 17

7. PORE\EWE ISTORIJSKIH PROCESA ....................................................................................... 18

8. RAZGOVORI KROZ VREME I PROSTOR ........................................................................................ 19

9. ADVOKATI ................................................................................................................................................. 19

TRE]E POGLAVQE – MODELI NASTAVNIH JEDINICA

MODEL NASTAVNE JEDINICE 1 – JANIÂRSKI/DEV[IRMA SISTEMOSMANSKOG CARSTVA ............................................... 20

MODEL NASTAVNE JEDINICE 2 – IDENTITET I PRIPADNOST .................................. 23

MODEL NASTAVNE JEDINICE 3 – @IVOT DECE TOKOM RATA ..................................... 28

MODEL NASTAVNE JEDINICE 4 – RE[AVAWE INFORMACIJA ................................... 32

ZAKQU^NA NAPOMENA I POVRATNE INFORMACIJE .................................................... 38

PRILOZI:

PRILOG 1 – MODEL NASTAVNE JEDINICE – Besim Haliti .............................................. 39

PRILOG 2 – MODEL NASTAVNE JEDINICE – Pavlos Pavlou ............................................ 41

PRILOG 3 – MODEL NASTAVNE JEDINICE – Vedran Risti} .............................................. 43

PRILOG 4 – MODEL NASTAVNE JEDINICE – Dubravka Stojanovi} ................................. 47

SADR@AJ

7

PRVO POGLAVQE – VODI^ ZA UPOTREBU ÊTIRI ISTORIJSKE ÎTANKE ZA DODATNU NASTAVU

Uvod

Dobrodo{li u Zajedni~ki projekat za nastavu istorije jugoisto~ne Evrope

îtanke koje ~ine materijalni sadràj ovog projekta rezultat su dugoro~nog i inkluzivnog radau kojem su u~estvovali nastavnici, istori~ari, prevodioci i urednici iz svih zemaqa jugoisto~neEvrope, a svaku ~itanku i izvor ocenili su nastavnici istorije iz svih ovih zemaqa.

îtanke nisu poku{aj da se defini{e zajedni~ka ili jedinstvena istorija koja pokazuje jasanlinearni sled doga|aja. Umesto toga, wihova svrha je da obezbede zbirku primarnih izvora kojinastavnicima omogu}uju da svoje u~enike provedu kroz pitawa, razlike, ideje, procese, uzroke iposledice istorije. Osim razvijawa ve{tina, ~itanke tako|e imaju za ciq da omogu}e u~enicimau~e{}e u ìvom i celoìvotnom dijalogu sa istorijom.

Ciqevi:

îtanke i ovaj Vodi~ osmi{qeni su da u~enike starije od 13 godina nau~e:

– da se poduhvate istorijskih ispitivawa i izgrade sopstveno razumevawe procesa istorijskemetodologije,

– da razviju sposobnosti kriti~kog razmi{qawa,– da se upoznaju sa procesom istorijskog razumevawa i istraìvawa,– da pristupe primarnim izvorima i nau~e kako da samostalno tuma~e doga|aje,– da postanu svesni {irokog opsega primarnih izvora – slika, tabela, geografskih mapa,

itd, kao i pisanih dokumenata,– da razviju empatiju, metakognitivne sposobnosti i sposobnost za me|uqudsku komunikaciju,– da razviju sposobnosti evaluacije i procene,– da unaprede sposobnosti razumevawa uzroka i posledica,– da razviju sposobnosti za debatu i kompromis,– da oìve istoriju, poveù pro{lost i sada{wost i pokaù relevantnost istorije za

sada{wi i budu}i ìvot u~enika,– da koriste sposobnosti ste~ene zahvaquju}i ~itankama i drugim izvorima iz nastavnog

programa.

Organizacije koje sprovode Zajedni~ki projekat za nastavu istorije shvataju da ste vi –nastavnici iz jugoisto~ne Evrope – najzna~ajniji qudi u projektu. Va{e sposobnosti, posve}enosti u~e{}e odredi}e uspe{nost ovih ~itanki.

Na vama je da odlu~ite kako }ete ove ~itanke koristiti u nastavi. Ono {to sledi je samo vodi~ oorganizaciji kwiga, sa idejama o tome kako aktivno ukqu~iti u~enike u nastavu.

PRVO POGLAVQE

9

Struktura i teme:

êtiri ~itanke nisu uxbenici i pa`qivo su sastavqene tako da zahtevaju doprinos, usmeravawei moderaciju nastavnika.

Predmeti i izvori ne treba da se koriste izolovano, ve} zajedno sa sli~nim predmetima uaktuelnom nastavnom programu, a nastavnik treba da podsti~e diskusiju i preispitivawe ovihizvora.

îtanke se dele na ~etiri toma:

1) Osmansko Carstvo 2) Nacije i dràve u jugoisto~noj Evropi 3) Balkanski ratovi 4) Drugi svetski rat

Na po~etku svake ~itanke data je hronologija, ali su kwige organizovane tematski, a ne vremenski.

Za svaki izvor dat je datum i referenca, tako da ga u~enici mogu smestiti u odre|eni kontekst iperiod kako bi razumeli vremensku progresiju i druge doga|aje, uticaje i sile, ali akcenat sestavqa na sled tema, a ne na u~ewe datuma.

Fokus je na temama koje su zajedni~ke svim zemqama regije. Posebna pa`wa posve}ena jedru{tvenoj istoriji i izvorima koji poti~u od, ili se bave “obi~nim„ qudima koji proìvqavajuodre|ene doga|aje ili periode, {to nagla{ava ~iwenicu da se istorija ne ti~e samo velikihbitaka i vo|a, ve} i ̀ ivota obi~nih qudi i uticaja istorijskih doga|aja na wih. Ovo opredeqewekwige doprinosi poku{aju da se istorija oìvi tako {to }e se u~enici poistovetiti sa pri~amao deci i o svakodnevnom ìvotu qudi.

Metodologija projekta:

Grupa od oko 60 istori~ara i nastavnika iz svih zemaqa jugoisto~ne Evrope izabrala je ipore|ala izvore dodaju}i pri tom kqu~na obja{wewa, nastavne aktivnosti i pitawa za kriti~korazmi{qawe. Sve ovo su predlozi ili ideje koje nastavnici mogu upotrebqavati po sopstvenomnaho|ewu, ali zahtevaju uvr{tavawe materijala iz drugih izvora i participativni pristupnastavi. Kako bi se omogu}ila diskusija i debata, nastavnik mora da deluje kao “moderator„, a nekao neko ko u~enicima daje gotove odgovore. Na kraju ovog dokumenta je niz predloga zaparticipativne i interaktivne igre u kojima se koriste neke od ve{tina potrebnih u~enicimakako bi odgovorili na pitawa iz ~itanki, a mogu da posluè i kao uvod u participativnu nastavui za vas i za va{e u~enike.

Nastavna metodologija:

Metodolo{ki ciq nastave u razredu je da se u~enici osposobe za aktivno u~estvovawe na~asovima istorije i da budu u stawu da preispituju, kriti~ki razmi{qaju, diskutuju, debatuju irade sa nastavnikom kao “moderatorom„, a ne kao sa nekim ko }e davati gotove odgovore.

10



Nastavnik moderator mora da bude:

Animator: stimuli{e istinsko u~e{}e i daqe interesovawe za predmet koje vodi samostalnomistraìvawu.

Edukator: promovi{e razmenu iskustava, znawa i aspekata.

Informator: pruà informacije kako bi u~enici mogli da iznesu svoja gledi{ta ili mi{qewao wima.

PRVO POGLAVQE

11

Nastavnik – Predava~ 1 Nastavnik – Moderator

Usmeren na nastavnika Usmeren na u~enika

Izlaè narativ koji u~enicima ilinamerno ili nesvesno nudi samo jednuta~ku gledi{ta i skup vrednosti bezmogu}nosti za diskusiju ili neslagawe.

Svestan je da niko nije “neutralan„ i da sva~ije poreklo, ideje i ta~ke gledi{ta moraju da se priznaju iuzmu u obzir u sklopu obrazovnog procesa. Svestan je da sva mi{qewa treba podsta}i i o wimaprodiskutovati.

Poseduje sve prave odgovore i samo pojedan ispravan odgovor na svako pitawe.

Podsti~e u~enike da preispituju, razmi{qaju i analiziraju i ne pretpostavqa da postoji samo jedan ta~an odgovor niti da bi nastavnik morao znati taj odgovor.

Daje informacije o temama, a u~enicislu{aju i zapisuju.

Podsti~e u~enike da predlaù ideje, postavqaju pitawa, izlaù, razmewuju mi{qewa i rade u grupama.

Utvr|uje odgovore za u~enike. Usmerava, podsti~e i ohrabruje u~enike da na|u odgovorena svoja pitawa.

U~enicima daje materijale i o~ekuje dapro~itaju samo to {to im je dato.

Podsti~e nezavisno istraìvawe i razmi{qawe.

Bavi se samo pitawima u zadatimmaterijalima.

Ukqu~uje predmete koji nisu u materijalima, ali surelevantni, zanimqivi i korisni u~enicima. Na kreativan na~in obra|uje pitawa koja pokrenuu~enici.

âs vodi ravnomernim ritmom i smawujeocene u~enicima koji ne prate.

Razmatra prednosti i slabosti svakog u~enika, kao iwihova interesovawa, na~ine u~ewa i spoqne uticaje nato {to mo`da svi u~e razli~itim tempom.

Pretpostavqa da u~enik koji postavqamnogo pitawa ne razume gradivo ili sene koncentri{e.

Pretpostavqa da u~enik koji postavqa mnogo pitawa imaaktivan i ispitiva~ki um koji traì podr{ku iusmerewe ka unapre|ewu znawa.

Ne preispituje sebe, svoje motive ilimaterijale.

Preispituje sebe i otvoren je prema novom gradivu imetodama.

Koristi re~i “ispravno/pogre{no„ kadakritikuje u~enike.

Pruà konstruktivnu kritiku kako bi u~eniku pomogao,a ne sudio o wegovom znawu.

Uvodi predmete izolovano. Nagla{ava integraciju izme|u predmeta i podsti~erazvoj utvr|ivawa zajedni~kih tema i pitawa.

1 Tabela i dijagrami preuzeti iz: Kamya et al, Kiirya et al: The National Civic Education Programme of Uganda, 2004. Draft CoreCurriculum Framework, produced by NCDC and LABE. Copyright: Uganda Human Rights Commission

Organizator: organizuje nastavu koja promovi{e otkrivawe. Koristi svakodnevne ̀ ivote u~enikakako bi i u nastavi razvio ve{tine za svakodnevni ìvot koji podràva uzajamno razumevawe.

Sportski sudija: obi~no se ne stavqa ni na jednu stranu u razrednom neslagawu/debati, a ako topostane potrebno, svestan je sopstvene ta~ke gledi{ta i predrasuda pri planirawu i sprovo|ewurazrednih aktivnosti.

U~enik: prihvata ono {to u~enici ~ine, govore, pitaju i donose iz svojih ̀ ivota. Od su{tinskogje zna~aja da nastavnik-moderator uvaì izazove sa kojima se u~enici sre}u izvan razreda.

Primer: Nastavnik-moderator mora da “praktikuje ono {to promovi{e„ i na nastavi i van we.

Podela razreda u male radne grupe podràva i omogu}uje participatoran i aktivan stil u~ewa.2

Upotreba ~itanki:

Namena ~itanki je da budu dodaci materijalima koje trenutno koristite. Nisu osmi{qene da se~itaju od po~etka do kraja kao sveobuhvatni predmet ili tema. Vi kao nastavnik odlu~ujete kojitekstovi ili vizuelni materijali najboqe nadopuwuju ili unapre|uju va{u nastavu.Priloèni dokument o “nastavnim aktivnostima„ predlaè nekoliko igara za “zagrevawe„,pomo}u kojih moète u~enike uvesti u neka od pitawa i metoda iz ~itanki pre nego {to po~netesa radom na istorijskim tekstovima.Pored toga, priloèni nastavni modeli osmi{qeni su kako biste ih iskoristili/ prilagodili/ razradili / uzeli kao nadahnu}e za dodatne ~asove prema va{im ̀ eqama i u skladu sa potrebamai uzrastom va{ih u~enika.

Evo nekoliko ideja koje moète isprobati kako biste se upoznali sa sadràjem i organizacijom~itanki i ispitali mogu}nosti wihove upotrebe.

Modeli nastavnih jedinica predlaù na~ine upotrebe ~itanki i druge ideje, ali se ne odnose nauxbenike koje }ete koristiti.

12



Veli~ine grupe Komunikacija unutar grupe Struktura/metode grupe

3-6 osoba Svi govoreBrzinske grupe, npr. {est osoba razmewujemi{qewa o temi u trajawu od {est minuta; radne grupe; parovi

7-10 osobaSkoro svi govore. Povu~enijimo`da kaù mawe. Jedno ili dvojemo`da ne}e govoriti.

Radne grupe; male tematske radionice

11-18 osobaPet ili {est osoba mnogo govori.Troje ili ~etvoro povremeno seukqu~e. Neki ne govore.

Plenarne sesije (cela grupa – zabrejnstorming/pruàwe informacija/povratneinformacije). Male radne grupe/parovi

19-30 osobaNekoliko osoba potencijalnodominira diskusijom

Plenarna sesija, kao iznad, i male grupe iliparovi

30+ osoba Malo individualnog u~e{}aPodelite grupu za u~estvovawe. [to ve}agrupa, to kra}a plenarna sesija

2 Preuzeto iz: Van den Anke & Apostolov, Educating for Peace and Multiculturalism, University of Warwick, 2006

Osmi{qavawe upotrebe ~itanki uz uxbenike koje imate verovatno }e biti najzanimqivija inajinovativnija aktivnost koju }ete uvesti sa ovim novim materijalima.

� Pregledajte sadràj jedne od ~itanki da na|ete odre|eno pitawe ili temu

� npr. u ̂ itanci 1 na|ite ulogu “Kadija„; ili u bilo kojoj ~itanci potraìte uop{tenu temukao {to je spomiwawe “Srba„, “Bo{waka„ itd. Ovo je lako i sluì samo tome da se upoznatesa na~inom na koji je predstavqen sadràj.

� Pregledajte jednu od ~itanki i na|ite sloèniju temu – npr. odnosi izme|u etni~kih/verskihzajednica u Osmanskom carstvu ili u pojedina~nim dràvama

� npr. îtanka 1: Poglavqe I – period osvajawa; Poglavqe II – kasnije.

� Odaberite temu koja se pojavquje u vi{e ~itanki ili u svim ~itankama i prona|ite izvorekoji govore o toj temi. U ovoj fazi }ete mo`da morati da uradite ne{to vi{e od pukogpregledawa naslova izvora; mo`da }ete morati da pretpostavite o kom se sadràju radi ipogledate tekst/ilustracije.

� Takve teme bi, na primer, mogle da budu: uloga/poloàj èna; trgovina izme|u dràva iliregija; uzroci sukoba; verske mawine; itd

� Odaberite poglavqe iz bilo koje ~itanke i odredite uzrast u~enika/razred za koji je primereno.Ili razmislite o uzrastu/uzrastima u va{em razredu i izaberite odgovaraju}e materijale.

� Pogledajte hronologiju sa po~etka bilo koje ~itanke. Odaberite stranicu ili dve iz ~itankei uvrstite pasuse sa tih stranica u hronologiju.

� Pogledajte poglavqe koje ste izabrali i razmislite o tome koje biste tekstove ili ilustracijekoristili a koje uop{te ne biste, i razmislite o razlozima za takav izbor.

� Odaberite temu i potraìte odgovaraju}e ilustracije (slike, geografske karte, tabele). Ondapogledajte relevantne tekstove. Razmislite o tome kako se nadopuwuju ili opovrgavaju.

� Odaberite jedno ili vi{e sredstava iz ~itanki. Na koje na~ine bi va{i u~enici mogli da radena tim materijalima?

� npr. u grupama? Kroz pore|ewe sa nekim drugim tekstom? Tako {to biste materijalepodelili u~enicima?

� Pogledajte neke materijale iz ~itanki i wima priloèna pitawa, te sugerisani na~inwihovog kori{}ewa.

� Moète li se setiti drugih na~ina upotrebe/pitawa? Da li je na postavqena pitawa lakoodgovoriti ili je lako o wima diskutovati uz izvor? Da li biste mogli da prilagoditeupotrebu izvora raznim uzrastima kroz razli~ite aktivnosti/razli~ita pitawa?

� Moète li u ~itankama da na|ete odgovaraju}e materijale za neke od aktivnosti predloènihu ovom vodi~u?

� npr. mapirawe “drveta sukoba„: – Korewe predstavqa uzroke problema (npr. ̂ itanka 3, Poglavqe II, Karta 1, i uop{teno u

toj îtanci) – Stablo predstavqa ono {to se desilo – opis sukoba– Li{}e predstavqa ishode (npr. îtanka 3, Poglavqe V, Karte 2/3, Tabela 16)

PRVO POGLAVQE

13

DRUGO POGLAVQE – NASTAVNE AKTIVNOSTI ZA PARTICIPATIVNO, AKTIVNOI KRITI^KO UÊWE

Svaka od slede}ih aktivnosti osmi{qena je kako bi se u~enici upoznali sa participativnim iempatijskim na~inima aktivnog u~ewa pre nego {to po~nu da se bave specifi~nim istorijskimpitawima.

1. O~evici i pri~e iz druge ruke

Ciqevi:

� Upoznati u~enike sa participativnom metodologijom bez upotrebe kontroverznog doga|ajaili teme.

� Demonstrirati “vizuelizovawe/aktuelizovawe„ apstraktnih pojmova. (îtanke doti~umno{tvo te{kih apstraktnih pojmova: rat, neprijateq, patwa, dobro~instvo, klasa, ta~kagledi{ta itd, a ovo je primer kako neke apstraktne teme “oìveti„.)

� Pokrenuti pristup istoriji koji podrazumeva kriti~ko razmi{qawe, postavqawe pitawai istraìvawe.

Metoda:

1. Odigra se unapred dogovoreni “doga|aj„, npr. osoba upu}ena u de{avawe ulazi u u~ionicu usrednastave i zapo~iwe sva|u sa nastavnikom, a zatim izlazi iz prostorije.

2. Nastavnik onda traì od pet u~enika da zapi{u (za jedan minut) {ta se upravo dogodilo.

3. Ovih pet u~enika daju to {to su napisali (dve ili tri re~enice) slede}oj petorici u~enikakoji imaju 30 sekundi da pro~itaju napisano, a zatim zapi{u {ta je osoba pre wih napisala odoga|aju.

4. Svi zapisi se onda prikupe i ceo razred ih pregleda. Bi}e sli~nosti i bi}e razlika.

5. Nastavnik onda isti~e sli~nosti i nagla{ava razlike, a od u~enika se traì da razmisle otome KAKO se pri~e razlikuju i ZA[TO.

Ova ve`ba ima tri svrhe:

1. Pokazuje na neutralan na~in kako funkcioni{e multiperspektivna metodologija ~itanki ipokazuje u~enicima kako ~ak i neposredni o~evici daju razli~ite opise doga|aja, a aspekatkriti~kog razmi{qawa iz metodologije koristi se neposredno u ciqu razmi{qawa o tomeZA[TO se pri~e razlikuju.

� Beleèwe nekog doga|aja ne ti~e se samo onoga {to se opazi, ve} i onoga {to svaka osobaunosi u doga|aj (svoje poreklo, svoje ta~ke gledi{ta, uzrast, rod itd) odre|uje {ta }e bitizabeleèno i kako.

� Beleèwe doga|aja mnogo nam govori o osobi koja ga je zabeleìla i WENOJ kulturi,vremenu i situaciji, KAO i o samom doga|aju o kojem je re~.

14



2. Mnoge istorijske uxbenike ne pi{u qudi koji su bili o~evici doga|aja, ve} qudi koji su o timdoga|ajima ~itali, a zatim napisali novi dokument.

Dokazi iz druge ruke (odnosno, slede}ih pet osoba koje su zabeleìle {ta je napisalo prvih petosoba) tako|e zavise od mi{qewa pisca, pam}ewa pisca, motiva za pisawe i naravno porekla ikulture onog koji zapisuje.

Ovim se pokazuje da beleèwe doga|aja ne odre|uju samo doga|aji ili sposobnost pisca da ih seseti, ve} i mno{tvo drugih ~inilaca.

Nakon diskusije o tome za{to se razlikuju, tako|e je va`no i pitawe KAKO se razlikuju –razmatrawe sintakse i onoga {to je implicirano.

Npr: Prvih pet qudi moglo je napisati slede}e:

Osoba 1: “Jedna osoba je u{la u sobu i razgovarala sa nastavnicom.„

Osoba 2: “ôvek uleti u sobu i po~ne da se sva|a sa gospo|om {to predaje.„

Osoba 3: “Plavokosi, lepo odeveni mladi} u{eta u sobu ignori{u}i u~esnike. Zapo~iwe razgovorsa moderatorkom, ali ona je izgleda {okirana {to ovaj mladi} ometa obuku.„

Sve gorenavedene izjave iznose iste ~iwenice, ali na~ini na koje su sro~ene veoma su razli~iti.U~enike treba upozoriti na ovu pojavu u istorijskim kwigama i istorijskim dokumentima.

Mogu}e je istu stvar re}i na razli~ite na~ine, od kojih svaki ima implikacije po pitawu togada li je fraza neutralna, ili ukazuje na ne{to, ili krivi nekoga, ili izostavqa ne{to.

2. Svaka pri~a sastoji se od mno{tva delova:

Ovo je ve`ba za uvo|ewe multiperspektivne metodologije – pokazivawe kako jedan skup ~iwenicamoè da predstavqa samo polovinu pri~e, ~ak i ako se ne radi o namernom mewawu ~iwenica. U~enici se podele u tri grupe. Kaè im se da zamisle da idu u posetu nekom novom gradu/zemqi.Na osnovu lista sa “turisti~kim„ informacijama, svaka grupa treba da odlu~i gde bi u tom graduèlela da odsedne.

Svaka grupa dobija informacije o ~etiri iste mogu}nosti, ali svakoj grupi se daju pomalorazli~ite informacije (u~enici nisu svesni toga i ne smeju da razgovaraju sa u~enicima iz drugihgrupa).

Turisti~ke informacije 1:

Mesta za odsedawe u “Malengradu„

a) Hotel sa pet zvezdica: ovo je divan hotel, tik do gradske deponije i ima samo jednu sobu,

b) Kamp: iako u ovom kampu ima {atora, osim {atora postoji i prelep hotel sa mnogo velikihsoba,

c) Porodi~na ku}a: dvorac sa bazenom i poslugom za sve {to vam treba,

d) Hotel sa dve zvezdice: hotel je veoma ruàn i nema TV.

DRUGO POGLAVQE

15



a) Hotel sa pet zvezdica: hotel je divan i sluì veoma dobru hranu,

b) Kamp: nema mnogo prostora za {atore; kamp je pored reke i pun je komaraca,

c) Porodi~na ku}a: stari dvorac daleko od grada i nema prevoza do wega,

d) Hotel sa dve zvezdice: hotel je veoma ruàn, ali je sme{ten u centru, ima divnu hranu i zabavesvake ve~eri.



a) Hotel sa pet zvezdica: u veoma dosadnom delu grada,

b) Kamp: sme{ten kraj prelepe reke, ima {iroku ponudu aktivnosti,

c) Porodi~na ku}a: dvorac u raspadawu bez grejawa u sobama i bez struje i vode. Ima bazen, ali jeprazan.

d) Hotel sa dve zvezdice: veoma qubazno osobqe, a hotel je i skloni{te za ìvotiwe lutalice,krave, sviwe itd.

U skladu sa informacijama koje su dobili, u~enici iz svake grupe odlu~uju gde bi èleli daodsednu kada stignu u “Malengrad„. Oni zatim svoju odluku saop{te ostalim u~enicima i iznesusvoje razloge.

Uvide}e da na listovima sa turisti~kim informacijama nije bilo laì, ali da nije ispri~anani “pri~a„.

Onda treba da razmisle o tome kako se to moè primieniti na temu koju obra|uju na nastavi, azatim tu temu treba da potraè u svojim JHP ~itankama. Ova aktivnost stvara neutralni “most„ka multiperspektivnosti i pokazuje kako pri~a o bilo ~emu ne mora biti i cela pri~a.

3. Vremenska kapsula/kutija se}awa:

Traìte od u~enika da razmisle o va`nim lokalnim, dràvnim ili me|unarodnim doga|ajimakoji su se odigrali za wihovog ìvota. Tako|e ih zamolite da razmisle o idejama, predmetima,muzici, umetnosti, kwièvnosti, TV programima, stripovima, modnim trendovima i sl, koji sujedinstveni za wihovo vreme i mesto. Zatim treba sve to zapisati ili doneti na nastavu predmetekoje su izabrali.

U grupama diskutuju o tome za{to su izabrali ba{ te predmete.

Onda u grupama vezanim za temu/vremenski period o kojem u~e, u~enici treba da naprave spisak“va`nih predmeta, ideja, doga|aja itd.„ iz tog vremena i podnebqa.

Ovo moè biti po~etna aktivnost za rad na odre|enoj istorijskoj temi, a moè biti i uvod u radsa materijalima iz nastavnog programa i sa materijalima iz JHP ~itanke.

16



Ova ve`ba tako|e pomaè da ideja “istorije„ oìvi i bude relevantna za ìvote u~enika. Akomogu da razmi{qaju o tome da }e i oni jednog dana biti deo istorije, onda }e mo`da mo}i darazmi{qaju i o tome kako se svako dete iz istorije nekad ose}alo/razmi{qalo/pona{alo itd.

4. Usmena istorija:

Svaka zemqa ima svoje pri~e i istorije koje se prenose sa kolena na koleno usmenim putem.Ponekad one mogu da imaju odlike mitova ili da postanu iskrivqene ili zbog protoka vremena,ili namernim promenama sa specifi~nom svrhom.

Usmena istorija je mo}no sredstvo opstanka nacionalnih identiteta i ideala i ne treba jezanemarivati u nastavi istorije.

Jedan od na~ina povezivawa materijala iz nastavnog programa sa JHP ~itankama je da u~enikezamolite da se sete {ta su im roditeqi, bake, dede itd. pri~ali o pro{losti i da to prepri~ajuu razredu.

Od u~enika se traì da prona|u sli~ne teme u pri~ama koje prepri~avaju i da se zapitaju za{tose te pri~e ponavqaju i za{to su va`ne.

Onda u~enici treba da razmotre razlike i da razmisle o wihovim uzrocima.

Ovo je lak{i na~in uvo|ewa u~enika u JHP metode od jedinstvene narativne verzije pro{losti,a tako|e automatski personalizuje teme i ~ini ih relevantnim za ìvote u~enika.

5. Staviti se u tu|u koù:

Ovo se moè u~initi na razne na~ine i moè se prilagoditi bilo kojem uzrastu/veli~ini grupei istorijskoj temi. Umesto da ~itaju o ̀ ivotu dece tokom odre|enih doga|aja, traìte od u~enika da napi{u dnevnikdeteta koje ìvi kroz odre|eni sled doga|aja ili na odre|enom mestu i u odre|enoj dru{tvenojklasi ili religiji u odre|eno vreme. Kakav je bio ìvot devoj~ica pre nego {to su mogle da iduu {kolu? [ta se od wih o~ekivalo? Da li bi tokom osmanskog perioda sva deca, pa i onasiroma{na, i{la u {kolu? [ta bi umesto toga deca radila i kako bi se ose}ala? (Zanemarite~iwenicu da bi, ako nisu i{la u {kolu, bila nepismena!) [ta bi bogato dete nosilo, radilo iu~ilo?

Ovo se tako|e fokusira na ~iwenicu da su obi~ni qudi zna~ajni i vredni izu~avawa, a ne samovo|e i donosioci odluka. Ovo je jo{ jedan “most„ izme|u materijala iz nastavnog programa imaterijala iz JHP ~itanki.

6. Aktivnost “{ta bi bilo, kad bi bilo„:

Bez obzira na temu ili istorijski period, ova aktivnost ohrabruje kriti~ko razmi{qawe odoga|ajima, qudima i uticajima vezanim za taj period ili temu. Ovo je ideja za koju se mogukoristiti i materijali iz nastavnog programa i materijali iz JHP-a.

DRUGO POGLAVQE

17

Nakon nekoliko ~asova prema nastavnom programu o odabranoj temi zamoliti u~enike darazmisle o doga|ajima u smislu “{ta bi bilo da osoba X nije u~inila Y„ ili “{ta bi bilo da jezemqa X u~inila Y„.

Npr: [ta bi bilo da nadvojvoda Ferdinand NIJE ubijen?Da je Osmansko carstvo postojalo jo{ 100 godina... onda bi...[ta bi bilo da se Gr~ka PRIKLONILA Italiji?

Ovo se moè raditi u grupama i podsti~e u~enike da razmi{qaju o istorijskim procesima,zemqama i pojedincima koji su uticali na tok doga|aja u pro{losti i u sada{wosti.

Sa ove ta~ke gledi{ta onda moè biti lak{e uvesti JHP materijale o istim temama.

7. Pore|ewe istorijskih procesa:

(ovo je najprikladnije za starije uzraste u~enika).

Nakon {to su obradili razne istorijske periode tokom godine, ova aktivnost podsti~e u~enikeda razmi{qaju o temama i procesima, a ne o svr{enim i izolovanim doga|ajima. Tako|e, podièsvest o tome kako se pojavquju sukobi (ne nu`no ratovi), a ohrabruje i usmereno, ali nezavisnoistraìvawe.

Razred se podeli u ~etiri grupe. Svakoj grupi se zada istorijska bitka/sukob/rat i traì se datokom te sedmice istraè uzroke rata i doga|aje koji su mu prethodili, posebno se osvr}u}i naaspekte kao {to su:

� geografija i resursi � sistemi savezni{tva� ideologije i ose}aj nacionalnog identiteta� jezik i kulturne razlike/sli~nosti� pojedina~ni lideri i opozicija � nepredvi|eni doga|aji

Kada u~enicima date neke kategorije aspekata istraìvawa, to ih usmerava ali ih ne upu}uje nagotove odgovore.

Svaka grupa predstavqa rezultate svog istraìvawa na BILO KOJI na~in koji izabere. Tomoè biti ske~, “govor„ jednog od lidera iz zadatog perioda o tome za{to zemqa mora u rat, “tajnidnevnik„ nekog ukqu~enog u doga|aje koji su prethodili sukobu, internet stranica itd.

Uloga nastavnika je da izvu~e tematske sli~nosti, a NE specifi~ne doga|aje.

Ovo je uvod u tematsku metodologiju JHP-a, a oslawa se na ono {to su u~enici ve} nau~ili izmaterijala nastavnog programa. Tako|e omogu}uje u~enicima da budu odgovorni za razli~iteinformacije koje se prikupqaju i predstavqaju (da “poseduju„ te informacije i taj proces i da ihnau~e/podele sa svojim vr{wacima).

18



8. Razgovori kroz vreme i prostor:

Varijacija goreopisanog zadatka je da se od u~enika traì da zamisle susret dve istorijskeli~nosti koje se nikada nisu srele (nastavnik bi izabrao li~nosti koje se uklapaju uperiod/doga|aj o kojem u~e ili su ve} u~ili). Ove dve li~nosti ~ak mogu biti iz razli~itihvremenskih perioda i mesta, ali moraju imati neke dodirne ta~ke. Od u~enika se traì da napi{urazgovor izme|u wih o uticajima, doga|ajima, odlukama, idejama itd. Koje bi mogle bitizajedni~ke teme? Koje bi im apstraktne ideje mogle biti zajedni~ke?

Ili, umesto toga, od u~enika se moè traìti da na osnovu samo jednog niza doga|aja iz nastavnogprograma napi{u razgovor izme|u dve li~nosti iz istog vremenskog perioda i mesta, ali dazamisle da su te osobe sad sme{tene u moderni kontekst ili drugo vreme i mesto.

U~enici bi koristili ono {to znaju o li~nostima i wihovom doprinosu istoriji (iz materijalanastavnog programa), a kroz ve`bu bi bili ohrabreni da po~nu da razmi{qaju o istoriji kaotematskoj (tj. JHP metodologijom).

9. Advokati:

Ova aktivnost mla|e u~enike upoznaje sa idejom empatije tako {to ih ohrabruje da se “stave u tu|ukoù„.

U~enici se podele u grupe od po tri osobe. Jedna osoba je “ispitiva~„, a druge dve su “ispitanici„.

Na tabli je niz pitawa, kako bi ispitiva~ imao predstavu o obi~nim svakodnevnim pitawima kojase postavqaju kad nekoga upoznajete; poput “Kojim se sportom bavi{?„, “Koji ti je omiqenipredmet?„, “[ta si radio/la sino}?„, “Kad bi mogao/la bilo gde na odmor, gde bi oti{ao/la?„,“[ta èli{ da bude{ kad poraste{?„ itd.

“Ispitiva~„ prvom ispitaniku postavqa pitawe. Ispitanik 1 ne sme da govori, ve} Ispitanik 2odgovara kao wegov/wen advokat ili glasnogovornik. Na taj na~in, Ispitanik 2 mora da se staviu koù Ispitanika 1 i da zamisli koji bi bio wegov/wen odgovor. Npr. Ispitanik 2 mora darazmisli “Da li bi ova osoba igrala fudbal ili ko{arku posle {kole?„ “Da li bi ova osoba svakove~e radila zadatak ili bi iza{la?„ “Kakav bi bio odmor iz snova za ovu osobu?„ itd.

Onda u~enici zamene uloge.

Kako bi izbegli implikacije ispitivawa, u~enik se moè udaqiti od situacije policijskeistrage ka situaciji novinarskog intervjua za ~lanak o svakodnevnom ̀ ivotu ispitanika koji je,naàlost, tog dana izgubio sposobnost govora!

DRUGO POGLAVQE

19

TRE]E POGLAVQE – MODELI NASTAVNIH JEDINICA

Doleopisani modeli nastavnih jedinica nude ideje o tome kako se svaka nastavna jedinica moèfokusirati ne samo na temu ili odre|en vremenski period, ve} i na razvijawe odre|enihsposobnosti.

Osim toga, svaka od dolenavedenih ideja ukqu~uje predloge kasnijih aktivnosti, na~inepovezivawa istorije sa dana{wim ìvotom i predlaè metode za vo|ewe aktivnosti.

Svaki model nastavne jedinice strukturisan je na sli~an na~in kako bi se pokazalo mno{tvoraznih aspekata svake teme i sposobnosti.

Niz modela nastavnih jedinica osmi{qen je za kori{}ewe i tekstovnih i vizuelnih materijala,te kao uvod u svaku od ~etiri ~itanke.

Mnogi modeli nastavnih jedinica ukqu~uju predloge o podeli razreda u grupe, gde svaka grupadobija razli~ita pitawa ili materijale na kojima treba da radi. Oni zatim postaju “stru~waci„za odre|ene informacije i odgovorni su za predstavqawe tih informacija ostatku razreda. (Tomoè biti u formi usmenog ili pismenog izlagawa: tabela, dijagram, poster – koje ostatakrazreda moè da pogleda, preispita i zatraì obja{wewa od grupe izlaga~a.)

Ova metoda omogu}uje razredu da obradi vi{e materijala, a tako|e zna~i da }e u~enici preuzetiodgovornost za sopstveno u~ewe i pomo}i jedni drugima u u~ewu (umesto da samo preuzimaju znaweod nastavnika ili iz kwige). Nastavnik }e, naravno, stimulisati ovaj proces pitawima ipredlozima, te usmeravati i nadgledati rad u~enika.

Napomena: Neki od modela nastavnih jedinica su op{irni i mogu se primeniti na vi{e od jednog~asa. Ovo }e zavisiti od prirode razreda, aktivnosti koju nastavnik izabere, te od toga koliko sedrugih materijala (npr. iz zvani~nog uxbenika) koristi.

MODEL NASTAVNE JEDINICE 1: 3

Jani~arski/Dev{irma sistem Osmanskog carstva

îtanka 1: Osmansko carstvo

Ciq nastavne jedinice: ispitati sistem dev{irme iz niza raznih uglova.

Razvijawe sposobnosti: kriti~ko razmi{qawe i obrada informacija – razlikovawe ~iwenicaod mi{qewa i argumenata, izvla~ewe relevantnih informacija iz tekstova i slika.

Uvod: pitajte u~enike {ta znaju o sistemu dev{irme. Kako budu odgovarali, zapisujte odgovorena tabli. Zamolite u~enike da pogledaju re~enice na tabli i odlu~e koje predstavqaju ~iwenice,a koje predstavqaju mi{qewa. Ili – ako mislite da }e u~enicima ovo pitawe biti prete{ko, dok u~enici odgovaraju, nastavnikpi{e wihove odgovore na tabli, ve} podeqene u dva stupca. Nastavnik onda u stupcima napi{enaslove – “~iwenice„ i “mi{qewa„.

20



3 Prilago|eno iz originalne ideje za nastavnu jedinicu Hiretina Kaje, nastavnika istorije i moderatora za obuku JHP-a. Objavqeno i prilago|eno uz saglasnost autora, 2008.

Ili, u~enici ovo mogu da rade u grupama (ako im je to lak{e od izlagawa pred celim razredom).Svoje ideje mogu da napi{u na velikim listovima papira koje }e kasnije svi mo}i da obi|u ipogledaju. Onda uradite goreopisani proces razvrstavawa (mo`da }e duè trajati, ali bimogli vi{e u~estvovati).

Razvijawe sposobnosti: razgovarajte o tome za{to su ne{to nazvali ~iwenicom, a ne{tomi{qewem. Razgovarajte o tome {ta svaki pojam zna~i i pitajte u~enike za{to je va`no znatirazliku izme|u ova dva pojma.

Zamolite u~enike da pogledaju dokumente o sistemu dev{irme u uxbenicima istorije i da utvrde~iwenice, mi{qewa i argumente.

Rad u grupama:

1. Pore|ewe, saradwa i kompromis: logi~ni zakqu~ci iz izvornog teksta i vizuelnogmaterijala.

Razmotrite sliku 8 (str. 59) i tekst II-5 (utvrdite ko je ko i ponudite razloge za svoje odgovore).

Ve`ba se sastoji iz toga da svaka grupa pogleda tekst (koji opisuje doga|aj u kojem pisar, imam,kadija, predstavnici sultana, lokalni seoski poglavari itd. u~estvuju u popisivawu seoskihde~aka za jani~arsku slu`bu u sultanovoj vojsci) i da prema tekstu i onom {to ve} znaju (sl. 8)pogledaju sliku sli~nog doga|aja i poku{aju da odrede ko je ko na slici.

Povratne informacije celom razredu, a nastavnik zapisuje ideje na tabli. Nastavnik od svake grupe traì da svoju ideju podrì argumentima o tome za{to su odlu~ili daje osoba “H„ na slici zapravo osoba “Y„ iz teksta. (Npr. “Mislim da je osoba {to sedi ispod drveta sultanov pisar, jer ima kwigu i olovku i gledade~ake kao da zapisuje wihova imena„ itd)

Nastavnik zapisuje razloge na tabli i pita u~enike da li su to ~iwenice, mi{qewa ili ne{totre}e. Poku{ava do}i do odgovora – “argumenti„. Nastavnik pita koja je svrha argumenta(podr{ka mi{qewu/izjavi).

Mogu}e je da }e me|u grupama po~eti rasprava o raznim idejama o povezivawu likova iz teksta isa slike. Nastavnik moderira diskusiju i usmerava razred ka saglasnosti o tome ko je ko pitawimapoput “Za{to mislite da je ova osoba imam, je li to zbog wegove ode}e ili zato {to stoji iznadsvih drugih? Da li bi lokalni poglavar bio bogatije obu~en i sme{ten iznad sultanovogpredstavnika?„ itd.

2. Debata, kriti~ka analiza i procena mi{qewa

Nastavnik bi mogao ili da ohrabri u~enike da na|u tekstove o dev{irmi u uxbenicima istorijeili iz drugih izvora, ili da svakoj grupi da slede}e ~etiri tvrdwe. Grupe onda diskutuju o tomeda li se slaù ili ne sa svakom od tvrdwi i za{to.

a) Dev{irma predstavqa ropstvo.b) Dev{irma predstavqa mogu}nost uzlazne dru{tvene mobilnosti. c) Dev{irma je primer verske netolerancije.d) Dev{irma je metoda kulturne asimilacije.

TRE]E POGLAVQE

21

Svaka osoba u grupi pro~ita jedan tekst (II-5, II-6, II-7, ~itanka: Osmansko carstvo)

Erdem: http://www.arts.ualberta.ca/~amcdouga/Hist323/Readings/reading%20devshirme_system.htm

I – ovo je dobro mesto za uvr{tavawe nekoliko tekstova iz redovnog uxbenika.

Nastavnik crta slede}i dijagram na tabli ili podeli kopije slede}eg dijagrama.

Svaki u~enik u svakoj grupi treba da na|e tekstove o dev{irmi u redovnom uxbeniku za istorijuitd, i iz tog teksta izvu~e argumente koji idu u prilog jednoj od slede}ih tvrdwi:

U~enici u svojim grupama razgovaraju o tome da li su tvrdwe ta~ne, neta~ne, da li su neke namernoneta~ne ili la`ne i, ako jesu, za{to.

Da li svaka grupa moè da na|e konsenzus?

U~enici bi onda formulisali alternativne kratke definicije koje su po wihovom mi{qewuta~nije od bilo koje od ~etiri ponu|ene tvrdwe i prodiskutovali bi o wima.

Rad u grupama: rad u razredu – grupe daju povratne informacije, diskutuju, a nastavnik pita za{tosvaki izvor ima druga~iju perspektivu, da li ijedan laè, ili ima poseban razlog za nagla{avaweodre|enih stvari i da li je jedna tvrdwa ta~na, a druge su neta~ne. Nastavnik traì od u~enika darazmotre poreklo svakog izvora, ko ga je sro~io i za{to.

Zakqu~ak: Nastavnik traì od u~enika da izvuku zakqu~ke iz nastavne jedinice – da li je mogu}ekategori~no re}i da je dev{irma dobra ili lo{a? Koji su izvori dati u wihovom uxbenikuistorije? [ta misle, {ta bi se na{lo u uxbenicima za istoriju druge dece (npr. ako su uHrvatskoj, {ta bi na{li u uxbenicima u Bosni ili Turskoj?)Naknadne aktivnosti: u~enici sro~e pasus o doga|aju popisa za dev{irmu sa ta~ke gledi{ta bilokog od aktera tog doga|aja: pisara, sultana, kadije, roditeqa, de~aka koji se upisuje itd.

Veza sa stvarnim ìvotom:

Da li bi sistem dev{irme danas funkcionisao? [ta biste o~ekivali da dobijete zauzvrat zapristupawe vojsci?

Koje zemqe u regiji jo{ uvek imaju sistem regrutacije? Kakav je taj sistem u pore|ewu sa dev{irmom?

22



Tvrdwa Re~enica iz izvora koja podràva tvrdwu

A) Dev{irma predstavqa ropstvo

B) Dev{irma predstavqa mogu}nost uzlaznedru{tvene mobilnosti

C) Dev{irma je primer verske netolerancije

D) Dev{irma je metoda kulturne asimilacije

MODEL NASTAVNE JEDINICE 2

Napomena – ovaj plan je veoma op{iran i o~ito zahteva nekoliko ~asova

Identitet i pripadnost

îtanka 2 – Nacije i dràve u jugoisto~noj Evropi

Ciq nastavne jedinice: razmotriti ideje nacionalnog i drugih identiteta kroz vreme; kako suutcale na doga|aje, prouzrokovale ih i kakve su bile posledice.

Razvijawe sposobnosti: debata i kompromis, pore|ewe, sli~nosti i zajedni~ke teme iz raznihizvora, rad sa tabelama.

1. Li~ni identitet – ovom ve`bom se moè pokazati kako identitet zna da bude sloèn i kako semoè razli~ito tuma~iti u razli~itim periodima i situacijama. Kad se ovo shvati, onda se moguistraìti ideje o nacionalnom identitetu.

Uvod: sa celim razredom, pitati u~enike da navedu razne aspekte li~nog identiteta. Jedan na~in bibio da se razgovara o slavnoj li~nosti (u idealnom slu~aju nekom sa o~ito sloènim identitetom).

� npr. Barak Obama – Amerikanac, crnac, belac (me{an) i sa krvnim srodnicima iz Afrikei Azije, hri{}anin (ali sa muslimanskom rodbinom), mu{karac, advokat, liberalan itd.

� Zinedin Zidan – fudbaler, Francuz, poreklom iz Alìra, musliman, Real Madrid, temperamentan,mu{karac itd.

Iz ovoga u~enici mogu da izvuku uop{tene elemente identiteta – ova aktivnost moè se sprovoditisa ~itavim razredom, a predlozi u~enika bi se zapisivali na tablu (ili bi to radio nastavnik, ilibi sami u~enici izlazili pred tablu i zapisivali svoje predloge). Oni }e verovatno (po potrebi uzohrabrewe), predloìti veroispovest, pol, nacionalnost, jezik, mo`da kulturne izbore iliizbore vezane za ìvotni stil (gotik, pank, muzika koju slu{a), sport kojim se bave ili prate,osobenosti (povu~en, ekstrovertan), rasu/boju koè, urbano/ruralno poreklo itd.

Onda zamolite svakog u~enika da navede {to vi{e elemenata svog identiteta. Svoje spiskovemogu porediti u grupama (ili, ako mislite da bi to trebalo biti mawe li~no, spisak svakogu~enika mogao bi da se oka~i na zid ili da kruì razredom, ali bez navo|ewa imena u~enika).

Povratne informacije – je li se pojavilo ne{to {to je ve}ina qudi navela? Da li je biloneobi~nih elemenata? I kojim su redosledom navedeni – {ta je bila prva stvar na spiskovima?Uz pomo} posledwe ideje uvedite pojam konteksta – ako je na prvom mestu navo|ena recimonacionalnost, da li bi to uvek bio slu~aj? Da li bi u nekim situacijama stavili pol na prvomesto? Ili veroispovest?

Moète predloìti razli~ite situacije i pitati u~enike da daju svoje predloge – npr. kod ku}e,u {koli, u drugoj zemqi, pri izboru karijere itd. U malim grupama u~enici bi trebalo da ispitajuove mogu}nosti.

(Mogli biste da se vratite na slavnu li~nost o kojoj ste razgovarali na po~etku, ali ovaj put maweli~no i uop{tenije – koju biste wenu karakteristiku vi prvo naveli? Mislite li da bi i ta osobanavela istu karakteristiku na prvom mestu?)

TRE]E POGLAVQE

23

Drugi pristup bi mogao biti da traìte od u~enika da uporede svoj identitet sa identitetomsvojih roditeqa (kontekst starosnog doba i razli~itog ìvotnog iskustva) – {ta bi biloisto/{ta bi bilo druga~ije?

2. Elementi nacionalnog identiteta

Uvod: zatraìte od u~enika da na velikom listu papira nacrtaju tri kruga koji se preklapaju i dasvaki ozna~e imenom zemqe u jugoisto~noj Evropi (primer dole).

Nastavnik onda ispi{e listu predmeta ili ideja na tabli (primer dole) i traì od u~enika da svenavedeno uvrste u dijagram, tamo gde misle da spada.

Od u~enika se tako|e moè traìti da dodaju svoje ideje nakon {to vide {ta nastavnik radi.

Nastavnik onda od u~enika traì da razmene ideje.

U~enici }e imati razli~ite ideje i smesti}e razne stvari u razne krugove ili preseke. Onda seu~enici podele u grupe i diskutuju o tome za{to je jedna osoba “islam„ smestila u presek izme|uAlbanije i Turske, a ne u presek izme|u sve tri zemqe, ili za{to je neko drugi smestio “kafu„ ucentar, a neko je ime odre|enog heroja smestio u odre|eni krug itd.

Spisak stvari koje treba smestiti u krugove (primer):

Kafa

Ime hrane/jela/poslastice koja je tradicionalna i moè biti zajedni~ka svim zemqama

Ime pesme koja se moè na}i u svim zemqama

Ples u kolu na ven~awima

Islam

Hri{}anstvo

Komunizam

Imena nekoliko heroja

Jedinstven jezik itd.

3. Ideje o dràvqanstvu

Uvod – “brejnstorming„ sa celim razredom:

� Ko je/ko moè biti dràvqanin u va{oj zemqi, danas? � Kako se qudi ra|aju kao dràvqani? � Kako neko moè postati dràvqanin? � Da li u va{oj zemqi ìvi mnogo stranaca? � Ko su oni/{ta rade/koliko dugo ve} tu ìve?

(Ovom diskusijom se utvr|uju razni elementi dràvqanstva, a pokazuje i koliko u~enici ve}znaju. Ideje treba zabeleìti i kasnije se vratiti na wih – videti kraj nastavne jedinice.)

24



TurskaGr~ka

Albanija

Upotreba ~itanke:

Istorijski modeli dràvqanstva u regiji uz pomo}

� tekstova II-1, II-10, II-11 (tri gr~ke definicije); � i tekstova II-12, II-13 (dve definicije iz 19. veka iz Crne Gore i Srbije); � i tekstovi II-14, II-15 i II-16, � plus komentar na II-14 (svi o Rumuniji iz 19. i 20. veka)

Prvo, podeliti razred u tri grupe i svakoj dati da pregleda jedan skup dokumenata.

Dati im niz pitawa za usmeravawe – npr:

� [ta svaka od definicija dràvqanstva kaè o mestu ro|ewa, roditeqima, jeziku,veroispovesti itd.?

� Mogu li qudi dobiti dràvqanstvo? � Kako? � Kakav je poloàj stranaca? Itd.

U~enike treba ohrabriti da smisle i predloè jo{ pitawa.

Rezultati bi se verovatno najlak{e mogli predstaviti celom razredu tako {to }e svaka grupadoprineti ispuwavawu tabele na tabli (ili svaka grupa moè imati svoju kopiju tabele, a onda bise sve kopije ujedinile), npr:

Jo{ uvek u grupama, u~enici bi trebalo da razmotre koje su razlike i sli~nosti (u slu~aju Gr~kei Rumunije razlike }e se pojavqivati tokom vremena. U tre}oj grupi }e biti nacionalnih razlika).

Kada je tabela zavr{ena i svi u~enici vide sve informacije, ova pore|ewa mogu postati uop{tenija:kakve su se promene desile s vremenom? Ima li sli~nosti u idejama o dràvqanstvu koje suzajedni~ke svim ili ve}ini zemaqa? A posebno, {ta nam ovo govori o idejama nacionalnogidentiteta. (Svi govore isti jezik? Pripadaju istoj veroispovesti? Ili ima vi{e razli~itosti?)

TRE]E POGLAVQE

25

Zemqa/datum Veroispovest Roditeqi Mesto ro|ewa Jezik Stranci

Gr~ka, 1797.

Gr~ka, 1822.

Gr~ka, 1827.

Srbija, 1835.

Crna Gora, 1855.

Rumunija, 1866.

Rumunija, 1879.

Rumunija, 1919.

Rumunija, 1923.

Zakqu~ak i povezivawe sa sada{wo{}u:

Vratite se na prvobitnu diskusiju o dana{wem dràvqanstvu u zemqi (mo`da nastavnik moè donetiprimerak relevantnih zakona, po potrebi pojednostavqenih). Kako se ovo moè uporediti sa onim{to ste upravo razmatrali? Da li je ideja o dràvqanstvu sli~na/malo druga~ija/u potpunostidruga~ija? Ako je va{a zemqa predstavqena u dokumentima, fokus diskusije mogao bi se ticati“promene s vremenom„. Ako ne postoje raniji materijali za va{u zemqu mogu se uporediti razli~iteili sli~ne ideje o dràvqanstvu izme|u raznih zemaqa (ali ne zaboraviti element vremena).

4. Nacionalni simboli

Uvod: koji su nacionalni simboli va{ih zemaqa?

A drugih zemaqa? (Primeri: to moè biti zastava, ìvotiwe, zgrade, stvarne ili imaginarneli~nosti).

Za{to ba{ ti simboli – {ta nam govore o datoj zemqi?

Grupna diskusija u kojoj bi ceo razred mogao navesti niz razli~itih simbola. Razred bi se mogaopodeliti u grupe, pa bi svaka grupa raspravqala o zna~ewu nekog simbola.

Nakon toga, ceo razred bi mogao zajedni~ki da pogleda neke vizuelne materijale (Sl. 8, Sl. 11,Sl. 13, Sl. 24, Sl. 25), i da primeni ista pitawa – {ta nam govore o datoj zemqi, a posebno o na~inuna koji zemqa ̀ eli da vidi sebe i na koji ̀ eli da je drugi vide. (Neke od ideja koje }e se verovatnopojaviti su veroispovest, snaga, duga istorija, tradicija itd.)

Produètak: vizuelni materijali (Sl. 16-21) Razmi{qati o ovome u malim grupama, pogledatizastave i grbove u îtanci. Podeliti vizuelne materijale i svakom paru u~enika dati po jedanili vi{e primeraka. U~enici mogu da ih analiziraju i da predstave svoje zakqu~ke razredu.

Onda bi nastavnik mogao da doda jo{ zastava zemaqa izvan jugoisto~ne Evrope (koje je lako na}ina internetu) poput Japana – izlaze}e sunce; Kenije – {tit i kopqa; Ugande – `dral; Libana –kedar; Kanade – javorov list; SAD – zvezdice i pruge itd.

Sli~ne ve`be mogu se raditi i sa dràvnim himnama – III-13 uz eventualni dodatak ostalih (UK,Kenija, Francuska – sve su sasvim razli~ite po prirodi).

Primena na stvarni ìvot:

Podelite u~enike u grupe i zamolite ih da napi{u himnu {kole ili osmisle zastavu {kole. Ovom moè prethoditi i diskusija – po ~emu je va{a {kola jedinstvena? Koje su joj posebne karakteristike? Kako biste voleli da drugi vide va{u {kolu?

5. Nacionalizmi u nadmetawu i wihovi u~inci – primer Kipra

Uvod: [ta u~enici znaju o Kipru? (Verovatno }e poznavati osnovnu istorijsku postavku: da jeKipar nekad bio britanska kolonija sa dve osnovne zajednice (gr~kom i turskom) koje govore dvajezika i pripadaju razli~itim veroispovestima. Nakon ustanka EOKA, ostrvo je postalonezavisno u sklopu {ireg pokreta dekolonizacije, a od tada je do{lo do ustavnog kraha i turske

26



intervencije koja je za posledicu imala masovno raseqavawe stanovni{tva. Na ostrvu postoje dveadministracije, pri ~emu je Turska priznala nezavisnost turske administracije. RepublikaKipar postala je ~lanica EU 2004. godine).

Ako im ne{to od ovoga nije jasno, uz materijale iz ~itanke nalaze se i bele{ke koje sveobja{wavaju.

Koristite slede}e tekstove:

(a) Antikolonijalna borba: IV-6A/B; IV-10; IV-11 (posebno posledwa tri pasusa ); IV-12

Podelite razred u pet grupa i svakoj dajte da pregleda po jedan dokument. Traìte da preispitajunekoliko pitawa (ovde navedenih ili drugih koje smatrate prikladnim) npr:

� Koga autori dokumenta predstavqaju?� Ko se bori?� Protiv koga se bori?� [ta èle? (moè biti vi{e od jednog ciqa)

(Dok nastavnik nadgleda rad u grupama, mogu se pojaviti pitawa o dokumentima. Obja{wewa mogubiti data na kraju ili nastavnik moè grupama dati poja{wewa nakon {to poku{aju da odgovorena nekoliko od zadatih pitawa)

Grupe onda predstave rezultate svog rada ostatku razreda.

Jedan na~in da ovo uradite je da preraspodelite grupe, tako da svaka nova grupa ima po jednu osobukoja je pro~itala jedan od dokumenata (svaka grupa ima nekoga ko je pro~itao 6a, 6b itd).

Ovo je mnogo brè i podrazumeva vi{e aktivnog u~e{}a nego da svaka grupa izlaè pred celimrazredom.

Povratne informacije sa celim razredom:

� Koja se pitawa pojavquju? Npr: [ta je EOKA? � Gde je tursko stanovni{tvo u antikolonijalnom pokretu? � Koji je bio ishod, a kakva je sad situacija?

Nastavnik moè nadopuniti kontekst ili usmeno ili komentarima na svaki od dokumenata, akoto nije ranije ura|eno.

(b) Prevazilaèwe podela; IV-26/27 i Sl. 30

Prvo, brzo pokaìte sl. 30 sa barijerom koja fizi~ki razdvaja dva dela Nikozije. (Ovo jeprili~no uobi~ajena tehnika – pitajte u~enike mogu li se setiti drugih sli~nih primera – npr.Berlin, delovi Severne Irske, mo`da neka mesta u jugoisto~noj Evropi?)

Onda, uz pomo} tri teksta, podelite razred u grupe i svakoj dajte sva tri teksta. U~enici mogu dapodele tekstove unutar grupe i da razmewuju informacije.

TRE]E POGLAVQE

27

Da li bi ovo mogla da bude osnova za igru uloga? IV-26 – grupa gr~kih fudbalskih navija~a moglabi da razgovara o tome da li ̀ ele da podrè turski tim (Za{to/za{to ne? Koja ose}awa moraju daprevazi|u za tako ne{to? itd) IV-27 – ove scene se mogu odglumiti (ukqu~uju}i pripreme predposetu – [ta o~ekuju? Kako su se kasnije ose}ali? itd).


Koristite ~itanke Balkanski ratovi, Drugi svetski rat i Nacije i dràve.

Tema – ìvot dece tokom rata.

Ciq: razmotriti temu (deca za vreme rata) u razli~itim vremenskim periodima i na razli~itimmestima, videti sli~nosti i razlike koje proizlaze iz razli~itih istorijskih perioda i mesta.

Razvijawe sposobnosti: Empatija: upotrebiti {iroki raspon izvora (pisanih tekstova ivizuelnih materijala), izvu}i iz wih informacije i oceniti wihove prednosti i slabosti. Na}i sli~nosti i pore|ewa izme|u ovih izvora. Iskoristiti ove informacije da sebe stavitena mesto qudi iz tekstova i sa slika.

Uvod: Objasnite da }e se govoriti o tome {ta se de{ava sa decom tokom rata i da }ete razmotritineke tekstove ili slike koje pruàju razli~ite informacije o ovoj temi.

Diskusija: U malim grupama: Za{to govorimo ba{ o deci? [ta je druga~ije/posebno/va`no koddece tokom rata?

Svaka grupa treba da napi{e svoje ideje na velikom listu papira koji se onda moè zaka~iti nazid kako bi ceo razred mogao da pro{eta okolo i da pro~ita sve ideje.

Ako nastavnik misli da bi informacije trebalo objediniti, u~enici mogu da ponove svojeosnovne zakqu~ke koje bi onda nastavnik mogao da zapi{e na tabli.

(Jo{ jedno pitawe za diskusiju moglo bi biti “[ta je dete?„ Neki od tekstova ti~u se tinejxerai moglo bi biti rasprave oko toga da li su oni deca ili odrasli. Umesto toga, ovo moè da bude itema za diskusiju nakon {to je razred prostudirao materijale.)

Materijali u ~itankama mogli bi se podeliti i u nekoliko podtema. Moglo bi biti lak{e bavitise svakom od ovih tema odvojeno – ili tako {to }e se razmatrati jedna za drugom, ili tako {to }ese odabrati samo jedna, ili tako {to }e se razred podeliti u grupe i {to }e svaka gruparazmotriti jednu od podtema, pa obavestiti ostatak razreda. (To delimi~no zavisi od toga kolikovremena imate za bavqewe ovom temom, ali i od uzrasta i nivoa sposobnosti razreda.)

Ovo su tri podteme:

1. Uloge dece za vreme rata

� Koristiti îtanku 3 – Sl. 44 (deca kao bolni~ari)� Koristiti îtanku 4 – II-20 (devojke kao partizanke); VI-1 (dete koje mora da se brine o

svojoj porodici); VI-5 (dete partizan u kwièvnosti); Sl. 22 (jo{ jedno dete partizan)

28



Uvod:

� Pitajte razred {ta misli o tome kako se ìvoti dece mewaju tokom rata. � Da li deca rade ono {to bi obi~no radila? � [ta }e raditi druga~ije? � Da li }e to zavisiti od uzrasta? � Od toga koliko je rat blizu? � Od toga koliko rat ve} traje?

Napi{ite ideje na tabli. (Vi{e u~enika }e imati priliku da razmene ideje ako se razredpodeli u parove ili male grupe – na kraju mogu da izveste ostatak razreda, a ideje mogu da sezapi{u na tabli.)

Zatim zamolite u~enike (ponovo je, verovatno, najboqe da budu u malim grupama) da pogledajumaterijale. Dajte im neka pitawa za usmerewe, npr. kojeg su uzrasta deca? [ta rade na slici/utekstu? [ta mislite, {ta STVARNO rade ({ta bi “dete bolni~ar„ radilo, na primer?)Nekoliko je tekstova/slika o partizanima – moète li ih uporediti (koje smatratenajrealnijim)? [ta mislite koja je svrha fiktivne pri~e i slike?

Povezivawe sa dana{wicom:

Da li je neko ~uo za druge/skorije slu~ajeve u kojima su deca imala ovakve uloge?

Osnovno bi bilo da pitate gde su se nedavno odvijali ili se jo{ uvek odvijaju sukobi: Irak,Avganistan, delovi Afrike. [ta znate o deci u tim zemqama? (Npr. mnogo je dece koja su glaveporodica u Africi, ponekad usled ratova; mnogo je slu~ajeva dece vojnika u Sudanu, Kongu,severnoj Ugandi; tinejxeri kao bomba{i samoubice u Iraku itd.)

(Napomena – ovo naravno morate obazrivo voditi imaju}i u vidu uzrast va{ih u~enika.)

2. Obrazovawe i na~in predstavqawa ratova/neprijateqa u {kolama:

� Koristiti îtanku 3 – V-15; V-16; Sl. 60 � Koristiti îtanku 4 – II-35; II-36; Sl. 29 (mo`da i îtanka 2, Sl. 25)� (mo`da koristiti i îtanku 2, Sl. 25)

Uvod:

Svi tekstovi su poprili~no ekstremni, pa mo`da ne bi bilo lo{e prvo razgovarati o razliciizme|u informacija i propagande (ovo }e verovatno zavisiti od uzrasta u~enika).

Ili, uop{tenije: � [ta mislite o ~emu biste u~ili u {koli tokom rata? � [ta mislite {ta bi vas u~ili o va{em neprijatequ? � Mislite li da bi to bilo sli~no bez obzira u kojoj zemqi ìveli?

TRE]E POGLAVQE

29

Ponovo, u~enici }e mo`da vi{e doprinositi ako budu radili u malim grupama.

Podelite razred u grupe i nekima zadajte da pogledaju îtanku 3 (plus vizuelne materijale izîtanke 2) – ovo su materijali o gr~kom obrazovawu; a drugima zadajte da pogledaju îtanku 4 –ovo su materijali o Albaniji pod italijanskom okupacijom tokom Drugog svetskog rata.

Pitawa za usmeravawe:

� [ta su deca u~ila? � [ta mislite ko je pisao uxbenike/nastavne programe? � Kako je prikazana dràva/vlada? � Koja je bila svrha tekstova/obrazovawa – {ta su {kole nastojale da postignu kod dece? � Koje simbole vidite na slikama, {ta mislite, {ta oni predstavqaju?

(Postoje, naravno, i druga pitawa koja moète postaviti, a koja su priloèna uz materijale.)

Pore|ewe tekstova/svrhe:

Preraspodelite u~enike u grupe tako da se svaka grupa sastoji od u~enika koji su ~itali ̂ itanku3 i onih koji su ~itali ̂ itanku 4. Traìte od wih da ostalima ispri~aju {ta su saznali i da videmogu li uo~iti neke sli~nosti i razlike (npr. sli~nosti: svi poku{avaju da indoktrinirajuu~enike; dràva je uvek dobra, neprijateq je uvek lo{). Razlike: u jednom slu~aju je re~ olegitimnoj vladi zemqe, a u drugom o okupatoru.

(Da li to ~ini gr~ka nastojawa prihvatqivijim? Itd.)

[ta mislite kakav bi bio u~inak takve nastave na u~enike? (U~initi li~nim: Da li vi sve svoje informacije/mi{qewa dobijate u {koli? Odakle jo{dobijate informacije?)

Od ~ega to zavisi? (Od uzrasta dece? Od mi{qewa wihovih roditeqa? Od drugih izvorainformacija? Od toga koliko su im druge informacije dostupne?)

Produètak:

Ovo moè da bude veoma pogodna tema kao dodatak uz redovni uxbenik koji koristite, ~iji bi ciqbio da razmotrite kako se tretira rat i postavite istu vrstu pitawa.

Koji su jo{ izvori informacija dostupni u~enicima?

Mo`da biste mogli da izaberete jedan ili dva prikladna pasusa (ili vizuelne materijale), au~enici bi mogli da ih razmotre zajedno sa tekstovima iz îtanke 3 i 4.

Mo`da ovo moète da radite uz pomo} tabele: na primer (druga pitawa }e se verovatno samanametnuti u toku ~asa):

30



3. Uticaji na decu tokom rata:

� Koristiti îtanku 3 – Sl. 29; Sl. 39; Sl. 43; III-3; III-31

� Koristiti îtanku 4 – Sl. 22; Sl. 42; Sl. 44; III-25; III-28

Razred se ponovo deli u dve grupe, gde svaka radi na jednoj od ~itanki, a kasnije razmewujuinformacije.

Za po~etak, me|utim, zamolite u~enike (po mogu}nosti u parovima) da pogledaju vizuelnematerijale (iz obe ~itanke).

Pitawa za usmeravawe:

Kog su uzrasta sva deca?

Moète li da ustanovite kako se deca ose}aju (veoma je {irok raspon raznih ose}awa). Traìteda se imenuju emocije (verovatno: ponos, sre}a, bezbri`nost, zabrinutost, strah, teskoba itd) inapi{ite ih na tabli, a onda traìte od u~enika da ose}awa poveù sa slikama.

Diskusija:

Za{to je toliko razli~itih emocija?

Zavisi li to od uzrasta dece? Koliko su blizu rata?

Da li su slike realne (neke mo`da vi{e od drugih)?

Moète li uporediti materijale iz îtanke 3 i îtanke 4?

Tekstovi:

Zamolite pola razreda da u malim grupama pro~ita tekstove iz jedne od ~itanki. Zamoliteu~enike da naprave jednostavan saètak (svako ima po dva teksta – mo`da se grupe mogu podelititako da svako radi po jedan saètak, koji onda deli sa ostatkom grupe). Neka jedna osoba iz svakegrupe ispri~a celom razredu saètak teksta – to je ukupno ~etiri usmena saètka.

Razred treba da ostane podeqen u grupe i da ponovo razmotri tekstove, ali sad uz slike iz iste~itanke.

TRE]E POGLAVQE

31

Pitawa îtanka 3 îtanka 4 Va{ uxbenik

Ko je izdao uxbenike?

Koja je svrha uxbenika?

Kako je prikazana dràva?

Kako su prikazani neprijateqi?

[ta u~enik treba da nau~i iz uxbenika?

[ta mislite?

Da li ste vi{e informacija izvukli iz tekstova? Ili iz slika?

Da li se te informacije razlikuju?

Jesu li neke preciznije od drugih?

Mo`da se ovo moè saèti u jednostavnu tabelu:

Ceo razred: Traìte od u~enika da brzo pregledaju tekstove na kojima nisu radili (samo da dobiju op{tiutisak). Ako je mogu}e pove}ajte kopije svega na ~emu su radili (tekstove i slike). Ako je razredveliki, moète napraviti nekoliko kompleta materijala. Zalepite ih na tablu ili zid izamolite razred da poku{a da poveè slike sa tekstovima (pomeraju}i listove na odgovaraju}emesto). Ili bi to mogli da rade u grupama za svojim stolovima. U nekim slu~ajevima bi}eo~igledno koja slika ide uz koji tekst, a u nekim mawe (ili ~ak nemogu}e povezati). U~enici moguda hodaju okolo da bi videli {ta su druge grupe zakqu~ile i uporedili to sa svojim zakqu~cima.O svim razlikama i problemima pri povezivawu moè se prodiskutovati.

Napomena: Ovo }ete mo`da hteti da uradite PRE goreopisane ve`be, jer bi moglo boqe dastimuli{e razmi{qawe u~enika. U tom slu~aju bi na tabeli radili koriste}i sve materijale.

Empatija: Traìte da svaki u~enik izabere jedno dete iz bilo kog teksta ili slike. Treba da zamisle da suoni to dete i da poku{aju da razmisle o tome {ta to dete radi, kako je dospelo u tu situaciju(za{to radi to {to radi?), kako se ose}a itd. Svako onda treba da napi{e pismo od tog deteta ukojem opisuje sve gorenavedeno. (Pisma se mogu oka~iti na zid kako bi svi u~enici mogli da ihvide, ili se mogu pregledati u malim grupama.)


Ciq:

� Utvrditi i opovrgnuti stereotipe. � Upoznati u~enike sa na~inom na koji se informacije predstavqaju broj~ano (u tabelama i

na grafikonima) i osposobiti ih da na|u i razumeju informacije predstavqene na ovajna~in (i po mogu}nosti da preispitaju i opovrgavaju ovakve informacije).

32



Slike Tekstovi

Moète sami da vidite.

Neke stvari morate da pretpostavite.

“Fotoaparat ne laè„ (je li to istina?).

Neko vam govori ili opisuje.

Ne morate da pretpostavqate, ali niste sigurnida li ste dobili sve informacije.

Ono {to ~itate ima svoje specifi~nu ta~kugledi{ta – ko je to napisao i za{to?

Sposobnosti: îtawe i rad sa tabelama/grafikonima. (Izvla~ewe specifi~nih informacija iz tabela.Tuma~ewe broj~anih informacija.)

îtanka Balkanski ratovi

Uvod: Uradite ve`bu da u~enike upoznate sa informacijama predstavqenim u obliku brojeva. Jedanna~in bi bio da ih zamolite da u razred donesu bilo kakvu tabelu ili grafikon s kojima suupoznati (npr. vozni red autobusa, tabele fudbalskih rezultata). Pogledajte {ta su doneli ipostavite specifi~na pitawa da vidite koliko se dobro koriste tabelama (u koliko sati polaziautobus? Koliko }e putovati do slede}e stanice? Itd).

Ili moète da napravite anketu u kojoj u~enici postavqaju pitawa i prikupqaju statisti~kepodatke. Jedan primer bi bio: Koliko ste zdravi?

Ako ve} imate pripremqen primerak tabele, u~enici mogu da osmisle anketu nakon {to imponudite nekoliko ideja. Svako dobije anketni formular, napi{e pitawa, a onda ispuniformular svojim odgovorima.

Prikupqawe statisti~kih podataka:

Svaki u~enik moè svoj odgovor da upi{e u veliku tabelu na tabli, a odgovori se onda moguprebrojati i zapisati kod tabele (npr. 10 u~enika se ~esto bavi sportom). O nekoliko rezultatamoè se prodiskutovati u zavisnosti od toga {ta vam se u~ini zanimqivim.

Jo{ jedan na~in beleèwa informacija: pitajte u~enike znaju li da predstave brojke kaoprocenat razreda (npr. 30% razreda jede mnogo vo}a). Mo`da moète prodiskutovati koji na~inpredstavqawa statisti~kih podataka daje jasnije informacije/koji je lak{i za razumevawe itd.

Tuma~ewe statisti~kih podataka:

Sa ispuwenom tablom za ceo razred, pitajte da li u~enici misle da razred vodi zdrav ̀ ivot. Kojisu dobri, a koji lo{i znaci?

Jo{ jedna aktivnost – prikupite sve pojedina~ne upitnike (verovatno je boqe da u~enici za ovuve`bu ne pi{u imena na upitnicima). Podelite upitnike nasumi~no, tako da svaki u~enik dobijejedan (nadajmo se ne svoj prvobitni). Traìte od u~enika da u malim grupama uporede upitnike –ko vodi najzdraviji ìvot?

TRE]E POGLAVQE

33

Pitawe: Koliko ~esto êsto Ponekad Nikad

se bavite sportom?

solite hranu?

jedete vo}e i povr}e?

idete kod lekara?

stavqate {e}er u pi}e ili hranu?

Povratne informacije – da li razred misli da je ovo ta~na predstava o razredu? [ta bi mogloda bude neta~no? Da li su postavqena prava pitawa? Da li su svi iskreno odgovorili? Zamoliteih da to imaju na umu kad budu gledali tabele u îtanci.

Upotreba tabela iz îtanke 3

Ovo je niz koraka, od jednostavnih tabela gde se traè jednostavne informacije, preko sloènijihtabela pa do kori{}ewa informacija iz nekoliko tabela istovremeno. [ta }ete raditi zavisiod uzrasta i iskustva razreda – moète presko~iti neke od jednostavnijih ili neke od naprednijihaktivnosti.

1. Osnovno ~itawe jednostavne tabele (Tabela 4) – postavqajte jednostavna pitawa tipa “Kojaje bila najbrojnija etni~ka grupa u Istanbulu 1897. godine?„, “Koja je bila najmalobrojnija?„itd, sve dok mislite da je potrebno. U~enici mogu da rade u parovima, posebno ako smatrateda su nesigurni.

2. Tabela 3 – sloènija tabela. Prvo, objasnite razne kategorije na horizontalnim linijamai vertikalnim stupcima. Mo`da moète da napravite skicu na tabli ili verbalnoobjasnite kako morate da pratite horizontalni i vertikalni pravac do mesta gde se seku itu da pro~itate informaciju. Na primer, jedno jednostavno pitawe: “Koja je pokrajinaimala najbrojnije jevrejsko stanovni{tvo?„ Na|ite stubac sa jevrejskim stanovni{tvom,pratite ga dok ne na|ete najve}i broj, a onda pratite horizontalno do imena pokrajine.Ponovo u parovima, postavite druga jednostavna pitawa poput “Koja je pokrajina imalanajmalobrojnije jermensko stanovni{tvo?„, “Koliko je bilo Bugara na Kosovu?„.

Kako bi u~enici jasno znali {ta im brojke govore, traìte da napi{u re~enice koje opisujupoqa tabele: “Najbrojnije tursko stanovni{tvo nalazilo se u ______________.„ Moètesami da napi{ete primer re~enice i da traìte od u~enika da usmeno predloè drugeprimere, ili moète da pozovete u~enike da napi{u re~enice na tabli.

Izvla~ewe zakqu~aka iz tabele: postavite nekoliko pitawa koja zahtevaju tuma~ewe, kao{to su “Koja pokrajina je bila najvi{e multietni~ka?„ “A koja najmawe?„ “Koja je imalanajbrojnije stanovni{tvo?„ Moète li re}i za{to? (Iako }ete mo`da hteti da se ovimpozabavite kasnije.)

3. Sloènije tabele i promene tokom vremena. Tabele 8a i 8b

Podelite u~enike u male grupe i svakoj grupi zadajte jednu zemqu. Postavite specifi~napitawa, na primer “Koja je bila vrednost uvoza u periodu 1901–1905?„ “A koja je bila vrednostizvoza?„ “Gde se najvi{e izvozilo u periodu 1901–1905?„ Postavite ista pitawa za 1911. godinu.

Analiza: Kako se stawe mewalo u zadatoj zemqi u ovom periodu? Na primer, da li je rastaoizvoz? Da li se mewao odnos izme|u izvoza i uvoza? Da li data zemqa jo{ uvek ima istetrgovinske partnere? Da li je bilo dramati~nih promena (npr. izvoz iz Srbije)?

Ponovo traìte od u~enika da napi{u nekoliko re~enica o informacijama iz tabele. (Sadbi ve} trebalo da postane jasno da je tabela mnogo saètiji na~in predstavqawa tihinformacija – na to se moète vratiti kasnije.)

Sveobuhvatni pregled: Kakav nam je op{ti utisak? (Ovo moè biti diskusija sa celimrazredom ili po grupama. Ako je u grupama, pome{ajte u~enike tako da svaka grupa ima ~lanove

34



koje su razmatrali razli~ite zemqe.) Da li privreda/trgovina uop{teno raste ili opada? Kosu glavni trgovinski partneri za jugoisto~nu Evropu i da li se to s vremenom mewa? S kojimdràvama se NE obavqa trgovina? Koje oblasti najvi{e/najbrè rastu? Moète svakoj grupidati po jedno pitawe, a onda neka svaka grupa izlaè pred celim razredom.

A nakon toga, ako mislite da je razred spreman, moète da pitate {ta tabela NE govori?(npr. pore|ewe vrednosti: sve dràve koriste razli~ite valute; za{to neke dràve netrguju sa Osmanskim carstvom; kako su podaci prikupqeni; koliko su ta~ni itd)

4. Koriste}i tabele, razmislite o stereotipima: Koje su zemqe Evrope (ili jugoisto~neEvrope) bile najrazvijenije po~etkom 20. veka? Za{to ste izbrali ba{ tu zemqu/te zemqe?

Ovo uvodi u brejnstorming (brainstorming) – {ta podrazumevamo pod pojmom “razvijen„? (U~enici}e verovatno govoriti o tehnologiji, infrastrukturi, bogatstvu, obrazovawu, zdravqu, ̀ ivotnomstilu.)

Moète upotrebiti sve ili neke od tabela 8a/b, 7, 9 i 10 (o infrastrukturi) i 11 i 12 (opismenosti i obrazovawu): ove tabele pruàju informacije o bar nekim pokazateqima priznatimkao kqu~nim za “razvijenost„.

Izvla~ewe informacija:

Podelite razred u parove ili male grupe. Svaka moè izabrati zemqu (po mogu}nosti zemqu kojaje uvr{tena u sve ili u ve}inu tabela). Za svaku tabelu pripremite niz pitawa:

� npr. Tabela 11 i 12, uz Tabelu 7 – Kolika je stopa pismenosti u zadatoj zemqi? Koliko dece{kolskog uzrasta poha|a {kolu? Koliko novca dràva tro{i na obrazovawe? Koliko uzadatoj zemqi ima {kola? Itd.

� npr. Tabela 7, 9 i 10: Koliko je kilometara telegrafskih linija u va{oj zadatoj zemqi?Koliko je centrala? Koliko je kilometara èlezni~ke pruge? Koliko se novca tro{i nakomunikacije? Itd.

� a zatim generalna pitawa o tabelama u celosti – Koja zemqa ima najvi{e/najniè stope?

Tuma~ewe tabela i utvr|ivawe povezanosti:

Koje su veze izme|u Tabela 11 i 12 i Tabele 7? Koje su veze izme|u Tabela 9 i 10 i Tabele 7? (Iteè pitawe, pore|ewe sa Tabelom 8a/b?)

Razmatrawe svih tabela i pore|ewe:

Preraspodelite grupe ili parove tako da u~enici koji su radili na infrastrukturi razgovaraju saonima koji su radili na obrazovawu i traìte da uporede svoja saznawa – postoji li neki obrazackoji se ponavqa? Da li su iste zemqe predvodnice na svim poqima? Ili je obrazac vi{e izme{an?

Razmatrawe pretpostavki i provera pore|ewem sa informacijama:

Da li se prvobitna pretpostavka o najrazvijenijoj zemqi ispostavila kao ta~na u odnosu nainformacije iz tabela?

TRE]E POGLAVQE

35

Razmotrite sve informacije o toj zemqi u tabelama. Ako jeste, onda bi u~enici mogli daprodiskutuju kako su to znali. Ako nije, koja zemqa JESTE najrazvijenija na osnovu tabela? [tau~enici misle o svojoj prvobitnoj pretpostavci? (Ne moraju je nu`no odbaciti – mogu da diskutujuo ~iwenici da su ovde predstavqene samo neke informacije – koje jo{ informacije postoje?Druge evidencije? Drugi pokazateqi, kao {to je zdravqe ili koliki je jaz izme|u bogatih isiroma{nih?) Ne{to od diskusije trebalo bi da se vodi sa celim razredom, posebno zato {to jeceo razred predloìo najrazvijeniju zemqu na po~etku. Mogu ponovo da rade u parovima ili ugrupama, da pore|aju pokazateqe po prioritetu i odlu~e koji a) odraàva najva`nije aspektequdskog razvoja (tj. da li neki u~enici smatraju nivo obrazovawa relevantnijim pokazateqemblagostawa od prihoda po doma}instvu? Ili je pismenost relevantniji pokazateq razvijenosti odkoli~ine telegrafskih stubova, ili je stopa izvoza va`nija od dru{tvene mobilnosti itd) i b)koji pokazateq moè dati najjasniju sveukupnu sliku razvijenosti dru{tva (tj. {ta se moèsaznati iz tog pokazateqa – npr. iz podataka o èlezni~kim prugama i telegrafskim kablovimamoèmo izvu}i zakqu~ke o nivou ekonomske aktivnosti u tom podru~ju itd)

Za dodatnu igru uloga od u~enika se traì da se stave u poloàj osobe koja ìvi u odre|enomperiodu izraènom u tabelama. Na kom mestu i u kom periodu biste èleli da ìvite? Koji bivam bio najteì aspekt ìvota: to {to nema struje? nema teku}e vode? nema mobilnih telefona,televizora itd? To {to biste morali naporno da radite na imawu umesto da idete u {kolu?

Kona~no: Re{avawe kontradikcija u tabelama

Koristite slede}e tri tabele zajedno sa Tabelom 3 i Kartom 1:

Objasnite da sve tabele sadrè statisti~ke podatke o stanovni{tvu jedne odre|ene regijeOsmanskog carstva (koja se sastoji od vilajeta Solun, Janina i Monastir) s kraja osamdesetihgodina 19. veka i na po~etku 20. veka.

STATISTIKA GR^KESTATISTIKA BUGARSKE (Deluani, 1904) STATISTIKA SRBIJE

(Kan~ev, 1900) (izuzet vilajet Kosovo) (Gop~evi}, 1889)

36



Turci 449.204

Bugari 1.181.336

Grci 228.702

Albanci 128.711

Vlasi 80.767

Jevreji 67.840

Romi 54.557

Srbi 700

Ostali 16.407

UKUPNO 2.258.224

Turci 634.017

Bugari 332.162

Grci 652.795

Albanci –

Vlasi 25.101

Jevreji 53.147

Romi 8.911

Srbi –

Ostali 18.685

UKUPNO 1.724.818

Turci 231.400

Bugari 57.600

Grci 201.140

Albanci 165.620

Vlasi 69.665

Jevreji 64.645

Romi 28.730

Srbi 2.048.320

Ostali 3.500

UKUPNO 2.870.620

Carnegie, str. 28, 30.

Za po~etak podelite razred u tri grupe i svakoj dajte da pregleda jednu od gorenavedenih tabela.Podelite grupama niz pitawa o nekim zajednicama iz tabela (ista pitawa svim grupama, npr.Koliko je bilo stanovnika Turaka/Albanaca/Bugara itd. prema va{oj tabeli?)

Na tabli neka bude tabela u koju }e svaka grupa upisivati svoje statisti~ke podatke (tako dapostoji parcijalna tabela koja kombinuje sve tri – npr:

Pitajte razred ima li reakcija na tabelu – primeti}e kako je ~udna. (Mogu dopuniti tabelu natabli podacima o ostalim etni~kim grupama tako da razred ima uvid u kompletnu sliku.) Kadazavr{ite parcijalnu tabelu i kada prodiskutujete o woj, moète pokazati ili podeliti kopijeTabele 13 koja objediwuje sve gorenavedene tabele i daje celokupnu sliku. Razred moè da uporeditabelu koju su ispunili na tabli sa Tabelom 13 (trebalo bi da se podudaraju). Nakon prvihreakcija, pitajte moè li iko da predloì razloge za ogromne razlike. (Qudi koji su prikupqalipodatke su mo`da preuveli~ali vlastitu zajednicu? Pogre{no su odre|ivali pripadnost? Grupequdi su se brinule o zapisivawu wihove etni~ke pripadnosti, pa nisu sara|ivali? Razli~itiodgovori u zavisnosti od toga koja je grupa postavqala pitawa? Razli~iti datumi prikupqawapodataka? Itd)

Nakon diskusije, upotrebite Tabelu 3, posebno pokrajine Solun, Kosovo i Monastir, koje bitrebalo da se podudare sa podru~jima iz Tabele 13. Brzo, u malim grupama, razred treba da saberepodatke za neke od etni~kih grupa (one koje se pojavquju u Tabeli 13 – npr. Grci, Jevreji, Bugari)u ove tri pokrajine. Kakve se sad razlike pojavquju?

Zakqu~ak:

Podsetite razred na raniju diskusiju o pouzdanosti/istinitosti/nepotpunosti/neistinostistatisti~kih podataka i tabela. Kakve zakqu~ke mogu da izvuku iz ovih tabela?

Kako bi mogli da ih koriste?

Da li sada veruju tabelama i statisti~kim podacima?

Neka ceo razred, ili podeqen u male grupe, razmisli o pitawima koja treba postaviti kada serazmatraju statisti~ki podaci, npr:

Ko je pisao pitawa?

Za{to su postavqena pitawa?

Koja su jo{ pitawa mogla da budu postavqena?

Ko èli odgovore i za{to? Itd

TRE]E POGLAVQE

37

Statistika Gr~ke Statistika Bugarske Statistika Srbije

Turci

Albanci

Bugari

Romi

ZAKQU^NA NAPOMENA I POVRATNE INFORMACIJE

Nadamo se da vam je ovaj priru~nik stimulativan i da neke od ideja i ve`bi predstavqenih ovdemogu da budu osnova za zanimqive i izazovne aktivnosti u razredu. Ovaj vodi~ osmi{qen je kaopredlog osnove na koju nastavnici mogu da nadogra|uju vlastite ideje, prilago|avaju ve`be svojimrazredima, dele svoja razmi{qawa sa drugim nastavnicima i nadahwuju svoje u~enike.

Zajedni~ki projekat za nastavu istorije dinami~ni je program saradwe koji stalno uvodi noveideje, komentare, materijale i mi{qewa. Ovaj priru~nik ~ini deo programa u razvoju, a CDRSEEohrabruje povratne informacije od qudi koji }e koristiti ovaj priru~nik i ~itanke ujugoisto~noj Evropi – odnosno, od vas nastavnika.

Sve va{e ideje za poboq{awe, nove aktivnosti, izmene i svi komentari o onom {to ste isprobaliu svojim razredima i {to je uspelo, ili nije uspelo, dobrodo{li su. Molimo vas da povratne informacije {aqete na: [email protected] povratne informacije koje dobijemo koristi}emo da unapredimo daqe materijale, a s va{imdopu{tewem }emo ih proslediti i drugim nastavnicima da i oni isprobaju neke va{e ideje.

Nadamo se da ste uìvali koriste}i materijale Zajedni~kog projekta za nastavu istorije!

38

ZAKQU^NA NAPOMENA I POVRATNE INFORMACIJE

PRILOZI:

PRILOG 1 MODEL NASTAVNE JEDINICE – BESIM HALITI

Tema nastavne jedinice: Balkanski ratovi

Nastavni materijali: Protokolisani delovi ̂ itanke 3, Balkanski ratovi (materijali: I-3, II-6,II-7, II-13, II-19, II-20, II-25, V-15 i slika 15), projektor, istorijska karta Balkana, tabla, markeriitd.

Nastavne metode i aktivnosti: Rad sa celim razredom, rad u parovima

Ciqevi u~ewa: – Utvrditi ~inioce koji su doveli do izbijawa Balkanskih ratova– Upoznavawe sa interesima velikih sila na Balkanu– Pore|ewe progresivne perspektive balkanskih politi~ara i nacionalisti~kih politika

balkanskih dràva iz tog perioda – Pregled posledica Balkanskih ratova

Kqu~ne re~i: savezni{tvo, deklaracija, status quo, rat, pakt, itd.

Struktura nastave: Pretpostavqawe (o~ekivawa o ishodu u~ewa), izgradwa znawa (analizamaterijala), utvr|ivawe (konsolidacija nau~enog). Brejnstorming (10 min), usmereno ~itawe (25 min), diskusije (10 min)

Priprema za u~ewe: Brejnstorming Od u~enika se traì da razmisle o problemima koji su se pojavili na Balkanu nakon Isto~nekrize. Za ovu aktivnost se odvaja tri minuta. Da bi se u~enici ohrabrili da iznose ideje, primewuju se slede}a pitawa: – Koji je bio interes velikih sila na Balkanu, posebno Austrougarske i Rusije?– Da li je u to vreme bilo nacionalisti~kih tendencija u balkanskim dràvama?– Koliki je bio uticaj i mo} tih tendencija?– Kako komentari{ete slede}u sliku (na projektoru prikaìte sliku 15)?

Napi{ite ideje u~enika na tabli.

Nakon izbijawa tzv. Isto~ne krize, velike sile pokazale su razli~ite perspektive za Balkan,posebno Austrougarska i Rusija, koje su se trudile da unaprede svoj uticaj i da zavade balkanskenarode. Ovo je za rezultat imalo megalomanske ideje i planove balkanskih naroda. Stoga je Balkan bio u nevoqi, a predstojala su mu te{ka vremena.

Analiza materijala: Usmereno ~itawe U~enike usmeriti na delove na koje se treba fokusirati. Objasniti im da }e ~itati deo po deo; napo~etku }e osmisliti ideje, a nakon toga ~itati tekstove da provere svoja predvi|awa.U me|uvremenu, na tabli nacrtajte dolenavedenu tabelu i upi{ite wihova predvi|awa i nivoznawa nakon ~itawa odre|enih delova tekstova:

PRILOZI

39

Objediwavawe nau~enog

Diskusije – Nakon zavr{etka prvog dela, u~enici se usmeravaju na diskusije.

Pitawa: Da li su planovi pro{irewa balkanskih dràva bili pravedni? Da li su se Balkanskiratovi mogli izbe}i? Podelite razred da radi u parovima, da predstave opre~na mi{qewa ipoku{aju da iznesu argumente za svoja stanovi{ta.

Zadatak – Kako vidite budu}nost Balkana?

40



DA[TA MISLITE DA

]E SE DESITI?ZA[TO?

[TA SE STVARNO DESILO?

NAKON ÎTAWANASLOVA

Balkanske dràve }e se sukobiti.

Osmansko carstvo se povla~i sa Balkana, svaka balkanska dràva udrugoj vidi neprijateqa.

Balkanski ratovi.

NAKONÎTAWA PRVOG DELA

Vojni poglavaribalkanskih dràvazapo~e}e potrebnepripreme za slu~aj rata.

Nakon odlaska Osmanskogcarstva sa podru~ja Balkana,tendencije velikih sila dauti~u na balkanske dràve iiskoriste ih za pro{irewesvog uticaja na to ukazuju.

Odvijaju se sve potrebne pripreme za po~etak ne~ega {to sluti na rat.

NAKONÎTAWADRUGOG DELA

S obzirom na ideje D.Tucovi}a, moèmo dakaèmo da je tada biloprogresivnih ideja.

D. Tucovi} je bio vo|a srpskeSocijaldemokratske partije,wegove ideje protiv rata imegalomanskih planovapoliti~ara iz balkanskihzemaqa bile su slavnepo~etkom 20. veka.

Govor D. Tucovi}a i D. Lap~evi}a,kao i Izve{taj Centralnogkomiteta srpskeSocijaldemokratske partijeMe|unarodnom socijalisti~kombirou bili su protiv ratova naBalkanu. Ali ove ideje jepoliti~ka elita balkanskihdràva zanemarila.

NAKONÎTAWATRE]EG DELA

Moèmo dapretpostavimo da supripreme za rat bile upunom jeku i da su velikesile gurale balkanskedràve u me|usobni rat.Slede}i govori se mogusmatrati hu{ka~kim!

Po{to su Rusija iAustrougarska imaletendencije da pro{ire svojuticaj na Balkanu, ve} nekovreme su u politi~kimkrugovima balkanskih dràvapostojali razra|enihegemonijski planovi koji sudoveli do vrlo zategnutihodnosa me|u dràvama.

S jedne strane prime}ujemoplanove Carske Rusije da pove}asvoj uticaj na Balkanu tako {to }e izazvati rat, a s drugestrane je jasno da politi~ke elite svih balkanskih zemaqarade u korist velikih sila kakobi ostvarile svoje nacionalneplanove tako {to }e o{tetitisusedne dràve.

NAKONÎTAWAÊTVRTOGDELA

Moèmo dapretpostavimo da suBalkanski ratovi imaliideolo{ke posledice odkojih se neke ose}aju i dodan-danas.

âk su i uxbenici i kwigeodmah nakon ratova bili punimr`we i uvreda.

Ovo ide u prilog na{emargumentu, i ovaj primer je jedanod mnogih koji pokazuju ubiraweplodova mr`we i sukoba kojiprate istoriju balkanskih dràva,a naàlost moèmo ustanoviti daje ovo u izvesnoj meri prisutno i usada{wosti.

PRILOG 2 MODEL NASTAVNE JEDINICE – PAVLOS PAVLOU

Tema nastavne jedinice: Dràva – Dràvqanstvo – Percepcija ideje nacije

Nastavni materijali: fotokopije delova îtanke 2, Nacije i dràve (tekstovi: IIb.Dràvqanstvo, tj. II-10 do II-16); Ve`banke/listovi za ispuwavawe.

Nastavne metode i aktivnosti: rad u grupama; podela materijala tokom prethodnog ~asa kako biu~enici pripremili prvi korak; kori{}ewe znawa iz drugih predmeta (npr. Gra|ansko vaspitawe);analiza teksta; diskusija.

Ciqevi u~ewa:

– Razumeti nekoliko aspekata dru{tvenih i nacionalnih percepcija– Razumeti relativnost percepcija u zavisnosti od vremena i mesta– Promovisati kriti~ko i istorijsko razmi{qawe

Zadaci za u~enike:

– pro~itajte tekstove,– analizirajte ih pomo}u pitawa datih ispod teksta,– odgovorite na grupna i kqu~na pitawa,– predstavite rezultate.

Struktura nastave:

Pribli`no vreme potrebno za ~itawe i analizu: 20 min.Pribli`no vreme potrebno za prezentaciju: 25 min.(îni se prikladnijim da se iskoristi dvo~as, tj. 90 minuta)

Kqu~na pitawa:

Kako kriti~arska analiza istorijskih izvora moè da pomogne u razumevawu nijansi idejenacionalne dràve implementirane na Balkanu tokom 19. veka?

RAD U GRUPAMA:

Podelite razred u tri grupe. Svaka grupa treba da pro~ita slede}e tekstove: Tekst 1: II-10 Definicija dràvqanstva u gr~kom Ustavu iz Epidaurusa (1822)Tekst 2: II-12 Definicija dràvqanstva u srpskom Ustavu iz 1835. godineTekst 3: II-13 Zakonik Danila I, kneza Crne Gore i Brda (1855)Tekst 4: II-14 Redefinisawe kategorije dràvqana u ~lanu 7. rumunskog Ustava (1879)

Zadaci za grupu 1:

Zadatak: Uz pomo} tekstova i izvora uporedite kriterijume za dràvqanstvo u Gr~koj, CrnojGori, Srbiji i Rumuniji.

PRILOZI

41

Pitawa:

� Koji su zajedni~ki kriterijumi za dràvqanstvo u svim zemqama? Izme|u nekih zemaqa?� Po ~emu se kriterijumi za dràvqanstvo razlikuju u svakoj zemqi?

U~enici uo~avaju da: � Postoje izvesni zajedni~ki kriterijumi, poput nacionalnog porekla;� Veroispovest je jak kriterijum u nekim ustavima;� Postoje nijanse fleksibilnosti kriterijuma;� Datum uspostavqawa Ustava ~ini se bitnim.

Zakqu~ak: Nacionalno poreklo i veroispovest igraju va`nu, ali ne uvek presudnu ulogu u kriterijumimaza dràvqanstvo. Posebni uslovi u svakoj od zemaqa i napredak kroz vreme ~ine se bitnim.

Zadaci za grupu 2:

Zadatak: Uz pomo} tekstova kao i informacija iz uxbenika (poglavqe “Nacionalni pokreti naBalkanu„), poku{ajte da razumete razloge za opaàwa iz zadatka 1.

Pitawa:

– Koji su mogu}i razlozi za sli~nosti izme|u kriterijuma za dràvqanstvo ove ~etiri dràve?– Koji su mogu}i razlozi za razli~itosti me|u kriterijumima za dràvqanstvo ove ~etiri dràve?

U~enici uo~avaju da:

– Zajedni~ki istorijski (Osmansko carstvo) i regionalni kontekst mogu proizvesti sli~nosti.– Razli~iti uslovi (npr. gr~ki Ustav je donet tokom ustanka – strana 72) mogu proizvesti razli~itosti. – Nacionalna homogenost i sigurnost/nesigurnost tako|e mogu da budu bitan ~inilac. – Finansijske potrebe i trgovinski uslovi name}u vrstu fleksibilnosti (slu~aj Srbije). – Uloga velikih sila tokom odre|enog perioda moè da uti~e na odredbe Ustava (videti slu~aj

Rumunije – strana 74).

Zakqu~ak: Istorijska tradicija i regionalne karakteristike uti~u na kriterijume i duh Ustava,ali postoje jo{ mnogi ~inioci koji imaju uticaja.

Zadaci za grupu 3:

Zadatak: Predstavqawe prethodnih rezultata rada grupe.

– U~enici razmewuju, dele mi{qewa i dolaze do zakqu~aka o gorenavedenim (rad grupe 2)opaàwima i zakqu~cima.

– Ohrabruje ih se da razumeju relativnost, ali ne insistirawem da strogo ujedna~e mi{qewa, ve}da generalno dele iste ta~ke gledi{ta sa eventualno razli~itim rasporedom prioriteta.

POJEDINA^NI RAD – promocija istorijskog razmi{qawa

Tekst: tekst o “slu~aju Rumunije„

Zadatak: Kod ku}e pro~itajte i prostudirajte tekst za daqi rad (kod poglavqa o Prvom svetskomratu).

42



Pitawe:

– Koje promene u shvatawu nacionalne dràve postaju jasne?– [ta je po tekstu funkcija istorije/“mehanizma„ sveta?


– Novi rumunski Ustav je mnogo liberalniji, dràvqanstvo nije utemeqeno na etni~kojpripadnosti i nagla{ava se jednakost nekoliko etni~kih grupa.

– Novi Ustav je relativno progresivan i po pitawu jednakosti mu{karaca i èna. – Verovatno odraàva novi duh nakon perioda Prvog svetskog rata. – Rumunija, ~ini se, preduzima korake s obzirom ne samo na unutra{wu, ve} i na regionalnu

situaciju: nakon Oktobarske revolucije iz 1917. zemqa postaje deo “sanitarnog kordona„ premaZapadu.

Zakqu~ak: Unutra{wi i spoqni ~inioci, kao i op{ta shvatawa iz odre|enog perioda u datojzemqi temeqno uti~u na odredbe wenog Ustava koje se odnose na dràvqanstvo i druga pitawa;shvatawa su deca vremena i okolnosti.

Odgovor na kqu~no pitawe:

Kriti~ka analiza istorijskih izvora pomaè pri razumevawu nijansi ideje nacionalne dràvetako {to otkriva relativnost shvatawa i tako {to pokazuje da nekoliko ~inilaca uti~e naformulisawe i shvatawe Ustava ili zakona koji ih odraàvaju.

PRILOG 3 MODEL NASTAVNE JEDINICE – VEDRAN RISTI]

Tema nastavne jedinice: Drugi svetski rat

Nastavni materijali: fotokopije delova îtanke 4, Drugi svetski rat (tekstovi: I-1, I-2, I-29,I-30, I-47, I-48, II-21, II-22, IV-1, IV-6.)

Nastavne metode i aktivnosti: rad u grupama, analiza teksta, diskusija

Ciqevi u~ewa:

– ponavqawe gradiva iz Drugog svetskog rata– u~enici analiziraju istorijske izvore– razvijawe kriti~kog pristupa tuma~ewu istorijskih ~iwenica– ve`bawe i razvijawe kriti~kog razmi{qawa

Zadaci za u~enike:

– pro~itajte tekstove– analizirajte ih pomo}u pitawa datih nakon teksta– odgovorite na grupna i kqu~na pitawa– predstavite rezultate

PRILOZI

43

Struktura nastave:

Pribli`no vreme potrebno za ~itawe i analizu: 20 minPribli`no vreme potrebno za prezentaciju: 25 min

Kqu~no pitawe:

Kako analiza istorijskih izvora moè pomo}i pri razumevawu pro{losti i sada{wosti?

RAD U GRUPAMA:

Podelite razred u pet grupa.

Zadaci za grupu 1


I-1. Ficroj Meklin, êr~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godineI-2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godine

Zadatak: Uporedite opise Tita i Paveli}a od dva o~evica. Imajte na umu odnos izme|u posmatra~ai posmatranog i uticaj koji taj odnos ima na percepciju posmatra~a.

Pitawa:

– Da li ovi tekstovi predstavqaju objektivne slike Tita i Paveli}a?– Do kojih zakqu~aka o Titu i Paveli}u moète do}i na osnovu ovih tekstova?


– Tito ostavqa boqi utisak na qude oko sebe od Paveli}a. – Tito je bio boqi vo|a od Paveli}a uprkos nièm nivou obrazovawa. – Meklin, predstavnik Velike Britanije koja je podràvala Partizane, hvali Tita– Meklin je o~ito impresioniran Titom– Ovaj tekst je sam po sebi nedovoqan za solidne zakqu~ke o Titu– Konstrukcija objektivnog opisa Tita podrazumevala bi :

� pronalaèwe opisa Tita iz neutralnog ili neprijateqskog izvora,� pronalaèwe i pore|ewe vi{e opisa me|u saveznicima ili saradnicima,� pronalaèwe intervjua i transkripata razgovora sa Titom, izu~avawe izjava i

memoara Titovih saradnika i provera tvrdwe da je Tito bio spreman “da svako pitawerazmotri sa svih strana i da odmah – ako je potrebno – donese o tome odluku„ (I-1).

– tekst o Paveli}u pruà neodre|en opis: 1. ozbiqna, tmurna li~nost2. dopadqivi, rasejani ~ovek koji voli {alu

– tekst se stoga, u zavisnosti od stanovi{ta, moè koristiti i kao propaganda i kao antipropaganda– tekst o Titu predstavqa pozitivan opis, dok tekst o Paveli}u daje neodre|en opis

Zakqu~ak: Tekstovi ne predstavqaju objektivne opise Tita i Paveli}a. Za tako ne{to bi bilopotrebno daqe istraìvawe, analiza i pore|ewe.

44



Zadaci za grupu 2


I-29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata, o prvoj godini Drugogsvetskog rataI-30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne pruà otpor nema~kojvojsci

Zadatak: Razmatrawe situacije u jednoj zemqi jugoisto~ne Evrope koja je bila Hitlerov saveznik.

Pitawe: Kako Bugarska opravdava kolaboraciju sa Nema~kom?

U~enici uo~avaju da je:

– bugarski narod patio od apatije usled poraza u prethodnim ratovima,– bugarski nacionalni ponos bio povre|en,– u Bugarskoj bio uo~qiv versajski kompleks,– Bugarska pokazala solidarnost sa Nema~kom zbog razo~arawa nakon Prvog svetskog rata.

Tako|e, u~enicima je upotreba vica kao istorijskog izvora bila veoma zanimqiva (I-29). Primetilisu da vic moè koncizno i ìvopisno da izrazi preovla|uju}e mi{qewe u odre|enoj istorijskojsituaciji.

Zakqu~ak: Bugari su doga|ajima iz pro{losti opravdavali doga|aje u sada{wosti.

Zadaci za grupu 3


I-47. Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podrì NDH, 28. april 1941.

I-48. Stepin~evo pismo Paveli}u od 14. maja 1941.

Zadatak: Odrediti ulogu katoli~ke crkve u stvarawu i funkcionisawu NDH.

Pitawe: Da li je Stepinac bio kriminalac ili svetac?

U~enici uo~avaju:

– da je prva reakcija zagreba~kog nadbiskupa na uspostavqawe NDH bila veoma pozitivna,– da je crkva je pozvala sve katolike da sara|uju sa novom vladom,– da se NDH se naziva “Bo`jom zemqom„ (I-47),– da se Stepinac pobunio protiv ubijawa srpskih civila samo mesec dana nakon {to je podrào

novu Vladu,– da se crkva nije u potpunosti distancirala od Vlade NDH, iako su mnogi sve{tenici bili

uàsnuti zlo~inima usta{a,– da je Stepinac, uprkos tome {to se pomagao Jevrejima, bio deo strukture koja je sara|ivala s

Nema~kom.

Zakqu~ak: Stepinac nije ni usta{ki zlo~inac ni samopo`rtvovani svetac, ve} “ne{to izme|u„.Danas Stepinac predstavqa primer kako se istorija koristi u politici.

PRILOZI

45

Zadaci za grupu 4


II-21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}e u javnim poslovimapo{to su u~estvovale u Pokretu otpora

II-22. Mlada partizanka – pesma nepoznatog makedonskog autora

Zadatak: Razmotriti uticaj rata na ène u Gr~koj i Makedoniji.

Pitawe: Koji su bili pozitivni i negativni u~inci rata na dru{tveni poloàj èna?

U~enici uo~avaju:

– da su ène u Gr~koj bile deo veoma konzervativne patrijarhalne zajednice,– da su ènama iz nu`de dozvoqene mnoge tradicionalno mu{ke aktivnosti, – da su ène uìvale u dodatnoj slobodi i nisu èlele da se vrate u predratno stawe,– da su se makedonske ène borile kao partizanke rame uz rame sa mu{karcima,– da je rat izjedna~io mu{karce i ène u Makedoniji,– da je pesma (II-22) po prirodi propaganda i da joj je ciq da privu~e ène u borbu,– da su ène zbog svoje ve}e slobode ~e{}e ginule u ratu.

Zakqu~ak: Rat je poboq{ao dru{tveni poloàj èna, ali wihova novootkrivena sloboda imalaje svoju cenu. @ene vi{e nisu bile ograni~ene na poslove u doma}instvu, ali su zato bileizloènije opasnostima rata.

Zadaci za grupu 5


IV-1 Razgovor izme|u partizana i usta{a.

IV-6 Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi s Dekretom oza{titi nacije.

Zadatak: Razmotriti odnos izme|u pojedinaca na zara}enim stranama, odmaknuti se od politikerata i posmatrati “qudski element„ u Drugom svetskom ratu.

Pitawe: Kako je rat uticao na “obi~ne qude„?

U~enici uo~avaju:

– da razgovor izme|u usta{e i partizana zvu~i poput politi~kog razgovora koje se moè ~uti ubilo kojoj kafani,

– da bi usta{e i partizani verovatno mogli da budu prijateqi da nije rata,– da su usta{e i partizani “obi~ni qudi„ koji su se na{li na zara}enim stranama usled niza

globalnih doga|aja,– da je uprkos, zvani~noj politici vlade, u Bugarskoj bilo pobuna protiv rasnih zakona,– da su se bunile zanatlije, qudi koji su se svakodnevno susretali sa Jevrejima,– ako su Jevreji ka`wavani zbog profiterstva i neke Bugare bi tako|e trebalo kazniti.

46



Zakqu~ak: Zvani~na dràvna politika tokom rata ne mora se uvek poklapati sa mi{qewempojedinaca.

Odgovor na kqu~no pitawe:

Analiza istorijskih izvora moè:

– pruìti jedinstven uvid u istorijski doga|aj,– pomo}i da otkrijemo istorijsku zabludu,– pomo}i da utvrdimo upotrebu istorijske teme u svrhe propagande ili politike,– da nas nau~i kako da doga|aje posmatramo sa vi{e strana i tako dobijemo potpuniji i

objektivniji utisak,– pomo}i pri orijentaciji u sada{wosti, a posebno u situacijama gde se poziva na pro{lost,– onemogu}iti manipulacije koje se koriste jednostranim predstavqawem istorijskih tema,– ohrabriti kriti~ko razmi{qawe kod u~enika.

PRILOG 4 MODEL NASTAVNE JEDINICE – DUBRAVKA STOJANOVI]

Tema nastavne jedinice: Balkanski ratovi

Nastavni materijali: Istorijska îtanka 3, Balkanski ratovi

Nastavne metode i aktivnosti: rad u grupama

Ciqevi u~ewa:

– pokazati da je svaka istorijska situacija komplikovana i da se mora posmatrati iz mnogihuglova

– pokazati da je u svakom istorijskom trenutku postojala mogu}nost izbora i da istorija nijeunapred odre|ena

– ukazati u~enicima da je istorija proces koji se neprekidno mewa– pokazati delovawe stereotipa u prelomnim istorijskim trenucima.

Kqu~ne re~i: ratno iskustvo, alternativna mi{qewa, ratna euforija, propaganda, stereotipi

Zadaci za u~enike:

– Pro~itati zadate tekstove– Analizirati zadatu temu po grupama– Predstaviti rezultate ~itavom razredu

Struktura nastave:

– Tekstove pro~itati kod ku}e– Analiza teme (10 min)– Predstavqawe rezultata (35 min)

PRILOZI

47

RAD U GRUPAMA:

Podeliti razred u 4 grupe

I tema:

Odu{evqewe ratom (tekstovi II-19, II-20, II-21, II-22, II-23)

Zadatak za usmereno ~itawe: uo~iti kako se podiè ratna atmosfera i stvara pobedni~ko ose}awai veliko o~ekivawe od ratnih rezultata

II tema:

Alternativna vi|ewa (tekstovi II-6, II-7, II-8)

Zadatak za usmereno ~itawe: uo~iti kako u svakoj istorijskoj situaciji, pa ~ak i u sred ratneeuforije, postoje ponu|ena druk~ija re{ewa i alternativna vi|ewa. Pokazati da nijedan istorijskidoga|aj nije bio jedino mogu}e re{ewe.

III tema:

Paralelni rat (tekstovi III-18, III-19, III-20, III-21, III-22, III-23)

Zadatak za usmereno ~itawe: pokazati delovawe ratne propagande i steretipa o drugim narodimai nau~iti |ake da se mr`wa i qubav me|u narodima proizvode i mewaju u zavisnosti od politi~kepotrebe

IV tema:

Razo~arewe ratom (tekstovi V-1, V-2, -3, V-4, V-5)

Pokazati kako ratovi vo|eni za dobijawe teritorija uvek vode u razo~arewe jer se u ratnojeuforiji formiraju nerealni i neostvarivi ciqevi; uporediti s tekstovima o ratnoj euforiji,postaviti pitawe da li je rat re{io probleme zbog kojih je pokrenut, razmisliti o tome kako suse ose}ali oni koji su “oslobo|eni„

Predstavqawe rezultata:

Svaka grupa predstavi zakqu~ke donete na osnovu teme i tekstova koje su ~itali.

Zakqu~ak:

Ratovi nikada ne donose ono zbog ~ega su vo|eni; ratovi se vode pomo}u propagande koja razvijamr`wu prema drugim narodima; propaganda razvija velika o~ekivawa koja se na kraju rata neostvare; rat donosi smrt, bolest i nesre}u koji su suprotni prvim propagandnim o~ekivawima;svaki istorijski doga|aj je kompleksan i mora se posmatrati iz pozitivnih i negativnih uglova;u svakoj istorijskoj situaciji postoji vi{e na~ina za re{avawe problema i ni{ta u istoriji nijeneminovno.

48



Ово издање финансирала је ЕУ

The European Union's Instrument for Pre-accession Assistance (IPA).

Documents

Ово издање финансирала је ЕУcdrsee.org/jhp/pdf/UserGuide_srb.pdf · Kao i sve prekretnice, ni ova ne mo`e da pro|e bez odgovaraju}ih zahvalnica svima koji