!∀# ∃% # & ∀& % & %& # % % ∋% %! &%(% ∋%! %% # ) %(% %& % - KNJIGA 14.pdf · ТД за радове на изградњи индустријског колосека од

!∀#∃%&∀!!!∋∃%(%)∋(∗∋+∃

%%&∗%#%%∀# 05(0/05

!∀#∃%#&∀&%&#%& #%%

∋%%!&%(%∋%!%%#)%(%%&%&∗& )

&∃∀+ .0<,01/80

ТД за радове на изградњи индустријског колосека од ТЕ Костолац Б до постојеће железничке мреже

2

I РАДОВИ

I-0 Техничко образложење 01. Опис постојећег стања 02. Опис решења 02.1. Ситуациони план 02.2. Уздужни профил 02.3. Конструкција доњег строја 02.4. Горњи строј 02.5. Одводњавање 02.6. Путни прелази у нивоу 02.7. Укрштање пруге са инсталацијама водовода и канализације 02.8. Укрштање пруге са транспортном траком 02.9. Електротехничка инфраструктура 02.9.1. Електроенергетика 02.9.2. Сигнално - сигурносни уређаји 02.9.3. Телекомуникациони уређаји 02.10. Извођење радова на изградњи индустријског колосека

-Преамбула уз техничке спецификације 1. РАДОВИ НА ДОЊЕМ СТРОЈУ КОЛОСЕКА

1. 1. ДОЊИ СТРОЈ 1.1.1. Претходни радови

1.1.1.1. Обележавање трасе и објеката 1.1.1.2. Сечење шибља и стабала пречника до 10цм 1.1.1.3. Сечење дрвећа пречника већег од 10цм 1.1.1.4. Рушење и уклањање вештачких објеката 1.1.1.5. Рушење постојећих асфалтних коловоза 1.1.1.6. Рушење и уклањање вештачких ограда

1.1.2. Земљани радови 1.1.2.1. Чишћење насипа грејдером 1.1.2.2. Ископ хумуса 1.1.2.3. Ископ старог застора са планума постојеће пруге 1.1.2.4. Широки ископ земљаног материјала 1.1.2.5. Ископ из позајмишта 1.1.2.6. Ископ степеница 1.1.2.7. Транспорт ископаног и утовареног материјала 1.1.2.8. Депоновање материјала 1.1.2.9. Планирање и ваљање темељног тла (подтла) 1.1.2.10. Набавка и уградња геомреже са геотекстилом 1.1.2.11. Утовар и превоз песковитог шљунка 1.1.2.12. Израда насипа од кохерентног материјала 1.1.2.13. Израда насипа од шљунковитопесковитог материјала у слојевима

дебљине 30цм 1.1.2.14. Израда завршног слоја усека - посељице 1.1.2.15. Израда тампонског слоја од шљунковитопесковитог материјала 1.1.2.16.и1.1.2.17.Хумузирање са затрављивањем ерозивних површина косина 1.1.2.18. Израда насипа на мочварном терену

1.1.3. Одводњавање 1.1.3.1. Ископ јаркова и испаривача 1.1.3.2. Ископ дренажног рова 1.1.3.3. Полагање дренажних цеви 1.1.3.4. Испуна дренажног рова 1.1.3.5. Израда ревизионих окана 1.1.3.6. Израда обложених бетонских канала 1.1.3.7. Израда бетонских канала


3

2. ГОРЊИ СТРОЈ КОЛОСЕКА

2.1. НАБАВКА МАТЕРИЈАЛА ГОРЊЕГ СТРОЈА 2.1.1. Набавка шина типа 49Е1 квалитета 260 2.1.2. Дрвени прагови 2.1.3. Скретнице заједно са дрвеним праговима и причврсним прибором 2.1.4.-2.1.12. Причврсни прибор за дрвени праг 2.1.13. Туцаник 2.1.14. Справе против бочног померања дрвених прагова (попречни анкери-“капе”) 2.1.15. Справе против путовања шина (MATHE) 2.1.16. Алуминотермитске порције заједно са калупима за заваривање 2.1.17. Армиранобетонске плоче за путне прелазе 2.1.18. Грудобрани од старих шина

2.2. МАНИПУЛАЦИЈА МАТЕРИЈАЛОМ ГОРЊЕГ СТРОЈА

2.3. РАД НА ГОРЊЕМ СТРОЈУ 2.3.1. Демонтажа постојећих колосека 2.3.2. Демонтажа постојећих скретница 2.3.3. Демонтажа контрашина на путним прелазима 2.3.4. Монтажа и полагање колосека на дрвенум праговима причвршћавање "К"

прибором 2.3.5. Монтажа и полагање скретница на дрвенум праговима причвршћавање "К"

прибором 2.3.6. Истовар и уграђивање туцаника 2.3.7. Машинско регулисање и стабилизација колосека на дрвеним праговима

колосек од шина типа 49 Е 1 2.3.8. Заваривање колосека у ДШТ 2.3.9. Отпуштање напона у шинама са завршним заваривањем у колосецима 2.3.10. Заваривање скретница у ДТШ , АТ поступком 2.3.11. Отпуштање напона у скретницама са завршним заваривањем 2.3.12. Израда путних прелаза у нивоу од монтажних плоча

2.4. ОПРЕМА ПРУГЕ 2.4.1. Набавка и постављање КМ, ХМ, кривинских и ознака за ДТШ 2.4.2. Међици 2.4.3. Допрема и уграђивање попречних анкера (против бочног померања колосека) 2.4.4. Справе против путовања шина (MATHE) 2.4.5. Падокази 2.4.6. Грудобрани Обележавање осовине и нивелете

Пријем радова

3. РАДОВИ НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ ДРУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА

3.1. РАДОВИ НА ДОЊЕМ СТРОЈУ

3.1.1. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ 3.1.1.1. Обележавање трасе и објеката 3.1.1.2. Сечење шибља и стабала пречника до 10cm 3.1.1.3. Сечење дрвећа пречника већег од 10cm, ископ корења и пањева 3.1.1.4. Рушење постојеће коловозне конструкције 3.1.1.5. Стругање дела постојећег коловоза глодалицом за асфалт 3.1.2. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

3.1.2.1. Ископ хумуса 3.1.2.2. Ископ земљаног материјала 3.1.2.3. Ископ из позајмишта


4

3.1.2.4. Транспорт вишка ископаног и утовареног материјала 3.1.2.5. Депоновање материјала 3.1.2.6. Уређење темељног тла 3.1.2.7. Утовар и превоз песковитог шљунка 3.1.2.8. Израда насипа од песковитог шљунка 3.1.2.9. Израда завршног слоја-постељице 3.1.2.10. Хумузирање ерозивних површина косина 3.1.2.11.Затрављивање хумузираних косина насипа и усека 3.2. РАДОВИ НА КОЛОВОЗНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ 3.2.1. Израда тампонског слоја 3.2.2. Израда слоја од дробљеног каменог агрегата 0-31.5mm 3.2.3. Израда горњег носећег битуменизираног слоја БНХС 16 3.2.4.Израда горњег битуменизираног носивог слоја БНС 22sА 3.2.5.Израда хабајућег слоја АБ11s

4. САОБРАЋАЈНА ОПРЕМА И СИГНАЛИЗАЦИЈА Опрема пута - Регулисање саобраћаја током извођења радова 1.00 ОПШТИ УСЛОВИ 2.1.ЕЛЕМЕНТИ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 1.2.1.1. Материјал и прибор 1.2.1.1.1. Рефлектујући саобраћајни знак са прибором за монтажу 1.2.1.1.2. Стуб носач рефлектујућег саобраћајног знака 1.2.1.2. Монтажни радови 1.2.1.2.1. Монтажа рефлектујућег саобраћајног знака 1.2.2. Грађевински радови 1.2.2.1. Уградња стуба рефлектујућег саобраћајног знака 5. ХИДРОТЕХНИЧКИ РАДОВИ ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА ВОДОВОДА - Испитивање водоводних цеви на пробни притисак и дезинфекција цевовода А) ИСПИТИВАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ НА ПРОБНИ ПРИТИСАК - УГЛЕДНИ ОБРАЗАЦ ЗА ЗАПИСНИК О ИСПИТИВАЊУ ЦЕВОВОДА НА ПРОБНИ ПРИТИСАК - ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЛИВЕНО ГВОЗДЕНЕ ЦЕВИ ОД ДУКТИЛНОГ ЛИВА 5.01.ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА

ВОДОВОДА 5.01.01 ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 5.01.01.01. Обележавање 5.01.02. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 5.01.02.01. Машински и ручни ископ рова 5.01.02.02. Машински и ручни ископ јаме за шахтове 5.01.02.03. Испуна песком 5.01.02.04. Затрпавање природним материјалом 5.01.02.05. Транспорт ископаног материјала 5.01.02.06. Црпљење воде из рова 5.01.02.07. Подграђивање 5.01.03. МОНТАЖНИ РАДОВИ

5.01.03.01. Набавка, транспорт и монтажа цеви


5

5.01.03.02. Ливено гвоздени фазонски комади 5.01.03.03. Заштитне цеви 5.01.03.04. Затварачи 5.01.03.05. Ливено гвоздени поклопци 5.01.03.06. Ливено-гвоздене пењалице 5.01.03.07. Жабљи поклопци 5.01.03.08. Повезивање водоводне мреже

5.01.04. БЕТОНСКИ И АРМИРАНО - БЕТОНСКИ РАДОВИ

5.01.04.01. Израда шахтова 5.01.04.02. Анкер блокови

5.01.05. ОСТАЛИ РАДОВИ 5.01.05.01. Испитивање цевовода 5.01.05.02. Дезинфекција 5.01.05.03. Елаборат изведеног стања

ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ - ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ХИДРАУЛИЧКОМ ИСПИТИВАЊУ КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ НА ВОДОНЕПРОПУСНОСТ

5.2. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ

- ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПЛАСТИЧНИХ (ПВЦ) ЦЕВИ

- УСЛОВИ ЗА ЧЕЛИЧНЕ ЦЕВИ ПРЕМА ЈУС ПРОПИСИМА

5.2.1. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ

5.2.1.1.Обележавање трасе

5.2.2. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

5.2.2.1. Машински и ручни ископ рова за постављање канализационих цеви 2.1.2.1.1. Машински и ручни ископ јаме за шахтове 5.2.2.2. Планирање дна рова 5.2.2.3. Испуна песком 5.2.2.4. Испуна шљунком 5.2.2.5. Транспорт ископаног материјала 5.2.2.6. Разупирање рова 5.2.2.7. Одводњавање и црпљење подземне воде

5.2.3. МОНТАЖНИ РАДОВИ

5.2.3.1. Набавка, транспорт и монтажа цеви 5.2.3.2. Ливено гвоздени поклопци 5.2.3.3. Лаки поклопци 5.2.3.4. Опрема за црпну станицу 5.2.3.5.Уградња челичне решетке

5.2.4. БЕТОНСКИ И АРМИРАНО-БЕТОНСКИ РАДОВИ

5.2.4.1.Ревизиони силази 5.2.4.2.Бетонски прстенови 5.2.4.4.Мршав бетон 5.2.4.5.Израда шахтова и црпне станице 5.2.4.6.Глатки бетонски челик 5.2.4.7.Мрежаста арматура 5.2.4.8.Челични профили


6

5.2.5. ОСТАЛИ РАДОВИ

5.2.5.1. Испитивање цевовода 5.2.5.2. Геодетско снимање 5.2.5.3.Обезбеђење постојећих инсталација 5.2.5.4. Испирање мреже

6. ОБЈЕКТИ ОТВОРА ДО 5м

06.01. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ

06.01.01 Припрема градилишта 06.01.02 Радови на рушењу

06.02. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

06.02.01. Широки ископ Ископ хумуса Широки ископ Ископ темељених јама и ровова Радови на разупирању и подграђивању Вертикални транспорт Радови на црпљењу воде Радови на одвозу материјала

06.02.02. Затрпавање 06.02.03. Израда шљунчаног клина 06.02.04. Израда заштитног слоја шљунчаног клина 06.02.05. Израда тампонског слоја 06.02.06. Израда кегли

06.03. БЕТОНСКИ РАДОВИ

06.03.01. Мршави бетон МB15 06.03.02. Армирани бетон елемената пропуста и крила MB30 06.03.03. Унутрашња облога од мршавог бетона MB15 06.03.04. Заштита хидроизолација горње плоче 06.03.05. Слој за пад горње плоче

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Саставни делови бетона

- агрегат - цемент - вода

БЕТОН

Доказивање квалитета Испитивање бетона

ИЗВОЂЕЊЕ БЕТОНСКИХ РАДОВА

Справљање бетона Транспорт свежег бетона до места уграђивања Скеле и оплате Припреме за уграђивање бетона Уграђивање бетона Површинска обрада бетона Оправка површина бетона Неговање бетона Контрола квалитета Бетонска лабораторија


7

Обрачун Јединична цена

06.04. АРМИРАЧКИ РАДОВИ Врста и квалитет материјала, опреме и уређаја

a) Арматура: b.) Заваривање

Методе постављања, полагања, уграђивања, причвршћавања итд. Јединична цена

06.05. ИЗОЛАТЕРСКИ РАДОВИ

06.05.01. Изолација горње површине бетонске плоче 06.05.02. Изолација зидова пропуста 06.05.03. Изолација доње плоче пропуста 06.05.04. Изолација крилних зидова

06.06. ОСТАЛИ РАДОВИ

06.06.01. Облагање каменом 7.УРЕЂЕЊЕ И ОСИГУРАЊЕ ПУТНИХ ПРЕЛАЗА У НИВОУ

7.1. РАДОВИ НА ДОЊЕМ СТРОЈУ 7.1.1. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ

7.1.1.1. Обележавање трасе и објеката 7.1.1.2. Сечење шибља и стабала пречника до 10cm 7.1.1.3. Сечење дрвећа пречника већег од 10cm 7.1.1.4. Рушење постојеће коловозне конструкције 7.1.1.5. Рушење и уклањање вештачких ограда

7.1.2. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

7.1.2.1. Ископ хумуса 7.1.2.2. Ископ земљаног материјала 7.1.2.3. Ископ канала и испаривача 7.1.2.4. Израда степеница 7.1.2.5. Ископ из позајмишта 7.1.2.6. Транспорт ископаног и утовареног материјала 7.1.2.7. Депоновање материјала 7.1.2.8. Замена материјала са набијањем 7.1.2.9. Уређење темељног тла 7.1.2.10.Утовар и превоз песковитог шљунка 7.1.2.11.Израда насипа од песковитог шљунка 7.1.2.12.Израда завршног слоја-постељице 7.1.2.13.Хумузирање ерозивних површина косина 7.1.2.14.Затрављивање хумузираних косина насипа и усека

7.2. РАДОВИ НА КОЛОВОЗНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ

7.2.1. Израда тампонског слоја 7.2.2. Израда слоја од дробљеног каменог агрегата 0-31.5mm 7.2.3. Израда горњег битуменизираног носивог слоја БНС 22sА 7.2.4. Израда хабајућег слоја АБ 11

7.3. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ СА ОПИСОМ РАДОВА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ САОБРАЋАЈНЕ ОПРЕМЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈЕ


8

1.00 ОПШТЕ УСЛОВИ 2.00 ЕЛЕМЕНТЕ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ

2.1. Стандардни саобраћајни знакови 2.2. Носачи саобраћајних знакова 2.2.1 Једностубни цевни носачи

3.00 ЕЛЕМЕНТЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ

3.1. Класификација ознака на коловозу 3.11. Уздужне ознаке

07.04.00. УРЕЂАЈИ У КУЋИЦИ ПУТНОГ ПРЕЛАЗА

(у основном пројекту /К07-Д02/ нумерисано: 2.1)

07.04.01. Кућица путног прелаза 07.04.02. Сигурносни уређај 07.04.03. Напојни уређај

07.05.00. СПОЉАШЊИ УРЕЂАЈИ

07.05.01. Светлосни путопрелазни сигнали 07.05.02. Поставна справа путопрелазног полубраника 07.05.03. Мотка путопрелазног полубраника 07.05.04. Најавни и укључно-искључни уређаји 07.05.05. Спољне поставнице (локални постављач и ормарић за деактивирање) 07.05.06. Контролни сигнал 07.05.07. Кабловска мрежа 07.05.08. Уземљење и заштита спољних елемената 07.05.09. Комуникационе везе са путног прелаза

07.06.00. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ

07.06.01. Техничка документација 07.06.02. Остале обавезе

07.07.00. НАЧИН ИЗВОЂЕЊА МОНТАЖЕ И ОДРЖАВАЊЕ УРЕЂАЈА

07.07.01. Монтажа 07.07.02. Посебни услови за грађење и одржавање уређаја А) Фабрички пријем B) Интерни технички преглед C) Технички преглед D) Пуштање у рад и пробни рад E) Одржавање уређаја

7. 4: ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКО НАПАЈАЊЕ ПУТНОГ ПРЕЛАЗА TЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ КАБЛОВСКИХ ВОДОВА ДО 1 kV

0) Општи услови 1) Ситуација траса 2) Услови за ровове, кабловска окна и кабловску канализацију 3) Приближавање и укрштање са другим објектима и инсталацијама 8. УКРШТАЊЕ КОЛОСЕКА СА ТРАНСПОРТНОМ ТРАКОМ

8.1. МАШИНСКИ ДЕО

- ОПШТИ УСЛОВИ - ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА МОНТАЖУ ТРАНСПОРТЕРА ОПШТЕ НАПОМЕНЕ МОНТАЖА ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА


9

ЗАШТИТА ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА ОД КОРОЗИЈЕ

8.2. ГРАЂЕВИНСКИ ДЕО

- ОПШТИ УСЛОВИ - ПОСЕБНИ УСЛОВИ

08.02.02.01.00 Земљани радови 08.02.02.01.01 Ископ земљаног материјала 08.02.02.01.02 Насипање

08.02.02.03.00 БЕТОНСКИ РАДОВИ

- ОПШТИ УСЛОВИ ЗА БЕТОН

08.02.02.03.01 Израда потпорних зидова од армираног бетона MB30 08.02.02.03.02 Израда слоја мршавог бетона испод темеља потпорног зида од неармираног бетона MB15 - ОПШТИ УСЛОВИ ЗА АРМАТУРУ

8а. КОЛСКЕ ВАГЕ

8а1. ГРАЂЕВИНСКИ И ГРАЂЕВИНСКО - ЗАНАТСКИ РАДОВИ

- ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ И ГРАЂЕВИНСКО - ЗАНАТСКИХ РАДОВА

1. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ - НАСИПИ И ТАМПОНИ 2. БЕТОНСКИ И АРМИРАНО - БЕТОНСКИ РАДОВИ 3. АРМИРАЧКИ РАДОВИ 4. ЗИДАРСКИ РАДОВИ - МАТЕРИЈАЛИ - ЗИДАЊЕ ОПЕКОМ - МАЛТЕРИСАЊЕ 5. ИЗОЛАТЕРСКИ РАДОВИ 6.АЛУМИНИЈУМСКИ РАДОВИ - МАТЕРИЈАЛ И ЊЕГОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ - ИЗРАДА ЕЛЕМЕНАТА - ОБРАДА - ЗАПТИВКЕ - ЗАШТИТА - ЗАСТАКЉИВАЊЕ - ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА - ГАРАНЦИЈА - ОБРАЧУН РАДОВА 7. РАЗНИ РАДОВИ

8а2. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ТЕРМОТЕХНИЧКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

- ОПШТИ УСЛОВИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА НА ИНСТАЛАЦИЈИ СА БАКАРНИМ ЦЕВИМА

1. Испорука, транспорт и ускладиштење 2. Спајање бакарних цеви и спојних комада и савијање бакарних цеви 3. Монтажа инсталације 4. Испитивање инсталације


10

5. Термичка изолација 6. Завршни преглед

8а3. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА МОНТАЖУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

ОПШТИ УСЛОВИ УСЛОВИ ЗА РАД И МАТЕРИЈАЛ

8а3.1Н Просторија железничке ваге – објекат 8а3.1Н.01.01.01. Разводна табла 8а3.1Н.02.00.00 Напојни каблови 8а3.1Н.02.01.01 Постављање кабла 8а3.1Н.03.00.00. Инсталација осветљења 8а3.1Н.03.01.01. Сијалично место 8а3.1Н.03.01.02 Сијалично место 8а3.1Н.03.02.01. Прекидачи 8а3.1Н.03.03.01. Светиљке 8а3.1Н.03.03.02. Светиљке 8а3.1Н.04.00.00. Инсталација прикључница и технолошких потрошача 8а3.1Н.04.01.01. Прикључни каблови 8а3.1Н.04.02.01. Прикључнице 8а3.1Н.04.02.02. Прикључнице 8а3.1Н.05.00.00. Темељни уземљивач 8а3.1Н.05.01.01. Трака Fe-Zn 25x4mm 8а3.1Н.05.02.01. Трака Fe-Zn 40x2mm 8а3.1Н.05.03.01. Укрсни комад 8а3.1Н.06.00.00. Остали радови 8а3.1Н.06.01.01. Припремно завршни радови

9А. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

9А.1. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ЈАВНОГ ОСВЕТЉЕЊА 9А.1.1. Општи услови 9А.1.2. Кабловски водови 9А .1.2.1. Начин полагања 9А.1.2.2. Ровови 9А.1.2.3. Кабловска канализација 9А.1.2.4. Полагање каблова у рову 9А.1.2.5. Приближавање и укрштање са другим објектима 9А.1.2.6. Спајање и завршавање каблова 9А.1.2.7. Снимање каблова 9А.1.2.8. Затрпавање каблова 9А.1.2.9. Обележавaње кабловског вода 9А.1.2.10. Атестирање каблова по завршеном полагању 9А.1.2.11. Потребни атести: 9А.1.2.12. Документација кабловског вода 9А.1.3. Стубови 9А.1.4. Напајање уличног осветљења и систем командовања 9А.1.5. Завршне одредбе

9. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА И ПОСТРОЈЕЊА

9.1.б Општи услови 9.2.б Услови за ТК каблове 9.3.б Упутство извођачима 9.1.ц Општи услови 9.2.ц Преамбула уз техничке спецификације 9.3.ц Услови квалитета 9.4.ц Услови за ТК каблове 9.5.ц Пружна телефонија 9.6.ц Упутство извођачима 9.7.ц Услови за грађевинске радове


11

10. АДАПТАЦИЈЕ ДАЛЕКОВОДА

10.1 ДВ 110 kV бр.1160 Дрмно (СП) – Рудник 2 Упутство за за изградњу Упутство за монтажу OPGW ужета

10.2 адаптација ДВ 110 kV бр.1128/1 Костолац - Рудник 1 Упутство за за изградњу

10.3 адаптација ДВ 110 kV бр.1128/2 Рудник 1 - Рудник 2, на деоници између портала у ТС Рудник 1 и портала у ТС Рудник 2 Упутство за за изградњу

10.4 Измештање и заштита надземних и подземних електроенергетских водова 1kV и 10kV Технички услови за полагање кабловских водова и извођење надземне мреже 10kV 11. ОСИГУРАЊЕ КОЛОСЕКА

11.01.00. УНУТРАШЊИ УРЕЂАЈИ СС

11.01.01. Комадни пулт 11.01.02. Опис релејног уређаја 11.01.03. Опис напојног уређаја 11.01.04. Прорачун напојног уређаја 11.01.05. Касета интерфејса (само у станици ТЕ Костолац) 11.01.06. Опис просторија за смештај уређаја

11.02.00. СПОЉНИ УРЕЂАЈИ СС

11.02.01. Сигнали

11.02.01.01. Светлосни сигнали 11.02.01.02. Прилазни сигнал 11.02.01.03. Сигнални појмови на улазним сигналима и предсигналима

11.02.02. Скретничка брава 11.02.03. Скретнички сигнали 11.02.04. Исклизница 11.02.05. Исклизнички сигнали 11.02.06. Уређај за контролу присуства шинских возила (AFI коло) 11.02.07. Кабловска мрежа и кабловски прибор 11.02.08. Уземљивање

11.03.00. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ

11.03.01. Техничка документација 11.03.02. Остале обавезе

11.04.00. НАЧИН ИЗВОЂЕЊА МОНТАЖЕ ПОД САОБРАЋАЈЕМ И ОДРЖАВАЊЕ УРЕЂАЈА

11.04.01. Одвијање саобраћаја за време извођења радова 11.04.02. Посебни услови за грађење и одржавање уређаја


12

I РАДОВИ

I-0 Техничко образложење

01. Опис постојећег стања

Термоелектрана Костолац Б (ТЕ Костолац Б или ТЕКО Б) налази се на десној обали Дунава (удаљена око 5 km од обале) у области варошице Костолац (14.000 становника) на чијој територији се налази и ТЕ Костолац А. Удаљена око 100 km од Београда у правцу исток-североисток, локација термоелектране припада територији општине Пожаревац.

ТЕ Костолац Б подигнута је 1988. год у југоисточном делу тзв. рударско-енергетског басена (или угљоносног) басена Костолац. Шире подручје басена је равничарско, са ниским разуђеним побрђем терасног карактера.

Савремена морфологија терена знатно је измењена услед дугогодишње површинске експлоатације угља на површинским коповима (ПК) “Дрмно”, ПК “Кленовник” и ПК “Ћириковац” са пратећим одлагалиштима откривке као и великим одлагалиштима шљаке и пепела, из термоелектрана Костолац А и Костолац Б.

Основно обележје хидрографској мрежи истражног подручја чини река Дунав са Дунавцем, и притокама Великом Моравом и Млавом.

ТЕКО-Б користи велике количине расхладне воде (102.600 m3/h) из Дунава. После хлађења, ова вода се цевоводом испушта у реку Млаву. Како су ове воде загрејане, овај део Млаве на ушћу у Дунав у зимским месецима постаје станиште бројних врста рибе.

Површински слој терена је сачињен од леса који је распрострањен на читавом угљоносном подручју, осим на простору алувијона реке Млаве и Дунава. Дебљине је и до 40 m. Испод леса простире се слој шљункова и пескова. Ниво подземних вода на ширем простору термоелектране осцилује под директним утицајем интензивног одводњавања повлатних наслага угља које се спроводи црпењем из великог броја дренажних бунара.

У коридору будуће трасе пруге од техничке инфраструктуре егзистирају електроенергетска, телекомуникациона постројења и водоводи и објекти хидроенергетике и комуналне и регионалне инфраструктуре водовода и канализације, као и делови индустријског колосека, ван функције (у кругу термоелектране). Далеководи виших напона 400 кV, 220 кV и 110 кV због свог већег значаја представљају уједно значајнија ограничења од далековода нижих напона (35 кV и 10 кV). Код пројектовања трасе пруге вођено је рачуна о томе да паралелно пружање трасе пруге и трасе далековода представља веће ограничење од попречног сечења траса. Од телекомуникационо техничке инфраструктуре, на картама су уцртане трасе постојећих ТТ каблова. Од друмских саобраћајница најзначајнији је регионални пут Р-105 Рам - Братинац, деоницa 0388 овог пута, између чворова бр.0439 и бр 0720, са којим се траса пруге укршта код km 8+530 пруге, односно приближно у km 14+102 наведене деонице пута. Од локалних путеви су третирани они који пресецају пружни и путне коридоре или се у њих уливају. У погледу железничке инфраструктуре, колосек који је повезивао постојећу железничку мрежу са ТЕ Костолац Б постојао је од железничке станице Стиг (на прузи Мала Крсна - Бор - Распутница 2 - (Вражогрнац)) до ТЕ Костолац Б. Колосек је био нормалне ширине (1435mm), носивости 18 t/os, неелектрифициран и изграђен за потребе допреме опреме за ТЕ Костолац Б. Након одвајања из станице Стиг ка ТЕ "Костолац Б", колосек је прелазио преко локације садашњег површинског копа "Дрмно", који је у експлоатацији. Положај колосека ометао је напредовање рударских радова на копу, те је стога демонтиран. Према пројекту, траса пројектованог колосека предвиђа обилазак копова са јужне стране, насељa Дрмно са западне и затим укључење у комплекс ТЕ Костолац са јужне стране. Од заштићених природних добара у ширем истраживаном подручју налази се: •Специјални резерват природе „Делибалатска пешчара“, у оквиру којег се налази и ада Жилава за

коју је утврђен режим заштите I (првог) степена, и


13

• Подручју које је на међународној и националној листи подручја која су значајна за очување диверзитета фауне птица (Important Bird Areas) - IBA подручје. Номиновано је под називом „Лабудово Окно“, а уписано у међенародну листу са ознаком 033, а у националну листу RS016IBA. Подручје је значајно и са аспекта очувања диверзитета биљака - IPA подручје (Important Plant Areas). Заштићена природна добра су ван зоне утицаја будућег индустријског колосека. Утицаји изградње и експлоатације варијантних решења индустријског колосека на заштићена природна добра у истраживаном подручју су минимални.

У коридору индустријског колосека налази се заштићено културно добро-археолошки локалитет Виминацијум. Североисточна - источна граница ТЕ Костолац истовремено је и југозападна граница локалитета. Виминацијум је једно од најзначајнијих археолошких налазишта на територији Србије, под заштитом државе од 1949. године, као споменик културе - археолошко налазиште. Објекти који су конзервирани на локалитету су римски аквадукт, базилика, гробница, маузолеј, меморије, терме, северна капија логора и триконхална црква. Источно од ТЕ Костолац Б налазе се два локалитета: римско купатило (терме) на удаљености од око 2 km од локације термоелектране и северна капија логора (порта преторија), на удаљености од око 3 km. У оквиру граница ТЕ Костолац Б, налазе се конзервиране три меморије на две локације и једна мања археолошка ископина на трећој локацији.

Ако се у току грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести Завод за заштиту споменика културе Смедерево и да предузме све мере да се налаз не уништи и не оштети односно да се сачува на месту и у положају у коме је откривен.

02. Опис решења

Будући транспорт железницом треба да одговори на следеће захтеве за превозом:

1.Довоз кречњака за одсумпоравање димних гасова у ТЕ Костолац Б из каменолома (Ковиловача код Деспотовца),

2.Одвоз угља са површинског копа Дрмно до ТЕ Морава у Свилајнцу,

3.Довоз рударске опреме до копа Дрмно,

4.Довоз опреме у ТЕ Костолац Б

5.Одвоз угља за широку потрошњу

6.Одвоз нуспроизвода из ТЕ Костолац Б (пепео, гипс).

02.1. Ситуациони план

Траса колосека, према одабраном решењу, прелази преко благо нагнуте равнице од станице Стиг према Дрмну, користећи постојећи простор бившег индустријског колосека у дужини од око 7km. Након напуштања локације бившег колосека, траса је вођена наспрам (паралелно) са монтажним плацем, (предвиђена станица - укрсница наспрам монтажног плаца) а надаље поред насеља Дрмно, обилазећи га са западно - северозападне стране. Обилазни колосек у укрсници омогућава остављање кола за монтажни плац и промену места локомотиве са чела на крај воза, за потребе доставе кола на слепе колосеке у кругу ТЕКО Б. У правце постојећих колосека у оквиру термоелектране Костолац Б укључује се, једним својим краком, након укрштања са постојећом транспортном траком за угаљ. Други крак пројектованог колосека (означен као кол.6) вођен је југоисточно од постојећих објеката пријемног и расподелног бункера и испод постојећег тракастог транспортера. Намена овог колосека је опслуживање планираног складишта кречњака и евентуални довоз опреме за будући блок 3 термоелектране, као и могући утовар угља за потребе ТЕ Морава у Свилајнцу. Овај колосек се због потреба манипулације вагонима при утовару/истовару на северној страни води уз северозападни део ограде, с тим да је дужина извлачњака после скретнице (намењен за извлачење и манипулацију вагонима) ограничина на 282 m. У зони планираног складишта кречњака (и могућег утовара угља за потребе ТЕ Морава) предвиђена је изградња још једног колосека (подељен скретницама на кол.6а, односно 6б), осим


14

главног (кол.6). Намена овог колосека је да омогући манипулацију вагонима при истовару кречњака, (утовару угља) као и да омогући постављање локомотиве на чело композиције. Дефинисани положај колосека 6 захтева измештање постојећег асфалтног пута, ширине 6m у кругу ТЕКО Б на дужини од 150m, као и измештање постојећег осветљења дуж пута. На km 0+734.55 и km 0+828.35 колосек се укршта са постојећим системом за одводњавање копова. Пројектом је предвиђена изградња и колосека који би опслуживао некадашње утоварно место за комадни угаљ за широку потрошњу и постојећу вагу (кол. бр.5). Колосек је везан са једне стране за колосек бр.4 и вођен је као слепи, док се одустало од везивања за кол.бр.6, да би се избегло укрштање колосека са две постојеће транспортне траке. Хоризонтални и вертикални елементи трасе су предвиђени за брзину од 50km/h на делу отворене трасе, док је планирана брзина у кругу термоелектране до 20km/h. Дужина трасе од станице Стиг до раздвајања колосека испред термоелектране износи 13,88 km, укупна дужина колосека 6 је 2,231 km, дужина колосека у кругу ТЕКО Б је 4,41 km од чега је 3,33 km колосека по правцу постојећих у термоелектрани, што уз 1,13 km (обилазни колосек 395,86 m + колосек који улази у монтажни плац 736,0 m) колосека код монтажног плаца даје укупну грађевинску дужину колосека од 21,44 km, односно 21,97 km са скретницама. За повезивање свих колосека потребно је укупно тринаест скретница - предвиђене типа 60-200-12ком и једна 60-300, на почетку колосека, у станици Стиг. Електрификација индустријског колосека се не предвиђа. У складу са захтевима Инвеститора предвиђена је уградња ваге на колосеку бр.4, намењене мерењу комадног угља. Вага дужине 18м, је предвиђена у км 14+372,47 (средина ваге) За мерење кречњака и ситног угља предвиђена је заједничка вага на колосеку 6, приближно у км 1+211,50(средина ваге). Положај вага је такав да задовољава услове испоручиоца опреме у погледу правца колосека испред и иза ваге, односно испред и иза мерног моста да је колосек прав у дужини мерног моста. Вага се састоји од мерних мостова (са припадајућом опремом), кућице за смештај електронске опреме и рад особља, као и неопходног ожичења. Вага је компјутеризована и омогућава електронско праћење свих података везаних за мерење. Железничка вага типа VV 100-E, намењена је мерењу железничких вагона нормалног колосека (1435 mm) до дужине од 18 m. Вага ја тако конструисана да може издржати пролазак локомотиве. Платформа ваге се састоји од два мерна моста (12+6 m), а ширине 1800 mm који су израђени од варених челичних носача Inp 900, а међусобно спојених попречним везама од ваљаних и варених UNP носача. Дубина јаме у коју се ставља вага је 1,5 m. Сваки мост ваге (2 ком.) делује посебно, тако да се мерење може вршити у зависности од дужине вагона на сваком мосту појединачно или оба моста у спрези, што омогућава мерење без растављања композиције. Ради обезбеђења безбедног и поузданог рада на конструкцију мерног моста постављају се апсорбери шока (одбојници). Конструисани су тако да могу са прихвате све хоризонталне силе, како уздужне тако и попречне, које настају услед заустављању возила на пријемнику масе (моста ваге), тј. да анулирају инерцијалне силе масе возила, а да при том пренесу несметано силу - масу возила на електромеханичке мерне претвараче.

02.2. Уздужни профил

У уздужном профилу траса је прилагођена терену, са максималним нагибом од 12,5‰ на дужини од 1036m, што је условљено конфигурацијом терена преко кога пруга пролази. На преломима нивелете примењена су заобљења прописаним вертикалним кривинама. Приликом одређивања нивелете вођено је рачуна о укрштањима са путевима у нивоу, као и осталим инфраструктурним објектима.


15

02.3. Конструкција доњег строја

Доњи строј је предвиђен за 25 t оптерећења, са ширином планума од 6m и тампон слојем дебљине 30cm. Труп пруге прилагођен је делу терена преко кога је вођена траса. Генерално, могу се издвојити три различита дела трасе на којима је труп формиран на исти начин, и то: - део на коме траса користи простор бившег индустријског колосека, - део на коме је траса слободно вођена и - део колосека у оквиру круга ТЕКО Б. На првом делу, на коме је траса релативно принудно вођена како би се искористио простор на коме се некада налазио колосек, на основу геотехничких истражних радова којима је утврђена врста и квалитет материјала од којих је састављен доњи строј пруге (детаљан опис и резултати у књизи 2 Идејног пројекта - Геотехнички радови) одређен је могућ начин коришћења постојећег трупа. Обзиром да су резултати геотехничког испитивања утврдили да је доњи строј некадашњег колосека у добром стању и на њему нису потребне значајније интервенције, предвиђено је да се након уклањања преостале засторне призме и површинског слоја нечистоће (дебљине 10 cm) догради труп до потребних димензија. Препорука је да се проширење насипа обави материјалом сличног састава и својстава у односу на материјал уграђен у постојећи насип - од шљунковитог песка са прашинасто-глиновитом фракцијом. Завршни део реконструисаног насипа изводи се као тампон слој од шљунковито песковитог материјала, минималне дебљине д=30cm. Изнад тампонског слоја формира се нова засторна призма са колосечном решетком, према важећим прописима. При радовима на уређењу постојећег темељног тла - подтла на деловима пруге у насипу, потребно је да се постигну вредности збијености од Еv2 ≥ 30 MN/m2 при испитивању модула деформабилности (Еv2) кружном плочом φ 30 cm, односно Еvdin ≥ 15 MN/m2 када се контрола врши динамичким модулом деформабилитета. При уређењу завршног слоја насипа и усека-постељице, захтеване вредности збијености су Еv2 ≥ 45 MN/m2 (при испитивању кружном плочом φ 30 cm) односно Еvdin ≥ 25 MN/m2 ако се контрола врши динамичким модулом деформабилитета. Након уградње тампонског слоја од д = 30 cm, захтеване вредности збијености су Еv2 ≥ 80 MN/m2, односно Еvdin ≥ 40MN/m2. Уколико се при извођењу радова на делу постојећег насипа наиђе на локалне засторне вреће, исте је потребно "очистити" и санирати их шљунковито песковитим материјалом, уз обавезно обезбеђење правилног одводњавања. На местима где се не може обезбедити правилно одводњавање "очишћене" засторне вреће, уместо шљунковито песковитог материјала треба уградити глиновит материјал, са збијањем до кота од којих је одводњавање могуће. Локално, на малим дужинама, траса прелази преко мочварног (забареног) терена. На тим местима потребно је, пре изградње насипа, најпре урадити камени набачај од камена величине зрна dmax=1/2 дебљине слоја, до кота које су изнад забареног терена, што је предвиђено пројектном документацијом. На другом делу, на коме је траса слободно вођена, труп пруге се ради преко прашинасто-глиновитих наслага дебљине неколико десетина метара. До дубине од 10-11m није регистрован ниво подземне воде. Изградњи насипа чија висина износи до 3.90 m, треба да претходи уређење - збијање подтла, уз претходно уклањање хумусног слоја дебљине око 30 cm. Како се, према подацима из Геотехничког елабората могу очекивата слегања насипа, ради умањења нежељених ефеката предвиђено је постављање геосинтетичких мрежа на контакту насипа и терена. Мреже се постављају на деоницама на којима је висина насипа преко 2m, од км 7+250 до км 7+800. Од km 14+200 колосеци се граде у кругу ТЕКО Б, претежно по траси већ постојећих колосека, осим колосека означених бр.6 и 6а.


16

Труп пруге на овом делу је углавном у усеку, како би шине биле у висини платоа. Одводњавање је предвиђено путем дренажног система, који се може излити само у упојне бунаре, дубине веће од 10m. Напомене о потребној носивости појединих слојева остају у важности.

02.4. Горњи строј

Постојећи делови колосека, претежно од шина 49 на дрвеним праговима, су у различитом стању - од потпуно прекривених земљом, до утопљених у бетонски плато (делови колосека бр. 1) или камену коцку (делови колосека бр. 4). Пројектном документацијом је предвиђена демонтажа и уклањање свог постојећег колосечног материјала, уз набавку и уградњу новог. Изузетак је постојећи колосек у машинској сали блока 2 (колосек бр.2 после км 823,12), који је потпуно заливен у бетонски под и за који је предвиђено да остане у постојећем стању.

Горњи строј предвиђен је за осовинско оптерећење од 22,5 t. Колосечна решетка формираће се од шина типа 49Е1 на дрвеним праговима димензија 2,60х0,26х0,16 m на растојању од 0,60m, са причврсним прибором типа "К" и туцаничким застором, прописане дебљине и гранулације. Предвиђене скретнице су типа 49Е1-300-6° и 49Е1-200-6°, такође на дрвеним праговима. За колосек на делу отворене трасе је предвиђено заваривање у дуги шински трак. Код заваривања колосека у ДТШ, у циљу посебног појачања колосека против бочног избацивања, у кривинама мањих полупречника од Р 500 код колосека са дрвеним праговима, уграђују се справе против бочног померања прагова

Распоред справа (капе) против бочног избацивања колосека дат је табеларно у Доказници мера. Положај им је на челу прагова са унутрашње стране кривине.

Такође је предвиђено и уграђивање потребног броја справа против путовања шина.

За колосеке у кругу ТЕКО Б, обзиром на предвиђене мале радијусе (Р=180 m) полагање колосека ће се обавити са класичним саставима.

На делу колосека бр.1, који је вођен по траси постојећег колосека, примењена је хоризонтална кривина радијуса R = 150 m. У циљу омогућавања проласка возне локомотиве, предвиђена је уградња заштитне шине по целој дужини унутрашње колосечне шине у кривини, у складу са важећим Правилником 314. Узновопројектовани колосек у оквиру монтажног плаца, након формирања колосечне решетке, предвиђено је да се изврши поравнање нове засторне призме са околним тереном додавањем вишка туцаника (приказано у попречним профилима), како на терену не би остале денивелације које могу неповољно да утичу на кретање запослених по платоу.

02.5. Одводњавање

Одводњавање пруге предвиђено је подужним и попречним нагибима планума, као и изградњом нових канала и објеката отвора до 5,0m - пропуста. Предвиђени систем одводњавања је отворен. Пројектом су предвиђени трапезни земљани канали ширине дна 0,5m, минималне дубине 0,35 m. Воде прикупљене овим каналима изливају се, кроз пројектоване пропусте, у постојеће локалне депресије. Осим земљаних канала, на појединим деловима трасе где није било довољно простора за земљане канале, примењени су бетонски или обложени канали, што се јасно види из приложених попречних профила. Заједничко за све канале је да се нису могли избећи врло мали падови канала, због саме конфигурације терена. Стога ће поједини земљани канали истовремено служити и као ретензије. На местима путних прелаза у нивоу предвиђено је постављање дренажнo - канализационих цеви Ø300mm за провођење воде прикупљене каналима и дренирање трупа пруге.


17

У функцији одводњавања пруге су и мали објекти - пропусти отвора од 5 m', којих ће на траси пруге бити укупно 11. На делу трасе где се налазио постојећи труп пруге могу се уочити некадашњи мали објекти - плочасти пропусти или бетонске цеви отвора 1,0m или покривен канал отвора Л=0,5m. Ниједан објекат нема довољну ширину од 6.0 m. Постојећа ширина пропуста и висина парапета су недовољни за правилно формирање засторне призме, те би се застор осипао и затрпавао улаз и излаз пропуста, а многи парапети су разрушени . Евентуална санација и продужавање постојећих пропуста у циљу њиховог задржавања у функцији подразумева, прво, контролу носивости свих елемената пропуста. Уз то је неопходно узимање узорака и испитивање квалитета материјала постојећих носећих елемената, раскопавање темеља да би се добио увид о димензијама фундамената и извођење геолошких истражних бушотина. Након тога, требало би санирати спојнице и прслине, које треба очистити, продувати ваздухом под притиском и на крају извршити инјектирање пукотина и спојница инјекционом масом на бази епоксида, уз торкретирање, према потреби, као и доградњу објекта до потребне дужине. Пројектант је мишљења да су ови радови економски неисплативи с обзиром на стање пропуста и обим радова. Зато се предвиђа комплетна замена свих објеката новим. За новопројектовани тип конструкције предвиђен је најчешће затворен рам са паралелним крилима, светлог отвора 1х1 m, као и неколико бетонских цеви, на местима где се труп пруге налази у насипу нешто веће висине. Армирано-бетонски пропусти отвора 1х1 m предвиђени су на km1+174,74; km 1+773,88; km 2+773,74; km 3+849,11; km 4+267,70; km 5+622,80; као и на km 0+160,17 колосека за монтажни плац. Бетонске цеви Ø 1000 предвиђене су на km 5+124,19 и km6+473,39, док је на km 13+423,36 пруге пројектована бетонска цев Ø 1600 са бетонском цеви Ø 1600 на km 0+984,09 девијације локалног пута за Дрмно. На месту где се траса пруге укршта са постојећом металном цеви Ø 1000 (преливна станица), у km12+074,57 пруге, предвиђена је изградња плочастог пропуста отвора Л=3m како би се колосек превео преко цеви, без њеног угрожавања. Исти такав објекат предвиђен је и за превођење преко цеви прилазног пута црпној станици (km0+016,06 пута). Конструкција армирано бетонских пропуста отвора 1х1m се изводи у бетону марке МВ 30. Бетон је водонепропустљивости V-6 ( ЈУС У.М1.015 ) и отпорности на мраз М-150 ( ЈУС У.М1.016 ) а армира се ребрастим гвожђем RА 400/500-2. Армиранобетонски елементи пропуста су монтажни, одговарајуће дужине у зависности од величине пропуста, а за механизацију средње носивости ( ч 12.0 t ). Веза монтажних елемената је " на суво ", постављањем пуног гуменог ваљка Ø30 по целом обиму на споју монтажних елемената. Попуњавање спојница је трајно еластичним китом, и то испред и иза гуменог ваљка тј. и са спољашње и са унутрашње стране елемената. С обзиром на подлогу пропуста од шљунка и бетона, сматра се да не постоји опасност од неједнаког слегања монтажних елемената, те се они не монолитизују. Овим начином се убрзава процес извођења. По обиму пропуста се изводи комплетна хидроизолација и њена заштита. Испред и иза пропуста, на ширини затвореног дела конструкције, због разлике у крутости насипа пруге и објекта, а и због повољнијих утицаја хоризонталног оптерећења на зидове пропуста, предвиђена је израда шљунчаних клинова у нагибу 1:1 од добро гранулисаног шљунка.

02.6. Путни прелази у нивоу

Укрштања са друмским саобраћајницама разрешена су укрштањима у нивоу. Од укупно 56 укрштаја са друмским саобраћајницама, предвиђено је да се на 30 не формирају путни прелази (неће бити могуће коришћење путева), а да од преосталих 3 буду осигурани аутоматским уређајем осигурања, путопрелазним полубраницима са припадајућом светлосном, звучном и ликовном сигнализацијом, контролним сигналима и укључним уређајима за аутоматско укључење и искључење и одговарајућим инсталацијама за сигнално - сигурносне и телекомуникационе уређаје (тип IV према Упутству 412 о опремању путних прелаза у нивоу електричним уређајима за осигурање).


18

За уређење самих путних прелаза предвиђена је уградња типских армирано - бетонских плоча, чији су детаљи дати у документацији. Посебно се издваја укрштање трасе колосека на km 8+435.67 (пруге) са државним путем IIb-372 (бивши регионални пут Р-105 Рам - Братинац), деоницa 0388 овог пута, између чворова бр.0439 и бр 0720, приближно у km 14+102 наведене деонице пута. Због малог угла укрштања друмске и будуће железничке саобраћајнице, предвиђа се девијација пута, у складу са условима ЈП "Путеви Србије". Планирана девијација ће бити на дужини од око 630 m, са ширином пута од 2х3,25 m, за пројектну брзину од Vr=50 km /h. Такође, према km 12+450 до km 13+780 пруге, предвиђена је девијација локалног асфалтног пута за село Дрмно, која ће истовремено служити као обилазница око села за теретна возила. Предвиђена ширина пута је 2х3,25 m, а дужина девијације око 1360m. Са ове обилазнице предвиђена су два улаза у место Дрмно - један на почетку девијације, а други на крају девијације. На местима улаза пута у насеље формирају се путни прелази у нивоу, први на km12+677,24 пруге а други на km13+787,90. У циљу безбедног одвијања друмског и железничког саобраћаја, с обзиром на ранг саобраћајница, осигурање путних прелаза биће изведено на следећи начин:

•путни прелази у km 8+436 и у km 12+677 опремиће се аутоматским уређајима за обезбеђење саобраћаја са контролним сигналима (тип IV према Упутству 412);

•путни прелаз у km 13+788 опремиће се електричним уређајима за обезбеђење саобраћаја који се укључују тастерима са станичне поставнице у ТЕКО Б (тип III према Упутству 412), којим ће руковати пословођа саобраћаја у ТЕКО Б;

Сва три прелаза који су предвиђени за осигурање (у km 8+436, у km 12+677 и у km 13+788) биће опремљена и уређајем локалног постављача (ЛОБ) који се налази поред самог прелаза,и који се користи у случају маневарског рада преко прелаза Пословне редове службених места ТЕКО Б и Стиг треба допунити одговарајућим одредбама које се односе на рад уређаја путних прелаза, а које ће израдити надлежна саобраћајна служба. У Књизи 7- Пројекат уређења путних прелаза у нивоу, са осигурањем, приказане су појединачно девијације путева, обухваћене кроз грађевински пројекат, пројекат саобраћајне сигнализације и опреме и пројекат осигурања путног прелаза. Преостали путни прелази детаљно су обрађени у Књизи 4 - Пројекат реконструкције друмских саобраћајница. У књизи су приказани грађевински део уређења путног прелаза (ситуације, уздужни и попречни профили, детаљи) и саобраћајна сигнализација и опрема за путне прелазе. Заједничко за све ове путеве је да се претежно ради о путевима нижег ранга, локалним и некатегорисаним, који се користе за прилаз пољопривредним имањима. Један број путева је у кругу ТЕКО Б и служи за интерне прилазе објектима и постројењима термоелектране. За уређење самих путних прелаза предвиђена је уградња типских армирано - бетонских плоча. Сви ови путни прелази биће осигурани знаковима вертикалне друмске сигнализације.

02.7. Укрштање пруге са инсталацијама водовода и канализације

На основу услова и података добијених од надлежних комуналних предузећа одређени су укрштаји индустријског колосека са комуналним инсталацијама на отвореном делу трасе пруге. Решење укрштања колосека са водовима у кругу ТЕКО Б одређена су на основу података добијених од стране Инвеститора. Траса железничке пруге укршта се са трасом постојећег водовода пречника Ø 100 на стационажи km 8+520 под углом од 150. Према условима надлежног комуналног предузећа, захтева се укрштање железничке пруге и инсталација водовода искључиво под правим углом. Пројектант је предвидео постављање постојеће цеви Ø 100 у заштитну цев пречника Ø 300 при проласку испод укрштаја са пругом. Теме заштитне цеви треба да буде на прописаном вертикалном растојању од горње ивице прага. На крајевима заштитне цеви, на минималном прописаном удаљењу од ножице насипа, поставити водоводне шахтове.


19

На стационажи железничке пруге km 13+675 постојећа водоводна цев пречника Ø 200 укршта се са трасом железничке пруге под захтеваним углом од 900 те се предвиђа постављање заштитне цеви пречника Ø 400 на месту укрштања са пругом. На крајевима заштитне цеви на минималном прописаном удаљењу од ножице насипа, поставити водоводне шахтове. У кругу ТЕКО Б пројектована траса колосека се на два места укршта са постојећим интерним системом за одводњавање. У Књизи 5 - Пројекат хидротехничких радовадати су сви потребни детаљи за разрешење наведених укрштаја.

02.8. Укрштање пруге са транспортном траком

Траса колосека укршта се са транспортном траком за угаљ код km 14+154 трасе. Транспортер има задатак да прими угаљ у расподелном бункеру ТЕКО ,,Б“ и системом тракастих транспортера Т2 и

Т3 снабдева угљем ТЕКО,,А „. Као оптимално решење изабрано је да се траса транспортера спусти испод колосека, односно изгради пропуст отвора 5 m кроз који ће бити проведена трака. Дужина промењене трасе тракастог транспортера је, у хоризонталној равни, око 112m. Осим изградње пропуста за провођење траке, неопходно је извести и армирано-бетонски зид, дужине око 110 m, обзиром да се непосредно уз траку налази друмска саобраћајница коју користе возила за прилаз кругу ТЕКО Б и складишту комадног угља.

02.9. Електротехничка инфраструктура

02.9.1. Електроенергетика

За потребе рада ТЕ Костолац планира се изградња индустријског колосека који ће да повеже термоелектрану са мрежом пруга Железница Србије. Пошто није планирана електрификација овог колосека, из области електроенергетике решаване су колизија са постојећом електроенергетском инфраструктуром. Због изградње колосека на одређеним местима је извршено и измештање постојећих друмских саобраћајница. И у овим случајевима су решаване колизије са постојећом електроенергетском инфраструктуром. Због изградње пруге и промене трасе пута потребно је реконструисати или проверити све надземне и подземне водове на местима колизије са пругом и путем, у складу са важећим прописима за електроенергетске водове, као и условима надлежних електропривредних организација, у овом случају Електромрежа Србије и ЕД Електроморава Пожаревац. Према овим условима, надземни водови напона 10kV на местима укрштаја са пругом и путем се каблирају, а водови напона 110kV и 400kV се издижу на довољну висину изнад пруге и пута, уз механичко и електрично појачавање у складу са прописима. На основу података, који су нам достављени од Електромрежа Србије и ЕД Електроморава Пожаревац, на посматраном подручју постоје далеководи називног напона 10kV, 110kV и 400kV који се приближавају или укрштају са трасом новопројектоване пруге. Поред колизије са далеководима постоји и колизија са осветљењем саобраћајнице у кругу електране тако да је неопходно, на одређеној дужини, изместити постојеће осветљење које је изведено светиљкама постављеним на стубове висине 10m.

02.9.2. Сигнално - сигурносни уређаји

Ради безбедног одвијања железничког саобраћаја потребно је извршити осигурање целокупног индустријског колосека од станице Стиг до круга ТЕ Костолац Б сигнално -сигурносним уређајима на следећи начин:

− одвојна скретница за нови колосек у станици Стиг (бр.1) уградиће се на месту постојеће скретнице бр.4 и опремиће се скретничким бравама са кључевима и постављањем на лицу места, а на новом колосеку уградиће се нови ликовни предсигнал и улазни сигнал


20

станице Стиг за вожње од стране ТЕ Костолац Б, уз одговарајућу прераду постојеће механичке станичне поставнице

− укрсница поред монтажног плаца и одвојни колосек за монтажни плац опремиће се скретничким бравама са кључевима и постављањем на лицу места

− службено место ТЕ Костолац Б опремиће се упрошћеним електрорелејним сигнално-сигурносним уређајем са локалним постављањем скретница и централним постављањем сигнала (централна сигнална поставница са приволом - тип ЕРР по Општим техничким прописима за релејне станичне сигнално-сигурносне уређаје - ГДЈЖ бр. 2740/57).

Све скретнице на индустријском колосеку опремиће се скретничким механичким кључевним бравама са кључевима који ће бити под надзором овлашћених лица у станици Стиг, односно ТЕ Костолац Б. Путеви вожње постављаће се на лицу места ручним прекретањем свих скретница у одговарајући положај. Релејни и напојни део уређаја ће бити смештени у просторији отправника у ТЕ Костолац Б, а акумулаторске батерије у посебној просторији или у одговарајућем сандук у просторији отправника (зависно од расположивог простора).

02.9.3. Телекомуникациони уређаји

Предмет телекомуникација су системи веза kоји служе за пренос говора, односно фиксне и бежичне везе. Основна намена ових веза је споразумевање радног особља ради безбедног одвијања и регулисања саобраћаја на прузи.

Веза отправника возова станицe Стиг и пословође саобраћаја у кругу ТЕКО Б оствариваће се посредством Телеком веза. За везу између отправника возова, возног особља и пословође саобраћаја користиће се радио везе, према Пројекту телекомуникационих постројења (Књига 10). Улазни сигнал Аu опремиће се телефоном за везу са пословођом саобраћаја ТЕКО Б, а како се налази у непосредној близини путног прелаза РРА3, исти телефон ће се користити и за везу путног прелаза РРА3 и ТЕКО Б (детаљи дати у Књизи 10).

У зонама индустријског колосека где је ТК кабл паралелно вођен са трасом пруге директно је угрожен постојећи ТК кабл, па се мора предвидети његова заштита.

У зонама укрштања ТК каблова са трасом индустријског колосека директно је угрожен постојећи пружни кабл па се мора предвидети његова заштита и евентуално измештање.

Пре извођења радова морају се добити технички услови и сагласности предузећа Телеком Србија. Сви радови на постојећим ТК кабловима морају се урадити у складу са техничким условима и захтевима предузећа Телеком Србија.

Суштина услова Телекома за предметну деоницу односи се на: − На предметном делу Телеком има постављене своје каблове тако да је потребно добити

сагласност и техничке услове од предузећа Телеком Србија за трасу и извођење радова − 30 дана пре почетка радова треба обавестити ТЕЛЕКОМ СРБИЈА - ИЈ Пожаревац, − Пре почетка било каквих грађевинских радова потребно је извршити трасирање и

обележавање трасе постојећих каблова

Приликом извођења грађевинских радова на изградњи нове пруге обавезно је присуство надзорног органа који води рачуна да кабл не буде оштећен. Уколико ипак дође до оштећења, служба мора одмах да интервенише како саобраћај по каблу не би био дуже прекинут. Приликом премештања наставака водити рачуна да не дође до оштећења наставка.

02.10. Извођење радова на изградњи индустријског колосека

Реализација индустријског колосека захтева поделу радова по врсти и времену извођења на: претходне, припремне, главне и завршне радове. Након претходних радова, који обухватају преношење пројектоване осовине и нивете на терен, следе припремни радови. Они претходе главним и имају за циљ остварање свих предуслова који омогућавају континуалан ток извођења главних радова (измештања инсталација, потребна рушења, девијације путева који су на траси будуће пруге, итд.). Такође, у претходне радове могу се уврстити и благовремена допрема и лагеровање на депонијама поред будуће пруге материјали доњег и горњег строја, због значајне количине потребних редовних дневних испорука материјала.


21

Врста, количина и место допреме материјала за уградњу условљена је поделом главних радова, усвојеном методом извођења радова отворене пруге и станице (ТЕКО Б), као и опредељењем да гро материјала буде депононовано пре почетка радова, како би укупно време грађења било што краће. Материјал горњег строја (прагови и колосечни прибор) могуће је депоновати у станици Стиг. Шине зависно од усвојене методе-технологије грађења истовариће се на отворену пругу, или ће се депоновати у станицама према смеру напредовања радова Песковито шљунковити материјал и туцаник требало би тако лоцирати да се допрема „иза леђа“ у односу на напредовање радова доњег строја, односно полагање колосека. Сам обим и врста потребних радова за изградњу колосека одређени су пројектом, а у складу са геотехничким истражним радовима. На делу где се траса поклапа са некадашњом пругом, предвиђено је да се након уклањања преостале засторне призме врши ископ горњег дела постојећег трупа до пројектованих кота. На место ископаног дела трупа пруге, након обраде постељице - образовања правилних геометријских нагиба и потребних збијања, предвиђена је израда насипа од шљунковито песковитог материјала преко уређеног темељног тла (односно површине скинутог насипа). На делу слободно вођене трасе, након уклањања хумуса у слоју дебљине 30cm и потребних збијања, може се приступити изради насипа од шљунковито - песковитих материјала, придобијених из копа. У зони у којој су насипи висине преко 3 m, предвиђено је постављање геомреже са геотекстилом. Геомрежа ће обезбедити постизање захтеване збијености на плануму и равномерно преношење оптерећења на тло, што ће спречити појаву деформација на доњем строју током експлоатације. Улога геотекстила је ефикасније одводњавање планума тла као и спречавање мешања глиновитог са шљунковито - песковитим материјалом. У кругу ТЕКО Б најпре треба извршити потпуну демонтажу постојећих колосека, а након тога припрему подтла, односно постељице за формирање трупа пруге, под истим условима као и на преосталим деловима трасе. Завршни део насипа на целој дужини трупа изводи се као тампон слој од шљунковито песковитог материјала, минималне дебљине д=30 cm. Изнад тампонског слоја формира се нова засторна призма са колосечном решетком, према важећим прописима. Радовима на горњем строју предвиђена је набавка и уградња шина типа 49 Е1 на дрвеним праговима, са класичним колосечним прибором на отвореној прузи и станичним колосецима (у оквиру ТЕКО Б). Радови на изради горњег строја, зависно од опредељења и опреме којом располаже извођач радова, извршавају се познатим технолошким поступцима, применом: порталних шинских кранова за полагање колосека, засторних плугова за уградњу туцаника и подбијачица за подбијање прагова и регулисање смера и нивелете колосека. Скретнице, ако буду испоручене претходно монтиране са праговима, могу се уградити употребом специјалних порталних кранова на гусеницама, или шинским дизалицама знатне носивости.

Уколико се скретнице монтирају на градилишту, њихова уградња се може обавити системом малих порталних кранова или на лицу места употребом двопутих багера. Колосеци и скретнице се прво заварују у отсеке АТ поступком, а завршно заваривање и отпуштање колосека у ДТШ се мора извршити у складу са важећим прописима. Паралелно са извођењем грађевинских радова, потребно је организовати радове на електротехничкој инфраструктури, како би сви радови били завршени истовремено и омогућили коришћење колосека.


22

Све радове потребно је изводити у оптималним временским условима. Неопходно је у току градње вршити сталну контролу збијености слојева, према захтеваним вредностима, дефинисаним важећим правилницима Приликом извођења радова неопходно је придржавати се важећих стандарда, прописа и СРПС-а, као и Закона о заштити на раду. Посебну пажњу посветити евентуалним комуналним инсталацијама како не би дошло до њиховог оштећења. Опрема и механизација извођача се мора одржавати током градње у поузданом радном стању, што за собом повлачи обезбеђење привремених објеката у којима ће се иста, у случају квара, поправљати. Ради несметаног одвијања главних радова, морају се благовремено, пре почетка главних радова, припремити и створити услови за смештај: опреме, машина, сервиса и стамбених објеката , како би се свакодневни живот и рад руководства и радника извођача радова одвијао без проблема. Запосленима на градилишту се морају обезбедити нормални животни услови за рад и боравак. Зависно од стварних потреба изабраног извођача радова, део пројекта технологије и организације грађења (организација и смештај производног и стамбеног дела градилишта) требало би детаљно обрадити у Извођачком пројекту организације и технологије грађења.


23

Преамбула уз техничке спецификације

0.1. Ови технички услови односе се на радове градње или ремонта пруга за брзине до 160 km/h. Они важе за радове предвиђене Уговором, као и за радове који се накнадно одреде на градилишту, а који су потребни за потпуно извршење уговореног задатка.

0.2.Извођач је дужан да води сву потребну документацију коју чине:

0.2.1.Грађевински дневник

Грађевински дневник води се у облику увезане књиге с двоструко обележеним страницама (оригинал и копија), копија се може из књиге кидати.

Грађевински дневник води руководилац радова, или особа коју он одреди, од дана увођења Извођача у посао до дана примопредаје након завршетка радова.

У грађевински дневник се свакодневно уписују подаци о току и начину извођења радова, као и сви они подаци који могу утицати на сигурност и квалитет радова, као што су подаци о: прегледу свих оних радова који се у следећим фазама неће моћи прегледати (темељне јаме и подлоге пре наставка радова, оплата и арматура пре бетонирања, постељица пре израде горњег строја, зидани елементи пре малтерисања, слободни профили и стенске масе у тунелима пре израде облоге, инсталације пре затварања изолације, пре затрпавања и сл.), узимању узорака материјала за испитивање, испитивањима на градилишту, резултатима испитивања и атестирања, одступању од техничке документације, временским приликама и температури, евентуалним природним догађајима и удесима, приспећу, пореклу и квалитету материјала и опреме који се испоручују на градилиште, висинским тачкама, исколчењу и сл. испитивању терена, прегледу градилишта по инспекцијским органима и њиховим налазима, као и о другим радовима и догађајима од утицаја на сигурност и квалитет радова.

Надаље, уписују се сви они подаци који могу служити као доказ при обрачунавању изведених радова као што су подаци о: изменама и допунама пројеката, застојима и прекиду радова, радовима који се обрачунавају у режијским сатима, непредвиђеним и накнадним радовима, подземним водама, изменама услова рада, броју запослених и њиховој квалификационој структури, механизацији на градилишту, котама ископа, категорији земљишта, о измењеним условима рада и др.

Директор пројекта и Извођач водиће кореспонденцију преко грађевинског дневника у вези с наведеним подацима као и другим проблемима, а нарочито у вези с одржавањем рокова, прибављањем потребне документације, отклањањем уочених недостатака, оценом квалитета, исплатом радова итд. посебно путем дневника директор пројекта даје Извођачу сва потребна упутства.

0.2.2.Грађевинска књига

Извођач је дужан да води грађевинску књигу. У грађевинску књигу уписују се тачни подаци о мерама и количинама стварно изведених радова укључујући измене радова, допуне радова, накнадне радове и непредвиђене радове. Књига служи као доказ (документ) за обрачун и наплату радова. По потреби, у грађевинску књигу уцртавају се и одговарајуће скице.

Руководилац радова извођача и Директор пројекта дужни су израђивати потребне обрачунске нацрте који се сматрају саставним делом грађевинске књиге.

Све промене уписују у више боја. Уз обрачунски нацрт могу бити прикључени и посебни значајни детаљи с позивом на грађевински дневник или грађевинску књигу, када је, због чега и од кога је рађена измена. Обрачунске нацрте потписују Директор пројекта и руководилац радова.

Грађевинска књига води се у једном примерку тако да свака ставка из предрачуна радова има свој засебни лист. По завршетку коначног обрачуна сви листови грађевинске књиге увезују се и предају Наручиоцу.

Податке за грађевинску књигу заједнички прикупљају Директор пројекта и руководилац радова, 25. у месецу, уписују количине радова извршене у том месецу, с рачунским подацима тих количина и потписују тачност тих података. Све количине наведене у грађевинској књизи које се накнадно не могу проверавати, а оверио их је директор пројекта, сматрају се коначно утврђеним количинама.

Све исправке у грађевинској књизи морају бити обострано потписане.

0.2.3.Остала документација

Извођач се обавезује да ће стално на градилишту имати:


24

-грађевинску дозволу, односно начелну сагласност за грађење целе грађевине,

-техничку документацију на основу које је издата грађевинска дозвола,

-извођачке пројекте с уцртаним изменама и допунама,

-документацију из које се може утврдити да ли се радови изводе према постојећим прописима, техничким нормативима и важећим стандардима (правилници, стандарди, атести, резултати испитивања и др.)

-извод уписа Извођача у судски регистар,

-грађевински дневник,

-грађевинску књигу,

-акт о постављању руководиоца градилишта, с посебним пописима или одредбама уговора,

-технички опис организације извођења радова,

-шему организације градилишта,

-динамички план (оперативни план) извођења радова,

-другу документацију ако то захтевају важећи прописи или уговор, односно Директор пројекта.

0.3.Квалитет материјала и радова

0.3.1.Услови квалитета

Квалитет употребљеног грађевинског материјала, полупроизвода и готових производа (укључујући и материјал који обезбеђује Наручилац) и квалитет изведених радова мора одговарати условима по важећим техничким прописима, српским стандардима, условима из техничке документације и условима из уговора, или према еквивалентним међународно признатим стандардима и техничким прописима који гарантују исти или бољи квалитет од захтеваних српских стандарда,

Квалитативни и квантитативни преглед и пријем материјала и опреме, коју набавља Извођач, ће вршити по два овлашћена представника Наручиоца радова.

Пријем материјала вршиће се фазно: као привремени, провизорни и коначни пријем материјала.

Привремени пријем

Квалитативни и квантитативни преглед и пријем материјала и опреме за испоруку ће обавити овлашћени представници Наручиоца радова у погону произвођача, пре отпреме.

Извођач радова ће сваки поједини материјал, доставити Директору пројекта одговарајући План испитивања. План ће важити током свих пријема, који ће уследити у року од 10 (десет) дана пошто Наручилац радова буде обавештен да је роба спремна за пријем у погону произвођача.

Извођач радова ће покрити трошкове пријема и квантитативног прегледа укључујући и трошкове овлашћених представника Наручиоца - 2 извршиоца.

Сертификат о пријему ће написати и потписати овлашћени представници произвођача, Извођача радова и Наручиоца радова, а садржаће следеће основне податке:

- место, датум и назив испоручиоца

- број уговора

- опис примљеног материјала и опреме, количине и тежине примљеног материјала и опреме

- резултате испитивања према техничким спецификацијама.

Само роба за коју је издат сертификат о привременом пријему може бити отпремљена.

Провизорни пријем

Провизорни пријем ће уследити после сваке делимичне испоруке материјала и опреме на пројектну локацију у присуству представника произвођача, извођача и овлашћеног представника Наручиоца радова, а пре истовара робе. Провизорни пријем ће бити извршен под условом да роба нема никаквих оштећења у транспорту и потврђен цертификатом о провизорном пријему који ће потписати овлашћени представници, у року од 7 дана од дана пристизања робе на пројектну локацију са свом пропратном припадајућом техничком и другом документацијом.


25

0.3.2.Дужност Извођача

Извођач је дужан да:

– радове изводи на начин одређен уговором, прописима и правилима струке, техничким нормативима и српским стандардима,

– организује контролу радова у теренским и погонским лабораторијама, или да повери ту контролу стручним организацијама које су за то уписане у судски регистар,

– утврди материјал, уређаје и техничку опрему, који одговарају српским техничким условима, или еквивалентним стандардима и другим међународно признатим техничким прописима који гарантују исти или бољи квалитет од назначених српских стандарда, а који су захтевани у овим техничким спецификацијама;

– врши квалитативни и квантитативни пријем и складиштење материјала који обезбеђује Наручилац,

– преузима сву одговорност за преузети материјал,

– квалитет радова, материјала и уређаја који могу утицати на стабилност и сигурност објекта и квалитет целокупног објекта, односно радова, документује обрађеним резултатима испитивања или исправама издатим у складу са законом или прописима о техничким нормативима и СРПС стандардима или испитивањима предвиђеним у техничкој документацији

– прибави од испоручиоца материјала атесте о квалитету у скалду са важећим Правилницима и Упутствима ЈЖ и достави их Директору пројекта.

0.3.3.Контролна испитивања

У току извођења радова, извођач је дужан да обавља сва потребна претходна испитивања и текућа испитивања по врсти, обиму и времену како је то предвиђено условима уговора.

Резултате испитивања је Извођач дужан да достави директору пројекта.

Директор пројекта спроводи контролна испитивања. За коначну оцену квалитета материјала и радова меродавни су резултати контролног испитивања.

0.3.4.Неквалитетан материјал

Уколико резултати контролних испитивања покажу да квалитет употребљних материјала, укључујући и материјале које је Извођач примио од Наручиоца, и изведених радова, не одговара захтеваним условима, Директор пројекта је дужан да изда налог Извођачу да неквалитетан материјал замени квалитетним и да радове доведе у исправно стање.

Извођач је дужан да о свом трошку поступи по налогу Директора пројекта.

0.3.5.Обустава радова

Ако Извођач и поред упозорења и захтева Директора пројекта да отклони уочене недостатке, настави с неквалитетним извођењем радова, Директор пројекта ће обуставити радове и о томе ће одмах обавестити Наручиоца.

Ако је на овај начин доведена у питање стабилност грађевине, животи људи или суседних објеката, Наручилац има право да захтева да Извођач поруши изведене радове и да их поново изведе о свом трошку на начин који је уговорен.

С извођењем радова може се поново наставити када Извођач предузме и спроведе одговарајуће мере којима се, према налазу Директора пројекта, осигурава квалитетно извођење радова.

0.3.6.Умањење вредности за неквалитетан рад и материјал

Директор пројекта признаје у реализацију Извођача само квалитетно изведене радове.

Директор пројекта има право да на име неквалитетно изведених радова задржи одговарајуће износе од привремене обрачунске или окончане ситуације у висини вредности неквалитетно изведених радова, све до потпуног отклањања недостатака.

0.3.7.Трошкови испитивања

Трошкове претходних и текућих испитивања грађевинских материјала, полупроизвода и готових производа сноси Извођач.


26

0.3.8.Радови који се подразумевају

Сваки поједини рад који се касније не може контролисати у погледу количина и квалитета мора одмах прегледати Директор пројекта, а подаци о томе уписују се у грађевински дневник и грађевинску књигу. Извођач је дужан да на време обавести Директор пројекта о постојању таквих радова јер у противном, Директор пројекта може одбити признање таквих радова или их обрачунати према својим подацима или процени.

Извођач је дужан да на захтев Директора пројекта обави потребна откривања или отварања извршених радова, ради накнадног прегледа и испитивања. После обављених прегледа и испитивања Извођач је дужан да места на којима су проведена откривања и испитивања санира према упутству Директора пројекта.

Трошкове откривања, санирања и накнадних испитивања радова сноси Наручилац у случају из тачке 1 овог члана и ако се накнадним испитивањима утврди да су покривени радови изведени у складу са уговором, а у противном трошкове сноси Извођач.

0.3.9.Одобрење за употребу материјала

Извођач је дужан да пре допреме односно употребе одговарајућих грађевинских материјала, полупроизвода и готових производа од стручне односно овлашћене институције прибави уверење о претходним испитивањима квалитета и подобности материјала, полупроизвода и готових производа које намерава да употреби, а Извођач их предаје Директору пројекта ради прегледа и давања одобрења.

Извођач је дужан да прибави атест када је то прописано уговорном спецификацијом.

Извођач радова не сме употребљавати грађевинске материјале без одобрења Директора пројекта, а у случају да их употреби, сноси ризик и трошкове који могу из те основе настати.

0.3.10. Материјали из иностранства

Страни Извођач уз сагласност Наручиоца, има право да за потребе извођења радова увезе материјале који се не могу набавити у РС, сагласно прописима о увозу робе. Увезени материјал мора бити снабдевен атестом организације која је уписана у судски регистар за испитивање материјала и конструкције у РС, којим атестом се потврђује да материјали одговарају уговорним спецификацијама.

0.3.11.Одговорност за недостатке

Извођач је одговоран за употребу материјала (укључујући и материјал који обезбеђује Наручилац) и опреме који не одговарају уговорном или прописаном квалитету.

Извођач је дужан да упозори Наручиоца на уочене или утврђене недостатке и овог материјала и опреме које је Наручилац набавио или изабрао.

0.3.12.Складиштење/чување материјала до његове уградње

Пријем материјала од испоручиоца по стандардима СЖ врши овлашћено лице/лица Наручиоца радова и предаје га Извођачу на складиштење и уградњу.

Приликом истовара и складиштења Извођач мора водити рачуна да не дође до оштећења.

Материјал се мора тако ускладиштити да се исти може брзо и сигурно поново утоварити ради уграђивања.

Извођач је дужан да материјал истовари и прописано сложи и записнички са комисијом констатује количину и квалитет.

За све стандардизоване материјале, извођач мора прибавити атесте (уверења о квалитету) као и потврде од Овлашћених лица Наручиоца радова.

Уколико материјал дође оштећен или у недовољној количини према пријемници дужан је да заједно са комисијом сачини записник и о томе обавести Наручиоца.

У оквиру шеме организације градилишта мора се дати и шема ускладиштења материјала, горњег и доњег строја. Ова шема мора садржати просторе за пријем материјала мора бити стабилна и поуздана, да се ускладиштени материјал неби оштетио или деформисао током стајања.

Материјал подложан паљењу, мора имати против пожарну заштиту.


27

Извођач је дужан да води рачуна о количини и квалитету примљеног материјала. Мора водити уредну картотеку пријема и издавања, односно уграђивања материјала. Наручилац има право контроле стања колосечног материјала, кроз увид у картотеку и преглед на градилишту.

Материјал се мора тако ускладиштити да је доступан прегледу и лаком и безбедном поновном утовару или монтажи. Извођач је дужан да штити материјал од оштеђења, отуђења или рђања.

Код манипулације са материјалом, извођач је дужан да води рачуна да не дође до оштећења или расипања (ако су у питању расути материјали) истог. Сва оштећења и недостаци иду на рачун извођача.

Извођач је дужан да када заврши све радове по уговору обавести Наручиоца, писмено, који ће сазвати комисију за примопредају радова. Тек по прегледу комисије и давања њеног позитивног мишљења да су сви радови урађени у свему према уговору и свим прописима и правилницима, Наручилац ослобађа Извођача даље обавезе. Све дотле је Извођач обавезан у погледу материјала и радова.


28

1. Радови на доњем строју колосека


29

1.1. ДОЊИ СТРОЈ

1.1.1. Претходни радови

1.1.1.1 Обележавање трасе и објеката

Опис рада

Обележавање трасе и објеката обухвата сва геодетска мерења, тј. преношење података с пројекта на терен и обрнуто са оперативног полигона, осигурање осовине обележене трасе, профилисање, обнављање и одржавање обележних ознака на терену за све време грађења, односно до предаје радова Наручиоцу.

У овај се рад укључује такође преузимање и одржавање свих предатих основних геодетских снимака и нацрта и исколчења на терену која је Наручилац предао извођачу на почетку радова. Обим тога рада мора у свему задовољавати потребе изградње, контроле и обрачуна радова.

Примопредаја трасе

Пре почетка радова Наручилац предаје извођачу исколчену трасу на терену са свим потребним подацима у облику цртежа, скица, табела и слично. Траса на терену мора бити означена дрвеним кочићима величине 4x4x35 cm, гвозденим клиновима, или усечена у камен издубљеним крстом који мора бити обојен минијумом. Кочићи се побијају тако да вире из земље око (1) један cm, а оса трасе означава се ексером на кочићу. На десној страни у смеру стационаже и под углом од 45о, на 20 cm удаљености од кочића, забија се дрвена плочица величине 8x2x50 cm, на којој је означена стационажа или број попречног профила из пројекта. Плочица мора бити одозго обојена минијумом и нагнута према кочићу тако да се ознака стационаже заштити од невремена.

Примопредаја трасе уноси се у записник, који потписују представници Наручиоца и извођача.

Чин примопредаје трасе и датум примопредаје региструју се у грађевинском дневнику.

Наручилац предаје извођачу на терену обележену трасу и оперативни полигон.

Наручилац предаје извођачу и висинске тачке, које су саставни део оперативног полигона, постављене дуж трасе.

Код примопредаје трасе Наручилац предаје извођачу нацрте трасе и то:

а) Ситуацију у размери 1:1000 (1:2000 или некој другој) с уцртаном осовином, назнаком елемената трасе и елемената одводних објеката до реципијента;

б) Рачун аналитичких податак трасе, односно координате главних, помоћних тачака са стационажом, као и координате темена;

ц) Списак тачака оперативног полигона са описом; д) Скицу положаја оперативног полигона е) Снимљене попречне профиле у размери 1:100.

За објекте који се премештају због грађења пруге, као што су девијације путева мањег значења, регулације потока и слично, могу се примењивати и друге геодетске методе, прилагођене врсти објекта и терена, под условом да извођач може обавити радове према пројекту и овим техничким условима ослањајући се на оперативни полигон.

Осигурање исколчене осовине

Када извођач преузме исклочену осовину пруге (објекта) дужан је да све тачке осигура тако да их је у току или по завршеном раду могуће лако обновити. Осигурања тачака морају бити на довољној удаљености од ивица насипа, или усека и заштићена у троуглу од летвица величине 2,5X2,5 cm. Кочићи осигурања осовине пруге морају бити истих димензија као и осовински кочићи.

Горњу површину кочића треба обојити минијумом, а у њеном тежишту побити ексере. Свако осигурање мора бити двоструко нивелано.

Код сваког осигурања треба поставити и плочицу са уписаном стационажом профила.

Поред осовине пруге извођач је дужан да осигура оперативни полигон од уништења и померања а свако одступање од овога да унесе у грађевински дневник.

За време осигурања тачака извођач мора да води записник и скицу осигурања. Један примерак скице осигурања извођач предаје Директору пројекта на увид ради контроле исправности поступка.

Постављање профила трупа пруге


30

Ако није задовољан с попречним профилима терена из главног пројекта, извођач има право да их поново сними и уцрта у размери 1:100, односно у размери као у пројекту. На евентуалне разлике извођач упозорава Наручиоца, односно Директора пројекта ради добијања потврде и сагласности. Ако је конфигурација терена између попречних профила из главног пројекта таква да би то знатно утицало на количине радова, извођач и Директор пројекта имају право да траже снимање међупрофила.

Утврђене разлике треба да потврди Директор пројекта.

Без писмене потврде Директора пројекта не могу се признати никакве измене у попречним профилима у односу на главни пројект.

Пре почетка земљаних радова извођач мора поставити профиле трупа пруге према пројектованим попречним профилима. Места у попречном профилу где труп пруге сече терен, треба одредити рачунским путем и на њима поставити профилне летвице које означавају нагиб косине усека или насипа.

Величина профилних летвица треба да буде 2,5 x 5 cm, а кочића за учвршћење летвице 5x5 cm.

Профили трупа пруге постављају се у зависности од теренских услова радова (усек, насип, зидови) и начина рада, на размаку од 5 до 50 метара.

Исколчење објеката

Извођач је дужан да на основи података о исколчењу исколчи све објекте, али мора претходно да предложи Директору пројекта скицу исколчења, скицу осигурања осе објекта и пренете висинске тачке.

Извођач не сме да започне с радовима пре него што добије сагласност Директора пројекта на ову документацију.

Постављање попречних профила, осигурање осе објекта и контролу за време грађења, извођач је дужан да спроводи аналогно наведеним пословима за трасу, прилагођено потреби грађења објеката.

Контрола осовине за време грађења

Извођач радова дужан је да за време грађења стално контролише исколчену осу трасе, осигурање свих тачака, постављених профила трупа пруге, репера и полигоних тачака.

Ако за време рада дође до нестанка или оштећења појединих тачака, извођач је дужан да их обнови о свом трошку. Исправност обновљених тачака проверава Директор пројекта.

Ако се пројект промени, извођач мора ове промене спровести и на терену. Промене се морају спровести и на осигурању осе трасе и других тачака, као и на постављеним профилима трупа пруге. Напослетку, све се промене морају уцртати у скицу осигурања осе трасе.

Све податке о исклочењу, који су у вези с променом пројекта, извођач је дужан да достави Директору пројекта и омогући му беспрекорну употребу ових података.

По завршетку грађења планума, извођач је дужан да обнови осовину трасе (хоризонтално и вертикално) на основу скице исколчења и осигурања осовине трасе и оперативног полигона.

Исколчење треба код објеката непрестано контролисати и по потреби обнављати.

Предаја по завршетку радова

По завршетку свих радова, а пре техничког пријема, извођач је дужан да обнови осовину трасе пруге и објеката, оперативни полигон и преда их Наручиоцу. О томе се мора сачинити записник о предаји.

Обрачун рада

Овај се рад мери по километру трасе и прикључака у складу са пројектима. Осигурање осовине трасе, исколчење објеката, одржавање и обнова осовине трасе и других тачака неопходних за квалитетно извођење радова, односно сви послови описани у тачки 1.1.1.1., као и потребан материјал и трошкови превоза везани уз овај рад плаћају се по километру пруге и прикључака у складу са пројектима.

У цену одржавања осовине трасе и исколчења објеката укључена су сва потребна мерења и исколчења за све девијације, регулације, приступне путеве, позајмишта материјала, депоније и друго и извођач нема право на посебну накнаду за ове радове.


31

1.1.1.2. Сечење шибља и стабала пречника до 10 cm

Опис рада

Овај рад обухвата сечење шибља и стабала димензија пречника до 10cm, одсецање грања, резање стабала и дебелих грана на дужине погодне за превоз, као и одношење шибља, изван трупа пруге. Површине које треба очистити од шибља, дрвећа означене су у ситуацији или их одређује Директор пројекта пре почетка рада. Чишћење обухвата и уклањање свега непотребног материјала заосталог након ових радова, са транспортом до 100 m.

Израда

Шибље, стабла и пањеве уклонити на свим површинама предвиђеним у пројекту, као и на местима која одреди Директор пројекта.

Извођач мора рушити стабла уз пуну примену ХТЗ мера и без наношења штете суседним објектима, поседима уз трасу и имовину уопште. Рушењем стабала не смеју се оштетити стабла која нису предвиђена за рушење.

Посечена стабла и пањеве треба депоновати уз трасу на местима приступачним за одвоз стабала и где она неће сметати радовима.

Уклањање шибља и дрвећа, са сечењем, ископом, извлачењем и уклањањем пањева, тј. са свим наведеним радовима се мери по 1 m2 очишећног терена.

У ове количине улазе и радови на уклањању шибља и дрвећа због корекција водотока и локалних путева и слично, што се не мери посебно.

Обрачун рада: се врши по 1 m2 очишћене површине а према јединичној цени из уговореног ценовника и та је цена пуна накнада за све поступке рада који су наведени.

1.1.1.3. Сечење дрвећа пречника већег од 10cm

Опис рада

Овај рад обухвата сечење шибља и стабала димензија пречника већег од 10cm, одсецање грања, резање стабала и дебелих грана на дужине погодне за превоз, као и одношење грања трупаца и пањева изван трупа пруге

Обрачун рада: се врши по комаду исеченог и обореног стабла φ > 10 cm, а према јединичној цени из уговореног ценовника и та је цена пуна накнада за све поступке рада који су наведени.

1.1.1.4. Рушење и уклањање вештачких објеката

Опис рада

Овај рад обухвата рушење и уклањање свих постојећих објеката који угрожавају пројектоване радове, међу којима су постојећи потпорни зидови, станични перони, рампе, потходници, бетонски канали, објекти отвора до 5 m, рушење зграда у појасу захваћеном радовима, и друге масивне конструкције и њихови темељи. Рад укључује утовар, транспорт на даљину до 500m и депоновање материјала.

Количине описаних радова су предвиђене пројектом или их одређује Директор пројекта.

Израда

Рушење и уклањање наведених објеката треба обавити на одговарајући начин тако да се не наноси штета осталим објектима и поседима дуж трасе пруге.

Рушење и уклањање бетонског темеља СС сигнала подразумева рушење бетонских темеља који се састоје из бетонских елемената, бетонске стопе и гвоздених анкера са завртњевима за причвршћење. У зависности од конфигурације терена на коме се уграђује сигнал слаже се потребан број елемената на стопу.

Демонтажа темеља се врши одвијањем завртњева са гвоздених анкера, који су навијени у бетонску стопу као првог елемента темеља. Одвијањем завртњева ослобађају се бетонски елементи који су набачени на гвоздене анкере. Бетонски елементи се откопавају и извлаче се са анкера. Након тога следи откоп бетонске стопе темеља, вађење и транспорт са локације.

Ако су анкери наливени битулитом или цементним млеком, није могуће одвајање бетонских елемената са бетонске стопе и потребно је откопавање и вађење целокупног бетонског темеља.

Материјал од порушених објеката се утовара и превози на даљину до 500 m' и депонује према одлуци Директора пројекта.


32

Приликом рушења извођач је дужан да води рачуна о постојећим инсталацијама да их не оштети (водовод, канализација, електроинсталација, ПТТ и др.). Све штете које настану услед кварова и поправке кварова, падају на терет извођача радова.

Темељи постојећих објеката укопани испод површине за полагање колосека треба да се поруше и уклоне до дубине мин 1,0m испод нивоа планума, и засечени део испуни одговарајућим материјалом и збије у складу са стандардима тако да планум за нове колосеке има једнаку отпорност.

Обрачун рада: се мери у m3 порушеног објекта према његовим димензијама и утврђеној кубатури. У цену је укључен транспорт материјала на даљину до 500 m' и његово депоновање.

1.1.1.5. Рушење постојећих асфалтних коловоза

Опис рада

Позиција обухвата рушење постојеће коловозне конструкције и подлоге од камених материјала (макадам, ситна коцка, турска калдрма) и асфалтних или бетонских слојева, као и селекцију, утовар, транспорт и истовар материјала на депонију Наручиоца.

Израда

Постојећа коловозна конструкција руши се машински, слој по слој. За рушење користити булдожере, грејдере, утовариваче и сл. За асфалтне слојеве може се применити и машина за стругање по топлом или хладном поступку, уколико се жели да се постојећи асфалт поново искористи под условом да материјали задовоље захтеване критеријуме квалитета.

Приликом рушења постојеће коловозне конструкције извођач је дужан да води рачуна о постојећим инсталацијама да их не оштети (водовод, канализација, електроинсталација, ПТТ и др.). Све штете које настану услед кварова и поправке кварова, падају на терет извођача радова.

Обрачун радова: се врши у м3 порушене коловозне конструкције, укључујући утовар, транспорт и истовар порушеног материјала на депонију.

1.1.1.6.Рушење и уклањање ограда Опис радова

Извршити рушење и уклањање ограда, са надградњом од различитих материјала (дрвета, метала, жице, камена, бетонске галантерије и сл.). Сав материјал треба уклонити, утоварити у возило, превести до депоније према упутству надзорног органа, истоварити и сложити.

Обрачун радова

Обрачун изведених радова врши се по м’ порушене ограде, а према горњем опису.

1.1.2. Земљани радови

1.1.2.1. Чишћење насипа грејдером

Опис рада

Рад обухвата површински машински ископ земљаног материјала дебљине 5 cm, уклањање шибља, шута и других нечистоћа са постојећих шљунчаних насипа и његово пребацивање у привремену или сталну депонију до даљине од 500m.

Рад мора бити обављен у складу с пројектом, односно захтевима Директора пројекта.

Израда

Чишћење насипа се обавља искључиво машински, а ручно једино тамо где то машине не би могле да обаве на задовољавајући начин и депонује поред трасе пруге.

Гурање нечистоћа у депонију мора се обављати тако да не дође до мешања с осталим материјалима.

Обрачун рада: се мери у m2 стварно очишћеног насипа, пројектом утврђене дебљине, а плаћа по уговореним јединичним ценама које укључују ископ, пребацивање у депонију и све остало према опису у овој тачки.


33

1.1.2.2. Ископ хумуса

Опис рада

Рад обухвата површински ископ хумусног слоја тла дебљине 20 cm и 50 cm, његово пребацивање у привремену или сталну депонију до даљине од 500m.

Рад мора бити обављен у складу с пројектом, односно захтевима Директора пројекта.

Израда

Хумус је површински слој природног тла који садржи органске састојке у количини која му даје неповољне карактеристике.

Те карактеристике манифестују се у отвореној шупљикавој структури и малој механичкој отпорности материјала. Због својих карактеристика хумус под оптерећењем знатно мења запремину, а при променама садржаја воде осетно му се смањује носивост, тако да није погодан као грађевински материјал и мора се прибегавати његовом одстрањивању.

Хумус се ископава искључиво машински, а ручно једино тамо где то машине не би могле да обаве на задовољавајући начин и депонује поред трасе пуге, да би се касније користио за хумузирање косина насипа и усека.

Гурање хумуса у депонију мора се обављати тако да не дође до мешања с нехумусним материјалом.

Приликом ископа хумуса не сме се допустити дуже задржавање воде на тлу да га не би прекомерно расквасила.

Стога у току ископа треба водити рачуна о томе да буде омогућено стално попречно и уздужно одводњавање. Воду треба одвести изван трупа пруге прикључком на неки одводни јарак, поток или природну депресију.

Површине на којима је после ископа хумуса предвиђена израда насипа, потребно је одмах уредити и сабити према тачки 1.1.2.9. па затим израдити и сабити први слој насипа у свему према тачки 1.1.2.14.

Дебљину хумусног слоја одређује Директор пројекта у присуству овлашћеног представника извођача, за сваки профил посебно, или за поједине делове трасе ако се дебљина хумусног слоја на тим деловима не мења. Ако хумусни слој и тло пгодоно за уређење у темељно тло није могуће јасно разделити визуелним начином, дебљина хумусног слоја одређује се на основу лабораторијског испитивања садржине органских састојака (СРПС У.Б1.024).

Ако није другачије одређено посебним техничким условима, хумусним слојем сматра се површински слој природног тла у коме је садржај органских састојака већи од 10%.

Обрачун рада: се мери у m2 стварно ископаног хумуса, пројектом утврђене дебљине, а плаћа по уговореним јединичним ценама које укључују ископ хумуса, пребацивање у депонију и све остало према опису у овој тачки.

1.1.2.3. Ископ старог застора са планума постојеће пруге

Опис рада

Рад обухвата машински ископ старог застора са планума постојеће пруге, са утоваром, транспортом на средњу даљину до 500m и планирањем материјала у средње фигуре према наређењу Директора пројекта.

Израда

Избор технологије рада код ископа туцаничког материјала и треба да респектује следеће: - услове у којима се изводи ремонт (дневни или тотални затвор пруге) - могућност примене одређене механизације - рокове извршења ископа - економичности ископа - мере предострожности при раду на или поред колосека под напоном.

Користећи се наведеним елементима као и другим моментима који могу утицати на избор начина рада, извођач ће изабрати оптималну технологију за ископ.

Ископе засторног материјала треба обавити према попречним профилима и геометрији дефинисаној пројектом, односно према захтевима Директора пројекта уз коришћење специјализоване пружне механизација или класичне грађевинске откопне механизације.


34

Обрачун рада: се мери m3 ископаног засторног материјала, у збијеном стању, а цена укључује утовар ископаног материјала у транспортна средства и транспорт до даљине наведене у Предмеру као и обликовање материјала у фигуре средње величине по налогу Директора пројекта.

1.1.2.4. Широки ископ земљаног материјала

Опис рада

Овај рад обухвата широке ископе који су предвиђени пројектом или захтевом Директора пројекта као што су: ископи усека, засека, ископи делова постојећег трупа пруге у усеку и насипу на којима је предвиђена замена материјала и уградња тампонског слоја, ископ у позајмишту, ископи због корекција водотока и регулација река, ископи код девијација путева и прилазних путева, као и широки ископи при градњи објеката, са гурањем ископаног материјала до 50m.

Ископ се обавља према профилима, висинским котама из пројекта и прописаним нагибима косина, а узимајући у обзир геомеханичке особине тла и захтеване особине за наменску употребу ископаног материјала, у складу с овим Техничким условима.

Израда

Избор технологије рада код широког ископа зависи од: - предвиђених вештачких радова у трупу пруге-доњем строју (потпорни и обложни зидови, дренаже, канализација) - дубине и дужине захтеваног ископа - количине тла који треба ископати - превозних дужина - рокова завршетка ископа - редоследа појединих ископа везаних за динамику рада на земљаним радовима - економичности ископа

Користећи се наведеним елементима, као и другим моментима који могу утицати на избор технологије рада, извођач ће, придржавајући се одговарајућих важећих прописа и стандарда, а у складу с овим Техничким условима, изабрати оптималну технологију за ископ.

Све ископе треба обавити према попречним профилима, висинским котама и нагибима из пројекта, односно по захтевима Директора пројекта. При изради ископа треба провести све мере сигурности при раду и сва потребна осигурања постојећих објеката и комуникација.

При раду на ископу треба пазити на то да не дође до поткопавања или оштећења пројектом предвиђених косина услед чега би могло доћи до клизања и одрона. Извођач је дужан да сваки евентуални случај поткопавања или оштећења одмах санира по упутствима Директора пројекта и за то нема право да тражи одштету или накнаду за већи или непредвиђени рад.

Широки ископ треба обављати употребом одговарајуће механизације и других средстава, а ручни рад ограничити на неопходни минимум.

Зависно од врсте тла и употребљене механизације, којом је могуће обављати ископ, код широког ископа треба разликовати:

-Ископ у тлу I-III категорије

Под овом категоријом подразумевају се сва тла која при ископу није потребно минирати, него се могу копати директно, употребом погодне механизације.

То су везана земљана тла - све глине високе до ниске пластичности, прашинасто тло, као и невезани материјали - пескови, песковити шљункови и шљункови, природне камене дробине и слични материјали.

У овим тлима ископ се обавља искључиво машински. Ријање се у овим тлима примењује евентуално само ради повећања учинка механизације. Избор врсте машина и њихов број зависе од одабране технологије ископа.

При ископу тла осетљивих на атмосферске утицаје треба истовремено осигурати утовар, превоз, истовар и уградњу материјала у насип или депонију.

Материјали из широког ископа могу бити различитог састава, па одводњавање, како попречно, тако и уздужно, мора у свима фазама рада да буде беспрекорно решено. Сва вода мора се одвести изван трупа пруге у погодне реципијенте. Отежани рад као и замена водом презасићеног материјала због неправилног рада и лошег одводњавања, неће се посебно плаћати.


35

За време рада на ископу, па до завршетка свих радова на објекту, извођач је дужан да брине о томе да услед евентуалног неправилног одводњавања не дође до оштећења израђених косина и да не буде угрожена њихова стабилност пре озелењавања и предаје објекта на употребу.

Нагибе косина у усеку у засеку треба израдити по пројекту, односно по захтевима Директора пројекта.

- Ископ у тлу IV и V категорије

Под тлом ове категорије подразумевају се мешана камена и земљана тла, где је потребно делимично минирање, а већи део ископа обавља се машинским ископавањем без минирања уз евентуално машинско "ријање".

У ову групу тла спадају флишна тла укључујући и растрешена тла, хомогени лапори, трошни пешчари и мешавине лапора и пешчара, већина доломита (осим врло компактних), раседнуте стене на површини у дебљим слојевима с мешаним распаднутим зонама, јако здробљени кречњак, све врсте шкриљаца, чвсто везани конгломерати и слични материјали.

За ископ ових тла уз рад машина потребно је одређено минирање.

Међутим, без обзира што је при ископу таквог тла обим минирања мали, извођач мора у свему да се придржава сигурносних мера као при минирању у чисто каменитом тлу (VI и VII категорије).

Због могућности да су материјали из широког ископа различитог састава потребно је брижљиво решити одводњавање, како попречно тако и подужно и сву воду одвести изван трупа пруге.

Нагиб косина у усеку и засеку морају се израдити по пројекту. У случају потребе, у току рада, а уз одобрење Директора пројекта, могуће је извршити промене нагиба косина.

Тло се у профилу копа до пројектоване коте планума, по којој се може одвијати градилишни саобраћај. Потребно је одмах уредити привремено попречно и уздужно одводњавање.

Ако материјал из ископа треба употребити за производњу зрнастог материјала за застор или агрегата за бетон потребно је добити мишљење овлашћене институције о употребљивости, а на основу резултата лабораторијских испитивања.

За употребу таквих материјала потребна је сагласност Директора пројекта.


Количине широког ископа за обрачун утврђују се мерењем стварно извршеног ископа у самониклом стању, у оквиру пројекта или по изменама које одобрава Директор пројекта. Ископ хумуса обрачунава се посебно.

Количине појединих категорија материјала у ископу одређују се комисијски на попречним профилима у проценту од целокупне површине попречног профила. На основу тих процената израчунавају се укупне количине сваке поједине категорије материјала.

Гнезда и каверне других категорија у појединим категоријама материјала које не прелазе 1 m2 не одбијају се при одређивању површине у профилу, а веће се површине одбијају.

Веће количине ископаних материјала од пројектованих или одобрених од Директора пројекта, тј. настале грешком извођача, не плаћају се.

Проширење усека ради позајмишта плаћа се као ископ у широком ископу.

Обрачун се врши по кубном метру ископа самониклог тла по јединичним ценама из уговора, и то одвојено за поједине категорије материјала. У јединичне цене треба урачунати ископ са гурањем до 50m удаљености, уређење и чишћење косина од лабилних блокова и растреситог материјала, планирање ископаних и граничних површина, па извођач нема право да захтева било какву додатну накнаду за тај рад.

1.1.2.5. Ископ из позајмишта

Опис рада

Рад обухвата ископ шљунковито песковитог материјала потребног за израду насипа, слоја за прекидање капиларног пењања слоја чистоће - филтерских подлога и тампонског слоја а укључује транспорт материјала и његов истовар на централну депонију или место уградње.

Материјал


36

За израду насипа, слоја за прекидање капиларног пењања (филтерска подлога - слој чистоће и тампонског слоја употребиће се шљунковитопесковити материјал гранулометријског састава следећих каркатеристика:

- степен неравномерности материјала U ≥ 7 а мин 5

- пречник зрна материјала који одговара ординати 15% гранулометријског дијаграма не сме да буде већи од четвороструког пречника фракције тла 85% гранулометријског дијаграма подлоге (Терцагијево правило).

- материјал са степеном неравномерности U = 15 не сме да садржи више од 3% фракција мањих од 0,02 mm да би био отпоран на дејство мраза. Не сме садржати зрна већа од 60 mm. Мора да има коефицијент водопропусности К < 1.10-6 при степену збијености D = 1.

Прописи по којима се обавља контрола квалитета материјала за насипање: - СРПС.У.Б.1. 010 - узимање узорака - СРПС.У.Б.1. 014 - одређивање специфичне тежине тла - СРПС.У.Б.1. 016 - одређивање запреминске тежине тла - СРПС.У.Б.1. 018 - одређивање гранулометријског састава - СРПС.У.Б.8. 048 - испитивање облика зрна камених агрегата - СРПС.У.Б.8. 045 - испитивање хабања методом "Лос Ангелес". - СРПС.У.Б.8. 039 - одређивање загађености органских материјала

Испитивање гранулометријског састава материјала за насипање врши се на сваких 4000m3 материјала.

Извођач треба да се постара да превоз буде потпуно безбедан и да испуњава захтеве заштите животне средине (сузбијање прашине и буке) дуж градилишних путева и на јавним путевима.

Обрачун рада: се врши по m3 уграђеног шљунковитопесковитог материјала или дробљеног каменог агрегата у збијеном стању, а цена укључује превоз и истовар материјала на место уградње или привремену депонију.

1.1.2.6. Ископ степеница

Опис рада

Рад обухвата ископе степеница на нагнутом темељном тлу у свим категоријама тла изузев VI и VII категорије а према профилима и мерама датим у пројекту или по одредби Директора пројекта.

Израда

Сав рад на ископу степеница обавља се употребом одговарајуће механизације, изузетно, мањи део рада може се обавити ручно, али такав рад треба свести на најмању меру. На нагнутим теренима, за стабилно налагање насипа на темељно тло, степенице се раде код свих нагиба већих од 20о. Ширина степеница се креће од 1-3,0m. Степенице морају према падини имати нагиб од 3% ако пројектом није другачије одређено. Косина засека степеница износи 2:1 до 3:1, што зависи од особина тла и нагиба терена.

Код блаже нагнутог темељног тла између степеница може бити међуразмак од 1 до 1,5 m. Код јаче нагнутих, тај се међуразмак изоставља.

Темељно тло мора на степеницама имати тражену збијеност, зависно од врсте тла и висинског положаја, тј. у свему према захтевима тачке 1.1.2.11.


Ископ степеница мери се према стварно ископаној количини самониклог тла у кубним метрима, за сваку категорију материјала посебно. На попречним профилима, код уцртаних степеница уноси се проценат поједине категорије тла, што је основа за коначни обрачун укупних количина ископа степеница сваке категорије материјала.

Ископ степеница плаћа се по кубном метру ископаног тла по јединичним ценама у које је, поред самог ископа, укључено и пребацивање ископаног материјала у насип, потребно обликовање површина на падини и у темељном тлу. Вишак ископа, који није дат пројектом или одобрен од Директора пројекта, се не плаћа извођачу.


37

1.1.2.7. Транспорт ископаног и утовареног материјала

Опис рада

Рад обухвата транспорт ископаног и утовареног материјала од места ископа, које може бити у усеку, рову или позајмишту, до места истовара, обично у насип или депонију.

Израда

Врста возила за транспорт као и начини транспорта могу бити различити с обзиром на категорију и количину материјала, начин ископа, утовара, као и даљину транспорта. Капацитет транспорта треба да буде усаглашен с капацитетом ископа, али и с капацитетом машина за збијање при изради насипа.

Код превоза мора се рачунати с растреситом тежином материјала због ограничене величине товарног простора транспортног средства, па према томе треба планирати број возила.

Транспортне дужине дате пројектом по претходно израђеном путу или путевима јавног саобраћаја по овим техничким условима, деле се у групе: превоз од 50 до 500 m,

од 500 до 1000 m, од 1000 до 2000 m, од 2000 до 4000 m, од 4000 до 6000 m, од 6000 до 8000 m, од 8000 до 10000 m, од 10000 до 12000 m.


То осигурање извођач ће обавити:

а) на градилишту - правилним постављањем и одржавањем градилишних саобраћајница - израдом и одржавањем привремених објеката

б) на јавним саобраћајницама - постављањем одговарајуће сигнализације - применом возила прописаног габарита и допуштене носивости (осовинског оптерећења) - спречавањем наношења блата на коловоз, а ако до тога дође, чишћењем коловоза.

Све последице до којих дође због непридржавања горњих захтева сносиће искључиво извођач.


Количина превозног материјала мери се у кубним метрима ископаног самониклог материјала установљеног из пројекта и стварно превезеног на одређену дужину. Ако се мора превести материјал из позајмишта, транспорт се мери по кубном метру израђеног насипа.

Плаћа се према уговорним јединичним ценама за кубни метар превезеног материјала на одређену транспортну даљину у Предмеру.

1.1.2.8. Депоновање материјала

Опис рада

Рад обухвата формирање и уређење депоније са свим пословима потребним за њену стабилност и уклапање у околину, тј.планирање истовареног земљаног материјала довеженог са трасе пруге на депонију и њено уређење са свим пословима потребним за њену стабилност и уклапање у околину.

Израда

Материјал се депонује у случајевима: - када постоји вишак материјала из ископа - када се докаже да је материјал из ископа непогодан за израду трупа пруге - када се због динамике грађења не исплати чекање на израду насипа из ископа.

Извођач је дужан да формира депоније на местима превиђеним пројектом или према упутству Директора пројекта. Изводјач треба да у потпуности поштује све важеће еколошке прописе.

У градским насељима сувишни материјал одвози се на градску депонију.


38

Код формирања депонија потребно је да се посвети пуна пажња правилном одводњавању, како би се избегло евентуално стварање клизишта и оштећења косина депоније услед ерозионог деловања атмосферске воде.

Депоније морају бити правилно испланиране и уређене према пројекту или захтеву Директора пројекта.

Ако не може да се постигне природно затрављивање депоније, потребно је на захтев Директора пројекта извршити накнадно озелењавање.

За депоније предвиђене пројектом или одредбом Директора пројекта трошкове експропријације или одштете сноси Наручилац, а извођач сноси трошкове за одштету уништених култура и земљишта ван површина предвиђених за депоније. За депоније израђене без претходне сагласности Директора пројекта све последице сноси извођач.

Обрачун радова: се плаћа по m3 ископаног земљаног материјала са трасе пруге у самониклом стању, урађеног у депонију.

1.1.2.9. Планирање и ваљање темељног тла (подтла)

Опис рада

Овај рад обухвата све радове који се морају обавити, планирање и ваљање темељног тла (подтла) на деловима трупа пруге у насипу у режиму оптималне влажности, одговарајућим механичким средствима до потребног степена збијености, како би се самоникло тло оспособило да без штетних последица преузме оптерећење од насипа и горњег строја и саобраћајног отперећења (на делу пруге у насипу) односно горњег строја и саобраћајног оптерећења (на делу пруге у усеку). Дубина обраде тла је дата у пројекту и износи 30 cm зависно од врсте тла.

Код извођења санационих радова на трупу пруге у усеку темељно тло представља постељицу па се овај део конструкције изводи и обрачунава кроз позицију израда завршног дела усека - постељице.

Израда

Код везаних тла темељно тло уређује се тек пошто је уклоњен сав хумусни слој према пројекту, односно одредби Директора пројекта.

Тло са ког је скинут хумус треба у првом реду довести у стању влажности које омогућују правилно сабијање. То се постиже или влажењем, или ситњењем и сушењем тла. Тек када материјал постигне оптималну влажност по стандардном Прокторовом поступку - СРПС У.Б1.038, приступа се сабијању. Код материјала осетљивих на воду, велику пажњу треба посветити очувању темељног тла од прекомерног влажења. Динамику рада треба подесити тако да се, ако влажност допусти, темељно тло сабије одмах после скидања хумуса. За време грађења мора бити осигурано одводњавање темељног тла. Пре сабијања треба изравнати површину тла.

Сабијање темељног тла обавља се одговарајућим средствима за сабијање, зависно од врсте везаног тла.

Поступак уређења темељног тла идентичан је код невезаних тла, с тим да оно није толико осетљиво на промене влажности, а сабијање се обавља претежно вибрационим средствима за сабијање.

У стеновитом терену тло на коме је предвиђена израда насипа не сабија се, него му се само чисти повшрина и осигурава добро налегање насипа ако је терен нагнут. Стеновито тло на делу усека изравнава се слојем уситњеног каменог материјала дебљине до 20 cm и сабија средствима за сабијање.

Контрола квалитета

Прописи према којима се контролише квалитет материјала у темељном тлу: СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла СРПС У.Б1.038 - одређивање оптималног садржаја воде

Контролна испитивања која обавља (осигурава) Наручилац:


39

Ова испитивања обухватају испитивање степена збијености у односу на стандардан Проктров поступак (Dpr) или испитивање модула деформабилности (Ev2) кружном плочом Ø30 cm на најмање сваких 1000 m2 темељног тла.

Текућа технолошка испитивања која обавља извођач:

Врсте ових испитивања исте су као код контролних испитивања, а њихов број зависи од врсте, стања влажности тла и слично. Минимални број ових испитивања је једно испитивање на сваких 1000 m2 темељног тла.

Критеријуми за оцену квалитета уграђивања:

Очишћено и изравнато темељно тло треба сабити у складу са следећим захтевима: - 95% у односу на стандардни Прокторов поступак - Еv2 ≥ 30 MN/m2 при испитивања модула деформабилности кружном плочом - Еvdin ≥ 15 MN/m2 при испитивању модула динамичке деформабилности.

Када се захтеви збијености не могу постићи, треба, зависно од узрока који су до тога довели, предузети следеће мере:

- побољшати површинско одводњавање системом дренажа и јарака - заменити слаби материјал бољим - побољшати материјал додавањем креча, цемента или неког другог хидруаличног везива.

Како би се постигли тражени захтеви, начин санације темељног тла треба одабрати на основу потребних лабораторијских испитивања и визуелне оцене стања и квалитет материјала у темељном тлу. Начин санације предлаже извођач, а одобрава га Директор пројекта.

Обрачун радова: се врши по m2 стварно уређеног темељног тла. Плаћа се по уговореним јединичним ценама у које је урачунато чишћење, планирање, евентуално ријање тла ради сушења, квашење и сабијање, тј. потпуно уређење темељног тла.

1.1.2.10. Набавка и уградња геомреже са геотекстилом

Опис рада

Рад обухвата набавку и уградњу геомреже - „геогрида“ (арматурних елемената) са геотекстилом за филтрацију.

Израда

Преко постељице уваљане према пројектованој геометрији и нагибима разастире се поставља арматурни елемент са геотекстилом, према Пројекту.

Услови квалитета

За геотекстил захтева се да је већ примењен на пругама железничких управа на минимум 100км изграђеног колосека .

Захтева се чврсти, затегнут, по обе осе монолитни геогрид, израђен од полипропилена (PP), полиестера (PET), арамида (AR), поливинил алкохола (PVA) или полиетилене високе густине (HDPE) комбинован са сепаришућим и филтрирајућим геотекстилом.

Карактеристике геогрида

Затезна чврстоћа (md/cmd) DIN EN ISO 10319 ............................. мин. 40 kN/m Затезна чврстоћа при 3% издужења DIN EN ISO 10319 .............. мин. 10 kN/m Величина окаца у оба правца ......................................................... 20 до 40 mm Пројектована чврстоћа након 50 година ........................................ мин. 10 kN/m УВ отпорност DIN EN 12224 ............................................................ висока Хемијска отпорност DIN EN 14030 ................................................. затезна чврстоћа после испитивања

мин. 40 kN/m Отпорност на хабање DIN EN ISO 13427 ...................................... .преостала чврстоћа мин 75%

Карактеристике сепарисућег и филтрирајућег елемента

Класа робустности геотекстила DIN EN ISO 12236 ...................... GRK 3 Маса по јединици површине DIN EN ISO 9864 ............................. 250 g/m2 Дебљина DIN EN ISO 9863-1 .......................................................... мин. 15 x 090 mm Величина пора у материјалу DIN EN ISO 12956 ........................... 0,08 – 0,13 mm Пропустљивост воде к Е- DIN 60500-4 .......................................... већа од 1 x 10-3 m/s УВ отпорност DIN EN 12224 ............................................................ висока Хемијска отпорност DIN EN 14030 слабљење затезне чврстоће


40

под дејством киселина и база ....................................................... мање од 20%

Обрачун рада се врши према m2 подлоге на коју је постављен геогрид. Цена обухвата набавку и постављање геогрида са геотекстилом.

1.1.2.11. Утовар и превоз песковитог шљунка

Опис рада

Рад обухвата утовар и превоз песковитог шљунка са привремене депоније на трасу и истовар на месту уградње.

Врста возила за транспорт као и начини транспорта могу бити различити с обзиром на категорију и количину материјала, начин утовара, као и даљину транспорта. Капацитет транспорта треба да буде усаглашен с капацитетом машина за збијање при изради насипа.

Код превоза мора се рачунати с растреситом тежином материјала због ограничене величине товарног простора транспортног средства, па према томе треба планирати број возила.

Транспортне дужине дате пројектом по претходно израђеном путу или путевима јавног саобраћаја по овим техничким условима, деле се у групе: превоз од 0 до 500 m,

превоз од 500 до 1000 m, превоз од 1000 до 2000 m, превоз од 2000 до 4000 m, превоз од 4000 до 6000 m, превоз преко 6000 m,


То осигурање извођач ће обавити:

а) на градилишту - правилним постављањем и одржавањем градилишних саобраћајница - израдом и одржавањем привремених објеката

б) на јавним саобраћајницама - постављањем одговарајуће сигнализације - применом возила прописаног габарита и допуштене носивости (осовинског оптерећења) - спречавањем наношења блата на коловоз, а ако до тога дође, чишћењем коловоза.

Све последице до којих дође због непридржавања горњих захтева сносиће искључиво извођач.

Обрачун радова: Обрачун и плаћање врши се по m3 превезеног материјала уграђеног у труп пруге у збијеном стању на одређену транспортну даљину у Предмеру.

1.1.2.12. Израда насипа од кохерентног материјала

Опис рада

На местима локалних засторних врећа израда насипа од кохерентног материјала у слојевима дебљине до 30cm са разастирањем, евентуалним влажењем или сушењем, планирањем материјала и збијањем одговарајућим механичким средствима тако да модул деформабилности Еv2 не буде мањи од 45МN/m2 (Еv2>45МN/m2) на завршеном слоју насипа при испитивању кружном плочом Ф 30cm односно Еvdin>25МN/m2 када се контрола врши динамичким модулом деформабилитета (минимум је једно испитивање на сваких 1000m2 сваког слоја насипа).

Обрачун и плаћање се врши по m3 уграђеног материјала у збијеном стању.

1.1.2.13. Израда насипа од шљунковитопесковитог материјала у слојевима дебљине 30cm

Опис рада

Рад обухвата насипање у слојевима од 30cm, разастирање, евентуално потребно влажење или сушење и грубо планирање материјала у насипу према димензијама и нагибима датим у пројекту, као и сабијање према захтевима из ових техничких услова. Сав рад мора бити изведен у складу с пројектом и овим техничким условима.


41

Израда

Сваки слој материјала који се насипа мора да буде разастрт водоравно у уздужном смеру у нагибу који је мањи или једнак пројектованом уздужном нагибу нивелете.

У попречом смеру насип мора увек имати минимални попречни пад од 4-5% у свим фазама израде.

Сваки насути слој мора се сабијати у пуној ширини одговарајућим средствима за сабијање. Сабијати треба од ниже ивице према вишој.

Материјал треба возити по већ делимично сабијеном насипу, по могућству увек по новом трагу, тако да се и довозом омогући одређено и једнолично збијање слојева насипа. Са насипањем новог слоја насипа може се почети тек када је претходни слој довољно сабијен и када је тражена збијеност доказана испитивањем.

Дебљина сваког појединог ненабијеног слоја материјала који се насипа мора бити у складу са врстом тог материјала и дубинским учинком машина за сабијање.

Ако не постоје проверена искуства о могућности сабијања с одређеним материјалом за насипање и машинама, дебљина слоја се одређује на опитној деоници.

Испитивање се обавља на опитној деоници дужине 50 метара на овај начин:

Нанесе се слој материјала за насипање погодне влажности и дебљине за коју се претпоставља да се може у целости сабити предвиђеним средствима за сабијање.

Слој се затим сабија разним бројем прелаза машина за сабијање и након одређеног броја прелаза испитује збијеност.

Збијеност се испитује на најмање четири места од којих на најмање два места у доњој половини слоја. Испитивање и оцена обављају се по методама и захтевима у ове тачке Техничких услова.

На основу добијених резултата, Директор пројекта даје одобрење за погодан метод рада и то уноси у грађевински дневник. Сви трошкови у вези с опитном деоницом падају на терет извођача, а тако израђена опитна деоница, ако се налази на траси и ако је збијеност задовољавајућа, признаје се као израђени насип.

Материјал за насипање наноси се на уређено темељно тло или на већ израђени слој насипа тек пошто Директор пројекта преузме темељно тло или слој већ израђеног насипа.

По завршетку насипа дотерују се и планирају његове косине.

Технички услови за пројектовање саобраћајница према условима стабилности темељног тла, косине насипа, усека, природних падина и већих маса земљаних материјала у домену саобраћајнице дати су српским стандардом СРПС У.Ц4.200/Л 9.7/.


Димензије насипа у току рада морају се контролисати упоређењем с димензијама из пројекта. Детаљна контрола обавља се при преузимању завршног слоја насипа мерењем од осигураних исколчених тачака осовине пруге по хоризонтланој и вертикалној пројекцији.

Ако се установи да је нагиб косина насипа већи од пројектованог, Директор пројекта може захтевати исправку према пројектованом нагибу. Нагиб косина мора се исправити помоћу степеница, применом материјала истог квалитета, и истим на шинама за сабијање, до постизања тражене збијености. Није допуштено смањење нагиба косина насипа "налепљивањем" слоја материјала без сабијања и без претходне израде степеница.

Минимални захтеви квалитета материјала уграђених у слојеве насипа прописују се вредностима степена збијености Dpr величинама модула деформабилности Еv2 и садржајем ваздуха у јединици запремине на.

Прописи по којима се обавља контрола квалитета материјала за израду и при изради насипа: СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла СРПС У.Б1.038 - одређивање оптималног садржаја воде.


42

Контролна испитивања обухватају испитивање збијености Dpr у односу на стандардни Прокторов поступак, затим модул деформабилности Еv2 оптерећивањем кружне плоче φ 300 mm и испитивање гранулометријског састава материјала за насипање.

У зависности од врсте, хомогености и стања влажности материјала одређује се број испитивања збијености (минимум је једно испитивање на сваких 1000 m2 сваког слоја насипа).

Испитивање гранулометријског састава материјала за насипање спроводи се на сваких 4000 m3 уграђеног материјала.

Резултате испитивања извођач доставља Директору пројекта, који ће, ако су резултати задовољавајући, одобрити насипање овог слоја насипа.

За израду насипа користе се шљунковито песковити материјали дефинисани .

За крупнозрне материјале захтева се да максимална величина зрна не прелази 1/4 пречника плоче.

Коефицијент равномерности треба да је U> 4 (за шљункове) и U < 6 (за пескове).

Насип се ради у слојевима дебљине 20 - 30 cm сабијањем вибрационим механичким средствима при оптималној влажности.

Захтевана збијеност насипа прописује се пројектом и контролише модулом деформабилности при поновљеном оптерећењу (Еv2), при чему Еv ≥ 45 МN/m2 односно Еvdin ≥ 25 МN/m2 при контроли динамичким модулом деформабилности.

Обрачун рада: се врши по метру кубном израђеног и збијеног насипа.

1.1.2.14. Израда завршног слоја усека - постељице

Опис рада

Овај рад обухвата уређење постељице у усецима, насипима и засецима, тј. грубо и фино планирање материјала и набијање до тражене збијености. Постељицу треба израдити према котама из пројекта.

На делу пруге у насипу постељица представља завршни слој насипа на делу трупа пруге у усеку постељица представља завршни слој темељног тла. Постељица представља основу на коју се поставља тампонски сој.

Прописи по којима се контролише квалитет материјала за израду постељице: СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.011 - одређивање промене запремине тла СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла

Прописи по којима се обављају текућа и контролна испитивања: СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла


Контролна испитивања која обавља Наручилац

Ова испитивања обухватају испитивање степена збијености у односу на стандардни Прокторов поступак (Dpr) најмање на сваких 1000 m2 или испитивање модула деформабилности Еv2 кружном плочом Ø30 cm најмање на сваких 1000 m2 постељице при чему Еv2 не сме бити мањи од 40 МN/m2 односно Еvdin ≥ 20 МN/m2 при контроли збијености преко модула деформабилности.

Гранулометријски састав материјала из постељице испитује се на најмање сваких 6000 m2.

Текућа (технолошка) испитивања која обавља (осигурава) извођач.

Методе испитивања збијености постељице исте су као код контролних испитивања.

Минимална текућа (технолошка) испитивања јесу: - једно испитивање степена збијености на 1000 m2


43

- једно испитивање модула деформабилности на 1000 m2 - једно испитивање гранулометријског састава материјала из постељице а 6000 m2.

Коте планума постељице могу одступати од пројектованих највише за ±3,0 cm, а попречни и уздужни нагиби постељице морају бити према пројекту. Равност се мери уздужно, попречно и дијагонално. Ако је постељица начињена ниже од пројектоване висине допуниће се на терет извођача, материјалом од којег ће се израдити тампонски слој.

Извођач је дужан да резултате испитивања и мерења достави Директору пројекта који ће, ако резултати задовољавају, одобрити почетак израде тампонског слоја на постељици.

Израда постељице од ситнозрних земљаних материјала у усеку

Под ситнозрним земљаним материјалом подразумевају се глине ниске до високе пластичности, прашине, глиновити пескови и слични материјали осетљиви на присутност воде.

Материјал за постељицу у ископу мора се одмах сабити. Ако је већ сабијена постељица дуже време изложена временским непогодама или оштећењима, извођач је дужан да је, пре наставка радова, доведе у стање захтевано пројектом и овим Техничким условима.

Радови на уређењу постељице ситнозрним земљаним материјалима обухватају планирање, евентуалну санацију појединих мањих површина слабијег квалитета, бољим материјалом, квашење односно просушивање земље и сабијање до прописане збијености.

Ако је сабијање онемогућено због велике природне влажности или неповољних временских прилика, треба извршити њену санацију. Избор начина санације предлаже извођач, а одобрава га Директор пројекта.

Материјал за израду постељице од ситнозрних земљаних материјала треба да задовољава ове критеријуме:

-коефицијент неравномерности U >9 - максимална сува запреминска тежина према стандардном Прокторовом поступку мора

бити већа од 1,65 MPa/m3. -граница течења Wl <65% -индекс пластичности Ip <3%

Влажност материјала не сме да варира више од ± 2% од оптималне влажности (одређене стандардним Прокторовим поступком).

У усецима у ситнозрним земљаним материјалима, пре сабијања постељице, у неким случјевима потребно је преоравати темељно тло. Радови на изради постељице не смеју се обављати када је тло смрзнуто, односно кад на траси има снега и леда.

Израда постељице од крупнозрних и мешаних материјала у усеку.

Под мешаним материјалима подразумевају се шљункови и пескови и мешани камени и земљани материјали, глиновити шљункови, заглињене камене дробине, трошне стене.

Радови на уређењу постељице од крупнозрних и мешаних материјала обухватају планирање, евентуалну санацију мањих повшрина слабијег квалитета бољим материјалом, евентуално потребно просушивање или квашење материјала и збијање до прописане збијености.

Када је материјал постељице у усеку врло нехомоген (камен са умецима глине), ископ треба продубити за 30-50 cm и израдити слој од хомогеног, шљунковитог или мешаног материјала.

Материјал за израду постељице од крупнозрних и мешаних материјала треба да одговара овим критеријумима:

- коефицијент неравномерности U>9, - влажност материјала не сме да варира више од ± 2% од оптималне влажности (одређене

стандардним Прокторовим поступком).

Радови на изради постељице не смеју се обављати када је тло смрзнуто, односно када на траси има снега и леда.

Израда постељице од шљунковитопесковитог материјала као завршног слоја насипа

Радови на изради постељице као завршног слоја насипа обухватају његово планирање, квашење и сабијање до тражене збијености.

Пре насипања материјала треба проверити његов квалитет.

Обрачун рада: се врши у m2 уређене и збијене постељице.


44

Плаћа се по уговореним јединичним ценама у којима су обухваћени сви радови потребни за уређење постељице.

1.1.2.15. Израда тампонског слоја од шљунковитопесковитог материјала

Опис рада

Рад обухвата насипање у слојевима дебљине 30-50 cm, разастирање, влажење, планирање материјала према димензијама и геометрије из пројекта, као и сабијање према захтевима из ових техничких услова.

Тампонски слој се ради преко испланираног и збијеног завршног слоја насипа, односно преко збијеног или побољшаног темељног тла у усеку, (постељице) у дебљини од 30 cm до 50 cm. Дебљина тампонског слоја је одређена пројектом. Радови могу почети кад Директор пројекта прими завршни слој насипа или усека - постељицу.

Материјал

За израду тампонског слоја користи се природна или припремљена мешавина шљунковито-песковитих материјала сагласно опису из тачке 1.1.2.13. ових техничких услова.

Израда

Тампонски слој се гради планирањем и сабијањем минералне мешавине вибрационим механичким средствима при оптималној влажности. За дебљину прелазног слоја до 30 cm гради се у једном слоју, а за веће дебљине, у два слоја.

Попречни нагиб тампонског слоја дефинисан је пројектом.


Захтевана збијеност израђеног тампонског слоја прописана је пројектом и контролише се модулом деформабилности при поновљеном оптерећењу (Ev2), при чему Ev2 ≥ 80 MN/m2 односно динамичким модулом деформабилности тако да његова вредност буде Evdin ≥ 40 MN/m2.

Прописи по којима се обављају предходна и контролна испитивања: СРПС У.Б1.018/80 - Одређиваље гранулометријског састава СРПС У.Б8.048/60 - Испитивање облика зрна камених агрегата СРПС У.Б8.045/87 - Испитивање хабања методом "Los Angeles" СРПС У.Б8.039/82 - Приближно одређивање загађености органским материјама

Обрачун рада: се врши по 1 m3 израђеног и сабијеног тампонског слоја.

1.1.2.16. и 1.1.2.17. Хумузирање са затрављивањем ерозивних површина косина

Опис рада

Опис рада обухвата заштиту ерозивних површина косина усека и насипа хумузирањем и затрављивањем.

Хумузирање се ради на местима и у слоју дебљине према пројекту. Ако дебљина није назначена у пројекту, хумузирање се ради у дебљини до 20cm на косинама. Након хумузирања обавља се затрављивање косине.

Израда

Пре него што се приступи заштити хумузирањем и затрављивањем, потребно је за постизање заштите од ерозије остварити ове основне услове:

− косине морју бити рађене у таквом нагибу да буде осигурана унутрашња стабилност терена − ако се покаже нестабилност косине проузрокована водом, потребно је на одговарајући

начин одводити контролисано површинску воду са косине − крајеве косине усека и ножице насипа треба заоблити кружним луком с тангентама т ≤ 3,0

m − косине насипа и усека треба грубо испланирати како би се постигла рапавост и боља

повезаност с вегетативном заштитом, а ако су површине косине глатке, треба их избраздати хоризонталним браздама ширине цца 15 cm на размаку 1m.

Косине треба заштитити хумузирањем одмах после завршетка насипа односно усека и испуњења наведених основних услова.

За хумузирање треба употребити активни хумусни материјал, без примеса грања, корења, камених и других материјала који спречавају развој вегетационе заштите.


45

Затрављивање треба обавити на фино припремљеном хумусном слоју.

За затрављивање треба одабрати такву врсту трава и мешавину трава која одговара еколошким условима и подручју пруге и осигурава трајност раста. После сејања, површине поваљати дрвеним ручним ваљком, да би се семе учврстило у хумусни слој.

Количина семена износи од 0,5-0,8 kg/ar, а количина ђубрива око 8 kg/ar.


Директору пројекта морају се дати на увид резултати анализе потребне за правилан избор врсте трава и ђубрива, као и резултате контроле квалитета семена.


Хумузирана и затрављена површина према горњем опису, плаћа се по јединичној цени за квадратни метар усека или насипа која је заштићена.

У јединичној цени садржан је сав рад опис у овој тачки, потребни материјали и превоз, па извођач нема право на додатна плаћања.

1.1.2.18. Израда насипа на мочварном терену

Опис рада

На делу где траса прелази преко мочварног терена насип извести од каменог набачаја од камена величине зрна дмаx=1/2 дебљине слоја, са набавком, утоваром, транспортом, истоваром и уградњом материјала.

Материјал

Под каменитим материјалима подразумевају се материјали добијени минирањем, камене дробине и шљункови, тј. материјали који нису осетљиви на присуство воде. Материјали се збијају вибро ваљцима, вибронабијачима и компакторима, зависно од врсте употребљеног материјала. Материјал за израду насипа од каменог набачаја треба да задовољи минимум ова два услова: 1.) Гранулација материјала треба да буде таква да коефицијент неравномерности буде већи од Cu> 9 и 2.) Максимална величина зрна сме да буде једнака највише половини дебљине слоја, али не већа од 0,40 m.

Израда Насипи од каменог набачаја изграђују се у слојевима оријентационе дебљине од 0,50-0,80m, а стварна максимална дебљина каменог набачаја одређује се на опитној деоници, ако не постоје проверена искуства о дебљинама слојева у којима се тај материјал може правилно сабити одређеним оруђима за сабијање. Радови на изради насипа од каменог набачаја не смеју се обављати када је материјал за насип замрзнут, односно када на траси има снега и леда. Камени набачај истовремено спречава појаву капиларног пењања воде. Преко каменог набачаја извести насип.

Обрачун рада: се врши по метру кубном израђеног и збијеног насипа за сав рад, материјал и контролна испитивања у складу са горњим описом.

1.1.3. Одводњавање

1.1.3.1. Ископ јаркова и испаривача

Опис рада

Рад обухвата ископе за одводне јаркове према детаљима нацртима из пројекта или по одредбама Директора пројекта у I-III категорије тла. Рад укључује и привремено депоновање ископаног материјала у близини јарка и утовар у транспортна средства.

Израда

Јаркове треба ископати по могућности пре почетка израде насипа.

Ископ треба радити тачно према нацртима из пројекта. Све површине ископа - дно и бочне стране јарка морају бити равне у прописаним падовима дна и нагибима косина, како не би дошло до задржавања воде у јарку ни до осипања земље на косинама.


46

Извођач је дужан да стално контролише нивелете и нагиб дна јарка.

Ископани материјал се употребљава за насипе или друге радове или се отпрема у депонију коју одређује Директор пројекта. Ископани материјал разврстава се према категоријама.

Ако временски или климатски услови и велики подужни нагиби неповољно утичу на ископане површине, оне се морају обложити.


Ископ за одводне јаркове мере се у кубним метрима стварно ископаног самониклог тла одређене категорије. Плаћа се по уговореним јединичним ценама у које је укључен ископ одређене категорије тла, планирање површине јарка и евентуално привремено депоновање ископаног материјала дуж јарка и утовар у превозно средство, као и чишћење и уређење зоне јарка.

1.1.3.2. Ископ дренажног рова

Опис рада

Рад обухвата ископ дубине до 2,0m према пројекту за дренаже, шахтове и одводне цеви, у материјалу III категорије са свим потребним разупирањима, одводњавањем, привременим депоновањем ископаног материјала и утоваром у транспортна средства.

Дренаже су подземне одводне грађевине помоћу којих се спречава доток процедне воде у труп пруге или побољшава хидролошки режим трупа пруге.

Дренаже се раде по типовима и детаљима из пројекта или према одредбама Директора пројекта. У израду дренажа укључени су сви потребни радови као што су ископи са утоваром ископаног материјала, у транспортна средства, планирање материјал, разупирања ровова и сва остала евентуална потребна осигурања, израда разних слојева и испуне, монтирање дренажних цеви, израда прикључака, израда филтарске испуне, уређење врха дренаже, набавка потребних материјала, превози, преноси и све остало што је потребно за потпуно довршење одређеног типа дренаже.

Сви радови раде се према одговарајућим одредбама ових Техничких услова и према СРПС У.С4.062.

Сви употребљени материјали морају одговарати српским стандардима и захтевима у одговарајућим тачакма ових Техничких услова.

За радове који нису предвиђени пројектом, а нужни су за исправно деловање дренажа, извођач је дужан да предложи техничко решење и поднесе калкулацију трошкова на основу претходне понуде. С таквим радовима може се отпочети тек пошто се добију писмене сагланости Директора пројекта.

Овим Техничким условима обухваћене су плитке уздужне дренаже.

Рад на ископу треба да је механизован, једино ако то није могуће, ископ се може радити и ручно. Као ископ рачуна се само простор према мерама из пројекта или накнадним изменама, а вишак ископа се не обрачунава. Вишак ископа, који је настао извођачевом грешком, извођач је дужан да о свом трошку попуни каменим материјалом, бетоном или набијеном земљом, према приликама и одлуци Директора пројекта. Извођач је дужан да за време ископа, полагања цеви или бетонирања ревизионог окна држи темељну јаму чисту и без воде.

Ископ се обавља у свим врстама тла, а према димензијама датим у пројекту или одређеним на терену, а по одобрењу Директора пројекта.

Ископи се могу радити без разупирања само код мањих дубина ископа у везаним материјалима. Код већих дубина обавезно се мора радити разупирање одговарајућом подградом и оплатом (што се не обрачунава посебно), а начин разупирања зависи од дубине ископа и врсте тла, предлаже га извођач, а одобрава Директор пројекта. Исто тако, посебно се не обрачунава ни потребно уређење страна јаме, ако је оно у каменитом материјалу, па се бетонира без оплате.

Дно дренажног рова мора бити на дубини већој од дубине смрзавања.

Сваку ископану јаму за ревизионо окно пре полагања цеви или бетонирања, преузима Директор пројекта.


Обрачун количине радова за ископе за дренаже је у кубним метрима стварно ископаног рова у самониклом тлу, према пројекту. У цену улази и пребацивање ископаног материјала на удаљеност


47

до 10 m. Тај материјал служи за затрпавање јаме или за израду насипа, ако по квалитету задовољава.

1.1.3.3. Полагање дренажних цеви

Опис рада

Рад обухвата набавку постављање дренажних цеви, пречника Ø150mm, у ископани земљани ров, преко подлоге од бетона.

Израда

На уравњено дно рова, израђено у пројектованом нагибу и котама, раставља се подлога од бетона МБ 15 дебљине 10 cm, а потом се полажу дренажне цеви. Пречник дренажних цеви износи 150 mm.

Цеви могу бити бетонске, цементно-азбестне или пластичне, округле или тунелског профила, са одговарајућом перфорацијом.

Цеви морају бити атестиране, а њихову употребу одобрава Директор пројекта.

Дренажне цеви се уводе у ревизионе шахтове или изводе ван трупа пруге.

Обрачун рада: се врши по m' положених дренажних цеви према зависноси од њиховог пречника а цена обухвата и набавку цеви и набавку бетона и израду бетонске подлоге.

1.1.3.4. Испуна дренажног рова

Опис рада

Рад обухвата испуну дренажног рова филтерском испуном од песковитог шљунка или дробљене камене ситнежи изнад дренажне цеви.

Израда

Пошто је извршено полагање дренажне цеви, дренажни ров се пуни филтерском испуном од песковитог шљунка или дробљене камене ситнежи, фитлерски стабилне, гранулације 1-6 cm. На контакту тла и испуне, или око дренажне цеви може се као филтерски слој користити геотекстил. Остатак рова се затим испуњава мешавином шљунковитог материјала која по гранулацији мора да испуни Терцагијево филтерско правило да би се спречило продирање ситних честица из тла у филтерску испуну у дрену. Уколико је степен равномерности U ≥ 15, мешавина не сме да садржи више од 3% зрна величине до 0,02 mm, а уколико се U ≤ 5, не сме да садржи више од 10% зрна величине до 0,02 mm. Овим се обезбеђује сигурност на дејство мраза.

У свему осталом мешавина за испуну мора задовољити захтеве из тачке 1.1.2.13. ових Техничких услова.

Примену одређеног зрнастог каменог материјала за испуну одобрава Директор пројекта, а на основу резултата лабораторијског испитивања које пода на терет извођача.

Материјал испуне у рову треба пажљиво сабити да не би дошло до накнадног слегања а дренажна цев остала неоштећена.

Обрачун радова: се врши у m3 извршене дренажне испуне. У цену је урачуната набавка материјала, сви радови, превози и остало што је потребно за потпуно довршење дренаже.

1.1.3.5. Израда ревизионих окана

Опис рада

Ревизиона окна (шахтови), Ø900 са пењалицама, раде се у свему према нацртима и детаљима из пројекта или одредбама Директора пројекта.

Раде се као монтажни (од готових елемената - цеви) или монолитни (бетонирани на лицу места).

Положај ревизионих окана, као и њихов распоред одређени су пројектом.

Рад обухвата уграђивање цеви, бетонирање, уграђивање поклопца, као и сви други радови који су потребни за потпуно довршење ревизионог окна.

Израда

Бетонске цеви полажу се вертикално у ископану јаму, ревизионог окна на бетонску подлогу и облажу бетоном МБ 20, у свему према пројекту. Бетонске цеви мора да буду атестиране, а њихову примену одобрава Директор пројекта.


48

На завршено ревизионо окно према мерама из пројекта поставља се армирано бетонски поклопац од бетона МБ 25. Детаљи израде поклопца приказани су у пројекту.


Рад се мери у комадима потпуно завршеног и покривеног ревизионог окна, а плаћа се по уговореној јединичној цени у коју улазе трошкови ископа набавке и полагања цеви, превоз, заштита цеви израда прикључка, затим трошкови материјала и израде армиранобетонског поклопца, укључујући превоз, оплату, осигурање, демонтирање оплате, заштиту бетона и све остало што је потребно за потпуно довршење рада.

1.1.3.6. Израда обложених бетонских канала

Опис рада Позиција обухвата израду бетонских канала од типских бетонских елемената према детаљима из пројекта. Елементи су од бетона МБ 20 на подлози од шљунковитопесковитог материјала дебљине слоја 5cm. Спојнице између бетонских елемената се заливају цементним малтером у размери 1:3, после пријема постављених бетонских елемената јарка по осовини и нивелети од стране надзорног органа. У позицији је обухваћена набавка свог потребног материјала, утовар, транспорт до места радова, истовар и завршно чишћење од вишка преосталог материјала и његов одвоз. Обрачун радова Обрачун се врши по м' готовог канала.

1.1.3.7. Израда бетонских канала

Опис рада

Рад обухвата израду набавку и полагање типских бетонских канала према димензијама и детаљима из пројекта, од бетона МБ 30, на подлози од бетона МБ 15 дебљине 10 cm.

При раду важе општи услови за бетонске радове, наведени у тачци 3.1.2 Бетонски радови

Израда

Бетонска конструкција канала полаже се у претходно ископаном земљаном профилу, на подлози од бетона МБ 15 дебљине 10 cm.


Извођач је дужан да обавља текућу контролу мера и нагиба, евиденцију категорија материјала у ископима јарака, контролу квалитета употребљених материјала и готових монтажних производа и квалитет израде, а доказе о исправности треба да достави Директору пројекта. Све готове површине јаркова морају бити према пројекту или захтеву Директора пројекта, у захтевима уздужним падовима, попречним нагибима и задовољавајућим равностима. Нису допуштене било какве неравнине које би спречиле отицање воде или проузроковале таложење муљевитог материјала. Ако радови нису квалитетни, Директор пројекта ће обуставити радове и захтевати да се недостаци поправе на трошак извођача.


Количина рада мери се метрима дужним уграђеног канала. а цена садржи и набавку и уградњу подлоге од бетона МБ 15 на који се канали постављају.

Јединичном ценом обухваћене су све радње непосредно или посредно везане уз потпуно завршење радова, сав материјал, превози, преноси и све остало што је потребно за потпуно довршење радова, па извођач нема право захтевати никакву доплату.

1.2. НЕПРЕДВИЂЕНИ РАДОВИ За разне непредвиђене радове који се нису могли прецизно предвидети у пројекту, као што су - поправке разних оштећења која могу настати приликом извођења радова: - замена локалних лоших терена који нису регистровани; - као и други непредвиђени радови који ће се обавити по налогу Надзорног органа или по инспекцијском налогу. Обрачун и плаћање према стварно извршеним радовима.


49

2. Горњи строј колосека


50

2.1.НАБАВКА МАТЕРИЈАЛА ГОРЊЕГ СТРОЈА

2.1.1. Набавка шина типа 49Е1 квалитета 260

Шине треба да се производе из континуираних предваљаних ингота.

Процес производње челика треба да одговара т. 5. CEN и препуштен је избору произвођача.

Набавку и испоруку нових железничких шина према нацрту европског стандарда EN 13674 - 1 September 2003, квалитета 260 (односно 900А према важећој објави UIC 860).

Профил шине 49 Е1 (раније ДИН С49) –квалитет челика: 260 (раније 900А) према т.7. CEN; –хемијски састав према т.10.1.2. CEN; –класа профила: Y (т.10.2.1. CEN); –класа правости: Б (т.10.2.2. CEN); –шине ће бити без рупа.

Минимална дужина шина треба да буде 100 м.

Претходна испитивања (т. 9. CEN): –жилавост на прскотине К1ц (т.9. 2. CEN); –стопа повећања пукотина на замор (т.9.3. CEN); –испитивање на замор (т.9.4. CEN); –заостала напрезања у ножици шине (т.9.5 CEN); –промена тврдоће по оси возне површине шине (т.9.6. CEN); –чврстоћа на затезање и издужење (т. 9.7. CEN); –унутрашња структура шине (т.9.8. CEN); –остали предходни захтеви (т.9.9. CEN).

Испитивања приликом пријема испоруке (т.10. CEN)

Сваку испоруку ће прегледати представник наручиоца у ваљаоници (погону за производњу шина). Узорке за испитивање узимати према Табели 4. CEN)

Наручиоцу доставити резултате следећих испитивања:

Лабораторијска испитивања; –хемијски састав (т.10.1.2. CEN); –микроструктура (т.10.1.3. CEN); –декарбуризација (т.10.1.4. CEN); –оксидна чистоћа (т.10.1.5. CEN); –трагови сумпора (т.10.1.6. CEN); –тврдоћа (т.10.1.7. CEN); –испитивање на затезање (т.10.1.8. CEN).

Учестаност разних испитивања је дата у Табели 4. CEN).

Све измерене вредности треба да одговарају условима из CEN спецификације.

На шинама ће се вршити следећа мерења и испитивања: –мерење масе шина по јединици дужине, –мерење дужине шине и означавање одступања од димензија, –мерење геометријских димензија шинског попречног пресека симетрије, исправљање крајева

шине у вертикалној и хоризонталној равни, –избочине и улегнућа, –ултразвучна испитивања за утврђивање унутрашњих недостатака која треба да обухватају

минимум 80% попречног пресека шина, –преглед површинских недостатака.

Резултати горњих мерења и испитивања треба да се забележе у извештају који сачињавају и потписују представник наручиоца и испоручиоца.

Маса шина

Номинална маса по јединици дужине за сваки профил шине израчунава се на основу запреминске тежине (денситy) челика од 7,85 g/cm3.

При сваком пријему шина врши се израчунавање масе испоручених шина множењем њихове дужине са просечном масом шине по јединици дужине. Просечна маса шине по јединице дужине добија се мерењем 20 комада шина, од којих једну половину бира представник наручиоца а другу


51

половину представник произвођача. Може се користити и нека друга метода са којом се сагласе обе стране.

Овако израчуната маса не сме бити за више од 2% мања од номиналне масе; испод ове границе шине се одбијају. Сваки вишак масе већи од 1% неће се узимати у обзир при плаћању.

Обрачун рада: Обрачун се врши по тони испорученог материјала.

2.1.2. Набавка дрвених прагова Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште дрвених колосечних импрегнисаних прагова димензије 26x16x260 cm у свему према СРПС. Д.Д.1.020. Прагови морају бити израђени од храстовог или буковог дрвета. Прагови морају бити импрегнисани. Метода импрегнације се одређује се прописима. Дрво мора бити отпорно на притисак и гњечење. Доња и горња површина прага мора бити паралелна, а срце дрвета не сме бити окренуто на горе. Сваки праг мора бити декслован и снабдевен на горњој површини у одстојању од 10 cm од средине поцинкованим ексером (нумератором), на чијој је глави утиснута година импрегнације и ознака фирме која је извршила импрегнацију.

Обрачун рада Плаћа се по комаду испорученог прага. 2.1.3. Скретнице заједно са дрвеним праговима и причврсним прибором Набавка и испорука скретница обухвата следеће типове скретница:

- 49Е1-300-6°

- 49Е1-200-6°

заједно са причврсним прибором и дрвеним скретничким праговима.

Скретнице

У испоруку челичног комплета улази производња и испорука комплетне скретнице и шина вођица, са њиховим ослонцима; све подложне плочице са причврсним материјалом који уз њих припада (укључујући елементе за везу са праговима и уметке испод ножице шине и подлошке на праговима) у области скретнице; подложне плочице за посебне прагове испред почетка скретнице и иза краја скретнице, са припадајућим причврсним материјалом, све до нормалних прагова прикључних колосека.

У испоруку прагова улази производња и испорука комплета прагова, заједно са посебним праговима са прелазним плочама, испред и на крају скретнице.

Техничке карактеристике скретница и њихових склопова (елемената)

Скретнице од шина типа 49 Е1

Ознака типа шине 49 Е1 је нова ознака за ранији тип С 49 .

Основни захтеви за ову скретницу су: − профил шине.............. 49 Е1 − профил језичка ........ Zu 2-49 − годишње саобраћајно оптерећење веће од 20 милиона тона − максимална брзина у правцу 160 km/h.

Посебни услови за склопове (елементе) скретница

а) Мењалица

Мењалица се састоји из еластичних језичака и належних шина са монтираним ослонцима језичака.

Еластични језичак се састоји из профила језичка, чији се крај прерађује на нормални шински профил и помоћу електроотпорног заваривања повезује са нормалном шином.


52

Код скретнице типа 49 Е1 вар се обезбеђује сигурносним везним плочицама и треба да се налази у еластичном делу шине језичка. Стандардне шине језичка треба да имају еластични део.

Належна шина се изводи од нормалног шинског профила, који је на делу према језичку одговарајуће обрађен.

Належне шине и језичци морају имати бушене рупе за монтажу поставних справа, инсталација, сигналносигурносних и уређаја за надзор.

Скретнички уређај треба да се испоручи са продуженом (им) плочицом (ама) за монтажу скретничког погона.

Димензије и облик клизних јастучића треба да омогуће монтажу грејача за грејање скретница код належуће шине у скретници.

Клизни јастучићи треба тако да се конструишу да омогуће несметано кретање језичка (сила вучења 0,8 kN - 2,5 kN у случају две браве) и минимално одржавање (подмазивање).

Замена истрошеног клизног јастучића треба да буде лака и једноставна.

Скретничка полуга треба да буде изолована и подесива по дужини.

Квалитет материјала за језичке и належне шине је 260 према ЕН 13674-1 (односно 900 А према Објави UIC 860), каљен. Пожељније су шине каљене у ваљаоници, а не термички обрађиване. Каљеност језичка и належних шина треба да буде 340 – 430 ХБ.

Сви варови се 100% морају испитати.

б) Срце

Срце се испоручује произведено, монтирано у склоп и спремно за уградњу, заједно савезним и крилним шинама.

Врхови срца и крилне шине треба да буду изливене од манганског челика према Објави UIC 866, 2.издање, 1985. Све компоненте треба да буду од материјала који квалитетом може да обезбеди најдужи могући радни век тих делова и алуминотермиско заваривање са колосеком.

У понуди треба дати детаљне карактеристике квалитета материјала за сваки понуђени елеменат.

Сви радионички варови се морају 100% испитати.

ц) Возне шине и међушине

Шине треба сећи и унапред закривити према диспозицији. Сви крајеви шина морају имати по једну стандардну бушену рупу.

Квалитет материјала је 260 према ЕН 13674-1 (односно 900А према Објави UIC 860).

д) Шине вођице

Шине вођице се производе од UIC 33 профила. Шине вођице се монтирају на подножја уздигнута за око 20 mm изнад горње површине шине, а подножја заварују на подложне плочице шина. Размак шина вођица треба да има могућност подешавања помоћу одстојних лимова.

Квалитет материјала је челик 320 према ЕН 13674-1 (односно 1100 према Објави UIC 860).

е) Причврсни прибор за шине

Клизни јастучићи треба да буду довољно дебели и широки да се клизни елементи не морају подмазивати нити им треба одржавање, а да буду лако међусобно замењиви.

Ребрасте подложне плочице ће се производити од ваљаних челичних профила односно од заварених ваљаних челичних профила. Пожељно је да један исти комплет плочица са четири рупе може да се користи за сваки тип скретнице и било дрвене било преднапрегнуте бетонске прагове. Квалитет ваљаних челичних профила треба да буде у складу са ЕН 10025-С355 Ј2 Г3. Подложне плочице се причвршћују за прагове/скретничке прагове тирфонима чврстоће 5.6.

Између шина и подложних плочица се налазе еластични подметачи као и између подложних плочица и бетонских скретничких прагова. Подметачи ће се производити према категорији 1 UIC објава UIC code 864, 1986, прилог 4 . Шински подметачи се не смеју постављати испод покретних делова језичка. Техничке карактеристике подметача шина/подложна плочица и подложна плочица/скретнички праг (димензије, дебљина, динамичка крутост итд.) треба да изабере понуђач и унесе у понуду заједно са адекватним образложењем.

ф) Брава и поставни механизам


53

Механизам за забрављивање и постављање треба да буде прилагођен стандардном скретничком погону и контроли језичка. Блокирањем браве блокира се истовремено и одмакнути и приљубљени језичак. Скретничке поставне справе које су предвиђене за рад на скретницама имају следеће карактеристике: − Сила постављања 4000 ± 400 N − Сила чврстог држања 7000 ± 500 N − Сила пресечења ≤ 11000 N − Ход 220 -240 mm − Четворожилна шема повезивања са напајањем 3x380 V; 50 Hz − Време прекретања мање од 6 sec. − Рад на електрифицираној прузи 25 kV; 50 Hz − Рад на изолованим једношинским струјним колима 831/3 Hz − Могућност изоловања према каталогу скретничке изолације − Рад са скретницама са спољашњим стреличастим затварачем − Ход поставне полуге треба да је подесив за отвор језичка скретница од 80 до 170 mm у

зависности од места уградње на скретници − Поставне справе су превезиве и реверзибилне − Поставне справе испуњавају остале захтеве (влага, вибрације, температура, изолација итд.)

према типском пројекту, − Клизне површине за забрављивање треба да се подмазују оном врстом масти која се

стврдњава на температури нижој од -45°C. − Простор између језичка и належне шине мора да има могућност подешавања од ±0.4 mm и да

има поуздан уређај за блокирање. − Забрављени делови треба да буду заштићено да снег, шљунак, прашина итд. не омету

функционисање браве. Ниједан део браве не сме да буде више од 100 mm испод доње површине шине.

− Брава треба да буде електрично изолована да не би стварала сметње раду шинских кола.

Понуђач треба да на основу података које добије од произвођача утврди : − да ли се могу применити скретничке поставне справе наведених карактеристика − да ли су потребни и какви треба да буду контролници скретничког положаја − да ли треба уграђивати више поставних справа и где.

Минимално одстојање језичка од належне шине треба да буде 60 mm.

Општи захтеви за израду и испоруку

Приликом производње и испоруке скретница Произвођач, односно испоручилац, мора да испуни следеће: − комплетна производња, обрада и набавка материјала мора бити у складу са цртежима и

техничким условима за испоруку; − заваривање одговарајућих делова колосека и појединих делова скретнице у складу са

цртежима и техничким условима за испоруку; − састављање и монтажа скретнице у фабрици која је испоручилац, са обележавањем

појединачних делова; − састављање јединичних пошиљки и њихово обележавање за слање и монтажу на месту

уграђивања; − обезбеђење техничке документације за сваки тип скретнице (цртежи, приручници и упутства за

монтажу, надзор и одржавање, складиштење, слање, обележавање, контролни листови за пријем, спецификација комплета бетонских прагова са дужинама прагова, попречним пресеком, број комада и координатама рупа за прибор);

− организација одговарајућег пријема у фабрици испоручиоца, са обезбеђењем једног комплета мерила за пријем.

За сваки тип скретнице се комплетно монтирају најмање једна десна и једна лева скретница.

Произвођач мора на основу референци да докаже да већ више година снабдева железничке управе у репрезентативној количини, на задовољство железничких управа, понуђеним материјалом односно технички сличним стандардним материјалом. Посебно треба навести коришћење елемената скретнице са отврднутом главе шине и специфична конструктивна решења детаља.

Ангажоване дужине језичака скретница и употреба уређаја за пребацивање, као и извођење затварача, морају бити конструисани тако да сила потребна за пребацивања језичака скретнице износи максимално 80% могуће силе пребацивања погона скретнице.


54

Сила пребацивања погона скретница за скретнице Р=300 m износи 5000 N.

Произвођач мора да стави на располагање све цртеже, упутства за монтажу и одржавање, који су неопходни за одговарајуће полагање, монтажу и одржавање скретнице.

Преузимање материјала

Пријем материјала од стране наручиоца остварује се код произвођача без зарачунавања додатних трошкова. За следеће материјале потребно је приказати претходне сертификате: шински материјал, профили језичака, ливени делови срца.

Овлашћено лице Наручиоца контролише израду појединих делова скретнице према предвиђеним техничким условима за испоруку и цртежима, њихову обраду, тачност мера са толеранцијама, одговарајући квалитет и професионалност израде.

Овлашћено лице Наручиоца прегледа и прима и монтирану скретницу.

Уз све прегледе се прилажу одговарајући контролни листови за испитивање геометрије и записник за испитивање прототипова.

Испитују се шине, належне шине, вођице које су предвиђене у техничким условима за испоруку и на цртежима, са толеранцијама, изглед бушених рупа, механички обрађене површине, мере и друго:

− Језичци

Извођење механички обрађених горњих површина без грбина и жљебова, скидање гребена са рупа и механички обрађених површина, егзактни ток возних ивица, попречни пресеци.

− Код плочица и причврсног прибора

Варови, уклањање гребена са механички обрађених површина.

− Срце

Испитивање веза остварених помоћу завртњева, положај постоља, попречни пресеци профила.

− Количине испоручених материјала

Остварени пријем материјала, резултат пријема и количине испоручених материјала морају се утврдити записником.

У записнику мора да буде садржано минимум следеће: −датум, место, испоручилац −број поруџбенице −опис преузетог материјала са бројем и тачном дефиницијом −налаз −потписи испоручиоца и одговорног лица за пријем.

Сви намази боје и премази за заштиту од рђе могу да се спроведу тек након успешног пријема. Сви појединачни делови морају да се означе и обележе према достављеном систему означавања.

Систем означавања треба да омогући разликовање појединачних скретничких конструкција. Свака скретница треба да носи број који ће се појавити и у систему за означавање.

Делови који се због честог појављивања и сличности у колосеку тешко идентификују, као нпр. различити типови плочица, морају имати утиснуту кратку ознаку. Величина слова ознаке износи око 10 mm.

Заштита од корозије

Обрађене површине и заварени спојеви се штите бојом за заштиту од корозије. Пре тога ове површине морају бити чисте и суве. Боја мора да се осуши пре него што дође у додир са другим површинама. Сви челични делови (са изузетком клизних површина и навоја) напрскани су премазом од ланеног уља.

Све обрађене клизне површине и покретни делови се пре састављања чисте, суше и премазују уљем или слојем за подмазивање. Клизне површине које се не подмазују и вештачки материјали не смеју се бојити и подмазивати средствима за подмазивање.

Сме да се врши утовар и испорука само оног материјала који је одобрен пријемом.


55

Скретнице се по могућности шаљу у монтираном стању. Свака утоварна јединица има утоварни лист на основу кога се може видети број пакета, количина, опис, димензије, тежине и врста паковања. Свака јединица која се шаље мора бити снабдевена цртежима за монтажу.

Дрвени прагови за скретнице Прагови за скретнице могу бити израђени од храстовог и буковог дрвета и морају бити импрегнисани. Димензије и облици ових прагова су дефинисани стандардом СРПС Д.Д1.021. и пројектима скретница, а треба имати у виду да се на: скретницама главних пролазних колосека, скретницама укљученим у ДТШ и мењалицама свих осталих скретница морају уграђивати оштробридни прагови. За скретничке прагове важе исти услови као за обичне дрвене прагове за колосек. Прагови морају бити оштробридни, правилно имрпегнисани и без прслина . Слагање ових прагова у суре врши се тако што се после сваког реда морају ставити штафле да се прагови правилно оцеђују и спречи њихово кривљење. Са чела сваког прага мора бити исписана дужина. Прагови за скретницу слажу се посебно. Скретнички прагови се чувају у свему као и прагови за колосек. 2.1.4.- 2.1.12. Набавка колосечног прибора 2.1.4. Набавка ребрастих подложних плочица Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште ребрастих подложних плочица тежине 7.51 kg/ком. Облик, мере као и толерације подложних плочица морају одговарати стандарду ЈЖС Г1.101. У погледу материјала, израде, испитивања и испоруке примењују се одредбе важећих стандарда. Свака подложна плочица мора носити утиснуту ознаку произвођача и годину производње. Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених ребрастих подложних плочица. 2.1.5. Набавка ребрастих подложних плочица за састав Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште ребрастих подложних плочица за састав тежине 20.82 kg/ком. Облик, мере као и толерације подложних плочица морају одговарати стандарду ЈЖС Г1.102. У погледу материјала, израде, испитивања и испоруке примењују се одредбе важећих стандарда. Свака подложна плочица мора носити утиснуту ознаку произвођача и годину производње. Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених ребрастих подложних плочица за састав. 2.1.6. Набавка причврсних плочица Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште причврсних плочица, масе 0.635 kg/ком. Облик, мере и маса, као и дозвољене толеранције причврсних плочица морају одговарати стандарду СРПС. П.Б1.170. У погледу материјала, израде, испитивања и испоруке причврсних плочица важи СРПС. П.Б1.170. Свака плочица мора бити обележена рељефним ознакама :

–Ознака произвођача и –Година израде

Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених причврсних плочица. 2.1.7.Набавка вијака за причврсну плочицу заједно са матицом Опис


56

Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште вијака за причврсну плочицу заједно са матицом - шестостраном навртком за вијке, укупне тежине 0.635 kg/ком (тежина вијка 0,302 kg/ком, тежина матице 0,156 kg/ком). Облик, мере и маса, као и дозвољене толеранције морају одговарати стандарду СРПС. М.Б1.196, СРПС. М.Б1.605. Глава сваког вијка по овом стандарду мора носити испупчене ознаке:

–Ознаку произвођача и годину прозводње (две последње бројке) –Ознаку типа (три последње бројке ознаке стандарда).

Вијци за причвршћење шина код "К" прибора употребљавају се са навртком по ЈЖС Г.1.330 и двоструком еластичном завојном подлошком по ЈЖС Г1.326. Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених вијака за причврсну плочицу заједно са матицом 2.1.8. Набавка тирфона Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште тирфони са равном належном површином, тежине 0,538 kg/ком. Облик, мере и маса, као и дозвољене толеранције тирфона морају одговарати стандарду СПРС. П.Б1.120. Сваки тирфон мора носити рељефне ознаке:

–Ознаку произвођача и годину израде (две последње бројке) –Ознаку величине (1,2 или 3)

Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених тирфона. 2.1.9. Гумене подлошке СРПС П.Б1.912. Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште гумених подлошки. Начин израде Подлошке се израђују преме прописном стандарду. Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених подлошки. 2.1.10. Набавка прстенасте подлошке Опис Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште двоструке еластичне прстенасте подлошке (гроверов прстен), називне мере 24 (називна мера је пречник д вијка), масе 0,09 kg/ком . Облик, мере и маса, као и дозвољене толеранције морају одговарати стандарду СРПС. М.Б2.130 (ЈЖС Г 1. 326). Материјал, израда, испитивање, испорука и гаранције подлошки морају одговарати прописним стандардима. Свака подлошка по овом стандарду мора носити утиснуте ознаке:

–Ознаку произвођача

–Годину прозводње (две последње бројке)

Обрачун рада Плаћа се по комаду испоручених гроверових прстена. 2.1.11. Везице за саставе шина типа 49Е 1 Облик, мере и маса


57

Облик и мере попречног пресека везице морају одговарати мерама и толеранцијама по стандарду. Површина попречног пресека везице износи 19.89 cm² Маса једне везице израчунате на бази специфичне масе челика 7,85kg/dm3 износи 8.72kg, а маса по дужном метру ваљаног профила из кога се исецају везице износи 15,61kg/m. У погледу материјала, израде, испитивања, испоруке и гаранција везица по овом стандарду примењују се одредбе објаве UIC 864-4. Спајање везица, при везивању шина, врши се вијцима М24x130 према стандарду ЈЖС Гл.310. У техничкој документацији везице по овом стандарду означавају се ознаком Везице 49 ЈЖС ГЛ.131. Свака везица мора носити рељефне ознаке:

-ознаку произвођача -годину израде (два последња броја) и -ознаку типа везице.

Обрачун рада Обрачун се врши по комаду везице. 2.1.12. Завртњи за везице за шину типа 49Е 1 Облик, мере и маса Облик и мера попречног пресека завртња за везице морају одговарати мерама и толеранцијама по стандарду ЈЖС Г1.310. Дужина завртња је 130mm. Маса једног завртња израчунатог на бази специфичне масе челика је 7,85kg/dm3 или 640kg на 1000 комада завртњева. Завртњеви морају бити снадбевени навојем дужине 55mm. Завртњеви по овом стандарду израђују се у класи чврстоће 4,6 или 5,6 према објави UIC 864-2. Завртњеви се израђују у класи израде Б, која је дефинисана у стандарду ЈУС М.Б1.023. У техничкој документацији и у поруџбинама,завртњи по овом стандарду означавају се ознаком:

М24 x 130 ЈЗС Г1.310-5,6

Свака везица мора носити рељефне ознаке: -ознаку произвођача -годину израде (два последња броја) и -ознаку типа 310

Обрачун рада Обрачун се врши по комаду завртња. 2.1.13. Туцаник

Позиција обухвата испорука туцаника категорије I према Упутству 331 за испоруку и пријем туцаника за застор пруга на ЈЖ, које важе од 15.02.2002.године. и ЕН 13450 у коме се наводе тражена својства, а плаћање ће се вршити према позицији 2.3.6.. ових техничких услова.

Испорука треба да буде сукцесивна према динамици радова и Динамици испоруке.

а) Понуђач ће уз понуду приложити атест о физичко-механичким особинама пробних узорака стенске масе и туцаника, који ће издати овлашћена лабораторија. Атест не треба да буде старији од 6 (шест) месеци од дана позива на понуду. Понуде без овог атеста биће одбијене.


58

б) Технологија производње туцаника треба да обезбеди високи и уједначени квалитет испорученог туцаника.

ц) За производњу туцаника прописане су следеће врсте стенских маса: −магматске; базалти, порфири, дијабаз, габро, сијенит, кварцит и гранит; −седиментне: разни жилави кречњаци и силикатни сиви пешчар; −метаморфне: гнајс, гранулит и амфиболит.

д) Стенске масе које се користе за производњу туцаника морају задовољавати следеће критеријуме: −да потичу из компактних дубинских слојева отворених каменолома, −да буду једре, жилаве, чисте од земље, глине, иловаче, органских примеса, прашине и свих

осталих мање вредних или шкодљивих примеса и отпорне на утицаје атмосферилија.

е) За производњу, испитивања, пријем и испоруку туцаника по овим Условима, у свему ће се примењивати одредбе Упутства 331 за испоруку и пријем туцаника за застор пруга на ЈЖ , које важе од 15.02.2002. године. За испитивање туцаника и узимање узорака важе европски стандарди наведени у ЕН 13450. Сваких 5000 тона туцаника произведеног у каменолому и испорученог на градилиште за застор колосека ипитаће се физичка и механичка својства узорака стенске масе и туцаника по овој спецификацији.

Услови за испоруку туцаника

а) Квалитет стенских маса и туцаника утврђује се на основу резултата испитивања: −физичко-механичких карактеристика стенске масе, −физичко-механичких карактеристика туцаника.

б) У табели 3.1. дате су физичко-механичке карактеристике и захтеване граничне вредности стенске масе за производњу туцаника, а у табели 3.2. самог туцаника.

ц) Квалитет туцаника може бити у складу са категоријом А табела 1, став 6.3, ЕН 13450. Гранулометријски састав туцаника се утврдјује просејавањем на квадратним ситима отвора 63 mm, 50 mm, 40 mm и 31.5 mm према ЕН 933-1. Димензије зрна туцаника у свакој испоруци морају да буду у овом наведеном опсегу.

Сваки произвођач/испоручилац је у обавези да уз испоруку достави и криву гранулометријског састава туцаника.

д) Зрна туцаника за израду застора железничких пруга морају да буду оштробридна, већим делом приближно кубичасто-коцкастог облика, а по димензијама што уједначеније величине.

Индекс дробљивости зрна треба да буде мањи или једнак 15 из Табеле 4, став 6.6.1, ЕН 13450. Дужина зрна по категорији Б, Табела 6, став 6.7, ЕН 13450.

е) Произвођач је дужан да механичке и физичке карактеристике стенске масе и туцаника проверава према одредбама датим у табелама 3.1., 3.3. и 3.4 као и физичке и механичке карактеристике туцаника по критеријумима из ове спецификације. Резултате испитивања произвођач чува и ставља на располагање овлашћеном лицу Наручиоца радова.

ф) Садрзај ситних цестица у складу са кат. Б, Табела 2, став 6.4. ЕН 13450.

г) Физичка стојства туцаника за колосечни застор у складу са ЕН 13450 треба да буду као што следи:

- Отпор на дробљење (коефицијент Los Angeles) по категорији ЛАРБ 14, табела 7, став 7.2, ЕН 13450;

- Отпор на хабање (коефицијент Micro Deval) по категорији МДЕРБ 11, табела 9, став 7.3, ЕН 13450.

Организација пријема туцаника

а) Произведени туцаник испитује се у лабораторији каменолома или овлашћеној лабораторији за коју се одлуче произвођач/испоручилац и наручилац, уз присуство произвођача и овлашћеног лица Наручиоца радова, у количини и на начин предвиђен у табели 3.3.

б) Пријем туцаника обавља се на месту испоруке. Туцаник може да се прима само ако производјач поседује атест акредитоване лабораторије о његовој употребљивости чиме се доказује да је количина туцаника у испоруци производена у складу са техничким условима и да су испуњени сви услови из ове спецификације који се односе на физичке и механичке карактеристике туцаника за испоруку. Изводјач треба да обезбеди такав атест.

ц) Туцаник се преузима утоварен у возило, уз обавезно мерење на атестираним вагама.


59

Тежина туцаника се заокружује наниже на најближих 50 kg (или m3 ако испоручилац нема камионску вагу без обзира на влажност при предаји. Ако се туцаник мери запремински (кубатура), материјал који се испоручује треба прво депоновати и запремину мерити испробаним и одговарајућим методама са којима ће се сагласити испоручилац и наручилац. Измерена запремина ће се претворити у тежинске јединице примењујући фактор (јединична тежина) који ће бити средња вредност пет (5) вредности јединичне тежине која се добије мерећи запремину и тежину материјала у пет (5) камиона.

Представник наручиоца треба да присуствују сваком мерењу количина.

д) По пријему туцаника саставља се пропратни лист чији један примерак добија овлашћени представник Наручиоца радова, а други остаје произвођачу/испоручиоцу.

Пропратни лист уз сваку испоруку туцаника треба да садржи: –назив и ознака произвођача, –име и адреса испоручиоца (назив каменолома и порекло камена), –уговор/број поруџбине и назив робе, –датум производње, –категорија туцаника, –уверење о испитивању квалитета туцаника, –количина испоруке (тона или m3), –датум испоруке, –име примаоца, –одредиште, –врста транспорта, –запрљаност транспортних средстава (у %).

Табела 3.1. Физичко - механичке карактеристике стенске масе

ПРОПИСАНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И СВОЈСТВА КАТЕГОРИЈА ТУЦАНИКА И

ПЕТРОГРАФСКА ГРУПА СТЕНА Силикатне (магматске и

метаморфне) СРПС Б.Б8. 012 ЧВРСТОЋА НА ПРИТИСАК (MPа)

у сувом стању мин 160 у водозасићеном стању мин 140

СРПС Б.Б8.032 ЗАПРЕМИНСКА МАСА (kg/m3)

без пора и шупљина мин 2580 са порама и шупљинама мин 2500

СРПС Б.Б8.010 УПИЈАЊЕ ВОДЕ (%)

0,5

СРПС Б.Б8. 001 ПОСТОЈАНОСТ НА ДЕЈСТВО МРАЗА (мин 50 циклуса) или

маx 5 %

СРПС Б.Б8. 002 ПОСТОЈАНОСТ НА ДЕЈСТВО На2СО4 (мин 10 циклуса)

СРПС Б.Б8. 013 ОТПОРНОСТ НА АТМОСФЕРИЛИЈЕ Постојан

Табела 3. 2. Физичко - механичке карактеристике туцаника

ПРОПИСАНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И СВОЈСТВА КАТЕГОРИЈА ТУЦАНИКА И

1 СРПС ИСО 6782

ЗАПРЕМИНСКА МАСА У РАСТРЕСИТОМ СТАЊУ (kg/m3) мин 1 300

2 СРПС ИСО 7033 - УПИЈАЊЕ ВОДЕ (%) 0,75 3 СРПС Б.Б8.044 - ПОСТОЈАНОСТ НА МРАЗ (мин 50 цикл.) маx 10 % 4 СРПС Б.Б8.048 - ОБЛИК ЗРНА - ИНДЕКС ОБЛИКА (Л/Д) 3/1 (%) маx 25

5

СРПС.Б.Б8.029 - ГРАНУЛОМЕТРИЈСКИ САСТАВ (%) • пролаз кроз сито 63,0 mm • пролаз кроз сито 50,0 mm • пролаз кроз сито 31,5 mm • пролаз кроз сито 22,4 mm

100 ≥ 70 ≤ 20

≤3 у каменолому;≤5 на градилишту

6 СРПС Б.Б8. 048 - ПРИСУСТВО ЗРНА СА Л>100 mm (%) маx 5


60

7

СРПС Б.Б8. 036 ПРИСУСТВО СИТНИХ ЗРНА (%)

д ≤ 0,5 mm

• маx 0,6 у каменолому • маx 1 на градилишту

д ≤ 0,063 mm • маx 0,3 • маx 0,5 у тунелима

8 СРПС Б.Б8.039 - ЧИСТОЋА присуство органских и

вештачких материја није дозвољено

9 ОТПОРНОСТ НА УТИЦАЈ СУНЦА (само за базалте) постојан 10 СРПС Б.Б8.016

ЧВРСТОЋА НА Удар-дробљивост “Ду” (коеф.) маx 1,1

11 притисак (%) маx 25 12 СРПС Б.Б8.019 - ОТПОРНОСТ НА УДАР ПО МЕТОДИ Третон маx 9

13 УИЦ-ЕН 1097-2

ОТПОРНОСТ НА ДРОБЉЕЊЕ И ХАБАЊЕ ПО МЕТОДИ Лос Ангелес маx 15

Табела 3. 3. Физичко - механичке карактеристике силикатних и карбонатних стенских маса

ПРОПИСАНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И СВОЈСТВА УЧЕСТАЛОСТ ИСПИТИВАЊА СРПС Б.Б8. 003

ПЕТРОГРАФСКА ВРСТА СТЕНЕ

При издавању потврде о резервама СРПС Б.Б8. 012

ЧВРСТОЋА

у сувом стању

На сваких 30 000 m3 најмање 2 НА ПРИТИСАК (МПа) у водозасићеном стању испитивања и чешће према потреби

СРПС Б.Б8.032 ЗАПРЕМИНСКА

без пора и шупљина

На сваких 30 000 m3 најмање

МАСА (kg/m3) са порама и шупљинама 2 испитивања СРПС Б.Б8.010

УПИЈАЊЕ ВОДЕ (%) На сваких 30 000 m3 најмање 2

испитивања СРПС Б.Б8. 001

ПОСТОЈАНОСТ НА ДЕЈСТВО МРАЗА (мин 50 циклуса)

Врши се најмање 1 испитивање на 100 000 m3

СРПС Б.Б8. 002 ПОСТОЈАНОСТ НА ДЕЈСТВО НА2СО4

(мин 10 циклуса)

алтернативно према једној или другој методи

СРПС Б.Б8. 013 ОТПОРНОСТ НА АТМОСФЕРИЛИЈЕ

Врши се најмање 1 испитивање на 100 000 m3

Табела 3.4. Физичко - механичке карактеристике туцаника

ПРОПИСАНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И СВОЈСТВА

УЧЕСТАЛОСТ ИСПИТИВАЊА Сопствена контрола

Контрола купца

1

КОМПЛЕТНА КОНТРОЛА КАРАКТЕРИСТИКА ТУЦАНИКА (према овом Упутству)

мин 2 x

годишње

Пре склапања уговора о

испоруци

2

СРПС ИСО 6782 ЗАПРЕМИНСКА МАСА У РАСТРЕСИТОМ СТАЊУ (kg/m3)

За испоруке до 5 000 m3

мин 1 испитивање

За испоруке до 2 000 m3 мин 1 испитивање

3

СРПС ИСО 7033 УПИЈАЊЕ ВОДЕ (%)

За сваку уговорену испоруку

4

СРПС Б.Б8.044 ПОСТОЈАНОСТ НА МРАЗ (цикл.)

За сваку уговорену испоруку

5

СРПС Б.Б8.048 ОБЛИК ЗРНА - ИНДЕКС ОБЛИКА (Л/Д) 3/1 (%)

Сваког дана

При утовару и истовару на сваких 2 000 m3

6

СРПС.Б.Б8.029 ГРАНУЛОМЕТРИЈСКИ САСТАВ (%)



7

СРПС Б.Б8. 048 ПРИСУСТВО ЗРНА СА Л>100 мм (%)



СРПС Б.Б8. 036 При утовару и истовару


61

8 ПРИСУСТВО СИТНИХ ЗРНА (%) Сваког дана на сваких 2 000 m3 9

СРПС Б.Б8.039 ЧИСТОЋА



10

ОТПОРНОСТ НА УТИЦАЈ СУНЦА (само за базалте)

мин 2 x годишње

Пре склапања уговора о испоруци

11

СРПС Б.Б8.016

Удар-дробљивост “Ду”(коеф.)

12

ЧВРСТОЋА НА

притисак (%) На сваких 10 000 m3

13

СРПС Б.Б8.019 ОТПОРНОСТ НА УДАР ПО МЕТОДИ Третон

по 1 испитивање, а према потреби и чешће

14 УИЦ-ЕН 1097-2 ОТПОРНОСТ НА ДРОБЉЕЊЕ И ХАБАЊЕ ПО МЕТОДИ Лос Ангелес

Обрачун рада: Обрачун се врши по m3 испорученог туцаника, у колосек уграђеног туцаника у збијеном према пос 6.2.8. ових техничких услова.

2.1.14. Набавка справа против бочног померања прага (“капе”)

Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште справа. Справе против бочног померања за дрвене прагове ће бити израђене према стандарду ЈЖС Г1.071 . Могу бити дводелне конструкције ради лакше монтаже за праг. Облик отвора справе мора бити прилагођен профилу прага за који је справа намењена. Притезање копче за праг извести топло поцинкованим вијцима квалитета 8.8. Контролу и пријем справа врши контролно-пријемни орган. Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду испоручене справе.

2.1.15. Справе против путовања шина (MATHEE справе ) ЈЖС Г1.070, за шину типа 49Е1

Опис рада Позиција обухвата набавку и испоруку на градилиште справа против путовања шина (Mathee справе) за шину типа 49Е1. Овај стандард прописује облик и димензије, као и дозвољена одступања за справе против путовања шина. Справе против путовања шина чине: угаона папуча и две клинасте спојнице. Справа се израђује од челичног лима по СРПС Ц.Б4.110, а од челика Ч.0445 (СРПС Ц.Б0.500). Савијање и пресовање лима врши се у загрејаном стању. Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду испоручене справе.

2.1.16. Алуминотермитске порције заједно са калупима за заваривање

Опис рада

Набавка алуминотермитских порција заједно са калупима за заваривање: - за тип шине 49Е1; - за скретнице тип 49-300-6˚; - за скретнице тип 49-200-6˚.

Квантитативни преглед и пријем материјала и опреме за испоруку ће обавити овлашћени представници наручиоца у погону произвођача, пре отпреме.

Произвођач мора поднети, одговарајући План испитивања за сваку поједину позицију испоруке понуђеног материјала. План ће важити током свих пријема, који ће уследити у року од 10 (десет) дана пошто наручилац буде обавештен да је роба спремна за пријем у погону произвођача.

Сертификат о пријему ће написати и потписати овлашћени представници испоручиоца/ произвођача и наручиоца, а садржаће следеће основне податке:

−место, датум и назив испоручиоца, −број уговора за испоруку, −опис примљеног материјала и опреме, количине и тежине примљеног материјала и опреме, −резултате испитивања према техничким спецификацијама.


62

Само роба за коју је издат сертификат о привременом пријему може бити отпремљена.

Провизорни пријем ће уследити после сваке делимичне испоруке материјала и опреме на пројектну локацију у присуству представника испоручиоца, наручиоца и прималаца, а пре истовара робе. Провизорни пријем ће бити извршен под условом да роба нема никаквих оштећења у транспорту и потврђен цертификатом о провизорном пријему који ће потписати овлашћени представници, у року од 7 дана од дана пристизања робе на пројектну локацију са свом пропратном припадајућом техничком и другом документацијом.

Посебни технички услови понуде за испоруку материјала за алумино-термијско (Ат) заваривање шина

Набавка и испорука алуминотермијске смеше (АТ смеше) и ливачких калупа за АТ заваривање шина и пратећег материјала (цевчице, упаљачи и одговарајући број лонаца у зависности од броја порција) као стандардна варијанта.

Набавља се: -за тип шине 49Е1; -за скретнице тип 49-300-6˚; -за скретнице тип 49-200-6˚.

На Српским железницама је одобрена употреба (АТ смеше) према прописима УИЦ. АТ смеша мора да обезбеди квалитет вара који ће одговарати квалитету шине која се вари, по свим механичким карактеристикама.

Према овим Условима се набављају шине квалитета 260 према нацрту стандарда ЕН 13674-1 из јуна 1999. (раније 900А према Објави УИЦ 860), типова 49Е1.

Особине алуминотермијског завареног споја

Хемијски састав материјала вара

АТ челик материјала вара мора да има карактеристике у складу са стандардом ЕН 13674-1 (односно објавом УИЦ 860).

Тврдоћа

Тврдоћа АТ завара мерена на возној површини шине за шине квалитета 260 (900 А) треба да износи 290 ± 30 ХБ.

Металографија

Макроскопско испитивање спроводи се на подужном пресеку шине и завара; састоји се у проверавању присутности сумпора по Бауману, грешака везивања, порозности и присуства лункера и неметалних укључака.

− Микроскопско испитивање спроводи се ради утврђивања структуре основног материјала шине, зоне утицаја топлоте и завара; структура завара треба да буде перлитно-феритна.

Затезна чврстоћа

− Испитивање затезне чврстоће се врши на три епрувете узете из главе, врата и стопе шине у подужном правцу у пределу вара према стандарду СРПС ЕН 10002-1:1996. Вредност затезне чврстоће треба да је минимално 650 N/mm2.

Статичка чврстоћа

− При испитивању на савијање АТ-завар мора издржати следећу минималну силу при лому: за шине масе минимална сила лома у кN 49 600 Сваки АТ-завар који се испитује треба да се савије толико да стрелица угиба мерена изнад АТ-завара, на тетиви од 1000 mm, износи: за шине масе угиб (mm) 49 10 Динамичка чврстоћа

Ово испитивање се спроводи истовремено на три АТ-завара. Ако два од три завара издрже све три серије оптерећења без прелома и било каквих уочљивих дефеката, сматра се да је резултат испитивања позитиван.

Хомогеност завара

На основу налаза ултразвучног испитивања АТ-завар се оцењује као:


63

-добар - ако се након испитивања са вертикалном сондом појави сигнал који показује да је ултразвук продро до дна завара, или ако се код испитивања са косоуглом сондом не добије повратни сигнал од рефлексне површине. У том случају АТ-завар се прихвата;

-лош - ако се при испитивању са вертикалном сондом појави завршни сигнал пре него што је ултразвук продро до дна завара, односно ако се са косоуглом сондом добије повратни сигнал од рефлексне површине која се налази између ножице и површине. У том случају АТ-завар се одбацује.

Израда АТ-смеше

Произвођач АТ-смеше дужан је да у току производње константно спроводи сва испитивања у циљу одржавања квалитета. Наручилац АТ-смеше може приликом преузимања уважити од стране произвођача извршена испитивања или тражити поновљена испитивања.


Опште одредбе

Произвођач мора располагати са уређајима који му осигуравају континуалну производњу и константан квалитет АТ-смеше. Произвођач је дужан да у понуди достави резултате о претходно извршеним испитивањима.

Узорци АТ-смеше на којима се врше контролна испитивања врста и обим испитивања дати су у следећој табели:

Врста испитивања Број

серија испитивања Испитивање хемијског састава 3 1 Испитивање тврдоће 1 1 Статичко испитивање 1 1 Динамичко испитивање 20 1 Испитивање ултразвуком 1 1 Испитивање затезне чврстоће 1 1

Серија подразумева производни циклус изведен у једном захвату са приближно 500 порција.

Испитивања хемијског састава

Узимање и припремање узорака за испитивање хемијског састава АТ-челика обавља се према одредбама стандарда СРПС ИСО 14284:2004.

Одређивање појединих састојака обавља се првенствено применом спектро-фотометријских метода.

Испитивање тврдоће

Узорак се испитује по површини АТ-завара, који се претходно избруси до дубине од 1 mm на дужини од 100 mm са обе стране АТ-завара. Испитивање се врши у складу са стандардима за испитивање тврдоће по Бринелу или Викерсу.

Металографска испитивања

Ова испитивања могу бити макроскопска и микроскопска. Макроскопска испитивања врше се на следећи начин:

Исечак АТ-завара и шине исечен на хладно, претходно исполиран, посматра се у циљу уочавања евентуалних шупљина. Затим се узима отисак по Бауману и анализира поређењем са еталоном.

Микроскопско испитивање полираног узорка врши се под увећањем од 100 пута и мора дати перлитно-феритну структуру.

Статичко испитивање

Статичко испитивање на савијање врши се на узорку заварених шина дужине 1,2 m са АТ-заваром у средини. Узорак мора имати температуру просторије у којој се испитивање врши. Обавља се на преси са размаком ослонаца од 1,0 m при чему се АТ-завар налази у средини распона између ослонаца. Испитивање се састоји у постепеном повећању притиска на главу шине до појаве лома. Резултат испитивања мора одговарати условима. На захтев наручиоца може се ово испитивање заменити методом удара.


64

Истовремено са мерењем оптерећења мери се и угиб. Резултат мора одговарати условима. Ако се догоди лом пре него што је постигнут прописани угиб или прописано оптерећење, а да се при томе не може установити грешка у материјалу АТ-завара, тада се тај резултат одбацује а испитивање понавља на новом узорку.

Динамичко испитивање

Ово испитивање се обавља на пулсатору динамичким савијањем са попречном силом у средини распона ослонаца од 1000 mm, уз фреквенцију од 9,5 циклуса/сек. У току испитивања постепено се повећава оптерећење на следећи начин:

Тип шине (kg/m)

Серија оптерећења (кН) I II III

49 15-140 15-170 15-200

Обавезно је испитивање АТ-завара за све три серије оптерећења и то у I и II серији по 1.000.000 пулсација, а у III серији најмање 200.000 пулсација. Уколико у III серији не дође до лома ни после 500.000 пулсација, испитивање се прекида. Резултати испитивања морају да задовоље услове.

Испитивање ултразвуком

Заварена возна површина шине, на којој се врши испитивање, мора бити очишћена, избрушена и премазана уљем. Испитивање се обавља специјалним апаратима по упутствима произвођача уз примену вертикалне и косоугле сонде. Резултати испитивања морају да задовоље услове.

Испитивање затезне чврстоће

Испитивање затезне чврстоће врши се на три епрувете извађене из материјала вара како је то дефинисано. Резултати испитивања морају да задовоље услове дате у тој тачки.

Понављање испитивања

Уколико бар једно испитивање да резултате који не одговарају захтеваним условима, исто се понавља на двоструком броју узорака. Уколико се при поновљеном испитивању бар на једном узорку добију не задовољавајући резултати, одбацује се серија АТ-смеше из које су узети узорци.

Паковање АТ-смеше

АТ-смеша се пакује у пластичне врећице које носе на картицама следеће податке: - назив или ознака произвођача, - тип и серијски број АТ-смеше, - датум производње и - нето маса у kg.

Овакве врећице испоручују се у картонским кутијама израђеним од петороструке валовите лепенке, које су са унутрашње стране обложене воштаним папиром. На овој амбалажи морају бити следећи подаци:

- назив или ознака произвођача, - датум производње и - ознака "ЗАШТИТИ ОД ВЛАГЕ И ПЛАМЕНА".

Ливачки калупи и пратећи материјал

Ливачки калупи и пратећи материјал за АТ заваривање шина треба да одговарају понуђеним АТ порцијама.

Произвођач треба у понуди да достави техничку документацију за све материјале, коју ће Наручилац оверити пре почетка производње. Производи морају потицати из индустријске, а не лабораторијске производње. Преузимање АТ-смеше се обавља на основу резултата спроведених контролних испитивања.

Узимање узорака

Овлашћени орган наручиоца произвољно из производње бира узорке АТ-смеше за испитивања. Са одабраним узорцима врши се заваривање шина АТ-поступком. АТ-завар се након хлађења очисти од калупарског песка, избруси и исполира. Испитивања се могу вршити најмање 24 сата после заваривања.

Обрачун рада: Обрачун се врши кроз позиције 2.1.16. Заваривање колосека и Заваривање скретница у ДТШ.


65

2.1.17. Префабриковани елементи за путне прелазе у нивоу од армираног бетона

Основни услови за монтажну конструкцију прелаза и квалитет материјала

Путни прелаз се састоји од средњих и спољних плоча чија је дужина 1.50m'. Ширина средњих плоча зависи од ширине колосека и ширине жљеба и износи 1.115m', а ширина спољних плоча је усвојена 0.73m'. Ове бетонске плоче су израђене од армираног бетона МБ55 према прописима за мостовске конструкције. Спољна плоча је одвојена од шине за 20 mm, а простор је испуњен битуменизираном ситнежи да услед наиласка точка не би била оштећена. Плоче су двоструко армиране, а са стране су заштићене угаоним гвожђем и "У" профилом. Плоче се полажу преко камене ситнежи на туцаник који је претходно консолидован. У поља између прагова преко туцаника поставља се груба камена ситнеж фракција 8/25 д=4cm и врши набијање, затим се полаже фина камена ситнеж фракција 2/8 д=1.5cm и планира. Преко прага се ситнеж скида за око 2cm од површине и на тај начин се оптерећење од пута преноси директно на доњи строј, те је колосек ослобођен свих утицаја. Утовар и истовар плоча, као и полагање врши се дизалицама. Да би се омогућило лакше дизање и полагање у бетонске плоче су уграђене алке за које се могу закачити куке везане за челично уже. Испуњавање жљеба и фуга врши се фином каменом ситнежи, а у горњем делу битуменизираном ситнежи. Технички преглед и привремени пријем

Привремени пријем треба да буде у складу са техничком документацијом за производ и планом и програмом испитивања који су поднети са понудом и овде наведеним спецификацијама.

Доставити и сертификате односно атесте за материјале.

Гарантни период који тражи наручилац биће 5 година од уградње.

Обрачун рада: Обрачун се врши по m2.

2.1.18. Грудобрани од старих шина

Опис рада

Грудобрани од старих (коришћених) шина набављају се, у ствари израђују према цртежима датим у пројектној документацији а који су у складу са важећим стандардима.

Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду.

2.2. МАНИПУЛАЦИЈА МАТЕРИЈАЛОМ ГОРЊЕГ СТРОЈА Опште Пријем материјала од испоручиоца врши Наручилац по стандардима ЖС уз присуство сталних контролно-пријемних органа Наручиоца и предаје га Извођачу на складиштење и уградњу. Приликом истовара и складиштења Извођач мора водити рачуна да не дође до оштећења. Материјал се мора тако ускладиштити да се исти може брзо и сигурно поново утоварити ради уграђивања. Извођач је дужан да материјал горњег строја истовари и прописано сложи и записнички са комисијом констатује количину и квалитет. За све стандардизоване материјале, извођач мора прибавити атесте (уверења о квалитету) као и потврде од контролно-пријемног органа. Уколико колосечни материјал дође оштећен или у недовољној количини према пријемници дужан је да заједно са комисијом сачини записник и о томе обавести ивнеститора. У оквиру шеме организације градилишта мора се дати и шема ускладиштења колосечног материјала ова шема мора садржати просторе за пријем материјала мора бити стабилна и поуздана, да се ускладиштени материјал неби оштетио или деформисао током стајања. Колосечни материјал подложан паљењу, мора имати против пожарну заштиту. Колосечни материјал прима извођач, коју је дужан да води рачуна о количини и квалитету примљеног материјала. Мора водити уредну картотеку пријема и издавања, односно уграђивања материјала.


66

Наручилац има право контроле стања колосечног материјала, кроз увид у картотеку и преглед на градилишту. Материјал се мора тако ускладиштити да је доступан прегледу и лаком и безбедном поновном утовару или монтажи. Извођач је дужан да штити материјал од оштећења, отуђења или рђања. Код манипулације са материјалом, извођач је дужан да води рачуна да не дође до оштећења истог. Сва оштећења иду на рачун Извођача. Извођач одговара за колосечни материјал како за количину тако и за квалитет, све до примопредаје од стране комисије коју сазива и организује Наручилац. Извођач је дужан да када заврши све радове по уговору обавести Наручиоца, писмено, који ће сазвати комисију за примопредају радова. Тек по прегледу комисије и давања њеног позитивног мишљења да су сви радови урађени у свему према уговору и свим прописима и правилницима, Наручилац ослобађа Извођача даље обавезе. Све дотле је Извођач обавезан у погледу обавезе за колосечни материјал и радове. Манипулација колосечним прибором Овај прибор се слаже по врстама и типу шине. Исти се мора заштитити од корозије. Свака депонија мора имати плочицу са исписаним типом прибора и количином и датумом приспећа. Извођач одговара за количине, квалитет и касније чување. За сваку врсту прибора извођач мора прибавити атест о квалитету. Привчрсни и остали скретнички прибор се мора сложити поред сваке скретнице и исти заштити од корозије. Манипулација праговима У колосек се уграђују дрвени прагови. Истовар, пренос и ускладиштење прагова морају се вршити стручно и по пропису. Са праговима се мора пажљиво манипулисати да не би дошло до оштећења прагова. После сваког реда поставити дрвене штафле да се прибор неби оштетио о бетон наредног реда прагова. Дрвени прагови Дрвене прагове слагати у суре на чврстој и оцедљивој подлози. За сваку суру прагова мора се обезбедити са таблом на којој масном бојом исписати врсту прага и годину производње. Манипулација туцаником Манипулација туцаником обухвата: истовар туцаника приспелог вагонима у упутну станицу, његов локални транспорт и чување на месту ускадиштења на помоћној депонији, у станици, све до тренутка уградње у колосек. За израду и испоруку туцаника важи Упутство 331 за испоруку и пријем туцаника за застор пруга на ЈЖ, које важе од 15.02.2002.године и ЕН 13450. Извођач је дужан да прибави атест о квалитету туцаника од надлежне инситуције. Уколико на градилиште стигне туцаник који не одговара стандарду, извођач је дужан да о томе сачини записник са надзорним органом. Скретнице и дилатационе справе

Утовар и истовар ових конструкција и њихових делова мора се обављати пажљиво, погодним алатом и опремом са дизалицом или клизањем по постављеним потпорама уз придржавање на погодан начин. Забрањен је истовар спуштањем по потпори без придржавања или бацањем. У складишту или на депонији сви елементи се морају правилно сложити по врстама, на потпоре које се постављају изнад земље или пода на размаку до 5 m. Потпоре су дрвене, дебљине


67

најмање 10 cm и морају бити постављене једна изнад друге ако се делови слажу у више редова. Сви елементи морају бити заштићени од влаге, а код дужег лежања треба их предходно конзервирати. Приликом монтаже и уградње скретнице забрањено је сећи, стругати и савијати скретничке делове.

2.3. РАД НА ГОРЊЕМ СТРОЈУ

2.3.1. Демонтажа постојећих колосека

Опис рада

Позиција обухвата рад на демонтажи постојећих колосека, а односи се на тип колосека на дрвеним или бетонским праговима у застору од дробљеног агрегата (туцаника), утовар, истовар, демонтажу и слагање по врсти материјала и степену поновне употребљивости и то за :

- шине 49Е1 Обрачун рада: Обрачун се врши по km.

2.3.2. Демонтажа постојећих скретница

Опис рада

Позиција обухвата рад на демонтажи постојећих скретница а односи се на типове скретница на дрвеним или бетонским праговима у застору од дробљеног агрегата (туцаника), означавањее прагова и металних делова, утовар, превоз и слагање:

- скретнице тип 49-300-6˚ - скретнице тип 49-200-6˚ - скретнице тип 49-180-7˚

Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду

2.3.3. Демонтажа контрашина на путним прелазима

Опис рада

Позиција обухвата рад на демонтажи постојећих контрашина а односи се на тип колосека на дрвеним или бетонским праговима у застору од дробљеног агрегата (туцаника).

Обрачун рада: Обрачун се врши по m.

2.3.4. Монтажа и полагање колосека на дрвеним праговима, причвршћење крутим прибором

Опис рада

Овом тачком се одређује формирање и полагање колосека од шина типа 49Е1 као и формирање и полагање скретница на дрвеним праговима и причврсним прибором типа "К".

Извођач је обавезан да полагање колосека и скретница изврши по одредбама Правилника 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница за горњи строј и осталим важећим прописима и Упутствима, као и главном пројекту горњег строја и уговорним спецификацијама.

На основу пројекта горњег строја и уговореног рока извршења радова Извођач је дужан да састави динамички план полагања колосека, скретница и осталих радова и на основу тога и других преломних датума изврши све припреме које обезбеђује извршење радова у датом року. Овако састављен динамички план треба доставити Директору пројекта на сагласност.

За правилно и брзо полагање колосека и скретница треба пре почетка радова припремити потребну количину материјала, потребну опрему, механизацију, оруђа, а мерни прибор довести у исправно стање и баждарити га.

У циљу бржег, јефтинијег и квалитетнијег извршења радова на горњем строју извођач треба да примени савремену механизацију. Списак механизације и радне снаге према усвојеној технологији и динамичком плану, извођач је дужан да достави Директору пројекта.

Пре полагања горњег строја мора се претходно контролисати нивелета и осовина планума железничког трупа, о чему се мора сачинити записник и уколико постоје примедбе, исте се морају отклонити пре почетка рада.


68

На припремљеном плануму се врши детаљно обележавање осовине и нивелете пруге и станичних колосека. Сва мерења се врше савременим геодетским инструментима и методама.

Обележавање места скретница се врши према пројекту станице и типу скретнице. Размак ознака за осу колосека треба да износи 50m у правцу, а 25m у кривини и прелазници, и чешће уколико то Наручилац захтева. Сви привремени шински састави се изводе стезаљкама за шину.

Постављање висинских колаца треба да се ослања на низ сталних тачака дуж пруге, распоређених тако да омогућавају лако постављање нових висинских тачака и њихово обнављање (те тачке су обично на мостовима, станичним зградама и сл.).

Колосек и скретнице треба положити преко претходно уграђеног и испланираног слоја туцаника дебљине д=20 cm, постављеног преко завршеног планума.

Метод полагања колосека првенствено зависи од опреме, механизације и технологије Извођача. Пре полагања скретница Извођач треба да Директору пројекта поднесе на сагласност предлог методологије за све колосечне радове. Технологије, које се примењују на полагању колосека морају бити такве да не оштећују планум и не деформишу колосечну решетку.

Колосек и скретнице полагати са толеранцијама из става “Преузимање - толеранције” у даљем тексту и према пројектованој и обележеној оси да се на минимум сведе касније равнање нивоа и правца при подбијању. Ако колосек треба померити по хоризонтали треба избећи евентуалне деформације колосечне решетке и оштећење доњег строја.

При монтажи и полагању скретница не допушта се никакво мењање њихове унутрашње или спољне геометрије у односу на детаљну диспозицију произвођача и важеће цртеже за монтажу колосека, нити дисторзија ни модификација било ког дела/елемента скретница на месту њиховог састављања са одговарајућим деловима колосека.

Без обзира на коришћење технологије рада при полагању колосека и скретница, мора се водити рачуна да се не оштети труп пруге и елементи горњег строја. За рад се могу примењивати само оне технологије које гарантују захтевани квалитет и мере.

За полагање колосека у станицама важе исте одредбе као и за отворену пругу .

Пројектом станице посебно мора бити решено одводњавање станичног платоа и без његовог претходног извршења не сме се почети полагање горњег строја. Исто важи и за места полагања скретница.

Пролазни колосеци се рачунају као колосеци отворене пруге. Остали колосеци се изводе у свему према главном пројекту.

Полагање станичних колосека код реконструкције станица у којима се истовремено одвија саобраћај, мора се изводити по посебно усвојеној технологији која ће омогућити радове на замени колосека и скретница, радове на доњем строју уз истовремено одвијање саобраћаја. Извођач треба да предузме посебне мере предострожности које је описао и предложио у методологији за изградњу колосека када његово особље ради на или поред колосека под саобраћајем.

Овај технолошки елаборат мора бити сачињен у сарадњи са саобраћајном службом, која ће на основу овог елабората сачинити посебан пословник рада станице у посебним условима.

Значи да радови на доњем и горњем строју морају бити синхронизовани.

Приликом извођења радова на доњем и горњем строју мора се водити рачуна да се не угрози одвијање саобраћаја по колосецима који су у саобраћају, уз истовремено максимално обезбеђење људи и средстава рада.

Радови на полагању скретница и колосека могу отпочети тек кад се у потпуности заврше радови на доњем строју, изврши пријем тих радова и одобри Директор пројекта. Сви комунални цевоводи и дренажни канали и остали објекти (електромашински итд.) који се укрштају са колосеком испод њега треба да буду завршени пре полагања колосека.

Привремени радови који се изводе као међуфаза ради одвијања саобраћаја морају бити изведени по свим прописима, како би се безбедно одвијао саобраћај.

Приликом монтаже и полагања скретница мора се водити рачуна да се елементи скретница не оштете или деформишу.

Складиштење и руковање

Опште


69

Испоручене материјале прима инвеститор у складу са ЈЖ стандардима а у присуству сталних инспектора ЖС и предаје извођачу на складиштење и полагање.

Извођач ће се старати да не оштети материјале током истовара и складиштења.

Складиштење ће се обавити тако да се материјали могу лако и безбедно поново утоваривати ради уграђивања.

Извођач је дужан да материјал истовари и прописно сложи и записнички са комисијом констатује количину и квалитет.

За све стандардизоване материјале, извођач мора прибавити атесте (уверења о квалитету) као и потврде инспектора.

Ако колосечни материјали дођу оштећени или у недовољној количини према пријемници дужан је да заједно са комисијом сачини записник и о томе обавести Наручиоца.

У оквиру шеме организације градилишта мора се дати и шема ускладиштења материјала горњег строја које мора бити стабилно и поуздано и мора приказати просторе за пријем материјала да се ускладиштени материјал не би оштетио или деформисао током стајања.

Материјал подложан паљењу, мора имати противпожарну заштиту.

Извођач је дужан да води рачуна о количини и квалитету примљеног колосечног материјала. Мора водити уредну картотеку пријема и издавања, односно уграђивања материјала. Наручилац има право контроле стања колосечног материјала, кроз увид у картотеку и преглед на градилишту.

Материјал се мора тако ускладиштити да је доступан прегледу и лаком и безбедном поновном утовару или каснијем уградјивању. Извођач је дужан да штити материјал од оштеђења, отуђења или рђања.

Код манипулације материјалом, извођач је дужан да води рачуна да не дође до оштећења истог. Сва оштећења и недостаци иду на рачун извођача.

Извођач одговара за количине и квалитет колосечног материјала док их не прегледа комисија коју наручилац именује и саставља.

Извођач је дужан да када заврши све радове по уговору о томе обавести Наручиоца, писмено, који ће сазвати комисију за примопредају радова. Тек по прегледу комисије и давања њеног позитивног мишљења да су сви радови урађени у свему према уговору и свим прописима и правилницима, Наручилац ослобађа Извођача даље обавезе. Све дотле је Извођач обавезан у погледу материјала и радова.

Шине

Манипулација шина се не сме обављати на температури испод 0ºC, јер је манипулација забрањена на ниским температурама.

Шине се не смеју деформисати при манипулацији. При дизању шинских дужина ради утовара или истовара треба предузети посебне мере да се не савију преко дозвољене границе савијања. Стандардна шинска дужина (25 m) се диже захваћена у мин. две тачке најмање 8,5 m удаљене и симетрично одређене на свакој страни тачке тежишта те шине. Хватаљке треба да имају одобрену могућност самозабрављивања и да одговарају сврси. Број подизних тачака треба да се увећа зависно од дужине шине. За шине са вишеструким тачкама за дизање могу се користити порталне дизалице.

Ако леже дуже времена (9 месеци) шине се морају заштитити од корозије.

Шине се слажу на чврсту и стабилну подлогу и сваки ред шине треба да лежи на старим шинама или трупцима који допуштају струјање ваздуха.

Причврсни прибор

Причврсни прибор се складишти по типовима причврсника и типовима шине и мора се заштитити од корозије.

Плочица за тип прибора и количином и датумом испоруке треба да се нађе у сваком складишту.

Извођач одговара за количину, квалитет и чување и прибавља атест о квалитету за сваки тип причврсног прибора.

Скретнице са скретничким праговима и причврсним прибором

Причврсни и други прибор за скретнице треба ускладиштити поред сваке скретнице.


70

Манипулација свих делова (нарочито металних) треба да се тако обави да се избегне корозија, оштећење, кривљење или деформација.

Прибор се слаже на тврду и суву подлогу са летвама између редова. Летве тако распоредити да сви делови (поготово метални) буду у правилном положају и да не додје до угиба.

Обележити сваки део ради лакшег уграђивања.

Ако се скретнице испоручују и склопљене и у деловима исте треба ускладиштити на чврстој и равној подлози.

Ако леже дуже времена металне делове заштитити од корозије и то нарочито језичке, клизне јастучиће, чепове и друге осетљиве делове.

Обрачун рада: Обрачун и плаћање се врши по km положеног колосека. Сви трошкови складиштења и манипулације потребног материјала за израду колосека, укључујући утовар, истовар и транспорт до места уградње су укључени у ову позицију.

2.3.5. Монтажа и полагање скретница на бетонским праговима причвршћавање еластичним прибором

Опис рада

Као пос 2.3.4.

Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду положене скретнице.

2.3.6. Истовар и уграђивање туцаника

Опис рада

Позиција обухвата истовар и уграђивање туцаника, прописане гранулације, у колосеке и скретнице.

Засторна призма колосека се формира према контурним димензијама датим у Пројекту, а квалитет мора одговарати у свему Правилнику 314 о одржавању горњег строја пруга ЈЖ.

Труп пруге са застором формирати кроз следеће фазе рада: - Разастрти туцаник и сабити га на завршеном плануму образујући доњи слој застора довољне

ширине по пројекту у дебљини од око 0,20 m. - Затим полагати колосек (или скретнице) и монтирати га на овом доњем слоју застора на један

од горе описаних начина. - На монтирани колосек истоварити/уградити даље количине туцаничког материјала из кола за

превоз туцаника. - По извршеном финалном регулисању колосека по смеру и нивелети и динамичкој

стабилизацији колосек, са довољним бројем пролаза засторног плуга, формирати засторну призму према контурама из пројекта.

- По извршеном обликовању засторне призме, извршити чишћење колосечног прибора од прашине и заосталих прашинастих фракција туцаника.

Обрачун рада: Обрачун се врши по m3 збијеног туцаника у колосечни застор.

2.3.7. Машинско регулисање и стабилизација колосека на дрвеним праговима колосек од шина типа 49 Е 1 Опис рада

Ова позиција обухвата машинско регулисање и стабилизацију колосека од шина типа 49Е1 као и машинско регулисање и стабилизацију скретница.

Код регулисања колосека, водити рачуна да се не оштети планум, инсталације или стабилни предмети. Издизање колосека и скретница до пројектоване нивелете мора бити постепено са равномерним подбијањем највише 5-7 cm при сваком узастопнум прелазу машине), да не би дошло до деформације колосека или скретница приликом прелаза возила

Дефинитивно регулисање колосека и скретница по смеру и нивелети, са подбијањем, планирањем и набијањем засторне призме, врши се одговарајућом механизацијом (тешким машинама за рад на колосеку). Да би скретнице биле подигнуте до пројектоване нивелете и толеранција, употребити тешке машине за набијање застора које могу прецизно и деликатно да раде у зони скретница.

Приликом извођења ових радова мора се водити рачуна да се делови колосечне решетке не оштете и не деформишу.


71

Да не би дошло до слегања тек положених колосека при преласу возила врши се коначно набијање туцаника у застору испод прагова тешким вибрационим машинама, које ће прелазити преко колосека после набијања застора.

Стабилизацију колосека извршити уношењем предоптерећења динамичком машином за стабилизацију колосека. Захтевано предоптерећење се уноси динамичким осцилацијама фреквенције распона од 0 до 45Hz, и силом од 0 до 350 КN.

Обрачун рада: Обрачун се врши по km регулисаног и стабилизованог колосека.

2.3.8. Заваривање колосека у ДШТ

Опис рада

Позиција обухвата заваривање колосека и скретница у ДТШ, ради дефинитивног формирања колосечне решетке.

За израду колосека од шина 49Е1 користиће се шине дужине 25m. Пре уградње у колосек појединачна дужина шина не може бити мања од 125 m.

Заваривање колосека и скретница у ДТШ изводи се сагласно Правилнику 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница и Упутству 330 о уграђивању и одржавању скретница у дугачким траковима, при чему се: -сви радови на доњем строју морају бити потпуно завршени и доњи строј стабилизован; -одводњавање мора бити правилно изведено и обезбеђено у свим условима; -сви елементи колосека морају бити у таквом техничком стању и међусобном односу да колосек

као целина има трајну стабилност, а нарочито потребан подужни и бочни отпор; -дужина шинских поља заварених у одсеке не може бити већа од 300m; -материјали и елементи колосечне решетке као и облик засторне призме и стање трупа треба

да буде истоветно дуж свих дугих тракова колосека, формирано према контурној геометрији дефинисаној пројектном документацијом.

Заваривање колосека у ДТШ вршити електро – отпорним поступком, а изузетно (где то није могуће) заваривање извршити алумино-термијским поступком. План рада и положај алумино-термијског заваривања ће бити поднети Директору Пројекта на сагласност.

Услови за квалитет АТ - варова и начин извођења дати су овим техничким условима у пос 6.1.9. -Алуминотермијске порције заједно са калупима за заваривање.

Електро-тупо заваривање (варничењем):

Опис рада

Крајеви шина које се заварују, стегнуте чељустима машине за електро-тупо заваривање, постављају се на међусобно лако додиривање. Како би се, у зони завареног састава, остварио беспрекоран ток возне ивице, крајеви морају бити тачно центрирани, по смеру и висини.

Кроз шине се пропушта струја јачине 20 000А до 100 000А, напона 5В до 15В.

Утискивање крајева шина врши се силом 300 N/mm² до 400N/mm² и притом се, на дужини шина, губи 25 mm до 35 mm.

Поступак заваривања састоји се из следећих фаза: •Топљење због равнања •Предгревање •Прогресивно топљење •Сабијање •Накнадно загревање •Друго сабијање

Набор завара који настаје сабијањем, одмах се, у врелом стању, опсеца и бруси.

Поступак заваривања је исти за стабилна и мобилна постројења.

Особине електро-тупог завареног споја

Статичка чврстоћа

При испитивању три узорка на савијање, сваки електро-тупи завар мора издржати следећу минималну силу при лому: за шине масе минимална сила лома у kN 49kg/m 600kN


72

Сваки електро-тупи завар који се испитује треба да се савије толико да стрелица угиба мерена изнад завара, на тетиви од 1000 mm, износи:

за шине квалитета минимални угиб (mm) 260 20 mm

Динамичка чврстоћа

При испитивању динамичке чврстоће, два од три електро-тупа завара морају издржати 2 x 106

циклуса промена оптерећења при вредностима: •горњег напрезања од 206N/ mm 2, доњег напрезања од 15N/ mm 2 и фреквнцији 5.55 Hz за шине

масе 49kg/m; •горњег оптерећења од 480КN, доњег оптерећења од 10КN и фреквнцији 52 до 56 Hz за шине

масе 60kg/m;

Тврдоћа

Тврдоћа електро-отпорног завара мерена на возној површини шине, а у зони утицаја топлоте, за шине квалитета 260 (900 А) треба да износи 290 ± 30 HB .

Тврдоћа електро-отпорног завара мерена у разним равнима испод возне површине шине, за шине квалитета 260 (900 А) треба да износи 290 ± 30 HB .

Затезна чврстоћа

Испитивање затезне чврстоће се врши на три епрувете узете из главе, врата и стопе шине у подужном правцу у пределу вара према стандарду СРПС ЕН 10002-1:1996. Вредност затезне чврстоће треба да је минимално 900 N/mm 2.

Металографија

Макроскопско испитивање спроводи се на подужном пресеку шине и завара; састоји се у проверавању присутности сумпора по Бауману, грешака везивања, порозности и присуства лункера и неметалних укључака. Микроскопско испитивање спроводи се ради утврђивања структуре основног материјала шине, зоне утицаја топлоте и завара; структура завара треба да буде перлитно-феритна.

Ултра звук

На основу налаза ултразвучног испитивања електро-тупи завар се оцењује као:

ДОБАР - ако се након испитивања са вертикалном сондом појави сигнал који показује да је ултразвук продро до дна завара, или ако се код испитивања са косоуглом сондом не добије повратни сигнал од рефлексне површине. У том случају електро-тупи завар се прихвата.

ЛОШ - ако се при испитивању са вертикалном сондом појави завршни сигнал пре него што је ултразвук продро до дна завара, односно ако се са косоуглом сондом добије повратни сигнал од рефлексне површине која се налази између ножице и површине. У том случају електро-тупи завар се одбацује.

Испитивања хемијског састава

Узимање и припремање узорака за испитивање хемијског састава челика електро-тупи завара, обавља се према одредбама стандарда СРПС ИСО 14284:2004 или националних стандарда.

Одређивање појединих састојака обавља се првенствено применом спектро-фотометријских метода.


Опште одредбе

Произвођач мора располагати са уређајима који му осигуравају континуалну производњу и константан квалитет електро-тупог завара. Произвођач је дужан да пре почетка радова достави резултате о претходно извршеним испитивањима.

Узорци електро-тупог завара на којима се врше контролна испитивања дати су у следећој табели:


73

Врста испитивања Број

узорака испитивања Статичко испитивање 3 1 Динамичко испитивање 3 1 Испитивање тврдоће 3 1 Испитивање затезне чврстоће 3 1 Испитивање структуре 1 1 Испитивање хемијског састава 1 1 Испитивање ултразвуком на сваком завару 1

Статичко испитивање

Статичко испитивање на савијање врши се на узорку заварених шина дужине 1,2 m са електро-отпорним заваром у средини. Узорак мора имати температуру просторије у којој се испитивање врши. Обавља се на преси са размаком ослонаца од 1,0 m при чему се електро-отпорни завар налази у средини распона између ослонаца. Испитивање се састоји у постепеном повећању притиска на главу шине до појаве лома. Резултат испитивања мора одговарати условима. На захтев наручиоца може се ово испитивање заменити методом удара.

Истовремено са мерењем оптерећења мери се и угиб. Резултат мора одговарати условима Ако се догоди лом пре него што је постигнут прописани угиб или прописано оптерећење, а да се при томе не може установити грешка у материјалу завара, тада се тај резултат одбацује а испитивање понавља на новом узорку.

Динамичко испитивање

Ово испитивање се обавља на пулсатору динамичким савијањем са попречном силом у средини распона ослонаца од 1000 мм, уз прописану фреквенцију. У току испитивања постепено се повећава оптерећење на следећи начин:

Тип шине (kg/m)

Серија оптерећења (кN) I II III

49 15-140 15-170 15-200 60 10-200 10-340 10-480

Обавезно је испитивање завара за све три серије оптерећења и то у I и II серији по 1.000.000 пулсација, а у III серији најмање 200.000 пулсација. Уколико у III серији не дође до лома ни после 500.000 пулсација, испитивање се прекида. Резултати испитивања морају да задовоље услове.

Испитивање тврдоће

Узорак се испитује по површини ЕТ-завара, који се претходно избруси до дубине од 1 mm на дужини од 100 mm са обе стране ЕТ-завара. Испитивање се врши у складу са стандардима за испитивање тврдоће по Бринелу или Викерсу.

Испитивање затезне чврстоће

Испитивање затезне чврстоће врши се на три епрувете извађене из материјала вара како је то дефинисано. Резултати испитивања морају да задовоље услове дате у тој тачки.

Металографска испитивања

Ова испитивања могу бити макроскопска и микроскопска. Макроскопска испитивања врше се на следећи начин:

Исечак ЕТ-завара и шине исечен на хладно, претходно исполиран, посматра се у циљу уочавања евентуалних шупљина. Затим се узима отисак по Бауману и анализира поређењем са еталоном.

Микроскопско испитивање полираног узорка врши се под увећањем од 100 пута и мора дати перлитно-феритну структуру.

Испитивање ултразвуком

Заварена возна површина шине, на којој се врши испитивање, мора бити очишћена, избрушена и премазана уљем. Испитивање се обавља специјалним апаратима по упутствима произвођача уз примену вертикалне и косоугле сонде. Резултати испитивања морају да задовоље услове .

Обрачун рада: Обрачун се врши по вару, кроз позиције 2.3.9. Заваривање колосека и 2.3.10. Заваривање скретница у ДТШ. Извођач је дужан да се придржава квалитета захтеваног овим техничким условима, док је број (количина) који је назначен у предмеру радова за ову позицију дат


74

оријентационо и Наручилац ће платити број завара који ће одговарти стварној количини изведених, и од стране Директора пројекта, примљених завара.

2.3.9. Отпуштање напона у шинама са завршним заваривањем у колосецима

Опис рада

Отпуштање напона у шинама са завршним заваривањем врши према пројекту ДТШ, који је саставни део главног пројекта горњег строја. Сви радови око уградње и формирања ДТШ морају се извести у складу са одредбама важећег Правилника ЈЖ и важећих Упутстава ЈЖ.

Услови за отпуштање напона у шинама са завршним заваривањем прописани су Правилником 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница и Упутством 330 о уграђивању и одржавању скретница у дугачким траковима.

Обрачун рада: Обрачун се врши по км колосека.

2.3.10. Заваривање скретница у ДТШ, АТ поступком

Опис рада

Заваривање скретница типа 49-300-6 и типа 49-200-6 врши се према пројекту ДТШ, који је саставни део главног пројекта горњег строја. Сви радови око уградње и формирања ДТШ морају се извести у складу са одредбама важећег Правилника ЈЖ и важећих Упутстава ЈЖ.

Услови за заваривање скретница у ДТШ прописани су Правилником 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница и Упутством 330 о уграђивању и одржавању скретница у дугачким траковима, а најважнији су: -сви радови на доњем строју морају бити потпуно завршени и доњи строј стабилизован; - одводњавање мора бити правилно изведено и обезбеђено у свим условима; - сви елементи колосека морају бити у таквом техничком стању и међусобном односу да

колосек као целина има трајну стабилност, а нарочито потребан подужни и бочни отпор. - три сучеона дела колосека наспрам три краја сваке скретнице треба да се монтирају од

стандардних шинских дужина 25 m истог профила/типа као и скретничке шине.

Обрачун рада: Обрачун се врши по комаду вара.

2.3.11. Отпуштање напона у скретницама са завршним заваривањем

Опис рада

Отпуштање напона у скретницама типа 49-300-6 и типа 49-200-6 врши се према пројекту ДТШ, који је саставни део главног пројекта горњег строја.

Услови за отпуштање напона у скретницама са завршним заваривањем прописани су Правилником 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница и Упутством 330 о уграђивању и одржавању скретница у дугачким траковима.

Да се избегне акумулација напона у скретницама, завршно заварити унутрашње шинске саставе тако да унутрашњи састави (ближи срцу скретнице) буду заварени пре спољних.


2.3.12. Израда путних прелаза у нивоу од монтажних армирано бетонских плоча

Опис рада

Постављање готових подних елемената за путне прелазе ради се према посебној техничкој документацији (пројектима путних прелаза) и према основним условима за монтажну конструкцију путних прелаза и квалитета материјала, у складу са тачком 2.1.17. ових ТУ.

Обрачун рада: Обрачун се врши по m2 готовог путног прелаза.

2.4. ОПРЕМА ПРУГЕ

Стална опрема пруге и сталне ознаке за обележавање стационаже, техничких елемената и параметара пруге, објеката и постројења за потребе одржавања пруге, уграђују се после коначног полагања колосека и обележавања осовине пруге.

Изглед, димензије, материјал од кога се израђују, начини исписивања и уградње, одређени су и дефинисани стандардима и Правилником 314 о одржавању горњег строја пруга ЈЖ.


75

У прилогу ових Техничких услова је дат преглед најважнијих стандарда који се односе на ознаке и опрему која се уграђује приликом грађења пруга.

Преглед основних стандарда пружних ознака и опреме

ЈЖС Г1.201 Пружне ознаке за обележавање километара и хектометара и означавање осе и висине колосека. Облик и мере

ЈЖС Г1.202 Пружне ознаке за обележавање кривине и означавање осе и висине колосека. Облик и мере.

СРПС П.Б8.001 Стална ознака за висину и осу колосека и контролу путовања шина. СРПС П.Б8.002 Стална ознака за кривине од убетонираних шинских стубића. СРПС П.Б8.003 Стална ознака за кривине од армираног бетона. СРПС П.Б8.010 Километарски знаци од бетона. СРПС П.Б8.011 Километарски знаци од камена. СРПС П.Б8.012 Пружни хектометарски знаци СРПС П.Б8.013 Падокази СРПС П.Б8.031 Међици СРПС П.Б8.032 Гранични знаци СРПС П.Б8.033 Пружна опоменица СРПС П.Б8.034 Знак границе размештања СРПС П.Б9.006 Грудобрани од шина СРПС П.Б9.013 Грудобрани од армираног бетона СРПС З.С2.303 Саобраћајни знакови на путевима. Знакови за обележавање прелаза пута

преко пруге. Графичко представљање СРПС З.С2.580 Светлосни знакови за означавање прелаза пута преко железничке пруге у

нивоу. Знакови којима се најављује приближавање воза (путопрелазни сигнали). Облик и мере.

2.4.1. Набавка и постављање КМ, ХМ, кривинских и ознака за ДТШ

Опис рада

Километарске ознаке се постављају са десне стране пруге у правцу пораста на сваких 1.000m, где се завршава цео километар пруге. На двоколосечним пругама ове се ознаке постављају с обе стране пруге.

На пругама са брзинама већим од 120 km/h километарске ознаке се постављају и на стубовима контактне мреже у виду чеоних таблица управних на осу колосека. Предње стране су им окренуте у смеру саобраћаја. На двоколосечним пругама где се примењује банализација саобраћаја километарске ознаке се постављају са обе стране пруге.

На једноколосечним и двоколосечним пругама хектометарске ознаке се постављају на сваких 100m пруге у правцу пораста стационаже и то: оне са парним хектометрима са десне стране, а оне са непарним хектометрима са леве стране колосека.

У станицама се ове ознаке никада не постављају између колосека, већ на супротној страни станичне зграде поред задњег колосека. Изузетно, по посебном пројекту и одобрењу ЖТП, ознаке се могу поставити и између колосека, али само у висини ГИП-а. На перонима се ознаке могу исписати на зиду перона или поставити челична табла испод зуба перона - паралелно или управно на осовину колосека. На рампама се ознака може исписати на самом зиду рампе, паралелно са осовином колосека.

Облик, мере и означавање осе и висине колосека код ознака за стационажу прописани су стандардом ЈЖС Г1.201.

Ознаке за кривине

Ознакама за кривине обележава се почетак прелазне кривине са "ППК", почетак кружне кривине "ПК", средина кривине "СК", крај кривине "КК" и крај прелазне кривине "КПК". Површина на којој је натпис паралелна је са колосеком. Ове ознаке се уграђују са унутрашње стране кривине колосека на једноколосечним пругама, а код двоколосечних и паралелних пруга се могу уграђивати и са спољне стране кривине.

Облик, мере и означавање осе и висине колосека код ознака за кривине прописани су стандардом ЈЖС Г1.202, ("Горњи строј пруге. Пружне ознаке за обележавање кривине и означавање осе и висине колосека. Облик и мере.").


76

Поред карактеристичних натписа на плочицама ознака за кривине уписати и податке о хоризонталној кривини на сваку плочицу наводећи основне геометријске (теоретске) параметре за колосек: полупречник кружне кривине, дужину прелазне кривине, стварно надвишење, тангентне скретничке прагове (тангентни угао у правцу казаљке на сату ка северу).

Ознаке за контролу ДТШ

Ради праћења разних померања колосека, путовања шина и др. постављају се ознаке за праћење ових померања. Ознаке се морају налазити на чврстом непомерљивом тлу, а укопавају се са обе стране колосека једна наспрам друге. У циљу праћења подужних померања засеца се ножица шине, а за праћење попречних померања врат шине. Код електрифицираних пруга се као сталне ознаке могу користити и стубови и портали контактне мреже ако се налазе на местима уграђивања ознака.

Сталне тачке се уграђују: - на местима где се мењају температурни услови (улази и излази из тунела, дугачки усеци,

смењивање шумског појаса и голети итд.), - испред и иза мостова, нарочито дужих челичних мостова без застора, - у зонама са евидентираним померањима трупа пруге, - на дугачким и високим насипима, - у ближој околини скретница које нису заварене у ДТШ (на удаљености 5-10 m), - код врха језичка и врха срца скретница укључених у ДТШ, - на местима вертикалног прелома нивелете, на великим падовима, у зонама кочења.

Сталне тачке се уграђују најмање на сваких 800m, с тим да у кривинама буду обавезно лоциране у ППК. Уграђују се пре извршеног формирања ДТШ, а баждаре се непосредно након изједначења унутрашњих напрезања.

Ознаке на путним прелазима у нивоу

Уколико се пројектом предвиди укрштање пруге и пута, у зони прелаза се постављају ознаке према стандардима СРПС З.С2.303 и СРПС З.С2.580 и према пројекту.

Величина знакова, начин њиховог причвршћивања за стубове, врста материјала за њихову израду као и начин уграђивања стубова у тло, врши се према одговарајућим стандардима и техничким прописима и опису радова из предмера.


2.4.2. Међици

Опис рада

Ознака "међик" се поставља на месту иза скретнице између унутрашњих шина где је растојање од осе до осе суседних колосека најмање 3.50m, а код прикључака на отвореној прузи 4.00m. У станицама међик представља границу корисне дужине колосека, односно место од кога је дозвољено запоседање једног колосека а да се на другом колосеку несметано обавља саобраћај.

Међици се постављају по завршеном пошљунчавању простора између колосека тако, да не ометају рад станичног особља и морају бити видљиви у свим временским условима.

Међици се израђују и постављају према стандарду СРПС П.Б8.031 "Међици".


2.4.3. Допрема и уграђивање попречних анкера (против бочног померања колосека)

Опис рада

Капе (справе) против бочног померања прагова се причвршћују на чела прагова са унутрашње стране кривине, на дужини кружне кривине и пола дужине прелазне кривине са обе стране , а према Упутству 330. Обрачун рада Обрачун се врши по комаду

2.4.4. Справе против путовања шина (MATHEE справе ), за шину типа 49Е1 Опис рада


77

Позиција обухвата уградњу справа против подужног померања колосека ("Mathee" справа), по Упутству 330, на почетку и крају дрвених прагова у колосек заварен у ДТШ ако се на њега наставља колосек са класичним механичким саставима. Пре намештања справа морају се прагови дотерати у верикалан положај како би се сила правилно пренела на праг и спречило путовање шине. Регулисање справа против подужног померања колосека треба завршити до температуре tp ±50C (спада у завршне радове). Обрачун рада: Плаћа се по комаду уграђених справа. 2.4.5. Падокази

Опис рада

Ознаке за обелажавање прелома нивелете - падокази, означавају место прелома нивелете (хоризонталу, успон или пад) почетак и крај вертикалних кривина, теоретску вредност полупречника вертикалне кривине, величину нагиба и његову дужину и окренуте су према смеру вожње, са таблом управном на осу колосека.

Падокази се уграђују са десне стране пруге, а на двоколосечним пругама са обе стране пруге.

Падокази се израђују и постављају према стандарду СРПС П.Б8.013.0 "Падокази".


2.4.6. Грудобрани

Опис рада

Грудобрани (одбојници) за колосек се уграђују на крају слепих колосека.

Уградња се врши у свему према стандардима СРПС П.Б9.006 за грудобране од шина, а СРПС П.Б9.013 од бетона.


Обележавање осовине и нивелета Дефинисање осовине и нивелете колосека врши се после завршетка свих радова на уређењу колосека. Њихово обележавање се врши на ознакама за стационажу и за кривине, а начин означавања је прописан у стандардима ЈЖС Г1.201 и ЈЖС Г1.202.

ПРИЈЕМ РАДОВА

Дефинитивни пријем радова врши комисија формирана у смислу Закона о планирању и изградњи. Раду комисије обавезно присуствују представници извођача радова и Директор пројекта.

Пре почетка пријема радова извођач је дужан да комисији обезбеди сву потребну документацију, мерни прибор, алат и потребан број радника за обављање послова око прегледа радова и за потребна мерења.

Пријем радова врши се погледом на лицу места и непосредно путем прописних прегледа, мерења и оцена, а основни задаци комисије су да: - утврди да ли су радови изведени према пројекту и важећим техничким прописима - се сагледа, евидентира и коригује све што не испуњава услове - утврди квалитет извршених радова по сваком елементу - утврди да ли стање пруге одговара (да је безбедно и погодно за комерцијалну

експлоатацију) брзини и осовинском притиску који су предвиђени пројектом - води записнике који се могу ревидовати о прегледима, мерењима и оценама.

Пријем извршених радова захтева Извођач радова писменим путем од Наручиоца, преко Директора пројекта. Директор пројекта је дужан да у року од 3 дана од пријема захтева обиласком терена установи да ли су сви радови изведени и примљена сва потребна документација да се може приступити пријему. На основу мишљења Директора пројекта (или своје комисије) Наручилац тражи формирање комисије од надлежног органа. Председник комисије тог органа заказује почетак рада на пријему, о чему писмено обавештава Наручиоца и Извођача.

Документација за пријем


78

Основну документацију коју комисија прегледа чине: уговор о извођењу радова; дозволе и сагласности за грађење; главни пројекти за изведене радове; предмер и предрачун предвиђених радова; грађевинска књига и грађевински дневник који су вођени у току грађења; рекапитулација извршених радова по врстама и количинама; записници о прегледима вршеним у току извођења радова; атести о уграђеним материјалима; документација о формирању ДТШ са атестима о квалитету изведених и примљених варова према Упутству 336 за заваривање железничких шина потврде о извршеном баждарењу мерила која су коришћена при раду; документација о прегледу пруге мерним колима или мерним дрезинама, на основу које се врши коначни пријем радова.

Толеранције при пријему радова

Све мере и њихове толеранције дефинисане су у Правилнику 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница, Упутству 330 о грађењу и одржавању шина и скретница у дугачким траковима, Упутству 336 за заваривање железничких шина и Упутству 339 о јединственим критеријумима за контролу стања пруга на мрежи ЈЖ и пројектима и за пријем радова важе њихове одредбе.

а) ширина колосека - нормална ширина 1435 mm до + 3 mm за брзине до 160 km/h

б) висина шине на колосеку у правцу - за брзине до 100 km/h ± 4 mm - за брзине од 100 до160 km/h ± 2 mm

ц) за надвишење у кривини - за брзине до 160 km/h + 2 mm

д) за хоризонтални положај колосека (бочни отклон) - за брзине до 100 km/h +/- 5 mm - за брзине од 100 km/h до 160 km/h +/- 3 mm

е) за витоперење колосека (маx. грешка висине у попречном правцу на размацима од 1000 мм - за брзине од 100 km/h +/- 2 mm - за брзине од 100 km/h до 160 km/h +/- 1 mm

За оптерећени колосек, као и остале елементе стања колосека, важе критеријуми Упутства 339 о јединственим критеријумима за контролу стања пруга на мрежи ЈЖ

За заваривање потшовати одредбе Упутства 330 о грађењу и одржавању шина и скретница у дугачким траковима и Упутство 336 за заваривање железничких шина и Правилник 314 о одржавању горњег строја пруга југословенских железница. Скретнице се преузимају на основу одредби стандарда и техничке пројектне документације (наиме одобрених цртежа за монтажу колосека и детаљних диспозиција скретница произвођача). Уколико се другачије не тражи, толеранције трасе и надвишења у скретницама су исте као и за колосек, а толеранције ширине колосека за

- брзине до 120 km/h +3 mm и -2 mm - брзине преко 120 km/h +2 mm и -1 mm

Допуштена толеранција за ширину жлеба дуж шине вођице треба да буде за: - брзине до 120 km/h +3 mm и - 1 mm - брзине преко 120 km/h +1 mm

док мин. дубина жлеба треба да буде као што је наведено у Правилнику о заштитним одстојањима на пругама ЖС.


Обрачун извршених радова на горњем строју врши се према позицијама, опису радова и признатим извршеним количинама. Ради типизације и поједностављења израде предмета и предрачуна радова, који чине основу за обрачун, саставни део ових Услова је Опис радова на горњем строју.


79

3. РЕКОНСТРУКЦИЈА ДРУМСКИХ САОБРАЋАЈНИЦА


80

3.1. РАДОВИ НА ДОЊЕМ СТРОЈУ 3.1.1. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ 3.1.1.1. Обележавање трасе и објеката - Обрађено позицијом број 1.1.1.1. 3.1.1.2. Сечење шибља и стабала пречника до 10cm - Обрађено позицијом број 1.1.1.2. 3.1.1.3. Сечење шибља и стабала пречника већег од 10cm - Обрађено позицијом број 1.1.1.3. 3.1.1.4. Рушење постојеће коловозне конструкције - Обрађено позицијом број 1.1.1.5. 3.1.1.5. Стругање дела постојећег коловоза глодалицом за асфалт

Опис рада

На локалитетима на којима је пројектовано профилисање стругањем врши се уклањање постојећег/их асфалтних слојева у свему према овом пројекту. У питању су слојеви који су деформисани, оштећени, немају потребан попречни нагиб или се мењају новим слојем, а које је потребно довести профилисањем до одређене коте, дефинисане пројектом.

Израда

Помоћу специјалних машина за ту намену извршити стругање хабајућег слоја коловозне конструкције према потреби, да би се обезбедила довољна дебљина min d=5 cm за нови хабајући слој коловозне конструкције.На делу уклапања коловоза и на делу где је нивелета издигнута у односу на постојећи коловоз или на местима колотрага, обавити стругање асфалта у слојевима дебљине око 5 cm. На делу издизања нивелете стругање, односно храпављење извести да би се добила квалитетнија веза између постојећег коловоза и новога слоја асфалта.

Након уклањања дела асфалтних слојева, према котама дефинисаним у пројекту, обавезно је чишћење подлоге пре полагања новог слоја асфалта. Скинути и утоварени асфалт треба транспортовати на одређену депонију (одређену од стране Инвеститора), ради поновне примене.

По завршеном стругању, остругану и профилисану површину потребно је проверити мерном летвом или транспрофилографом како би се обезбедила потребна – пројектована дебљина наведених слојева и захтевани попречни нагиби, и то на сваких 10m’. Приликом извођења радова извођач је дужан да води рачуна о заштити свих објеката у зони радова, а такође и о организацији и безбедности саобраћаја у колико није могуће да се обезбеди прекид саобраћаја током извођења радова. Остругани материјал извођач је дужан да одмах утовари у камионе и одстрани са градилишта. Обрачун радова Обрачун изведених радова врши се се по метру кубном скинутог коловоза, а према горњем опису. 3.1.2. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 3.1.2.1. Ископ хумуса - Обрађено позицијом 1.1.2.2.

3.1.2.2. Ископ земљаног материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.4. 3.1.2.3. Ископ из позајмишта


81

- Обрађено позицијом 1.1.2.5. 3.1.2.4. Транспорт вишка ископаног и утовареног материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.7. 3.1.2.5. Депоновање материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.8. 3.1.2.6. Уређење темељног тла Опис рада

Овај рад обухвата све радове који се морају обавити, планирање и ваљање темељног тла (подтла) на деловима трупа пута у насипу у режиму оптималне влажности, одговарајућим механичким средствима до потребног степена збијености, како би се самоникло тло оспособило да без штетних последица преузме оптерећење од насипа и горњег строја и саобраћајног отперећења (на делу пута у насипу) односно горњег строја и саобраћајног оптерећења (на делу пута у усеку). Дубина обраде тла је дата у пројекту и износи 30 cm зависно од врсте тла. Код извођења радова на трупу пута у усеку темељно тло представља постељицу па се овај део конструкције изводи и обрачунава кроз позицију израда завршног дела усека - постељице. Израда Код везаних тла темељно тло уређује се тек пошто је уклоњен сав хумусни слој према пројекту, односно одредби Директора пројекта. Тло са ког је скинут хумус треба у првом реду довести у стању влажности које омогућују правилно сабијање. То се постиже или влажењем, или ситњењем и сушењем тла. Тек када материјал постигне оптималну влажност по стандардном Прокторовом поступку - СРПС У.Б1.038, приступа се сабијању. Код материјала осетљивих на воду, велику пажњу треба посветити очувању темељног тла од прекомерног влажења. Динамику рада треба подесити тако да се, ако влажност допусти, темељно тло сабије одмах после скидања хумуса. За време грађења мора бити осигурано одводњавање темељног тла. Пре сабијања треба изравнати површину тла. Сабијање темељног тла обавља се одговарајућим средствима за сабијање, зависно од врсте везаног тла. Поступак уређења темељног тла идентичан је код невезаних тла, с тим да оно није толико осетљиво на промене влажности, а сабијање се обавља претежно вибрационим средствима за сабијање. У стеновитом терену тло на коме је предвиђена израда насипа не сабија се, него му се само чисти површина и осигурава добро налегање насипа ако је терен нагнут. Стеновито тло на делу усека изравнава се слојем уситњеног каменог материјала дебљине до 20 cm и сабија средствима за сабијање. Контрола квалитета

Прописи према којима се контролише квалитет материјала у темељном тлу:

СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла СРПС У.Б1.038 - одређивање оптималног садржаја воде

Контролна испитивања која обавља (осигурава) Наручилац: Контрола обрађеног и збијеног подтла врши се одређивањем степена збијености на сваких

20-25 m’ по следећим прописима:


82

СРПС У.Б1.010 - Узимање узорака СРПС У.Б1.012 - Одређивање влажности тла СРПС У.Б1.016 - Одређивање запреминске масе тла Пре почетка насипања треба очишћено и изравнато темељно тло - подтло збити у складу са захтевима у табели 1.1.

ОПИС

Захтевани минимални % густоће (степен збијености) по стандардном

ПРОКТОРОВОМ опиту (односно другим методама)

a) Самоникло тло је састављено од кохерентних

земљаних материјала а пројектовани насип није виши од 2,00 m.

100%

b) Самоникло тло је састављено од некохерентних земљаних материјала а

пројектовани насип није виши од 2,00 m 100%

c) Ако се контрола збијености некохерентних

материјала врши опитом плочом, примениће се исти захтеви као и за насипе одговарајуће висине.

Висином насипа сматра се висина од коте припремљеног подтла до коте планума доњег строја ( постељице) на најнижем делу.

Када се захтеви збијености не могу постићи, треба, зависно од узрока који су до тога довели, предузети следеће мере:

- побољшати површинско одводњавање системом дренажа и јарака - заменити слаби материјал бољим - побољшати материјал додавањем креча, цемента или неког другог хидруаличног везива.

Како би се постигли тражени захтеви, начин санације темељног тла треба одабрати на основу потребних лабораторијских испитивања и визуелне оцене стања и квалитет материјала у темељном тлу. Начин санације предлаже извођач, а одобрава га Директор пројекта. Понављање опита због незадовољавајућих резултата, пада на терет извођача радова.

Обрачун радова: се врши по m2 стварно уређеног темељног тла. Плаћа се по уговореним јединичним ценама у које је урачунато чишћење, планирање, евентуално ријање тла ради сушења, квашење и сабијање, тј. потпуно уређење темељног тла. 3.1.2.7. Утовар и превоз песковитог шљунка - Обрађено позицијом 1.1.2.11. 3.1.2.8. Израда насипа од песковитог шљунка Опис рада Рад обухвата насипање у слојевима од 30cm, разастирање, евентуално потребно влажење или сушење и грубо планирање материјала у насипу према димензијама и нагибима датим у пројекту, као и сабијање према захтевима из ових техничких услова. Сав рад мора бити изведен у складу с пројектом, овим техничким условима и Стандардом СРПС У.Е1.010 – Земљани радови при изградњи пута. Израда

Сваки слој материјала који се насипа мора да буде разастрт водоравно у подужном смеру у нагибу који је мањи или једнак пројектованом подужном нагибу нивелете.


83

У попречом смеру насип мора увек имати минимални једнострани или двострани попречни пад од 2-5% у свим фазама израде, ради одвођења атмосферске воде.

Сваки насути слој мора се сабијати у пуној ширини одговарајућим средствима за сабијање. Сабијати треба од ниже ивице према вишој.

Материјал треба возити по већ делимично сабијеном насипу, по могућству увек по новом трагу, тако да се и довозом омогући одређено и једнолично збијање слојева насипа. Са насипањем новог слоја насипа може се почети тек када је претходни слој довољно сабијен и када је тражена збијеност доказана испитивањем.

Дебљина сваког појединог ненабијеног слоја материјала који се насипа мора бити у складу са врстом тог материјала и дубинским учинком машина за сабијање.

Ако не постоје проверена искуства о могућности сабијања с одређеним материјалом за насипање и машинама, дебљина слоја се одређује на опитној деоници. Испитивање се обавља на опитној деоници дужине 50 метара на овај начин: Нанесе се слој материјала за насипање погодне влажности и дебљине за коју се претпоставља да се може у целости сабити предвиђеним средствима за сабијање.

Слој се затим сабија разним бројем прелаза машина за сабијање и након одређеног броја прелаза испитује збијеност.

Збијеност се испитује на најмање четири места од којих на најмање два места у доњој половини слоја. Испитивање и оцена обављају се по методама и захтевима из ове тачке Техничких услова.

На основу добијених резултата, Директор пројекта даје одобрење за погодан метод рада и то уноси у грађевински дневник. Сви трошкови у вези с опитном деоницом падају на терет извођача, а тако израђена опитна деоница, ако се налази на траси и ако је збијеност задовољавајућа, признаје се као израђени насип. Сва неприступачна места за механизацију или места где би употреба тешких средстава за набијање из других разлога била неприкладна (насипање иза објекта, потпорних зидова, итд.) треба набијати другим погодним средствима или методама, чију ће употребу одобрити Директор пројекта.

Материјал за насипање наноси се на уређено темељно тло или на већ израђени слој насипа тек пошто Директор пројекта преузме темељно тло или слој већ израђеног насипа.

По завршетку насипа дотерују се и планирају његове косине.

Технички услови за пројектовање саобраћајница према условима стабилности темељног тла, косине насипа, усека, природних падина и већих маса земљаних материјала у домену саобраћајница дати су српским стандардом СРПС У.Ц4.200/Л 9.7/. Контрола квалитета

Димензије насипа у току рада морају се контролисати упоређењем с димензијама из пројекта. Детаљна контрола обавља се при преузимању завршног слоја насипа мерењем од осигураних исколчених тачака осовине пруге по хоризонталној и вертикалној пројекцији. Ако се установи да је нагиб косина насипа већи од пројектованог, Директор пројекта може захтевати исправку према пројектованом нагибу. Нагиб косина мора се исправити помоћу степеница, применом материјала истог квалитета, до постизања тражене збијености. Није допуштено смањење нагиба косина насипа "налепљивањем" слоја материјала без сабијања и без претходне израде степеница. Прописи по којима се обавља контрола квалитета материјала за израду и при изради насипа:

СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла СРПС У.Б1.038 - одређивање оптималног садржаја воде СРПС У.Б1.046 - одређивање модула стишљивости кружном плочом СРПС У.Б1.047 - одређивање модула деформације помоћу оптерећења кружном плочом


84

Критеријуми за оцену збијености кохерентних материјала са додатком од највише 20% каменог агрегата

Опис Захтевана збијеност по стандардном Проктору,

Е = 60 МPm /m3

а) Слојеви насипа до 3 m мерено од коте површине коловоза

100 %

б) Слојеви насипа изнад 3 m мерено од коте површине коловоза

95 %

Критеријуми за оцену збијености кохерентних материјала са додатком више од 20% каменог агрегата:

Минимална захтевана вредност модула стишљивости (Ms) за некохерентне материјале и различито учешће каменитих материјала одређује се опитом плочом ∅30 cm при оптималној влажности, према следећим критеријумима:

•мешани материјал, 20-35% каменог агрегата Ms = 25-30 МРа •мешани материјал, 30-50% каменог агрегата Ms = 30-35 МРа •мешани материјал, више од 50% каменог агрегата при оптималној влажности,

или влажности блиској оптималној Ms = 40 МРа За грубо зрнасте дробљене камене материјале и мешане материјале, контрола збијености може се по потреби вршити и запреминским методама. Збијеност слојева насипа испитује се на сваких 50 - 100 m са два опита у непосредној близини који дају један резултат. За насипе дужине мање од 50 m важи исто. Влажност материјала испитује се свакодневно. Изради следећег слоја се не може приступити док се не докаже захтевани квалитет претходног слоја. Испитивање гранулометријског састава материјала за насипање спроводи се на сваких 400 m3 уграђеног материјала. Резултате испитивања извођач доставља Директору пројекта, који ће, ако су резултати задовољавајући, одобрити насипање овог слоја насипа. За израду насипа користе се песковито шљунковити материјали дефинисани . За крупнозрне материјале захтева се да максимална величина зрна не прелази 1/4 пречника плоче. Коефицијент равномерности треба да је U > 4 (за шљункове) и U < 6 (за пескове). Насип се ради у слојевима дебљине 20-30 cm сабијањем вибрационим механичким средствима при оптималној влажности. Захтевана збијеност насипа прописује се пројектом и контролише модулом дефомрабилности при поновљеном оптерећењу (Еv2), при чему Еv ≥ 40 MN/m2 односно Еvdin ≥ 20 MN/m2 при контроли динамичким модулом деформабилности. Понављање опита због незадовољавајућих резултата, пада на терет извођача радова. Обрачун рада: се врши по метру кубном израђеног и збијеног насипа.

3.1.2.9. Израда завршног слоја-постељице Опис рада

Овај рад обухвата уређење постељице у усецима, насипима и засецима, тј. грубо и фино планирање материјала и набијање до тражене збијености. Постељицу треба израдити према котама из пројекта.На делу пруге у насипу постељица представља завршни слој насипа на делу трупа пруге у усеку постељица представља завршни слој темељног тла. Постељица представља основу на коју се поставља тампонски сој.

Прописи по којима се контролише квалитет материјала за израду постељице: СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.014 - одређивање специфичне тежине тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла СРПС У.Б1.018 - одређивање гранулометријског састава СРПС У.Б1.020 - одређивање граница течења и ваљања СРПС У.Б1.011 - одређивање промене запремине тла СРПС У.Б1.024 - одређивање садржаја сагорљивих и органских материја тла

Прописи по којима се обављају текућа и контролна испитивања:


85

СРПС У.Б1.010 - узимање узорака СРПС У.Б1.012 - одређивање влажности тла СРПС У.Б1.016 - одређивање запреминске тежине тла


Контролна испитивања која обавља Наручилац

Ова испитивања обухватају испитивање степена збијености у односу на стандардни Прокторов поступак (Dpr) најмање на сваких 100 m2 или испитивање модула деформабилности Ev2 кружном плочом Ø30 cm најмање на сваких 100 m2 постељице при чему Ev2 не сме бити мањи од 40 MN/m2 односно Еvdin ≥ 20 MN/m2 при контроли збијености преко модула деформабилности.

Гранулометријски састав материјала из постељице испитује се на најмање сваких 400 m2.

Текућа (технолошка) испитивања која обавља (осигурава) извођач.

Методе испитивања збијености постељице исте су као код контролних испитивања.

Минимална текућа (технолошка) испитивања јесу: - једно испитивање степена збијености на 100 m2 - једно испитивање модула деформабилности на 100 m2 - једно испитивање гранулометријског састава материјала из постељице а 400 m2.

Коте планума постељице могу одступати од пројектованих највише за ±3,0 cm, а попречни и уздужни нагиби постељице морају бити према пројекту. Равност се мери уздужно, попречно и дијагонално. Ако је постељица начињена ниже од пројектоване висине допуниће се на терет извођача, материјалом од којег ће се израдити тампонски слој. Извођач је дужан да резултате испитивања и мерења достави Директору пројекта који ће, ако резултати задовољавају, одобрити почетак израде тампонског слоја на постељици. Израда постељице од ситнозрних земљаних материјала у усеку Под ситнозрним земљаним материјалом подразумевају се глине ниске до високе пластичности, прашине, глиновити пескови и слични материјали осетљиви на присутност воде. Материјал за постељицу у ископу мора се одмах сабити. Ако је већ сабијена постељица дуже време изложена временским непогодама или оштећењима, извођач је дужан да је пре наставка радова, доведе у стање захтевано пројектом и овим Техничким условима. Радови на уређењу постељице ситнозрним земљаним материјалима обухватају планирање, евентуалну санацију појединих мањих површина слабијег квалитета, бољим материјалом, квашење односно просушивање земље и сабијање до прописане збијености. Ако је сабијање онемогућено због велике природне влажности или неповољних временских прилика, треба извршити њену санацију. Избор начина санације предлаже извођач, а одобрава га Директор пројекта.

Материјал за израду постељице од ситнозрних земљаних материјала треба да задовољава ове критеријуме:

-коефицијент неравномерности U >9 -максимална сува запреминска тежина према стандардном Прокторовом поступку мора бити већа од 1,65 MPa/m3. -граница течења Wl <65% -индекс пластичности Ip <3% Влажност материјала не сме да варира више од ± 2% од оптималне влажности (одређене стандардним Прокторовим поступком).

У усецима у ситнозрним земљаним материјалима, пре сабијања постељице, у неким случјевима потребно је преоравати темељно тло. Радови на изради постељице не смеју се обављати када је тло смрзнуто, односно кад на траси има снега и леда. Израда постељице од крупнозрних и мешаних материјала у усеку. Под мешаним материјалима подразумевају се шљункови и пескови и мешани камени и земљани материјали, глиновити шљункови, заглињене камене дробине, трошне стене. Радови на уређењу постељице од крупнозрних и мешаних материјала обухватају планирање, евентуалну санацију мањих површина слабијег квалитета бољим материјалом, евентуално потребно просушивање или квашење материјала и збијање до прописане збијености. Када је материјал постељице у усеку врло нехомоген (камен са умецима глине), ископ треба продубити за 30-50 cm и израдити слој од хомогеног, шљунковитог или мешаног материјала.


86

Материјал за израду постељице од крупнозрних и мешаних материјала треба да одговара овим критеријумима: - коефицијент неравномерности U>9, - влажност материјала не сме да варира више од ± 2% од оптималне влажности (одређене стандардним Прокторовим поступком).

Радови на изради постељице не смеју се обављати када је тло смрзнуто, односно када на траси има снега и леда.

Израда постељице од песковито-шљунковитог материјала као завршног слоја насипа Радови на изради постељице као завршног слоја насипа обухватају његово планирање, квашење и сабијање до тражене збијености. Пре насипања материјала треба проверити његов квалитет. Понављање опита због незадовољавајућих резултата, пада на терет извођача радова. Обрачун рада: се врши у m2 уређене и збијене постељице. Плаћа се по уговореним јединичним ценама у којима су обухваћени сви радови потребни за уређење постељице. 3.1.2.10. Хумузирање ерозивних површина косина - Обрађено позицијом 1.1.2.16. 3.1.2.11. Затрављивање хумузираних косина насипа и усека - Обрађено позицијом 1.1.2.16. 3.2. РАДОВИ НА КОЛОВОЗНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ 3.2.1. Израда тампонског слоја - Обрађено позицијом 1.1.2.15. 3.2.2. Израда слоја од дробљеног каменог агрегата 0-31.5mm Опис рада Позиција обухвата набавку, довоз, уграђивање, грубо и фино разастирање, евентуално квашење, те збијање носећег слоја од невезаног каменог материјала, према димензијама и посебни захтевима датим у пројекту. Доњи носећи слој уграђује се на претходно изведен слој који мора бити припремљен према захтевима из ових техничких услова. Тек када Надзорни орган прими претходни слој и одобри рад, може почети навожење материјала за доњи носећи слој. Возила са блатним точковима не смеју се возити по разастртом или сабијеном материјалу. Након навожења, материјал разастрти и фино испланирати, у дебљини потребној да се након сабијања добије слој пројектоване дебљине. У раду треба пазити да не дође до сегрегације материјала. Сабијање се врши одговарајућим средствима. Сабијени слој мора да има пројектоване коте, ширину и пад, како је то дато у пројекту. Материјал Доњи носећи слој израдити од дробљени каменог агрегата 0-31.5mm, минималне дебљине 20 cm. Контролу квалитета при претходним испитивањима вршити по следећим прописима (СРПС): Б.Б0.001 - Природни агрегат и камен; узимање узорака Б.Б8.002 - Испитивање постојаности камена на мразу Б.Б8.010 - Одређивање воде коју упија природни камен Б.Б8.012 - Природни камен, испитивање чврстоће на притисак Б.Б8.030 - Запреминска маса агрегата са порама и шупљинама Б.Б8.031 - Упијање воде агрегата Б.Б8.032 - Запреминске масе камена порозност и густина камена Б.Б8.036 - Одређивање честица у агрегату које прола зе кроз сито отвора 0,02 mm Б.Б8.037 - Одређивање трошних зрна у крупном агрегату Б.Б8.038 - Садржај глине и муљевитих састојака Б.Б8.045 - Испитивање отпорности камена и каменог агрегата према хабању (Los Angeles) Б.Б8.047 - Дефиниција облика и изгледа површине зрна каменог агрегата


87

Б.Б8.048 - Испитивање облика зрна каменог агрегата У.Б1.012 - Одређивање влажности У.Б1.016 - Одређивање запреминске масе тла У.Б1.018 - Одређивање гранулометријског састава и честица мањих од 0.08 mm aерометрисањем У.Б1.038 - Одређивање оптималне садржине воде У.Б1.042 - Одређивање калифорнијског индекса носивости Испитивања се врше за сваку прoмену материјала. Невезани камени агрегат који се користити за израду ових слојева мора задовољити захтеве у погледу:

-физичко-механичких и минералошко-петрографских особина саме стене и агрегата -гранулометријског састава -носивости -садржаја органских материја и лаких честица.

Физичко-механичка својства камена од којег се производи дробљени агрегат:

Средња чврстоћа на притисак у сувом стању мин 120 (MPa) Упијање воде (% масе) 1,0 %

Постојаност на смрзавање (25 циклуса смрзавања)

Камен је постојан на смрзавање ако је пад средње чврстоће на притисак после смрзавања до 20% у односу на средње притисне чврстоће у сувом стању.

Минералошко-петрографски састав

Камен може бити еруптивног, седиментног, метаморфног порекла. Не дозвољава се присуство лапораца, глинених шкриљаца, меких и глиновитих пешчара, конгломерата, распаднутих гранита и гнајсева.

Физичко-механичка својства зрна каменог агрегата:

-Удео зрна неповољног облика (3:1)макс 40% -Упијање воде (SRPS Б.Б8.031)макс 1.6% -Трошна зрнамакс 7% -Отпорност на хабање (Los Angeles)макс 40%

Гранулометријски састав невезаног каменог агрегата треба да буде у следећим границама:

Квадратни отвор сита (mm)

Пролаз кроз сита, према масама % шљунак дробљени агрегат 0/63 mm 0/63 mm 0/31.5 mm

0.09 2 - 15 2 - 11 2 - 9 0.25 5 - 20 8 - 17 5 - 15 0.50 7 - 26 11 - 24 8 - 21 1.0 11 - 34 15 - 33 11 - 30 2.0 18 - 44 20 - 44 15 - 40 4.0 26 - 56 27 - 56 20 - 50 8.0 36 - 69 38 - 69 28 - 62 16.0 50 - 85 56 - 85 46 - 75 31.5 72-100 85-100 95-100 45.0 85-100 100 100 63.0 100

Поред наведеног критеријума, материјал мора задовољити још и следеће захтеве: -да је постојан на атмосферилије -да није склон деградацији услед градилишног саобраћаја при различитим метеоролошкимусловима -учешће финих фракција (<80µm) треба да је < 6% -индекс пластичности финих честица Ip<12 -степен неравномерности U = 15-30


88

-носивост при степену збијености Sz=95% у односу на модификовани Прокторов опит за материјал 0/31,CBRlab >80%, за материјал 0/63 и 0/80 CBRlab >30% - садржај органских материја и лаких честица не сме бити већи од 3% тежински за материјал 0/31mm, а на сме бити већи од 5% за материјал 0/63 и 0/80 mm. Контрола квалитета Контрола квалитета врши се на сваких 1500 m3 употребљеног материјала односно за сваку промену материјала у складу са следећим стандардима и то: -Оптимална влажност и максимална запреминска маса (СРПС У.Б1.038) -Гранулометријски састав (СРПС У.Б1.018) -Садржај глине и муљевитих честица (СРПС Б.Б8.036) -Степен збијености односно носивост изведеног слоја као и влажност у моменту испитивања врши се на сваких 50 m изведеног слоја

Квалитет уграђивања се оцењује на бази степена збијености у односу на модификован Прокторов опит. Ако се контрола носивости збијеног слоја врши методом кружне плоче модул стишљивости мора бити одређен на опитној деоници упоредним испитивањима при оптималној влажности материјала и оверен од стране Надзорног органа као метод даљег испитивања. Понављање опита због незадовољавајућих резултата, пада на терет извођача радова.Критеријуми за степен збијености и модул стишљивости у зависнотисти од врсте примењеног материјала су дати у следећој табели:

Врста материјала Степен збијености

Sz (%) Модул стишљивости

Ms (MPa) Шљунковито песковити материјал 0/63 mm 95 60 Дробљени агрегат 0/0/63 mm 98 70 Дробљени агрегат 0/31.5 mm 100 100

Испитивање равности вршити летвом дужине 4 m, на сваком попречном профилу. Одступање не сме бити веће од ±10 mm. за материјал 0/31 mm односно ± 15 mm за материјал 0/63 mm или 0/80 mm Висина израђеног носећег слоја у било којој тачки могу одступати од пројектоване од 0 до -10 mm, што се проверава нивелманским снимањем за материјал 0/31 mm односно од 0 до -15 mm за материјал 0/63 mm или 0/80 mm

Обрачун рада: се врши по 1 m3 израђеног и сабијеног слоја пројектоване дебљине. 3.2.3. Израда горњег носећег битуменизираног слоја БНХС 16 Опис рада Битуменизирани носећи хабајући слој БНXС 16 се уграђује: - нa некатегорисаним пољским путевима,на местима предвиђеним за отресиште односно испред и иза пројектованих путних прелаза,на новој коловозној конструкцији у једном слоју дебљине од 6 cm. Позиција обухвата набавку материјала, справљање, разастирање, уградњу и збијање асфалтне мешавине по врућем поступку од минералног материјала и битумена у једном слоју пројектоване дебљине, односно према котама, димензијама и евентуалним посебним захтевима датим у пројекту, а све према СРПС У.Е9.021/86. Материјали Саставни материјали за израду носећег слоја од битуменизираног материјала БНXС 16: -камено брашно карбонатног састава -дробљени камени агрегат 0/4 mm, -дробљени камени агрегат силикатног састава у фракцијама 4/8, 8/16 и 16/21.4 mm -везиво БИТ 45 или БИТ 60 -полимер битумен PmB 45/80-65 или PmB 50/90


89

-додаци: полимер грануле стабилизујућа влакна Камено брашно Камено брашно за израду асфалтних мешавина мора бити карбонатног састава 1. класе квалитета према СРПС Б.Б3.045 и мора одговарати захтевима у СРПС У.Е4.014. тачка 6.1. Ексхаусторско камено брашно, добијено отпрашивањем при производњи асфалтних мешавина од еруптивног каменог агрегата не сме се користити за израду асфалтних мешавина. -За производњу дробљеног каменог агрегата који се користи за производњу АБ користи се камен еруптивног порекла чија су својства дефинисана у СРПС У.E4.014, табела 7, а за производњу дробљеног каменог агрегата који се користи за изравнавајуће слојеве и носеће слојеве може се користити и камен карбонатног састава под условом да произведен камени агрегат одговара условима дефинисана у СРПС У.E9.021. За израду асфалтних мешавина употребљава се камени агрегат силикатног или карбонатног састава, у фракцијама 2/4, 4/8, 8/11, 11/16,16/22 и 22/32 mm, чији гранулометријски састав мора одговарати условима из СРПС У.E9.021, табела 5, односно СРПС У.E4.014, табела 8. Остала својства каменог агрегата за израду хабајућих слојева мора одговарати СРПС У.E4.014, табела 10, а за израду БНС и осталих слојева мора одговарати СРПС У.E9.021 табела 7. Уколико је прионљивост агрегата незадовољавајућа, потребно је применити термостабилни адитив за побољшање прионљивости (доп) у количини од ≈ 0.5% у односу на битумен или као везиво применити полимер-битумене. Избор агрегата у зависности од саобраћајног оптерећења у односу на отпорност према дробљењу и хабању по Los Angelesu и вредности полирности дат је у следећој табели.

Група саобраћајног оптерећења

Фракција дробљеног агрегата Силикатни агрегат Карбонатни агрегат

АБ АБ БНС Отпорност на дробљење и

хабање по Los Angelesu, %(m/m)

Вредност полирности

VPK

Отпорност на дробљење и


Вредност полирности

VPK

Отпорност на дробљење и


Ауто пут, врло тешко

макс. 18 мин. 48 - - макс. 25

Тешко макс. 18 мин. 48 - - макс. 28 Средње макс. 22 мин. 48 макс. 25 мин. 30 макс. 30 Лако макс. 22 мин. 45 макс. 28 мин. 30 макс. 35 Врло лако макс. 25 - макс. 30 - макс. 35

За камене агрегате мора постојати важећи атест од стране овлашћене лабораторије а према "Наредби о обавезном атестирању фракционисаног каменог агрегата за асфалт и бетон" објављеној у службеном листу СФРЈ бр.14 од 19.06.1987. године Везиво Стандардни путни битумени БИТ45, БИТ60, БИТ 90 У зависности од саобраћајног оптерећења, климатских услова и положаја слоја у коловозној конструкцији пројектом је одређен тип битумена. Могу се користити битумени БИТ45, БИТ60 и БИТ90 који у свему морају одговарати критеријумима датим у СРПС У.M3.010. Полимер модификовани битумен За везиво треба применити полимер-модификовани битумен на бази SBS-полимера врсте 45/80-65, чије су карактеристике дате у наредној табели. односно други полимер модификовани битумен који задовољава услове из следеће табеле:


90

Врсте испитивања PmB 45/80-65 Методе испитивања Пенетрација на 25оC (1/10 mm), (100g/5s)

45 - 80 СРПС Б.Х8.612

Тачка размекшања по PK, (оC) > 65 СРПС Б.Х8.613 Тачка лома по Фрасу (оC) < -18 СРПС Б.Х8.616

Енергија развлачења на 5 oC, (J/cm2) > 3 ЕН 13703 ЕН 13589

Тачка паљења по Clevelendu, (оC ) > 250 ЕН ИСО 2592 Повратна еластична деформација на 25 оC, (%) > 80 ЕН 13398

Хомогеност током лагеровања, ∆PK, (оC) < 2.0 ЕН 13399

СРПС Б.Х8.613 После RTFOT према EN 12607-1

Губитак масе, %(m/m) < 0.5 ЕН 12607-1 Промена пенетрације на 250C, (%)

• смањење • пораст

< 40 < 10

СРПС Б.Х8.612

Повећање тачке размекшавања по PK,(оC) < 8 СРПС Б.Х8.613 Повратна еластична деформација на 25оC, % > 70 ЕН 13398

Претходна испитивања асфалтне мешавине Пре почетка радова Извођач је обавезан да преда Надзорном органу на сагласност у овлашћеној лабораторији израђен пројекат претходног састава асфалтне мешавине. Ова пројекат мора бити у складу са овим техничким условима и сагласан са пројектом коловозне конструкције. Уз Извештај о претходном саставу потребно је приложити атесте о компоненталним материјалима који нису старији од 6 месеци, као и важећи атест за камене материјале од стране овлашћене лабораторије а према "Наредби о обавезном атестирању фракционисаног каменог агрегата за асфалт и бетон", објављен у Сл.листу СФРЈ бр. 41/1987. год. Извештај о изради претходног састава асфалтне мешавине мора да садржи: -податке о пореклу, квалитету и карактеристикама саставних материјала, -атесте о компоненталним материјалима -процентуално учешће фракција каменог материјала у минералној, односно у асфалтој мешавини, -гранулометријски састав минералне мешавине, -дијаграм промене физичко-механичких својстава асфалтне мешавине, зависно од садржаја везива, -реолошке карактеристике лабораторијског пробног тела и оптимални садржај везива. Процентуално учешће појединих фракција утврђује се претходном мешавином при чему се у зависности од типа асфалтне мешавине гранулометријски састав сe мора наћи у следећим границама:

0.09 0.25 0.71 2 4 8 11.2 16 22.4 31.5 45

ДБНС 0/32 2-15 5-23 9-30 15-40 27-56 37-68 47-80 59-96 72-100 87-100 100

БНС 0/32 3-12 5-18 9-27 17-40 24-52 34-68 42-78 53-90 70-100 97-100 100

БНС 0/32s 4-10 7-15 12-23 20-35 29-46 41-62 50-71 61-82 76-94 97-100 100

БНС 0/22 4-14 7-37 12-53 21-65 30-74 44-85 54-92 70-100 97-100 100

БНС 0/22s 5-11 8-17 13-27 24-40 34-53 50-70 61-81 75-94 97-100 100

БНХС 0/16 5-12 9-30 15-40 26-55 38-70 58-88 74-98 95-100 100

АБ 8 4-12 11-27 20-41 38-56 56-74 96-100 100

АБ 11 3-12 8-28 16-38 31-54 49-69 75-90 97-100 100

АБ 11s 3-11 8-18 16-30 31-48 49-65 75-87 97-100 100

АБ 16 3-12 8-25 15-36 27-49 40-62 60-80 74-90 97-100 100

АБ 16s 3-10 8-17 15-28 27-43 40-56 60-75 74-86 97-100 100


91

Производња и уградња асфалтне мешавине не сме почети док Извођач не достави претходну мешавину на сагласност Директору пројекта. Основни услови који се морају поштовати у изради претходне мешавине су: - применити материјале истог или бољег квалитета него што је дато у пројекту коловозне конструкције. - остварити што приближнији гранулометријски састав пројектованом гранулометријском саставу -минералне мешавине (циљна линија гранулометријског састава) и захтевима одговарајућих СРПС - остварити одговарајуће вредности физичко-механичких карактеристика мешавине према пројектним захтевима пројекта. У том смислу се претпоставља и захтева да се након коначног одабира минералног каменог материјала и битумена од стране Извођача, њиховог прихватања од стране овлашћене институције која ће радити претходну мешавину, пројектовање претходног састава асфалтне мешавине за све асфалтне слојеве обави у следећем поступку: - аналитичко пројектовање претходне мешавине поступком који је применио пројектант коловозне конструкције са оценом пројектованих карактеристика минералне и асфалтне мешавине ифундаменталних механичких карактеристика (провера вредности узетих при димензионисањуколовозне конструкције) - израда претходне мешавине у складу са стандардима у овлашћеној установи - анализа остварене претходне мешавине аналитичким методама (исто као у првом кораку) ради провере сагласности пројектних решења коловозне конструкције са конкретном асфалтном мешавином потврдити механичке карактеристике асфалтне мешавине и то: -отпорност на појаву колотрага -отпорност на појаву прслина-опит замора -затезна чврстоћа и модул крутости

Пробна деоница Пре почетка радова мора се израдити пробна деоница. Пробна деоница служи као доказ да се са радном мешавином, уз одговарајућу технологију уграђивања, може израдити асфалтни слој квалитета утврђеног овим пројектом. Радни састав асфалтне мешавине даје се у облику писаног извештаја. Пре почетка израде пробне деонице мора се израдити радни састав асфалтне мешавине. Радни састав асфалтне мешавине служи као доказ да је на асфалтном постројењу могуће произвести асфалтну мешавину квалитета који је пројектован претходним саставом асфалтне мешавине. Предуслов за израду радног састава асфалтне мешавине је провера квалитета саставних материјала ускладиштених на асфалтној бази. На основу резултата са пробне деонице (провера услова и критеријума дефинисаних пројектом за одговарајућу врсту мешавине) усваја се радни састав асфалтне мешавине, опрема за извођење радова као и поступак уградње асфалтне мешавине. Усвојена мешавина и поступак рада не смеју се мењати у току рада. Уколико у току извођења радова настану промене у основним материјалима или се промени избор материјала или опрема и технологија извођења радова, Извођач је дужан да достави Пројектанту и Дирекору пројекта писмени предлог за промену усвојене асфалтне мешавине односно да предложи нову претходну мешавину на сагласност, пре почетка употребе тих материјала и спроведе цео поступак усвајања радне мешавине на пробној деоници. Производња асфалтне мешавине сматра се доказаном када се испитивањем најмање три узорка асфалтне мешавине узете из континуиране производње установи да се : -гранулометријски састав камене смесе налази унутар допуштеног одступања -учешће везива за сваки узорак налази унутар дозвољеног одступања од вредности дате упретходном саставу асфалтне мешавине и -физичко-механичка својства свих узорака задовољавају пројектоване услове


92

У случају када се радни састав асфалтне мешавине на асфалтном постројењу не може потпуно уклопити у дозвољена одступања, потребно је уз сагласност пројектанта кориговати претходни састав асфалтне мешавине. Претходни састав асфалтне мешавине потребно је поново пројектовати ако се исти не може доказати на асфалтном постројењу услед битних разлика у саставу и својствима саставних материјала на асфалтној бази или услед специфичности асфалтног постројења. У току израде опитне деонице контролише се: -начин транспорта асфалтне масе, -температура у току ваљања, -поступак уграђивања, -збијеност -равност изведене површине. Квалитет пробне деонице сматра се доказан када се испитивањем најмање три узорка из уграђеног асфалтног слоја добију задовољавајуће карактеристике у складу са постављеним критеријумима. Оцена квалитета пробне деонице, са резултатима испитивања, даје се у форми писаног извештаја. На основу доказаног квалитета пробне производње и пробне деонице, Надзорни орган писмено одобрава почетак извођења радова. Технологија израде Справљање и транспорт асфалтне мешавине Производња асфалтне мешавине се врши машинским путем у постројењу за производњу асфалтне мешавине. За производњу асфалтних мешавина мора се применити дисконтинуално постројење капацитета минимум 60 t/h са аутоматским дозирањем свих компоненти и контролом производње. Температура битумена у цистернама на асфалтној бази износи оптимално 150 °C, а највише 165 °C. Температура агрегата не сме бити виша од температуре битумена за више од 15°C, док температура асфалтне мешавине при изласку из мешалице износи оптимално 160°C (165°C кад се користи полимер битумен или полимерне грануле) ± 10°C, а највише 175°C. Непосредно након производње, асфалтна маса се директно отпрема на место уграђивања. Асфалтна мешавина се мора уградити у периоду од највише 2 сата после производње. Транспорт асфалтне масе се обавља возилима која су покривена и тако заштићена од спољних утицаја. Припрема подлоге Пре израде асфалтног слоја Надзорни орган снимиће нивелету и равност подлоге. На деловима где је површина слоја подлоге виша од пројектованих кота неопходно је да Извођач изврши поправку подлоге према захтевима пројектног решења. Полагање асфалтне мешавине на подлогу од механички стабилизованог зрнастог материјала може започети када је подлога испитана и ако је примио Надзорни орган. Временски размак између испитивања подлоге и уграђивања асфалтне масе може бити највише 24 сата и за то време треба забранити превоз по испитаној подлози. Пре полагања БНС-а подлога од невезаних камених материјала мора бити чиста и не сме бити смрзнута. Са површине подлоге морају бити уклоњена сва неповезана зрна. Подлога мора бити испрскана емулзијом у количини од 800 грама емулзије по m2. Израда асфалтног слоја преко испрскане подлоге може започети 2 сата након потпуног продирања емулзије у подлогу. По асфалтној површини испрсканој битуменском емулзијом, не сме се вршити никакав саобраћај. Постојећи асфалтни коловоз се чисти механичким средствима (челичне четке, компресори...) а затим пере са водом под притиском. Након прања сачекати да се коловоз осуши и нанети емулзију. Почетак наношења емулзије од момента прања може бити најдуже 24 сата. Полагање асфалтне мешавине на подлогу од асфалтног слоја може започети када је подлога сува и попрскана полимер-модификованом битуменском емулзијом PmB KN-50 или PmB KN-60 у количини од 200 грама везива (PmB) по m2. Прскање мора започети најмање 2-3 сата пре полагања асфалта, како би вода испарила и битуменски део везао за подлогу.


93

Уграђивање асфалтне мешавине Уграђивање асфалтног слоја може почети тек кад Надзорни орган прихвати извештај о пробној деоници, односно извештај о извршеним пробама. Поступак уграђивања усвојен на пробној деоници не може се мењати осим под раније дефинисаним условима. Уграђивање асфалтне мешавине врши се само у повољним временским условима, температура подлоге и ваздуха мора бити виша од +10°C ако је подлога од асфалта односно +5°C ако је подлога од невезаних материјала. У посебним временским условима, као што је појава јаког ветра, Надзорни орган може обуставити радове и при температурама вишим од поменуте, ако постоји сумња да се под тим условима радови неће квалитетно извести. Уграђивање асфалтне мешавине не сме се обављати када је измаглица или киша. Температура асфалтне мешавине на месту уграђивања не сме бити нижа од 140°C (150°C за PmB или 165°C за SMA) и виша од 175°C. Разастирање асфалтне мешавине се врши машинским путем и непосредно након тога се мора обезбедити утврђени режим ваљања како би се осигурало тражено збијање асфалтног слоја. Остали детаљи технологије извођења ове позиције су дати у важећим ЈУС стандардима. За збијање слоја од SMA користе се искључиво ваљци са челичним наплатцима масе веће од 9t. Није дозвољена примена комбинованих ваљака нити ваљака са гуменим точковима. Вибрације у току ваљања нису дозвољене осим на саставима непосредно након разастирања масе (висока фреквенција - мала амплитуда). Уз сваки испоручени камион асфалтне мешавине мора бити отпремница са уписаном масом, температуром и временом утовара асфалтне мешавине, потписаном од стране Надзорне службе. Без овога се неће дозволити уграђивање приспеле асфалтне мешавине. Испред финишера мора се обезбедити потребна количина асфалтне масе како не би дошло до застоја у уграђивању. Сваки прекид у поступку извођења радова дужим од 5 минута сматра се моментом формирања попречног састава. Попречни састав се формира у целој радној ширини финишера. Место састава се мора обрадити вертикалним засецањем слоја по целој дебљини. Састав се мора испрскати полимер-модификованом битуменском катјонском емулзијом PmB KN-50 (60), сачекати да вода испари и тек онда наставити радове на изради новог слоја или применити траке за спој. На месту састава проверава се подужна равност равњачом од 4 метра и није дозвољено никакво одступање. На месту састава контролише се хомогеност и збијеност асфалтног слоја узимањем узорака из коловоза (једна половина узорка је испред односно иза линије састава) и није дозвољена разлика у изгледу и структури састава и квалитету збијености у односу на нормално изведен слој. Подужни састав хабајућег слоја (ако се радови не изводе у пуној ширини) мора се поклапати са местом извођења хоризонталне сигнализације (осовина коловоза, разграничење возне и претицајне траке, разграничење возне и зауставне траке). Подужни и попречни састави нижих претходних слојева морају бити померени у односу на састав завршног слоја за 20 cm. Подужни спој се мора извести по врућем поступку (температура на месту контакта мора бити већа од 120°C). Уколико то није могуће састав извести по хладном поступку уз претходно обрађен састав (ивица састава мора бити вертикална) применом трака за спој. Траке за спојеве су битуменизирани машински произведени термоеластични профили који се лепе за постојећи асфалтни слој. Дебљина траке је 10 mm. Трака мора бити вертикално постављена или под нагибом од 20°, и треба да буде већа за ∼5 mm од висине слоја. Ове траке су најчешће ширине 25mm до 50 mm. Дебљина траке је 10 mm и не сме се повећати. Траке се уграђују под истим временским условима као за асфалт - при сувом времену и спољној температури преко +5°C. Период извршења радова Хабајући асфалтни слој може се уграђивати искључиво у периоду од 15.04. до 15.10 а битуменизирани носећи слојеви од 01.04. до 01.11. Ван наведених периода могуће је изводити радове само ако је у питању дуготрајни стабилни период и ако постоји сагласност инвеститора. Контрола квалитета


94

Извођач радова обавља испитивања са циљем да у сваком тренутку има што бољи увид у квалитет саставних материјала као и произведене и уграђене асфалтне мешавине, како би се у случају потребе интервенисало у производном процесу и осигурала континуална производња прописаног квалитета. Обавеза Извођача је да на основу резултата испитивања утиче на процес производње и уградње асфалтне мешавине на начин који осигурава уједначен, Техничким условима прописан квалитет изведеног асфалтног слоја. Контролна испитивања квалитета изведених радова врши Извођач као део свог Програма Обезбеђивања Квалитета (Quality Assurance Programme) у циљу добијања што реалније слике о постигнутом квалитету изведеног асфалтног слоја према захтевима датим у овим Техничким Условима. Контролна испитивања обухватају: -Контролна испитивања саставних материјала -Контролно испитивање произведене асфалтне мешавине -Контролно испитивање изведеног асфалтног слоја Најмањи обим испитивања подразумева да сва наведена испитивања обаве без обзира на обим производње најмање сваки дан за произведену асфалтну масу односно најмање један пут недељно за саставне материјале. Контрола квалитета изведеног слоја врши се на узорцима извађеним из изведеног слоја. Узимање узорака се врши према СРПС У.M3.090. Висина, попречни пад и положај изведеног слоја проверавају се на најмање 20 % података које је снимио Извођач током контроле извођења слоја. Реолошке особине изведеног асфалтног слоја испитују се на узорцима из коловоза који имају димензије према одговарајућим Европским нормама, а у складу са захтевима стандарда ЕН 13108-20. Испитују се: -отпорност на појаву колотрага - опит точком (ЕН 12697-22, процедура Б) и опит динамичког течења (ЕН 12697-25-триаксијални опит) -отпорност на појаву прслина-опит замора (ЕН 12697-24, опит са гредицом оптерећеном у 4 тачке) -модул крутости (ЕН 12697-26, опит индиректног затезања или са гредицом оптерећеном у 4 тачке) Обрачун неквалитетно изведених радова Равност површине слоја Мерење врши Извођач на попречним профилима, с тим да међусобни размак не буде већи од 30 m. Мерење се врши равњачом 4 m дужине (лево, десно, средина). Завршни слој се контролише и Bump интегратором. Критеријуми за обрачун су следећи:

Хабајући слој Изравнавајући и

носећи слој

Проценат умањења од вредности припадајуће

површине слоја IRI равњача од 4 m

< 2.5 0 до 4 mm 0 до 8 mm 0% 2.5-3.0 4 до 10 mm 8 до 12 mm 5-25% > 3.0 > 10 mm > 12 mm 100%

Попречни пад Попречни пад површине изведеног асфалтног слоја може имати одступања од пројектованог попречног пада највише ± 0.1%. Мерења се врше у најмање три тачке на профилу. У случају већих одступања изведени радови се морају поправити или се врши умањење вредности изведених радова за 20%. Одступање површине слоја од пројектоване коте нивелете

Допуштено висинско одступање површине изведеног асфалтног слоја може имати одступање од пројектоване висине од 0 до највише -10 mm. за носеће и изравнавајуће слојевe, a од 0 до -5 mm за хабајуће слојеве. У случају већих одступања Извођач даје предлог о санацији изведеног стања. Уколико Извођач не санира изведене неквалитетне радове радови се не признају. Хоризонтално одступање ивице изведеног слоја


95

Допуштено хоризонтално одступање положаја леве и десне ивице од пројектованог положаја износи највише ± 25 mm.У случају већих одступања Извођач даје предлог о санацији изведеног стања. Уколико Извођач не санира изведене неквалитетне радове радови се не признају у целости. Одступање дебљине уграђеног слоја Сва одступања изведене дебљине слоја од пројектоване дебљине слоја (дебљине мање од пројектованих дебљина), ако Надзорни орган оцени да изведени слој може остати у коловозној конструкцији, подлежу оцени квалитета изведених радова. Мерење се врши на сваком профилу, а критеријуми су следећи:

Одступања дебљине Проценат умањења од вредности припадајуће површине слоја

Хабајући слој Изравнавајући и

носећи слој 6 - 8 mm 10 -13 mm 10-25 %

8 - 10 mm 13-17 mm 25-50% преко 10 mm преко 17 mm 100%

Одступање у саставу асфалтне мешавине Дозвољена одступања у гранулометријском саставу за поједине врсте асфалтних мешавина у односу на радну мешавину дата су у следећој табели:

отвор сита (mm) 0.09 0.25 0.71 2 4 8 11 16 22.4 БНС ±1.5 ±2 ±3 ±3 ±4 ±4 ±4 ±4 ±4 АБ ±1.0 ±1.5 ±2 ±1.5 ±3 ±4 ±4 ±4 ±4 SMA ±0.5 ±1 ±1.5 ±1 ±2 ±3 ±3

Одступање количине везива од утврђеног у радном саставу асфалтне мешавине не сме бити веће од ± 0.3 %. Одступање количине филера од утврђеног у радном саставу асфалтне мешавине не сме бити веће од ± 1 %. Уколико састав екстрахиране асфалтне мешавине (гранулометријски састав, проценат битумена и проценат филера) одступа у односу на захтеване вредности, више од допуштених одступања, Извођачу ће се умањити вредност изведених радова за 5.0 % по сваком критеријуму посебно за површину коју обухвата испитани узорак. Уколико има недозвољена одступања, у све три компоненте асфалтне мешавине, у гранулометријској криви, фракцији филера и битумена, асфалтни слој се не може прихватити као добар. У том случају Извођач даје предлог о санацији изведеног стања. Уколико Извођач не санира изведене неквалитетне радове радови се не признају у целости. Уваљаност (збијеност) уграђеног слоја Критеријум за прихватање радова је постигнути степен збијености који мора бити минимум 98%. Проценти умањења у зависности од постигнутог степена збијености:

Остварен степен збијености Проценат умањења од вредности припадајуће

површине слоја од 97% до 95% 2-10% од 95% до 93% 10-50%

испод 93% 100%

Садржај заосталих шупљина у узорку из коловозног застора Критеријум за прихватање радова је постигнути садржај заосталих шупљина у коловозу које морају да одговарају проценту заосталих шупљина које је пројектант коловозне конструкције користио при прорачуну исте.Уколико су заостале шупљине веће од планираних за 1 до 2 % умањује се вредност хабајућег слоја за 5 до 25 %, површине коју обухвата узорак.За заостале шупљине веће од планираних за 2 до 3 % умањује се вредност застора за 25 до 50 %.Уколико су заостале


96

шупљине веће од планираних за више од 3 % извршени рад се не прима, на површини коју обухвата испитани узорак. Храпавост и хватљивост слоја Површина изведеног хабајућег слоја мора бити храпава, хватљива и отпорна на клизање. Ове особине се испитују према стандарду СРПС У.Ц4.018. Уколико је трење хабајућег слоја мање од дозвољених вредности Извођач даје предлог о санацији изведеног стања. Уколико Извођач не санира изведене неквалитетне радове радови се не признају у целости. Укупни одбици за констатован неквалитет представљају збир свих појединачних одбитака. Радови се могу признати у потпуности ако Извођач о свом трошку изврши санацију неквалитетних радова на начин који предложи а за исти добије сагласност Директора пројекта. Мерење и плаћање Обрачун и плаћање се врши по метру квадратном (m2) извршеног посла у зависности од дебљине, укључујући сав рад и материјал, који одговара захтеваном квалитету прописаном овим Техничким условима. 3.2.4. Израда горњег битуменизираног носивог слоја БНС 22sА од каменог агрегата Опис рада

Битуменизирани носећи хабајући слој БНС 22 sА се уграђује: - нa интерним саобраћајницама ТЕ-КО Б, на новој или постојећој коловозној конструкцији у једном слоју дебљине од 9 cm. Позиција обухвата набавку материјала, справљање, разастирање, уградњу и збијање асфалтне мешавине по врућем поступку од минералног материјала и битумена у једном слоју пројектоване дебљине, односно према котама, димензијама и евентуалним посебним захтевима датим у пројекту. Материјали Саставни материјали за израду носећег слоја од битуменизираног материјала БНС 22 sА: -камено брашно карбонатног састава -дробљени камени агрегат 0/4 mm, -дробљени камени агрегат силикатног састава у фракцијама 4/8, 8/16 и 16/21.4 mm -везиво БИТ 45 или БИТ 60 Израда, Контрола квалитета, Обрачун рада - Обрађено позицијом 3.2.3. 3.2.5. Израда хабајућег слоја АБ 11 од асфалтбетона Опис рада

Битуменизирани носећи хабајући слој АБ 11 се уграђује: - нa интерним саобраћајницама ТЕ-КО Б, на новој или постојећој коловозној конструкцији у једном слоју дебљине од 5 cm. Позиција обухвата набавку материјала, справљање, разастирање, уградњу и збијање асфалтне мешавине по врућем поступку од минералног материјала и битумена у једном слоју пројектоване дебљине, односно према котама, димензијама и евентуалним посебним захтевима датим у пројекту. Материјали

Саставни материјали за израду хабајућег слоја АБ 11 са битуменом БИТ 60 су: -камено брашно карбонатног састава -дробљени песак 0/2 mm карбонатног састава -дробљени камени агрегат карбонатног састава у фракцијама 2/4, 4/8 и 8/11 mm -везиво везиво БИТ 60 или БИТ 45

Израда, Контрола квалитета, Обрачун рада - Обрађено позицијом 3.2.3.


97

4. САОБРАЋАЈНА ОПРЕМА И СИГНАЛИЗАЦИЈА


98

Технички услови са описом радова за извођење саобраћајне сигнализације дати су кроз: 1.00 ОПШТЕ УСЛОВИ 2.00 ЕЛЕМЕНТЕ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 1.00 ОПШТИ УСЛОВИ Технички услови са са описом радова за извођење саобраћајне сигнализације, која је предмет приложеног пројекта, обухватају: А) Техничке услове за израду, набавку и монтажу, односно извођење појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме који су објашњени кроз одговарајуће позиције ових радова. Б) Наручивање елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу предмера радова датих у пројекту. В) Израда појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу одговарајућих српских стандарда, Правилнику о саобраћајној сигнализацији, односно детаљних цртежа датих у пројекту. Г) Постављање, односно извођење појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу одговарајућих српских стандарда, Правилнику о саобраћајној сигнализацији, плана вертикалне и хоризонталне сигнализације, приложених у пројекту. 2.00 ЕЛЕМЕНТИ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 2.1 Стандардни саобраћајни знакови 2.1.1. Величине: троугао 600x600x600mm, круг ∅400mm, 2x(1200x120)mm и 3x(1200x120)mm Одступање од утврђених габаритних мера дозвољено је у границама од %2± . а) Употребљене величине знакова су одређене у пројекту. б) Стандардни саобраћајни знакови се израђују од челичног, алуминијумског лима (заштићеног пластифицирањем) или од полиетарске масе, по избору инвеститора, а према детаљним цртежима датим у српским стандардима (СРПС З.С2.301 - СРПС З.С2.307) и према Правилнику о саобраћајној сигнализацији. в) Подлога лица знака, са свим симболима, словима и бројкама је од ретрорефлектујућег материјала нормалног интезитета ретрорефлексије у складу са српским стандардима (СРПС З.С2.300, СРПС З.С2.330). На лицу знака никакав конструктивни елеменат (укрућење, шав, завртањ) не сме бити видљив тако да омета његово очитавање или мења његову слику. г) Полеђина знака, укључујући и елементе вешања, мора бити заштићена од корозије бојом од вештачких смола или пластифицирањем, у тамно-сивом тону, у складу са српским стандардима (СРПС З.С2.300). д) Знакови се причвршћују на носач помоћу обујмица стављених на полеђини знака. ђ) Знакови морају бити обезбеђени од окретања и смицања.

е) Знакови се постављају тако да раван лица знака одступа, по хоризонтали, за 03 до 0

5 у поље, од нормале на осу пута. ж) Положај знака у попречном профилу одређен је цртежима датим у пројекту. з) Произвођач је у обавези да на полеђини знака испише шифру знака по Правилнику о саобраћајној сигнализацији, са евентуалним садржајем (бројчаним или натписним) у загради. Уколико се знак транспортује и складишти у непровидном омоту, обавеза означавања важи и за омот.


99

и) Произвођач мора гарантовати непроменљив квалитет знака најмање на 2 (две) године. ј) У цену стандардног знака укључени су и сви потребни елементи за причвршћивање на носач (појачање, обујмице, завртњи, манжетне и др.) 2.2 Носачи саобраћајних знакова 2.2.1 Једностубни цевни носачи а) Стубни цевни носачи саобраћајних знакова израђују се од челичне вучене цеви једноличног пресека и дебљине, зависно од броја и врсте знакова који се постављају на носач, што је дато у спецификацији носача у пројекту. б) Носачи саобраћајних знакова морају бити прорачунати и према дејству ветра у зони у којој се налази пут на коме се постављају. в) Носачи саобраћајних знакова морају бити заштићени од корозије заштитином бојом и бојом од вештачких смола наизменичним појасевима беле и плаве боје од по mm150 или пластифицирањем, у тамно-сивом тону. г) Са горње стране, носач саобраћајног знака мора бити механички заштићен од утицаја кише, тј. затворен пластичним чепом или заварен. д) Једностубни цевни носач саобраћајног знака мора бити обезбеђен од окретања, пречкама у темељу. ђ) Носачи саобраћајних знакова постављају се у бетонске темеље, префабриковане или ливене на лицу места уградње. Димензије темеља морају бити у складу са очекиваним дејством ветра и обзиром на број и величину знакова на носачу. е) Дужина (висина) носача саобраћајног знака одређује се из детаља положаја знакова у попречном профилу датог у пројекту, а према величини и броју знакова на њима (датим у спецификацијама), потребне дубине темеља и изабраног начина фиксирања знака на носач саобраћајног знака. Продужење, односно скраћење носача саобраћајног знака због косине терена у попречном профилу , установљава произвођач на терену или из пројекта.


100

5. ХИДРОТЕХНИЧКИ РАДОВИ


101

ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА ВОДОВОДА Члан 152. (Закон о планирању и изградњи): Извођач радова дужан је да : 1. изводи радове према техничкој документацији на основу које је издата грађевинска дозвола, у скаду са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталације и опрему; 2. организује градилиште на начин којим ће се обезбедити приступ локацији, обезбеди несметано одвијање саобраћаја и заштиту околине за све време трајања грађења; 3. обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница); 4. обезбеђује доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме издат од стране овлашћених организација; 5. води грађевински дневник и књигу инспекције; 6. обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења; 7. обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова; 8. на градилшту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног Извођача радова на градилишту и Главни пројекат, односно документацију на основу које се објекат гради. Извођач радова обавештава општинску управу на чијој територији се гради објекат о почетку извођења радова, најмање осам дана пре почетка и о завршетку израде темеља, а за објекте од значаја за Републику, из члана 133. Закона о планирању и изградњи, и надлежно министарство. Извођач радова писмено упозорава Инвеститора, а по потреби и Директора пројекта над применом одредаба Закона о планирању и изградњи, о недостацима у техничкој документацији и о наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације (појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и слично). Надлежни орган, у року од три дана од дана пријема обавештења из става 2. овог члана, извршиће контролу усаглашености изграђених темеља са Главним пројектом и о томе издати писмену потврду. 2. Извођење радова 2.1. Пре почетка радова Извођач мора да изврши снимање и обележавање трасе и објеката на њој, постави мрежу привремених репера помоћу којих ће у току градње вршити сталну контролу кота и праваца. Извођач нема право да уговорени посао у целини или делимично уступи трећем лицу без писмене сагласности наручиоца. Радови се морају изводити у свему према овим условима и другим прописима за ову врсту радова и санитарне инспекције. Уколико у току извођења, неки од тих прописа претрпи измене, допуне или се усвоји нови, Извођач је дужан да по њима поступи без накнаде. 2.2. Материјал за извођење уговорених радова мора одговарати ЈУС-у или другим признатим прописима за ту врсту материјала. Уз сваку испоруку материјала (цеви, фазонски комади, итд.) мора се доставити атест да је исти испитан и одговара прописима. Извођач је одговоран за сав уграђени и неуграђени материјал и изведене радове до коначне предаје, односно добијања употребне дозволе. 2.3. Радови се морају изводити у свему према пројекту, уговору и овим условима. Уколико постоји нека неусаглашеност Извођач је дужан да на време тражи решење од Директора пројекта. За сваку евентуалну измену мора да постоји писмена сагласност пројектанта и Директора пројекта. Извођач мора да организује радове тако да материјал и ровови не ометају радове других Извођача на градилишту. Дужан је, такође, да плати сва закашњења и штету коју својим радовима нанесе другим Извођачима. 2.4. Ископ рова, затрпавање и набијање насипа мора се изводити у свему према опису из пројекта. Цеви се могу полагати само на испланирану подлогу и након провере кота нивелманским инструментом. Полагање цевовода дозвољава Директора пројекта уписом у дневник. Приликом полагања цевовода, кота дна канала сваке цеви се мора контролисати инструментом. Спојеве цеви треба тако извести да буду непропустљиви. Материјал и начин спајања за сваку врсту цевовода одређен је пројектом. Уколико то није тако, Извођач је дужан да тражи решење од пројектанта и Директора пројекта. Не сме се почети са затрпавањем рова пре него што се цевовод испита на вододрживост. Директора пројекта прегледа положени цевовод, исправност спојева, трасу, контролише висинске коте из профила који му Извођач доставља и дозвољава (уписом у


102

дневник) затрпавање рова. Набијање ровова се мора вршити у слојевима до 30 cm, а испитивање збијености на сваких 60 cm по висини и 20 m' по дужини рова. Да би се омогућило насипање и набијање у слојевима до 30 cm, оплата се мора извлачити тако да се онемогући обрушравање страница рова. Ако се деси да је ров прокопан на дубини већој од пројектоване, додавање материјала мора бити у слојевима са набијањем механичким средствима до одређене збијености. На таквим местима мора се обавезно контролисати збијеност. Обавезно је снижење нивоа евентуалне подземне, атмосферске воде или воде другог порекла у рову. Цеви се могу полагати само у рововима без воде. 2.5. Дужност Извођача је да, до коначне предаје, односно добијања употребне дозволе, обезбеди инсталације и објекте од механичког оштећења, запушавања, бесправног коришћења и слично. Испитивање и пражњење довода може се вршити само по упутству Директора пројекта. Забрањено је пражњење довода у ископани ров. Све трошкове за прераду спојева или поправке неквалитетно изведених радова сноси Извођач. Извођач је дужан да уради и све радове (са давањем потребних материјала) који нису обухваћени пројектом, ако су исти неопходни за нормално функционисање инсталације или усаглашавање са постојећим прописима. Извођач мора да преда инсталацију исправну за правилно функционисање. На местима укрштања са другим инсталацијама мора се извршити обезбеђење од слегања или каснијег оштећења у току експлоатације. 2.6. Извођач је дужан да обезбеди катастарско снимање инсталација и да на време (пре затрпавања) позове представника катастра да изврши снимање. Извођач је дужан да цевоводе са објектима на њима преда инвеститору на коришћење и одржавање и да достави писмени документ о томе. ИСПИТИВАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ НА ПРОБНИ ПРИТИСАК И ДЕЗИНФЕКЦИЈА ЦЕВОВОДА А) ИСПИТИВАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ НА ПРОБНИ ПРИТИСАК 1. Сви изграђени водоводни цевоводи (магистрални доводи и мрежа) морају се пре пуштања у погон испитати на пробни притисак. Сврха овог испитивања је да се установи вододржљивост изграђеног цевовода и његова стабилност. Код испитивања треба имати у виду да одређени цевни материјали упијају извесну количину воде. Водонепропустљивост водовода испитује се унутрашњим водним притиском. Једино је код челичних заварених цевовода испитивање могуће извршити компримованим ваздухом. Изграђени цевовод испитује се радним, номиналним и пробним притиском. 2. Процедура око испитивања и стављања цевовода у погон је следећа :

2.1. Пуњење цевовода 2.2. Предиспитивање 2.3. Главно испитивање 2.4. Контролно испитивање 2.5. Завршно испитивање 2.6. Прање и дезинфиковање цевовода

Испитивање цевовода врши се по деоницама, које не треба да буду дуже од 300-500m. Поделу цевовода на пробне деонице извршиће Директора пројекта (уколико у пројекту није извршена расподела по деоницама) у зависности од дужине цевовода, динамике радова, плана затрпавања рова на појединим деоницама, као и у зависности од дубине рова и квалитета материјала. 3. Пре почетка испитивања цевовод на деоници која се испитује мора бити делимично затрпан насипом од 30 до 50cm. Сви спојеви морају бити слободни и приступачни.


103

4. Пре почетка испитивања цевовода на деоници, исти се мора учврстити потпорама на крајевима и анкерима на свим кривинама и огранцима.

4.1. Потпоре се смеју уклонити тек када је завршено испитивање и извршено растерећење цевовода.

4.2. Током испитивања забрањено је задржавање око потпора, како би се избегли несрећни случајеви.

5. Пуњење цевовода и евакуација ваздуха Када се изврши стабилизација цевовода почиње пуњење које мора бити са малом количином воде, како би се извршила задовољавајућа евакуација ваздуха.

5.1. Припремити арматуре за испуштање ваздуха (ваздушни вентил или одговарајући хидрант) 5.2. Пуњење цевовода се врши са најнижег места брзином од 0,05 m/s.

У наредној табели дате су одговарајуће количине воде, за поједине пречнике цеви, са којима треба вршити пуњење и то :

Ø мм lit/sec Ø mm lit/sec Ø mm lit/sec 40 0,10 100 0,30 300 3,00 50 0,10 150 0,70 400 6,00 65 0,15 200 1,50 500 9,00 80 0,20 250 2,00 600 14,00

5.3. Цевовод пре испитивања треба напунити водом бар 24 сата раније (односи се на ливено

гвоздене и салонитне цеви). 5.4. За пуњење цевовода употребити воду која задовољава захтеве норми воде за пиће. 5.5. Након 24 сата од пуњења цевовода може се приступити испитивању. 5.6. Пре почетка испитивања (а након држања напуњеног цевовода 24 сата) још једном се

изврши испирање да би се сасвим сигурно проверило да ли је из цевовода ваздух одстрањен.

6. Предиспитивање Предиспитивање се ради да би се извршила провера свих спојева цевовода.

6.1. За челичне и ливене цевоводе предиспитивање се врши максималним радним притиском. Време трајања предиспитивања је за : Ø 150 mm-1/2 сата на сваких 100 m на којима је започето испитивање, Ø 200 - 400mm -6 сати, Ø 450 - 700mm -12 сати, Ø > 700mm -24 сата. 6.2. Предиспитивање салонитних цеви врши се са номиналним притиском и за све профиле

траје 1/2 часа на сваких 100 m који се испитују. 6.3. Када се код предиспитивања констатује да поједини делови цевовода или спојеви

пропуштају воду, притисак треба појачати до пробног, како би се што евидентније показала сва слаба места на цевоводу. Када се региструју сва слаба места треба извршити одговарајуће поправке. Поправке се смеју вршити само на цевоводу који је растерећен од притиска или испражњен (према одлуци Директора пројекта).

7. Главно испитивање

7.1. Главно испитивање (пробно испитивање) се врши одмах после завршног предиспитивања. 7.2. Код главног испитивања треба обавезно контролисати сваки спој. 7.3. Величина притиска за главно испитивање тзв. пробни притисак треба да износи 1,5 x маx.

радни притисак. 7.3.1. За ливено гвоздене и челичне магистралне цевоводе притисак је већи за 5 бара од

максималног могућег радног притиска, с тим што испитни притисак не може бити мањи од 10 бара.

7.3.2. Испитни притисак у водоводној мрежи (ливене и челичне цеви) износи 15 бара, ако је номинални притисак у цевима и мрежи 10 бара.

7.3.3. Испитни притисак за салонитне цеви износи : - за цеви чији је пречник до Ø 400mm - 5 бара више од номиналног, - за цеви чији је пречник већи од Ø400mm - 50 % више од маx. радног/мин. 5 бара.


104

Код испитивања цевовода у нагибу треба обезбедити такве притиске на пумпи, да се на највишем терену обезбеди бар минимални пробни притисак. 8. Када се заврши главно испитивање у току затрпавања мора се водити рачуна да се деоница која се испитује оптерети на притисак, да би се установила евентуална оштећења код затрпавања. Ово се односи на време када се спојнице затрпају насипом од 30 до 50cm изнад темена цеви. Овај притисак је код челичних и ливено гвоздених цеви једнак радном, а код салонитних номиналном притиску. 9. Трајање испитивања Испитивање мора трајати неки период времена који је потребан да би се детаљно прегледао сваки спој и установила било каква промена и деформација на цевоводу, анкерним блоковима и разупирачима. Испитивање треба да буде при малим температурним променама. Време трајања главног испитивања је : - за салонитне цевоводе свих димензија - 1/2 сата на сваких 100 на којима се врши испитивање. - за ливене и челичне цевоводе :

Ø 150 mm-1/2 сата на сваких 100 м на којим се врши испитивање, Ø 200 - 400mm -6 сати, Ø 450 - 700mm -12 сати, Ø > 700mm -24 сата.

Напомена: Време трајања испитивања се може смањити за ванредне притиске по одобрењу Директора пројекта. Притисак се не сме повећавати због евентуалног скраћења времена за испитивање. 10. Регистровање притиска код испитивања врши се баждареним манометром. Треба употребити два манометра. Манометар треба да буде такав да се може очитати 10кPа притиска (0,1 бар). Манометар треба поставити на најнижем месту деонице. Код цевовода у знатнијем успону мора се поставити манометар и на највишем делу цевовода, да би се преконтролисало да ли је обезбеђен минимални испитни притисак. 11. Код ливених и челичних цеви за време испитивања забрањено је додавање воде ради корекције притиска.

11.1. Сматра се да је цевовод (ливени и челични) добро изграђен ако за време главног испитивања притисак не опадне више од 0,1 бара.

11.2. Код салонитних цеви под притиском за првих пола часа не сме притисак да падне више од 0,1 бара.

Ако се пробни притисак не може постићи треба преконтролисати посебно спојеве на местима где цевовод мења правац. О испитивању на притисак обавезно треба водити записник. Записник морају потписати овлашћени представници Инвеститора и Извођача (напомиње се да представник Инвеститора обавезно мора присуствовати испитивању, да врши контролу цевовода и обезбеди контролу на пумпи како се не би недозвољено поправљао притисак). Записник треба саставити према угледном обрасцу који је саставни део упутства.


105

УГЛЕДНИ ОБРАЗАЦ ЗА ЗАПИСНИК О ИСПИТИВАЊУ ЦЕВОВОДА НА ПРОБНИ ПРИТИСАК

1. Општи подаци : 1.1.Овлашћени представници : - Инвеститора - Извођача 1.2.Записник број 1.3.Назив цевовода 1.4.Датум 1.5.Ознака вода (потисни, магистрални, мрежа) 1.6.Деоница која се испитује од km до km укупне дужине (m) 1.7.Испоручилац цеви материјал тип 1.8.Врста спојева број спојева 1.9.Дебљина зидова (mm) 1.10.Позиција из предрачуна 2.Подаци о испитивању : 2.1.Место где су уграђени манометри - меродавни km надморска висина - контролни km надморска висина 2.2.Маx могући радни притисак код манометра 2.3.Прописани пробни притисак 2.4.Прописано трајање пробе сати 3.Испитивање на притисак : 3.1.Пуњење воде : почетаккрај време пуњења сати 3.2.Претходно испитивање на прописани притисак : - почетак испитивањакрај испитивањатрајање испитивања сати - притисак на почеткуна крају - температура ваздуха на почетку оC на крају оC - оцена претходног испитивања : Да ли је било потребно поновити испитивања Где су се показали дефекти На који начин су извршене поправке 3.3.Главно пробно испитивање (ливене и челичне цеви) - одређивање пробне количине воде потпуно напуњеног вода, ради стварања прописаног пробног притиска - време за које је постигнут пробни притисак - почетак испитивањакрај испитивањатрајање испитивања сати - величина притиска на почеткуна крају - резултат целокупног главног испитивања:подаци са манометра, подаци о спојевима, оправкама, поновљеним испитивањима : - примедбе о испитивању и пријему 3.4.Оверавају записник : - представник инвеститора - представник извођача - представник корисника

ДЕЗИНФЕКЦИЈА нових или ремонтованих водоводних цеви

Дезинфекција унутрашњих површина нових или ремонтованих цевовода је знатно тежа него дезинфекција загађене воде, јер хлор мора да продре кроз органске материје којима је покривена унутрашња површина зидова цеви. За добијање добрих резултата потребно је претходно очистити и добро испрати цевовод. 1. Прање цевовода: За прање је дозвољено употребљавати само исправну воду за пиће. Ефикасно испирање је омогућено само у случају ако је обезбеђена минимална брзина воде од 1,5 до 2,0 m/sec. Како ће се вршити испирање зависи од броја испуста. Код цевовода који имају пад испирање се врши одозго наниже.


106

Не сме се причинити никаква штета када се током испирања испушта вода. Уколико о овоме није дато решење у пројекту, Инжењер је обавезан да да решење непосредно на терену. Испирање треба наставити све док се не добије сасвим чиста вода. Потребна количина воде за прање на минимуму норме треба рачунати: - за ≤ Ø 150mm3 до 5 запремина деонице која се пере, - за > Ø 150mm2 до 3 запремине деонице која се пере. 2. Дезинфекција: Дезинфекционо средство ће прописати санитарна служба водовода, а у сагласности са санитарном инспекцијом града. Контролу испирања и дезинфекцију вршити искључиво под руководством одговорног, квалификованог и овлашћеног представника санитарне службе предузећа. Доза хлора за дезинфекцију треба да се креће у границама од 10 до 200 mg/l. Сматра се да је довољно 30 до 50 mg/l. У конкретном случају дозу прописује овлашћени представник санитарне службе који је у целини одговоран за дезинфекцију и евентуалне последице. Нижа концентрација (10 mg/l) препоручује се када хлор остаје у контакту 12 до 24 сата. Нормално време деловања хлора траје 3 до 12 сати. Веће дозе хлора употребљавају се када је познато да цевовод садржи органске материје, које је немогуће уклонити испирањем или када је неопходно да се време дезинфекције скрати. Минимално време трајања дезинфекције треба да износи 30 до 60 мин. Додавање хлора се може извршити кроз почетни хидрант или кроз посебно остављени прикључак. Испуштање воде се врши на низводни хидрант све док се не осети хлор. Делови мреже који се не дезинфикују морају бити сигурно искључени од дела мреже која се дезинфикује. Одговорни руководилац санитарне службе треба да обезбеди заштиту радника који раде на дезинфекцији, јер је хлор опасан по здравље, ако се са њим пажљиво не рукује. Одговорни руководилац такође треба да обезбеди (путем јавног обавештења) да не дође до тога да неко користи воду која служи за дезинфекцију (мисли се на руководиоца погона - корисника). Када је истекло време дезинфекције цевовод треба испирати чистом водом за пиће све док се не добије чиста вода за пиће (са толерантном концентрацијом хлора). О извршеном хлорисању мора се водити записник, који оверава лице под чијом је контролом извршена дезинфекција цевовода.


107

ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЛИВЕНО ГВОЗДЕНЕ ЦЕВИ ОД ДУКТИЛНОГ ЛИВА Дуктилно ливено гвожђе је гвоздени, угљенични, ливени материјал са малим делом фосфора, сумпора, мангана и магнезијума, при чему је угљеник заступљен у кугластом облику. Цеви од дуктилног лива (и фазонски комади) су произведени према ИСО стандарду 2531 односно ЕН 545. Карактеристичне особине модул еластичности 270 МPа истезањемин10% затезна чврстоћа 420 МPа граница истезања300 N/mm2 Корозиона заштита За ливено гвоздене цеви од дуктилног лива примењује се примарна заштита цевовода тј. унутрашњи премази (облоге) или пресвлаке површине цеви. Поступак заштите примењује се према ДИН-у 28600/28610. У унутрашњости цеви је ЗМ облога. Њена дебљина износи: за ДН 80-300mm : 3mm, за ДН 350-600mm : 5mm, ДН 700-1200mm : 6mm. Заштитно деловање ЗМ облоге заснива се на томе што отежава приступ корозивних материја у води. Приступ саме воде се не спречава јер малтер није водонепропустљив. Површине цеви су дакле обложене водом. Вода која продире кроз малтер реагује са цементом, раствара Ca(OH)2 и на тај начин постаје јако алкална, са pH вредношћу око 12. У таквом раствору гвожђе је пасивно и танком оксидном опном заштићено од корозије. При транспорту и полагању цеви може доћи до механичког оштећења облоге тј. настају пукотине у ЗМ облози. Све воде које садрже јоне калцијума хидрогенкарбоната могу саме да “залече“ ове пукотине тако што се на њима формирају кристали креча и тако их затворе. Ако поменутих јона нема настаје мала кородирана површина. Настали корозиони продукти са раствореним материјама из цемента чине заштитни слој који спречава даљи развој корозије. Пукотине незнатне ширине (неколико mm) могу се занемарити.

Оваква облога је глатка, а коефицијент апсолутне храпавости (по Цолеброок-у) износи к=0.03mm.

Максимални радни притисци у цевима

Максимални радни притисци за дуктилне цеви зависе од :

o дебљине зида цеви и

o пречника цеви. Општи технички услови за ПЕ цеви Димензије цеви Производе се за радне притиске од 10 бара и 16 бара. Димензије цеви су (спољни пречник): 280 и 315 mm. Осим производње по СРПС стандарду може се произвести цев и по ИСО, ДИН и БГЦ стандарду. Означавање цеви ПЕ цеви носе трајне ознаке на сваком метру према СРПС-НГ.Ц6.605. Цеви пречника преко 110 мм секу се и испоручују на дужину л=12м. До 110 м испоручују се у цреву. Квалитет цеви Поред улазне контроле основне сировине посебно се обраћа пажња на димензиону контролу цеви у току саме производње као и испитивања механичких својстава лабораторијским испитивањима а по захтевима утврђеним у стандарду СРПС Г.Ц6.602. Транспорт цеви Полиетилен је жилав, еластичан материјал. И поред тога цевима треба пажљиво руковати, будуће да су мекане, те су могућа оштећања. Код транспорта треба одабрати одговарајућа превозно


108

средство без оштрих ивица, ексера, нечистоћа и сл. Цеви се, при утовару и истовару, не смеју вући по поду превозног средства. Складиштење цеви Цеви се складиште на отвореном простору. За складиштење дуже од једне године морају се заштитити од сунца. Радне цеви се складиште хоризонтално, на равној површини без камења и оштрих предмета до висине од једног метра. Цеви морају бити на крајевима затворене да се спречи улаз нечистоћа и животиња. Цеви се не смеју складиштити у близини загрејаних површина нити доћи у контакт са горивима, растварачима, бојама и сл. Полагање цеви Многе предности полиетиленских цеви у односу на цеви од класичних материјала, као што су мала тежина, флексиблиност, добра хемијска отпорност, отпорност на корозију, лако транспоровање и полагање, омогућавају њихову веома широку примену. У зависности од намене цеви се могу полагати: у земљу, изнад земље и под водом (детаљи обухваћени ЈУС-ом Г.Ц6.605). Полагање цевовода не треба вршити на температурама мањим од 0оC. При пројектовању и монтажи полиетиленских цевовода мора се узети у обзир промена дужине као последица температурне разлике. У неким условима ово се може искористити и цев се може савити без загревања. При томе не треба прекорачити вредности за најмање дозвољен радијус савијања које су дате у табели 1. Цеви се могу савити и загревањем било топлим ваздухом или уроњавањем у течност одређене температуре. Ово загревање захтева строго контролисане услове и због тога се не препоручује извођење на терену при полагању цевовода.

Табела 1. - Најмање дозвољен радијус савијања цеви

Температура (оC) Најмање дозвољен радијус савијања

20о 20 д

10о 35 д

0о 50 д

При полагању цеви у земљу лежишта (ровови) морају бити таква да не дође до неравномерног слегања јер ово може довести (не до појаве пукотина као код цеви од класичних материјала) до формирања "високих тачака” које, у случајевима цеви под притиском, могу изазвати формирање ваздушних чепова. Поступак правилне уградње цевовода подразумева "утегнутост" цеви и после извесног времена тј. годину, две по завршетку радова. То је условљено процесима таложења и компакције тла услед утицаја саобраћаја, кретања подземних вода, деловања мраза итд. Полагање укопаних полиетиленских цевовода може се вршити ручно или машински.

Препоручује се, да се пре полагања, провери да ли су цеви оштећене, затим се спајају тј. заварују поред рова и после хлађења положе у ров. Ров за цев треба да буде тако ископан да су сви делови цевовода положени на дубину на којој нема замрзавања земље. Дубина рова треба да буде минимално 90 cm до темена цеви. Цев постављена у ров се затрпава финим песком (у слојевима и са набијањем) до висине 10 cm изнад темена цеви. Насути материјал треба добро набити да испуни све евентуалне празнине око цеви. На овај начин се ублажују деформације које настају услед дејства оптерећења изнад цеви. Ако је дубина рова већа од 1.0 m за набијање насутог материјала се употребљавају разне машине за набијање. Места спајања цевовода се затрпавају тек после завршеног испитивања на пробни притисак.

Полагање и спајање цеви за водовод треба да се изводи у складу са СРП С-ом Г.Ц6.605 а може се извести на више начина :

- растављивом везом (маталне спојнице, спојнице и фазонски комади од ПЕ и ПП, прирубнице),

- нерастављивом везом-заваривање.

Спајање полиетиленских цеви заваривањем врши се на три начина :

- сучеоно, - полифузијско и - заваривање електрофузионим спојним елементима - фитинзима.

Насавременији начин спајања је електрофузионо и чеоно заваривање уз коришћење аутоматске опреме.


109

5.01.ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА ВОДОВОДА 5.01.01 ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 5.01.01.01. Обележавање Опис радова Обележавање трасе водовода. Пре почетка радова извршити геодетско снимање трасе као и свих других објеката. Мерење и начин плаћања Плаћа се по м' комплетно снимљене трасе. 5.01.02. Земљани радови Уводне напомене Радови на ископу у отвореном обухватају:

a) ископ рова одговарајућом методом, према геомеханичким особинама тла, са утоваром и одвозом;

b) осигурање бочних страна рова; c) одвођење процедних и подземних вода. Радови се изводе према одобреном и овереном:

а) главном или извођачком пројекту (у даљем тексту: пројекту) који садржи одговарајуће подужне и попречне профиле са котама и потребним димензијама и

б) пројекту организације грађења који дефинише: начин ископа укључујући типове машина и опрему, организацију транспорта, техничка решења и одобрења за сва осигурања и обезбеђења у зони градилишта.

Ископ ће бити извршен према нагибима и димензијама назначеним у пројекту или до нивоа и димензија одобрених од стране Директора пројекта. Ископ рова за полагање цевовода може се вршити ручно и машински. Ширина рова условљена је пречником цевовода и износи минимум 0,80 m. Дно рова мора се извести са тачношћу +- 5 cm. Код већих дубина укопавања, преко 1,0, m треба предвидети подграду рова уколико стабилност терена то захтева. Поред осталог, пројектом организације грађења треба обезбедити скретање саобраћаја (на објектима у градским зонама) на незаузети део саобраћајнице. Мора се обезбедити приступ свим зградама за случај гашења пожара, спасавања људи, испоруке робе и слично. Извођач је обавезан да предузме мере и обезбеди услове да се устаљени режим саобраћаја у близини градилишта не ремети дуже од одобреног рока. Материјалне и остале последице овог поремећаја саобраћаја пашће на терет извођача, уколико се у току грађења не придржава усвојених мера, поступака и динамике грађења. Извођач радова на изградњи инсталација је у обавези да у програму рада предвиди и усклади све пратеће радове, било да их сам изводи или их изводи уз помоћ других извођача. Извођач је одговоран за континуално усаглашавање и извршавање:

а) главних радова на инсталацијама и б) пратећих радова - измештања свих врста инсталација, осигурање објеката, враћање

коловоза у првобитно стање и остало.

Приликом ископа рова Извођач мора да води рачуна о могућем одвијању саобраћаја који може да проузрокује зарушавање рова и угрози безбедност радника. Извођач је обавезан да спроведе посебне мере за потпуну сигурност при раду на свим деоницама ископаног рова. Уколико се ископ рова врши у зони постојећих инсталација (електроенергетских, ТТ, гасовода, топловода, као и водоводних и канализационих), а њихове трасе нису одређене на терену, пре почетка радова на траси мора се утврди положај тих инсталација попречним откопавањем.


110

Откривене инсталације снимити геодетски и податке доставити организацији која одржава те инсталације, односно извршити усаглашавање постојећих и пројектованих инсталација. На провереним деоницама приступити ископу рова по усвојеној методи, а након одобрења Инжењера. Без обзира на захтеве према којима Извођач мора добити одобрење за сваки план рада, распоред механизације и начин напредовања, једино је Извођач одговоран за методу рада, квалитетно извршење посла, завршетак посла у уговореном року као и за сигурносне и заштитне мере за време извођења радова. Овим техничким условима прописане су само важније ставке које прецизирају начин и квалитет рада на ископу. За све друго што овде није наведено важе одговарајуће техничке норме, стандарди, прописи и правилници. Категоризација ископа Овим описом усвојена је јединствена категоризација земљишта, као "ископ у меканом" и обухвата све ископе у земљи, глини, дробини, речном наносу, распаднутим стенама и другим сличним материјалима у којима Извођач може обавити ископ применом механизације и ручно. Ископ у меканом укључује сво обло камење и чврсте блокове који се налазе у самониклом материјалу, а не прелазе запремину од 0,75 m3.

Категоризација се при ископу може договорно утврдити записником уз обавезно присуство Инжењера - геомеханичара. Инжењер - геомеханичар мора извршити преглед дна ископаног рова и то оверити уписом у грађевински дневник. Подграђивање и осигурање радног профила Извођач је дужан да изврши подграђивање и ојачање ископаних површина рова на начин како је то дато пројектом и како прописују ови услови. Извођач је дужан да упозори Инжењера, уколико сматра да одобрени тип подграде не одговара условима тла, а Инжењер је обавезан да у року од 12 часова провери и, евентуално, одобри захтев за промену подграде. Извођач је одговоран за стабилност објеката и сигурност у раду, те уколико постоји опасност од зарушавања мора да предузме одговарајуће мере осигурања. Извођач је дужан да контролише, одржава и обнаваља подграду, уколико је то потребно или ако то захтева Инжењер. У зависности од геотехничких и хидрогеолошких услова извршиће се процена у циљу одређивања врсте и јачине подграде и максималног времена које се дозвољава од тренутка ископа до постављања подграде. Радови на насипању око и изнад цевовода Радови на насипању обухватају:

а) преузимање материјала са депоније из ископа или позајмишта и б) насипање материјала у рову применом одговарајућих поступака уграђивања. Радови на насипању преосталог дела рова изводе се у складу са спецификацијама датим у овом поглављу, односно према цртежима или налогу Инжењера. Међупростор између цевовода и зида ископаног рова насипа се песковитим материјалом у слојевима дебљине до 25 cm са набијањем. Слојеви се наносе и набијају машински или другим одобреним методама, наизменично са леве и десне стране цевовода. Збијеност насутог дела мора да одговара прописаним условима збијености (посебно на деоницама саобраћајница), а посебно на деоницама у зеленом појасу. Израда насипа изнад цевовода врши се насипањем у слојевима који нису већи од 25 cm, са одговарајућим набијањем машинским путем. Материјал за насипање узима се са депоније ископа или позајмишта уколико одговара условима прописаног набијања. Може се употребити само неоргански материјал који не садржи хумус и муљевите састојке.


111

Насипање на деоницама саобраћајница извршиће се песком, односно шљунком, а у складу са захтевима израде обновљеног коловоза. Насути слој мора бити разастрт у подужном правцу по целој ширини рова и одмах набијен. Контролу збијености насутог материјала вршити редовно са регистровањем резултата испитивања. Збијеност уграђеног материјала мора да одговара прописаним условима збијености, како на делу саобраћајница, тако и у зеленом појасу. Одвоз вишка материјала из ископа Радови на одвозу материјала из ископа обухватају утовар, транспорт ископаног материјала на депонију коју одобри Инжењер, истовар материјала са планирањем на депонији. 5.01.02.01. Машински и ручни ископ рова Опис радова Ископ рова се односи на ископ ширине мање од 5 метара на површини терена, у једном правцу. Ископ се односи на ископ темеља, канала и ровова за постављање цеви. Машински и ручни ископ рова у материјалу треће категорије за постављање водоводних цеви. Ширина рова је приказана у одговарајућим графичким прилозима за постављање цеви у складу са са ископом и дубинама из подужних профила. Ископ ће бити строго у складу са цртежима, техничким прописима и упутствима Инжењера. Бочне стране рова морају бити правилно одсечене, а дно рова фино испланирано са падом датим у пројекту. Приликом ископа земљу одбацити најмање 1 m од ивице рова. Мерење и начин плаћања Мере су дате у m³ ставарно ископаног материјала у природном стању. Обрачун се заснива на попречним пресецима терена снимљеним пре и после ископа ( у складу са пројектном), и одобреним од стране Инжењера. Поречни пресеци ће бити примењљиви за плаћање тек после одобрења и потписа Инжењера. Плаћа се по m³ ископаног материјала у природном стању. 5.01.02.02. Машински и ручни ископ јаме за шахтове

Опис радова Ископ извршити до нивоа подземне воде, да би се на тој коти извршила израда АБ конструкције. Даље копати унутар зида шахта у сегментима од ≈ 1m-2m уз континуално спуштање и бетонирање зидова до пројектоване коте.

Обрачун рада: се врши по m³ ископаног материјала.

5.01.02.03. Испуна песком Опис радова Набавка, транспорт и уграђивање песка испод, са стране и изнад цеви. После постављања цеви на постељицу извршити затрпавање цеви песком најмање 10cm изнад темена цеви по целој ширини рова, осим код спојева. Насипање вршити ручним набијачима са истовременим подбијањем испод цеви у слојевима од највише 30cm. Максимална величина зрна песка не сме прећи гранулацију од 3 mm. После завршеног испитивања на пробни притисак на исти начин уградити песак око спојева. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m³ уграђеног песка у ров. 5.01.02.04. Затрпавање природним материјалом После завршеног испитивања извршити затрпавање рова. Затрпавање вршити земљом из ископа у слојевима од 30cm уз потпуно набијање и истовремено вађење подграде рова. Набијање вршити до постизања модула стишљивости мин Мс>2.5КN/cm² према стандардној Прокторовој методи лабораторијског испитивања збијености насутог материјала.Затрпавање рова почети тек по одобрењу Надзорног органа. Плаћа се по m³ материјала уграђеног у ров.


112

5.01.02.05. Транспорт ископаног материјала Опис радова Преостали материјал од ископа одвести на депонију. У цену улази утовар, транспорт, истовар и грубо разастирање материјала по депонији (до 20km) коју одобри Инжењер. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m³ превезеног материјала. 5.01.02.06. Црпљење воде из рова Опис радова Црпљење воде из рова. Евентуалне подземне, атмосферске или воде другог порекла црпити из рова муљним пумпама, потребног капацитета и техничке припремљености. Цеви се могу полагати само у рововима без воде Мерење и начин плаћања Плаћа се паушално. 5.01.02.07. Подграђивање Опис радова Подграђивабхе (разупирање) рова извршити по целој дубини рова обострано водећи рачуна да се разупирањем осигура несметан рад, сигурност радника и сам ископ. При томе применити све мере по прописима ХТЗ-а за ову врсту радова. Пре почетка извођења радова Извођач је дужан да на предложену технологију подграђивања добије сагласност Инжењера. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m² разупрте површине. 5.01.03. МОНТАЖНИ РАДОВИ 5.01.03.01. Набавка, транспорт и монтажа цеви Опис радова Набавка, транспорт, разношење дуж рова и монтажа у рову водоводних цеви по пројекту. Цеви пажљиво положити на предходно припремљену постељицу од песка и дотерати по правцу и нивелети према пројекту. Радове извести у свему према техничким прописима за ову врсту цеви, приложеним цртежима и упутствима Инжењера. У цену улази сав материјал са растуром, разношење цеви дуж рова, преглед сваке цеви и спојнице, спуштање у ров на слој песка и спајање цеви. Цеви и фазонски комади су од дуктилног лива за НП од 10 бара, произведени према ИСО стандарду 2531 односно ЕН 545. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m’ комплетно монтираних цеви. 5.01.03.02. Ливено гвоздени фазонски комади Опис радова Набавка, транспорт, разношење дуж рова и монтажа ливено-гвоздених фазонских комада за НП10 бара, нормираних према ДИН-у 28622 до 28648. Монтажу извести према шеми монтаже (чворова). Све спојеве на прирубницу изведене ван шахтова, после завршеног испитивања на пробни притисак, премазати битуменом. Мерење и начин плаћања Плаћа се по kg комплетно монтираног фазонског комада. 5.01.03.03. Заштитне цеви Набавка, транспорт и уградња заштитних цеви ПЕХД класе СН8 испод пута и пруге. Плаћа се по m' у зависности од пречника цеви.


113

5.01.03.04. Затварачи Опис радова Монтажа ливено-гвоздених затварача за НП10 бара, нормираних према ДИН-у 28622 до 28648. Монтажу извести од постојећих демонтираних затварача према шеми монтаже (чворова). Мерење и начин плаћања Плаћа се по комаду комплетно монтираног затварача. 5.01.03.05. Ливено гвоздени поклопци

Опис радова Набавка, транспорт и монтажа ливено гвоздених поклопаца са оквиром СРПС.М.Ј6.226 за ревизионе силазе (носивости 400 кN). Поклопац са оквиром се монтира на армирано бетонски прстен на врху шахта.

Обрачун рада: Плаћа се по комаду комплетно монтираног поклопца.

5.01.03.06. Ливено-гвоздене пењалице Набавка, транспорт и уградња ливено-гвоздених пењалица ДИН1212. Плаћа се по комаду уграђених пењалица. 5.01.03.07. Жабљи поклопци Опис радова Набавка,транспорт и уградња жабљих поклопаца за НП10 бара. Обрачун по комаду у зависности од пречника. 5.01.03.08. Повезивање водоводне мреже Повезивање новопројектоване мреже на постојећу мрежу. Повезивање извести према датој шеми чвора и важећим прописима и упуству Инжењера . Обрачун по комплетно извршеном прикључку. 5.01.04.БЕТОНСКИ И АРМИРАНО - БЕТОНСКИ РАДОВИ Бетон Опште одредбе Услови овог поглавља односе се и примењиваће се на све бетоне и армиране бетоне у спољним и подземним конструкцијама, који ће бити употребљени на извођењу радова који су предмет ове пројектне документације. Стандарди Квалитет бетона и његових компоненти мора одговарати захтевима следећих техничких прописа и стандарда: а) Правилник о техничким мерама и условима за бетон и армирани бетон (у даљем тексту ПБАБ); б) Српски стандарди (у даљем тексту СРПС). Извођач ће набавити и држати на градилишту један примерак стандарда наведених у овим техничким условима. Испитивање бетона и његових компоненти Сва претходна и контролна испитивања бетона и свих његових компоненти, дефинисана овим техничким условима, вршиће Извођач. У том циљу Извођач ће изградити бетонску лабораторију и опремити је свим потребним уређајима, инструментима и инвентаром потребним за испитивање бетона на начин и у обиму како се то захтева овим условима, или ће за овај посао ангажовати стручну организацију регистровану за ову врсту делатности. Избор овакве стручне организације врши Извођач, уз сагласност Инжењера.


114

Дневник бетонских радова За све време извођења бетонских радова Извођач је дужан да води дневник бетонских радова. У дневник бетонских радова уноси се следеће : а) подаци о испоруци цемента на градилишту и то : - назив произвођача цемента, - количина цемента и датум приспећа на градилиште, - место где је цемент ускладиштен ; б) подаци о испорукама додатака бетону ; ц) резултати свих претходних и контролних испитивања бетона, његових компоненти и додатака бетону ; д) подаци о температурама ваздуха, воде, цемента, агрегата и бетона, влажности ваздуха и времену; е) подаци о времену почетка и завршетка бетонирања појединих објеката и подаци о времену постављања, односно скидања оплате; ф) упутства и примедбе Инжењера. Поред наведених, у дневник бетонских радова ће се уносити и сви остали потребни подаци. Једну копију дневника бетонских радова Извођач ће достављати Инжењеру. Трошкови претходних и контролних испитивања бетона, његових компоненти и додатака бетону, било да се врши на градилишту или у некој другој стручној организацији, неће се Извођачу посебно плаћати већ ће их он обухватити јединичним ценама бетона понуђеним у предрачуну. Цемент Опште одредбе За справљање свих врста бетона употребиће се нормални портланд цемент ПЦ 35. Није дозвољена употреба различитих врста цемената, нити употреба исте врсте цемента коју су произвели разни произвођачи, у истом бетонском елементу. Цемент мора да одговара траженом квалитету предвиђеном српским стандардима за портланд цемент. Уколико резултати контролних испитивања покажу да цемент има тражени квалитет, Инжењер ће дозволити употребу испитане испоруке цемента. У противном случају, такав цемент ће бити одбачен и Извођач ће одбачене количине заменити исправним цементом о свом трошку, без икаквог права на накнаду. Ако нека количина цемента лежи дуже од 3 месеца у складишту, извршиће се поновно контролно испитивање те количине цемента, без обзира на то што је већ испитана по допремању на градилиште. Извођач ће набавити цемент, допремити га на градилиште и ускладиштити га. Коштање цемента, транспорт, ускладиштења и свих радова везаних за манипулацију са цементом биће обухваћено јединичним ценама бетона понуђеним у предрачуну. Додаци бетону Опште одредбе Додаци бетону морају одговарати одредбама чланова 28 до 30 и 132 ПБАБ. Приликом справљања свих бетона (изузев бетона марке 15) додаваће се адитив за оваздушење бетона. Адитив ће бити приман на основу атеста произвођача којим се доказује да адитив одговара захтеваном стандарду. Одобрење Инжењера за употребу адитива, дато на основу атеста, неће ослободити Извођача одговорности уколико адитив не одговара захтеваном квалитету. Количина адитива додата бетону биће таква да обезбеди да количина ваздуха у свеже измешаном бетону не буде мања од 3,5 % нити већа од 6 % у односу на запремину бетона када се одстрни агрегат већи од 40 mm.


115

Раствор адитива биће додаван мешунгу пропорционално количини воде која се додаје за справљање бетона. Додавање адитива вршити посебним уређајем који омогућује тачно дозирање. Извођач ће набавити адитив, допремити га на градилиште и ускладиштити. Коштање адитива, транспорта, ускладиштења, испитивања и свих осталих радова везаних за употребу адитива биће обухваћено јединичним ценама бетона понуђеним у предрачуну. Агрегат Камени агрегат који ће се употребити за справљање бетона мора бити довољно чврст и постојан, не сме садржати земљане и органске састојке нити друге примесе штетне за бетон, у процентима већим од дозвољених. По свом петрографском саставу агрегат не сме да садржи минерале који би утицали на процес очвршћавања цемента или на постојаност запремине бетона. За справљање бетона користиће се природни агрегат (шљунак) добијен из позајмишта и дробљени камен добијен дробљењем камена из одобреног каменолома. Пре одобрења Инжењера да се агрегат из неког позајмишта може користити, Извођач је дужан да спроведе сва потребна претходна испитивања којима ће доказати тражени квалитет агрегата и расположиву количину у позајмишту. Квалитет агрегата за справљање бетона мора одговарати одредбама чланова 6 до 20 и 178 до 180 ПБАБ. На основу резултата испитивања каменог агрегата, Инжењер ће донети одлуку да ли се испитани агрегат може употребити за справљање бетона. У току рада Извођач је дужан да врши редовно, односно на захтев Инжењера, контролна испитивања агрегата на градилишту. Вода Вода која се употребљава за справљање бетона и негу бетона мора бити чиста, без икаквих органских и/или неорганских састојака који би могли штетно да утичу на процес очвршћавања бетона. Квалитет воде за справљање бетона мора одговарати одредбама чланова 25 до 27 ПБАБ. Извођач је дужан да изврши претходно испитивање квалитета воде, а Инжењер ће на основу резултата дати одобрење за коришћење испитане воде. Справљање бетона Справљање бетона обавезно ће се вршити механичким путем са тежинским дозирањем компоненти. Уређај за дозирање мора да буде тачан и да се редовно контролише и тарира од стране овлашћеног завода. Мешалица треба да има сигнални уређај који обезбеђује једнако време трајања мешања. Извођач ће вршити редовну контролу мешања узимањем узорака бетона на почетку и на крају пражњења мешалице. Време мешања ће се одредити на градилишту и утврдиће се оптимално време за добро мешање бетона, које несме бити краће од 1,5 минута. Брзину окретања мешалице прописује произвођач и није дозвољено мењати је. Није дозвољено домешавање бетона ван фабрике бетона, осим у камионима-мешалицама за време транспорта. Такође, није дозвољено накнадно додавање воде бетону. Дозвољена одступања од пројектованих димензија бетонских објеката Сврха овог члана је да утврди толеранције димензија бетонских објеката при којима објекти могу још одговарати својој конструктивној намени, или намени у погону и експлоатацији. Одступање од утврђених праваца, кота и димензија биће допуштено у овде утврђеним границама. Инвеститор резервише право да овде описане толеранције смањи, уколико такве толеранције погоршавају функционалност објекта. Ако толеранције описане у овом члану не обухватају поједине објекте, за њих ће толеранције бити утврђене у сагласности са овим чланом.


116

Извођач ће бити одговоран да оплата буде постављена и одржавана тако да димензије бетонских објеката буду одржане у границама дозвољених толеранција описаних у овом члану. Бетонски објекти чије димензије прелазе границе дозвољених толеранција биће поправљени и/или уклоњени и поново избетонирани. Све трошкове поправке или рушења и поновног бетонирање таквих објеката сносиће Извођач, без икаквог права на накнаду. Толеранције димензија бетонских објеката : а) одступање од утврђеног правца 25 mm б) одступање од утврђених кота 10 mm ц) варијације димензија попречних пресека стубова, плоча, зидова и сличних делова објекта : минус 5 mm плус 10 mm д) варијације димензија стопа у основи: минус 10 mm плус 10 mm е) дозвољени ексцентрицитет 2% од ширине али не више од 20 mm ф) одступање висине стопа 3% од висине г) варијација величина и положаја отвора у зидовима: минус 5 mm плус 10 mm. По сопственом нахођењу Инжењер може одобрити двоструко веће толеранције. Елаборат технологије бетона Извођач је обавезан да уради елаборат технологије бетона са детаљним описом справљања, транспорта, уграђивања, контроле и неге бетона, и да га достави Пројектанту и Инжењеру на сагласност. Елаборат технологије бетона мора садржати и све податке и прорачуне за оплате и скеле које ће Извођач користити у току извођења бетонских радова - члан 195 до 198 ПБАБ. Челик за армирање Опште одредбе Квалитет челика за армирање мора одговарати одредбама чланова 64 до 67 ПБАБ. Извођач је дужан да благовремено прибави атесте да арматура, коју ће набавити и употребити, одговара траженом квалитету. Пре употребе, бетонско гвожђе мора бити очишћено од прљавштине, рђе, масноћа и свих осталих страних материја. Пре наставка бетонирања сви крајеви арматуре који вире изван избетонираног дела конструкције морају бити очишћени на исти начин. Бетонско гвожђе мора бити исечено, савијено и монтирано у потпуности према плановима арматуре. Измене које није одобрио Инжењер нису допуштене. Приликом монтаже бетонско гвожђе мора бити добро повезано и укрућено, тако да при бетонирању задржи пројектовани распоред. Арматура се може монтирати и као армо-кош, док се настављање арматуре може вршити, осим преклапањем, и чеоним заваривањем. Монтирану арматуру у оплати прегледаће Инжењер, писмено констатовати њен пријем, и дати дозволу за почетак бетонирања. Сви радови са бетонским гвожђем биће у сагласности са одредбама ПБАБ чланови 199 и 200. 5.01.04.01. Израда шахтова За бетон и армирани бетон где се помињу у овом делу документације, важи следеће: Материјал Следеће ставке важе за све позиције : бетонски и армирачки радови ће бити изведени у свему по пројекту, статичком прорачуну и важећим правилницима. Бетон ће бити справљан, транспортован, уграђен, негован и испитиван на пробним узорцима по одредбама које прописује важећи " Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон " ПБАБ 87 - " Службени лист СФРЈ " БР. 11/87. Бетон ће бити справљан од агрегата и цемента атестираних по важећим југословенским прописима. Мешање бетона мора се вршити машинским путем, а набијање вибрирањем. У цену бетона је урачуната оплата и оплата. Обрачун укључује сав рад, материјал, помоћни алат, уграђивање и неговање бетона, као и остале трошкове. Плаћа се за потпуно готов посао по m³ уграђеног бетона. Арматура се плаћа посебно. Арматуру очистити од рђе и прљавштине, исправити, исећи, савити и уградити по арматурним цртежима. Јединична цена арматуре садржи и постављање подметача за постизање предвиђених заштитних


117

слојева и правилног положаја арматуре у конструкцији. Сва подеона гвожђа и узенгије ће бити чврсто везани за главну арматуру тако да не може доћи до промене положаја. За квалитет уграђене арматуре одговара Извођач. Плаћање је по kg уграђене арматуре без обзира на сложеност и пречник шипки арматуре, а према табличним тежинама. 5.01.04.02. Анкер блокови Опис радова Бетонирање анкер блокова за цеви бетоном МБ15, у склопу доње плоче и на хоризонталним и вертикалним преломима водовода. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m³ уграђеног бетона МБ15. 5.01.05. ОСТАЛИ РАДОВИ За остале радове који нису посебно овде поменути Извођач је такође дужан да се при извођењу истих придржава важећих техничких и других прописа, као и одговарајућих норми. 5.01.05.01. Испитивање цевовода Опис радова Испитивање цевовода. После завршене монтаже цевовод испитати на пробни притисак према приложеном упуству. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m’ цевовода. 5.01.05.02. Дезинфекција Опис радова Дезинфекција цевовода. После завршеног испитивања на пробни притисак и пријема мреже (цевовода), извршитии дезинфекцију цевовода према условима санитарне службе надлежне комуналне куће. Мерење и начин плаћања Плаћа се по m’ дезинфикованог цевовода 5.01.05.03. Елаборат изведеног стања Опис радова Израда елабората изведеног стања са геодетским снимањем. Мерење и начин плаћања Плаћа се паушално.

ОПШТИ ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ

Све позиције предмера и предрачуна радова обухватају, поред описа појединачних ставки, сав рад, материјал, механизацију, помоћни алат, трошкове и зараду предузећа потребних за квалитетан и комплетан завршетак описне позиције. Обрачун количина стварно изведених радова вршиће се према одредбама које прописују "Нормативи и стандарди рада у грађевинарству".


118

Извођење радова 1. Пре почетка радова Извођач мора да изврши снимање и обележавање трасе и објеката на

њој, постави мрежу привремених репера помоћу којих ће у току градње вршити сталну контролу кота и праваца. Извођач нема право да уговорени посао у целини или делимично уступи трећем лицу без писмене сагласности Инжењера. Радови се морају изводити у свему према овим условима и другим прописима за ову врсту радова и санитарне инспекције. Уколико у току извођења, неки од тих прописа претрпи измене, допуне или се усвоји нови, извођач је дужан да по њима поступи без накнаде.

2. Материјал за извођење уговорених радова мора одговарати ЈУС-у или другим признатим

прописима за ту врсту материјала. Уз сваку испоруку материјала (цеви, фазонски комади, итд.) мора се доставити атест да је исти испитан и одговара прописима. Извођач је одговоран за сав уграђени и неуграђени материјал и изведене радове до коначне предаје, односно добијања употребне дозволе.

3. Радови се морају изводити у свему према пројекту, уговору и овим условима. Уколико постоји

нека неусаглашеност Извођач је дужан да благовремено Инжењеру предложи решење уз сагласност Пројектанта. За сваку евентуалну измену мора да постоји писмена сагласност Пројектанта и Инжењера. Извођач мора да организује радове тако да материјал и ровови не ометају радове других Извођача на градилишту. Дужан је, такође, да плати сва закашњења и штету коју својим радовима нанесе другим извођачима.

4. Ископ рова, затрпавање и набијање насипа мора се изводити у свему према опису из пројекта.

Цеви се могу полагати само на испланирану подлогу и након провере кота нивелманским инструментом. Полагање цевовода дозвољава Инжењер (уписом у дневник). Приликом полагања цевовода, кота дна канала сваке цеви се мора контролисати нивелманским инструментом. Спојеве цеви треба тако извести да буду непропустљиви. Материјал и начин спајања за сваку врсту цевовода одређен је пројектом. Не сме се почети са затрпавањем рова пре него што се цевовод испита на вододрживост. Инжењер прегледа положени цевовод, исправност спојева, трасу, контролише висинске коте из профила који му извођач доставља и дозвољава (уписом у дневник) затрпавање рова. Набијање ровова се мора вршити у слојевима до 30 cm, а испитивање збијености на сваких 60 cm по висини и 20 m' по дужини рова. Да би се омогућило насипање и набијање у слојевима до 30 cm, оплата се мора извлачити тако да се онемогући обрушавање страница рова.

5. Ако се деси да је ров прокопан на дубини већој од пројектоване, додавање материјала мора

бити у слојевима са набијањем механичким средствима до одређене збијености. На таквим местима мора се обавезно контролисати збијеност. У овом случају трошкови рада и материјала падају на терет Извођача и Инвеститор их неће посебно плаћати.

6. Снижење нивоа у случају појаве евентуалне подземне, атмосферске или воде другог порекла

воде мора се вршити адекватном методом. Цеви се могу полагати само у ровове без воде. 7. Дужност Извођача је да до коначне предаје, односно добијања употребне дозволе обезбеди

инсталације и објекте од механичког оштећења, запушавања, бесправног коришћења и слично.

8. Испитивање и пражњење довода може се вршити само уз сагласност Инжењера. Забрањено

је пражњење довода у ископани ров. Све трошкове за прераду спојева или поправке неквалитетно изведених радова сноси Извођач.

9. Извођач је дужан да уради и све радове (са давањем потребних материјала) који нису

обухваћени пројектом, ако су исти неопходни за нормално функционисање инсталације или усаглашавање са постојећим прописима. Извођач мора да преда инсталацију исправну за правилно функционисање.

10. На местима укрштања са другим инсталацијама мора се извршити обезбеђење од слегања

или каснијег оштећења у току експлоатације. 11. Извођач је дужан да обезбеди катастарско снимање инсталација и да на време (пре

затрпавања) позове представника катастра да изврши снимање.


119

12. Извођач је дужан да цевоводе са објектима на њима преда Инжењеру на коришћење и

одржавање и да достави писмени документ о томе.

Обрачун рада и плаћање Радове на водоводу и канализацији извести у свему према пројекту, чији је део спецификација материјала, предмер и сви потребни детаљи и нацрти. Радове изводити уз одобрење Инжењера, без кога се не могу вршити никакве измене као ни изводити значајније фазе (нпр. затрпавање рова, испитивање цеви и инсталација и др.). Јединичне цене ових позиција радова обухватају :

а) Све потребне припремне и завршне радове који обухватају квалитетан и у целини завршен посао.

б) Све издатке за извршење самих радова и то за: радну снагу, материјал са растуром, алат, оплате и скеле, фазонске комаде, трошкове монтаже, транспорт, режију као и све друге издатке по важећим прописима за структуру цена.

ц) Извођач је дужан да о свом трошку изврши испитивање цеви, инсталација и санитарних објеката по постојећим техничким прописима и то: водовод испитати на притисак који одреди Инжењер, а канализацију са надпритиском од 4m.

Извођач је дужан да о свом трошку изврши дезинфекцију свих постројења цевовода, водовода, као и пробну анализу воде по извршеним радовима, што ће се констатовати у грађевинском дневнику, а документацију о анализи воде приложити уз исти, након овога може се извршити технички преглед и пријем радова.

Обавезно је потребно саставити комисијски записник о испитивању водовода и канализације у присуству Инжењера.

д) У трошкове ископа улазе ископ ровова са паралелним вертикалним отсецањем бочних страна и дна рова, сви помоћни радови осигурања од обрушавања и од атмосферске воде, црпљење атмосферске или подземне воде, планирање ископа и насипа, затрпавање, набијање земље у слојевима од 20 до 30 cm, пренос преостале земље (до 100 m) са разастирањем, а на место које одобри Инжењер , набијање и планирање исте, обележавање ровова и друго.

е) Мерење и плаћање бетона биће вршено до линија приказаних на цртежима, и на начин описан у овим условима.

Приликом мерења за плаћање бетона сви отвори чија је површина пресека већа од 400 cm2 биће одбијени.

Плаћање бетона биће вршено по кубном метру према јединичним ценама понуђеним у предрачуну. Ове јединичне цене обухватиће коштање радне снаге, свог материјала, употребљене механизације, оплата и скела и све остале директне и индиректне трошкове који морају бити учињени да би се извршио рад понуђених позиција, а у свему према одредбама ових техничких услова, прописа и стандарда.

Јединичне цене армираних бетона обухватиће и слој мршавог бетона марке МБ15 дебљине 5 cm, који ће бити положен на површине које нису довољно чврсте и равне, а на којима ће се бетонирати армираним бетоном.

Мерењем и плаћањем позиције: набавка и монтажа бетонског гвожђа, биће обухваћене само оне тежине бетонског гвожђа које су стварно уграђене у бетон и у сагласности са плановима арматуре .

Плаћање набавке и монтаже бетонског гвожђа биће вршено по килограму или по m2 ако је у питању арматурна мрежа, а према јединичним ценама у предрачуну. Ове јединичне цене обухватиће коштање набавке и транспорта бетонског гвожђа, жице за везивање, подметача и осталог потребног материјала, чишћење, сечење, савијање, монтажу, заваривање и све остале трошкове везане за набавку и монтажу бетонског гвожђа.

Јединична цена понуђена по тони или килограму за бетонско гвожђе пречника Ø12 mm обухватиће и шипке чији је пречник Ø12 mm.

Сви радови морају бити извршени како је предвиђено у Пројекту,, изведени по техничким прописима и стандардима са квалитетним материјалом и квалитетном стручном радном снагом и испитани према постојећим прописима.


120

Неквалитетан материјал, који не одговара техничким прописима, Извођач је дужан да уклони са градилишта, односно да уместо њега угради квалитетан материјал о свом трошку, без икакве надокнаде.

Уколико се изведу радови са материјалом који не одговара техничким прописима пројекта или упутству Инжењера, Извођач је дужан да ове радове изведе поново са квалитетним материјалом о свом трошку, без икакве надокнаде.

Уколико је пројектна документација непотпуна или нетачна, Извођач је дужан да благовремено, а пре почетка извођења радова тражи допуну или потребна тумачења пројектне документације од Инжењера. Неопходне преправке или рушења која би настала због неиспуњења наведених обавеза извођача у погледу пројекта, падају на терет Извођача без права накнаде трошкова и продужења рока.

Извођач је дужан да после извршених радова, или по упутству Инжењера у току појединих фаза радова, доведе објекат у исправно стање за употребу, као и да затрпа и испланира ровове и рупе, очисти све објекте, инсталације и уређаје и делове.

Извођач је дужан да сачува све изведене и монтиране објекте, инсталације, уређаје и делове у исправном чистом стању до примопредаје и обезбеди потребно обезбеђење. Ово је урачунато у јединичну цену. Хидрауличко испитивање канализационе мреже

Код грађења канализације потребно је вршити испитивање изграђене мреже, као што се ради и код водовода, а у циљу сазнања о квалитету изведених радова. Не сме се дозволити прекомерна инфилтрација воде у мрежу (улаз спољне воде) нити ексфилтрација (губитак отпадне воде из мреже у терен). И једна и друга појава могу довести до нестабилности објекта, а провирање прљаве воде у терен може имати последице са санитарног становишта. Да би се обезбедила потребна вододржљивост канализационе мреже потребно је да цеви (канали) буду вододржљиви, а спојеве треба урадити тако да дихтују под одређеним условима. У добро изведеној мрежи не би требало да буде ни филтрације ни ексфилтрације. Квалитет изведених спојница и мреже се проверава на следећи начин :

а) у терену са подземном водом - при продирању воде у цевовод на природном нивоу подземне воде, ако је ниво подземне воде на 2 - 4 m над теменом цеви, количина воде која увире у цеви не треба да буде већа од вредности наведених у табели број 1. При нивоу подземне воде који је виши од 4 m, изнад темена цеви допуштена количина воде која провире се увећава 10 % за сваки следећи метар повећаног успора (преко 4 m).

б) у сувом терену - при процеђивању воде из цевовода у терен. За извршење овог испитивања

део канализационог цевовода између шахтова напуни се водом до висине од 4 m над теменом цеви. Код узводног шахта губитак не треба да прекорачи вредности дате у табели број 1.

ц) у терену са нижом подземном водом - где је ниво подземне воде нижи од 2 m изнад темена

цеви, испитује се губитак воде из цеви. Испитивање се врши исто као под тачком б). Проверавање канализационе мреже на вододржљивост се врши пре затрпавања цеви у рову. У терену са високом подземном водом испитивање се врши путем мерења количине воде која провире у мрежу, на преливу који се поставља у каналу код низводног шахта. Код сувог терена мерење се врши на два начина :

а) Први начин је да се истовремено врши испитивање на две суседне деонице за три ревизиона силаза. На крајњим силазима блиндира се (затвори) мрежа, а кроз средњи силаз канали се пуне водом до одређене коте. Затим се врши осматрање спојница на вододржљивост и одржавања константног нивоа воде у шахту у току 30 минута.


121

Допуштене количине улива или губитака воде кроз спојеве и зидове канализационих цевовода дате су у следећој табели.

ТАБЕЛА број 1.

Допуштена количина улива или губитка воде у m3/(24h x km) дужине цевовода одређеног пречника у мм

До : 150 200 250 300 350 400 450 500 550 600 Бетонске, армирано-бетонске и азбестне цеви

7 20 24 28 30 32 34 36 38 40

Керамичке цеви 7 12 15 18 20 21 22 23 23 23 У вези са коришћењем ових података треба имати у виду следеће :

1. За бетонске и армирано бетонске цеви чији је пречник већи од Ø 600 mm дозвољене количине могу се добити на тај начин што се на сваки наредни дециметар повећањем пречника повећева количина за 10 % (нпр. за Ø 700; 23 + 2,3 = 25,3 m3/(24h x km).

2. За зидање колектора од цигле или сличног материјала дозвољена количина не сме прелазити 10 m3/24h по км дужине, без обзира на величину профила.

3. За колекторе од монтажних и армирано-бетонских елемената дозвољен прилив или губитак воде узимају се исти као за армирано-бетонске цеви, које имају исту површину попречног пресека.

4. Допуштене количине приливне или изгубљене воде кроз зидове и дно шахтова на 1 m њихове дубине узимају се да је исти као и код губитака или прилива воде на 1m дужине цеви истог пречника, као што је шахт.

5. Код испитивања цевовода већег пречника од Ø 1000 mm и колектора већег пресека од 1 m2 који пролазе кроз неизграђену територију (где је отежано довођење воде) испитивање се врши само на једној одобреној деоници.

6. Испитивање мреже на вододржљивост треба извршити тек 24 сата после пуњења мреже.

Ексфилтрација (губитак воде) одређује се по количини воде која се долива у току од 30 мин на 1 km, а онда се врши прерачунавање на 24 сата.

б) По другом методу испитивање се врши на једној деоници и то пре изградње шахтова. Крајеви канала затварају се са одређеном врстом затварача са брзим спојем (блиндажом). На овим блиндажама постоје отвори на које се везују два црева, једно за пуњење канала водом, а друго за испуштање ваздуха. Црево преко кога се врши пуњење водом везано је за покретни резервоар запремине до 55 литара. Резервоар се постави на висину од 4 m изнад темена цеви. Канал се пуни водом, а у резервоару се успостави потребан ниво воде. Доливањем потребне количине воде у резервоар одржава се константан ниво. Количина воде која се долива мора се мерити, а затим се то претвори у m3/(24h x km) што представља губитак воде на овој деоници.

На сликама а) и б) шематски је приказан поступак код испитивања канализационе мреже. У зависности од конкретних прилика, сходно овим захтевима Инжењер одређује који ће се поступак применити за испитивање канализације. а) После изградње шахтова

б) Пре изградње шахтова


122

Легенда : 1.разупирач 2.затварач 3.ниво воде при испитивању 4.покретни резервоар 5.покретне цеви (црева) 6.коље за фиксирање цеви (црева)


123

ИЗВЕШТАЈ

О ИЗВРШЕНОМ ХИДРАУЛИЧКОМ ИСПИТИВАЊУ КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ НА ВОДОНЕПРОПУСНОСТ

И)Подаци :

1. Назив објекта 2. Деоница - потез бр.од до 3. Произвођач цеви 4. Врста материјала 5. Димензија канала (са дебљином зида) ______ 6. Врста споја и број спојева 7. Атест материјала 8. Висинска разлика између највишег и најнижег места испитивања______ 9. Датум и време испитивања

ИИ)Испитивање :

1. Временска разлика у часовима (од краја пуњења до почетка испитивања) 2. Количина додате воде______ 3. Напомена у вези испитивања (притисак на спојевима, на ревизионом силазу, итд.) Испитана деоница је исправна - неисправна, па се хидрауличко испитивање не тражи - треба поновити. Извршена поправка Изведена деоница канализације оддосматра се на основу горњих испитивања исправном, те се дозвољава затрпавање.

П р и л о г : Ситуација испитаног потеза са котама дна канала. ЗА ИЗВОЂАЧА : ЗА ИНВЕСТИТОРА :


124

4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПЛАСТИЧНИХ (ПВЦ) ЦЕВИ А - Опис ПВЦ цеви Све о ПВЦ цевима прописано је стандардима и то: - димензије ЈУС Г.Ц6.501 - захтев за квалитет према ЈУС Г.Ц6.502 - хемијска постојаност према ЈУС Г.Ц6.503 - технички услови испоруке ЈУС Г.Ц6.505 Цеви и фазонски комади су од поливинилхлорида без омекшивача и пунилаца. Свака цев појединачно треба да испуни следеће основне услове: - одговарајућу дебљину зида цеви у према условима уградње (спољње оптерећење) - вододржљивост - отпорност на унутрашњи хидростатички притисак Цеви се изводе у стандардним величинам, а спољњег пречника 110, 160, 250, 315 и 400 mm. Дужина цеви је 500, 1000, 2000 и 5000 mm. Спајање је на натични наглавак, а заптивање гуменим заптивним прстеном (О-прстен). Правилно изведено полагање цеви, а нарочито израда споја одлучујуће утичу на квалитет изведеног цевовода и успешно изведеног испитивања. Веома је значајно испитивање целе деонице цевовода. Испитивање вододржљивости цевовода се спроводи по прописима који су обично донесени и од комуналног предузећа које оправља тим цевоводом (на пример Београдски водовод и канализација). Б - Монтажа и испитивање цевовода Ископ и припрема рова Ископ рова извршити у свему према приложеним детаљима из пројекта. За припрему рова важе општи услови за ову врсту радова. Није потребно додатно проширење и продубљење на месту споја цеви с обзиром на малу дебљину натичног наглавка и монтажу са чела. Демонтажу подграде треба вршити постепено како напредује затрпавање и то са обе стране равномерно како не би нагли притисак са једне стране довео до померања цеви из постављеног положаја. Монтажа цевовода Пропрема лежишта треба да буде извршена тако да се сваки елемент цевовода ослања искључиво на своје лежиште и да не оптерећује суседне елементе цевовода. Поред тога, и лежиште једног елемента треба да буде тако припремљено да се елемент ослања равномерно по целој дужини. Пре полагања цеви треба извршити преглед истих. Крајеви цеви где се врши спајање треба да буду без оштећења, очишћени од прашине и других прљавштина и суви. Ово треба извршити савесно уз контролу, јер успешност извршења спајања у највећој мери зависи од исправности и чистоће делова где се цеви спајају. Уколико је неки део цевовода оштећен, треба га одрезати. Резање се врши зупчастом тестером. Помоћу погодног уређаја, на пр. дрвеног оквира са прорезом постижу се пресеци који су вертикални на осу цеви. Ивице и неравнине на зидовима цеви се одстрањују помоћу турпије, а према упутству произвођача цеви. На сасеченим крајевима (зидовима), пре повезивања цеви натичним наглавком, мораји се направити закошења и отупити (оборити) ивице. Унутрашње површине обрађују се шмирглом, а спољне грубом турпијом. Тако обрађене цеви спајају се на утични наглавак. Једини елемент за спајање је профилисани гумени прстен. Ова метода омогућава егзактно формирање коморе за дихтовање у којој гумени прстен по извршеном сабијању има само толико места да спречава исклизавање и зазор између вршка цеви и врата наглавка. Спој натичним наглавком се изводи на следећи начин:


125

Утични крај цеви се очисти с поља, а наглавак и жљеб изнутра. Гумени дихтујући прстен се такође очисти. Пре уметања, дихтујући прстен се формира у облику срца. Потом се дихтујући прстен умеће у жљеб и поравнава. На претходно очишћен и закошен за 150 утични крај цеви нанети клизно средство у танком слоју. Цев се увлачи у наглавак до удара. Дубина увлачења цеви је различита за сваки пречник цеви и за њу фабрика даје податке. Међутим, због температурних разлика, никада се цев не оставља намештена до удара, већ се повуче уназад за шта испоручилац (фабрика) даје упутство. Гумени прстенови такође на себи не смеју имати никаквих оштећења, неравнина, трагова испуцалости услед неправилног и дугог ускладиштења. Контрола исправности споја након монтаже се састоји у визуелном прегледу осовинске управност натичне цеви и утичног наглавка. Положене цеви треба да буду праве и без напона. Да би се избегли недозвољени напони, одступања правца не смеју бити већа од одређених вредности у зависности од дужине цевовода и пречника које су дате у упутству произвођача. Промена правца (одступање угла) у наглавцима није дозвољена. Ц - Истовар и складиштење цеви Манипулација приликом утовара и истовара, као и за време транспорта, треба да се врши на начин који неће довести до оштећења цеви, у првом реду делова цеви који се спајају. За исправан утовар у возила или железнички вагон, приликом испоруке цеви, одговоран је произвођач цеви. За време транспорта цеви треба да налегну целом својом дужином, како би се избегло њихово савијање. Утовар, истовар и складиштење цеви врши се у хоризонталном положају. Исправан истовар цеви на одредиште задатак је наручиоца. Приликом истовара цеви се не смеју бацати и вући по земљи, него пажљиво истоварати једна по једна. Ударна оптерећења по правилу треба избегавати, посебно при температури испод 00Ц. Уз цеви се не смеју налазити предмети оштрих ивица. Цеви се могу складиштити и на отвореном простору, премда је препоручљиво да се на неки начин заштите (покрију). Ако се на одредишту образује депонија онда то треба чинити на следећи начин: Депонија се формира на нивелисаном и равном месту. Цеви треба тако складиштити да беспрекорно належу и да не може доћи до деформација. Складиштење се може вршити са и без подметача, а размак између подметача, уколико се употребљавају, треба да износи 1-2 метра. Уједно треба пазити да наглавци увек слободно леже. Висина гомиле не сме прећи 2,0 метра. Цеви се могу складиштити у “пакету” и у редовима. У пакету су цеви све повезане дрвеним оквиром и леже једна преко друге. Оквири се могу слагати и један на други под условом да оквири леже један преко другог. У редове се цеви постављају у облику призме и пирамиде. У облику призме редови цеви се полажу тако што се први ред цеви постави на дрвене подметаче, припремљене за ту намену, са наизменично окренутим наглавцима (супротни смерови). Посебан начин слагања у ред је слагање цеви тако што је сваки следећи ред цеви окренут за 900 у односу на претходни ред. Приликом слагања цеви у облику призме стављају се између појединих редова летве. На крају ових летви морају бити причвршћена осигурања дрвеним клиновима да не би дошло до пада цеви са гомиле. Код слагања цеви у облику пирамиде, подметачи између редова нису потребни изузев оног првог до земље. И у овом начину слагања наглавци суседних цеви су насупрот један другом. Гумене заптивне прстенове треба транспортовати у затвореном (мрачном) сандуку и безнапонском стању. Складиштење је у такође замраченом простору на температури од 00 - 250C и у без напонском стању. Гумени заптивни прстенови несмеју се излагати, по гуму, штетним утицајима и трајном додиру са бакром и бронзом.


126

ЗАВРШНЕ НАПОМЕНЕ Сви радови се изводе по пројекту, датим описима у предрачуну радова и овим техничким условима грађења. Уколико је неки детаљ у пројекту непотпун или нејасан Извођач радова је обавезан да се благовремено обрати Надзорном органу, који позива пројектанта да да објашњење или допуни детаље на цртежу пројекта. За све промене у пројекту, које Извођач сам изврши у току извођења радова, пројектант се ограђује и не сноси евентуалне последице. Извођач је дужан да чува и сачува све извршене радове до техничке примопредаје објекта Инвеститору, а у ту сврху мора да изврши одговарајуће обезбеђење за које треба да је сагласан Надзорни орган. Обрачун извршених радова обавиће се према потребним документима, а на основу стварно извршених количина унетих у грађевинску књигу потврђених од стране Надзорног органа. Сви пројектовани радови морају се извести у зони између обележених граничних линија извођења регулационих радова. Уколико Извођач радова привремено заузме земљиште изван означених граничних линија и тиме нанесе штету околном земљишту, дужан је да надокнади штете оштећенима. УСЛОВИ ЗА ЧЕЛИЧНЕ ЦЕВИ ПРЕМА ЈУС ПРОПИСИМА 1.Израда цеви и испорука 1.1.Материјал за цеви је ЧО361 према ЈУС Ц.Б0.500 (1970.). 1.2.Израда цеви обавља се по ЈУС Ц.Б5.026, а облик и мере према ЈУС Ц.Б5.240. 1.3.Испорука цеви врши се по ЈУС Ц.Б5.026 тачка 7.116. 2.Изолација Против штетних утицаја земљишта, подземних вода и лутајућих струја цеви треба заштити одговарајућим спољним омотачем. Код транспорта воде потребна је и унутрашња изолација. Век трајања цевовода и генерална оправка одређује се на основу квалитета изолације. 3.Спољна заштита Заварене челичне шавне цеви треба заштитити вишеслојном изолационом превлаком на бази битумена. Пре наношења основног слоја цеви треба добро очистити од прљавштине, цундера рђе и сл. Изолација се састоји од : - унутрашње заштитне облоге, - основног слоја битуменског лака, - слоја битуменске масе, - стакленог воала, - слоја битуменске масе, - стакленог воала, - слоја битуменске масе, - стакленог воала, - слоја битуменске масе, - премаза кречним млеком. Карактеристика материјала : а) Битуменски лак

- вискозитет по ВК 4 мм на +20°C, највише 20 sec. ЈУС У.М3.100, - садржај растварача методом исправљања, око 60% (+5%) ЈУС У.М3.250, - карактеристике остатка после испаравања ЈУС У.М3.085, - тачка размекшавања по П.К. у °C, 105-120 ЈУС У.М3.010, - пенетрација 1Н/5sec. на 25°C у десетинкама милиметра, 10-35 ЈУС У.М3.010,


127

- пепео, највише 0,5 теж.% ЈУС У.М3.010, - упијање воде на +40°C, за 5Х највише 1,5g/m2, Холандски прописи, тачка 3.9., - подобност апликације, премаз после сушења мора дати хомоген континуалан филм

уједначене дебљине без визуелних недостатака (мехурића, зрнитост, прскотине, љуштење и др.) и добре пријањљивости,

- физиолошка подобност, одговарајућа.

б) Битуменска маса - тачка размекшавања по П.К. у °C, најмање 90°C ЈУС У.М3.010, - пенетрација 1Н/5сец. код 25°C у десети део милиметра, најмање 15 ЈУС У.М3.010, - тачка лома по ФРАСС-у °C, најмање -10°C ЈУС У.М3.010, - дуктилитет код 25°C у сантиметрима, најмање 2cm ЈУС У.М3.010, - течење под нагибом од 45° за слој од 5mm, на челичном лиму, на +70°C за највише

6mm. Холандски прописи тачка 3.4., - отпорност на утискивање печата под оптерећењем од 0,25 МPа на 25°C, највише 17mm.

Холандски прописи тачка 3.5., - отпорност на удар куглом од 66,8kg на 0°C при слободном паду од 2m, не показује

промене. Холандски прописи тачка 3.6а., - садржај пепела, највише 35% тежине. ЈУС У.М3.010, - нагињање пуниоца ка таложењу на 200°C, за 5х највише 2 (однос између садржине

пепела у горњој и доњој половини бурета). Холандски прописи тачка 3.8., - упијање воде, за 5х највише 1,0g/m2. Холандски прописи тачка 3.9., - пријањљивост : одговарајућа према условима испитивања. Холандски прописи - пуниоци : фино млевен квалитетни минерални материјал, који не бубри и не тачка 3.11., - садржај парафина у % тежине највише 2,5%. ЈУС У.М3.010, даје укус и мирис води, - физиолошка подобност, одговарајућа. в) Стаклени воал - прекидна сила - подужно .................................... мин 30N/50mm - попречно ..................................мин 60N/50mm - сагорљиве материје 15-17% - дебљина влакана 18-22микрона - дебљина воала 0,5-0,7mm - тежина воала 0,6-0,7N/m2 - порозност0,8-1,2mm ВС - хидролитична класа 4

Изведена изолацијом мора имати дебљину 6,0mm са толеранцијом +1mm, и мора да издржава напон од 25kV. Испитивање ваљаности изолације врши се дефектоскопом. При лаганом кретању дефектоскопа дуж цеви код дефектних места прескачу варнице. Сва дефектна места треба поправити и поново испитати. 4.Унутрашња заштита Изабрана заштита материјала за унутрашњу изолацију мора да је у води постојана и пре свега слободна од по здравље штетних састојака и не сме придавати води укус и мирис. Састоји се од једног темељног премаза ибитолом и једног премаза ибитол лаком и наноси се на потпуно суву и очишћену до металног сјаја површину цеви. Карактеристике ибитол лака треба доставити инвеститору на сагласност. 5.Извођач радова је дужан да на бази захтеваних физичко механичких и заштитних карактеристика пропише детаљно по операцијама своју технологију израде изолације и на бази исте изврши пробно испитивање преко одговарајуће овлашћене установе. Позитивне резултате испитивања са технологијом израде изолације, треба доставити инвеститору на сагласност. 6.Заваривање челично-шавних цеви на терену Цеви се могу заваривати изван рова или сукцесивно у рову ручним електролучним поступком. Обезбеђење захтеваног положаја цеви пада у одговорност монтажера. По завршеном заваривању


128

монтажер предаје Инвеститору геодетски снимак положеног цевовода. Потом се може вршити испитиваже цевовода на хидраулички притисак. 7.Заварљивост Заварљивост концтрукционих челика који се употребљавају за израду шавних цеви је добра, посебно умирених челика какав је Ч.0361. Поступак којим се цеви заварују на терену је ручно електролучно заваривање. 8. Избор електрода Електроде морају по свом саставу да одговарају челику који се заварује према ЈУС Ц.Х3.011. С обзиром на врсту облоге за све конструкционе челике највише одговарају електроде са базичном облогом погодне за рад у свим положајима, док електроде са целулозном и рутилном облогом одговарају за конструкционе челике који немају гарантовану жилавост на ниским температурама. Електроде са целулозном облогом посебно су погодне за теже услове рада, на пример за корекције и завар цеви. Њима се лако успоставља и одржава лук док се на базичним луковима успоставља теже. Ово нарочито долази до изражаја код спојева са хетерогеном зазорима (на пример код лошије припреме). С обзиром на ово за Ч.0361. одговарале би према ЈУС Ц.Х3.011. следеће електроде : за корени завар Е 342 011 ЈУС Ц.Х3.011. За даље слојеве носећег дела завара Е 342 ??? ЈУС Ц.Х3.011. С обзиром на рад на терену нарочито је важно да се не употребљавају влажне електроде јер се неће постићи завар потребног квалитета. Влажне електроде базичне облоге (рутилне) регенеришу се сушењем у електричним пећима на следећи начин : загревају се на температури од 350°C у трајању од 2х, а затим се складиште на температури од 100-150°C. Електроде са целулозном облогом уопште се не суше јер долази до одвајања облоге од језгра. Уколико сушење није могуће извести на горњи начин, за нужду може се електрода оставити у кратак спој неколико минута пре заваривања, а затим се охлади и тек потом користи. 9.Припрема цеви за заваривање Крајеви цеви морају бити одсечени усправно на њихову осу и ослобођени изолације на дужини од најмање 150mm. Најчешће се користи В-шав са закошењем ивица од 30°+5°. Све ивице шава морају се непосредно пре заваривања очистити од металног сјаја. Уколико се заварују цеви различитих дебљина потребно је извршити претходну припрему. 10.Заваривање цеви Причвршћивање се изводи на растојању од 50mm у корену вара и то унакрсно. Нарочиту пажњу треба обратити код извођења кореног вара. Пре наношења сваког следећег слоја треба одстранити шљаку са претходног слоја брусилицом и изузетно челичном четком, јер од тога зависи квалитет вара. Правац заваривања по обиму цеви назначен је на следећој скици : 11.Одређивање параметра заваривања Код ручног електролучног заваривања од главног параметра директно зависи квалитет завареног споја. Код сучеоних спојева пречник језгра електроде зависи од дебљине основног материјала и положаја завара унутар шава (корени, попуна или завршни). За цев од Ч.0361. дебљине зида 6,0-8,0mm одговарали би следећи пречници електрода:

- за корени завар дебљина језграØ = 3mm - за завар попуне дебљина језгра Ø = 4mm

Јачина електричне струје утиче на облик и квалитет завареног споја, јер према Xауловом ефекту од ње директно зависи развијена количина топлоте у металу шава. За горњи пример јачина струје би била :

- И (20-25) дебљина језгра = 100-130 А - И (20-25) дебљина језгра = 160-200 А

Напон електричног лука обично није могуће мерити јер уређаји за заваривање нису снабдевени волтметром, па се прописује дужина електричног лука која се може доста прецизно и визуелно проценити. За горњи пример дужина електричног лука би била :

- л (0,9-1,1) дебљина језгра = 2,7-3,3mm


129

- л (0,9-1,1) дебљина језгра = 3,6-4,4mm Угао електроде према линији спајања код кореног завара требао би да буде 70°-80°, код завара попуне 60°-70°, а код покривеног завара 50°-60°. 12.Атест заваривача За извођење радова заваривања, заваривачи морају бити атестирани према ЈУС Ц.Т3.061. и то у условима истоветним теренској монтажи. 13.Контрола квалитета заварених спојева Ради оцене квалитета заварених спојева врши се микроскопска и радиографска контрола према ЈУС Ц.Т3.040. класа Ц (испитивање зрацима). Филм треба да обухвати цев, монтажни завар и делове радионичког завара. Према оценама МИЗ-а задовољавају оцене 1,2 и 3, док оцене 4 и 5 не задовољавају. Обим испитивања : 35% монтажних завара се испитује прозрачивањем, а остатак ултразвучном методом, уколико се уговором не регулише другачије.

5.2.ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА СПОЉНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА КИШНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ

5.2.1.Припремни радови 5.2.1.1. Обележавање трасе Опис рада

Обележавање трасе. Пре почетка радова извршити геодетско снимање трасе као и свих других објеката.

Обрачун рада: се врши по м' комплетно снимљене трасе.

5.2.2.Земљани радови 5.2.2.1. Машински и ручни ископ рова за постављање канализационих цеви Опис рада

Машински и ручни ископ рова у материјалу III категорије за постављање канализационих цеви, сливничких веза за уличне и олучне сливнике. Ширина рова је променљива у зависности од пречника цеви и дата у табелама ископа. Дубина рова је дата у подужним профилима и табелама ископа. Ископ вршити машински осим на деоницама где се траса укршта са инсталацијама ПТТ и ЕДБ, где ће се ископ вршити ручно, као и фино планирање. Бочне стране рова морају бити правилно одсечене, а дно рова фино испланирано са падом датим у пројекту. Прилоком ископа земљу одбацити најмање 1 m од ивице рова.

Обрачун рада: се врши по m³ ставарно ископаног материјала у самониклом стању. Мерења се заснивају на попречним пресецима терена мереним пре и после ископа, у складу са пројектом, и одобреним од стране Директора пројекта. Попречни пресеци ће бити примењљиви за плаћање тек после одобрења и потписа Директора пројекта.

2.1.2.1.1. Машински и ручни ископ јаме за шахтове Опис рада

Ископ извршити до нивоа подземне воде, да би се на тој коти извршила израда АБ конструкције. Даље копати унутар зида шахта у сегментима од ≈ 1m-2m уз континуално спуштање и бетонирање зидова до пројектоване коте.

Обрачун рада: се врши по m³ ископаног материјала.

5.2.2.2.Планирање дна рова Извршити фино планирање дна рова у свему према котама и падовима из подужних профила.

5.2.2.3. Испуна песком Опис рада

Набавка, транспорт и уграђивање песка испод (постељица), са стране и изнад цеви. После постављања цеви на постељицу и завршеног испитивања на водоиздржљивост, извршити затрпавање цеви до на 10cm изнад темена цеви. Насипање вршити ручно у слојевима од највише


130

30cm са истовременим подбијањем испод цеви и набијањем слојева ручним набијачима. Највећа величина зрна песка не сме прећи гранулацију од 3mm.

Обрачун рада: Плаћа се по m³ уграђеног песка у ров.

5.2.2.4. Испуна шљунком Опис рада

После завршеног испитивања канализације на вододрживост извршити ручно затрпавање рова. Затрпавање вршити природ. шљунком у слојевима од 30cm уз потпуно набијање и истовремено вађење подграде рова. Највећа величина зрна (комада) материјала за затрпавање не сме прећи границу од 30mm. Затрпавање рова почети тек по одобрењу Директора пројекта. Набијање вршити до збијености од 95 % од лабараторијске збијености по Проктору.

Обрачун рада: Плаћа се по m³ уграђеног шљунка у ров.

5.2.2.5. Транспорт ископаног материјала Опис рада

Сав преостали материјал од ископа одвести на депонију (до 12 km) коју назначи Директор пројекта. У цену улази утовар, транспорт, истовар и грубо разастирање материјала по депонији.

Обрачун рада: Плаћа се по m³ превезеног материјала.

5.2.2.6. Разупирање рова Опис рада

Разупирање рова извршити по целој дубини рова обострано, водећи рачуна да се разупирањем осигура несметан рад, сигурност радника и самог ископа. Разупирање извршити дрвеном подградом, паралелно са напредовањем рова.

Обрачун рада: Плаћа се по m² разупртог рова.

5.2.2.7.Одводњавање и црпљење подземне воде За време извођења радова Извођач је обавезан да врши одводњавање и црпљење воде тако да осигура несметано извођење радова. Одводњавање темељне јаме односно рова врши се ручним црпљењем или преносним црпкама. При извођењу радова користити гравитационо одвођење воде где год је то могуће. Уколико је то немогуће извести Извођач је дужан да изведе одводне канале до шахта (сабирник) и изведе систем пумпи за евакуацију воде из шахта (рова).

Извођач је дужан да на организационој разради посла предложи систем одводњавања и црпљења подземне воде који, пре отпочињања радова, мора бити усвојен од стране Инвеститора.

5.2.3. Монтажни радови

5.2.3.1. Набавка, транспорт и монтажа цеви

Опис рада

Набавка, транспорт, разношење дуж рова и монтажа у рову канализационих цеви. Цеви пажљиво положити на предходно припремљену постељицу од песка и дотерати по правцу и нивелети према пројекту. Радове извести у свему према техничким прописима заову врсту цеви, приложеним цртежима и упутствима Директора пројекта. У цену улази сав материјал са растуром, разношење цеви дуж рова, преглед сваке цеви и спојнице, спуштање у ров на слој песка и спајање цеви.

-Челичне цеви ДN 600 mm ДN 800 mm

-LГ cevi ДN 80 mm

-PВC cevi -ДN 160 mm

Обрачун рада: Плаћа се по м' комплетно монтираних цеви у зависности од пречника.


131

5.2.3.2. Ливено гвоздени поклопци

Опис рада

Набавка, транспорт и монтажа ливено гвоздених поклопаца са оквиром СРПС.М.Ј6.226 за ревизионе силазе (носивости 400 кN). Поклопац са оквиром се монтира на армирано бетонски прстен на врху шахта.

Обрачун рада: Плаћа се по комаду комплетно монтираног поклопца.

5.2.3.3. Лаки поклопци

Опис рада

Набавка, уградња поклопца од ребрастог лима са рамом од Л профила и заштитом од епокси премаза. Обрачун по комаду уграђеног поклопца.

5.2.3.4. Опрема за црпну станицу

Опис рада

Набавка, транспорт и монтажа комплетне опреме за црпну станицу за препумпавање воде из транспортне траке. У цену улазе 2 (две) пумпе (радна и резервна) Q=2.5l/s, Х=6m (са комплетном опремом за уградњу и функционисање), и остали фазонски комади и опрема према спецификацији из детаља црпне станице.

Обрачун рада: Плаћа се по комплетно монтираној опреми за црпну станицу (са аутоматиком за стартовање и искључивање).

5.2.3.5. Уградња челичне решетке

Набавка, транспорт и уградња челичне решетке на каналу у уласку у пумпну станицу

0.5 х0.5 cm

Обрачу по комаду уграђене решетке

5.2.4. Бетонски и армирано-бетонски радови

Све позиције предмера и предрачуна радова обухватају, поред описа појединачних ставки, сав рад, механизацију, помоћни алат, трошкове и зараду предузећа потребних за квалитетан и комплетан завршетак описане позиције. Обрачун количина стварно изведених радова вршиће се према одредбама које прописују "Нормативи и стандарди рада у грађевинарству''.

Следеће ставке важе за све позиције бетонских радова:

-Бетон ће бити справљан од агрегата и цемента атестираних по важећим прописима. -Бетонски и армирачки радови ће бити изведени у свему по пројекту, статичком прорачуну и

важећим правилницима. -Бетон ће бити справљан, транспортовн, уграђен, негован и испитиван на пробним узорцима по

одредбама које прописује важећи "Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон" ПБАБ 87 - "Службени лист СФРЈ" - бр.11/87.

-Мешање бетона мора се вршити машинским путем, а набијање вибрирањем. -Арматура се плаћа посебно. -Арматуру очистити од рђе и прљавштине, исправити, исећи, савити и уградити по арматурним

цртежима. -Јединична цена арматуре садржи и постављање подметача за постизање предвиђених

заштитних слојева и правилног положаја арматуре у конструкцији. Сва подеона гвожђа и узенгије ће бити чврсто везани за главну арматуру тако да не може доћи до промене положаја арматуре за време бетонирања конструкције.

-За квалитет уграђене арматуре одговара Извођач. -Плаћање је по кг уграђене арматуре без обзира на сложеност и пречник шипки арматуре, а према

табличним тежинама. -У цену бетона је урачуната оплата и скела. -Обрачун укључује сав рад, материјал, помоћни алат, уграђивање и неговање бетона, као и

остале трошкове и зараду предузећа.

5.2.4.1. Ревизиони силази

Опис рада

Израда округлих ревизионих силаза Ø100cm од готових монтажних елемената од армираног водонепропусног бетона МБ40. У цену се рачуна: набавка, транспорт и монтажа готових бетонских


132

прстенова, са уграђеним пењалицама као и бетонирање доњих плоча, кинета и каскада ревизионих силаза набијеним бетоном МБ20 и њихово малтерисање цементним малтером у два слоја до црног сјаја, подлоге од шљунка д=10cm и мршавог бетона МБ15 дебљине д=10cm испод доње плоче ревизионих силаза.

Обрачун рада: Плаћа се по комаду изведеног ревизионог силаза са свим утрошцима материјала и радне снаге - Ø100 cm.

5.2.4.2. Бетонски прстенови

Опис рада

Израда прстена од армираног бетона МБ30 унутрашњег пречника 62,5cm за поклопац ревизионог окна.

Обрачун рада: Плаћа се по комаду комплетно изведеног бетонског прстена.

5.2.4.4. Мршав бетон

Опис рада

Израда слоја од мршавог бетона испод доње плоче ревизионог силаза, од МБ15, дебљине 10cm.

Обрачун рада: Плаћа се по m³ комплетно изведеног слоја од мршавог бетона.

5.2.4.5. Израда шахтова и црпне станице

Опис рада

Израда ревизионог силаза - црпне станице од армираног бетона марке МБ30. Бетон је марке водонепропустљивости В-4 и марке отпорности на мраз М-150. У јединичну цену урачуната је уградња пењалица као и обрада отвора у зиду неопренском гумом према детаљу.

Обрачун рада: Плаћа се по m³ уграђеног бетона.

5.2.4.6. Глатки бетонски челик

Опис рада

Глатки бетонски челик ГА 240/360, набављен, исечен, савијен и постављен у конструкцији и свезан према прописима и пројекту.

Обрачун рада: Плаћа се по кг уграђеног глатког бетонског челика.

5.2.4.7. Мрежаста арматура

Опис рада

Мрежаста арматура Q-188, набављена, исечена, савијена и постављена у конструкцији и свезана према прописима и пројекту.

Обрачун рада: Плаћа се по kg уграђене мрежасте арматуре.

5.2.4.8. Челични профили

Опис рада

Набавка, транспорт и уградња челичних профила, у свему према опису и детаљу.

Обрачун рада: Плаћа се по kg уграђеног челичног профила.

5.2.5. Остали радови

5.2.5.1. Испитивање цевовода

Опис рада

Испитивање канализационих цеви на водоиздржљивост према приложеном упутству.

Обрачун рада: Плаћа се по m’ испитаног цевовода.

5.2.5.2. Геодетско снимање

Опис рада

Геодетско снимање кишне канализације извршити по извршеном пријему канализације а пре затрпавања раова и то: положај ревизионих окана и сливника, њихова растојања (дужине


133

деоница), пречнике цеви по деоницама, коте дна ревизионих окана, као и коте дна и пречнике свих цеви које се појављују у ревизионом окну.

Обрачун рада: Плаћа се по m’ комплетно снимљене мреже.

5.2.5.3. Обезбеђење постојећих инсталација

Опис рада

Обезбеђење постојећих инсталација при затрпавању рова, у који се полажу канализационе цеви. Предлог обезбеђења постојећих инсталација дат је у детаљу. Плаћа се паушално.

5.2.5.4. Испирање мреже

Опис рада

Испирање канала са одстрањивањем свих грубих предмета и прљавштине. Испирање се врши помоћу аутоцистерни.

Обрачун рада: Плаћа се по m' цевовода.


134

6. - ОБЈЕКТИ ОТВОРА ДО 5,0 m -


135

06.01. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 06.01.01 Припрема градилишта Уклањање шибља и дрвећа обухвата сечење шибља и стабала свих димензија, одсецање грања, резање стабала и дебелих грана на дужине погодне за превоз, ископ корења, шибља и пањева раније и новопросечних стабала, као и одношење шибља, грања трупаца и пањева. Површине које треба очистити од шибља, дрвећа и пањева означене су у ситуацији или их одређује надзорни орган пре почетка рада. чишћење обухвата и уклањање свега непоторебног материјала заосталог након ових радова. Шибље, стабла и пањеве уклонити на свим површинама предвиђеним у пројекту, као и на местима која одреди надзорни орган. Извођач мора рушити стабла уз пуну примену ХТЗ мера и без наношења штете суседним објектима, поседима уз трасу и имовину уопште. Рушењем стабала не сме се оштетити стабла која нису предвиђена за рушење. Уклањање вештачких објеката (ограда, путева, знакова итд) обухвата рушење и уклањање постојећих потпорних зидова, рампи, бетонских канала, објеката отвора до 5,0 m' и других масивних конструкција и њихових темеља. Рад укључује утовар, транспорт и депоновање материјала. Количине описаних радова су предвиђене пројектом или их одређује надзорни орган. Рушење и уклањање наведених објеката треба обавити на одговарајући начин тако да се не наноси штета осталим објектима и поседима дуж трасе пруге. Материјал од порушених објеката се утовара и превози на даљину до 500 m' и депоније према одлуци надзорног органа. Организација градилишта садржи: - Израда приступног пута Радови обухватају рашчишћавање и планирање терена, израда система одводњавања, израда подлоге од набијених насутих материјала, и израда хабајућег слоја. - Изградња смештајних канцеларијских и магацинских објеката У оквиру ових објеката обавезна је изградња просторија за надзор. Минимални услов је: једна канцеларијска просторија са мин 16 m2 и два стола са полицама, чајна кухиња 4 m2 и мокри чвор 5 m2. Ови радови укључују монтажу и демонтажу објеката. - Израда постројења за снадбевање водом У то укључује пумпе, захват довод воде и резервоаре. Плаћа се монтажа и демонтажа. - Израда прикључака о развода струје Радови обухватају ваздушни довод струје, трафо, развод струје. Плаћа се монтажа и демонтажа. - Ограда Градилиште мора бити ограђено привременом оградом са капијом. Плаћа се монтажа и демонтажа. - Локални услови Потребно је предвидети коришћење градилишта у вези специфичности локалних услова. У то спадају заштита изворишта, археолошких налазишта, гасовода, водовода, водојаза, речних токова. Постојећа гробља треба преместити у сагласност са локалним верским ауторитетима и властима. Ови радови обухватају и заштиту градилишта од продора, површинских вода, снежних услова, удара ветра и друго. - Метеоролошка опажања Током радова треба мерити: температуру ваздуха, количину падавина, водостај водених токова, температуру речне воде и мерење нивоа подземне воде. За ове радове потребно је предвидети одговарајућу опрему и просторије. - Постојеће инсталације Пројектант је дужан да сними све постојеће надземне и подземне инсталације и да уколико су у колизији са радовима да решење њиховог уклањања. Извођач је дужан да реши проблеме колизије са инсталацијама уколико на њих наиђе, а нису обувхаћене пројектом. Извођач се обавезује да у том случају поштује у свему услове које је прописао Власник или корисник инсталација које се измештају. Постојеће инсталације извођач је дужан да ефикасно заштити у току радова и да пружи надзорном органу доказе о предузетој заштити. У случају оштећења било које инсталације, извођач сноси све трошкове око надокнаде штете, односно успостављања пређашњег стања. - Привремене и помоћне конструкције Уколико нису садржане у детаљима главног пројекта извођач је дужан да пре почетка радова сачини пројекат привремених и помоћних конструкција и упуте их на одобрење пројектанту или надзорном органу. Ови пројекти морају бити израђени од овлашћених инжењера извођача у служби припреме и морају садржавати техничке описе и прорачуне склопне и детаљне цртеже за извођење. Радови на припреми градилишта се плаћају паушално.


136

06.01.02 Радови на рушењу Овај рад треба да буде обухваћен пројектом новог објекта, ако није изводи се по налогу надзорног органа. Код објеката материјал рушити до делова погодних за овоз. Одвоз материјала врши се на локацију коју одреди надзорни орган. Материјал на одлагалишту се планира тако да не задржава воду и не угрожава околину. По посебном налогу надзорног органа одложен материјал треба прекрити хумусом. Плаћање ових радова врши се: - за мале надзорне објекте, и делове објеката радови се плаћају паушално; - рушење делова објеката који се налазе испод површине терена плаћа се кроз радове на ископу темеља; - рушење целих објеката (зграда мостова итд.) плаћа се по јединичним ценама у предмеру радова из главног пројекта. Уколико се продаје материјал из рушевине, продају врши инвеститор лицитацијом или директном понудом, док извођачу припада надокнада за радове на рушењу и сортирању материјала. 06.02. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 06.02.01. Широки ископ Ископ хумуса Површински ископ хумусног слоја тла разних дебљина и његово пребацивање у сталну или привремену депонију. Рад мора бити обављен у складу с пројектом,односно захтевима надзорног органа. Хумус је површински слој природног тла који садржи органске састојке у количини која му даје неповољне карактеристике. Те карактеристике манифестују се у отвореној шупљикавој структури и малој механичкој отпорности материјала. због својих карактеристика хумус под оптерећењем знатно мења запремину, а при променама садржаја воде осетно му се смањује носивост, тако да није погодан као грађевински материјал и мора се прибегавати његовом одстрањивању. Хумус се ископава искључиво машински, а ручно једино тамо где то машине не би могле да обаве на задовољавајући начин. Гурање хумуса у депонију мора се обављати тако да не дође до мешања с нехумусним материјалом. Приликом ископа хумуса не сме се допустити дуже задржавање воде на тлу да га не би прекомерно расквасила. Стога у току ископа треба водити рачуна о томе да буде омогућено стално попречно и уздужно одводњавање. Дебљину хумусног слоја одређује надзорни орган у присуству овлашћеног представника извођача, за сваки профил посебно. Ако хумусни слој и тло погодно за уређење у темељно тло није могуће јасно разделити визуелним начином, дебљина хумусног слоја одређује се на основу лабораторијског испитивања садржине органских састојака (SRPS U.B1.024). Ако није другачије одређено посебним техничким условима, хумусним слојем сматра се површински слој природног тла у коме је садржај органских састојака већи од 10%. Широки ископ Овај рад обухвата широке ископе који су предвиђени пројектом или захтевом надзорног органа при градњи објеката. Рад укључује и утовар ископаног материјала у транспортна средства. Ископ се обавља према профилима, висинским котама из пројекта и прописаним нагибима косина, а узимајући у обзир геомеханичке особине тла и захтеване особине за наменску употребу ископаног материјала, у складу са овим Техничким условима. Избор технологије рада код широког ископа зависи од: -предвиђених вештачких радова ако их има у трупу саобраћајнице - доњем строју (потпорни зидови, дренаже, канализације), -врсте тла, -могућности примене одређене механизације за ископ и превоз, -дубине и дужине захтеваног ископа, -количине тла који треба ископати, -превозних дужина Користећи се наведеним елементима, као и другим моментима који могу утицати на избор технологије рада, извођач ће, придржавајући се одговарајућих важећих прописа и стандарда, а у складу с овим Техничким условима, изабрати оптималну технологију за ископ. Све ископе треба обавити према профилу маса, попречним профилима, предвиђеним висинским котама и прописаним нагибима по пројекту, односно по захтевима надзорног органа. При изради ископа треба провести све мере сигурности при раду и сва потребна осигурања постојећих објеката и комуникација.


137

При раду на ископу треба пазити на то да не дође до поткопавања или оштећења пројектом предвиђених косина услед чега би могло доћи до клизања и одрона. Извођач је дужан да сваки евентуални случај поткопавања или оштећења одмах санира по упутствима надзорног органа и за то нема право да тражи одштету ил накнаду за већи или непредвиђени рад. Широки ископ треба обављати употребом одговарајуће механизације и других средстава, а ручни рад огрничити на неопходни минимум. Зависно од врсте тла и употребљене механизације, којом је могуће обављати ископ, код широког ископа треба разликовати: Ископ у материјалу I и II категорије. Ови ископи врше се употребом лакше и теже механизације (булдожери скрепери и грејдери, рипери). Ископ у материјалу III категорије. Овај ископ врши се у две фазе. Прва фаза садржана је у бушењу рупа и минирању стенске масе. Друга фаза је уклањање материјала механизацијом. При ископу тла осетљивих на атмосферске утицаје треба истовремено осигурати утовар, превоз, истовар и уградњу материјала од места сталне депоније или до места уградње у насип. Материјали из широког ископа могу бити различитог састава, па одводњавање, како попречно, тако и уздужно, мора усвим фазама рада да буде беспрекорно решено. Отежани рад као и замена водом презасићеног материјала због неправилног рада и лошег одводњавања, неће се посебно плаћати. За време рада на ископу, па до завршетка свих радова на објекту, извођач је дужан да брине о томе да услед евентуалног неправилног одводњавања не дође до оштећења израђених косина и да не буде угрожена њихова стабилност пре озелењавања и предаје објекта на употребу. Ископ темељених јама и ровова Ови радови укључују ископ земљаног материјала. Ови радови морају бити унети у дневник и морају бити оверени од надзорног органа. Пројекат мора да садржи: Геомеханички пројекат са категоризацијом земљишта по дубини, Спољне димензије темељне јаме, Доњу коту ископа темељне јаме, Пројекат подграде, Количину појаве подземне воде уколико се јавља, Начин обраде подтла и Услове засипања изведене конструкције у темељној јами. Уколико пројекат не садржи било коју од ових ставки, дужност извођача радова је да то обради и прибави сагласност пројектанта и надзорног органа. Ископе за темеље треба обављати одговарајућом механизацијом тако да се ручни рад сведе на најмању меру и у складу са категоријама земљишта. Ископани материјал треба вертикалним транспортом транспортовати ван јаме и депоновати поред јаме на сигурном одстојању. У току ископа треба привремено дно увек профилисати ради евакуације воде. Ако је тло које се копа осетљиво на воду или мраз, потребно је предузети потребне мере да се тло заштити. Фронт рада приликом ископа треба тако одредити да је радна зона увек заштићена, односно не подграђена зона одговара увек сигурносној величини задати материјал. У случају ископа у земљишту категоирје IV-стена, где је потребно минирање, извођач је дужан да припреми пројекат минирања, у коме нарочито треба да разради осигурање темељне јаме, околних објеката и већ извршених радова. На овај пројекат надзорни орган даје сагласност код неразупртих грађевинских јама где се стране обликују у облику косина, потребно је урадити нагиб косине тако да она остаје стабилна. Нагиб косине утврђује геомеханичар искуствено или се ради провера табилност косина према SRPS U.C4.200/9.8. Ово је нарочито потребно уколико по ивици косине постоји оптерећење од неког пролазног или сталног оптерећења. Уколико се ради косина, на врху косине мора се извести сигурносна берма најмање ширине 60 cm без оптерећења. Дно јаме копати до пројектоване коте. Дно ископа мора бити равно. Равност се утврђује тако што испод летве дуге 4,0 m, у било ком правцу терен одвоји 3,0 cm. Код везаних материјала категорије I и II ископ се врши до коте + 30 cm од пројектоване коте. Преостало ископавање и равнање врши се непосредно пре бетонирања стопе темеља. На контактној површини тла захтева се степен зибјености Dpr > 0,95 и сува запреминска тежина d >1,55 gr/cm2. Степен збијености се одређује по стандардном Прокторовом поступку (SRPS U.B1.046). Код невезаних материјала категорије I и II на контактној повшрини тла захтева се збијеност која се код оваквих материјала одређује модулом деформације (Еv2), опитом оптерећења кружном плочом. Захтева се да је Еv2 > 50 MN/m2. Пошто је у темељној јами тешко извести опит, због немогућности контра терета, може се применити опит плочом помоћу лаког уређаја са падајућим теретом (према ТП БГ - СтБ Теил Б.83 (Technischer Platten druck versuch min Nilfe Leichten Fallgenichtsgerates 1992). Захтева се Еvdin >100 MN/m2. Уколико материјал не задовљава ове тражене услове потребно је или набити материјал до предвиђених параметара, или извршити замену набијеним шљунком са истим параметрима. Минимална дебљина замене је 30 cm. Пројекат набијања подтла или замене шљунком ради извођач, а оверава надзорни орган. Уколико је немогуће евакуисати сву воду са подтла, а по


138

дозволи пројектанта и надзорног органа може се извести подводно бетонирање са специјалним левком који усипа бетон подну воде. Уколико је стопа темеља армирана, изнад подтла обавезно извести слој неармираног бетона МB 15 минималне дебљине 15 cm. Уколико се у току копања наиђе на материјале који су у геомеханчкомм извештају поменути, веће комаде стена,на продоре већих количина воде, на старе објекте, инсталције идруго, Извођач ће по налогу Надзорног органа припремити и извести радове на превазилажењу проблема. Ови радови су предмет посебне наплате. Димензије основе грађевиснке јаме рачунају се на следећи начин: -код неразупртих јама до спољне олате грађевинског објекта -код разупрте јаме до спољне оплате конструкције разупора Уколико постоји потреба за радним простором између зидова грађевинског објекта и зидова грађевинске јаме (на пример израда изолације) признаје се простор од највише 50 cm ако друкчије није предвиђено пројектом. Кота од које се мери дубина ископа је средња висинска кота терена добијена мерењем четири угловне тачке темељне јаме. У обрачун улази сав рад материјал на ископу, обрачунат према горе наведеним димензијама за сваку категорију ископа од I-IV. Сав прекопани материјал из страница и дна пада на терет Извођача. Радови на разупирању и подграђивању Ови радови обухватају подграђивање темељних јама подградом од дрвене грађе, комбинацијом дрвене грађе и челичних носача и подграђивање челичном грађом. Подграђивање дрвеном грађом састоји се од побијања или постављања дрвених талпи, и дрвених греда и разупора за држање зида од дрвених талпи. Пројекат подграде дужан је да изради пројектант или Извођач радова на основу пројектне документације геотехничког елабората снимљених кота терена и снимљеног нивоа подземне воде, и прогнозиране осцилације овог нивоа. Пројекат који ради Извођач, подлoжан је овери пројектанта и Надзора. Пројекат подграде мора да обезбеди јаму од околних објеката и саобраћаја. Подграда која се нагиње или бочно помери за време израде мора се исправити о трошку Извођача. Уколико Извођач предвиђа вађење грађе, мора технолошки процес ускладити тако да приликом вађења не оштети изведени објекат. Вишак подграде ће Извођач сасећи по налогу Надзора приликом засипања темеља. Талпе за заптивање могу бити рађене на перо и жљеб. За побијање талпе на месту удара имају папучу, а врх зарезан и опшивен. Димензије талпи се одређују статичким прорачуном, квалитет I класа према SRPS U.D0.001. Обла и резана грађа прорачунава се према утицајима а нарочито извијање према SRPS U.C9.200. Квалитете SRPS U.D0.001.Допуштени напони се одређују на основу SRPS U.C9.400. Уколико постоји захтев да подграда буде водонепропусна, морају се спојеви контролисати и унапред одредити редослед побијања талпи. Код прибоја талпе се побијају дубље од темељног дна за висину која хидрауличким прорачуном водопронепропусности буде одређена. Радови ће се обрачунати према броју квадратних метара спољних вертикалних површина подграде или прибоја и то са средњом мером добијеном мерењем средње висине добијене из средње вредности висина четири ивичне тачке,или према цртежу. Овај обрачун обухвата пуну надоканду за сав рад, материјал,транспорт. Делови подграде ван ових мера и подграда уклоњена после бетонирања конструкције су власништво извођача. ВЕРТИКАЛНИ ТРАНСПОРТ Радови на вертикалном транспорту обухватају изношење ископаног материјала и депоновање поред јаме. Организиација рада која је надлежност извођача обухвата избор опреме и изношење материјала. Опрема мора бити димензионисана и изабрана према категорији материјала и количини ископаног материјала. Извођач је дужан да предвиди 50% више резервног погона. Пројекат извођача оверава надзорни орган. Радови на изношењу материјала одређују се на бази димензија којима се дефинише ископ материјала. Количине ових материјала према висини транспорта се одређују на зоне према висини транспорта и то: 0-4m и 4-8m. Свака од ових висина дефинише количину ископа за коју се калкулише цена рада. У цену рада улази монтажа и демонтажа опреме, сав рад и енергија. Радови на црпљењу воде Геотехнички пројекат мора да дефинише ниво подземне воде и њен квалитет. У случају сумње да ниво воде осцилује, геотехнички истражни рад мора да укључује пиезометриска испитивања минимум за један хидролошки циклус. У случају да пројекат не садржи податак о нивоу воде обавеза извођача радова је да направи истражни бунар и изврши мерења нивоа подземне воде. Ови радови падају на терет инвеститора.


139

Пројекат организације градилишта који припрема извођач садржи и опрему за црпљење воде према утврђеном дотоку. Утврђују се границе дотицаја које се узимају у обрачун: -дотицај од 50-150 l/min -дотицај од 150-300 l/min -дотицај од 300-600 l/min и њихова цена придодаје се цени m3 на ископу земље. У цену улази монтажа и демонтажа опреме сав рад и енергија. У димензионисању уређаја обавезно предвидети 100% резервног капацитета за црпљене у виду посебне јединице. Радови на одвозу материјала Материјал из ископа разврстава се тако, што се утврђује да ли поједина количина материјала повољна за затрпавање јама око конструкције. Ова количина материјала се издваја и депонује непосредно поред темељне јаме. Преостали део материјала се транспортује у депонију коју одреди надзорни орган. Обрачун обухвата утовар, превоз, планирање и евентулано набијање на депонији и обезбеђење депоније од атмосферских вода. 06.02.02. Затрпавање Рад на овој позицији састоји се у враћању ископаног материјала или материјала из позајмишта у простор преостао после ископа и изградње темељне конструкције, односно дела стуба који се налази у земљи. Затрпавање темељних јама извршити до постојеће коте терена обалних стубова материјалом из ископа уз набијање земљаног материјала у слојевима од по 30cm до модула стишљивости Мs=30МPa. Завршни слој материјала извести 10cm вишље, а потом планирати и прилагодити околном терену. Рад се обрачунава према броју кубних метара уграђених и набијених. Обрачун обухвата све радове, опрему енергију, ископ и довоз материјала из позајмишта. 06.02.03. Израда шљунчаног клина Рад по овој позицији се уз извођење дела насипа уз обалне стубове објекта у циљу искључења деформација коловоза на прелазу са насипа на објекат. На контакту са стубом земљани насип завршава се према детаљу из пројекта, а потом приступа извршењу клина. У правцу осовине моста пресек кроз клин је трапезни, с тим што страна трапеза на крају прелазне плоче према насипу треба да буде најмање 50 cm висока, уколико пројектом није одређена већа димензија Деформације уз објекат настају делимично услед слегања тла испод насипа, а највише услед слегања (консолидације) подтла. Да би се подтло што више слегло пре израде коловозне конструкције, клинове треба урадити на један од начина: -уколико је објекат готов пре израде насипа, израда клина радиће се паралелно са израдом насипа; -уколико објекат није готов, а врши се израда насипа, насип треба израдити што је могуће ближе објекту, како би се подтло што брже консолидовало. Шљунчани клин урадити у нагибу 2:1 (према пројектној документацији) од добро гранулисаног шљунка са набијањем у слојевима од 30 cm до модула стишљивост од Мs= 40 MPa. Набијање слојева се обавља тако што се сваки наредни слој може наносити тек по испитивању и добијању позитивних резултата збијености за претходно нанет слој. Коловозну конструкцију на делу клина и нешто даље радити што је могуће касније, због консолидације насипа и подтла. Обрачун се врши према m3 уграђеног материјала. 06.02.04. Израда заштитног слоја шљунчаног клина Рад на овој позицији подразумева израду заштитног слоја шљунчаног клина, дебљине d=80 cm, од шљунковитог песка и то у два слоја: Доњи слој, дебљине d=50 cm набијен у два слоја (дебљине од по d=25 cm) до модула стишљивости Мs=40 MPa. Горњи слој, дебљине d=30 cm, стабилизован цементом. Други слој се може наносити тек пошто се добију задовољавајући резултати збијености за први слој. Како се ради о некохерентном материјалу, за збијање се могу користити уређаји са вибрационим дејствима (виброплоче или виброваљци) о чему ће се Извођач договорити са Надзорним органом. Обрачун је по m3 набијеног материјала.


140

06.02.05. Израда тампонског слоја Израда тампон слоја, испод темеља и испод темељне плоче од мешавине шљунка и песка у слојевима од по 30 cm са набијањем слојева до модула стшљивости Мs=30MPa. 06.02.06. Израда кегли Израда кегли, према пројекту, материјалом добијеним из усека или позајмишта са механичким набијањем у слојевима од по 30cm. 06.03. БЕТОНСКИ РАДОВИ 06.03.01. Мршави бетон МB15 06.03.02. Армирани бетон елемената пропуста и крила MB30 06.03.03. Унутрашња облога од мршавог бетона MB15 06.03.04. Заштита хидроизолација горње плоче 06.03.05. Слој за пад горње плоче ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Ови услови важе за извођење конструкција од бетона и армираног бетона, монтажних бетонских, армирано бетонских елемената и делова и готових префабриката од бетона и армираног бетона. Поред сигурности, стабилности и рационалности конструкције, захтева се довољна отпорност бетона од атмосферских утицаја и корозионих утицаја средине. При извођењу бетонских радова квалитет бетона и његових компоненти мора да задовољи захтеве:

•Правилника о техничким нормативима за бетон и армирани бетон (ПБАБ87) ("Службени лист СФРЈ", бр. 38/77 и 11/81),

•Правилника о техничким мерама и условима за пројектовање и извођење бетонских и армирано бетонских конструкција у срединама изложеним агресивном дејству воде и тла ("Службени лист СФРЈ", бр. 32/70),

•Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење радова на темељењу грађевинских објеката ("Службени лист СФРЈ", бр. 34/74),

•Српских стандарда (SRPS) и •Ових техничких услова

За све бетонске радове сходно чл.4 ПБАБ87 извођач добија пројектну документацију, технички извештај, статички рачун, планове за извођење радова, техничке услове за извођење радова са поступком оцене и контроле квалитета и пројекат осматрања и одржавања. Извођач је дужан да путем уписа у грађевински дневник упозори Надѕорног органа на евентуалне неправилности или противречности у статичком рачуну и плановима оплате и арматуре. Извођач радова је дужан, да пре почетка бетонирања изради пројекат бетона који одговара пројекту конструкције према чл. 232 ПБАБ87 и да на то добије сагланост Наручиоца. Извођач је дужан сходно чл. 259 ПБАБ87, да пре почетка бетонирања конструктивних армирано бетонских делова позове Надзорног органа да прегледа арматуру, а може се почети са бетонирањем тек када Надзорни орган да за то одобрење уписом у грађевински дневник. Надзорни орган је дужан да сходно чл. 241 ПБАБ 87, пре почетка бетонирања темеља прегледа све делове подлоге после припреме за бетонирање. Уколико је подлога стеновита, да провери монолитност површине стене и да се одстране слаби, испрксани делови и да се изврши заптивање рупа и пукотина, уколико је подлога од невезаних материјала, да провери да ли је тло довољно влажно и набијено. Исправност за бетонирање се потврђује записнички. Бетонирање мора да почне после дефинитивног пријема. За све време извођења бетонских радова извођач је дужан да води дневник бетонских радова. У дневник бетонских радова треба унети следеће:

•податке о испоруци цемента на градилиште и то: назив произвођача цемента, количине цемента и датум приспећа на градилиште и место где је цемент ускладиштен;

•податке о испорукама додатка бетону, уколико буду потребни; •резултате свих претходних и контролних испитивања бетона, његових компоненти и додатака

бетону; •податке о темепратурама ваздуха, воде цемента, агрегата и бетона; •податке о времену почетка и завршетка бетонирања појединих елемеанта и делова; •податке о времену постављања и скидање оплате; •упутства и примедбе Надзорног органа.


141

Поред наведених, у дневник бетонских радова уносиће се и остали потребни подаци. Сва евиденција која се односи на квалитет материјала и извођење радова треба да буде у потпуности према члану 231 (ПБАБ 87) и члану 89 (ППБ 71). САСТАВНИ ДЕЛОВИ БЕТОНА АГРЕГАТ Сходно члану 6 ПБАБ 87, за справљање бетона употребљава се агрегат који испуњава услове квалитет према прописима о српским стандардима SRPS B.B3.100:1983 и SRPS B.B2.010:1986. Извођач је дужан да спроведе сва потребна испитивања којима се доказује да квалитет агрегата за справљање бетона у потпуности одговара одредбама чланова 6 до 10 и 270 (ПБАБ 87), чланова 70. и 71. (ППБ 72). Гранулометријски састав агрегата утврђује Извођач на основи пројекта бетона. Уколико агрегат дуже времена налази лагерован на отвореном простору, пре употребе за справљање бетона треба проверити да се није у међувремену запрљао и загадио неким штетним материјама. Испитивање природног агрегата по SRPS-у: SRPS B.B0.001 1984 Природни камен – Узимање узорака камена и камених агрегата SRPS ISO 6782:1999 Агрегати за бетон – Одређивање насуте запремиснке масе SRPS ISO 7033:1999 Ситни и крупни агрегати за бетон – Одређивање стварен запреминске масе и

упијања воде – Пикнометарска метода SRPS B.B8.034 1986 Камени агрегат – Одређивање лаких честица SRPS B.B8.035 1984 Камени агрегат – Одређивање влажности SRPS B.B8.036 1982 Камени агрегат – Одређивање количине ситних честица методом мокрог сејања SRPS B.B8.039 1982 Камени агрегат – Приближно одређивање загађености органским материјалима – Колориметарска метода SRPS B.B8.040 1982 Камени агрегат за бетон и малтер – Испитивање агрегата загађеног органским материјама SRPS B.B8.042 1984 Камени агрегат – Хемијско испитивање агрегата за бетон и малтере SRPS B.B8.044 1982 Природни и дробљени камени агрегат – Испитивање постојаности према мразу натријум-сулфатом SRPS B.B8.047 1960 Испитивање природног камена – Дефиниција облика и изгледа површине зрна агрегата Утврђивање потенцијалне алкалне реактивности агрегата хемијском (АСТМ-0289-66) и физичком методом (АСТМ-0277-69) треба извршити према СТМ - (наведеним америчким стандардима). Испитивање камена (за дробљен агрегат) по SRPS-у: SRPS B.B8.001 1982 Испитивање природног камена – Отпорност на дејство мраза SRPS B.B8.010 1980 Испитивање природног камена – Одређивање упијања воде SRPS B.B8.012 1987 Природни камен – Одређивање притисне чврстоће SRPS B.B8.013 1960 Испитивање природног камена – Испитивање постојаности под утицајем атмосферилија SRPS B.B8.015 1984 Испитивање отпорности према хабању брушењем SRPS B.B8.017 1987 Природни камен – Одређивање савојне чврстоће SRPS B.B8.032 1980 Испитивање природног камена – Одређивање запреминске масе са порама и шупљинама, запреминске масе без пора и шупљина и коефицијент запреминске масе и порозности У току рада извођач је дужан редовно да врши контролна испитивања агрегата на градилишту:

•садржај муљевитих састојака у агрегату; •чистоћа каменог агрегата у погледу оргнаксих материја; •садржај врло финих честица у агрегату (мањих од 0,09 mm); •садржај прашинаских честица у агрегату; •гранулометријски састав појединих фракција; •садржај армираног силицијума у агрегату.

Узорци агрегата за контролна испитивања узимаће се из бунекра код мешалице, односно са места које одреди Директор пројекта. ЦЕМЕНТ Квалитет цемента мора да одговара одредбама члана 11 ПБАБ 87 и чланова 14. и 15. ПББ 71, а транспорт и лагеровање цемента чл. 235. и 236. ПБАБ 87 и одредбама SRPS EN 196-7 1995, а


142

испитује се сходно чл. 39 ПБАБ 87. За справљање свих врста бетона употребиће се нормалан портланд цемент PC 25 за армиран и преднапрегнут бетон. Према члану 39 ПБАБ87. испитивање цемента на градилишту спроводи се по SRPS-у: SRPS EN 196-1 2008 Методе испитивања цемента – Део 1: Испитивање чврстоће SRPS EN 196-2 2008Методе испитивања цемента – Део 2: Хемијске анализе цемента SRPS EN 196-3 2007 Методе испитивање цемента – Део 3: Одређивање времена везивања и сталности запремине SRPS EN 196-5 2007 Методе испитивања цемента – Део 5: Обрађивање пуцоланске активности за пуцоланске цементе SRPS EN 196-6 1995 Методе испитивања цемента – Део 6: Одређивање финоће мливе SRPS EN 196-7 1995Методе испитивања цемента – Део 7: Методе узимања и припреме узорака цемента SRPS EN 196-8 2008Методе испитивања цемента – Део 8: Топлота хидроизолације – Метода растварања SRPS EN 196-9 2008Методе испитивања цемента – Део 9: Топлота хидратације - Семиадијабатска метода Коштање цемента, транспорта и лагеровања, као и свих радова везаних за манипулацију са цементом обухваћени су јединичним ценама бетона. Извођач ће у предрачун унети суму која ће се додати понуђеним јединичичним ценама бетона у случају да због агресивне подземне воде и средине мора да употреби сулфатно отпорни цемент. ВОДА Квалитет воде за справљање бетона мора да одговара одредбама чл.12. до 13. ПБАБ81 и чл. 13. ПББ71. Извођач ће редовно вршити контролна испитивања воде наведене у члану 12 ПБАБ 87. БЕТОН ДОКАЗИВАЊЕ КВАЛИТЕТА За доказивање квалитета бетона важе одредбе чланова 16. до 29. 277, 284, 285. ПБАБ 87, чланова 10, 11. и 12. ПББ 71. ако је бетон изложен дејству агресивне средине, сходно чл. 31. морају се предузети одговарајуће мере. Најмања количина цемента износи 350 kg/m3 уграђеног бетона и такав цемент мора да има повећану вредност према утврђеној врсти и степену агресивности у складу са Правилником о техничким мерама и условима за пројектовање и извођење бетонских и армирано-бетонских конструкција у срединама изложеним агресивном дејству воде и тла ("Службени лист СФРЈ", бр. 32/70). За справљање бетона треба утврдити минимално потребну количину воде која обезбеђује постизање потребне збијености уграђеног бетона уз рационалну употребу расположивих средстава за уграђивање. Максималне вредности водоцементног фактора зависе од много параметара, оријентационо треба узети макс. V/C = 0,60. Уколико се бетон уграђује пумпањем, онда је макс V/C већи од наведеног, а садржај ситних честица (цемент + зрна агрегата до 0,25 mm) треба да буде око 4000 N/m3 уграђеног бетона. Утврђивање марке бетона сходно чл. 17. и чл. 20 врши се испитивањем чврстоће при притиску за серију од 10 коцки ивице 20 cm старости 28 дана. Контрола квалитета бетона који се производи и употребљава за израду бетонске конструкције врши се израдом и каснијим испитивањем три коцке ивице 20 cm израђених од свежег бетона узетог код мешалице. Од једног мешунга може да се изводи само једна коцка. Утицај услова уграђивања контролише се израдом три коцке ивице 20 cm од бетона узетог на месту уграђивања. Ове контролне коцке треба узимати сваког дана када се врши бетонирање и од сваке врсте бетона која се тог дана уграђује. Чврстоћа бетона при притиску се одређује испитивањем бетонских коцки ивице 20 cm. Чрстоћа бетона при затезању ће се утврдити испитивањем бетонских тела при: чистом затезању цепањем и затезању савијањем. За воднепропустив бетон, водонепропустљивост се одређује на бетонским цилиндрима (најмање 6) чији пречник и висина износе по 15 cm. Пре почетка испитивања омотач бетонских цилиндара треба учинити водонепропустљивим помоћу неког хидроизолационог средства (парафин, битумен и сл.). Испитивање почиње тиме, што се на једној основи цилиндра аплицира водени пристика од 105Pa, па се после сваких 8 часова притисак воде повећава за по 105 Pa, за степен водонепропустљивости испитиваног бетона узима се онај највећи притисак воде при коме на четири од шест испитиваних цилиндара још није запажено процуривање воде на супротној страни цилиндра. За обичне бетоне тражи се водонепропустљивост под притиском од 2x105 Pa (B-2), а за хидротехничке армиране бетоне М 25 и М30 тражи се водонепропустљивост под притиском од 6x105 Pa (B-6).


143

Отпорност бетона према дејству мраза одредиће се испитивањем бетонских коцки ивице 15 cm (оне се добијају исецањем из већих комада). Температура у комори за време смрзавања треба да је минус 15оC, а темепратура воде при отапању 15 до 20о C. У току 24 часа обаве се по два циклуса. Смрзавање у току једног циклуса треба да траје 4 часа у комори. Отпадање у току једног циклуса треба да траје најмање 4 часа у води. Ова вода треба да буде истог минералног састава као вода у којој ће се бетон у току експлоатације наћи, односно кишница са места градње. Број опитних тела који се излажу смразавњу 6. Број контролних опитних тела 9. Број циклуса наизменичног смрзавања и отпадања после кога се врши испитивање опитних тела износи 153, а еквивалентна старост контролних опитних тела износи 80,5 дана. За армиране бетоне се тражи да после 150 циклуса наизменичног смрзавања и стапања чврстоће на притисак смрзавања опитних коцки износи најмање 75% од чврстоће на притисак контролних опитних коцки које нису сразмерне при еквивалентној старости. То је захтев за степен отпорности. Чврстоћа бетона на притисак, на затезање и водонепропустљивост бетона испитује се на бетонским телима старим 28 дана, исто толико дана имају и тела на којима почиње наизменично смрзавање и отпадање, с тим да се на њима (и контролним коцкама) испитује чврстоћа на притисак при старости од 103 дана (80 дана). -За неармиране бетоне треба испитати чврстоћу на притисак; -За армиране бетоне треба испитати чврстоћу на притисак и затезање и водонепропустљивост (B-2); -За хидротехничке армиране бетоне треба испитати чврстоћу на притисак и затезање, водонепропустљивост (V-6) и отпорност према мразу (М-150). ИСПИТИВАЊЕ БЕТОНА Извођач мора претходним опитима да докаже да ће произвести бетон захтеваних квалитета. Пошто је добио позитивне резултате испитивања да може употребити испитане компоненте, бетона, извођач је дужан да изврши грнаулометријску анализу агрегата и да одабере најповољнији гранулометријски састав мешавине агрегата. Са одабраном кривом грнаулометријског састава извођач ће направити пробне узорке и извршити сва потребна испитивања према врстама бетона. уколико резултати ових испитивања покажу да бетон одговара захтеваном квалитету, може се одобрити почетак бетонирања, у противном извођач је дужан да изврши потребне корекције компоненти бетона и да поступак испитивања понови све док се не добије бетон захтеваног квалитета. ИЗВОЂЕЊЕ БЕТОНСКИХ РАДОВА СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА Справљање бетона мора да одговара одредбама чланова 233, ПБАБ 87, чланова 72. и 73. ППБ. Бетон мора да се справља механички са тежинским дозирањем компоменти, према чл. 238. и чл. 239. ПБАБ 87. Извођач ће вршити редовну контролу мешања узимањем узорака бетона на почетку и на крају пражњења мешалица на сваких 150 m3 бетона. ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА ДО МЕСТА УГРАЂИВАЊА Сходно чл. 262. ПБАБ 87 и чл. 74 ПББ 71 избор начина транспорта свежег бетона од бетонске мешалице до места његовог уграђивања треба извршити тако да се обезбеди најкраћи пут, најкраће време транспорта, преношење без потреса који би могли да проузрокује претерано раслојавање бетона, односно губитак цементног млека или цементног малтера. Допуштено је додавање воде бетонској мешавини само у току њеног транспорта ауто-мешалица, и то при крају транспорта. На месту истовара свежег бетона висина слободног пада не сме да буде већа од 1,50 m. У случају да се тај услов не може испунити, морају се предузети мере ради спречавања раслојавања бетона. После истовара бетонска мешавина мора имати консистенцију у границама утврђеним лабораторијским испитивањем. У противном, односни бетон се не сме уградити. СКЕЛЕ И ОПЛАТЕ Скеле и оплате морају одговарати одредбама чланова 242, до 249. ПБАБ 87 и члана 88. ППБ. Оплату и скеле извођач ће израдити од материјала и на начин како је то предвиђено у својој организацији извршења бетонских радова, претходно одобреној од стране Надзорног органа. Дрвена градња употребљена у конструкцији, било како стална или привремена, мора бити здрава. Оплата и скела морају да буду изведене солидно, да буду довољно круте како се приликом бетонирања не би слегале и савијале. Делови оплате морају да буду присно спојени како би се спречило отицање малтера из бетона приликом бетонирања. Бетонска страна мора да буде равна и глатка, јер се не дозвољава накнадна обрада бетонске површине. Пре почетка бетонирања оплата се мора добро наквасити водом. Непосредно пред почетак бетонирања и за време самог бетонирања, оплату треба такође квасити, водећи при томе рачуна да вода не оде у бетонску


144

масу. Препоручује се примена препарата за премазивање оплата, чиме се скидање оплате олакшава и спречава оштећење бетонске површине. Пре и у току бетонирања треба нивелисати скелу. Уколико се у току бетонирања примети било какво попуштање скеле или оплате, одмах треба извршити поправке. У случају већих деформација, бетонирање се мора прекинути, док се недостаци не уклоне. Надзорни орган прегледа скелу и оплату и даје дозволу за њихову употребу. Али ово не ослобађа извођаче од одговорности за квалитет и сигурност скеле и оплате. Свако оштећење истих у току бетонирања извођач оправља о своме трошку, као и остале трошкове настале због слабог квалитета израде. Скидање оплате или уклањање скеле сме се вршити тек пошто уграђени бетон на њима добија одговарајућу чврстоћу, према одобрењу Директора пројекта. Коштање материјала и рада за израду скеле и оплате, као и за њихово демонтирање обухваћено је јединичним ценама по m3 бетона понуђеним у предрачуну. ПРИПРЕМЕ ЗА УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Уграђивање бетона не може отпочети док Надзорни орган не прими оплату и површину темеља, односно површину настављања бетона. Са места бетонирања мора да буде одведена сва вода, како површински доток, тако и изворски. Ова заштита места бетонирања мора да се врши у току бетонирања и касније - све док бетон толико не веже да га текућа вода не може оштетити. УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Пошто све битне особине бетона зависе од постигнуте збијености, то је потребно да се при уграђивању оствари равномерно што потпунија збијеност бетона. Уграђивање бетона треба вршити непосредно по извршеном мешању, или најкасније пре почетка везивања цемента. Почетак уграђивања бетона, односно завршетак уграђивања бетона у радни бетонски слој мора да се обави у следећим временским интервалима, рачунајући од тренутка испуштања бетонске мешавине из мешалице (за цемент са почетком везивања после 1,5 часа).

Температура бетонске мешавине у оC

5 - 10

10 - 15

15 - 20

Максимални интервал од мешања до почетка уграђивања бетона

1 х 30 мин.

1 х 15 мин.

45 мин.

Максимални интервал од мешања до завршетка уграђивања бетона

3 х

2 х 30 мин.

2 х 15 мин.

Уколико је цемент почео да везује, такав бетон не сме да буде уграђен и та количина бетона мора бити одбачена. Уграђивање бетона обавезно вршити первибраторима. Површински и оплатни первибратори могу се употребити само за облоге и плоче чија дебљина не сме бити већа од 30 cm за бетон, односно 15 cm за двоструко армирани бетон. Бетонирање једног елемента врши се по правилу у једном радном слоју по целој површини елемента, при чему се висина слоја одређује у зависности од површине елемента и средства са којима се уграђује бетон. Висина једног слоја не сме да буде већа од 50 cm, а сви слојеви треба да буду приближно исте висине. Уколико је површина елемента велика, допуштено је уграђивање бетона у степенасто распоређеним радним слојевима - да би се омогућило међусобно повезивање слојева при уграђивању. При наношењу и вибрирању горњег слоја не сме да почне везивање бетона доњег слоја. При вибрирању горњег слоја вибратор може да уђе у доњи слој до 10 cm. У току уграђивања бетонске мешавине не допушта се причвршћивање вибратора за арматуру и друге уграђене делове у бетон, нити се сме примаћи оплати или суседном елементу ближе од 10 cm. Уграђивање первибратором треба прекинути на 1 до 1,5 метар од нагиба неуграђеног радног слоја бетона. При бетонирању елемената не допуштају се прекиди у допремању свежег бетона, нити прекиди у његовом уграђивању, због чега морају стајати на располагању резервни капацитети за све радне операције. У случају принудног прекида бетонирања мора се правилно образовати радна спојница и бетон уз њу потпуно уградити. За време кише или јаког сунца морају се површине бетона надземних објеката - изложених овим утицајима, заштитити. Јаче оквашен бетон се мора уклонити. Уграђивање бетона треба да одговара одредбама чланова 260. до 265. ПБАБ 87, а за монтажне елементе чланова 227, до 230. ПБАБ 87 и чл. 59. ППБ 71, за претходно напрегнуте префабриковане елементе. ПОВРШИНСКА ОБРАДА БЕТОНА Финалне бетонске површине морају одговарати следећим условима:

•површина мора да има једноличну затворену структуру, да буде глатка и по могућству без пора;

•површина бетона треба да је једнолична; •димензије елемената треба да се стриктно одржавају, а рубови и бридови морају бити

неоштећени;


145

•састави који настају услед прекида рада, промене марке бетона или прелаза у други вид елемената, морају бити неупадљиво и беспрекорно изведени.

•видне површине бетонских елемената морају да буду равне и глатке, грубе неправилности не смеју да буду веће од 5 mm, а равномерне - не смеју прелазити 10 mm, површинске неправилности не смеју да буду веће од 5 mm. Уколико буде утврђено да су веће од дозвољених, површина бетона ће се обрадити брушењем.

Коштање површинске обраде бетона биће укључено у јединичну цену m3 бетона. ОПРАВКА ПОВРШИНА БЕТОНА Уколико се после скидања оплате на површини бетона установе оштећена места: гнезда, шупљине, површинске неправилности веће од дозвољених и сл. извођач је дужан да без накнаде изврши поправку свих оштећених и неправилно изведених површина на начин предвиђен овим условима или на начин који пропише Надзорни орган и да бетонску површину доведе у такво стање да у свему одговара опису из наслова површинска обрада бетона. Уколико Надзорни орган друкчије не одреди, оправка бетонске повшрине ће се извршити 24 часа по скидању оплате. Зависно од степена оштећености бетонске површине, Надзорни орган ће одлучити да ли је санација могућа или је потребно део конструкције срушити и поново га бетонирати. У другом случају Надзор даје писмени налог за рушење и поновљено бетонирање оштећеног дела конструкције, а извођач је дужан да поступи по овом налогу без икаквог права на накнаду. У циљу санације, Надзор може да пропише употребу Вандекс препарата епокси смола или нешто слично. НЕГОВАЊЕ БЕТОНА Одмах по завршетку везивања цемента у бетону, мора се отпочети са неговањем бетона, тј. одржавањем његових слободних површина у стално влажном стању - поливањем водом, односно њеним распршивањем, покривањем влажним песком, цирадама, вештачким средствима која спречавају испаравање и сл. Вода за справљање бетона је исправна и за његово неговање. Неговање бетона се мора продужити све до утврђених рокова који зависе од: локалних климатских услова, врсте употребљеног цемента и додатка бетону. Трајање неговања бетона не сме да буде краће од 10 до 15 дана, односно до покривања другим бетоном. Уколико је бочна оплата дрвена, за све време неговања бетона мора се и она одржавати у влажном стању. У случају ранијег скидања дрвене (или било које друге врсте) оплате од времена утврђеног за неговање бетона, откривене површине бетона сматрају се слободним и морају се полити водом до утврђених рокова неговања бетона. Бочна оплата се не сме скидати док бетон не достигне најмање 250 N/cm2. До тога рока је забрањено свако ходање и сви радови на слободној површини терена. Неговање бетона мора да одговара одредбама чланова 266 - 267 ПБАБ 87. Коштање неговања бетона укључено је у јединичну цену m3 бетона. КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА Основне функције контроле квалитета бетона се састоје:

•у провери квалитета саставних материјала за справљање бетона, њиховом чувању и контроли утврђених доказа,

•припреми места за уграђивање бетона; •спремности погона за производњу бетона и остале опреме; •потребних и резервних капацитета материјала, радне снаге и опреме за извођење бетонских

радова; •квалитета бетонске мешавине у току производње, транспорта и уграђивања; •примени мера за неговање бетона и •евентуалних ефеката у уграђеном бетону и предузетим мерама да се они уклоне; •у вршењу неопходних испитивања, анализа и истраживања; •у систематском сагледавању извођења бетонских радова и вођењу техничке документације у

вези извршене контроле На градилишту објеката мора бити организована и способна за рад бетонска лабораторија, која је у стању да врши сва потребна градилишна испитивања. За сва остала испитивања извођач може да ангажује и стручну организацију регистровану за ову врсту делатности. Пре почетка извођења бетонских радова лабораторија за бетон је дужна да изврши (односно понови, уколико су истраживања раније извршена у некој другој лабораторији), сва неопходна истраживања са материјалима који ће се употребити, водећи рачуна о предвиђеној технологији извођења бетонских радова. Контрола квалитета уграђеног бетона треба да одговара одредбама члана 284. ПБАБ и члана 93. до 94. ППБ 71.


146

БЕТОНСКА ЛАБОРАТОРИЈА Сва претходна и конторлна испитивања бетона и његових компоненти, дефинисана овим техничким условима, вршиће извођач. У том циљу извођач ће на градилишту изградити бетонску лабораторију и опремити је свим потребним уређајима, инструментима и инвентаром потребним за испитивање бетона на начин и по обиму како се то захтева овим техничким условима. За време испитивања бетона и његових компоненти ивзођач може да ангажује и стручну организацију регистровану за ову врсту делатности. Избор ове стручне организације врши извођач уз сагласност Надзорног органа. ОБРАЧУН Код обрачунавања извршених радова мере се узимају из нацрта уз грађевиснку књигу-обрачунских нацрта. ЈЕДИНИЧНА ЦЕНА Јединичном ценом обухваћено је:

•сва испитивања материјала, •справљање и уграђивање бетона, •сви преноси и превози, •набавка материјала, •израда, монтажа, скидање, чишћење и слагање оплате и скела, •израда свих предвиђених отвора у бетонским конструкцијама (као и рупа за анкере), •стављање у оплату разних профилисаних плоча од гуме или пластике за добијање укрсне

површине бетона, •израда постоља за бетонирање монтажних елемената.

Обрачун се врши по m3 уграђеног бетона одговарајуће марке и пресека. У кубатуру бетона улазе све нише, рупе и друго до 0,05 m3 по 1 m3 бетона, као и канали и шлицеви величине до 0,05 m3/m'. Подне подлоге, тротоари, плоче до 20 cm дебљине и слични елементи обрачунавају се по 1 m2, односно по 1 m'. Све позиције обухватају поред описа појединачних ставки и следеће заједничке услове:

•Бетонски радови ће бити изведени у свему по пројекту, статичком прорачуну и важећим правилницима. Цене садрже све радне операције, утрошке материјала, помоћни алат и скеле које прописују "Нормативи и стандарди рада у грађевинарству-Високоградња ГН 400", као и остале трошкове и зараду предузећа.

•Бетон ће бити справљен, транспортован, уграђен негован и испитиван на пробним узорцима по одредбама које прописује важећи "Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон" (ПБАБ 87-"Службени лист СФРЈ" бр.11/87).

•Бетон ће бити справљен од агрегата и цемента атестираних по важећим српским стандардима.

06.04. АРМИРАЧКИ РАДОВИ Армирање бетонских елемената врши се ребрастом арматуром, док се куке за подизање монтажних бетонских блокова изводе од глатке арматуре. За квалитет уграђене арматуре одговара извођач. Овај рад састоји се у набавци, испоруци и уграђивњу арматуре, одређених квалитета, врсте и димензије, у складу са захтевима одређеним у плановима. ВРСТА И КВАЛИТЕТ МАТЕРИЈАЛА, ОПРЕМЕ И УРЕЂАЈА Захтеви за материјал шипки за арматуру: Челик за армирање и обликовање шипке морају одговарати свим Српским Стандардима, али се следећи стандарди (SRPS) издвајају као најважнији: a) Арматура: SRPS EN 10080 2008 Бетонски челик – Завариви бетонски челик – Општи део SRPS EN 10002-1 1996 Метални материјали – Испитивање затезањем – Део 1: Метода испитивања на собној температури ( Идентичан са EN 10002-1:1990 + Amd:1990) SRPS EN 10002-1/1 1997 Метални материјали – Испитивање затезањем – Део 1: Метода испитивања на собној температури – Измене и допуне (Идентичан са ISO 10002- 1:1990 + Amd:1990)


147

SRPS EN 10002-2 1996 Метални материјали – Испитивање затезањем – Део 2: Проверавање система за мерење сила машине за испитивање затезањем (Идентичан са EN 10002-2:1991) SRPS C.B6.013 1986 Челична жица за заварене арматуре – Технички услови b.) Заваривање SRPS C.A4.005 1986 Механичка испитивања метала – Статичка испитивања – Испитивање савијањем SRPS C.T3.051 1961 Техника варења метала – Испитивање квалитета заварених спојева – Испитивање разарањем челичних спојева заварених електролучно или плински Осим SRPS, Правилник за бетон и армирани бетон (БАБ 87, Службени лист СФРЈ, Бр.. 11/1987) сматраће се обавезним када год је применљив, а нарочито чланови 63 до 72 који се односе на армирање. Квалитет материјала доказиваће се и према другим документима, ако тако одлучи надзор. МЕТОДЕ ПОСТАВЉАЊА, ПОЛАГАЊА, УГРАЂИВАЊА, ПРИЧВРШЋАВАЊА ИТД. Сва арматура мора приликом уграђивања у изради бетонских елеменатабити чиста од прљавштине, уљане боје, масноћа, фабричких фрагмената на површини и површинске или дубинске рђе. Савијање арматуре биће према плановима арматуре. Шипке, испуцале на местима савијања, биће одбијене. Сва арматура се поставља у тачан положај према плановима а њен положај мора се осигурати повезивањем жицом на свим укрштањима, тако да се не промени положај током уграђивања и набијања бетона. Припремљени бетонски подметач, металне столице или пластични дистанцери користиће се где је то погодно. Забрањује се подметање комада шљунка између арматуре и оплате. Полагање и учвршћивање арматуре у пресецима конструкције одобрава надзор пре уграђивања бетона ако се врши израда пропуста , шахтова и крила на лицу места док ако се раде као монтажни елементи одобрава за то постављено стручно лице. Сва подеона гвожђа и узенгије ће бити чврсто везани за главну арматуру тако да не може доћи до промене положаја арматуре за време бетонирања конструкције. За квалитет уграђене арматуре одговара извођач радова. Све позиције обухватају поред описа појединачних ставки и следеће заједничке услове: Армирачки радови ће бити изведени у свему по пројекту, статичком прорачуну и важећим правилницима. Цене садрже све радне операције, утрошке материјала, помоћни алат и скеле које прописују "Нормативи и стандарди рада у грађевинарству-Високоградња ГН 400", као и остале трошкове и зараду предузећа. ЈЕДИНИЧНА ЦЕНА Јединична цена садржи и постављање подметача од челика, пластике или бетона за постизање предвиђених заштитних слојева и правилног положаја арматуре у конструкцији. Стварно уграђена количина арматуре свих квалитета обрачунава се по kg без обзира на сложеност и пречнике шипки арматуре. Обрачун количина извршити према табличним тежинама арматуре и дужинама из арматурних нацрта. Обрачун се врши по kg уграђене арматуре. 06.05. ИЗОЛАТЕРСКИ РАДОВИ 06.05.01. Изолација горње површине бетонске плоче Рад по овој позицији састоји се у изради савремене хидроизолације преко изведене бетонске коловозне плоче на подручју датом пројектом, што подразумева обезбеђење свих постројења, опреме, материјала и радне снаге и обављање свих операција у вези са набавком материјала, транспортом и уграђивањем хидроизолације. Метеоролошки услови за извршење радова су: суво време, мин температура 10°C и релативна влажност ваздуха мања од 60%. Бетонску површину очистити од невезаних делова бетона, мрља од уља и друге нечистоће и урадити завршно отпрашивање компримираним ваздухом. На бетонску равну, суву и чисту површину нанети претходни премаз и уградити битуменски изравнавајући намаз битуменске масе, мешавине битумена и пунила за уграђивање по топлом поступку. Тим слојем могуће је извршити изравнање мањих неравнина на бетонској површини. Материјал за основни премаз мора да има карактеристике које одговарају условима стандарда SRPS U.M3.240/1989. На уграђени слој битуменског намаза заварити битуменске траке. За хидроизолацију коловозне плоче моста употребити битуменску траку за варење од АПП или СБС полимер битумена са


148

улошком од полиестер филца. Карактеристике полимер-битуменске траке морају испунити услове квалитета према SRPS U.М3.300/1989 (Битуменска трака за варење. Састав и услови квалитета). Материјал за изолациону масу треба да одговара одредбама стандарда SRPS U.М3.246, ако је маса на бази асфалтног мастикса, односно SRPS U.М3.244, ако је маса на бази полимер битумена. Пре почетка извођења радова неопходно је обавити претходна испитивања свих употребљених материјала, а за време извођења радова сва неопходна контролна испитивања, а на потпуно задовољство надзорног органа. Забрањено је свако кретање по основном премазу, осим при изради осталих радова на изради изолације. Уколико дође до оштећења или се констатује да премаз није нанет правилно, мора се та површина поново премазати како то наложи надзорни орган. Извођење хидроизолационих радова неопходно је обавити уз константан стручни надзор над извођењем радова од стране извођача, а на потпуно задовољство надзорног органа. Количина која ће се платити извођачу по уговореној јединичној цени, која је дата за m2 изведене хидроизолације, утврдиће се на основу мера датих у пројекту и како то одобри надзорни орган. 06.05.02. Изолација зидова пропуста 06.05.03. Изолација доње плоче пропуста 06.05.04. Изолација крилних зидова Рад по овој позицији састоји се у премазивању битуменом површина бетона које ће доћи у непосредни додир са процедном водом из тла, што подразумева обезбеђење свих постројења, опреме, материјала и радне снаге и обављање свих операција на припреми повшрине бетона, транспорту, припреми и уграђивању материјала. Премаз се врши битуменом тип 45 или 60 према SRPS U.M3.010 Површине крајњих стубова и крила као и делова средњих стубова које ће доћи у додир са изведеним насипом и кеглом односно земљом премазаће се врућим битуменом. Пре премазивања потребно је прегледати површину бетона, одстранити све изљускане и нестабилне делове, обновити бетон на тим местима цементним малтером и сачекати да веже и изгуби влагу. Површина мора да буде чиста и сува. Премазују се делови изнад темељних констуркција. Премаз се врши битуменом загрејаним до радне температуре, при спољној температури изнад 100С, преко бетона најниже температуре изнад 150С, у дебљини од око 2 mm и са утрошком око 3 kg/m2. Пре наношења премаза на предњим повшринама стуба, односно на спољашњим површинама крила, потребно је на бетону означити границу до које ће се премазивати, премаз, тако да граница буде за 20 cm нижа од линије контакта облоге кегле, односно насипа терена и бетона. Материјал се наноси погодним алатом. Евентуалне пукотине поправити врућим битуменом или емулзијом пре уграђивања насипа и кегле, односно затрпавања темеља. Количине које се мере је број квадратних метара изведеног премаза према димензијама према пројекту. Мерене количине обухватају пуну надоканду за набавку и транспорт свих материјала и рад. Потребна радна скела не мери се посебно. 06.06. ОСТАЛИ РАДОВИ 06.06.01. Облагање каменом Рад на овој позицији састоји се у облагању земљаних површина бетонским или каменим плочама. Након слагања бетонских плоча испуњавају се спојнице цементним малтером размере 1:3 са горњом ивицом заптивеном набијеном глином. Марка и класа бетона дате су пројектом а важе стандарди и SRPS-еви као за бетон. Облагање улаза и излаза пропуста, према детаљу, врши се сложеним каменом утопљеним у бетон МB 15. Квалитет камена доказује се испитивањем према : SRPS B.B0.001 Прородни агрегат и камен и узимање узорка. SRPS B.B8.001 Испитивање постојаности природног камена на мразу. SRPS B.B8.010 Одређивање воде коју упија природни камен. SRPS B.B8.012 Испитивање чврстоће на притисак природног камена SRPS B.B8.013 Испитивање постојаности природног камена под утицајем атмосферилија Обрачун количина врши се по m2 обрађене површине, утрошцима материјала, транспорта и радне снаге. Јединична цена обухвата напред описану позицију по m2.


149

7 УРЕЂЕЊЕ И ОСИГУРАЊЕ ПУТНИХ ПРЕЛАЗА У НИВОУ


150

7.1. РАДОВИ НА ДОЊЕМ СТРОЈУ 7.1.1. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ 7.1.1.1. Обележавање трасе и објеката - Обрађено позицијом број 1.1.1.1. 7.1.1.2.Сечење шибља и стабала пречника до 10cm - Обрађено позицијом број 1.1.1.2. 7.1.1.3. Сечење шибља и стабала пречника већег од 10cm - Обрађено позицијом број 1.1.1.3. 7.1.1.4. Рушење постојеће коловозне конструкције - Обрађено позицијом број 1.1.1.5. 7.1.1.5. Рушење и уклањање вештачких ограда - Обрађено позицијом број 1.1.1.6. 7.1.2. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 7.1.2.1. Ископ хумуса - Обрађено позицијом 1.1.2.2.

7.1.2.2. Ископ земљаног материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.4. 7.1.2.3. Ископ канала и испаривача - Обрађено позицијом 1.1.3.1. 7.1.2.4. Израда степеница - Обрађено позицијом 1.1.2.6. 7.1.2.5. Ископ из позајмишта - Обрађено позицијом 1.1.2.5. 7.1.2.6. Транспорт ископаног и утовареног материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.7. 7.1.2.7. Депоновање материјала - Обрађено позицијом 1.1.2.8. 7.1.2.8. Замена материјала са набијањем Опис рада Слаби материјал подтла замењује се квалитетнијим материјалом када се због лоших геомеханичких карактеристика материјала у тлу уз уобичајени начин рада не могу постићи захтевани резултати збијености. Након откопавања хумуса извршити ископ земљаног материјала


151

који се због својих лоших геомеханичких карактеристика мора заменити, депоновати га и заменити бољим материјалом (песковитим-шљунком) уз потребно набијање. Количина ископа за замену материјала ушла је у обрачун позиције број 7.1.2.2.-Ископ земљаног материјала Израда, Контрола квалитета, Обрачун рада - Обрађено позицијом 3.1.2.6. 7.1.2.9. Уређење темељног тла - Обрађено позицијом 3.1.2.6. Контрола квалитета Након уклањања хумусног слоја, приступа се изради постељичног слоја. Збијање постељичног слоја треба вршити до постизања модула деформације EV2 ≥ 45 MPa, или изражено преко динамичког модула деформације Evd ≥ 25 MPa, са степеном збијености Dpr = 95 %. У свему осталом обрађено позицијом 3.1.2.6. 7.1.2.10. Утовар и превоз песковитог шљунка - Обрађено позицијом 1.1.2.11. 7.1.2.11. Израда насипа од песковитог шљунка - Обрађено позицијом 3.1.2.8. 7.1.2.12. Израда завршног слоја-постељице - Обрађено позицијом 3.1.2.9. Контрола квалитета Збијање се мора вршити машински уз квашење или сушење до постизања влажности блиској оптималној. За оцену квалитета постељице користе се критеријуми:

- за постељицу од ситнозрног – кохезивног материјала и ситнозрног песка потребно је да степен збијености износи Dpr = 100 %, модул стишљивости Ms = 20 MPa и модул деформабилности Еv2 = 30 MPa, а - за постељицу од мешаног каменог и земљастог материјала (глиновити шљунак или глиновита дробина) потребно је да степен збијености износи Dpr = 100 %, модул стишљивости Ms = 30 MPa и модул деформабилности Е v2 = 45 MPa.

У свему осталом обрађено позицијом 3.1.2.6. 7.1.2.13. Хумузирање ерозивних површина косина - Обрађено позицијом 1.1.2.16. 3.1.2.14. Затрављивање хумузираних косина насипа и усека - Обрађено позицијом 1.1.2.16. 7.2. РАДОВИ НА КОЛОВОЗНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ 7.2.1. Израда тампонског слоја - Обрађено позицијом 1.1.2.15. Контрола квалитета На завршном слоју тампона треба постићи модул деформације EV2 ≥ 80 MPa, или изражено преко динамичког модула деформације Evd ≥ 40 MPa, са степеном збијености Dpr = 97 %. Степен неравномерности треба да је U ≥ 7, а најмање U = 5. У свему осталом обрађено позицијом 1.1.2.15.


152

7.2.2. Израда слоја од дробљеног каменог агрегата 0-31.5mm - Обрађено позицијом 3.2.2.

7.2.3. Израда горњег битуменизираног носивог слоја БНС 22sА од каменог агрегата - Обрађено позицијом 3.2.4. 7.2.4. Израда хабајућег слоја АБ 11 од асфалтбетона - Обрађено позицијом 3.2.5.


153

ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ СА ОПИСОМ РАДОВА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ САОБРАЋАЈНЕ ОПРЕМЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈЕ


154

Технички услови са описом радова за извођење саобраћајне сигнализације дати су кроз: 1.00 ОПШТЕ УСЛОВИ 2.00 ЕЛЕМЕНТЕ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 3.00 ЕЛЕМЕНТЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 1.00 ОПШТИ УСЛОВИ Технички услови са са описом радова за извођење саобраћајне сигнализације, која је предмет приложеног пројекта, обухватају: А) Техничке услове за израду, набавку и монтажу, односно извођење појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме који су објашњени кроз одговарајуће позиције ових радова. Б) Наручивање елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу предмера радова датих у пројекту. В) Израда појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу одговарајућих српских стандарда, Правилнику о саобраћајној сигнализацији, односно детаљних цртежа датих у пројекту. Г) Постављање, односно извођење појединих елемената саобраћајне сигнализације и опреме врши се на основу одговарајућих српских стандарда, Правилнику о саобраћајној сигнализацији, плана вертикалне и хоризонталне сигнализације, приложених у пројекту. 2.00 ЕЛЕМЕНТИ ВЕРТИКАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 2.1 Стандардни саобраћајни знакови 2.1.1. Величине: троугао 900x900x900mm и 600x600x600mm, круг ∅600mm и круг ∅400mm правоугаоник 600x250mm, Одступање од утврђених габаритних мера дозвољено је у границама од %2± . а) Употребљене величине знакова су одређене у пројекту. б) Стандардни саобраћајни знакови се израђују од челичног, алуминијумског лима (заштићеног пластифицирањем) или од полиетарске масе, по избору инвеститора, а према детаљним цртежима датим у српским стандардима (СРПС З.С2.301 - СРПС З.С2.307) и према Правилнику о саобраћајној сигнализацији. в) Подлога лица знака, са свим симболима, словима и бројкама је од ретрорефлектујућег материјала нормалног интезитета ретрорефлексије у складу са српским стандардима (СРПС З.С2.300, СРПС З.С2.330). На лицу знака никакав конструктивни елеменат (укрућење, шав, завртањ) не сме бити видљив тако да омета његово очитавање или мења његову слику. г) Полеђина знака, укључујући и елементе вешања, мора бити заштићена од корозије бојом од вештачких смола или пластифицирањем, у тамно-сивом тону, у складу са српским стандардима (СРПС З.С2.300). д) Знакови се причвршћују на носач помоћу обујмица стављених на полеђини знака. ђ) Знакови морају бити обезбеђени од окретања и смицања.

е) Знакови се постављају тако да раван лица знака одступа, по хоризонтали, за 03 до 0

5 у поље, од нормале на осу пута. ж) Положај знака у попречном профилу одређен је цртежима датим у пројекту. з) Произвођач је у обавези да на полеђини знака испише шифру знака по Правилнику о саобраћајној сигнализацији, са евентуалним садржајем (бројчаним или натписним) у загради.


155

Уколико се знак транспортује и складишти у непровидном омоту, обавеза означавања важи и за омот. и) Произвођач мора гарантовати непроменљив квалитет знака најмање на 2 (две) године. ј) У цену стандардног знака укључени су и сви потребни елементи за причвршћивање на носач (појачање, обујмице, завртњи, манжетне и др.) 2.2 Носачи саобраћајних знакова 2.2.1 Једностубни цевни носачи а) Стубни цевни носачи саобраћајних знакова израђују се од челичне вучене цеви једноличног пресека и дебљине, зависно од броја и врсте знакова који се постављају на носач, што је дато у спецификацији носача у пројекту. б) Носачи саобраћајних знакова морају бити прорачунати и према дејству ветра у зони у којој се налази пут на коме се постављају. в) Носачи саобраћајних знакова морају бити заштићени од корозије заштитином бојом и бојом од вештачких смола наизменичним појасевима беле и плаве боје од по mm150 или пластифицирањем, у тамно-сивом тону. г) Са горње стране, носач саобраћајног знака мора бити механички заштићен од утицаја кише, тј. затворен пластичним чепом или заварен. д) Једностубни цевни носач саобраћајног знака мора бити обезбеђен од окретања, пречкама у темељу. ђ) Носачи саобраћајних знакова постављају се у бетонске темеље, префабриковане или ливене на лицу места уградње. Димензије темеља морају бити у складу са очекиваним дејством ветра и обзиром на број и величину знакова на носачу. е) Дужина (висина) носача саобраћајног знака одређује се из детаља положаја знакова у попречном профилу датог у пројекту, а према величини и броју знакова на њима (датим у спецификацијама), потребне дубине темеља и изабраног начина фиксирања знака на носач саобраћајног знака. Продужење, односно скраћење носача саобраћајног знака због косине терена у попречном профилу , установљава произвођач на терену или из пројекта. 3.00 ЕЛЕМЕНТИ ХОРИЗОНТАЛНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ 3.1 Класификација ознака на коловозу 3.11 Уздужне ознаке

• пуне (неиспрекидане) линије - СРПС У.С4.222 • испрекидане линије - СРПС У.С4.223

а) Извођење елемената хоризонталне сигнализације врши се према ситуацијама у пројекту, детаљним цртежима на ситуацијама и посебним детаљним цртежима датим у пројекту. б) Елементи хоризонталне сигнализације се обележавају белом бојом поступком прскања, размазивања или лепљења на предходно одмашћену и очишћену површину. в) Бојило за извођење елемената хоризонталне сигнализације мора бити израђено на бази природних или вештачких смола са додацима, а трајност изведених ознака утврђује се према сертификату произвођача (који је уједно у обавези да достави атест за бојило) г) Особина ретрорефлексије елемената хоризонталне сигнализације постиже се додавањем

светлоодбојних елемената (перле) од минимум [ ]g100 на [ ]kg1 бојила.


156

д) Дебљина елемената хоризонталне сигнализације мора износити минимално [ ]mm6.0 , што

одговара приближном утрошку боје од

2

1m

kg бојене површине.

ђ) Ивице линија и фигура морају бити оштре и равне, са одступањем од пројектованих ознака за

највише [ ]mm5 . Допуштено одступање од мера датих на цртежима у пројекту износе највише %5 .

Већа одступања и евентуалне измене услед објективних потешкоћа на месту извођења елемената хоризонталне сигнализације морају бити унети у одговарајуће ситуације пројекта изведеног стања. e) Материјали и технички услови за извођење хоризонталне сигнализације подлежу српском стандарду СРПС З.С2.240. ж) Извођење хоризонталне сигнализације врши се према ситуацијама у пројекту, детаљним цртежима на ситуацијама и посебним детаљним типским цртежима. Ширине, боје и ритам прекида дати су на цртежима у пројекту. з) За све узведене радове гарантни рок мора износити најмање 12 (дванаест) месеци.

и) Цене радова на извођењу хоризонталне сигнализације обрачунавају се по 2m обојене површине. Цена обухвата радове размеравања на терену, чишћења и одмашћивања коловоза и бојење.


157

07.04. ОСИГУРАЊЕ ПУТНИХ ПРЕЛАЗА

07.04.00. УРЕЂАЈИ У КУЋИЦИ ПУТНОГ ПРЕЛАЗА


158

07.04.01 Кућица путног прелаза (2.1.1)

За смештај уређаја треба предвидети типску бетонску кућицу са металним вратима са бравом за кључ број 1. Габарити кућице дефинисани су у типском пројекту ЖО.060.57. Кућица се уграђује на типски темељ В33, B63 или B93 у зависности од конфигурације терена Простор у коме је смештен уређај треба да има проветравање и да је заштићен од инсеката и прашине. Под кућице треба да буде покривен изолационом масом или простирком. Око кућице мора да постоји уређена бетонска стаза ширине најмање 70cm.

Сви метални делови (укључујући и врата) морају да имају прикључке за уземљење, који се међусобно повезују и спајају на завртањ за уземљење кућице, које се везује на посебан уземљивач (а након електрификације пруге на шину).

Кућица мора да буде тако конструктивно изведена да омогућава уградњу ормарића за телефонски апарат. Приступ телефонском апарату мора да буде могућ са спољне стране.

Елементи за руковање локалним укључивачем морају да буду приступачни саобраћајном особљу, а заштићени од неовлашћеног руковања. Уколико се уграђују на кућици, морају се налазити са спољне стране кућице у посебној кутији.

Унутрашње инсталације у кућици изводе се проводницима PP00 или PGP за напојни део а проводницима SYY за сигнални део. Осветљење кућице мора бити изведено са бродском светиљком са сијалицом 230V/60W.

Заштита од директног додира у кућици мора бити изведена у складу са тачком 4.2 SRPS N.B2.741 (заштита преградама и кућиштима).

Као заштита од индиректног додира, који се услед квара у изолацији између делова под напоном и изложених проводних делова може појавити на тим изложеним проводним деловима, мора се применити заштита аутоматским искључењем напајања преко заштитног уређаја диференцијалне струје. Као допунска мера заштите од индиректног додира мора се применити и изједначење потенцијала, тако што ће се уземљење свих рамова у кућици извршити путем заштитних проводника од бакра пресека 10mm2 од свих проводних делова у кућици (рам, метална врата, ТТ орман и сл.) до главног прикључка за уземљење кућице одакле се или бакарним земљоводом пресека 35mm2 или поцикованим челичним ужетом од 95mm2 води до једне шине (заваривањем на шину).

Заштитне проводнике (такозвана ужад за уземљење) од електропоставних справа и друмских путних сигнала извести поцикованим челичним ужетом од 95 mm2.

07.04.02 Сигурносни уређај (2.1.2)

Сигурносни уређај путног прелаза може бити електронско-процесорског или релејног типа. Уређај мора да поседује дозволу за коришћење на пругама ЈП "Железнице Србије".

Уређај мора да испуни услове извођења дефинисане у Упутству 412 о опремању путних прелаза у нивоу електричним уређајима за осигурање. Услови су дефинисани у одељцима III и IV поменутог упутства и подразумевају следеће:

а) Основни услови извођења

Путопрелазни сигнали и полубраници укључују се на укључним уређајима од стране воза (путни прелази РРА1 и РРА2) или путем тастера на станичној поставници (путни прелаз РPА3). Искључивање путопрелазних сигнала и отварање полубраника обавља се преласком задње осовине шинског возила преко искључних уређаја (РРА1, РРА2 и РРА3) или путем тастера на станичној поставници (само за путни прелаз РPА3).

За путне прелазе РPА1 и РPА2, у случају да после укључивања уређаја није дошло до гажења искључних уређаја, или да шинско возило није искључило уређај преласком и напуштањем искључних уређаја, уређај се аутоматски враћа у основни положај након одређеног времена које се може регулисати у временском опсегу од 240 до 480 секунди од тренутка враћања контролних сигнала да показују сигнални знак 55 "Уређај на путном прелазу у квару". Временско коло које се користи у ову сврху мора да буде удвојено, и примењује се принцип "два од два".

Мора да постоји могућност активирања путопрелазних сигнала и полубраника на лицу места, од овлашћених лица.

За ову врсту уређаја није потребно удвостручавање укључних уређаја, док искључни уређаји морају да буду удвојени.


159

б) Контролни део уређаја

Контролни део уређаја (индикациона плоча на самом уређају путног прелаза, односно станична поставница у ТЕ Костолац Б за путни прелаз РPА3) приказује стање исправности уређаја оптичким индикацијама и бројчаницима и мора да показује једно од три стања:

- исправно стање - појаву сметње - појаву квара

Појава квара може да се прати и акустичком индикацијом, у ком случају уређај мора да омогућава манипулацију за искључивање акустичног сигнала.

Ради испитивања исправности рада контролног дела уређаја могу се предвидети манипулације за проверу контролних кола сметњи и квара.

НАПОМЕНА:

Обзиром да није предвиђена даљинска контрола рада и исправности путних путних прелаза РРА1 и РРА2, код ових прелаза предвиђена је уградња GSM/GPRS модема који се повезује на уређај прелаза и омогућава комуникацију - преко истог или сличног модема који се испоручује, уграђује и повезује са PC рачунаром у деоници за одржавање.

07.04.03 Напојни уређај (2.1.3)

Основно напајање уређаја је из локалне дистрибутивне мреже за путни прелаз РРА1, односно из напојног уређаја службеног места ТЕ Костолац Б за путне прелазе РРА2 и РРА3. У случају нестанка основног напајања мора се предвидети осмочасовна резерва из акумулаторских батерија. За време резервног напајања мора да буде обезбеђен нормалан рад уређаја за обезбеђење путног прелаза за максимално могућ број возова.

Потребно је предвидети мере за стабилизацију батеријског напона и мере за ограничење струје пуњења, као и контролу стања батерија.

Уколико није предвиђено трајно показивање акумулаторског напона и струје, треба предвидети мерне стезаљке за прикључење инструмената.

За путне прелазе РРА2 и РРА3 ова позиција укључује и испоруку и уградњу трансформатора за снижење напона 750/230V, 50 Hz, 2 kVA.

Морају се предузети све потребне мере за заштиту од електричног удара у складу са SRPS N.B2.741. Препоручује се употреба заштитног уређаја диференцијалне струје.

07.05.00 СПОЉАШЊИ УРЕЂАЈИ (2.2)

07.05.01 Светлосни путопрелазни сигнали (2.2.1)

Светлосни путопрелазни сигнали служе за упозорење учесника друмског саобраћаја о приближавању шинског возила путном прелазу, односно о затварању прелаза полубраницима.

Путопрелазни сигнали морају да имају по две водоравно постављене сигналне светиљке минималног пречника ∅136 мм у равностраном троуглу, које наизменично светле црвеном светлошћу у ритму од 60 трептаја у минути, када је уређај за обезбеђење путног прелаза активиран. Најкасније 8 секунди након проласка шинског возила преко искључних уређаја, путопрелазни сигнали морају да се угасе уколико не постоје полубраници, односно по доласку полубраника у крајњи горњи положај.

Сигнална светиљка мора да има уграђена расипна стакла за расипање светлости под углом од 60°.

На путопрелазним сигналима употребљавају се сијалице са 2 влакна. Кад је прелаз укључен, напајају се главна влакна сијалица. У случају прегоревања главног влакна на некој сијалици, напајање се аутоматски пребацује на помоћно влакно. Ако прегоре оба влакна на једној сијалици, друга сијалица на том путопрелазном сигналу и даље светли главним, односно помоћним влакном. Мора да буде предвиђена могућност регулације јачине струје сијалице.

Сваки путопрелазни сигнал мора да има уграђено јакозвучно звоно минималне јачине 90dB за акустично упозорење учесника друмског саобраћаја. Звоно мора да буде укључено у времену док путопрелазни сигнали светле, али пошто је у овом случају путни прелаз осигуран и полубраницима, јакозвучно звоно може да се искључи након спуштања полубраника.


160

За путопрелазне сигнале треба употребити стандардизоване сијалице од 20W или опционо LED модуле (уколико поседују дозволу Дирекције за железнице), која омогућава контролу рада и исправности путних сигнала.

Стуб путопрелазног сигнала мора да има рупе за пењалице.

Путопрелазни сигнали када су активирани морају према путу показивати црвено трепћуће светло усмерено тако да је видљиво са пута на удаљености од најмање 50m.

07.05.02 Поставна справа путопрелазног полубраника (2.2.2)

Полубраником се затвара саобраћај на коловозним тракама које воде према путном прелазу, односно на десној половини пута испред путног прелаза с обе стране железничке пруге. Полубраници се постављају само у комбинацији са путопрелазним сигналима, и у функционалном погледу морају да чине једну целину.

Сваки полубраник мора да има засебан погонски мотор. Погонски мотори морају да буду опремљени електричним забрављивањем, које придржава полубранике у крајњим положајима. У случају нестанка напајања мотора, путни прелаз прелази на квар, а полубраник мора аутоматски да се спусти у положај ''Забрањен пролаз '', до доласка одговарајуће службе одржавања, када се ручно (курблом) подиже у крајњи горњи положај и у том положају остаје до отклањања квара. Полубраник мора да буде подешен и за ручно подизање, уз претходно искључење погонске струје електромотора.

У случају запрека у раду мотке, погонски мотори полубраника морају да буду осигурани од преоптерећења. Погонски мотори полубраника морају да буду подешени тако да спуштање браника траје 8 - 12 секунди, а њихово подизање 5-7 секунди.

Мотка полубраника мора да има пререзиво место, чиме се погон полубраника штити од оштећења од друмских возила. Прелом полубраника мора да се јави на контролном делу уређаја као квар.

Пре спуштања полубраника мора да се активира предзвоњење, које траје минимално 15 секунди. По истеку овог времена полубраници се спуштају, а звоњење се наставља. Када полубраник заузме крајњи доњи положај, звоњење може да се искључи. Укључивањем предзвоњења истовремено се укључују и путопрелазни сигнали, који трепћу црвеном светлошћу читаво време док је путни прелаз затворен.

На врху полубраника мора да постоји црвена позициона светиљка која трепће када се полубраник покрене из свог редовног положаја и мора да трепти све док се полубраник не врати у свој редован положај. Ова црвена светиљка мора да буде усмерена према путу, а заклоњена према железничкој прузи.

Крајњи положаји и исправност рада полубраника морају да се контролишу у контролном делу уређаја.

Облик и мере полубраника, као и најмање дозвољено растојање између ивице коловоза и механизма за покретање полубраника, одређени су српским стандардом ''Уређаји за затварање саобраћаја на прелазу пута преко железничке пруге'' - SRPS Z.S2.150.

07.05.03 Мотка путопрелазног полубраника (2.2.3)

Мотка полубраника је намењена за уградњу на поставну справу путопрелазног браника и служи за прекид путног саобраћаја. Пошто досеже само до половине пута, омогућава несметан одлазак друмских возила из зоне путног прелаза. Саграђена је од лаких легура и има пререзиво место чиме се поставна справа штити од оштећења од стране друмских возила. За исправан рад поставне справе, од важности је да се изврши правилно уравнотежење мотке са одговрајућим противтеговима. У складу са Правилником о саобраћајној сигнализацији (Сл. гл. РС, бр.26/10) обојена је бело-црвеном бојом и има три рефлектујуће површине - катадиоптере (на оба краја и на средини), као и сигналну светиљку на врху, која у складу са важећим прописима у фази укључености прелаза ради у ритму светиљки на путним сигналима. Ако је мотка обојена рефлектујућим бојама, може бити и без катадиоптера. Може бити различите дужине у зависности од ширине пута, али је врх мотке полубраника за око 0,25 м краћи од осе пута. Лом мотке полубраника изазива појаву квара на контролном делу уређаја.

07.05.04 Најавни и укључно-искључни уређаји (2.2.4)

За путне прелазе PPA1 и PPA2 примењују се укључни и искључни уређаји, чије реаговање мора да одговара највећој допуштеној брзини на прузи. Овде је предвиђена примена бројача као сензора точка. За сваки укључно-искључни и најавни уређај потребно је предвидети минималан број кабловских жила.


161

Укључно-искључни уређаји морају да буду тако изведени да се поуздано контролише њихова исправност, као и исправност прикључног кабла.

Укључнe тачкe путних прелаза РРА1 и РРА2 морају да буду означенe сигналним знаком 57 "Укључна тачка, очекуј контролни сигнал", који се поставља према Сигналном правилнику и стандарду ЈŽS S1.047.

Уз ове уређаје испоручилац је дужан да испоручи и сет неопходних алата за монтажу, подешавање и мерење.

На овим објектима предвиђена је уградња сензора точка.

Електронски сензори точка морају да задовоље следеће услове:

- морају поседују дозволу за коришћење у саобраћају издату од Дирекције за железнице РС - сензорски уређај мора бити електронског типа - сензори морају бити испоручени са припадајућом електронском опремом, штитницима и

прибором за причвршћење за шину - истим причврсним прибором мора бити омогућена монтажа на типове шина S49, S54, S64,

UIC60, - уколико систем у сензору није дуплиран, испорука за једно бројачко место мора обухватити

два сензора - прекид напајања или везе сензора са уређајем се мора карактерисати као стање „квар“, а

уређај мора ући у "fail-safe" режим (код укључних тачака треба да се дешава укључење прелаза, код искључних тачака не сме доћи до прераног искључења, а у случају када сензори точка формирају бројачки одсек, тај одсек мора показивати заузеће).

- уређај мора поседовати дијагностику са дефинисаним погонским поремећајима и приказивањем на дисплеју

- сензори не смеју имати утицај од повратне струје вуче 25кV/50Hz - морају радити поуздано до брзина до 200km/h - уређај треба поуздано да ради и на дрвеним и на бетонским праговима - уређај треба да буде неосетљив на све утицаје електромагнетних поља која могу

проузроковати шинска возила као и на утицај висећих цеви и елемената за квачење шинских возила

- да су погодни за све точкове са следећим димензијама:

Пречник точка: ≥ 330 mm; ≤ 2000 mm. Ширина точка: 130 mm ÷150 mm. Висина бандажа точка: максимум 36 mm. Ширина бандажа точка: 20 mm ÷ 33 mm.

- напајање: 19VDC ÷ 72VDC. - температурни опсег: –40°C ÷ +70°C (температура у прикључном кућишту). - степен заштите од воде и прашине IP55 (према SRPS – IEC 529).

Као AFI коло употребиће се кратко електронско шинско струјно коло које ради на фреквенцији од око 10kHz које омогућава једноставно решавање одређених саобраћајних ситуација.

НАПОМЕНА:

У зависности од изабраног испоручиоца опреме, може се десити да се рад уређаја прелаза заснива на одсецима чија се слободност контролише сензорима точка и евалуаторима слободности одсека. У том случају се AFI кола на прелазима PPA2 и PPA3 неће уграђивати.

07.05.05 Спољне поставнице (локални постављач и ормарић за деактивирање) (2.2.5)

Када је потребно да се преко путног прелаза обави маневрисање више пута узастопно без преласка укључних тачака мора се користити локални (ручни) постављач (случај укључења 7 из Упутства 412), такозвани ЛОБ прекидач. Уређај је укључен онолико дуго колико и прекидач. Враћањем прекидача у основни положај уређај се искључује. У случају наиласка воза на укључне елементе док је прелаз укључен ЛОБ-ом, уређај памти и потврђује ово укључење од стране воза а путни прелаз остаје затворен и после враћања ЛОБ прекидача (наравно до преласка воза).

Елементе за руковање локалним постављачем могуће је уграђивати са спољне стране кућице на зиду кућице или на посебној металној цеви са кутијом (ормарићем) са спољним вратима која се закључавају, чиме је неовлашћеним лицима спречен приступ командним елементима. Кутија локалног постављача се уграђује тако да командни тастери и индикације буду у висини очију просечног човека, на око 1,6-1,7m од висине тла. У случају да се уградња врши на металној цеви,


162

на темељу локалног постављача треба оставити парче јувидур цеви за увод кабла, који се даље кроз металну цев држача уводи у металну кутију постављача.

Ормарић ДТ који се користи за деактивирање укључне тачке уграђује се на посебној металној цеви са спољним вратима која се закључавају. Уграђује се у непосредној близини укључне тачке коју треба деактивирати.

У оба типа ормарића (ЛОБ и ДТ) мора постојати одговарајућа светлосна индикација.

07.05.06 Контролни сигнал (2.2.6)

Облик и мере контролног светлосног сигнала одређени су стандардом ЈЖС S1.046, технички услови за израду и испоруку стандардом ЈЖС S2.015, а технички услови за уградњу стандардом ЈЖС S3.002. Састоји се од: бетонског темеља, сигналног стуба, сигналне плоче, сигналних светиљки, радне корпе, црно-беле плоче уочљивости, ознаке сигнала, прикључне касете и сигналног ормана. Служи да својим појмом укаже на стање укључености путног прелаза. Стално показује сигнални знак 55: "Уређај на путном прелазу у квару" чак и када је прелаз исправан и налази се у основном положају. Када се прелаз укључи, показује сигнални знак 56:"Уређај на путном прелазу исправан".

Трајање белог трепћућег светла на контролном и помоћном контролном сигналу, које ради у ритму светиљки на путопрелазним сигналима, може временски да се ограничи на 30 до 90 секунди од тренутка прве појаве тог светла. Временско коло које се користи у ову сврху не мора да буде удвојено. Жуто мирно светло које непрекидно светли на контролном и помоћном контролном сигналу, треба да има сијалицу са два влакна. Ако се на уређају појави квар, бело трепћуће светло не сме да се пали на контролном и помоћном контролном сигналу.

07.05.07 Кабловска мрежа (2.2.7)

Повезивање спољашњих елемената уређаја путног прелаза изводи се стандардним SPZ, PP41, PNK и TK 39 P кабловима, који одговарају стандардима JŽS S2.011 и JŽS S2.012 и према техничким условима ЗЈПТТ. Пројектом телекомуникационих постројења (Књига 10) су дефинисана сва измештања главне трасе каблова због колизије са другим кабловима и инсталацијама. План каблова је израђен у складу са пројектним задатком а број жила је одређен према елементима који се повезују. Полагање каблова врши се у рову димензија 0,8mx0,4m по траси која је назначена на плану трасе полагања каблова и на плану каблова. На пролазима испод пруге и пута каблови се провлаче кроз пластичне PEHD цеви пречника 110mm и одговарајуће дужине, уграђене на дубини од 1,2m од доње ивице прага односно 1,20 m од површине пута, које се уграђују подбушивањем.

Каблови се полажу у складу са одговарајућим прописима и према условима произвођача каблова. Кратке кабловске дужине које служе за повезивање лантерни путних сигнала са кабловским касетама нису приказане на плану каблова а њихове вредности су урачунате у вредност одговарајућег елемента спољне опреме. За настављање каблова користити термоскупљајуће спојнице.

Након полагања каблова, потребно је извршити одговарајућа електрична мерења истих, као и њихово геодетско снимање и упис у катастар подземних инсталација.

У зависности од врсте уређаја који ће бити изабрани и услова њихових испоручилаца, потребно је проверити да ли сви приказани каблови на плану каблова задовољавају те услове. Ранжирање каблова на завршном раму уређаја биће дато кроз Монтажни пројекат, када буде познат испоручилац уређаја путног прелаза и његова шемотехника.

Инвеститор, односно руководилац градилишта дужан је да најмање две недеље пре почетка радова извести све надлежне службе о почетку истих.

07.05.08 Уземљење и заштита спољних елемената (2.2.8)

Заштита спољних елемената сигнално-сигурносних уређаја у станицама и на отвореној прузи од угрожавајућих напона врши се уземљивањем проводних делова свих спољних елемената. Ово уземљивање се може извести на један од следећих начина.

- преко једне исте шине као повратног вода струје вуче - преко средње тачке колосечне пригушнице уколико је она од објекта који треба уземљити

удаљена мање од 150 м. - преко посебног вода за уземљење - преко посебних уземљивача.

С обзиром да се ради о не-електрифицираној прузи јасно је да се уземљивање врши само као мера заштите од индиректног напона додира и то применом посебних уземљивача јер шине не


163

представљају повратни вод струје вуче који је повезан са уземљивачем у ЕВП-у. Дакле, на сва три путна прелаза, примениће се уземљивање свих спољних елемената који су уграђени у непосредној близини прелаза (путних сигнала, поставних справа, прикључних глава искључних уређаја, LOB ормарића) њиховим повезивањем на једну шину која се потом повезује на посебан уземљивач кућице путног прелаза израђен од једне цевасте поцинчане челичне сонде Ø50,8 mm L=3m код прелаза PPA1 (Rz ≤ 30Ω), односно израђен од три цевасте поцинчане челичне сонде Ø50,8mm L=3m код путних прелаза PPA2 и PPA3 (Rz ≤ 10Ω). Контролни сигнали и прикључне главе укључних уређаја и ормарићи за деактивирање се уземљују уземљивачем израђеним од поцинчане челичне траке FeZn 25x4mm дужине 10 метара положене на "кант" у кабловски ров.

07.05.09 Комуникационе везе са путног прелаза (2.2.9)

За везу саобраћајног особља станица ТЕ Костолац Б и Стиг користиће се ПТТ везе, према Пројекту телекомуникационих постројења (Књига 10).

С обзиром да се улазни сигнал Аu92 опрема телефоном за везу са пословођом саобраћаја ТЕ Костолац Б, исти ће се повезати путем кабла ТК39P 3x4x0,8 и са индукторским телефоном који ће се сместити у телефонском орману кућице путног прелаза РРА3 и користити и за везу путног прелаза РРА3 и ТЕ Костолац Б (детаљи дати у Књизи 10).

07.06.00 ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ (2.3)

07.06.01 Техничка документација (2.3.1)

Испоручилац опреме је у обавези да изради Извођачки (монтажни) пројекат и Пројекат изведеног објекта, као и одговарајуће приручнике и упутства о руковању и редовном одржавању уређаја путних прелаза.

Упутство за руковање и одржавање уређаја путног прелаза мора да садржи неопходне процедуре за отклањање свих сметњи и кварова на српском језику. Произвођач је обавезан да испоручи листинг сметњи, кварова и редовних догађаја на српском језику.

Фабричко упутство за одржавање уређаја путног прелаза мора да садржи све потребне електричне шеме, упутство за монтажу и упутство за коришћење уређаја путног прелаза, са дефинисаним одговарајућим гарантним роковима и спецификацијом резервних делова. Техничка документација мора бити на српском језику.

07.06.02 Остале обавезе (2.3.2)

Уколико примењени уређај осигурања нема дозволу за коришћење Дирекције за Железнице, испоручилац је дужан да код исте покрене одговарајућу процедуру. Пре пуштања уређаја у рад испоручилац мора поседовати дозволу Дирекције за Железнице за коришћење.

Обавеза је Инвеститора да пре започињања радова на изградњи предметног објекта прибави податке о евентуално постојећим подземним инсталацијама у зони радова предвиђених по овом пројекту. Уколико се утврди да исте инсталације постоје, Инвеститор је обавезан да пре започињања радова у присуству овлашћеног представника власника предметне подземне инсталације, изврши њено прецизно лоцирање и у случају колизије новопројектоване и постојеће инсталације, дужан је да прибави сагласност власника инсталације на начин техничког решења те колизије.

07.07.00 НАЧИН ИЗВОЂЕЊА МОНТАЖЕ И ОДРЖАВАЊЕ УРЕЂАЈА (2.4)

07.07.01 Монтажа (2.4.1)

С обзиром да се ради о новој траси пруге, радови на монтажи спољних елемената осигурања се изводе пратећи динамику грађевинских градова на прузи и обухватају:

- монтажу путопрелазних/контролних сигнала - монтажу поставних справа и мотки - монтажу укључно-искључних елемената - монтажу AFI кола - монтажу локалних постављача и ормарића за деактивирање - монтажу уземљења

- израду кабловске мреже

Радови на монтажи унутрашњих уређаја се могу изводити независно од радова на монтажи спољних елемената осигурања, након што се изврши уградња бетонске кућице. Под


164

претпоставком да је извршена припрема градилишта (извршен фабрички пријем унутрашње опреме и иста транспортована у магацин на градилишту) ови радови обухватају:

- монтажу и испитивање сигнално-сигурносног дела уређаја - монтажу и испитивање напојног дела уређаја

За радове на монтажи уређаја осигурања Инвеститор мора одредити овлашћеног надзорног органа који ће координирати и надгледати радове. Сви радови на монтажи морају се извести према типским пројектима монтаже ове врсте уређаја и препорукама и упутствима испоручиоца опреме.

07.07.02 Посебни услови за грађење и одржавање уређаја (2.4.2)

Осим општих услова прописаних Законом о планирању и изградњи који се односе на припрему грађења, грађење, стручни надзор, технички преглед, пробни рад и издавање употребне дозволе за објекат, на основу захтева Инвеститора потребно је испунити и следеће посебне услове:

- испоручена опрема и материјал морају поседовати одговарајућу потврду о пријему у фабрици произвођача по одговарајућим стандардима

- након извршене комплетне монтаже и извршених свих потребних мерења потребно је извршити функционалну пробу комплетног уређаја, по процедури коју утврђује Инвеститор

- уз испоручен уређај потребно је пружити одговарајућу гаранцију са прецизираним гарантним роком и обавезама испоручиоца опреме у гарантном року

- уз испоручен уређај потребно је обезбедити сет резервних делова и потребан алат, инструменте и материјал за одржавање, према спецификацији испоручиоца

А) Фабрички пријем

Фабрички пријем врши комисија Инвеститора у фабрици, при чему је произвођач дужан да обезбеди:

- Технички опис рада система са примењеним програмом - Комплетну монтажну документацију са саставним деловима, електричним шемама,

контролним тестовима, подешавањима и мерењима - Стандардне мерне листе са резултатима финалне контроле и фабричким бројем уређаја

Циљ овог пријема је провера да ли уређај који се испитује потпуно одговара достављеној документацији.

B) Интерни технички преглед

Сигнални-сигурносни уређаји због своје специфичности и функције безбедности коју обављају, пуштају се у експлоатацију након:

1. Интерног техничког прегледа 2. Техничког прегледа комисије органа који је издао одобрење о изградњи/реконструкцији

3. Добијање решења о коришћењу

Кад извођач радова писменим путем обавести Инвеститора да је изградња уређаја завршена и да је објекат спреман за технички преглед, и када то потврди надзорни орган, Инвеститор образује Комисију за интерни технички преглед.

Интерни технички преглед обавља комисија коју формира Инвеститор и она врши проверу техничких и функционалних карактеристика, који су услов за сигуран и безбедан рад уређаја. По завршетку рада комисија је дужна да сачини записник. Комисија за интерни технички преглед обавља интерни технички преглед на основу и по одредбама Упутства о техничком прегледу сигнално-сигурносних постројења (431).

C) Технички преглед

По обављеном интерном прегледу и ако је припремљена техничка документација и извршена обука људста за руковање и одржавање, Инвеститор органу који је издао решење за изградњу/реконструкцију подноси захтев за формирање Комисије за технички преглед. Задатак комисије за технички преглед је да утврди подобност уређаја за употребу сходно Правилнику о садржини и начину вршења техничког прегледа објеката.

D) Пуштање у рад и пробни рад

Ако се у току техничког прегледа, утврди да је ради утврђивање подобности објеката за употребу неопходан пробни рад, орган који је издао одобрење за изградњу/реконструкцију може одобрити пуштање објеката у пробни рад.


165

Сврха пробног рада јесте функционално испитивање у експлоатационим условима, са евентуалним подешавањима карактеристичних података који зависе од конкретног места инсталирања уређаја.

За време пробног рада бележе се сва запажања, сметње, кварови, откази или потпуни испади из функције. Када се јаве овакви догађаји они се бележе кад су настали и кад је систем поново доведен у нормално стање и произођач је дужан да достави писмено објашњење, односно коментар о насталом догађају. Произођач је дужан да за време пробног рада организује ефикасану сервисну службу о свом трошку, која врши отклањање свих сметњи и замену неисправних утикачких јединица или делова уређаја.

E) Одржавање уређаја

Особље одржавања обавља све послове који су прописани Упутством за одржавање, на начин прописан Правилником о одржавању сигнално-сигурносних постројења" (Правилник 400; ЗЈЖ бр. 47-24/84 и "Сл.гласник ЗЈЖ" бр. 10/94), што је детаљније описано у Прилогу о безбедности и здрављу на раду.


166

7 УРЕЂЕЊЕ И ОСИГУРАЊЕ ПУТНИХ ПРЕЛАЗА У НИВОУ

Део 4: Електроенергетско напајање путног прелаза


167

TЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ КАБЛОВСКИХ ВОДОВА ДО 1 kV 0) Општи услови 0.1. Ови технички услови саставни су део пројекта и као такви обавезују Инвеститора и Извођача при извођењу објекта. 0.2 .Инвеститор је дужан да одреди стручно лице које ће да врши надзор над изградњом објекта у току целе градње ради контроле квалитета и количина радова и решења нејасних питања. 0.3. Сав материјал мора да се контролише приликом пријема, по решењима из пројекта и важећим прописима (пре упућивања на градилиште). 0.4. Радови морају да се изводе према одобреном пројекту, важећим нормативним документима и условима надлежних комуналних организација. Уколико се у току градње појави оправдана потреба за одступањем и мањим изменама пројекта, извођач мора да за сваку измену добије писмену сагласност Надзорног органа. Надзорни орган ће по потреби да упозна и пројектанта са предложеном изменом и да тражи његову сагласност. 0.5. За већа одступања од одобреног пројекта, надлежан је одговорни пројектант. 0.6. Радове на овом објекту може да изводи само овлашћено предузеће које мора да има стручан кадар квалификован за ову врсту радова.

1)Ситуација траса 1.1. Кабловски водови до 1 kV, који служе за напајање потрошача ел.енергијом, полажу се нормално са обе стране улице и прате линију улице. 1.2. Кабловски водови по правилу заузимају појас ширине 1m на одстојању 50cm од грађевинске односно регулационе линије улице. 1.3. При заједничком полагању кабловских водова до 1 kV са водовима за улично осветљење и водовима за више напоне, распоред каблова у рову треба да буде по правилу такав да се каблови за више напоне налазе на већем одстојању од зграде. Уобичајена ширина зоне за енергетске каблове износи 0.7m. 1.4. На прелазу преко улице, каблови се полажу кроз кабловску канализацију. Положај кабловске канализације је по правилу такав да је њена оса управна на осу улице, а правац је наставак правца трасе кабла. 1.5. Преко слободних површина или нерегулисаних терена, у зависности од месних услова, треба тежити да траса кабловских водова буде што је могуће краћа.

2) Услови за ровове, кабловска окна и кабловску канализацију 2.1. При слободном полагању кабловски водови се нормално полажу у ров у земљи чија је дубина 0.8m , а чија ширина зависи од броја кабловских водова, који се полажу у исти ров. 2.2. Међусобни размак кабловских водова у рову, треба да буде најмање 7cm. 2.3. Између кабловских водова 1 kV и оних за више напоне ако се полажу у заједнички ров, обавезно је постављање на кант, тако да њихово међусобно растојање буде 12cm. 2.4. На целој дужини кабловски водови морају бити положени у благим кривинама, змијолико, ради компензације евентуалних померања и температурних утицаја. 2.5. Каблови се полажу у слоју постељице, дебљине 20cm. Постељица је од ситнозрнасте земље или песка.


168

2.6. На нерегулисаним површинама изнад кабла полагати две PVC траке за упозорење и то: прву траку на 0,3m изнад кабла, а другу на 0,5m изнад кабла. У осталим подручјима поставити на 0,4m изнад кабла PVC траку за упозорење. 2.7. На свим оним местима где се могу очекивати већа механичка напрезања средине и где постоји евентуална могућност механичког оштећења, кабловски водови се полажу искључиво кроз кабловску канализацију. 2.8. Кабловска канализација се примењује на прелазима испод коловоза, улице, стаза и путева, трамвајских колосека, железничких пруга, кроз дворишта зграда, колских прелаза и сл. Ако се кабловска канализација полаже испод коловоза са две одвојене траке и са средњом траком ширине 2m или више, у средњој траци се мора израдити кабловско окно. При полагању кабловске канализације, последња кабловица мора ићи у тротоар најмање 50cm. 2.9. Кабловска канализација се по правилу израђује од пластичних цеви са по 4 отвора ∅ 100mm. 2.10.У посебним случајевима, ако се кабловска канализација не може извести пластичним цевима дозвољава се употреба цементно-азбестних цеви и префабрикованих бетонских елемената (кабловица). Изнад цеви се постављају упозоравајуће траке. 2.11.Кабловска окна се по правилу постављају на следећим местима: на преломима правца и нивелете трасе кабловске канализације на местима грањања кабловске канализације на правим деоницама кабловске канализације дужине до 40m. 2.12.Кабловско окно се изводи првенствено у тротоару, а изузетно ако нема друге могућности и у коловозу улице. 2.13.Чисте унутрашње димензије окна су 1.8x1.8x1.8m. Дубина окна може у зависности од месних услова да буде и већа, али се не препоручује да пређе 4m. 2.14.Поклопац окна је од ливеног челика квадратног облика, димензија 65x65cm, и заузима један угао у горњој плочи окна. 2.15.Зидови окна раде се нормално од опеке у продуженом малтеру а унутрашње површине окна морају бити дресоване. 2.16.За силазак у окно предвиђају се узенгије од бетонског челика ∅20 димензија 30x15cm, на међусобном растојању од 30cm, а постављају се тако да њихова вертикална оса пролази кроз средину једне странице отвора за поклопац. 2.17.Одводњавање окна се мора посебно предвидети, али је потребно на средини пода у окну предвидети дренажни отвор димензија 25x25cm, под окна извести са падом према овом отвору. 3) Приближавање и укрштање са другим објектима и инсталацијама 3.1. Хоризонтално растојање ТТ кабловских водова и енергетских кабловских водова до 1kV мора да износи најмање 50cm. 3.2. У случају да се ово растојање на неким местма не може постићи, на тим местима енергетске кабловске водове треба провести кроз цеви од провидног материјала. 3.3. Полагање енергетских кабловских водова преко ТТ кабловских водова није дозвољено. 3.4. При укрштању енергетских кабловских водова са ТТ кабловима потребно је да угао укрштања буде што ближе правом углу. Угао укрштања треба да буде најмање 45°. Изузетно уз узајамни споразум, угао укрштања може бити и мањи од 45°, али не мањи од 30°. 3.5. Вертикално растојање енергетских водова за напоне 250V према земљи од ТТ водова мора да износи најмање 30cm. За напоне изнад 250V према земљи ово растојање мора бити најмање 50cm.


169

3.6. На местима укрштања кабловског вода са железничком пругом, кабл се полаже у бетонске или челичне цеви. Дозвoљава се и употреба азбестно-цементних цеви, као и цеви од пластичних маса, механички довољно отпорних да заштите кабловски вод. 3.7. Кабловски вод мора пролазити најмање 1m испод горње ивице железничких шина. 3.8. Хоризонтално растојање између кабловских водова и водоводних или канализационих цеви мора да износи најмање 40cm. 3.9. Полагање кабловских водова испод водоводних цеви није дозвољено. 3.10.При укрштању кабловских водова са водоводним цевима или са канализационим цевима, мора се обезбедити минимално вертикално растојање од 30cm (чист размак). 3.11.Најмање хоризонтално растојање између кабловских водова и спољне ивице канала за топловод мора да износи 30cm. 3.12.Полагање кабловских водова изнад канала топловода није дозвољено. 3.13.При укрштању кабловских водова са каналима топловода, минимално растојање мора да износи 30cm. Кабловски вод по правилу треба да прелази изнад канала топловода, а само изузетно, ако нема других могућности, може прећи испод топловода. 3.14.На местима укрштања кабловских водова са каналима топловода, мора се између каблова и топловода обезбедити топлотна изолација од пенушавог бетона или сличног изолационог материјала дебљине 20cm. 3.15.При паралелном вођењу кабла за јавно осветљене и топловода треба остварити најмањи размак од 10cm. 3.16.Није дозвољено паралелно вођење енергетских каблова испод или изнад гасовода осим при укрштању. Најмањи размак између кабла и гасовода при укрштању и паралелном вођењу треба да буде 0.8m у насељеним местима, односно 1.2m изван насељених места. Ови размаци се могу смањити до 0.3m ако се кабл полаже у цев дужине најмање 2m са обе стране укрштања, односно комплетном дужином паралелног вођења. 3.17.При укрштању енергетских кабловских водова међусобно, потребно је између њих обезбедити вертикално растојање од 30cm (чист размак). 3.18.Кабловска траса и све промене правца трасе се морају означити видљивим спољним ознакама и то: код слободног полагања укопаним бетонским стубићима код рова испод бетонске или асфалтне подлоге са бетонским коцкама и месинганим плочицама које су утуснуте у бетонску коцку и садрже натпис са правцем кабла, напонски ниво. Коцка се тако уграђује да је у нивоу бетонске или асфалтне подлоге. 3.19. После полагања кабла Извођач радова је дужан да сачини ситуациони план стварно изведених инсталација, да напонски испита каблове, изда атест о истим и са снимком преда Инвеститору.


170

8. УКРШТАЊЕ КОЛОСЕКА СА ТРАНСПОРТНОМ ТРАКОМ

8.1. МАШИНСКИ ДЕО


171

Закључивањем уговора о извођењу постројења извођач усваја све тачке ових погодбених и техничких услова и исти се третирају као део уговора о извођењу инсталација, а у свему важе како за извођача тако и за инвеститора. ОПШТИ УСЛОВИ 1. Уступање изградње овог инвестиционог објекта врши се на основу постојећих прописа о планирању и изградњи објеката. Као база за подношење понуде односно за склапање уговора служи овај одобрени пројекат. Сви понуђачи морају добити пројекат на увид као и откуцани текст предрачуна без цена у који ће понуђачи уносити цене. Сви примерци предрачуна који се дају понуђачима морају бити идентични како би сви понуђачи исте радове понудили у истим количинама и истог квалитета. 3. У понуди морају бити обухваћене цене за: сав потребан материјал одговарајућег квалитета, све евентуалне увозне царинске и друге трошкове за увозну опрему, сав транспорт материјала, како спољни тако и унутрашњи на самом градилишту, сви путни и транспортни трошкови за радну снагу, целокупни рад за извођење инсталација, укључујући претходне и завршне радове, односно понуда треба да обухвати све трошкове око реализације од стране комисије за технички преглед и пријем, односно до колаудације. 4. Уговор о извођењу сматра се закљученим када се странке писмено споразумеју о изградњи овог постројења и цени изградње. 5. Уговор о извођењу радова мора да садржи још и одредбе о: A/ Року почетка и року завршетка извођења B/ Начин наплате извршених радова C/ Уговореним казнама D/ Гарантном року E/ Надзору инвеститора над извођењем постројења F/ Обавези извођача да постројење изради према одобреном пројекту и у склопу са постојећим стандардима, техничким упутствима и нормама. 6. Извођењу постројења не сме се приступити без грађевинске дозволе добијене од надлежних органа управе. 7. Извођач овог пројекта дужан је пре почетка радова да изађе на грађевину и на лицу места преконтролише пројекат и сравни га са стварним стањем на објекту, или уколико сам објекат није завршен, да сравни пројекат инсталације са грађевинским пројектом. У случају неких измена на терену и у објекту или ако утврди да постоје неслагања између пројекта инсталација и грађевинског пројекта, извођач је дужан да са довољним образложењем тражи да се пројекат прилагоди постојећем стању. 8. Рок гаранције за солидност изведене инсталације, квалитет материјала и исправан рад је две године, рачунајући од дана техничког пријема постројења. Сваки квар који се догоди на постројењу у гарантном року, а проузрокован је испоруком лошег материјала или несолидном израдом, дужан је извођач да на први позив инвеститора отклони о свом трошку, без икаквих накнада од стране инвеститора. Уколико се извођач не одазове првом позиву инвеститора овај има право да позове другог извођача да квар отклони, да му исплати, а наплату свих трошкова изврши из целокупне имовине првог извођача. 9. Уколико инвеститор буде располагао неким материјалом и уколико га да извођачу у циљу уградње истог у постројење дужан је извођач сав тај материјал прегледати и неисправан одбацити. 10. Уградити се може само квалитетан и исправан материјал који одговара спецификацији па било да га даје инвеститор или извођач. За уграђивање неисправног односно неодговарајућег материјала, извођач сноси пуну одговорност и сносиће сам трошкове око демонтаже неисправног материјала и поновне монтаже исправног. 11. Уколико извођач изведе инсталацију у свему по одобреном пројекту и са материјалом предвиђеним овим пројектом, сноси одговорност за исправно функционисање постројења само у погледу извршених радова, квалитета уграђеног материјала и капацитета појединих елемената опреме. Самовољно мењање пројекта од стране извођача је забрањено. За мање измене у односу на усвојени пројекат, или такве измене које функционално не мењају инсталацију или не захтевају знатније повећање инвестиционе вредности, довољна је само сагласност надзорног органа. Уколико се укаже потреба за већим изменама пројекта, онда је потребно да пројектант преради пројекат и прерађени пројекат се мора упутити на поновно одобрење инвеститору. 12. Ако извођач радова утврди да се услед грешке у пројекту или услед погрешних упутства инвеститора тј. његовог надзорног органа, радови изводе на штету трајности, стабилности, функционалности и квалитета постројења, одговара и сам за насталу штету ако на ове чињенице не упозори инвеститора.


172

13. У цену монтаже постројења је урачунато: a) потпуна монтажа инсталације b) пробна e_v_i_eиспитивања c) регулација и пробни погон d) обука руковаоца инсталације 14. Извођач ове инсталације може исту израдити само са радницима који имају одговарајуће квалификације и стварно стручно знање потребно за извођење радова на овој врсти инсталације. 15. Сви домаћи произвођачи оруђа и уређаја за рад дужни су да приликом испоруке дају кориснику атесте одговарајуће стручне установе у складу са Законом о заштити на раду. 16. При извођењу радова на овој инсталацији извођач мора водити рачуна да се не оштете околни објекти, да се што мање оштети сам објекат на коме се изводе радови и да се не оштете друге, већ изведене инсталације. Сваку учињену штету, намерно или због недовољне стручности, немарности или необазривости, извођач је дужан да отклони или надокнади њено отклањање. 17. Све отпатке и смеће које извођач тј. његови радници створе при раду, дужан је да о свом трошку однесе са градилишта, на депонију или за то одређено место. 18. Мере безбедности запослених радника на овом послу дужан је да предузме сам извођач у свему према важећим прописима. 19. Финансијске обавезе између инвеститора и извођача међусобно се регулишу уговором, у коме се дефинише и начин исплате. 20. За све време извођења радова извођач је дужан да на градилишту води грађевински дневник. Вођење грађевинског дневника врши се у складу са одредбама Правилника о обрасцу и начину вођења грађевинског дневника. 21. Поред грађевинског дневника извођач је дужан да води грађевинску књигу у којој се евидентирају сви изведени радови. Грађевинска књига служи као основ за састављање ситуације за наплату, као и за трајно документовање обима извршених радова. Надзорни орган је обавезан да врши оверу грађевинског дневника и књиге. 22. Објекат се не сме употребљавати, нити пуштати у погон пре него се изврши технички преглед свих радова изведених на објекту. Технички преглед радова се врши на основу захтева који могу поднети извођач или инвеститор. Технички преглед објекта, његова примопредаја и коначни обрачун се врши сходно одредбама закона о изградњи објеката. 23. Извођач је дужан да изради и преда инвеститору упутство за руковање свим елементима изведене инсталације. Упутство за руковање се израђује у 3 (три) примерка. Један примерак упутства мора бити урамљен, застаклен и постављен на место доступно руковаоцу инсталације. 24. Извођач је дужан да уради пројекат изведеног стања, и преда инвеститору 3 (три) примерка овог пројекта. Пројекат изведеног стања мора бити урађен у складу са прописима и нормативима за ову врсту инсталација. 25. Ако извођач утврди да радови на изради инсталације неће бити завршени у уговореном року, потребно је да бар 10 (десет) дана пре истека рока поднесе инвеститору захтев за продужење рока са образложењем разлога који су довели до закашњења. 26. За све накнадне радове, које је потребно извести, а нису предвиђени пројектом извођач је дужан да поднесе допунску понуду инвеститору. Након усвајања понуде извођач може почети са извођењем накнадних радова. Инвеститор мора дати одговор на допунску понуду у року од 8 (осам) дана. 27. Током извођења радова инвеститор мора обезбедити лице које ће вршити стручни надзор за његове потребе. Ово лице-надзорни орган мора испуњавати услове прописане законом о изградњи објеката. Надзорни орган врши у име инвеститора стручни надзор над извођењем радова на изради инсталација, усклађује динамику извођења радова и даје потребна упутства извођачу. Он је инвеститору одговоран за уредно извршавање радова. 28. За вршење стручног надзора склапа се уговор са овлашћеном радном организацијом или га инвеститор врши самостално за своје потребе. Име надзорног органа саопштава се извођачу писмено пре почетка радова. 29. Извођач је током извођења радова одговоран надзорном органу и са њим општи путем грађевинског дневника. Налози надзорног органа представљају обавезу за извођача од момента уписивања у грађевински дневник. Надзорни орган је обавезан да одговори на све захтеве извођача дефинисане у дневнику у што краћем року. У противном одговоран је за продужење рока и накнаду штете настале услед застоја. 30. Као завршетак радова на изради инсталације сматра се дан када извођач поднесе надзорном органу писмени извештај о завршетку уговорених радова и надзорни орган то потврди у грађевинском дневнику. 31. Након завршетка радова инвеститор или извођач за потребе инвеститора подноси захтев за образовање комисије за технички преглед и пријем изведених радова.


173

Примопредаја између извођача и инвеститора извршиће се након позитивног налаза комисије за технички преглед. Трошкове рада комисије сноси инвеститор. 32. Технички преглед објекта или дела објекта за чију је изградњу издато одобрење мора отпочети најкасније у року од 15(петнаест) дана по примљеном захтеву. Сам технички преглед се обавља у свему према важећим законским одредбама. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА МОНТАЖУ ТРАНСПОРТЕРА ОПШТЕ НАПОМЕНЕ 1. Опрема се монтира према документацији коју ће доставити Инвеститор. 2. Инвеститор има право да врши фазну контролу опреме. 3. Сва опрема мора да буде спремна за монтажу с једним заштитним антикорозионим премазом. 4. Сва евентуално потребна дотеривања на лицу места, као и контроле мера, треба да буду обухваћени понуђеном ценом монтаже. 5. Рок завршетка радова: Према Уговору. 6. За уграђену конструкцију дати гаранције од годину дана од примопредаје објекта. МОНТАЖА ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА Делови челичне конструкције морају имати у свим фазама монтаже прописану сигурност у погледу носивости и стабилности. За извођење радова на монтажи челичних конструкција инвестиционо-техничка документација мора садржати све геодетске податке који одређују положај конструкције у простору и тачке за одређивање висинског положаја конструкције. Тамо где је неопходно, монтажу изводити помоћу скела за привремено подупирање делова челичне конструкције. Пројекат скеле мора бити израђен према одговарајућим техничким прописима СРПС и упутствима за употребљену врсту материјала и конструкцију скеле. Пројектом скеле треба предвидети и помоћне скеле за лак и брз приступ радника до скеле за монтажу. При приступању монтажи треба урадити план организације градилишта који треба да дефинише: - саобраћајнице за спољни и унутрашњи транспорт, - место и врсту извора енергије потребне за извођење радова и развод исте, - простор и начин за смештај елемената конструкције, опреме, алата и осталог материјала, - начин транспорта, истовара, утовара делова челичне конструкције, - мере и средства противпожарне заштите лица на раду. Градилиште мора бити уређено тако да се омогући неометано и сигурно извођење свих радова на монтажи. Извођач радова на монтажи мора имати на располагању уређаје, машине, транспортна средства, као и остали инвентар, материјал и алат, који су потребни за монтажу конструкције и обезбеђење сигурности објекта, радова и радника. При припреми конструкције обавља се, зависно од њене врсте и значаја, стална или повремена контрола. Контролу обављају, по правилу, овлашћени представници наручиоца у присуству овлашћених представника извођача радова на изради конструкције. Пријем конструкције обавља се, по правилу, пре наношења заштите од корозије. Извођач радова на конструкцији дужан је да при пријему исте стави на увид потребну техничку документацију (пројекат, атесте о основном материјалу, атесте за завариваче и уверења о квалификацијама других стручних лица ангажованих на изради конструкције). Пробна монтажа читаве конструкције или појединих делова изводи се у радионици само ако је то предвиђено пројектом или уговором закљученим између наручиоца и извођача радова на изради конструкције. При пробној монтажи контролишу се димензије и облик. Одступања од облика и мера предвиђених пројектом не смеју прелазити допуштене вредности из одговарајућих техничких прописа. Извођач радова на монтажи конструкције дужан је, по завршетку припреме, преда наручиоцу у два примерка документацију о изради и пријему, а један примерак сачувати до истека гарантног рока монтаже. Челичне конструкције се транспортују сагласно прописима о габаритима и саобраћајним условима транспорта у друмском саобраћају. Непосредно пре почетка извођења радова на монтажи морају се преконтролисати геодетски подаци. Резултати се уносе у грађевински дневник. Темељи и ослонци челичне конструкције морају се израдити према пројекту и одговарајућим техничким прописима. Извођач радова мора извршити дотеривање челичне конструкције у положај предвиђен пројектом.


174

Осовински и висински положај монтираног дела конструкције мора се контролисати одговарајућим бројем мерења. Пријем монтиране конструкције обухвата повремени и коначни пријем о чему се саставља записник. После завршетка радова на монтажи конструкције, извођач радова не сме при распремању градилишта оштетити монтирану конструкцију као ни друга постројења и уређаје на градилишту или непосредно попред градилишта. ЗАШТИТА ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА ОД КОРОЗИЈЕ Челичне конструкције које су у додиру са ваздухом, водом, земљом и другим материјалом који проузрокују корозију заштићују се од корозије одговарајућим системом заштите. При избору система заштите од корозије узимају се у обзир: врста челика, стање површине конструкције, врста и начин обликовања конструкције, врста оптерећења конструкције, положај и степен изложености конструкције спољним условима. При одређивању система заштите води се рачуна о атмосфери (нормална, индустријска, екстремно агресивна или приморска). Без заштите од корозије могу се применити нисколегирани челици повећане отпорности према корозији за израду конструкција већег века трајања у нормалним атмосферским условима и челици са високим процентом легирајућих елемената. Сви делови челичних конструкција морају бити лако приступачни и без удубљења и мртвих углова где се може задржавати вода и прљавштина. Хемијско и електростатичко дејство између челика и других материјала у челичној конструкцији мора се избећи. Са места додира челика и бетона мора се омогућити брзо отицање воде. Са површина челичних конструкција морају се уклонити масноћа, нечистоћа, коварина, рђа и стране материје. У зависности од врсте челичне конструкције, стања челичних површина, услова средине и система заштите од корозије треба изабрати степен чишћења челичних површина. За припрему челичних површина нових челичних конструкција, спроводе се следеће технолошке операције: - одмашћивање - чишћење - отпрашивање - претходна заштита Пре одмашћивања мора се са челичних површина скинути чистим крпама вишак масних материја. Челичне површине одмашћују се брисањем чистим крпама или четкама натопљеним прописаним органским растварачима. После одмашћивања, све челичне површине морају се обрисати сувим крпама. Чишћење се може вршити млазом абразива, пламеном, хемијским средствима, машинским и ручним путем. Код чишћења пламеном, загревање не сме прелазити 150º C. Челични материјал дебљине до 6 mm не сме се чистити пламеном. Код машинског чишћења не смеју се користити алати који могу оштетити конструкцију. Отпрашивање се врши одувавањем компримованим ваздухом. Претходна заштита се врши испирањем или наношењем премаза који штити конструкцију од агресивног дејства заштитних премаза. Премазна средства која се примењују за заштиту челичних конструкција од корозије су материје које после сушења на ваздуху остављају суви филм као заштитну превлаку. Основна премазна средства се наносе у једном или два слоја, а покривена премазна средства се наносе у два или три слоја. Радови на премазивању не смеју се изводити ако је: - челична површина влажна - релативна влажност ваздуха изнад 80% - песак или прашина нанета на свеже премазану површину - температура ваздуха испод +5 ºC или изнад +40 ºC. Први основни премаз се, по правилу, наноси у радионици произвођача, а остали на градилишту после завршене монтаже. Премази се наносе ручно (четком, ваљком, пиштољем) или машинским поступком, зависно од димензија и облика конструкције. Наредни слој премазног средства не сме се наносити пре него што претходни слој буде потпуно сув.


175

Челичне конструкције не могу се транспортовати ако филм премазног средства није потпуно сув. За извођење радова на заштити од корозије могу се употребљавати само материјали за које је атестом потврђено да испуњавају прописане услове. Дебљина премаза контролише се методом одређеним ЈУС Ц.А1.558. Заштита од корозије челичних конструкција мора се одржавати у исправном стању. У том циљу се повременим прегледима утврђују стање заштите, као и обим и природа недостатка такве заштите. Степен зарђалости челичних површина заштићених премазима процењује се, по правилу, помоћу европске скале зарђалости. Утврђени недостаци морају се у најкраћем року отклонити. Недостаци се могу отклонити: - делимичним поправкама - обнављањем премаза - извођењем новог система заштите. Челичне површине морају се на погодан начин заштити од механичких оштећења


176

8.2. ГРАЂЕВИНСКИ ДЕО


177

ОПШТИ УСЛОВИ

Технички услови детаљније обрађују поједине делове пројекта, услове извођења радова и квалитет извођења радова.

Јединичне цене грађевинских радова на које се односе технички услови обухватају укупну продајну вредност потпуно извршених радова по јединици мере, а према описима позиција у предмеру радова.

Јединичне цене обухватају набавку свог потребног материјала и механизације, сав рад потребан за комплетно извршење позиције, као и све трошкове везане за утрошак свих врста енергије, горива и мазива, израду и одржавање свих инсталација, израду и одржавање саобраћајних објеката, израду и демонтажу помоћних и радних скела, разупора и подупирача, обраду материјала према техничким условима, осигурање радова и радне снаге, одржавање извршених радова у исправном стању до предаје, уклањање помоћних објеката, инсталација, рашчишћавање терена по завршетку радова, извођачеву режију, доприносе, таксе и остале дажбине, израду техничке документације и трошкове извршења техничког прегледа; односно све што је потребно посредно или непосредно за потпуно извршење и одржавање радова до предаје, и све остале уговорене обавезе до истека гарантног рока.

Количине радова обрачунавају се према теоријским димензијама и спецификацијама датим у пројекту, изузев ако је другачије захтевано описом позиције у предмеру или техничким условима.

Укупне количине дате у пројектној документацији само су приближне и не могу се сматрати стварним и исправним количинама радова које треба да изврши Извођач радова. Стварне количине радова утврдиће се мерењем у току извођења радова у присуству и са сагласности Надзорног органа.

Изведени радови примаће се и обрачунавати по методама које гарантују тачност положаја, облика и димензија делова објекта и његове целине у односу на положај, облик и димензије дате пројектом.

Неће се допустити одступања од пројектом утврђених мера, осим толеранција предвиђених важећим прописима.

Извођач је одговоран за исправност положаја и тачност мера предвиђених пројектом. Уколико се у ма које време током извођења радова установе неправилности, Извођач је дужан да, ако му то Надзорни орган затражи, изврши све потребне поправке и измене.

Извођач је дужан да изврши организацију грађења која ни у ком погледу неће угрозити људе, саобраћај, постојеће објекте и еколошке услове.

Сав потребан материјал мора бити нов и неупотребљаван, стандардног првокласног квалитета. Материјал лошијег квалитета неће се одобрити. Радови се морају обављати стручно и квалитетно.

Извођач је дужан да Надзорном органу поднесе захтев за одобрење врсте материјала који ће уградити, као и да прибави атесте за ту врсту материјала.

Надзорни орган има право да забрани употребу материјала који је набављен без његове сагласности.

Сав материјал, начин уграђивања и испитивања одговараће техничким условима из пројекта, односно важећим стандардима, укључујући и британске стандарде за геосинтетичке материјале, услед недостатка домаће регулативе за ову врсту конструкција.

Пре уградње Извођач је дужан доставити Надзорном органу резултате испитивања узорака предвиђених техничким условима или оних које затражи Надзорни орган. Сваки узорак мора носити ознаку за : назив објекта, назив Извођача, назив материјала, порекло, име произвођача и локацију одакле је узет узорак. Уколико резултати испитивања покажу да је материјал неодговарајући, Надзорни орган може тражити његову замену.

Трошкове испитивања и проба у циљу доказивања квалитета изведених радова сноси Извођач, ако су та испитивања предвиђена техничким условима.

Извођач је дужан да без посебне надокнаде трошкова, обезбеди и користи сва потребна ХТЗ средства, као и да се придржава свих мера заштите на раду прописаних за ту врсту радова. Извођач је дужан да обезбеди сав ангажовани материјал и опрему.

По завршетку грађења Извођач је дужан да о свом трошку изврши поправке евентуалних оштећења, која су настала као последица извођења радова, затим да расчисти зону радова и да доведе у исправно стање површине које су се користиле у току грађења.


178

ПОСЕБНИ УСЛОВИ

08.02.02.01.00 Земљани радови 08.02.02.01.01 Ископ земљаног материјала Опис рада

Рад на овој позицији обухвата машински ископ у материјалу II и III категорије са утоваром и транспортом вишка материјала до депоније коју одреди Надзорни орган.

Ископ се обавља према профилима, висинским котама из пројекта и прописаним нагибима косина, а узимајући у обзир геомеханичке особине тла и захтеване особине за наменску употребу ископаног материјала, у складу са овим Техничким условима. При изради ископа треба спровести све мере сигурности при раду и сва потребна осигурања постојећих објеката и комуникација. Такође треба пазити на то да не дође до поткопавања или оштећења пројектом предвиђених косина услед чега би могло доћи до клизања и одрона. Извођач је дужан да сваки евентуални случај поткопавања или оштећења одмах санира по упутствима Надзорног органа и за то нема право да тражи одштету или накнаду за већи непредвиђени рад.

Ископ треба обављати употребом одговарајуће механизације, а избор оптималне технологије рада врши Извођач, придржавајући се одговарајућих важећих прописа и стандарда, а у складу са овим Техничким условима.

За време рада на ископу, па до завршетка свих радова на објекту, Извођач је дужан да брине о томе да услед неправилног одводњавања не дође до оштећења израђених косина и да не буде угрожена њихова стабилност пре озелењавања и предаје објекта на употребу.

Нагибе косина у усеку и засеку треба израдити према пројекту, односно по захтевима Надзорног органа.


Количине ископа за обрачун утврђују се мерењем стварно извршеног ископа у самониклом стању, у оквиру пројекта или по изменама које одобри Надзорни орган.

Количине појединих категорија материјала у ископу одређују се комисијски на попречним профилима у проценту од целокупне површине попречног профила. На основу тих процената израчунавају се укупне количине сваке поједине категорије материјала.

Веће количине ископаног материјала од пројектованих или одобрених од Надзорног органа, тј. настале грешком Извођача, не плаћају се.

Обрачун се врши по кубном метру ископа самониклог тла по уговореним јединичним ценама, и то одвојено за поједине категорије материјала.

У јединичну цену урачунати су сви радови на ископу материјала, радови на уређењу и чишћењу косина од лабилних блокова и растреситог материјала, планирање ископаних и граничних површина као и сви радови на евентуалном утовару и транспорту вишка материјала до депоније коју одреди Надзорни орган.

Плаћање

Плаћање ће се извршити према стварно извршеним количинама по уговореној јединичној цени по јединици мере. 08.02.02.01.02 Насипање

Опис рада

Рад на овој позицији обухвата рад машина на насипању, разастирању, грубом и фином планирању, квашењу и сабијању материјала из локалног ископа.

Насипање се врши машински, у слојевима максимално 0,30m, уз ручну дораду.

Паралелно са насипањем врши се збијање материјала из локалног ископа, одговарајућим средствима до модула стишљивости Мs = 35 MN/m2 .

Насипање се врши према профилима, висинским котама и прописаним нагибима косина из пројекта.



179

Рад се мери у кубним метрима насутог материјала, а плаћа по уговореним јединичним ценама које укључују сав рад на насипању, разастирању, грубом и фином планирању, квашењу и сабијању материјала из локалног ископа.

Плаћање

Плаћање ће се извршити према стварно извршеним количинама по уговореној јединичној цени по јединици мере.

08.02.02.03.00 БЕТОНСКИ РАДОВИ

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА БЕТОН

Бетон и компоненте бетона морају бити у складу са Југословенским стандардима (ЈУС), односно стандардима ИЦС при чему су следећи стандарди најважнији:

Цемент: − SRPS EN 196-1: 1995, ИЦС 91.100.10 Методе испитивања цемента -Испитивање чврстоће - идентичан са ЕN 196-1:1987, стање 1989 − SRPS EN 196-7 од 1995, ICS 91.100.10 Методе испитивања цемента -Методе узимања и припреме узорака цемента - идентичан са ЕН 196-7:1989 − ICS 91.100.10 Цемент - Начин испоруке, паковања и складиштења − ICS 91.100.10 Цемент - Сулфатноотпорни цемент-Портланд цемент-Металуршки цемент-Дефиниције, класификација и услови квалитета − SRPS EN 196-1:1995,ICS 91.100.10 Методе испитивања цемента - Испитивање чврстоће идентичан са ЕN 196-1:1987,стање 1989 Агрегат: − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат-Фракционисани камени агрегат за асфалт и бетон - Основни услови квалитета − ICS 91.100.20 15 Природни агрегат и камен за производњу агрегата за бетон-Технички услови − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат - Испитивање минаралошко-петрографког састава − ИЦС 91.100.20 15 Камени агрегат - Одређивање гранулометријског састава методом сувог сејања − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат - Одређивање слабих зрна − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат за бетон и малтере- Испитивање агрегата загађеног органским материјама − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат - Хемијско испитивање агрегата за бетон и малтере − ICS 91.100.20 15 Камени агрегат - Одређивање облика зрна методом запреминског коефицијента − ICS 91.100.20 15 Камен и камени агрегат - Одређивање алкално-силикатне реактивности - Хемијска метода

Вода:

Без штетног дејства на везивни материјал. Однос цемент-вода 0,47 до 0,53. Потребно је да се употребљава вода која задовољава стандарде. SRPS.У.М1.058, (ICS 91.100.30 Вода за справљање бетона - Технички услови и методе испитивања) Адитиви:

Потребно је да се употребљавају адитиви који задовољавају следеће стандарде:

− SRPS.У.М1.034,(ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Дефиниција и класификација) − SRPS.У.М1.035, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Квалитет и проверавање квалитета) − SRPS.U.М1.036, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Припрема епрувета за испитивање утицаја додатак на особине бетона) − SRPS.U.М1.037, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Претходно испитивање ради избора додатака бетону са одређеним агрегатом и цементом) − SRPS.U.М1.038, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Одређивање потебне количине воде за цементни малтер са додатком)


180

− SRPS.U.М1.039, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Испитивање физичко-хемијских својстава) − SRPS.U.М1.044, (ИЦС 91.100.30 Бетон - Додаци бетону - Испитивање утицаја додатака на корозију арматуре) Вулкански пепео:

Побољшава ефакат повећавања атхезије и везивања, коначну чврстоћу и густину бетонске текстуре за конструктивни бетон. Оптималан однос цемента и вулканског пепела, мора да се одреди прелиминарним тестовима. Пропорција примеса вулканског пепела не сме да буде већа од 15% за портланд цемент са вулканским пепелом и 20% за порланд цемент са згуром. Напомена:

Осим SRPS, за сва претходна и контролна испитивања сматраће се обавезним Правилник за бетон и армирани бетон (БАБ 87, Службени лист СФРЈ, Бр.11/1987) када год је применљив. Квалитет материјала доказиваће се и према другим документима, ако тако одлучи Надзорни орган Марке бетона: Марке бетона се утврђују српским стандардима (SRPS). Марке се заснивају на чврстоћи на притисак, мереној на коцкама 20x20x20цм, после 28 дана од дана справљања. Слово М иза кога следе бројеви 10, 20, 30, итд, означавају марку, при чему број означава чврстоћу на притисак у МPа. Марка бетона мора бити назначена у плановима пројекта. − Упијање воде, које се у плановима означава словом В и бројевима 10, 20, итд. као што захтева SRPS.U.М1.015 (ИЦС 91.020 91.100.30 Бетон- Очврсли бетон - Одређивање воде под притиском) − Отпопорност на мраз које се у плановима означава словом М и бројевима 50, 100, итд. као што захтева SRPS.U.М1.016 (ICS 91.100.30 Бетон - Испитивање отпорности бетона према дејству мраза) − Отпорност на истовремено дејство мраза и соли као што захтева SRPS.U.М1.055, (ICS 91.100.30 Бетон- Испитивање отпорности површине бетона на дејство мраза и соли за одмрзавање) Захтеви везани за упијање воде, отпорност на мраз и отпорност за истовремено дејство мраза и соли морају се означити на плановима, када је то потребно, заједно са марком бетона. Извођач је обавезан да обезбеди атесте за марку бетона и друге захтеве пре уграђивања бетона, како би добио сагласност надзора за уграђивање бетона. Припрема бетона:

Бетон се припрема у фабрици бетона, у миксеру или комбинацијом мешања у фабрици бетона и миксеру, ако је тако предвиђено посебним техничким условима. Припрема бетона може се обавити и на градилишту, у цикличној мешалици одобрене врсте и капацитета. У таквом случају надзор ће тражити претходно узимање узорака и испитивање према ЈУС, пре давања сагласности на пропорције, време мешања и опрему. Извођач је дужан да припреми узорке у присуству Надзорног органа, а узорке испитује овлашћена лабораторија.

Уграђивање и набијање бетона: Бетон се мора уградити пре почетка везивања, у року од 25минута од мешања, осим када се уз писмено одобрење Надзорног органа користе успоривачи. Бетон се уграђује и вибрира машинским путем. Узимање узорака и испитивање бетона: Компоненте бетона и сам бетон испитују се редовно, како је одређено у SRPS. Извођач је обавезан да надзору достави атесте за компоненте бетона, издате од стране овлашћене лабораторије у складу са SRPS. Исто се односи и на бетон. Вршиће се претходно узимање и испитивање узорака и текућа контрола квалитета. Сви узорци узимају се у присуству Надзорног органа.

Мерење

Количина која се плаћа је број кубних метара бетона одређених марки, потпуно завршеног и примљеног. При срачунавању количина за плаћање користиће се димензије из планова или према налогу Надзорног органа, али ни у ком случају мерење не укључује сваки бетон који се користи за


181

извођење радних скела, као ни испумпавање воде, испуну дилатационих радних спојева, додатке бетону или повећану количину цемента. Уколико бетон достигне вишу марку од захтеване, за плаћање се признаје само захтевана марка. Количине арматуре и друге врсте радова које су укључене у завршену и примљену конструкцију мере се на начин одређен за такве врсте радова.

Плаћање

Количине, одређене на претходно описани начин, платиће се по уговореним јединичним ценама по јединици мере за сваку поједину доле наведену позицију за плаћање, која је наведена у списку позиција за подношење понуде, при чему јединична цена и укупни износ представљају пуну накнаду за сав материјал, рад и коришћење опреме и алата потребних за извршење радова предвиђених овим одељком.

Позиција - Марка бетона Јединица мере МБ 20 МБ 30 кубни метар 08.02.02.03.01 Израда потпорних зидова од армираног бетона MB30

Опис рада

Рад на овојј позицији обухвата израду потпорних зидова од армираног бетона MB30, V4, М150, у свему према детаљу из пројекта.

Опис радова је у свему према пројекту и општим условима за бетон описаним у позицији 08.02.02.03.00 ових Техничких услова. Ова позиција обухвата набавку и транспорт свог потребног материјала, сав рад на припреми и уграђивању бетона, доказивању квалитета и све остале пратеће радове.

Достављају се докази о квалитету претходних мешавина.

Контрола квалитета ће се извршити као стандардна испитивања бетона пројектоване марке.

Мерење

Обрачун количина врши се према теоријским димензијама датим у пројекту.

Јединица мере је кубни метар (m3) изведеног зида.

Плаћање

Јединична цена обухвата напред описану позицију по m3.

08.02.02.03.02 Израда слоја мршавог бетона испод темеља потпорног зида од неармираног бетона MB15

Опис рада

Рад на овој позицији обухвата израду слоја мршавог бетона испод темеља зида oд неармираног бетона МБ15, у слоју дебљине 10 cm.

Опис радова је у свему према пројекту и општим условима за бетон описаним у позицији 08.02.00 ових Техничких услова. Ова позиција обухвата набавку и транспорт свог потребног материјала, сав рад на припреми и уграђивању бетона, доказивању квалитета и све остале пратеће радове.

Достављају се докази о квалитету претходних мешавина.

Контрола квалитета ће се извршити као стандардна испитивања бетона пројектоване марке.

Мерење

Обрачун количина врши се према теоријским димензијама датим у пројекту.

Јединица мере је кубни метар m3 изведеног слоја мршавог бетона.

Плаћање

Јединична цена обухвата напред описану позицију по m3.


182

08.02.02.04.00 АРМИРАЧКИ РАДОВИ

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА АРМАТУРУ

Овај рад састоји се у набавци, испоруци и уграђивњу арматуре, одређених квалитета, врсте и димензије, у складу са захтевима одређеним у плановима. Врста и квалитет материјала, опреме и уређаја

Захтеви за материјал шипки за арматуру: Челик за армирање и обликовање шипке морају одговарати свим Југословенским Стандардима, али се следећи стандарди (ЈУС) издвајају као најважнији: а) Арматура: − SRPS C.К6.020, (ИЦС 77.140.60 Врућеваљани челици-бетонски челици-Технички услови) − SRPS C.К6.020, (ИЦС 77.140.60 Врућеваљани челик-бетонски челици-Облик и мере) − SRPS ЕN 10002-1:1996, (ICS 77.040.10 Метални материјал - Испитивање затезањем - Део 1: Метода (испитивање на собној температури)- идентичан са ЕN 10002-1:1990+амд 19990) − SRPS ЕN 10002-1:1996 ИЦС 77.040.10 Метални материјали - Испитивање затезањем-Део 1: Метода(испитивање на собној температури)-идентичан са ЕN 10002-1:1990+амд 1990) − SRPS C.Б6.013.(ICS 77.140.65 Челична жица за заварене арматуре- Технички услови) − б. Заваривање − SRPS C.А4.001, SRPS C.А4.002, SRPS C.А4.005, SRPS C.Т3.051 Осим SRPS, Правилник за бетон и армирани бетон (БАБ 87, Службени лист СФРЈ, Бр.. 11/1987) сматраће се обавезним када год је применљив, а нарочито чланови 63 до 72 који се односе на армирање. Квалитет материјала доказиваће се и према другим документима, ако тако одлучи надзор. Методе постављања, полагања, уграђивања, причвршћавања итд.

Сва арматура мора приликом уграђивања бити чиста од прљавштине, уљане боје, масноћа, фабричких фрагмената на површини и површинске или дубинске рђе. Савијање арматуре биће према плановима арматуре. Шипке, испуцале на местима савијања, биће одбијене. Сва арматура се поставља у тачан положај према плановима а њен положај мора се осигурати повезивањем жицом на свим укрштањима, тако да се не промени положај током уграђивања и набијања бетона. Припремљени бетонски подметач, металне столице или пластични дистанцери користиће се где је то погодно. Забрањује се подметање комада шљунка између арматуре и оплате. Полагање и учвршћивање арматуре у пресецима конструкције одобрава надзор пре уграђивања бетона. Ако у плановима арматуре нема планова арматуре, извођач је дужан да припреми преда надзору извођачке планове на којим је приказан облик савијане арматуре. Мерење:

Плаћа се срачунати теоријски број килограма (на основу односа 7841 грам по кубном сантиметру) челика за армирање, коначно уграђеног и примљеног од стране надзора. Јединична тежина ребрастих шипки је тежина обичних округлих шипки номиналне димензије. Спојнице, сепаратори и дистанцери, као и други материјал који се користи за причвршћавање арматуре на њеном месту не укључује се у количину за плаћање по овој позицији. Мека арматура (GА 240/360) и ребрасти челик RА(400/500) мере се одвојено. Шипке пречника до 12mm и преко 12mm могу се мерити одвојено, ако је тако дато у плановима и предмеру и предрачуну радова. Плаћање: Количине утврђене на описани начин, плаћају се по уговореној јединичној цени за килограм, за сваку доле наведену тачку, при чему та цена и укупни износ представљају потпуну накнаду за сав материјал, радну снагу, опрему, алате и друго потребно за извршење посла. Позиција плаћања- Јединица мере врста и пречник шипке


183

GA 240/360, ∅ < 12 mm GA 240/360, ∅ > 12 mmКилограм RA 400/500, ∅ < 12 mm RA 400/500, ∅ >12 mmmmm Арматурна мрежа MAG 500/560

Извођач је дужан да се пре почетка радова упозна са цртежима арматуре, провери мере и количине и да ако је потребно затражи додатна објашњења и упутства.

Набављена арматура мора имати фабричке атесте.

Транспорт и ускладиштење арматуре мора бити такво да се избегне свако могуће оштећење или деформација.

Пре уградње арматура мора бити очишћена од прљавштине, масноће, корозије и сл.

Настављање мрежа по правилу је на преклоп, који мора бити минимум три окца.

Како би се обезбедио пројектован положај арматуре, мора се уградити довољан и потребан број граничника и подметача.

Пре почетка бетонирања Надзорни орган мора да провери број шипки, пречник шипки, облик арматуре, повезаност и обезбеђење заштитног слоја. Пријем арматуре се врши записнички.

Уколико Надзорни орган то захтева Извођач је дужан да изврши све потребне исправке пре почетка бетонирања.

Контрола квалитета врши се по сертификату произвођача.

Мерење

Јединична цена за арматуру обухвата све трошкове набавке, сечења, савијања, повезивања, чишћења и уградње, укључујући елементе за фиксирање положаја арматуре у пресеку.

Обрачун количина врши се према теоријским димензијама датим у пројекту. Јединица мере је килограм.

Плаћање

Количине утврђене на описани начин,плаћају се по уговореној јединичној цени за килограм.


184

8а. КОЛСКЕ ВАГЕ


185

- ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ И ГРАЂЕВИНСКО - ЗАНАТСКИХ РАДОВА Сви ставови предмера и предрачуна радова подразумевају извођење сваке позиције рада у свему према плановима, техничком опису, статичком прорачуну, детаљима из пројекта, као и накнадним детаљима пројектанта, важећим техничким прописима и упутствима надзорног органа и пројектанта, безусловно стручно и прецизно. Сви радови и матријали наведени у описима појединих позиција овог предмера и предрачуна морају бити обухваћени понуђеном ценом извођача. Цене уписане у предмеру и предрачуну радова су продајне цене извођача и оне обухватају све издатке за рад, материјал са уобичајеним растуром, спољни и унутрашњи транспорт, скелу за извођење радова уколико иста за одређење позиције радова није посебно предрачуном предвиђена, воду, осветљење, погонски материјал и енергију за машине, магацине за ускладиштење материјала, привремене градилишне просторије, канцеларије, радничке просторије, привремене ограде око градилишта, заштитне надстрешнице, заштитна платна на скели, ознаке упозорења и др., режију извођења, доприносе, све државне и општинске дажбине, зараду извођача, као и све остале издатке условљене постојећим прописима за формирање продајне цене грађевинског производа, укључујући ту и све издатке који потичу из посебних услова рада које предвиђају "просечне норме у грађевинарству". Предузеће - извођач нема право да захтева никакве доплате на понуђене и уговорене цене у предмеру и предрачуну радова, изузев ако је у некој позицији овог предмера и предрачуна наведено да се известан рад плаћа засебно, а није предвиђен у другој позицији. Такође неће се признавати никаква накнада, односно доплата, на цене уписане у предмери и предрачуну радова на име повећања нормираних вредности из "Просечних норми у грађевинарству". Обрачун и класификација изведених радова вршиће се према "Просечним нормама у грађевинарству" што је обавезно и за извођача и за инвеститора, уколико у описима појединих позиција овог предмера и предрачуна није назначено друкачије. Описи радова из "Просечних норми у грађевинарству" обавезни су за извођача уколико описом у појединим позицијама предмера и предрачуна нису допуњени. Општи опис дат је за једну врсту рада и матријал и обавезује извођача да све такве врсте радова изводи у појединим позицијама по том опису без обзира да ли се у дотичној позицији позива на општи опис, осим уколико није у тој позицији другачије предвиђено. Код свих грађевинских и грађевинско - занатских радова условљава се употреба квалитетног матријала према постојећим техничкин прописима и опису одговарајућих позиција радова у предмеру и предрачуну. Уграђивање матријала мора да одобри представник инвеститора уз предходну сагласност пројектанта. Матeријал мора бити првокласан, предвиђене врсте, уколико позицијом предмера и предрачуна није прецизан његов квалитет мање вредности. Сав материјал за који представник инвеститора констатује да не одговара погодбеном предмеру и предрачуну радова и општим условима и описима, извођач је дужан да одмах уклони са градилишта. Уколико извођач, пак, покуша да исти употреби, представник инвеститора ће обуставити радове, а сви трошкови проистекли из обуставе радова пашће на терет извођача. За сваки материјал који се уграђује главни извођач или подизвођачи морају претходно поднети надзорном органу атест надлежне овлашћене установе. У спорним случајевима материјал се има послати надлежном институту за испитивање материјала, чији је налаз меродаван и за инвеститора и за извођача. Ако извођач и поред негативног налаза института за испитивање материјала уграђује и даље неквалитетан материјал, инвеститор ће наредити да се одређени делови објекта или цео објекат поруше, а сва материјална штета од рушења пада на терет извођача радова без права рекламације и приговора на рушење о рушењу које у том смислу доносе инвестиор или грађевинска инспекција. Код свих грађевинских и грађевинско - занатских радова условљава се употреба радне снаге одговарајуће стручне квалификације како је то за позиције радова предвиђено у "Просечним


186

нормама у грађевинарству". Извођач је дужан да на захтев инвеститора удаљи са градилишта сваког нестручног и несавесног радника. Руководилац градилишта, као представник извођача, дужан је пре почетка сваког рада да благовремено затражи од пројектанта потребно објашњење планова и обавештење за све радове који нису довољно дефинисани пројектним елаборатом. Ако извођач, не консултујући надзорног органа инвеститора, поједине радове погрешно изведе, или их изведе противно добијеном упутству преко грађевинског дневика, односно противно предвиђеном опису, плановима и датим детаљима, неће му се уважити никакво оправдање, већ је у оваквом случају извођач дужан да без обзира на количину извршеног посла, изведене радове о свом трошку поручи и сав шут уклони са градилишта, па поново на свој терет радове изведе како је то предвиђено плановима, описима, детаљима или упутством надзорног органа. Ако извођач на своју руку, без добијеног одобрења или наређења представника инвеститора кроз грађевински дневник, неке радове изведе боље и скупље од предвиђеног квалитета, нема права да за исте захтева доплату. Зграду и градилиште током извођења радова извођач мора стално одржавати уредно и чисто, а по завршетку радова, пре предаје објекта, све рупе, WC јаме, рупе од скеле и ограде и др. извођач је дужан да затрпа, добро набије, да се касније не би јавила слегања, поравна и целу површину изнивелише. За технички преглед и примопредају извођач да цео објекат и грађевинску парцелу очисти од шута, вишкова материјала, свих средстава рада и помоћних објеката. Сви прилази објекту, платои, степеништа и стазе, степеништа у објекту, као и подови у свим просторијама морају бити потпуно чисти, а такође и комплетна столарија, браварија, алуминијум, зидне, стаклене и кровне површине и санитарије у санитарним чворовима. Коловоз и тротоари очишћени у току извођења радова или услед транспорта морају се довести у исправно стање за технички преглед и примопредају објекта. Сви наведени завршни радови неће се посебно плаћати и морају бити обухваћени јединичним ценама извођачких радова у погодбеном предрачуну. Евентуалну штету коју би извођач у току изградње објекта учинио у кругу градилишта или на суседним зградама, дужан је да отклони и да све доведе у првобитно стање о свом трошку. Посебно се скреће пажња извођачу да је једино он одговоран за сву евентуалну штету нанету својим непажљивим, неодговорним или нестручним радом суседним постојећим објектима. Уколико се у току изградње појави потреба подизања темеља постојећих суседних објектата, такав рад ће инвеститор посебно платити, но једино ће извођач бити одговоран за сву насталу штету уколико благовремено не предузме све потребне мере за осигурање суседних објеката. У случају конструктивних измена, као и у случају повећања, смањења или сторнирања појединих позиција радова из погодбеног предрачуна, настале вишкове или мањкове извођач је обавезан да усвоји без примедби и ограничења, као и без права на одштету, с тим што ће му се било вишак или мањак обрачунати по погодбеним ценама. У случају да наступи потреба за радовима који немају погодбену цену у овом предрачуну, извођач је дужан да за исте добије одобрење од пројектанта и представника инвеститора, утврди за њих цену и све то уведе у грађевински дневник, а према ценовнику свих материјала и радне снаге, које је дужан да приложи уз понуду. Инвеститор има право да за специјалне радове ( изолација крова, нови материјали и др. ) захтева од извођача писмену гаранцију да су изведени радови трајни и квалитетни. Извођач је дужан да усклади рад појединих произвођача који самостално изводе поједине врсте радова, како једни не би оштетили радове других, а у колико би до тога дошло, дужан је да одмах регулише отлањање и накнаду штете на рачун кривца. У противном трошкове за отклањање оваквих штета сносиће сам извођач. Ово се односи и на све сметње и штете које могу настати због непридржавања договореног редоследа и временског плана извођења појединих радова. Извођач је обавезан да пројектанту достави на увид узорке нових материјала на основу којих ће овај извршити избор, што се неће посебно плаћати већ улази у јединичну цену позиције.


187

Поред свих привремених објеката који су извођачу потребни за извођење радова, извођач је дужан да обезбеди просторију за канцеларију надзорног органа и да је за време градње објекта одржава у реду уз потребно осигурање светла, ограва, чишћења, као и неопходног канцеларијског инвентара. Уколико је извођачу потребно да ради организације градилишта и ускладиштења матријала, поред градилишне парцеле заузме још и суседна земљишта и тротоаре, извођач ће за ово коришћење прибавити одобрење од надлежних органа власти, односно од сопственика, с тим да потребне издатке за ово коришћење не може посебно да зарачунава инвеститору. Извођач радова је обавезан да изради елаборат заштите на раду на градилишту у свему према "Правилнику о заштити на раду у грађевинарству". Извођач је дужан да код техничког прегледа преда инвеститору све потврде које су законом и прописима предвиђене ( о постављању објекта на регулациону линију, прикључцима на енергетске изворе, водоводну и канализациону мрежу итд. ) Сви издаци око добијања ове документације падају на терет извођача. Грађевински дневник и грађевинску књигу водиће извођач на основу постојећих законских прописа, свакодневно уписујући потребне податке које представник инвеститора свакодневно прегледа и оверава својим потписом на свакој страни. У случају погодбе по принципу "под кључ" извођач је обавезан да изврши предходну контролу количина радова датих у предрачуну. Саставни део уговора су поред ових општих услова, такође, и посебни услови инвеститора, постојећа техничка и законска регулатива, као и комплетан елаборат техничке документације. 1. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

Пре почетка извођења земљаних радова извођач је дужан да земљиште на коме се поставља објекат:

• очисти од корова, дрвећа и шибља • да зграду у присуству надзорног органа тачно кочевима обележи на терену • да коте целокупног терена који се обухвата градњом сними на сваких 5,0m у попречном и

подужном правцу и да све добијене податке унесе у грађевинску књигу. Ови подаци касније ће се користити за обрачун земљаних радова.

Копање и насипање извршити тачно по плану. Копање за темеље - темељну плочу, темељне стопе или тракасте темеље, мора бити потпуно хоризонтално, према димензијама и котама из пројекта. Дозвољено одступање је Д3,0cm. Копање земље у широком откопу вршити по обиму стопа темеља и ободних зидова, пошто се поткопавања профила темељних јама ради проширења за стопе темеља најстрожије забрањује без обзира на категорију земљишта. Ископ земље на одређену дубину код стопа темеља извршити непосредно пре бетонирања темеља да се дно темеља не би, евентуално, расквасило или пресушило. Одређивање категотије земљишта извршиће на терену заједнички представник инвеститора и извођача, у свему према упутствима из просечних норми у грађевинарству и према привременим техничким, прописима за земљане радове. Осигурање - разупирање бочних страна ископа, као и осигурање суседних објеката извршити зависно од категорије земљишта и положаја суседних зграда. Рад на осигурању укључити у јединичну цену одговарајућих позиција ископа у погодбеном предрачуну, пошто се исти неће посебно плаћати. Сваку штету коју извођач проузрокује својом кривицом, нестручним или несолидним радом, ако изостави разупирање или не осигура угрожене делове, дужан је да исту о свом трошку отклони и све доведе у исправно стање.


188

Прекопавање није дозвољено. Уколико извођач прекопа - ископа дубље него што је планом предвиђеном или непрецизно изравна дно ископа, дужан је да о свом трошку и са својим материјалом и радном снагом прекопани део ископа поуни набијеним бетоном размере 100 kg цемента на 1,0м3 шљунка, до предвиђене коте по плану. Ископану земљу употребити првенствено за насипање око и изнад темеља, зидова и подова, као и за насипање - планирање дворишта, уколико то буде потребно. Остатак се уклања са градилишта на депонију коју одређују надлежни органи. Депонована земља се разастире и површина грубо планира. Црпљење сталне воде, као и рад под водом, платиће се посебном позицијом радова, црпљење атмосферске воде и повремени доток воде у темеље неће се посебно плаћати. Црпљење у колико је доток воде мали, обично се врши ручно, а ако је већи, моторним пумпама, уколико је доток воде нарочито велики и тражи употребу снажних пумпи и изазива веће трошкове, такви радови обрачунаваће се посебно, по стварно учињеним трошковима, према законским одредбама. Бетонирање темеља не сме отпочети док представник инвеститора у присуству извођача не прегледа и не прими ископе и док се у грађевинску књигу не унесу обрачунски подаци о завршним ископима. Ако се приликом ископа наиђе на делове неког порушеног или затрпаног објекта или слично, а они нису обухваћени позицијом рушења постојећих објеката, ови радови ће се платити посебно као непредвиђени радови, а цена ће се формирати на основу анализе стварних трошкова. Уколико се у ископу земље наиђе на предмете археолошке вредности, о налазу се преко представника инвеститора имају хитно обавестити надлежни органи власти, а радове на том делу обуставити док надлежни органи не донесу одлуку о наставку радова. НАСИПИ И ТАМПОНИ Насипе и тампоне радити одмах по завршетку појединих предходних радова, како би се омогућили несметано одвијање других радова, ослобађање градилишта од ископане земље и остварила што потпунија и равномернија збијеност насипа. Пре израде насипа, међутим, морају се узети сви обрачунски подаци о изведеним радовима, уколико ово не би било изводљиво после израде насипа. Сва насипања подразумевају употребу здраве и чисте земље из извршених ископа, која је без примеса органских материја. Хумус и разни отпадни материјали са органским примесама које труле, не смеју се употребити за насипање. Зависно од висине насипања, влажности земље и других околности, насипање и набијање извршиће се у слојевима дебљине 20 - 30 cm, уз евентуално квашење земље, ради постизања оптималне конзистенције. Кад год је то могуће, израду насипа извршити уз машинско набијање и консолидацију, у сваком случају сви израђени насипи морају бити потпуно стабилни - као самоникло тло - како касније не би дошло до деформација и оштећења конструкција које су фундиране на таквим насипима. Тампонске подлоге предвиђене пројектом и погодбеним предрачуном извести од природне мешавине чистог шљунка у предвиђеним слојевима, мерено у збијеном стању. Збијање тампона извршити, такође, машински, а тамо где то није дозвољено или није могуће, извршити пажљиво на стандардни начин ручним набијањем. Обрачун извршених радова извршити по м2 или м3, што ће бити дефинисано у описима датим у предрачуну радова.

2. БЕТОНСКИ И АРМИРАНО - БЕТОНСКИ РАДОВИ Сви бетонски и армирано - бетонски радови имају се извести у свему према Правилнику о техничким мерама и условима за бетон и армирани бетон, Службени лист СФРЈ бр. 11/87


189

За сваку позицију и врсту рада у предрачуну је означена оквирна величина пресека за обрачун и марка бетона која се мора постићи, а што извођач постиже утврђивањем одговарајућим пропорцијама различитих фракција минералног агрегата, везива и воде, на основу чега ће се израдити и испитивати сва пробна и контролна тела како на чврстоћу, тако и на друге пројектом или другим службеним актима, захтеване карактеристике, код надлежног завода за испитивање грађевинског материјала по прописима одређеним горњим упутством. Пробне коцке извођач је дужан да изведе по прописима. Овај поступак извођач је дужан да отпочне довољно пре него што се планира извођење радова, како би сви поступци испитивања и поновљених пробних мешавина и рецептура могли да буду спроведени у потпуности. Такође мора бити омогућено надзору да према нахођењу провери или наложи додатне пробе. Налаз Завода за испитивање материјала меродаван је и за Извођача и за Инвеститора. Трошкови овога испитивања падају на терет Извођача радова и урачунати су у јединичну цену. Конструкције од водонепропусног бетона посебно су означене у погодбеном предрачуну. У случају да се врши пробно опетерећење појединих конструкција, када су ова испитивања неопходна јер није постигнута захтевана чврстоћа или нека друга особина уграђеног бетона, трошкове за извршење ових радова сноси извођач без обзира какви ће бити резултати овога испитивања. Ако се контролна испитивања врше на захтев Инвеститора, односно на захтев Надзорног органа, а резултати контролног тела буду задовољавајући, трошкови таквих испитивања падају на терет Инвеститора, осим у случају незадовољавајућих резултата добијених пробним оптерећењем, када падају на терет Извођача. Сви радови се имају извести сагласно статичком прорачуну, у свему према нацртима и детаљима, као и одговарајућим извођачким цртежима, које је надзор одобрио, солидно и стручно, са одговарајућом квалификованом радном снагом и под стручним надзором, уз одговарајућу предходну припрему, а сви изливени делови конструкција морају бити израђени прецизно према димензијама у пројекту. Израда и уграђивање бетона, по правилу, врши се механичким путем. Ручно уграђивање бетона допушта се само изузетно и по одобрењу Надзорног органа и то само када се ради о малим количинама и конструкцијама које нису носиве. Ручно уграђивање се спроводи са добрим набијањем у слојевима и куцањем по оплати, а механичко одговарајућим вибраторима. Када је дубина сипања већа од х=1,0m, спуштање бетона обавезно вршити помоћу левка или гуменог црева одговарајућег пресека. Сав употребљен материјал мора одговарати техничким условима Правилника о техничким мерама и условима за бетон и армирани бетон и одредбама релевантних страних стандарда и то за:

• агрегат, • цемент • челик за армирање, • грађа за оплату, скеле, подупираче и др.

За справљање бетона може се употребити вода за коју постоје докази да је подобна овој намени и да одговара одредбама релевантних страних стандарда. Количину употребљене воде по m3 бетона може се контролисати и прилагођавати у току рада имајући у виду прописани водоцементни фактор.


190

За позицију од неармираног бетона употребити влажан бетон, а за армиране конструкције одговарајуће пластичне конзистенције. Класа бетона и друге важне карактеристике одређене су описом сваке позиције и извођач је дужан да их постигне употребом одговарајућег материјала, као и применом прописаних технолошких поступака, уз коришћење одговарајућих средстава за рад и других алата. Пре бетонирања извршити преглед скеле, оплате и подупирача у погледу облика и стабилности, а у току бетонирања перманентно их контролисати. Бетонирање се не сме отпочети пре него што Надзорни орган прегледа арматуру и оплату и писмено одобри бетонирање. Код арматуре водити рачуна да се иста у току бетонирања не помери, да остане у пројектованом положају и да буде са свих страна обухваћена бетоном. За време бетонирања радници не смеју газити преко арматуре и оплате, већ Извођач мора да постави покретне мостове од фосни и другог материјала, према усвојеном и одобреном пројекту организације грађења зависно од висине са које се сипа. Пројекат организације грађења Извођач подноси на увид Надзору. Ови мостови су подигнути изнад арматуре како би се обезбедило да се не помера арматура и спречи евентуално просипање бетона по арматури и оплати приликом транспорта. Прекиди и наставци бетонирања предвиђају се унапред и о томе се обавештава Надзор пре почетка рада. Ти прекиди се изводе на таквим местима и на начин како је то прописима и другим упутствима предвиђено. Пре почетка бетонирања одредити и означити места радних фуга. Површина бетона од које се наставља бетонирање мора бити пажљиво очишћена и охрапављена. У случају појаве бетонских гнезда, иста се не смеју пломбирати или замалтерисати без претходног одобрења Надзорног органа. Пломбирање и пачокирање, као последица непажљивог рада, ако га одобри Надзор, обавезни су и радиће се о трошку Извођача, без надокнаде. При бетонирању обратити пажњу да се бетонска маса брзо угради, пре почетка везивања бетона. У случају сегрегације бетонске масе у току транспорта, иста се има пре уграђивања поново ручно мешати како би се добила једнолична хомогенизована маса. По завршеном бетонирању извршити заштиту бетона од топлоте и сунца, прописаним квашењем најмање три дана, а такође бетон заштитити од ветра и мраза, што се не плаћа посебно, већ улази у цену одговарајуће позиције рада. При изради бетонских конструкција не смеју се употребити истовремено две разне врсте цемента. Пре почетка радова имају се извршити пробна испитивања одговарајућих врста цемената које ће у конкретном случају бити примењене. Преко избетонираних конструкција, док је бетон још свеж, није дозвољено никакво кретање или транспорт разног материјала прва три дана, а после тога пролаз и транспорт дозвољен је преко постављених стаза од фосни или другог материјала довољно крутог да спречи оштећење бетонске површине. Зидање преко избетонираних конструкција може се отпочети по одобрењу Надзорног органа. За време зидања бетонска конструкција мора бити заштићена фоснама. Посебну пажњу Извођач је дужан да обрати на везу бетонских зидова, стубова и греда са облогом фасаде. На свим местима предвиђеним детаљима треба да се угради додатна арматура за везу. За израду армирано бетонских елемената који се не малтеришу употребиће се глатка оплата, а за елементе који се облажу или малтеришу обична, полуобрађена.


191

Пројекат такве оплате пре монтаже, Извођач подноси на увид Надзору. Приликом израде оплате и уграђивања бетона водити рачуна о остављању отвора за вентилацију, продора инсталационих вертикала и свих осталих пројектом предвиђених отвора, како би се избегла каснија штемовања. У том смислу Извођач је дужан да изради одговарајуће детаље и описе разних поступака (како ће уклањати предвиђене и уграђене уметке итд.) и да их поднесе на увид Надзору. Остављање и обрада отвора са украјањем оплате се не плаћа посебно, већ улази у јединичну цену позиције рада. Уколико при извођењу радова грешком Извођача предвиђени отвори и продори не буду остављени, исти ће се накнадно извести, а сви трошкови око штемовања, крпљења и одношења шута падају на његов терет. За израду и монтажу дрвене оплате, обичне или глатко рендисане, мора да се обезбеди стручна квалификована радна снага. Оплата се ради од здраве грађе која одговара важећим ПТП за дрвене конструкције. За оплату се не смеју употребити даске тање од 24mm. Материјал за оплату даје Извођач, а по завршетку радова исти остаје његова својина, коју је он дужан да уклони са градилишта после употребе. Оплату радити у свему према пројекту, детаљима и упутству надзорног органа, са правилним везама и потребним надвишењем, тако да се може лако скинути без оштећења бетонске конструкције. Није дозвољено никакво тесање или украјање на месту уградње оплате, односно на лицу места. Такве активности спроводе се уз тесарске радове у одређеном простору (тесарски погон градилишта). Оплата мора бити стабилна, добро укрућена и подупрта подупирачима димензија према статичком прорачуну, који је дужан да уради Извођач радова. Оплата треба да буде сигурна за прихватање терета од бетона, динамичке утицаје који настају услед бетонирања, радне екипе и свих других оптерећења која могу да наступе приликом бетонирања. Унутрашње површине оплате морају имати тачан облик бетонске конструкције по плану, а избетониране површине по скидању оплате морају бити потпуно равне, са оштрим и правим ивицама, без икаквих избочина. Наставци дасака, уколико их буде било, не смеју да излазе из равни, нити се за једну бетонску површину смеју употребити даске различите дебљине. За везивање оплате не сме се користити жица, већ се у детаљима све такве везе предвиђају коришћењем шрафовске робе и других формацијских металних помагала. Подупирачи се не смеју поставити директно на терен или конструкцију, већ се испод њих морају поставити фосне и други прописни подметачи. Забрањено је да се за подметаче користи опека, бетонски блокови и други материјал који није за то предвиђен. Уколико се за оплату користи већ употребљавана грађа, онда се она мора очистити од стврднутог бетона и друге прљавштине, а све ексере извадити. Пре бетонирања оплату добро наквасити. Уклањање скела и скидање оплате радити у свему према важећим прописима, уз предходно обавештење надзора о томе, као и користећи податке о чврстоћи бетона из испитивања бетонских коцки. Оплата и скела не плаћају се посебно, већ је њихово коштање обухваћено јединичном ценом бетона без обзира да ли се радило о обичној или глаткој оплати. Код конструкција код којих се користи глатка оплата, посебно је у предрачуну означено да ли је оплата једнострана или двострана. Израда статичког прорачуна и планова за скелу, као и израда радионичких цртежа за оплату, уговорна је обавеза извођача која је обухваћена јединичном ценом позиције рада и неће се посебно плаћати. У случају промене статичког прорачуна или конструктивних измена, извођача је дужан да све позиције изведе према измењеном прорачуну и детаљима без права на промену цена, а наплатиће стварно извршену количину према одговарајућим погодбеним јединичним ценама за одговарајуће позиције радова. Обрачун ће се извршити, зависно од позиције рада, по m3, m2 или m1 уграђеног бетона према мерама из пројеката комплетно са оплатом.


192

Арматура се посебно обрачунава. Јединичном ценом обухваћен је сав рад, алат, материјал са растуром, спољашњи и унутрашњи транспорт, скеле, подупирање, заштита и неговање бетона, плате радника и све остале дажбине и издаци према структури цена. Ценом је, такође, обухваћено остављање шлицева за провођење каблова електро инсталација, водоводне и канализационе цеви и други делови санитарних инсталација, централног грејања и др. Оплата и уметци за анкерне рупе, као и њихово заливање бетоном након уграђивања челичне конструкције или опреме, обрачунаваће се посебно. Запремина таквих и сличних остављених рупа неће се одбијати од запремине изведених бетонских радова. 3. АРМИРАЧКИ РАДОВИ Материјали и услови морају одговарати важећим техничким условима. Бетонско гвожђе пре сечења и савијања очистити од прљавштине, масноће и рђе која се љушти. Пре бетонирања арматура мора бити постављена правилно и на време, одигнута на парчадима гвожђа и заштићена при бетонирању стазама од фосни. Сечење и савијање бетонског гвожђа као и постављање армаутре врши се према детаљима, статичком прорачуну и упутству Надзорног органа. Главна арматура се везује за свако подеоно гвожђе, или узенгију паљеном жицом Q -1,4mm. Обрачун по теоретским тежинама и дужинама арматурног нацрта. У цену за 1kg постављене арматуре урачунати су: материјал, рад, транспорт, алат, помоћна оплата, скеле, зарада и сви остали трошкови. 4. ЗИДАРСКИ РАДОВИ

МАТЕРИЈАЛИ Материјал употребљен за зидање мора бити првокласан и мора бити сагласан са одговарајућин ЈУ стандардима

• опека и остали опекарски производи: B. D1. 011 DO B. D1.015/79, B. D1. 016 IB. D1. 017/84 • креч: B. C1. 020/81 • цемент: B. C1. 009 I B. C1 011/82 • песак: B. B8. 040/82 I B. B8. 042/84 • гипс: B. C1. 030

Вода која се употребљава за справљање малтера мора бити чиста, без икаквих органских састојака који би могли штетно да утичу на квалитет малтера и мора одговарати одредбама ЈУС-а U. M1. 058. ЗИДАЊЕ ОПЕКОМ Израда мора бити стручна, са квалификованом радном снагом и у свему према важећим техничким прописима и просечним нормама у грађевинарству. Зидање изводити тачно према плановима, са правилним везама у потпуно хоризонталним редовима без ситних комада мањих од 1/4 опеке и такви комади не смеју се стављати један до другог у зид. Вертикалне и хоризонталне спојнице морају бити потпуно испуњене малтером, без шупљина. Малтер у спојницама не сме да буде дебљи од 10 - 12 mm. Спољне фуге оставити празне у дубину од 15-20mm ради боље везе малтера при малтерисању зидова. Исцурели малтер из спојница окресати мистријом док је још свеж и такво место обрисати саргијом. За везу преградних зидова дебљине д=120mm ( пола опеке ) са масивним зидовима из таквих зидова у сваком четвртом реду испустити по пола опеке. За везу преградних зидова дебљине д=70mm ( насатично зидана опека ) са масивним зидовима, у таквим зидовима оставити жљеб дебљине 1/4 опеке целом висином зида.


193

У висини надвратника, на цца 2,00m од пода, код зидова дебљине д=120mm израдити армирано-бетонски серклаж висине х=200mm, армиран са 142Ø≈ и узенгијама 250/6UØ mm. У висини изнад врата , на цца 2,00m од пода, код зидова дебљине д=70mm израдити армирано-бетонски серклаж висине х= 200mm, армиран са 142Ø≈ и узенгијама 250/6UØ mm. Везу зидова од опеке са армирано-бетонским зидовима и стубовима извести повезивањем жице пречника 3Ø mm у сваком другом реду опеке са одговарајућим испуштеним везама из бетонских елемената. За зидање фасадних зидова фасадном опеком која се не малтерише, употребити само одговарајућу опеку оштрих, правих и паралелних ивица и уједначене боје. Приликом зидања водити рачуна:

• да се слог веза опеке који је пројектант одредио, доследно и коректно спроведе по целој површини зида,

• да се опека, по потреби, сече машинским путем, • да фуге буду потпуно хоризонталне, односно вертикалне и са континуалном ширином

спојнице. Сву унутрашњу столарију уградити сувом монтажом. Обрачун изведених радова извршити по m2 или m3, што ће бити дефинисано у предрачуну радова. Такође, ценом зидања предвиђена је израда извођачких детаља, којима се дефинише облик и начин обраде, као и извођење свих отвора и жљебова за пролаз вертикалних водова канализације, централног грејања, електро инсталација, олучних цеви, димњачких и сл., са каснијим зазиђивањем опеком или крпљењем жљебова са рабацирањем и малтерисањем после завршене монтаже инсталација и за све ове радове се неће плаћати посебна надокнада. Начин обрачуна и плаћања биће у свему према општим условима за извођење грађевинских и грађевинско занатских радова, важећим просечним нормама у грађевинарству и одговарајућим тачкама предмера радова и то по m3 за масивне зидове и m2 за преградне зидове, уколико то посебним позицијама радова не буде другачије назначено. Отвори за врата, прозоре и преграде одбијају се од кубатуре комплетно са надвратном и надпрозорном гредом, с тим што порзорски зупци улазе у запремину зидања по целој дебљини зида по мерама уписаним у плану, смањење дебљине зида у прозорским нишама, уколико их има, неће се одбијати од обрачунате запремине зидања. МАЛТЕРИСАЊЕ Малтер за малтерисање мора да одговара одредбама JUS-a U. M2. 002 I U.M2. 012/68. Са малтерисањем зидова почети тек када се објекат релативно слегне ( након 2-3 месеца ) и када се зидови потпуно осуше на одговарајућој температури амбијента. Пре почетка малтерисања спојнице зидова очистити и издубити најмање 15mm ради бољег пријањања малтера. Зидови морају бити чисти и суви, односно добро наквашени код малтерисања цементним малтером. Уколико је на зидним површинама избила шалитра, извођач је обавезан да на таква места пре малтерисања о свом трошку четком очисти и опере раствором соне киселине у води, у размери 1:10. Све бетонске површине, било да су ливене или зидане (блокови), без обзира да ли је у одговарајућој позицији наглашено, морају се претходно испрскати ретким цементним малтером размере 1:1, што се неће посебно плаћати, већ улази у цену позиције. Малтерисање извршити у два слоја укупне дебљине 20-25mm и то:

• први слој радити малтером који се справља од грубог, оштрог просејаног песка


194

• други, завршни слој, малтером који се справња од финог песка. Овај слој наноси се након што се први груби слој добро осуши.

За израду другог, завршног слоја малтер мора да буде просејан кроз густо сито. Површине после малтерисања морају да буду равне и глатке без таласа, удубљења или испупчења, ивице могу бити праве и оштре или мало заобљене, оборене по захтеву пројектанта, а углови на саставу зидова и зидова са плафоном, чисти и прави. Постављање и скидање скела у просторијама, крпљење шлицева након постављања инсталација, чишћење просторија, прозора и врата од малтера и др., неће се посебно плаћати, већ улази у цену малтерисања. На споју зидова са стубовима или вертикалним серклажима унутар просторија, малтерисање цементним малтером ојачава се рабиц плетивом које се поставља тако да обухвата бетонски део и зид од опеке у појасевима од 150-250mm. У свему осталом, важе општи услови за извођење грађевинских радова и општи услови за занатске радове. Обрачун се врши по m2 стварно омалтерисаних површина зидова и плафона по одбитку отвора према важећим просечним нормама у грађевинарству. 5. ИЗОЛАТЕРСКИ РАДОВИ Све позиције изолатерских радова морају бити извршене стриктно и квалитетно на месту и према детаљу, како је пројектом предвиђено. За извођење изолатерских радова мора се ангожовати квалификована радна снага и одговарајући алати и набавити и прописно складиштити пре употребе, материјали који одговарају техничким прописима, нормативима и ЈУ стандардима. Само они радови који су изведени прописно и у квалитету који је прописима и пројектом предвиђен и захтеван или уобичајено очекиван, узеће се у обрачун. Извођач је обавезан да пре почетка радова достави наручиоцу атесте за све материјале које намерава да набави и употреби при извођењу својих радова. Атести морају бити издати од среане установа овлашћених за ову врсту радова и не смеју бити старији од једне године почев од дана издавања атеста до дана када је извођач отпочео са извођењем ових радова на објекту. За оне материјале који нису дефинисани важећим југословенским стандардима извођач је дужан да прибави атесте који адекватно одговарају својој намени. Почетак и завршетак изолатерских радова обавиће се према динамици градилишта, а извођач је обавезан да учествује у изради исте, као и да обезбеди да о свему претходно и благовремено буде обавештаван надзор. Гарантни рок за све уговорене позиције изолатерских радова, осим за термо и хидро изолацију равних кровова, одређује се по важећим законским прописима. За израду термо и хидро изолацију равних кровова, проходних и непроходних тераса, гарантни рок се одређује у трајању од 10 ( десет ) година, рачунајући од дана добијања употребне дозволе за објекат. Све уговорене позиције изолатерских радова изводиће се према пројекту и пројектантским упутствима, детаљима, термичком прорачуну и појединачним описима радова датих уз сваку позицију. На основу тога извођач ради своје детаље за извођење и описе технолошких и поступака заштите већ урађеног посла или фаза позиција радова, који су предмет увида надзора и пројектанта, али уз пуну сопствену и професионалну легалну одговорност, уколико их пројектант или наручилац радова писмено прихвате као боље решење од онога које је индицирано у пројекту и описима из пројекта. Извођач је у сваком случају дужан да упозори пројектанта и наручиоца, пре подношења понуде, на евентуалне недостатке у детаљима и извођачким плановима, који могу утицати на квалитет


195

радова и сигурност објекта и у договору са њима да изврши потребне измене и то пре почетка извођења изолатерских радова. Скреће се посебна пажња извођачу изолатерских радова да строго води рачуна о следећем:

• изолатерски радови морају бити изведени само према технички исправним детаљима, а у складу са важећим прописима, упутствима и провереним, опробаним, исправним и устаљеним начином рада, по времену које погодује извођењу тих радова или уз адекватну заштиту у случају наглих временских промена или у случају да дође до непогоде.

• сви грађевински, занатски и други радови који претходе појединим изолационим слојевима или технолошким фазама, било да су у вези са њима или на други начин технолошки међузависни, чије упоредно или касније извођење ствара могућност да се изолација оштети морају се завршити пре њих, односно у одговарајућој технолошкој секвенци и то према предвиђеном, усаглашеном и прихваћеном редоследу.

• пре почетка извођења изолатерских радова мора се проверити и констатовати исправност већ извршених грађевинских, занатских и других радова који би могли утицати на квалитет, сигурност и трајност изолатерских радова. О таквим својим могућим потребама извођач на време и у писменој форми обавештава главног извођача, који са своје стране, то и друге релевантне технолошке процедуре ставља на увид надзору пре почетка радова, који предходе изолатерским радовима.

• сви материјали предвиђени за уграђивање морају бити у сваком погледу исправни. • неисправни материјали (оштећени, слепљени или који нису одговарајућег, прописаног

квалитета ), не смеју се складиштити, нити држати на градилишту, нити уграђивати. • изолатерски радови морају бити изведени тако да поједини делови и слојеви изолације,

као и целокупне завршне позиције, морају у потпуности одговарати својој намени, захтевима доброг квалитета, сигурности и дуготрајности.

Слојеви изолације не смеју се полагати на бетонску подлогу ако у бетону није завршен процес везивања и очвршћавања. Пре почетка извођења било које од уговорених позиција изолатерских радова, подлога се мора отпрашити и добро и пажљиво очистити од свих нечистоћа, невезаних честица прашине, евентуалних разних мрља од уља, масти, киселина и др. Уколико се не очисте и не отклоне, ове нечистоће ће образовати међуслој између подлоге и предвиђене изолације и на тај начин спречити њихово чврсто повезивање. Осим тога уља и масти растварају битуменске материје, те убрзавају слабљење и пропадање изолације и угрожавају њену непропустљивост. Стога, чишћење подлоге обавити, по могућности, индустријским усисивачем за прашину, а затим опрати раствором каустичне соде и воде или неким другим ефикасним и одобреним средством. Потом, подлогу обавезно опрати водом без обзира на порекло нечистоће и на суву површину нанети основни премаз. Ако то није другачије предвиђено у пројекту и одговарајућој документацији, као основни премаз употребљавати хладне битуменске премазе на бази органских растварача или на бази емулзије. Основни премаз изводи се хладним и течним материјалом, како би премаз што боље пенетрирао у поре и у најситније шупљине у подлози. Након наношења хладног битуменског премаза, разређивач испари, а на подлози остаје депонован танак слој битумена непромењеног састава са карактеристикама које је битумен имао још пре него што је битумен употребљен за производњу хладног премаза. Циљ основног премаза је да продирањем у подлогу конзервира површину конструкције. Основни премаз мора бити отпоран на промене температуре и атмосферске утицаје не сме се изводити на температури испод +8°C, нити по кишном и хладном времену. Наношење основног премаза извести умерено тврдом четком, како би се олакшало да ретки, течни премаз битумена испуни поре и шупљине у подлози. Ако је површина подлоге јако храпава, онда је потребно да се основни премаз нанесе из два до три пута. Сушење основног премаза под нормалним условима траје три до четири сата. Код хладног премаза и ако је ваздух засићен влагом ово сушење траје и до двадесетчетири сата. Потребно је да се сваки слој основног премаза добро осуши пре него што се почне наношење следећег слоја.


196

Основни премаз се може наносити и на влажну подлогу, али само ако се употребљавају материјали на бази емулзије. Под влажном подлогом подразумевају се оне површине које су услед атмосферских утицаја површински навлажене. Површинска влажност од атмосферских вода испари и осуши се заједно са водом из емулзије, па се на такав основни потпуно суви премаз може нанети предвиђена изолација. Проквашене и мокре површине ( локве воде ) нису погодна подлога за премазе. На таквим местима основни премаз не може да продре у подлогу и одлепиће се од површине на коју је нанет. Осим тога, постоји потенцијална опасност да се премаз емулзије, услед већег процента воде, распадне на саставне делове тј. на битумен и воду. Уколико су површине на које се наноси основни премаз на бази емулзија потпуно суве, пре наношења основног премаза треба их навлажити. При извођењу изолационих слојева поступити на следећи начин:

• први слој пуних неперфорираних импрегнираних, битуменизираних, битуменом обложених или других изолационих трака полагати са преклопима ширине минимум 10cm и лепити их врућом битуменском масом по целој дужини.

• други слој полагати тако да наставци буду померени за мин. 50cm у односу на први слој, а трећи слој полагати тако да се његови преклопи помичу за мин. 10cm од преклопа у првом слоју

• полагање трака може се извести и тако да се сваки наредни слој помиче за 1/3 (трећину) у односу на предходни слој

Извођач је обавезан да примени поступак уваљавања трака одмотавањем у наливени врући битумен. На тај начин, одмотавањем трака потискује се стално дебље наливени битуменски слој у који се трака чврсто утискује ваљком одређене тежине и то почев од средине ка крајевима по целој површини тако да ни најмањи део не остане не залепљен, као и да се спречи задржавање испод траке заробљеног ваздуха. На крајевима уз ободе, у угловима и код свих продора обавезно четком превући намаз битумена испод и изнад траке. Изолациона трака при полагању не сме да буде дужа од 5,00m. Траке се приликом настављања полажу са преклопима од мин. 10cm, који се лепе, такође, врућим битуменом. Полагањем трака на наведени начин постиже се уједначеност покривања слојева, искључујеје се могућност набирања трака и на тај начин се смањује смичуће силе и отклања могућност стварања напрслина у слојевима и деформације на крајевима. Код примене трака базираних на слојевима стакленог ткива повезаног врућим високо стабилним битуменом, настављање у подручју преклопа извести заваривањем на пламену пропан гаса, на начин који је технолошки исправан. Први слој битуменске заварене траке положити слободно или тачкасто лепљено, на подлогу, а наредна покривена изолациона трака, уколико је предвиђена и уговорена, лепи се целом површином за први слој . Заварене траке могу се полагати и поступком заливања битуменом уколико се то предвиди и нагласи у предрачуну радова. Перфориране и сличне траке не морају се полагати са преклопима, већ се могу сучељавати. Јединичне цене обухватају вредност материјала који се уграђује, укључујући и отпадак који се ствара приликом кројења, израду, транспорт и уградњу, помоћни материјал, радну снагу, услуге грађевинске механизације, утрошак погонске електричне енергије и плина и друго. Обрачун по m2 или m1 све по просечним нормама у грађевинарству. Држачи, анкери, анкерне плочице и остали спојни и фиксациони елементи, морају да буду од нерђајућег челика или на други подесан и несумњиво одобрени начин заштићени од корозије и пропадања. Облици, описи и димензије тога материјала пре набавке треба да буду достављени на увид надзору у виду узорака у размери 1:1.


197

У току радова извођач је обавезан да непрекидно одржава чистоћу на градилишту и да дневно уклања разни шут и отпатке, а након завршетка радова дужан је да преостали материјал однесе ван градилишта и исто почисти. Ове мере треба да буду сагласне мерама противпожарне заштите, које је извођач дужан да свакодневно контролише и ажурира. Обрачун радова се врши на основу стварно извршених количина. Јединичне цене обухватају вредност материјала који се уграђује, укључујући и отпадак који се ствара приликом кројења, израду, транспорт и уградњу, као и амортизацију материјала код оплате, помоћни материјал, радну снагу, услуге грађевинске механизације, утрошак погонске електричне енергије и друго. 6.АЛУМИНИЈУМСКИ РАДОВИ

Овим описом обухватају се сви радови који се односе на израду, испоруку и монтажу фасадних елемената, прозора и врата, укључујући сав потребан материјал, застакљивање, заптивке, израду радионичких детаља, доставу узорака, израду и доставу прототипова, сертификата и атеста, заштиту изведених радова до предаје инвеститору, чишћење и др. Цртежи пројектанта и ови описи биће основ за израду радионичких детаља. Сви фасадни елементи, врата и прозори одговараће у свему овим општим условима и биће изведени у димензијама и облицима према релевантним детаљним цртежима. Пре почетка израде детаљних радионичких цртежа и производње елемената, извођач је дужан да све мере провери. МАТЕРИЈАЛ И ЊЕГОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Основни материјал за израду фасадних елемената, прозора и врата биће алуминијумски пуни или шупљи вучени профили анодизирани у боји по избору пројектанта. Котве, шрафови, вијци, завртњи, закивци и други причврсни материјали биће од висококвалитетног челика, антикорозивно заптивени и превучени кадмијумом. На местима где су видљиви биле исте обраде као и вучени алуминијумски профили. Подконструкција, анкери, пакне и спојеви биле од алуминијума, нерђајућег челика или поцинкованог челика. ИЗРАДА ЕЛЕМЕНАТА Сви алуминијумски елементи биће урађени према одобреним радионичким цртежима и детаљима, са стручном радном снагом и под ригорозном фабричком контролом. Спојеви у рамовима и на угловима биће механички спојени или електро заварени тако да осигуравају јак и чврст спој. Заварени спојеви морају бити перманентно водоотпорни и без оштећења површинске заштите. Приликом израде потребно је обезбедити дозвољену толеранцију за ширење и скупљање елемената изложених атмосферским утицајима, као и деформације на притисак ветра. Извођач ће смосити сваку одговорност у вези тачног прорачуна, квалитета и димензија, свака деформација у алумонијумским елементима, напрслина или ломљење стакла због неодговарајуће или необезбеђење толеранције биће поправљени од стране извођа о његовом трошку. Алуминијум мора имати један слој против корозије и против хемијских реакција између два метала који се превлаче пре монтаже. Састави - места додира алуминијумских профила и армирано бетонске конструкције или зида заптивају се двокомпонентним трајно еластичним гитовима у боји по избору пројектанта. ОБРАДА


198

Све експониране и видљиве површине биће машински изглачане до уједначене чисте обраде, без дефекта, мрља од фарбе, огреботина и др. Алуминијумске профиле завршно обрадити пластифицирањем електростатичким (сувим поступком) бојама према рал-тон карти у тону по избору пројектанта, а у свему према препорукама европске асоцијације Qualicoat и захтевима квалитета ISO 9001. ЗАПТИВКЕ Заптивке у спојницам од ЕПД (етилен-пропилен-диеномономер) профила. Подобност и редослед монтаже заптивки морају бити добро простудирани како би се обезбедила оптимална перфоманса и захтевана сигурност. Заптивке морају бити таквог квалитета да изложеност температурама и другим атмосферским утицајима на њих не може утицати. Заптивеност на пропуштање ваздуха и воде мора одговарати класи "Д". Заптивене траке и заптивна средства се захтевају на свим експонираним местима. Заптивне спојеве треба предходно добро очистити, а потом заштити траком и одговарајућим гитовима и другим средствима, у свему према захтеву произвођача. За адекватну селекцију заптивки, трака и гитова биће одговоран извођач. ЗАШТИТА Извођач ће покрити све експониране алуминијумске површине заштитним слојем како у току транспорта и монтаже не би дошло до оштећења, мрља, абразије мрља цемента и слично. Сви делови, када је могуће, биће испоручени на градилиште у пластичним навлакама или другом заштитном омоту. Алуминијумске елементе лагеровати тако да не дође до трења између самих елемената или између елемената и неке друге металне површине. Сваки алуминијумски део који је оштећен у току транспорта, пре и у току монтаже биће замењен од стране извођача о његовом трошку. Уколико је након завршене монтаже неки алуминијумски део оштећен од стране трећих лица, извођач ће исти заменити о трошку починиоца. Пре предаје на употребу извођач ће уклонити заштитни материјал и очистити елоксиране алуминијумске елементе ланеним уљем или другим средством за чишћење које ће му дати сјај. ЗАСТАКЉИВАЊЕ Стакло мора бити усаглашено са важећим стандардима, не сме имати затамњења, мехуриће и друге грешке, биће испоручено у одговарајућим контејнерима са именом произвођача, гаранцијом, типом, дебљином и тежином. При застаљивању специјалним стаклима у свему се морају поштовати инструкције произвођача. Уграђивање стакла извршити заптивкама од ЕПДМ профила отпорних на температурне промене и атмосферилије и помоћу специјалних алуминијумских вучених лајсни. Посебно водити рачуна о заштити стакла до завршетка и предаје радова инвеститору. Сва поломљена, изгребана или напрсла стакла биће промењена о трошку извођача или починиоца. Уколико, након предаје радова инвеститору, дође до оштећења стакла од стране трећих лица, извођач је у обавези да иста замени уз надокнаду. ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА Извођач је дужан да за све фасадне елемете, врата и прозоре изради радионичке цртеже са свим чворовима и детаљима који треба да се изведу, да их усагласи са пројектом и да их достави пројектанту на сагласност и оверу.


199

Извођач је, такође, дужан да пројектанту достави узорке алуминијумских профила, заптивки, гитова, стакла и осталог, као и атесте за све материјале који се уграђују. Израда радионичких цртежа, усаглашавање са пројектом, достава узорака и атеста се неће посебно плаћати, већ представља уговорену обавезу извођача. Након овере радионичких цртежа извођач је дужан да о свом трошку уради карактеристичан детаљ величине 500/500мм и да га са атестима прибављеним од надлежне установе достави пројектанту на сагласност. Извођач је, такође, обавезан да пре него што почне са производњом све димензије отвора на градилишту преконтролише и о томе сачини записник потписан обострано од извођача и инвеститора. Редовно, свакодневно чишћење објекта у току радова, као и завршно чишћење објекта након завршетка радова је уговорна обавеза извођача. Уколико се извођач исте не буде придржавао, ангажоваће се треће лице на његов терет. ГАРАНЦИЈА Извођач радова је дужан да обезбеди гаранцију произвођача алуминијума, осталих помоћних и везних материјала и стакла да ће изведени радови бити без дефекта у периоду од десет година од датума предаје радова инвеститора. Уколико током рада или у периоду гарантног рока дође до дефекта у материјалу, извођач ће исти отклонити о свом трошку. ОБРАЧУН РАДОВА Обрачун се врши по м2 или комаду испорученог и монтираног елемента за зид-завесу, односно по комаду за врата и прозоре комплетно са носећом конструкцијом, испуном, спојним и заптивним материјалом, застакљивањем обичним или специјалним стаклима, пластифицирањем алуминијума, транспотром, заштитом и другим дажбинама. 7. РАЗНИ РАДОВИ Све наведене радове извести по опису за сваку позицију и према општем и посебном опису. Материјал примењен у свим радовима по овим описима мора у свему одго-варати одредбама СРПС-а. Обрачун се врши по мерама назначеним у свакој позицији предмера: m2, m1, комад. У цену за јединицу мере урачунати су: сав потребан материјал, главни и помоћни заједно са растуром, алат, рад, спољни и унутрашњи транспорт, потребне скеле, зарада, дажбине и сви остали трошкови.


200

8а2. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ТЕРМОТЕХНИЧКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ


201

Закључивањем уговора о извођењу постројења извођач усваја све тачке ових погодбених и техничких услова и исти се третирају као део уговора о извођењу инсталација, а у свему важе како за извођача тако и за инвеститора.

ОПШТИ УСЛОВИ

1. Уступање изградње овог инвестиционог објекта врши се на основу постојећих прописа о планирању и изградњи објеката. 2. Као база за подношење понуде односно за склапање уговора служи овај одобрени пројекат. Сви понуђачи морају добити пројекат на увид као и откуцани текст предрачуна без цена у који ће понуђачи уносити цене. Сви примерци предрачуна који се дају понуђачима морају бити идентични како би сви понуђачи исте радове понудили у истим количинама и истог квалитета. 3. У понуди морају бити обухваћене цене за: сав потребан материјал одговарајућег квалитета, све евентуалне увозне царинске и друге трошкове за увозну опрему, сав транспорт материјала, како спољни тако и унутрашњи на самом градилишту, сви путни и транспортни трошкови за радну снагу, целокупни рад за извођење инсталација, укључујући претходне и завршне радове, односно понуда треба да обухвати све трошкове око реализације од стране комисије за технички преглед и пријем, односно до колаудације. 4. Уговор о извођењу сматра се закљученим када се странке писмено споразумеју о изградњи овог постројења и цени изградње. 5. Уговор о извођењу радова мора да садржи још и одредбе о: A/Року почетка и року завршетка извођења Б/Начин наплате извршених радова В/Уговореним казнама Г/Гарантном року Д/Надзору инвештитора над извођењем постројења Ђ/Обавези извођача да постројење изради према одобреном пројекту и у склопу са постојећим стандардима, техничким упутствима и нормама. 6. Извођењу постројења не сме се приступити без грађевинске дозволе добијене од надлежних органа управе. 7. Извођач овог пројекта дужан је пре почетка радова да изађе на грађевину и на лицу места преконтролише пројекат и сравни га са стварним стањем на објекту, или уколико сам објекат није завршен, да сравни пројекат инсталације са грађевинским пројектом. У случају неких измена на терену и у објекту или ако утврди да постоје неслагања између пројекта инсталација и грађевинског пројекта, извођач је дужан да са довољним образложењем тражи да се пројекат прилагоди постојећем стању. 8. Рок гаранције за солидност изведене инсталације, квалитет материјала и исправан рад је две године, рачунајући од дана техничког пријема постројења. Сваки квар који се догоди на постројењу у гарантном року, а проузрокован је испоруком лошег материјала или несолидном израдом, дужан је извођач да на први позив инвеститора отклони о свом трошку, без икаквих накнада од стране инвеститора. Уколико се извођач не одазове првом позиву инвеститора овај има право да позове другог извођача да квар отклони, да му исплати, а наплату свих трошкова изврши из целокупне имовине првог извођача. 9. Уколико инвеститор буде располагао неким материјалом и уколико га да извођачу у циљу уградње истог у постројење дужан је извођач сав тај материјал прегледати и неисправан одбацити. 10. Уградити се може само квалитетан и исправан материјал који одговара спецификацији па било да га даје инвеститор или извођач. За уграђивање неисправног односно неодговарајућег материјала, извођач сноси пуну одговорност и сносиће сам трошкове око демонтаже неисправног материјала и поновне монтаже исправног. 11. Уколико извођач изведе инсталацију у свему по одобреном пројекту и са материјалом предвиђеним овим пројектом, сноси одговорност за исправно функционисање постројења само у погледу извршених радова, квалитета уграђеног материјала и капацитета појединих елемената опреме. Самовољно мењање пројекта од стране извођача је забрањено. За мање измене у односу на усвојени пројекат, или такве измене које функционално не мењају инсталацију или не захтевају знатније повећање инвестиционе вредности, довољна је само сагласност надзорног органа. Уколико се укаже потреба за већим изменама пројекта, онда је потребно да пројектант преради пројекат и прерађени пројекат се мора упутити на поновно одобрење инвеститору. 12. Ако извођач радова утврди да се услед грешке у пројекту или услед погрешних упутства инвеститора тј. његовог надзорног органа, радови изводе на штету трајности, стабилности, функционалности и квалитета постројења, одговара и сам за насталу штету ако на ове чињенице не упозори инвеститора. 13. У цену монтаже постројења је урачунато: а)потпуна монтажа инсталације


202

б)пробна испитивања в)регулација и пробни погон г)обука руковаоца инсталације 14. Извођач ове инсталације може исту израдити само са радницима који имају одговарајуће квалификације и стварно стручно знање потребно за извођење радова на овој врсти инсталације. 15. Сви домаћи произвођачи оруђа и уређаја за рад дужни су да приликом испоруке дају кориснику атесте одговарајуће стручне установе у складу са Законом о заштити на раду. 16. При извођењу радова на овој инсталацији извођач мора водити рачуна да се не оштете околни објекти, да се што мање оштети сам објекат на коме се изводе радови и да се не оштете друге, већ изведене инсталације. Сваку учињену штету, намерно или због недовољне стручности, немарности или необазривости, извођач је дужан да отклони или надокнади њено отклањање. 17. Све отпатке и смеће које извођач тј. његови радници створе при раду, дужан је да о свом трошку однесе са градилишта, на депонију или за то одређено место. 18. Мере безбедности запослених радника на овом послу дужан је да предузме сам извођач у свему према важећим прописима. 19. Финансијске обавезе између инвеститора и извођача међусобно се регулишу уговором, у коме се дефинише и начин исплате. 20. За све време извођења радова извођач је дужан да на градилишту води грађевински дневник. Вођење грађевинског дневника врши се у складу са одредбама Правилника о обрасцу и начину вођења грађевинског дневника. 21. Поред грађевинског дневника извођач је дужан да води грађевинску књигу у којој се евидентирају сви изведени радови. Грађевинска књига служи као основ за састављање ситуације за наплату, као и за трајно документовање обима извршених радова. Надзорни орган је обавезан да врши оверу грађевинског дневника и књиге. 22. Објекат се не сме употребљавати, нити пуштати у погон пре него се изврши технички преглед свих радова изведених на објекту. Технички преглед радова се врши на основу захтева који могу поднети извођач или инвеститор. Технички преглед објекта, његова примопредаја и коначни обрачун се врши сходно одредбама закона о изградњи објеката. 23. Извођач је дужан да изради и преда инвеститору упутство за руковање свим елементима изведене инсталације. Упутство за руковање се израђује у 3 (три) примерка. Један примерак упутства мора бити урамљен, застаклен и постављен на место доступно руковаоцу инсталације. 24. Извођач је дужан да уради пројекат изведеног стања, и преда инвеститору 3 (три) примерка овог пројекта. Пројекат изведеног стања мора бити урађен у складу са прописима и нормативима за ову врсту инсталација. 25. Ако извођач утврди да радови на изради инсталације неће бити завршени у уговореном року, потребно је да бар 10 (десет) дана пре истека рока поднесе инвеститору захтев за продужење рока са образложењем разлога који су довели до закашњења. 26. За све накнадне радове, које је потребно извести, а нису предвиђени пројектом извођач је дужан да поднесе допунску понуду инвеститору. Након усвајања понуде извођач може почети са извођењем накнадних радова. Инвеститор мора дати одговор на допунску понуду у року од 8 (осам) дана. 27. Током извођења радова инвеститор мора обезбедити лице које ће вршити стручни надзор за његове потребе. Ово лице-надзорни орган мора испуњавати услове прописане законом о изградњи објеката. Надзорни орган врши у име инвеститора стручни надзор над извођењем радова на изради инсталација, усклађује динамику извођења радова и даје потребна упутства извођачу. Он је инвеститору одговоран за уредно извршавање радова. 28. За вршење стручног надзора склапа се уговор са овлашћеном радном организацијом или га инвеститор врши самостално за своје потребе. Име надзорног органа саопштава се извођачу писмено пре почетка радова. 29. Извођач је током извођења радова одговоран надзорном органу и са њим општи путем грађевинског дневника. Налози надзорног органа представљају обавезу за извођача од момента уписивања у грађевински дневник. Надзорни орган је обавезан да одговори на све захтеве извођача дефинисане у дневнику у што краћем року. У противном одговоран је за продужење рока и накнаду штете настале услед застоја. 30. Као завршетак радова на изради инсталације сматра се дан када извођач поднесе надзорном органу писмени извештај о завршетку уговорених радова и надзорни орган то потврди у грађевинском дневнику. 31. Након завршетка радова инвеститор или извођач за потребе инвеститора подноси захтев за образовање комисије за технички преглед и пријем изведених радова. Примопредаја између извођача и инвеститора извршиће се након позитивног налаза комисије за технички преглед. Трошкове рада комисије сноси инвеститор.


203

32. Технички преглед објекта или дела објекта за чију је изградњу издато одобрење мора отпочети најкасније у року од 15 (петнаест) дана по примљеном захтеву. Сам технички преглед се обавља у свему према важећим законским одредбама. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ При извођењу монтаже опреме треба се тачно придржавати упутстава датих од испоручилаца опреме. Испоручиоци опреме морају вршиоцу монтаже доставити атест испоручене опреме као и упутство за руковање и одржавање. Извођач је дужан да благовремено и пре почетка радова других занатлија и извођача који претходе његовим радовима, скрене пажњу наручиоцу на припремне радове других занатлија и извођача и у сагласности са њима и наручиоцем утврди рокове до којих морају завршити. Осим тога, извођач је дужан да благовремено обезбеди податке о оптерећењу грађевинских елемената, односно о тежини и величини елемената који ће се монтирати, а који би евентуално могли да доведу до поремећаја стабилности грађевинског објекта. Да би уређаји били правилно и сигурно монтирани потребно је обратити пажњу код постављања разних делова уређаја и то како у погледу манипулације при полагању опреме и делова опреме, тако и код самог анкерисања тј. причвршћивања за под, зид или кров. Испоручена опрема и целокупна монтажа опреме и инсталације мора, у целости, да одговара у пројекту дефинисаним решењима и спецификацијама. Све евентуалне измене у току извођења, које обавезно морају одобрити пројектант и надзорни орган, извођач ће унети у документацију. О начину уношења измена у документацију извођач ће се договорити са пројектантом. За све измене извршене без сагласности пројектанта а које буду имале негативног утицаја на рад и функционалност инсталације и проузрокују ненормалан рад постројења или штету, не може се теретити пројектант. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА НА ИНСТАЛАЦИЈИ СА БАКАРНИМ ЦЕВИМА 1. ИСПОРУКА, ТРАНСПОРТ И УСКЛАДИШТЕЊЕ 1.1- Понуђена сума за монтажу инсталације или појединих њених делова обухвата и испоруку припадајућег материјала и елемената конструкције са транспортом до градилишта, истоваром и лагеровањем на градилишту ако у опису радова или предрачуну није другачије наглашено. 1.2- Транспорт цеви треба вршити пажљиво и у складу са стандардима ЈУС Ц.Д5.020 и ЈУС Ц.Д5.500 до ЈУС Ц.Д5.502. Бакарне цеви се за транспорт пакују у картонским кутијама, на картонски калем на палете, у дрвеним сандуцима (меке бакарне цеви) или у бунтовима (полутврде и тврде бакарне цеви). Упаковане цеви допремљене железницом или камионима треба пажљиво истоварити да се исте не би оштетиле. 1.3- Целокупна мрежа инсталације мора бити изведена од првокласних бакарних цеви, а које су у фабрици испитане на хладни водени притисак. 1.4- Извођач треба да испоручи нов материјал и елементе инсталације ако то у опису радова или у предрачуну није другачије наглашено. Материјал који буде употребљен за израду ове инсталације мора бити најновије фабричке производње, солидне конструкције и обраде, без икаквих грешака и одговарати прописима за фабрикацију одговарајућег материјала. 1.5- Ливени материјали - арматура, не смеју имати фабричких недостатака и не смеју бити порозни. Сав овај материјал мора бити испитан на одговарајући притисак од стране извођача или пак од неког званичног признатог центра за испитивање материјала. 1.6.- Мерни и регулациони инструменти морају бити тачни и солидне израде и у потпуности да одговарају својој намени. 1.7.- Арматура мора бити добра и солидне обраде, испитана на притисак и функционалност, тј. мора бити испитана да ли обрада арматуре у потпуности одговара намени. Вентили, шибери и славине морају стопроцентно да затварају водове у које се уграђују. 2. СПАЈАЊЕ БАКАРНИХ ЦЕВИ И СПОЈНИХ КОМАДА И САВИЈАЊЕ БАКАРНИХ ЦЕВИ 2.1- Спајање цеви међу собом, као и са цевним фитингом и арматуром, може се вршити растављивим и нерастављивим везама. 2.2- Растављиве везе могу бити: -спојна навртка с усеченим прстеном, -повезивање пертловањем са матицом и контраматицом, -спојница са навојем и лемљеним прстеном, -спојна навртка са лемљеним наставцима за прикључак бакарне на челичну цев,


204

-повезивање прирубницама, нарочито за прикључак са апаратима и машинама. Растављиве везе се углавном користе за прикључење цеви на арматуру: вентиле, славине, одвајаче нечистоће и сл. 2.3- За уградњу спојница са пертловањем, на градилишту је потребно крајеве цеви обрадити ручним алатом звонасто под углом од 300 или 600 (важи за меке и полутврде бакарне цеви). 2.4- Спајање прирубницама примењује се за везу са уређајима као што су пумпе, грејачи ваздуха, регулациони вентили, измењивачи топлоте, котлови, и сл. То је специјални фитинг који се тврдо летује на припремљене прирубнице. 2.5- Нерастављиве везе остварују се меким и тврдим лемљењем и заваривањем. 2.6- Меко лемљење дефинисано је стандардом ДИН 1707, при чему се разликују три врсте за које су дефинисани састав лема и температура лемљења (креће се од 2200Ц до 2500Ц). 2.7- Тврдо лемљење дефинисано је стандардом ДИН 8513, при чему се температура лемљења креће се од 6100C до 7100C. 2.8- При спајању два елемента (две цеви или цев и фитинг), цев прецизно исећи на потребну дужину, при чему рез мора бити под правим углом у односу на осу цеви. Након резања пажљиво очистити место пресека од остатака материјала челичном вуном, четком или специјалним алатом за обраду краја цеви, и до коначне монтаже заштитити чеповима. 2.9- При спајању цеви методом “капиларног лемљења” зазор између унутрашњег пречника муфа и спољашњег пречника другог елемента мора износити:

-за цеви пречника од 6 mm до 18 mm: ←мин=0,02 mm; ←маx=0,10 mm;

-за цеви пречника од 18 mm до 42 mm: ←мин=0,05 mm; ←маx=0,10 mm;

2.10- Горионици на бутан и пропан користе се за спајање меким лемом за цеви димензије до ∃54

mm. Температура пропана погодна је и за тврди лем, али само за мање димензије цеви. За веће пречнике користе се горионици кисеоник-пропан или кисеоник-ацетилен. 2.11- За време извођења спојева капиларним лемљењем, обавезно предузети одговарајуће противпожарне мере, обзиром на велике вредности топлотне проводљивости бакра. 2.12- У зависности од врсте лемљења, температуре радног флуида и димензије бакарних цеви, дозвољене су следеће вредности радних притисака у инсталацији грејања: -меко лемљење L-Sn50Pb

tRF=650C ∃6 mm do ∃28 mm 蛭 pradmax=10 bar




-меко лемљење L-SnSb5 L-SnAg5 -тврдо лемљење L-Ag2P L-Ag40Cd L-Ag30Cd





2.13- Спајање бакарних цеви може се вршити и без варења, помоћу специјалних спојница и заптивних елемената. 2.14- Спојеви цеви се не смеју изводити у поду нити у међуспратној конструкцији. 2.15- Меке бакарне цеви могу се ручно савијати на хладно до минималног радијуса Р=6д (д – спољни пречник цеви). Коришћењем ручног алата меке цеви могу се на хладно савијати до минималног пречника R=3d. 2.16- Полутврде и тврде бакарне цеви могу се савијати на хладно ручним и ножним алатом до минималног радијуса R=3d. 2.17- Тврде и екстратврде бакарне цеви могу се савијати на хладно ако су претходно жарене (омекшане) на месту савијања, с тим да радијус кривине не буде мањи од R=3d.


205

3. МОНТАЖА ИНСТАЛАЦИЈЕ 3.1- Израђена опрема и целокупна монтажа опреме и инсталације мора, у целости, да одговара у пројекту дефинисаним решењима и спецификацијама. Све евентуалне измене у току извођења, које обавезно морају одобрити пројектант и надзорни орган, извођач ће унети у документацију. О начину уношења измена у документацију извођач ће се договорити са пројектантом. За све измене извршене без сагласности пројектанта а које буду имале негативног утицаја на рад и функционалност инсталације и проузрокују ненормалан рад постројења или штету, не може се теретити пројектант. Сву опрему споља заштитити од корозије са основним и завршним слојем. Да би постројење било правилно и сигурно монтирано потребно је обратити пажњу код постављања разних делова постројења и то како у погледу манипулације при полагању опреме и делова опреме, тако и код самог анкерисања тј. причвршћивања за под или зид. Све машине и уређаји који сачињавају постројење постављају се на већ раније припремљене темеље а затим се приступа постављању анкер завртњева у одговарајуће рупе, које се пуне бетоном (по могућству са брзо везујућим цементом). Тек кад када бетон очврсне око анкер завртњева може се приступити коначном учвршћењу опреме. При извођењу ових радова неопходно је контролисати да ли се сваки од елемената налази у правилном положају. Контрола је утолико важнија уколико је опрема изложена вибрацијама, ударима и сл. Сваки део се мора правилно причврстити на уређају за дизање или преношење, тако да се не угрожава безбедност радника и самог дела. Када је сваки елемент причвршћен за свој темељ приступа се монтажи осталих делова према приложеним цртежима, при чему треба водити рачуна да се сваки пар прирубница опреми одговарајућим заптивачима. При извођењу монтаже опреме треба се тачно придржавати упутстава датих од испоручилаца опреме. После извршене монтаже опреме приступити монтажи цевоводне инсталације за снабдевање уређаја одговарајућим енергетским флуидима. Испоручиоци опреме морају вршиоцу монтаже доставити атест испоручене опреме као и упутство за руковање и одржавање. По завршеној монтажи предати инвеститору све атесте и упутства за руковање и одржавање. 3.2-Бакарне цеви морају бити положене са потребним нагибом и причвршћене вешаљкама, обујмицама, конзолама. Размак између конзола односно вешалица усвојити према прорачуну или према следећем: Пречник бакарне цеви : Растојање ослонаца :

до ∃ 10 mm 1,0 m

до ∃ 12 mm 1,1 m

до ∃ 15 mm 1,2 m

до ∃ 18 mm 1,3 m

до ∃ 22 mm 1,4 m

до ∃ 28 mm 1,7 m

до ∃ 35 mm 1,8 m

3.3- Цевни водови морају бити постављени тако да се омогући одзрачивање инсталације и спречи стварање ваздушних чепова у инсталацији. 3.3- Цевоводе треба поставити тако да се могу без штетних отпора истезати. Ход цеви не сме довести до кидања или оштећења елемената који носе цевоводе, нити оштећења грађевинских елемената зграде. Сви непокретни ослонци - чврсте тачке морају бити солидно изведени, тако да се цевовод не може кретати на тим местима. У продорима цеви кроз зидове и међуспратне конструкције уградити цевне чауре. 3.4- Претходна регулација мора бити споља лако изводљива кључем за штеловање - регулацију. Регулација мора бити изводљива и за време док је инсталација у погону, а да при томе носиоц топлоте не капље нити излази у парном стању ни у најмањим количинама. 3.5- Сви прикључни регулациони органи у једној истој инсталацији морају бити истог типа. 3.6- Инсталацију треба извести тако да одговара пројекту, техничком опису, предмеру и предрачуну, техничким и погодбеним условима ЈУС прописима, одговарајућим правилницима и свим правилима струке.


206

3.7- Рупе и шлицеви могу се бушити само у договору са инвеститором и уз његово одобрење. 3.8- Извођач је дужан да благовремено и пре почетка радова других занатлија и извођача који претходе његовим радовима, скрене пажњу наручиоцу на припремне радове других занатлија и извођача и у сагласности са њима и наручиоцем утврди рокове до којих морају завршити. Осим тога, извођач је дужан да благовремено обезбеди податке о оптерећењу грађевинских елемената, односно о тежини и величини елемената који ће се монтирати, а који би евентуално могли да доведу до поремећаја стабилности грађевинског објекта. 3.9- Извођач је дужан, уколико уговором није другачије предвиђено, да своје радове изводи у договору са инвеститором, тако да његови радови буду завршени до уговором предвиђеног рока али да истовремено ни он не задржава и омета извођење осталих грађевинских и занатских радова на објекту. Пре почетка монтажних радова, таванице и подови морају бити до те мере готови да се по њима може слободно газити без опасности. 3.10- Захтеви и упутства за монтажу арматуре Све прирубнице које се повезују са цевима морају бити под правим углом у односу на осу цеви.

Дозвољено одступање паралелности површина прирубница које се спајају је ±0,5о. Пре

заваривања налегајуће - заптивајуће површине прирубнице морају бити добро очишћене од евентуалне корозије и нечистоће. Заптивајући материјал мора бити квалитетан и свуда једнаке дебљине.

Толеранција зазора између прирубнице сме износити u = ±0,1mm. Затезање завртњева вршити

унакрсно (никако редно). При затезању водити рачуна да се не прекорачи сила напрезања, па се стога препоручује рад са алатом који има уређај за мерење силе затезања. Засуни, вентили и други цевни елементи морају бити у исправном стању. Пре монтаже налегајуће површине са морају добро очистити. Налегајуће површине између елемената и прирубница мора

бити у границама t = ±0,5mm. Растојање између прирубница мора тачно одговарати дужини

арматуре. 4. ИСПИТИВАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ 4.1- Уопштено 4.1.1.- Пошто се изврши потпуна монтажа инсталације, иста се мора испитати на притисак и на неповољне топлотне дилатације. 4.1.2.- На крајевима и на почетку мреже обавезно поставити одзрачиваче за ваздух. 4.1.3.- По успешно извршеном испитивању инсталације, о чему се мора сачинити записник између извођача и надзорног органа, приступиће се проби функционисања инсталације. Ова проба се изводи у циљу испитивања рада инсталације, функционисања грејно/расхладних уређаја, правилност одржавања, правилност изведене инсталације у погледу компензације издржавања цеви итд. При овом испитивању треба утврдити следеће : а) Да инсталација нигде не пропушта радни флуид ни у најмањим количинама. б) Да сва арматура и мерни иструменти функционишу правилно и поуздано. ц) Да се сви грејно/расхладни уређаји правилно врше своју функцију грејања, односно хлађења. д) Да све конзоле, обујмице, чврсте тачке, лако подносе сва напрезања проузрокована ширењем и скупљањем цеви услед температурних промена. Уколико све буде функционисало и не покажу се никакви недостаци може се приступити чишћењу цеви и изолацији, а затим затрпавању жљебова, отвора и поправљању молераја. 4.1.4.- Цевна мрежа треба да буде изолована адекватним, пројектом предвиђеним изолационим материјалом. 4.1.5.- Ради олакшања рада персонала, цевоводе треба означити о коме се флуиду ради и уцртаним стрелицама показати смер кретања флуида. Ознаке морају бити исписане читко и морају бити видљиве са растојања 5-6 м. Садржај натписа одређује се у складу са поступком руковања. 4.1.6.- Инвеститор је дужан да благовремено изради електричну инсталацију за погон свих електромотора. 4.1.7.- Извођач је обавезан да о свом трошку изради план стварно извршених радова у три примерка и да их преда инвеститору. 4.2- Припреме за испитивања 4.2.1- Пре почетка испитивања мора се урадити следеће:

呑 извршити детаљан преглед и чишћење уграђене опреме после завршетка свих монтажних

радова;

呑 обезбедити приступ и осветљеност свих делова опреме који се испитују;

呑 обезбедити добро заптивање на свим водовима и арматурама;


207

呑 обезбедити слепим прирубницама све водове који се не користе;

呑 обезбедити учвршћивање свих елемената;

呑 извршити испирање целог постројења од физичких нечистоћа.

4.3- Визуелни преглед инсталације Пре него што се приступи испитивању цевовода путем хидро пробе, врши се визуелни преглед ради провере квалитета монтажних радова и комплетности у односу на последње ревизије диспозиционих цртежа цевовода, изометрија, шема цевовода и инструментације. О извршеном прегледу се сачињава записник са надзорним органом. Уколико се током прегледа открију недостаци, извођач је дужан да их отклони у најкраћем року. 4.4- Испитивање инсталације на притисак азотом Пошто се изврши потпуна монтажа инсталације од бакарних цеви, мора се испитати на притисак азотом. Након испитивања инсталације азотом, исти се испусти, а затим се цеви вакуумирају. Након извршених испитивања, инсталација се пуни радним флуидом. О извршеним испитивањима инсталације се мора сачинити записник између извођача и надзорног органа. Након завршених испитивања може се приступити пробном раду. 4.5- Термотехничка испитивања система 4.5.1- Термотехничка испитивања система врше се у циљу утврђивања функционалности и подешености постројења. Приликом термотехничких испитивања проверава се:

呑 исправан рад арматуре;

呑 равномерност рада грејних/расхладних уређаја;

呑 постизање пројектних техничких параметара (температуре, притисци, разлике

температура, разлике притисака итд.);

呑 исправан рад регулационих и мерних уређаја;

呑 да ли изведени систем покрива пројектоване топлотне губитке, односно добитке;

呑 максимални капацитет свих уређаја;

呑 постизање пројектованог степена искоришћења за све системе.

4.5.2- Током термотехничких испитивања се одржавају нормални погонски услови испитиваног постројења. 4.5.3-Саставни део термотехничких испитивања је фина регулација постројења, ако се током термотехничког испитивања утврди као неопходна. Ако се током термотехничког испитивања утврде недостаци, они се морају отклонити, а цео поступак испитивања се мора поновити. После завршетка термотехничког испитивања резултати се записнички утврђују. 5. ТЕРМИЧКА ИЗОЛАЦИЈА 5.1- Термичка изолација инсталације мора се извршити у свему према техничкој и графичкој документацији и предмеру са предрачуном. Тип изолације мора одговарати максималној радној температури површине на коју се поставља и мора бити бити изведен тако да спречава размену топлоте са околином преко дозвољене границе. Термичка изолација мора бити изведена од квалитетних материјала и равномерно по читавој површини. Изолација се мора добро учврстити и при топлотном ширењу не сме пуцати нити се оштетити. 6. ЗАВРШНИ ПРЕГЛЕД 6.1- Опште Овај преглед треба да се изврши пре стављања цевовода у погон, после прописаних визуелних прегледа, контрола, проба и иситивања. 6.2- Опсег прегледа Овај преглед се односи на све радове потребне за завршавање и за пуштање у погон мрежа цевовода (нпр. изолација, обележавање итд) а који обухвата квалитативну и квантитативну проверу.


208

6.3- Извођење прегледа Време завршног прегледа биће утврђено у сагласности са управом градилишта. Инспектор ће проверити целокупну мрежу у погледу квалитета и квантитета извршених радова, као и мера које треба предузети пре пуштања у погон, упоређивањем са цртежима, са изометриским и другим шемама и са изведбеним прописима ("техничким условима"). Главни критеријуми за преглед су:

呑 Демонтажа свих слепих прирубница предвиђених за испитивање.

呑 Контрола постојања или непостојања потребе за изолацијом.

呑 Контрола обележавања цевовода према одабраним нормама.

呑 Контрола означавања према шемама, сигурносним прописима, евентуално списак цевовода.

呑 Провера да ли за све мреже постоје протоколи о пробама, који се односе на прегледе, контроле,

пробе и испитивања.

呑 Проба функционисања мрежа под погонским условима, у заједници са инжењером за пуштање у

погон.

呑 Предаја цевоводних система инжењеру за пуштање у погон извршити након исправке грешака

које је утврдио завршни инспектори о томе ће се направити записник. 6.4- Резултати прегледа Постројење се сматра способним за исправан и безбедан рад, а испитивања су дала задовољавајуће резултате када:

呑 постројење испуњава техничке услове прописане одговарајућим стандардима

и овим пројектом;

呑 одавање топлотне и расхладне енергије уређаја одговара потребним пројектованим подацима;

呑 фина регулација система одговара пројектној документацији;

呑 испитивање потврди деловање аутоматске регулације, која је претходно испитивана симулацијом

свих могућих погонских стања, посебно неисправности и претпостављених могућих кварова и стања која настају у прелазним месецима, како за више, тако и за ниже спољне температуре;

呑 када се утврди да је у свим просторијама које се греју, односно хладе, постигнута температура

утврђена пројектом, у зависности од спољне температуре. Температура просторије се мери термометрима са живом, термопаровима, електроотпорним термометрима или термисторима. Меродавна је температура измерена у средини просторије на висини 1 m од пода.


209

8а3. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА МОНТАЖУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ


210

ОПШТИ УСЛОВИ 8а3. Ови технички услови саставни су део пројекта и обавезни су за извођача. Инсталације извести према приложеним цртежима, техничком опису, предмеру, овим условима и важећим техничким прописима и стандардима.

Материјал употребљен за ову инсталацију мора бити првокласан и израђен према стандардима СРПС или EN и ДИН, уколико не постоје СРПС-стандарди.

При раду на ел. инсталацији извођач је дужан да води рачуна о већ изведеним радовима у згради. Ако се други радови при монтажи електричних инсталација непотребно услед немара или нестручности оштете, трошкове отклањања штете сноси извођач електрорадова. Исто тако, треба спровести и координацију послова, чиме се избегавају сметње у раду.

Извођач је дужан да пре почетка радова провери пројект на лицу места, заједно са надзорним органом. Уколико је то потребно, унети неопходне измене и допуне пре почетка радова. Извођач је такође дужан да укаже Инвеститору на могуће уштеде које не смеју бити на уштрб квалитета. Надзорни орган може вршити мање измене пројекта, док је за веће измене потребна сагласност пројектанта. За извођење непредвиђених радова или повећање обима предвиђених радова потребна је претходна писмена сагласност Ивеститора односно надзорног органа. За изведене радове извођач је дужан да да гарантни рок према условима из уговора. Пуштање инсталације у сталан рад може се извржити тек по обављеном техничком прегледу и добијању дозволе за употребу.

УСЛОВИ ЗА РАД И МАТЕРИЈАЛ

8а3.1Н Просторија железничке ваге – објекат 8а3.1Н.01.01.01. Разводна табла Опис: Набавка, испорука и монтажа на предвиђено место разводне табле RT која се монтира на зид. Материјал: Материјал: 1 ком FID склопка 40А (0,5А), 1 ком једнoполни аутоматски осигурач 6A, 230V, са прекострујним окидачима, карактеристике B, Icu=6 kA, 1 ком једнополни аутоматски осигурач 10A, 230V, са прекострујним окидачима, карактеристике B, Icu=6 kA, 7 кoм једнополни аутоматски осигурач 16A, 230V, са прекострујним окидачима, карактеристике B, Icu=6kA, 3 ком једнополни аутоматски осигурач (рез), бакарне сабирнице за In=100A, Icu=10kA, остали ситан материјал по потреби. Мера и плаћање: Плаћа се по комплету описане ставке. 8а3.1Н.02.00.00 Напојни каблови Каблови морају да задовоље SRPS N.C5.220/75, SRPS N.CО.006, SRPS N.CО.010, SRPS N.CО.015, SRPS N.CО.030 и SRPS N.CО.075.

Ако није другачије назначено, сви каблови су за напонски ниво 1кV, од бакра.

Каблове спајати само у спојним и разводним кутијама и орманима.


211

Забрањено је употребити металне заштитне облоге цеви и каблова као повратне проводнике и као проводнике за заштитно уземљење.

Каблове свих врста полагати по правој линији ветикално и хоризонтално.

Криволинијско полагање може се вршити само изузетно, уз сагланост надзорног органа.

Прекидаче и осигураче стављати само на фазне проводнике. Проводнике настављати и гранати у стезаљкама, никако увртањем. За стезаљке обавезно поставити инсталационе разводне кутије.

Проводнике слабе струје поставити у засебне ПВЦ цеви.

Металне заштитне облоге цеви и каблова не смеју бити употребљене као повратни проводници за заштитно уземљење.

При паралеленом полагању, хоризонталне водове поставити на следећи начин; • при врху зида положити водове телекомуникација, • на 10 cm испод њих положити водове за сигнализацију, • на 10 cm испод ових положити водове сниженог напона, • на 10 cm испод поставити електроенергетске водове 220/380V

Разводне кутије на овим водовима постављати косо једну испод друге, под углом од 45. Укрштаји каблова морају бити под правим углом и растојање међу њима мора бити минимално 1cm. Ако то није могуће, на укрштају каблове раздвојити изолационим уметком дебљине 0,3 cm.

Избегавати паралелно полагање водова уз грејне цеви. Ако то није могуће, водове полагати на растојању око 5 cm. При укрштању, каблове одвојити од грејних цеви најмање 3 cm, уз топлотно изоловање кабла.

Инсталационе прекидаче за осветљење поставити крај врата на страни где је квака. Код двокрилних врата или у случају застакљене повржине тик уз врата, прекидач поставити на зид поред ивице отворених врата. Прекидач у ходнику и заједничким просторијама на 1,5m изнад пода. Утикачке кутије у радним просторијама поставити на 0,3m изнад пода.

Заштитне водове светиљки и монофазних прикључница извести трећом жилом а трофазних прикључница извести петом жилом у проводнику. Заштитне водове повезати у подразводима на заштитну сабирницу уземљења.

8а3.1Н.02.01.01. Постављање кабла Опис: Набавка материјала, испорука и постављање кабла PP00-Y 5x4mm2, који се полаже делом у зиду испод малтера а делом на зиду помоћу обујмица од разводног ормана GRO до разводне табле RT у просторији ваге. Мера и плаћање: Плаћа се по метру 8а3.1Н.03.00.00. Инсталација осветљења 8а3.1Н.03.01.01. Сијалично место Опис: Набавка материјала, испорука и израда инсталација сијаличног места каблом PP-Y-3,4x1,5mm2 који се полаже у зиду испод малтера и у плафону Позиција обухвата и материјал за монтажу светиљки. Просечна дужина кабла по сијаличном месту је 4m. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке.


212

8а3.1Н.03.01.02. Сијалично место Опис: Испорука материјала и израда инсталације сијаличног места противпаничне расвете, проводником PP-Y 3x1,5mm2, просечне дужине 4m постављеног у зиду испод малтера и у плафону. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке. 8а3.1Н.03.02.01. Прекидачи Опис: Набавка, испорука и монтажа у припремљену зидну инсталациону кутију: серијског прекидача, 10А/220V. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке. 8а3.1Н.03.03.01. Светиљке Опис: Набавка, испорука и монтажа на предвиђено место надградне светиљке типа BFUA PM са мат растером у заштити IP20 са 2 флуоресцентне цеви од 36 W , произвођач "BUCK" Београд, или слична. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке. 8а3.1Н.03.03.02. Светиљке Опис: Набавка, испорука и монтажа на предвиђено место на готову инсталацију светиљке за противпанично осветљење за флуо цев 8W са уграђеним NiCd акумулаторима за трочасовни аутономан рад у заштити IP40. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке. 8а3.1Н.04.00.00. Инсталација прикључница и технолошких потрошача 8а3.1Н.04.01.01. Прикључни каблови Опис: Набавка, испорука и израда прикључног места и извода каблом PP-Y који се полаже у зиду испод малтера. PP-Y 3x2,5 mm2, PP-Y 5x2,5 mm2. Мера и плаћање: Плаћа се по метру описане ставке.

8а3.1Н.04.02.01. Прикључнице Опис: Набавка, испорука и монтажа на предвиђено место монофазне "шуко" прикључнице обичне 16А/250V у заштити IP40. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду описане ставке. 8а3.1Н.04.02.02. Прикључнице Опис:


213

Набавка, испорука и монтажа на предвиђено место трофазне "шуко" прикључнице ,16А/380V у заштити IP40. 8а3.1Н.05.00.00 Темељни уземљивач 8а3.1Н.05.01.01 Трака Fe-Zn 25x4mm Опис: Набавка, испорука материјала и израда уземљивача и извода траке за повезивање ваге од челично-поциковане траке FeZn 25x4mm.Трака је предвиђена да се положи у слоју мршавог бетона испод хидроизолације. Мера и плаћање Плаћа се по метру описане ставке. 8а3.1Н.05.02.01 Трака Fe-Zn 40x2mm Опис: Набавка, испорука материјала и постављање носача темељног уземљивача израђених од челично поцинковане траке FeZn 40x2mm који се постављају на сваких 1m. Мера и плаћање: Плаћа се по комаду. 8а3.1Н.05.03.01 Укрсни комад Опис: Набавка, испорука и монтажа на свим местима спојева односно укрштања поцинкованих трака, укрсног комада за пролазне траке типа JUS N. B4.936 Мера и плаћање: Плаћа се по комаду. 8а3.1Н.06.00.00. Остали радови Електрична отпорност изолације електричне инсталације се мери између проводника под напоном узимајући два по два и између сваког проводника под напоном и земље. Електрична отпорност изолације се мери за свако струјно коло без прикључене опреме и за називне напоне струјних кола до 500V треба да износи најмање 500кΩ.

Резултате мерења приказати у виду протокола о извршеном мерењу о чему издати одговарајући атест и унети у грађевински дневник.

8а3.1Н.06.01.01. Припремно завршни радови Опис: Контрола изведених радова, испитивање и функционално пуштање у рад са мерењем уз издавање атеста. Припремно завршни радови и израда пројекта изведеног стања. Мера и плаћање: Плаћа се паушално.


214

9А. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ


215

9А.1. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ЈАВНОГ ОСВЕТЉЕЊА

9А.1.1. Општи услови 1. Ови технички услови саставни су део пројекта и као такви обавезују инвеститора и извођача при изградњи објекта. 2. Инвеститор је дужан да одреди једно стручно лице које ће да врши надзор над изградњом објеката у току целе градње ради контроле квалитета и количина радова и решења нејасних питања. 3. Пре упућивања на градилиште сав материјал мора да се контролише да ли одговара условима из пројекта и важећим прописима. 4. Објекат мора да се изради према одобреном пројекту. Уколико се у току градње појави оправдана потреба за отступањем и мањим изменама пројекта, извођач мора да за сваку измену добије писмену сагласност надзорног органа. Надзорни орган ће по потреби да упозна и пројектанта са предложеном изменом и да тражи његову сагласност. 5. За веће одступање од одобреног пројекта надлежна је ревизиона комисија која је одобрила овај пројекат. 9А.1.2. Кабловски водови Трасе водова јавног освељења одређена је урбанистичко техничким условима, записником о усаглашавању са осталим комуналним инсталацијама (или сагласностима надлежних комуналних организација) и решењима из пројекта. 9А.1.2.1. Начин полагања Ако се улично осветљење изводи на стубовима онда се каблови за њега полажу у оси стубова, слободно у рову. Препоручује се директно полагање енергетских каблова у земљу. На прелазима преко саобраћајница каблови се полажу у кабловској канализацији. 9А.1.2.2. Ровови 1. При слободном полагању кабловски водови се нормално полажу у земљу у ров чија је дубина 0,8m. Ширина рова зависи од броја каблова који се полажу у исти ров. Одстојање од ове дубине дозвољено је на местима укрштања са другим подземним инсталацијама као и у случајевима неповољних услова полагања (каменито тло). 2. Да би се утврдило да на пројектованој траси нема никаквих других подземних инсталација ако је потребно најпре треба ископати пробне јаме. Оне морају да буду довољне ширине и дубине да би се установило има ли довољно простора за полагање каблова. 3. Кабловски ров се копа као отворени ров. Само у случајевима укрштања каблова са трамвајским и железничким пругама као и са путевима и улицама на којима се не сме ометати саобраћај, врши се бушење или пробијање отвора са накнадним провлачењем каблова кроз цеви. Извођење ових радова у урбаним насељима мора се вршити изузетно опрезно због могућности оштећења других инсталација. 4. Горње слојеве тротоара разбијати подесним алатом и апаратима да би се избегла сувишна оштећења и смањили трошкови. У циљу смањења трошкова сав разбијени површински материјал треба да се пажљиво сложи одвојено од ископа. Ово пре свега важи за покриваче тротоара као: асфалт, песак, бетонске плоче и др. 5. При копању рова треба тежити да се земља не гомила на страни тротоара на коловозу због могућности затрпавања сливника за воду и због повећања опасности од саобраћајних удеса услед клизавог коловоза. Земљом не смеју да буду затрпани улични сливници, олуци за кишу (затварачи водова, хидранти, кабловска окна телекомуникационих и енергетских каблова. Делови уређаја које су откопани а осетљиви су на мраз треба да буду на одговарајући начин заштићени.


216

6. Скидање тротоара и земљани радови морају да се изводе веома брижљиво. Земља по могућству треба да се копа и избацује ашовима и лопатама. Примена пијукова дозвољена је само на растреситом некохерентном земљишту али у непосредној близини постојећих водова њихова употреба је строго забрањена. 7. Механизоване уређаје треба применити за пробијање земљишта испод железничких и трамвајских пруга, путева и на сличним местима где није дозвољено раскопавање. 8. Препреке у кабловским рововима (зидови, подземне инсталације, историјски налази и сл.) морају пажљиво да се ограде. Ивичњаци и триангуларне тачке не смеју уопште да се уклањају. Нови кабловски вод полаже се испод других подземних инсталација које се укрштају са ровом а налазе се изнад његовог дна. Ово важи и за корење дрвећа. 9. Ако ровови пролазе поред дрвореда или травњака на размаку мањем од 1m о томе обавестити надлежну организацију. 10. Постојећи уређаји или објекти на уличне светиљке, трамвајски и тролејбуски стубови разводни ормани и сл. чија је стабилност угрожена због копања рова морају се стручно и по пропису обезбедити. Сви водови који су слободно положени дуж рова и у случају великих ширина рова и они који се укрштају са ровом док радови трају морају да се правилно подупру. 11. Малтер, блато, креч и др. грађевински материјал сме да се оставља само на специјалним подлогама које су са свих страна ограђене даском. Бетон треба да се ради само на подесној подлози. 12. У уским улицама се морају предузети посебне мере за обезбеђење ископане земље (на пр. зидовима од дасака). Ако и то није довољно земљу уклонити. 13. Нарочиту пажњу посветити обезбеђењу саобраћаја пешака и возила. Кабловски ров мора да буде прописно обележен према прописима. Саобраћајни знаци морају бити постављени тако да благовремено упозоре све учеснике у саобраћају на местима и на растојањима како то захтевају прописи. Прелази не смеју да буду ометани. Ако је за извођење радова потребна цела ширина тротоара - онда ако то омогућује саобраћај возила у коловозу треба обезбедити пешачки прелаз који треба оградити целом дужином дуж заузетог тротоара и обезбедити таблицом за упозорење са натписом "Пешаци". 14. Ако се на градилишту пронађе оружје, меци, муниција и сл. радове на том месту обуставити, обезбедити и одмах пријавити најближем секретаријату унутрашњих послова. 15. Дно рова треба изравнати и очистити од камења и других оштрих материјала који би могли да оштете кабл, пањева трулог дрвећа, и сл. У супротном случају на дно рова треба поставити посебну постељицу кабла дебљине 0,2m. 16. При извођењу радова посебну пажњу поклонити заштити на раду запослених на градилишту у свему према грађевинским нормативима и Закону о заштити на раду. 17. Испирање рова по могућству треба избегавати. Ровови и јаме, нарочито у градском подручју не треба дуго да остану отворени. Сви водови морају да се ускладе како би се избегло да неко од корисника саобраћаја или власника пословних просторија или слободних простора добије основ за обештећење. 18. Да би се у време топлих дана избегло развејавање сувог песка и земље по потреби их прскати водом. 19. За све улазе у пролазе у куће и пословне проторије морају да се предвиде мостови са заштитном оградом, прилагођени одговорајућем оптерећењу. 9А.1.2.3. Кабловска канализација 1. На свим местима где се очекују већа механичка напрезања средине или постоји могућност механичког оштећења кабловски водови се полажу кроз кабловску канализацију: прелаз испод


217

коловоза улица, стаза, путеве, трамвајских колосека, железничких пруга, кроз дворишта зграда, колских пролаза, при прекорачењу дозвољених минималних одстојања кабла у односу на друге подземне инсталације и сл. Кабл може и на другим местима где је то потребно да се положи у кабловску канализацију али само уз посебно одобрење "Електродистрибуције". Ако се кабловска канализација полаже испод коловоза са две траке и са средњом траком ширине 2m или више у средњој траци треба израдити кабловско окно. Положај кабловске канализације је, по правилу, такав да њена оса управна на осу улице, а правац је наставак правца трасе кабла. 2. Кабловскаканализација се израђује од бетонских, пластичних, азбестноцементних цеви или од префабрикованих бетонских елемената (кабловица). Челичне цеви треба по правилу избегавати. 3. Минимални унутрашњи пречник цеви мора бити најмање 1,5 пута већи од спољњег пречника кабла. 4. Ако канализација на раскрсници не може да се постави у наставку трасе кабла због положаја разних других објеката, онда се помера од раскрснице ка почетку правог дела улице што ближе завршетку кривине коју образују ивичњаци на раскрсници. 5. Трасирање и изградња кабловске канализације извршити према овим техничким условима и графичком делу пројекта. Димензије рова за кабловску канализацију су ширине 0,7m, дубине 1,7 - 2,0m зависно од броја кабловица. Основни податак за одређивање дубине рова је услов да размак од горње површине кабловице до коте коловоза, пута или стазе треба да износи 1,5m. Дно рова мора да буде потпуно равно. 6. Кабловска канализација се, по правилу, израђује од бетонских цеви (кабловице) са по 4 отвора Ø 100mm. Нормално се кабловска канализација у коловозу улица, путева и трамвајских колосека гради са 1х4 отвора, а изузетно, ако је из посебних разлога потребно, она се може изградити са више (2х4) или са мање (1х2) отвора. За све трансформаторске станице у зградама потребно је положити бетонску канализацију до улице - тротоара, по правилу, са 16 (4х4) отвора, за све кабловске водове заједно. Ова канализација може да пролази кроз дворишта, колске пролазе, подрумске или приземне просторије грађевинских објеката. 7. По ископу рова на дно се поставља бетонска постељица дебљине 10 cm. од бетона марке MB 10 (стара ознака MB 70). Бетон за постељицу радити само на подесној полози. Горња шина постељице мора да буде потпуно равна јер треба да обезбеди раван положај канализације, непрекидан отвор цеви од једног до другог краја (оптичка видљивост) и да спречи касније ломљење и оштећење канализације на спојевима, а самим тим и каблова. Зато се спојеви цеви морају нарочито брижљиво да обраде и залију бетоном, а затим се покрију слојем мршавог бетона дебљине 10 cm. Ако се кабловице полажу у више редова спојеви морају међусобно да се помере. Ако канализација прелази испод улица онда треба да буде дужа од ширине коловоза на обе стране по 0,5 - 1,0 m. Ако траса кабла пресеца и тротоар и наставља даље зеленим појасом онда канализација мора да се заврши у зеленом појасу. 8. Ако се кабловска канализација изводи од азбестно цементних цеви или цеви неке друге врсте у више слојева ради одржавања потребног одстојања између цеви треба поставити одговарајуће држаче који се постављају на међусобном удаљењу од око 3m. 9. Ако се кабловска канализација не завршава у кабловским окнима, одмах по полагању кабловица треба све отворе који неће да се одмах користе за провлачење каблова, затворити специјалним чеповима који по потреби могу да се ваде. За цеви могу да се користе и одговарајући завршеци фабричке израде. 10. Преостали део рова у коловозу треба затворити шљунком који се насипа у слојевима 20 - 25cm и добро набија. Ако по завршеној оправци коловоза и тротоара дође до слегања накнадне оправке падају на терет извођача кабловског вода.


218

11. Исправност положене кабловске канализације се проверава или оптичком видљивошћу или провлачењем кроз канализацију тзв. пробне кугле или ваљка чији пречник зависи од пречника цеви. 12. Постављање пластичних цеви за кабловску канализацију је повољно на мањим дужинама, а посебно код укрштања са другим објектима. Међутим за веће дужине (преко 10m) треба узети у обзир корекционе факторе због лоших услова одвођења топлоте. 13. При изради кабловске канализације на прелазима улица, где није могућа потпуна обустава саобраћаја (у градовима најчешће случај), затвара се за саобраћај половина профила улице. Затим се изврши ископ потребног профила рова. По завршеном ископу и контроли да нема неких објеката који би спречили полагање кабловске канализације, ров се затрпава шљунком и пропушта саобраћај. На другој половини коловоза се откопава ров према захтеву па тек када се установи да и на другој половини улице нема сметњи приступа се полагању кабловске канализације. 9А.1.2.4. Полагање каблова у рову

1. Полагање каблова не сме да се изводи без присуства представника "Електродистрибуције". 2. Кабл се полаже на дно рова односно у постељицу. 3. Не препоручује се полагање кабла ако је стална температура нижа од +5°C пошто постоји опасност оштећења изолације или заштите кабла. Уколико је температура нижа или уколико је кабл пре тога био изложен температури нижој од наведене мора да се врши претходно загрејавање кабла. 4. Кабл може да се загрева у просторији у којој је темепратура 10°C до 20°C. Сматра се да се кабл на добошу загреје до температуре просторије за 1,5 до 2 дана. 5. Кабл се може и убрзано загревати што се постиже пропуштањем електричне струје густине око 1А/mm2 у трајању око 1 сат, или коришћењем специјалних грејача при чему се мора водити рачуна да се не прекорачи дозвољена температура на површини кабла од 35°C за каблове називног напона 1 kV и 10 kV. 6. По извршеном загревању кабл треба што брже положити. 7. Пре почетка полагања добош са каблом мора да се подигне на носаче за развлачење тако да се одмотавање врши са горње стране. Смер обртања увек мора да буде супротан од смера стрелице на добошу. Носачи за развлачење могу да буду монтирани и на камиону или приколици с тим да буду обезбеђени од превртања. Најбоље је употребити специјалну приколицу за транспорт и развлачење каблова. Забрањено је скидање оплате пре самог почетка полагања. Осовина добоша мора да буде хоризонтална. 8. Пре почетка полагања руководилац радова је дужан да: - прегледа цео ров и испита да ли је спреман за полагање - провери да ли је провучен конопац или арматура кроз цев кабловске канализације која је предвиђена за тај кабл - да објасни начин полагања и да распореди људе. 9. Каблови се са добоша развлаче специјалним витлом, специјалном машином за "гурање" кабла уз примену ваљака ручно преко ваљака за развлачење, (ради смањења вучне силе) ношењем по целој одмотаној дужини или полагањем са кабловске приколице. У прва три случаја кабл остаје у месту. Развлачење са кабловске приколице која се помера у правцу полагања кабла дуж рова могуће је само уколико на траси кабла нема кабловске канализације, уколико постоји тврд пут близу трасе кабла и уколико не постоје препреке до рова и пута (напр. стубови и сл.). За овај последњи начин полагања потребна је сагласност "Електродистрибуције". Растојање између ваљака или радника мора да буде највише 3m због савијања и тежине. Ваљци за развлачење морају да буду обезбеђени од превртања. Ваљци се посебно препоручују на неприступачним и опасним местима (на пр. на местима где може да дође до одроњавања земље или неког другог материјала).


219

На свакој кривини поставити специјалне ваљке за кривину и по једног или два радникa ради спечавања кабла да падне са ваљка. 10. Када се кабл носи, носи се о рамену окренутом ка рову или каналу, а по ивици слободној од избачене земље. Када се кабл провлачи кроз отвор канализације радници стоје на довољном растојању од тог отвора да кабл не би повукао руке и озледио их. При извођењу радова на провлачењу кабла даје се истовремена команда за све раднике. На улазу и излазу из кабловске канализације поставља се по један радник да би спечио евентуално оштећење кабла о ивицу цеви. 11. Код употребе специјалног витла мора се користити осигурач који треба да прекине вучу у случају прекорачења дозвољене вучне силе. 12. Забрањено је: - развлачење каблова моторним возилом; - вучење по земљи; - упредање кабла; - бацање кабла у ров; - ломљење и савијање преко дозвољене границе. 13. Полупречник савијања кабла не сме да буде мањи од вредности датих у наредној таблици, а у циљу избегавања оштећења изолације и антикорозивне заштите. Називни напон кабла Тип кабла Дозвољени полупречник

савијања (mm)

1 kV

PP00-ASJ, PP41-AS јединични 20 D PXP, EXP вишежични 12 D XXP 48 једножилни 15 D вишежилни 10 D

где је: D (mm) - спољни пречник кабла 14. Максимално дозвољене вучне силе при полагању кабла дате су у табели:

Начин вучења кабла

Врста кабла Дозвољена вучна сила kp

Кабловском чарапом Сви типови кабла армирани челичном траком

0,3 D2к

За проводнике кабла Сви типови кабла неармирани или армирани челичном траком

5 PCu 3 PAl

За арматуру од челичне жице

Сви типови кабла армирани челичном жицом

8 Pčl

где је: PCu (mm2) - укупна површина свих бакарних проводника кабла Dк (mm) - спољни пречник кабла PAl (mm2) - укупна површина свих алуминијумских проводника кабла Pčl (mm2) - укупна површина свих челичних жица у арматури кабла 15. На целој дужини кабловских водова морају да буду положени са благим кривинама, змијолико, ради компензације евентуалних малих слегања или померања терена и температурних утицаја. 16. При полагању кабла не дозвољава се остављање никаквих резерви како код спојница тако и код завршница. Припрема крајева се врши према ЈУС Н.Ф4.014.


220

17. Међусобни размак кабловских водова у рову треба да буде најмање 7 cm. Између кабловских водова 1 kV и кабловских водова виших напона, а ако се полажу у заједнички ров, обавезно је постављање преграда од једног реда опека положених насатице ("на кант"). 18. Затрпавање каблова се врши по правилу из откопа у слојевима од по 20 cm. - Kаблови се у рову полажу у слоју постељице дебљине 20 cm. Постељица је од ситнозрнасте земље, песка (само изузетно) или специјално припремљених материјала који обезбеђују добро провођење топлоте. - Уситњена земља се користи као постељица кабла, по правилу, у оним подручјима у којима је земљиште "здравица" (ненасуто земљиште без грађевинских отпадака и сл.). - Међутим ако откоп садржи много камења, шута, блата, земљу загађену хемикалијама и сл.може се користити допремљена ситнозрнаста земља, песак (изузетно) или специјално припремљен материјал који обезбеђује добро провођење топлоте. - Не препоручује се коришћење постељице кабла од чистог песка јер овај брзо губи влагу, чиме му се повећава специфична топлотна отпорност, а тиме се смањује дозвољено струјно оптерећење кабла. - Специјално припремљене материјале (на пр.мешавина шљунка и песка у размери 1:1 са додатком 5-15% фино млевеног кречног камена) као постељицу кабла препоручљиво је користити у подручјима чији састав земљишта није повољан с гледишта хлађења кабла, а струјно оптерећење кабла је приближно константно. 19. Ако се каблови 1 kV полажу кроз кабловску канализацију заједнички и за остале водове, онда положај кабловских водова за разне напоне треба да буде такав да каблови за ниже напоне буду на мањој дубини, тј. у вишим слојевима канализација. Каблови који се раније полажу заузимају најниже отворе у канализацији. - За полагање кроз кабловску канализацију дужине до 8 m довољно је гурање кабла кроз отвор. - За дужине веће од 8 m употребљавати кабловске мотке, арматуру Ø 6 или специјалну круту сајлу које се претходно провуку кроз канализацију и споје са крајем кудељног конопца. За други крај кудељног конопца се везује кабловска чарапица која се навлачи на крај кабла. Крај чарапице се увек везује савитљивом жицом радибољег налегања чарапице на кабл. Кабловским моткама се провлачи само конoпац кроз канализацију јер њихова конструкција не дозвољава већа напрезања. Посебну пажњу обратити на спајање мотки пре увлачења у канализацију. Често због непажљивог спајања дође до раскида веза између мотки па добар део њих остане у кабловској канализацији. Кабл се провлачи кроз канализацију вучењем на кудељно уже (претходно се откаче мотке) или сајлу у случају да се вучење врши витлом. - По завршеном полагању, ивицу улазних отвора канализације обложити оловним лимом дебљине 1 -2 mm ради спречавања оштећења кабла о оштру бетонску ивицу. Посебну пажњу обратити на затрпавање око улазних отвора јер постоји опасност оштећења каблова налегањем на ивицу. Ради спечавања оштећења при слагању земље на улазе набацити песак до 20 cm изнад горње коте канализације. - На улазу и излазу из канализације каблове обележити према условима за обележавање. - На крајевима канализације поред чепова који затварају празне отворе треба попунити простор између каблова и канализације "тербандом". 9А.1.2.5. Приближавање и укрштање са другим објектима 1. Приближавање и укрштање енергетских каблова са телекомуникационим кабловима и железничким и трамвајским пругама, са цевима водовода и канализације, топловодом и међусобно енергетских каблова вршити према одредбама Техничке препоруке бр.3. Пословне заједнице Електродистрибуције Србије од децембра 1978 год. 2. Паралелно вођење кабловских водова уз темеље или зидове зграде не треба да се врши на размаку мањем од 50 cm од спољне површине објекта под земљом. 3. Кабловске водове по правилу треба положити тако да ближа ивица рова буде удаљена не мање од 2m од дрвореда или појединачног дрвећа односно 1m од жбунова. Ако ово не може да се постигне корење дрвећа се не сме сећи већ се мора заобићи или провући кабл кроз "тунел" испод корења. Овакве случајеве решавати споразумно са надлежном организацијом за зеленило. 4. Паралелно вођење и укрштање енергетских каблова са кабловима за једносмерну струју решавати у сагласности са власником једносмерног вода.


221

5. Приближавање и укрштање енергетских каблова са осталим објектима и инсталацијама извести према важећим прописима. 6. Укрштање кабловских водова са путевима ван насеља треба извести кроз бетонску канализацију или одговарајућу врсту цеви. 7. Прелаз каблова преко мостова и сличних конструкција, кроз пролазе и тунеле треба решити споразумно са пројектантом ових објеката или са овлашћеном установом. 9А.1.2.6. Спајање и завршавање каблова 1. За израду спојнице најпре припремити ров на месту где ће да се израђује на следећи начин: - величина рова мора да буде толика да могу да уђу два радника али не сувише велика како би се омогућило постављање шатора као обезбеђење од атмосферских утицаја. - на дну мора да буде посут песак у слоју од најмање 10 cm. - преко песка се поставља заштита од поливинила или шаторског крила да би се у току монтаже спречило продирање песка. 2. Пре почетка монтаже крајеви се формирају тако да оса спојнице не долази у осу рова већ је паралелно померена за 0,5-1m да би се спојница обезбедила при полагању кабла. Од овога може да се отступи једино ако то не дозвољавају друге подземне инсталације или препреке које не могу да се уклоне. 3. Крајеви кабла се нормално преклапају за 0,5m. Код каблова 1kV се не оставља резерва. Крајеве не остављати отворене због продирања влаге, а ако су били отворени извршити напонско испитивање кабла. 4. Отварање каблова и израду спојница вршити према одговарајућим ЈУС прописима и упутствима произвођача кабла и кабловске спојнице. У недостатку наших прописа поступити по прописима ВДЕ. Ово важи и за употребљене материјале за израду спојница. 5. Забрањује се употреба спојница за које не постоји сагласност произвођача каблова. 6. Спајање проводника кабла у кабловским спојницама и завршницама обавезно изводити методом пресовања (гњечења) дубоким утискивањем у затвореној матрици (калупу). 7. Спојни материјал за пресовање (чауре и папучице) треба да су висококвалитетни и одабрани према упутству произвођача. 8. За одабрани тип пресе, стезаљке са завртњима и спојни материјал за пресовање мора се прибавити атест о типском испитивању спојева, посебно у огледу "убрзаног старења". 9. Није дозвољен спој алуминијумских и бакарних каблова у кабловској спојници. 10. За спајање енергетских каблова треба користити кабловске спојнице. - Завршници нисконапонских каблова за унутрашњу монтажу изводе се без кабловских глава. 11. Произвођач кабла је обавезан да обезбеди целокупан материјал, алат и прибор за израду спојница, као и да изда детаљна упутства за њихову монтажу. 12. По завршној монтажи спојницу прекрити песком у слоју од најмање 10cm, а преко песка ставити траке које ће прекрити целу спојницу. Спојнице у шахту не засипати. 13. По завршеној монтажи кабловске спојнице означити према Техничким условима за обележавање. 14. Ако се употребљавају каблови од алуминијума мора да се обрати посебна пажња на квалитет спојева. Спајање алуминијумских каблова врши се лемљењем варењем и пресовањем по посебном поступку. Спојеви Al каблова на бакарне прикључке изводе се преко калајисаних бакарних папучица. Не дозвољава се спој алуминијумских и бакарних каблова у кабловској спојници већ само у трафостаницама, разводним орманима и прикључним кутијама. За рад са Al кабловима мора да се употреби засебан алат који није био у додиру са бакром.


222

15. Оловни омотачи у спојници међусобно се спајају ситно упреденим бакарним ужетом пресека најмање 25mm2. Спој оловних омотача са бакарним ужетом изводи се лемљењем. 16. За улично осветљење треба првенствено применити каблове без оловних и челичних омотача. Овакви каблови не захтевају никакво уземљење. 9А.1.2.7. Снимање каблова По завршеном полагању кабла, пре постављања другог слоја постељице треба извршити снимање тачне трасе кабла. На графичком плану треба посебно означити укрштање са другим кабловима и инсталацијама, спојна места, тачну дужину кабла и трасе и сл. Снимање врши "Електродистрибуција" и Геодетска управа. Снимање мора да се изврши најдаље у року од 24h по извршеном полагању. 9А.1.2.8. Затрпавање каблова 1. Одмах по извршеном снимању положаја кабла и кабловских спојница приступа се завршним радовима, како би се површине довеле у првобитно стање и улични простор што пре оспособио за јавни саобраћај.

2. Најпре се поставља други слој постељице пр.одредби ових техничких услова. 3. При затрпавању кабла треба благовремено поставити пластичне упозоравајуће траке изнад кабла. Препоручује се следеће: - при полагању кабла на регулисаним површинама поставља се само једна упозоравајућа трака која се полаже на око 0,4m изнад кабла дуж целе трасе. - при полагању каблова на нерегулисаним површинама постављају се две упозоравајуће траке, од којих је прва око 0,2m, а друга на око 0,4m изнад кабла. 4. Ако се у исти ров полаже више каблова, тада број упозоравајућих трака и њихов међусобни размак треба одабрати тако да сви каблови буду "покривени" овим тракама. 5. PVC - трака за упозорење треба да буде црвене боје са утиснутим упозорењем да се испод траке налази енергетски кабл. Њене карактеристике су - прекидач чврстоћа мин.150 kp/cm - истезање при прекиду 200% - мин. температура употребе:- 40° C - мах. температура употребе:+ 70° C - трајност: као кабл - постојаност текста упозорења на PVC-траци на киселине, базе, уља, горива, воду, итд. - ширина траке за један кабл:10cm. 6. Затрпавање кабла врши се по правилу из откопа у слојевима од по 20 cm на следећи начин: - до најмање 30 cm изнад кабла ручно (дрвеним или металним набијачима); - моторним набијачима, обавезно, слојеве изнад 30 cm изнад кабла; - забрањена је употреба моторних набијача за набијање постељице и слојева до најмање 30 cm изнад кабла. 7. Завршни слој од 10 cm у тротоару мора да буде или од шљунка или од материјала који је остао при разбијању тротоара. На овај начин се спречава стварање блата уколико се оправка тротоара не врши одмах. 8. Вишак преостале земље провести са градилишта на депонију, која је за то одређена од надлежних органа. 9А.1.2.9. Обележавaње кабловског вода 1. Каблови се обележавају обујмицама од оловног лима дебљине 2mm на којима је утиснут тип, пресек, напон кабла, година полагања и број кабловског протокола. Постављају се:

- на улазу и излазу из кабловске канализације:


223

- на улазу и излазу из кабловског окна - на местима укрштања са другим подземним инсталацијама - на улазу кабла у кабловску спојницу с тим што се ставља година монтаже спојнице - на свим местима где извођач и надзорни орган постигну сагласност да је то корисно.

2. Код кабловских завршница у ТС или у напојним орманима постављају се кабловске таблице са назнаком типа кабла пресека, напона и имена објекта у коме се налази други крај кабла. 3. На површини земље постављају се два типа ознака:

- ознаке трасе и спојнице каблова на нерегулисаном терену - ознаке које се постављају на регулисаном терену.

4. За обележавање трасе кабловских водова примењују се месингане плочице - ознаке и то:

- ознака за правац са цртицама чији број означава број каблова (истог напонског нивоа) у рову - ознака за кривину са цртицама чији број означава број каблова у рову - ознака за укрштање са водоводним инсталацијама - ознака за укрштање са ТТ водовима - ознака за кабловску спојницу - ознака за крајеве кабловске канализације.

5. Месингане ознаке се уграђују у бетонске погачице или стубиће зависно од терена и то:

- за кабл у тротоару у бетонске погачице - за кабл у травњаку у бетонске стубиће мањих димензија - за кабл у нерегулисаним површинама у бетонске стубиће већих димензија.

6. Ознаке убетониране у погачице (стубиће) се уграђују на следећи начин:

- Бетонска погачица за тротоар се обрађује тако да горња површина месингане ознаке буде равна са површином тротоара;

- Бетонски стубић за травњак се уграђује тако да врх месинганом ознаком вири око 12cm изнад коте терена. - Бетонски стубић за нерегулисан терен се уграђује тако да вири изнад површине тла око 40cm.

7. Ознаке на нерегулисаном терену се постављају на правцу на сваких 20 - 30m растојања и на свакој промени правца. На регулисаном терену се постављају на растојању од 100m на правцу и свакој промени правца. 8. Све кабловске ознаке се постављају:

- у оси трасе кабла: - изнад спојнице - изнад тачке укрштања - изнад крајева кабловске канализације.

Ознаке не постављати на крају канализације која улази у кабловско окно. 9А.1.2.10. Атестирање каблова по завршеном полагању 1. Да би се кабл напонски испитао и издао атест, траса кабла мора да буде снимљена од стране "Електродистрибуције", одсек техничке документације и Геодетске управе, спојнице и завршнице завршене (завршнице морају да буду фиксиране) и окончани сви радови на затрпавању рова. 2. Напонско испитивање је обавезно. Кабловски вод треба подвргнути наизменичном или једносмерном високонапонском испитивању. Величина напона износи 70% од вредности које предвиђа ЈУС Н.Цо.039. Препоручује се коришћење једносмерног напона. Његове вредности су дате у наредној табели:

Називни напон кабла (kV)

Испитни једносмерни напон (kV)

папирни каблови Каблови са синтетичком изолац

0,6/1 - 6


224

3. Испитивање трожилних каблова врши се појединачно за сваку жилу у трајању од 5 минута. Дозвољено је да се испитивање врши и тако што се све три жиле споје на кратко и заједнички испитају према маси, у ком случају време испитивања треба да буде 15 минута. 4. Испитивање четворожилних каблова се врши тако што се три жиле међусобно споје на кратко и уземље, а на четврту жилу се прикључи испитни напон у трајању од 5 минута. 5. Дозвољено је и испитивање једнофазним наизменичним напоном. Испитивање се врши за сваку жилу посебно у трајању од 5 минута. Вредност испитног напона одређеног типа кабла добија се тако што се одговарајућа вредност из горње табеле подели са 2,4. 6. Мерење активног отпора мери се једносмерном струјом при нормалној темепратури средине. Измерена вредност не сме да отступа више од ± 4% од рачунски добијене вредности. 7. Мерење отпора изолованости треба мерити инструментом чији је напон најмање 2kV. Отпор изолованости мерити између свих проводника међусобно као и између сваког проводника и омотача. 9А.1.2.11. Потребни атести: - атест о фабричком испитивању кабла - атест о напонском испитивању кабла - атест о осталим извршеним испитивањима (за свако посебно). 9А.1.2.12. Документација кабловског вода Документација кабловског вода као трајни документ треба да послужи као елемент за одређивање места квара на каблу, за одређивање положаја кабла при реконструкцији електричне мреже и реконструјкцијама улица, за тумачење кварова на каблу за евентуалне спорове између инвеститора и извођача и произвођача опреме итд. Документација једног положеног и монтираног кабловског вода треба да садржи следеће:

1. Ревидован и одобрен пројекат, 2. Фабрички атест о каблу (за сваки добош посебно) 3. Трасу снимљеног кабловског вода после полагања 4. Временске податке за време полагања (за сваку деоницу):

- датум полагања - темепратура ваздуха - време (сунчано,кишовито, облачно без падавина и сл.

5. Уверење о полагању каблова при температури ваздуха нижој од +5°C (ово уверење треба да садржи опис начина загревања кабла, његово трајање, температуру грејног ваздуха, односно електричних вредности ако се загревање врши електричном струјом).

6. Атесте о напонском испитивању положеног и монтираног кабловског вода. 7. Атести о осталим мерењима и то за свако мерење посебно. 8. Колаудациони елаборат. 9. Дозволу за употребу. 9А.1.3. Стубови 1. Стубове израдити у свему према приложеним цртежима и детаљима. 2. Сви отвори на челичним стубовима морају да буду непропусни да би се спречило продирање влаге у њих. 3. Сви отвори за пролаз каблова и смештај прибора морају да буду обрађени без оштетних ивица да не би дошло до оштећења каблова. 4. Пре приступања извођењу радова стубна места треба обележити тачно према ситуацији.


225

5. Размак између светиљки мора да одговара размацима са ситуационог плана. Отступање од ситуационог плана извршити само у изузетним оправданим случајевима. 6. Пре постављања стубова два пута премазати антикорозионим премазом и два пута офарбати бојом отпорном на атмосферске утицаје у тону који одобри надзорни орган инвеститора. 7. При обележавању потребно је водити рачуна о обележавању стубних места ако су светиљке у низу са дрворедом. 8. При преносу и подизању стубова водити рачуна да не дође до оштећења истих или да не буде изложени оптерећењима за која нису димензионисани. 9. Ако стубови служе само за ношење елемената личног осветљења они се постављају у тротоару улице тако да нај истуренија тачка стуба буде од ивице коловоза удаљена најмање 0,6m. 10. Стубови морају да буду вертикално постављени. Контролу вертикалног положаја при постављању вршити из два међусобно нормална правца. 11. На правом делу трасе стубови морају да буду у линији. 12. Стуб треба поставити тако да његов отвор са поклопцем буде на супротној страни од смера вожње у тој улици. 13. Стубови за улично осветљење не уземљују се посебно јер само укопавање стубова у земљу представља довољно уземљење изузев ако се стубови налазе на специфичним местима (метални мостови, надвожњаци, подводан терен и сл.) 9А.1.4. Напајање уличног осветљења и систем командовања 1. За напајање инсталације уличног осветљења служи група за улично осветљење обично смештена у ТС 10/0,4kV у склопу нисконапонске табле или у посебним орманима који се напајају из мреже широке потрошње. 2. Командовање паљењем осветљења мора бити по принципу штафете. Комадна места су опремљена транзисторским фоторелејом и уклопним часовником. 3. По правилу, све нове инсталације за улично осветљење треба да имају могућност раздвајања на тзв "целуноћно" и "полуноћно" осветљење у односу приближно 1:1. 9А.1.5. Завршне одредбе 1. Сав материјал и опрема који се уграђују мора да одговара данас важећим SRPS прописима, а у недостатку ових важећих VDE прописима. Опрема пре уградње мора да се испита према важећим прописима. Сви остали монтажни радови морају да се изведу у складу са данас важећим SRPS прописима, а у недостатку ових по VDE прописима. 2. У току градње инвеститор и извођач дужни су да обезбеде нормалан саобраћај постављањем за то одређених ознака и да обезбеде ископе на местима где исти могу да проузрокују незгоде за пешаке. 3. После завршетка свих радова извршиће се интерни преглед технички преглед, стављање у пробни и стални погон у свему према захтевима "Електродистрибуције". 4. По завршетку свих радова извођач и надзорни орган Инвеститора дужни су да саставе тачан план мреже и да га предају, преко инвеститора, органу који ће да експлоатише ову мрежу.


226


227

9. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ПОСТРОЈЕЊА


228

9.1.б Општи услови

Извођач је дужан да се пре почетка радова упозна са овим Идејним Пројектом и са Синхрон-планом осталих подземних инсталација и другом релевантном документацијом и да у сарадњи са Пројектантом и надзорним органом испланира изградњу пасареле.

Извођач је дужан да Инвеститору укаже на измене и допуне које би допринеле рационалнијем и квалитетнијем техничком решењу. Мање измене и допуне у Пројекту може извршити надзорни орган.

Телекомуникациони каблови морају испуњавати Техничке услове Телекома Србија број број 267081/2 СС од 20.09.2010. Ови технички услови важе годину дана од дана издавања, тако да их је после истека важности потребно обновити у писаној форми.

Како не би дошло до угрожавања механичке стабилности и електричне исправности постојећих подземних ТК каблова и како би се обезбедило нормално функционисање ТК саобраћаја, инвеститор-извођач радова је дужан да све грађевинске радове, у непосредној близини постојећих подземних ТК каблова изводи искључиво ручним путем, без употребе механизације и уз предузимање свих потребних мера заштите (обезбеђење од слегања, пробни шлицеви и слично).

Све карактеристичне тачке постојећих телекомуникационих каблова (ТК канализација-траса, наставци и резерве, ТК окна) треба обележити кабловским обележавачима са симболом у зони радова како би се спречило њихово оштећење. На траси кабла обележавају се: места изнад наставака, промена правца, места одграњавања кабла од главне трасе, крајеви слепог кабла, места почетка и краја цеви испод препрека. Обележавање се врши по упутствима надзорног органа уз присуство и сагласност овлашћеног лица.

Радови на постављању каблова морају бити пропраћени одговарајућом документацијом. У току извођења радова мора се водити грађевински дневник. Рад комисије контроле квалитета, такође мора бити документован.

9.2.б Услови за ТК каблове

При извођењу радова Извођач је дужан да води рачуна о већ изведеним радовима, као и постојећим подземним и надземним инсталацијама у подручју извођења радова на мрежи. Ако током извођења грађевинских радова и монтаже каблова и опреме дође до оштећења других објеката или инсталација, трошкове отклањања настале штете сносиће Извођач.

Телекомуникациони каблови треба да задрже исте карактеристике, односно изградња пасареле несме нарушити стање постојећих телекомуникационих каблова.

Приликом ископа одбачена земља мора бити удаљена на око 0,5m од ТК трасе.

Угао укрштања ТК каблова и енергетских каблова треба да буде 90°, а најмање 45°. Ако је угао мањи случај се третира као паралелно вођење. Хоризонтално растојање између телефонског кабла и енергетског кабла (укључујући и антенске напојне каблове велике снаге) износи најмање 50 cm. Ако је растојање мање треба предвидети посебне мере заштите. Код паралелног вођења са високонапонским кабловима исти се полажу у челичним уземљеним цевима.

Приликом укрштања ТК кабл је увек изнад енергетског кабла а вертикално растојање најмање 30 cm за нисконапонске каблове а 50 cm за високонапонске каблове. Ако је ово растојања немогуће постићи предузимају се додатне заштитне мере.

Спољашња заштита наставка

Каблови са ваздушно-папирном изолацијом настављају се помоћу унутрашњих спојница од месинганог лима. Наставци армираних каблова положених непосредно у земљу заштићују се ливеном заштитном спојницом или заштитним металним кавезом и термоскупљајућом полиетиленском спојницом а у складу са одредбом Техничког описа.

Каблови са термопластичном изолацијом и заштитом настављају се помоћу полимеризујућих спој-ница од двокомпонентне епоксидне смоле или помоћу термоскупљајућих спојница од озраченог полиетилена XAGA а у складу са Техничким описом.

Електрична заштита каблова

Метални плашт (и арматура) каблова се уземљују на местима увода и на пупинкама. Уколико је уземљење посебно, отпор распростирања не сме бити већи од 15 Ω. Метална заштита каблова може се везати за радно уземљење телекомуникационих постројења (уколико постоји) ако је


229

задовољено Rз≤15 Ω. Везивање металне заштите каблова на уземљење енергетских постројења

дозвољено је само ако је предвиђено прописима локално надлежне електродистрибуције и ако је изричито предвиђено пројектом.

Осигурачки склопови - грубо/фино напонско осигурање и струјно осигурање - постављају се само на крајевима каблова који се уводе у електровучна постројења - ЕВП, ПС и ПСН. Осигурање од атмосферских пражњења поставља се на прелазу са вазнушног вода/кабла на подземни кабл а у складу са решењем датим у Техничком опису. Осигурачки склопови се обавезно уземљују - види претходни став. Метални омотач кабла који се уводи у електровучно постројење не сме бити електрички проводно повезан са уземљеним металним омотачем (омотачима) кабловског постројења.

Испитивање и тестирање ТТ каблова

Положени каблови проверавају се пре обраде само изузетно, ако надзорни орган оцени да је то потребно, посебно у случајевима када је између полагања и обраде прошло дуже време односно ако може оправдано да се сумња у могућност оштећења каблова.

9.3.б Упутство извођачима

Приликом израде овог пројекта, потребно је сарађивати са предузећем за телекомуникације "Телеком Србија" а.д - ИЈ Пожаревац.

Пре почетка извођења било каквих грађевинских радова инвеститор-извођач радова мора обавезно 7 (радних) дана пре почетка радова у писменој форми обавести, ради вршења надзора ТЕЛЕКОМ СРБИЈА - ИЈ Пожаревац.

Приликом изградње објекта потребно је усагласити конструкцију објекта са постојећом телекомуникационом канализацијом.

За извођење непредвиђених или значајнијих повећања обима предвиђених радова, извођач је дужан да прибави сагласност Инвеститора и власника дотичног објекта.

У току радова не сме се одлагати грађевински и отпадни материјал у зони ТК каблова. Грађевинске машине и друга механизација не смеју оштетити зону ТК канализације. Рушење или било какве интервенције на постојећим објектима, подземним или надземним, нису дозвољени без присуства надзорног органа и по одобрењу и у присуству овлашћеног представника власника дотичног објекта 9.1.ц Општи услови

Извођач је дужан да се пре почетка радова упозна са овим Пројектом и са Синхрон-планом осталих подземних инсталација и другом релевантном документацијом и да у сарадњи са Пројектантом и надзорним органом испланира изградњу.

Извођач је дужан да Инвеститору укаже на измене и допуне које би допринеле рационалнијем и квалитетнијем техничком решењу. Мање измене и допуне у Пројекту може извршити надзорни орган.

Пружни каблови и ПЕВГ цеви за удувавање оптичких каблова се испоручују према Стандарду G652. Опрема, прибор и материјал за ову мрежу морају бити у складу са Техничким условима ЗЈПТТ, и са стандардима ЈУС, DIN или VDE. Опрема и каблови се испоручују комплетни и спремни за монтажу осим ако није другачије назначено.

Како не би дошло до угрожавања механичке стабилности и електричне исправности постојећих подземних ТК каблова и како би се обезбедило нормално функционисање ТК саобраћаја, инвеститор-извођач радова је дужан да све грађевинске радове, у непосредној близини постојећих подземних ТК каблова изводи искључиво ручним путем, без употребе механизације и уз предузимање свих потребних мера заштите (обезбеђење од слегања, пробни шлицеви и слично).

Све карактеристичне тачке постојећих телекомуникационих каблова (ТК канализација-траса, наставци и резерве, ТК окна) треба обележити кабловским обележавачима са симболом у зони радова како би се спречило њихово оштећење. На траси кабла обележавају се: места изнад наставака, промена правца, места одграњавања кабла од главне трасе, крајеви слепог кабла, места почетка и краја цеви испод препрека. Обележавање се врши по упутствима надзорног органа уз присуство и сагласност овлашћеног лица.


230

Радови на постављању каблова морају бити пропраћени одговарајућом документацијом. У току извођења радова мора се водити грађевински дневник. Рад комисије контроле квалитета, такође мора бити документован. 9.2.ц Преамбула уз техничке спецификације

Извођач је дужан да води сву потребну документацију коју чине:

Грађевински дневник

Грађевински дневник води се у облику увезане књиге с двоструко обележеним страницама (оригинал и копија), копија се може из књиге исцепати. Оригинал грађевинског дневника чува одговорни извођач радова а копију Инжењер (надзорни орган) за све време извођења радова.

Грађевински дневник води одговорни руководилац радова или особа коју он одреди, од дана увођења Извођача у посао до дана примопредаје након завршетка радова. Уколико одговорни руководилац радова не води лично грађевински дневник ипак је потребно да лично овери својим потписом и печатом наведене податке.

У грађевински дневник се свакодневно уписују подаци о току и начину извођења радова, као и сви они подаци који могу утицати на сигурност и квалитет радова, као што су подаци о: прегледу свих оних радова који се у следећим фазама неће моћи прегледати (темељне јаме и подлоге пре наставка радова, оплата и арматура пре бетонирања, инсталације пре затварања изолације, пре затрпавања и сл.), испитивањима на градилишту, резултатима испитивања и атестирања, одступању од техничке документације, временским приликама и температури, евентуалним природним догађајима и удесима, приспећу, пореклу и квалитету материјала и опреме који се испоручују на градилиште, испитивању терена, прегледу градилишта од стране инспекцијских органа и њиховим налазима, као и о другим радовима и догађајима од утицаја на сигурност и квалитет радова.

Уписују се и сви они подаци који могу служити као доказ при обрачунавању изведених радова, као што су подаци о: изменама и допунама пројекта, застојима и прекиду радова, радовима који се обрачунавају у режијским сатима, непредвиђеним и накнадним радовима, изменама услова рада, броју запослених и њиховој квалификационој структури, механизацији на градилишту, о измењеним условима рада и др. Право уписивања одговарајућих података и запажања у грађевински дневник имају: одговорни извођач радова, Инжењер (надзорни орган) и одговорни пројектант ако учествује у надзору.

Инжењер и Извођач воде кореспонденцију преко грађевинског дневника у вези с наведеним подацима, као и другим проблемима, а нарочито у вези с одржавањем рокова, прибављањем потребне документације, отклањањем уочених недостатака, оценом квалитета, исплатом радова итд.

Путем дневника Инжењер даје Извођачу сва потребна упутства и налоге.

Грађевинска књига

Извођач је дужан да води грађевинску књигу. У грађевинску књигу уписују се тачни подаци о мерама и количинама стварно изведених радова укључујући измене радова, допуне радова, накнадне радове и непредвидјене радове. Књига служи као доказ (документ) за обрачун и наплату радова. По потреби, у грађевинску књигу уцртавају се и одговарајуће скице.

Руководилац радова Извођача и Инжењер дужни су да израђују потребне обрачунске нацрте који се сматрају саставним делом грађевинске књиге.

Све промене се уписују у више боја. Уз обрачунски нацрт могу бити прикључени и посебни значајни детаљи, а позивом на грађевински дневник или грађевинску књигу, када је, због чега и од кога је рађена измена. Обрачунске нацрте потписују Инжењер и руководилац радова.

Грађевинска књига води се у једном примерку тако да свака ставка из предрачуна радова има свој засебни лист. По завршетку коначног обрачуна сви листови грађевинске књиге увезују се и предају Наручиоцу.

Податке за грађевинску књигу заједнички прикупљају Инжењер и руководилац радова, 25. у месецу, уписују количине радова извршене у том месецу, с рачунским подацима тих количина и потписују тачност тих података. Све количине наведене у грађевинској књизи које се накнадно не могу проверавати, а оверио их је Инжењер, сматрају се коначно утврђеним количинама.

Све исправке у грађевинској књизи морају бити обострано потписане.

Остала документација


231

Извођач се обавезује да ће стално на градилишту имати: -грађевинску дозволу, односно начелну сагласност за извођење радоваг, -техничку документацију на основу које је издата грађевинска дозвола, -извођачке пројекте с уцртаним изменама и допунама, -документацију из које се може утврдити да ли се радови изводе према постојећим прописима, техничким нормативима и важећим стандардима (правилници, стандарди, атести, резултати испитивања и др.) -извод уписа Извођача у судски регистар, -грађевински дневник, -грађевинску књигу, -акт о постављању руководиоца градилишта, с посебним пописима или одредбама уговора, -технички опис организације извођења радова, -шему организације градилишта, -динамички план (оперативни план) извођења радова, -пројекат контроле квалитета -другу документацију ако то захтевају важећи прописи или уговор, односно Инжењер -књига инспекције сходно правилнику о садржини и начину вођења књиге инспекције и грађевинског дневника (службени гласник РС 105/2003)

Квалитет материјала и радова

9.3.ц Услови квалитета

Квалитет употребљеног материјала, полупроизвода и готових производа, и квалитет изведених радова мора одговарати условима по важећим техничким прописима, српским стандардима, условима из техничке документације и условима из уговора, или према еквивалентним међународно признатим стандардима и техничким прописима који гарантују исти или бољи квалитет од захтеваних српских стандарда.

Дужност Извођача

Извођач је дужан да: –радове изводи на начин одређен уговором, прописима и правилима струке, техничким нормативима и српским стандардима, –организује контролу радова на терену –утврди материјале, уређаје и техничку опрему, који одговарају спрским техничким прописима и стандардима или еквивалентним међународним стандардима и другим међународно признатим техничким прописима, који гарантују исти или бољи квалитет од назначених српских стандарда, а који су захтевани у техничким спецификацијама; –преузима сву одговорност за квалитет материјала –квалитет радова, материјала и уређаја који, документује обрађеним резултатима испитивања или исправама издатим у складу са законом или прописима о техничким нормативима и СРПС стандардима или испитивањима предвиђеним у техничкој документацији –прибави од испоручиоца материјала атесте о квалитету у складу са важећим Правилницима и Упутствима ЈЖ и достави их Инжењеру. – приликом извођења радова, поштује све законске одредбе везане за заштиту животне средине и заштиту здравља људи, и да изради одговарајуће пројекте везане за примењене материјале и технологију извођења радова, и да обезбеди њихово одобрење и имплементацију сходно законској процедури.


Извођач је одговоран за контролу квалитета и обавезан је да установи систем осигурања квалитета како би доказао усаглашеност са Уговором. Систем осигурања квалитета састоји се из планова, процедура, као и организације извођења радова чији је коначни циљ да произведе крајњи производ који ће бити у складу са захтевима наведеним у уговорним документима. Систем мора да покрива све радове, како на градилишту, тако и ван њега и увек је повезан са предложеном фазом изградње.

Усаглашеност са системом контроле квалитета не ослобађа Извођача од било каквих обавеза, одговорности или дужности по Уговору.

Сви трошкови везани за контролу квалитета не исказују се посебно, већ морају бити укључени у јединичне или паушалне (“лумп-сум”) цене одговарајућих позиција у предмеру / предрачуну радова.


232

Извођач је дужан да спроведе сва контролна испитивања која су предвиђена Техничким спецификацијама, односно релевантним стандардима како би доказао да материјал / производ / изведени рад, одговарају захтевима дефинисаним у уговорним документима. Материјали или производи који имају пратећу документацију о усаглашености издату од акредитованих институција за контролу квалитета (било иностраних или домаћих) и код којих су контролна испитивања спроведена на бази ЕН и СРПС стандарда, прихватају се без посебних услова.

Извођач је дужан да спроведе активности и обезбеди податке према: -Потврди да је процедура контролног испитивања у складу са уговорним документима -Установи посебан регистар контролних испитивања -Провери обим и садржај извештаја о обављеним испитивањима

Сви резултати испитивања, морају бити регистровани у Извештају о обављеном испитивању.

Неквалитетан материјал

Уколико резултати контролних испитивања покажу да квалитет употребљних материјала и изведених радова, не одговара захтеваним условима, Инжењер је дужан да изда налог Извођачу да неквалитетан материјал замени квалитетним, и да радове доведе у исправно стање.

Извођач је дужан да о свом трошку поступи по налогу Инжењера.

Обустава радова

Ако Извођач и поред упозорења и захтева Инжењера да отклони уочене недостатке, настави с неквалитетним извођењем радова, Инжењер ће обуставити радове и о томе ће одмах обавестити Наручиоца.

С извођењем радова може се поново наставити када Извођач предузме и спроведе одговарајуће мере којима се, према налазу Инжењера, осигурава квалитетно изводјење радова.

Умањење вредности за неквалитетан рад и материјал

Инжењер признаје у реализацију Извођачу само квалитетно изведене радове.

Инжењер има право да на име неквалитетно изведених радова задржи одговарајуће износе од привремене обрачунске или окончане ситуације у висини вредности неквалитетно изведених радова, све до потпуног отклањања недостатака.

Радови који се подразумевају

Сваки поједини рад који се касније не може контролисати у погледу количина и квалитета мора одмах прегледати Инжењер, а подаци о томе уписују се у грађевински дневник и грађевинску књигу. Извођач је дужан да на време обавести Инжењера о постојању таквих радова јер у противном, Инжењер може одбити признање таквих радова или их обрачунати према својим подацима или процени.

Извођач је дужан да на захтев Инжењера обави потребна откривања или отварања извршених радова, ради накнадног прегледа и испитивања. После обављених прегледа и испитивања Извођач је дужан да места на којима су проведена откривања и испитивања санира према упутству Инжењера.

Трошкове откривања, санирања и накнадних испитивања радова сноси Наручилац у случају да се накнадним испитивањима утврди да су покривени радови изведени у складу са уговором, а у противном, трошкове сноси Извођач.

Одобрење за употребу материјала

Извођач је дужан да пре допреме односно употребе одговарајућих материјала, од овлашћене институције прибави уверење о претходним испитивањима квалитета и подобности материјал које намерава да употреби, а Извођач их предаје Инжењеру ради прегледа и давања одобрења.

Извођач је дужан да прибави атест када је то прописано техничком спецификацијом.

Извођач радова не сме употребљавати материјале без одобрења Инжењера, а у случају да их употреби, сноси ризик и трошкове који могу из тога произаћи.

Материјали из иностранства

Извођач, уз сагласност Наручиоца, има право да за потребе извођења радова увезе материјале који се не могу набавити у РС, сагласно прописима о увозу робе. Увезени материјал мора бити снабдевен атестом организације која је уписана у судски регистар за испитивање материјала и конструкције у РС, којим се потврђује да материјали одговарају техничким спецификацијама.


233

Одговорност за недостатке

Извођач је одговоран за употребу материјала и опреме који не одговарају уговорном или прописаном квалитету.

Извођач је дужан да упозори Наручиоца на уочене или утврђене недостатке.

Складиштење / чување материјала до његове уградње

Приликом истовара и складиштења Извођач мора водити рачуна да не дође до оштећења материјала.

Материјал се мора тако ускладиштити да се исти може брзо и сигурно поново утоварити ради уграђивања.

Извођач је дужан да материјал истовари и прописно сложи и записнички са комисијом констатује количину и квалитет.

Уколико материјал дође оштећен, дужан је да заједно са комисијом сачини записник и о томе обавести Наручиоца.

У оквиру шеме организације градилишта мора се дати и шема ускладиштења материјала. Ова шема мора садржати просторе за пријем материјала, мора бити стабилна и поуздана, да се ускладиштени материјал не би оштетио или деформисао током ускладиштења.

Материјал подложан паљењу, мора имати противпожарну заштиту.

Извођач је дужан да води рачуна о количини и квалитету примљеног материјала. Мора водити уредну картотеку пријема и издавања, односно уграђивања материјала. Наручилац има право контроле стања материјала, кроз увид у картотеку и преглед на градилишту.

Материјал се мора тако ускладиштитида је доступан прегледу и лаком и безбедном поновном утовару или монтажи. Извођач је дужан да штити материјал од оштећења, отуђења или рђања.

9.4.ц Услови за ТК каблове

При извођењу радова Извођач је дужан да води рачуна о већ изведеним радовима, као и постојећим подземним и надземним инсталацијама у подручју извођења радова на мрежи. Ако током извођења грађевинских радова и монтаже каблова и опреме дође до оштећења других објеката или инсталација, трошкове отклањања настале штете сносиће Извођач.

Телекомуникациони каблови треба да задрже исте карактеристике, односно изградња несме нарушити стање постојећих телекомуникационих каблова.

Приликом ископа одбачена земља мора бити удаљена на око 0,5m од ТК трасе.

Угао укрштања ТК каблова и енергетских каблова треба да буде 90°, а најмање 45°. Ако је угао мањи случај се третира као паралелно вођење. Хоризонтално растојање између телефонског кабла и енергетског кабла (укључујући и антенске напојне каблове велике снаге) износи најмање 50 cm. Ако је растојање мање треба предвидети посебне мере заштите. Код паралелног вођења са високонапонским кабловима исти се полажу у челичним уземљеним цевима.

Приликом укрштања ТК кабл је увек изнад енергетског кабла а вертикално растојање најмање 30 cm за нисконапонске каблове а 50 cm за високонапонске каблове. Ако је ово растојања немогуће постићи предузимају се додатне заштитне мере.

Полагање каблова

-Каблови се у принципу полажу са покретног добоша, одмотавањем. Ако се кабл полаже са непокретног добоша обавезно је коришћење кабловских котурова, тј повлачење каблова по земљи односно по дну рова односно каналете није дозвољено. Уколико из било којих разлога коришћење котурова није могуће, кабл се може развлачити на рукама при чему треба водити рачуна о максималном оптерећењу радника (25 kg по раднику) и кабл се не сме увртати нити савијати испод минималног дозвољеног полупречника савијања.

-Кабл се полаже приближно на средини рова са резервом. Приликом полагања више каблова у исти ров треба водити рачуна да се не укрштају. На местима сучељавања кабловских дужина оставља се преклоп од 1 ÷ 1,5 m а у складу са упутством произвочађа опреме и каблова.

-Наставци се раде у проширењу рова према приложеном типском цртежу. У проширење се постављају две станичне бетонске каналете (спољашње димензије 1,0 × 0,5 m) изравнавајући слој


234

песка. Наставак се ради приближно на средини те две каналете. Након завршетка израде наставка каналете се пуне песком и постављају поклопци (4 комада).

-Заједно са телефонским каблом у исти ров, без ограничења могу се полагати:

- Локални ТТ и СС каблови

- Оптички каблови било које намене

- Остали каблови који не служе за пренос енергије (у енергетске каблове треба рачунати и напојне каблове антенских система велике снаге).

-Хоризонтално растојање између телефонског кабла и енергетског кабла (укључујући и антенске напојне каблове велике снаге) износи најмање 50 cm. Ако је растојање мање треба предвидети посебне мере заштите. За паралелно вођење са ниско-напонским енергетским кабловима довољно је постављање опека "на кант" у непрекидном низу. Код паралелног вођења са високонапонским кабловима исти се полажу у челичним уземљеним цевима а ТТ каблови у пластичним цевима.

-Угао укрштања ТТ каблова и енергетских каблова треба да буде 90°, а најмање 45°. Ако је угао мањи случај се третира као паралелно вођење. Приликом укрштања ТТ кабл је увек изнад енергетског кабла а вертикално растојање најмање 30 cm за нисконапонске каблове а 50 cm за високонапонске каблове. Ако је ово растојања немогуће постићи предузимају се додатне заштитне мере - види претходни став.

-Каблови се обележавају оловним обујмицама на сваких 5 m а на обујмицама се уписује:

- тип кабла и конструкција

- месец и година полагања

-Карактеристична места трасе и кабла обележавају се кабловским обележавачима. У тротоару се поставља месингана плочица а у слободном земљишту бетонски стубић са плочицом. У оба случаја плочица носи симбол. Траса кабла се обележава на следећим местима:

- У правцу се кабл обележава приближно на средини фабричке дужине

- Изнад наставака

- На местима промене правца

- На местима одграњавања кабла од главне трасе

- На крајевима слепог кабла

- На местима почетка и краја цеви испод препрека.

Провлачење каблова кроз цеви односно кабловску канализацију

-Кроз једну цев се провлачи само један кабл. Провлачење више каблова кроз исту цев дозвољено је ако укупан пречник не прелази 60 mm

Оптички каблови се обавезно провлаче кроз посебне цеви. Исто тако се и ПЕВГ цев за удувавање оптичких каблова провлачи кроз посебну цев.

Настављање каблова у цевима није дозвољено.

-Код провлачења каблова цеви се попуњавају одоздо према горе. Распоред каблова у цевима се обавезно уноси у документацију изведеног стања. У окнима се каблови полажу по конзолама на бочним зидовима.

-Провлачење каблова кроз више окана без наставака дозвољено је ако се не претера максимална вучна сила дата за дотичну врсту каблова.

-Провлачење каблова се врши ручним или моторним витлом. Контрола вучне силе током про¬влачења кабла је обавезна. Најповољније је ако је витло опремљено спојком која проклизава код прекорачења подешене вучне силе. Спој између вучног ужета и кабла остварује се преко челичне чарапе. Кабл се вуче у правцу осе цеви како би се трење свело на минимум. По потреби користити котурове којима се усмерава вучно уже.

-За смањење трења у цевима могу се користити средства за подмазивање. Најповољније је удувавање пластичних куглица пречника неколико десетих делова милиметра који се захва¬љујући статичком електрицитету лепе по унутрашности цеви и знатно смањују отпор трења.


235

-Провлачење каблова се врши са добоша који се распоређују према унапред утврђеном распореду који је дат у оргаизацији рада.

-Пре провлачења кабла кроз цев канализације исту треба прочистити помоћу четке чиме се такође проверава исправност цеви.

-Код провлачења ПЕВГ цеви водити рачуна да је максимална сила затезања 4500 – 5000 N а дозвољена сила затезања приликом провлачења 3000 N.

-По завршеном увлачењу са крајева кабла се одсеца оштећени и истегнути део.

Водити рачуна да се постигне довољна резерва за постављање по конзолама окна и преклоп за наставак.

Полагање специјалне полиетиленске цеви за удувавање оптичких каблова

Специјална полиетиленска цев се у принципу полаже слично као пружни кабл, али ако је дуже време у рову била изложена сунцу, ров се затрпава рано ујутро

ДДобоши са полиетиленском цеви, ако се држе на отвореном, не смеју да буду изложени директно сунцу како би се спречило грејање. Уколико то није могуће, полагање цеви са добоша мора да се врши рано ујутро како се не би полагале топле цеви у ров.

Амбијент полагања

Ако се полаже у земљани ров који је ручно или машински ископан полагању ПЕВГ цеви треба приступити на следећи начин:

- Уколико је ров целом својом дужином без препрека полагање ПЕВГ цеви извршити ручно непосредним одмотавањем са бунтова обавезним расипањем дуж рова од 3% из разлога дилатације терена и температурних промена (скупљање-ширење)

Преко тако положених цеви обавезно насипати слој пресека дебљине 10 cm, а затим приступити затрпавању рова са ситном земљом.

- Уколико дуж трасе постоје природне препреке покушати их обићи. На местима где је то немогуће или пак технички-економско неоправдано треба приступити подешавању са увлачењем веће цеви ПЕВГ дуж целе препреке и са 1-2m ван ње са обе стране. Кроз тако постављену цев превући мању ПЕВГ са предходно намештеним редуцир спојницама са оба краја и извршити спајање.

Техника полагања је повлачење претходно постављене челичне сајле целом дужином на ручни или машински погон. Овде треба нагласити да је максимална сила на напрезање и истезање 450-500kp, а дозвољена сила 300kp при којој неће доћи до оштећења ПЕВГ цеви и ту силу не треба прекорачивати.

- Полагање дуж кабловских канализација извршити на начин како се полажу класични каблови уз обавезно поштовање дозвољене силе

- Уколико траса пролази тунелима ПЕВГ цеви положити у канализацију ако је има или постави по ободу тунела са обавезним шелновањем на сваких 1m растојања

− Дужина преклопа се одређује према захтевима произвођача цеви и спојница.

− Положена специјална полиетиленска цев се оставља најмање 7(седам) дана да мирује у затрпаном рову односно у канализацији и тек након тог времена дозвољено је монтирање спојница.

− Спојнице за унутрашњи надпритисак од 10 бар су пластичне и металне.

Специјална полиетиленска цев се наставља помоћу пластичне спојнице а метална спојница се користи на местима повећаних механичких оптерећења што на лицу места одређује надзорни орган .

− На местима на којима је предвиђено удувавање оптичког кабла полиетиленска цев се затвара на поуздан начин како би се спречило продирање влаге и земље у унутрашњост цеви.

Дужина цеви

Цеви за полагање оптичких каблова ПЕВГ треба да су у дужинама од 500m. Место настављања означити пригодним ознакама у сагласности са начином обележавања наставака носилаца система

Дужина трасе и радиус савијања ПЕВГ цеви


236

Дужина трасе зависи од дужине оптичког кабла и могу да износе 1100±50m, 2100+100-50m и 4400±100m.

Посебно треба нагласити да наставке за оптичке каблове треба планирати на оним местима која су лако приступачна из разлога монтаже техничког одржавања и евентуалних интервенција.

Радијус савијања ПЕВГ цеви је максимално 25xР где је Р полупречник цеви ПЕВГ.

Током пројектовања и извођења радова треба водити рачуна да не долази до честих ломљења трасе због ограничених могућности машине за удувавање оптичких каблова такозваног Cable-jete јер се његова способност да продува кабл у дужини од 2km умањује са честим ломљењем трасе.

Температурни услови полагања

Теоретски температурни услови при којима је могуће извршити полагање ПЕВГ цеви су од -15ºC до +45ºC

При температури од 0ºC до -10ºC и од +35ºC до 45ºC треба полагати само у крајњој нужди. Оптимална температура yа полагање ПЕВГ цеви је од +5ºC до 30ºC.

Испитивање положених и настављених ПЕВГ цеви

Када се једна траса положи и споји са одговарајућим спојницама треба приступити испитивању трасе на притисак.

Испитивање треба урадити на следећи начин:

Један крај положене ПЕВГ цеви треба затворити са одговарајућим чепом на коме је уграђен вентил за притисак. А на другом крају компресором удувати ваздух док се не постигне притисак од 8-10 бари. Тај притисак треба одржавати наредних 2h и уколико за то време манометар уграђен на другом крају кабла на вентилу за притисак не покаже велики поремећај сматрати да су радови исправно урађени и да је деоница спремна за удувавање каблова.

Уколико дође до веће промене притиска тада треба обићи трасу и визуелним путем утврдити где је дошло до оштећења цеви. То место треба репарирати са одговарајућим парчетом ПЕВГ цеви и поступак испитивања на притисак поновити до задовољавајућих резултата.

Након овако урађених постепених радњи и испитивања треба приступити затрпавању рова.

Удувавање оптичког кабла

-Оптички кабл се удувава у полиетиленску цев помоћу специјалне машине са компресором. Приликом удувавања треба се придржавати се упутства произвођача машине, произвођача оптичког кабла и произвођача полиетиленских цеви.

Спољашња заштита наставка

Каблови са ваздушно-папирном изолацијом настављају се помоћу унутрашњих спојница од месинганог лима. Наставци армираних каблова положених непосредно у земљу заштићују се ливеном заштитном спојницом или заштитним металним кавезом и термоскупљајућом полиетиленском спојницом а у складу са одредбом Техничког описа.

Каблови са термопластичном изолацијом и заштитом настављају се помоћу полимеризујућих спој-ница од двокомпонентне епоксидне смоле или помоћу термоскупљајућих спојница од озраченог полиетилена XAGA а у складу са Техничким описом.

Електрична заштита каблова

Метални плашт (и арматура) каблова се уземљују на местима увода и на пупинкама. Уколико је уземљење посебно, отпор распростирања не сме бити већи од 15 Ω. Метална заштита каблова може се везати за радно уземљење телекомуникационих постројења (уколико постоји) ако је задовољено RзД15 Д. Везивање металне заштите каблова на уземљење енергетских постројења дозвољено је само ако је предвиђено прописима локално надлежне електродистрибуције и ако је изричито предвиђено пројектом.

Осигурачки склопови - грубо/фино напонско осигурање и струјно осигурање - постављају се само на крајевима каблова који се уводе у електровучна постројења. Осигурање од атмосферских пражњења поставља се на прелазу са вазнушног вода/кабла на подземни кабл а у складу са решењем датим у Техничком опису. Осигурачки склопови се обавезно уземљују - види претходни став. Метални омотач кабла који се уводи у електровучно постројење не сме бити електрички проводно повезан са уземљеним металним омотачем (омотачима) кабловског постројења.

Испитивање и тестирање ТТ каблова


237

а. Мерење и испитивање пре извођења радова

- Опрема, прибор и материјал се прегледају визулено. Дозвољава се уградња само исправне, неоштећене и нове опреме. Комисијски преглед опреме, прибора, материјала и каблова код Произвођача регулише се Уговором између Извођача и Инвеститора и није предмет ових Тех-ничких услова.

б. Провере и испитивања пре полагања

- Добош, његове странице и оплата морају бити неоштећени. На добошу мора постојати лимена натписна плочица са потребним подацима; исти ти подаци морају бити утиснути у дрво страница. Уз добош треба да иде и атест. Каблови са добоша без атеста не смеју се уграђивати без посебних накнадних мерења.

- Уколико је добош исправан и неоштећен проверити притисак у каблу приручним манометром (за каблове са ваздушно-папирном изолацијом). Ако је притисак у границама дозвољених вредности кабл се може уградити без додатних проверавања. Ако је притисак нижи или на нули пре свега проверити узрок испуштања гаса и предузети одговарајуће мере. Ако је притисак нула, неопходно је проверити изолацију.

- Ако је добош оштећен пажљиво прегледати кабл и ако је омотач неоштећен а притисак добар може се користити. Није дозвољено коришћење оштећеног и нагњеченог кабла чак и ако је притисак нормалан и изолација исправна јер остали параметри могу бити поремећени што посебно може да дође до изражаја приликом размотавања кабла (радни капацитет, капацитивне спреге). Оштећени каблови се могу користити ако се оштећена места исеку а остатак провери на изолацију и диелектричну чврстоћу.

- Провера изолације неопходна је за папирне каблове у горе споменутим случајевима. Код каблова са полиетиленском изолацијом о потреби провере изолације одлучује надзорни орган. Изолација се мери мегометром одговарајућег опсега и мерног напона најмање 100 V. Ако је мерни напон 500 V није потребна додатна провера диелектричне чврстоће између жила. О потреби провере диелектричне чврстоће одлучује надзорни орган. Вредности отпора изолације дате су атестима и у каталозима каблова.

в. Мерења и испитивања у току извођења радова

- Положени каблови проверавају се пре обраде само изузетно, ако надзорни орган оцени да је то потребно, посебно у случајевима када је између полагања и обраде прошло дуже време односно ако може оправдано да се сумња у могућност оштећења каблова.

- Мерење каблова ради компензације спрега врше се према Техничком опису Пројекта.

г. Мерења и испитивања завршеног кабловског постројења

Ова мерења и испитивања су обавезна и присуствује им надзорни орган. Мерење се врши на међустаничном растојању. Врше се следећа мерења:

- Отпор изолације - Диелектрична чврстоћа - Разбрајање и отпор петље - Радно слабљење и слабљење преслушавања у НФ опсегу

Код каблова са VF и/или коаксијалним четворкама/парицама додатно се врше следећа мерења (изме|у станичног увода и појачавача као и између самих појачавача):

- Радно слабљење у опсегу предвиђеном за телекомуникациони пренос

Мерење и испитивање оптичких каблова

а.Мерење и испитивање пре извођења радова

-Опрема, прибор и материјал се прегледа визулено. Дозвољава се уградња само исправне, неоштећене и нове опреме. Комисијски преглед опреме, прибора, материјала и каблова код произвођача регулише се Уговором између Извођача и Инвеститора и није предмет ових Техничких услова.

б.Провере и испитивања пре полагања

-Добош, његове странице и оплата морају бити неоштећени. На добошу мора постојати лимена натписна плочица са потребним подацима; исти ти подаци морају бити утиснути у дрво страница. Уз добош треба да иде и атест. Каблови на добошима без атеста не смеју се уграђивати без посебних накнадних мерења.


238

-Уколико је добош исправан и неоштећен кабл се може полагати.

-Ако је добош оштећен пажљиво прегледати кабл и ако је омотач неоштећен кабл се може користити. Није дозвољено коришћење оштећеног и нагњеченог кабла. Оштећени каблови се могу користити ако се оштећена места исеку а остатак провери мерењем слабљења оптичких влакана методом OTDR на таласним дужинама 1310 nm и 1550 nm у оба смера.

в.Мерења и испитивања у току извођења радова

-Положени каблови проверавају се пре обраде само изузетно, ако надзорни орган оцени да је то потребно, посебно у случајевима када је између полагања и обраде прошло дуже време односно ако може оправдано да се сумња у могућност оштећења каблова. Мери се слабљење оптичких влакана методом OTDR на таласним дужинама 1310 nm и 1550 nm. За израду варених спојева користе је уређаји и методи који омогућавају истовремену проверу слабљења вареног споја.

г.Мерења и испитивања завршеног кабловског постројења Ова мерења и испитивања су обавезна и присуствује им надзорни орган. Мерење се врши између тачака у којима су предвиђени оптички линијски уређаји. Мери се само слабљење оптичких влакана методом OTDR на таласним дужинама 1310 nm и 1550 nm у оба смера. Слабљење влакна не сме бити веће од фабричке вредности а слабљење спојева веће од вредности коју гарантује произвођач опреме за спајање влакана. Уколико је слабљење спојева веће од гарантованог, Надзорни орган одлучује да ли треба поново урадити наставак у којем је спој већег слабљења. Наставак у којем постоји бар један спој влакана слабљења већи од 0,1 dB обавезно се ради поново.

Пуштање у рад Пуштање мреже у рад може се извршити тек по обављеном техничком прегледу и добијању дозволе за употребу. Технички преглед се састоји од: -Провере усаглашености изведеног објекта са Пројектом односно овереним изменама и допунама по квалитету и количинама угра|ених каблова и опреме и извршених радова; Мерења и испитивања. 9.5.ц Пружна телефонија Пружни телефон је интерфонског типа и састоји се од телекомуникационог контролера, носеће и манипулативне плоче и зависно од потребе телефонског ормана са јакозвучним звоном и носећим стубом. Телефон има четири ЛБ прикључка(Гв, Св, Ев и Чв) и један ЦБ прикључак (Ус). Сигнализација долазног позива је светлосна 100ms//100ms и звучна 1s/5s (јакозвучно звоно). Температурни опсег рада пружног телефона мора бити -25ºC до +55ºC, а релативна влажност 10% до 90%. Телекомуникациони контролер уграђен је у кутији која задовољава климомеханичке услове класе ИП 65 која подразумева заштиту од додира делова под напоном, заштиту од уласка прашине и влаге, као и заштиту од температурних утицаја у широком опсегу. У кутији се налазе редне стезаљке за прикључење линија и напојног вода. Каблове треба увести у кутију преко ПГ уводница. Телекомуникациони контролер треба да садржи аудио модул, модул за комутацију, централну процесорску јединицу, генератор позивног сигнала и напојну јединицу. Функционални елементи пружног телефона поред контролера су: линијска и бирачка тастатура, ЛЕД индикација, микрофон и звучник, потенциометар за подешавање јачине звука и заштитно-прилагодни транслатор. Аудио модул врши појачање и прослеђивање предајни говорни сигнал примљен преко микрофона (прелаз са четворожичног на двожични рад) и прослеђује пријемни сигнал преко пријемног појачавача, атенуатора и склопа за регулацију појачања на излазни НФ појачавач и на звучник. Сигнал се са аудио модула води на модул за комутацију. ЦБ линија се директно прикључује на реглету, а ЛБ линија преко заштитно-прилагодног транслатора. Централна процесорска јединица треба да генерише све потребне сигнале за рад телефона и генерише сигнале за светлосну сигнализацију. Линијска тастатура треба да прихвати сигнале за комутацију линија и контролне сигнале и да их проследи процесорској јединици. Генератор позивног сигнала формира сигнал 60В/25Хз за позивање по ЛБ водовима и користи се код пријема долазног позива за интерно укључивање јакозвучног звона. Генератор позивног сигнала треба стабилно да држи радну фреквенцију и да шаље синхронизацију према централној процесорској јединици. Генератор треба да поседује заштиту од преоптерећења и кратког споја. Напојна јединица је ДЦ/ДЦ конвертор који од улазног напона генерише потребне једносмерне напоне +5В за рад телефона.


239

Манипулативна плоча мора да буде опремљена линијском и бирачком тастатуром, тастером за укључивање осветљења, ЛЕД диоде за светлосну сигнализацију,микрофон и звучник. Тастери морају бити веома отпорни на механичка напрезања. Манипулативна плоча мора бити израђена тако да се плоча и елементи на њој не могу скинути са предње стране, а да је за уградњу и скидање потребан посебан алат. Носећа плоча се монтира на задњој страници ормана и на себи има монтиран заштитно-прилагодни транслатор, модул линијских релеа на коме су постављена линијска релеа за сваки индукторски вод посебно, електролитски кондензатор и прикључна реглета 10x2. Пружни телефон са уграђеним елементима мора бити изведен тако да се може брзо и једноставно монтирати. Носећи стуб се поставља на припремљени бетонски темељ. Стуб и темељ се везују помоћу четири анкер вијка на стопи стуба. Шупљина стуба мора бити заштићена од продора влаге у телефонски орман. Стуб и орман се везују у стабилну целину тако да га неовлашћена лица не могу демонтирати.Накoн монтаже стуба и ормана треба се извршити повезивање кабла на прикључну реглету 10x2 и уградити манипулативну плочу. Вијци и осовине који се користе за монтажу треба да буду такви да је за њих потребан посебан алат ради заштите од неовлашћених лица. Потребно је извршити уземљење пружног телефона, уземљењем носећег стуба преко неизоловане шине бакарним проводником Ǿ50mm2.

9.6.ц Упутство извођачима

Приликом изградње објекта потребно је усагласити конструкцију објекта са постојећом телекомуникационом канализацијом. За извођење непредвиђених или значајнијих повећања обима предвиђених радова, извођач је дужан да прибави сагласност Инвеститора и власника дотичног објекта. У току радова не сме се одлагати грађевински и отпадни материјал у зони ТК каблова. Грађевинске машине и друга механизација не смеју оштетити зону ТК канализације. Рушење или било какве интервенције на постојећим објектима, подземним или надземним, нису дозвољени без присуства надзорног органа и по одобрењу и у присуству овлашћеног представника власника дотичног објекта. Транспорт, припрема градилишта, мере хигијенско-техничке заштите као и сви други пратећи трошкови подразумевају се у јединичним ценама уколико уговорним документима није другачије одређено. За исправност испоручене опреме и изведених радова Извођач даје гаранцију у складу са одредбама уговора. 9.7.ц Услови за грађевинске радове

Кабловска канализација

Технички услови за изградњу кабловске канализације дају се у Пројекту кабловске канализације.

Ров Пре почетка радова треба извршити трасирање у свему према Пројекту. Приликом трасирања ров и остале објекте везати за сталне односно непроменљиве тачке: пругу и објекте на прузи, зграде, регулационе линије, сталне тачке, итд. Ров треба да задовољи следеће услове: -Ров треба да је по могућности праволинијски, а у кривини трасе пруге треба да прати кривину. -Ров треба да буде по могућности унутар железничког земљишта, уз ножицу насипа а само изузетно ако није могуће другачије, по врху планума. -Ров кроз приватне парцеле треба избегавати, а уколико то није могуће треба да буде близу ивице парцеле. Потребна је писмена сагласност власника земљишта коју прибавља Инвеститор. -Траса рова треба да је довољно далеко од корена дрвећа и осталог растиња како не би били оштећени и како каблови не би били угрожени.

-Траса рова треба да буде најмање 10 m од темеља стубова далековода 110 kV а 15 m од темеља стубова далековода 220 kV.

-Дубина рова износи 0,8 m а ширина при дну 0,4 m. У приватним парцелама дубина је 1,0 m а у пољопривредном земљишту 1,0 ÷ 1,2 m. Ров не сме бити дубљи од 1,2 m а ако би то било не-опходно треба изабрати другу трасу или поставити кабловску канализацију. Ширина од 0,4 m довољна је за пружни напојни кабл ПНК (одвојен опеком "на кант" од осталих каблова), пружни кабл, и две ПЕВГ цеви. Ширину рова при дну повећати за 5 cm за сваки додатни кабл (односно


240

ПЕТ цев) који се полаже у ров. Ров за полагање бетонске каналете ширине 0,5 m треба да има димензије 0,6×0,6 m.

-Приликом ископа рова земља се избацује само на једну страну и то на око 0,5 m од рова.

За затрпавање рова користи се у принципу ископана земља која се приликом враћања набија најмање на сваких 20 cm дубине рова. По посебном захтеву у пројекту односно по налогу надлежног грађевинског надзорног органа, за затрпавање се користи шљунак односно песак. Вишак земље се одвози само на за то одређену депонију.

-Пре полагања каблова дно рова мора бити пажљиво очишћено и изравнато. На дно рова се разастире слој песка (уситњене земље ако је тако предвиђено пројектом) дебљине 5 cm затим се полажу каблови па се затим каблови покривају другим слојем песка (уситњене земље) дебљине 5 cm. На овај слој се постављају пластични штитници у непрекидном низу (ако има више каблова два низа паралелно) или опеке. Приближно на средини дубине рова поставља се жута упозоравајућа трака са натписом "ПАЖЊА ТТ КАБЛ".

-Површина у којој се налази ров треба након затрпавања да се доведе у претходно стање: тротоар и коловоз треба поправити и асфалтирати а травњак поправити враћањем бусена на своје место.

-Испод препрека: путева, железничке пруге, насипа итд, постављају се цеви од тврде пластике унутрашњег пречника Ø100 mm. Увек се постављају најмање две паралелне цеви. Цеви се полажу у слој песка или бетона у зависности од оптерећења. Најмања дубина полагања цеви је 0,8 m од коте површине земље. Укрштање са препрекама је под углом од 90° а најмање 45°.

3.Полагање каблова

-Каблови се у принципу полажу са покретног добоша, одмотавањем. Ако се кабл полаже са непокретног добоша обавезно је коришћење кабловских котурова, тј повлачење каблова по земљи односно по дну рова није дозвољено. Уколико из било којих разлога коришћење котурова није могуће, кабл се може развлачити на рукама при чему треба водити рачуна о максималном оптерећењу радника и кабл се не сме савијати испод минималног дозвољеног полупречника савијања.

-Кабл се полаже приближно на средини рова са резервом. Приликом полагања више каблова у исти ров треба водити рачуна да се не укрштају. На местима сучељавања кабловских дужина оставља се преклоп од 1 ÷ 1,5 m а у складу са упутством произвочађа опреме и каблова.

-Наставци се раде у проширењу рова према приложеном типском цртежу. У проширење се постављају две станичне бетонске каналете (спољашње димензије 1,0 × 0,5 m) изравнавајући слој песка. Наставак се ради приближно на средини те две каналете. Након завршетка израде наставка каналете се пуне песком и постављају поклопци (4 комада).

-Заједно са телефонским каблом у исти ров, без ограничења могу се полагати:

- Локални ТТ и СС каблови

- Оптички каблови било које намене

- Остали каблови који не служе за пренос енергије (у енергетске каблове треба рачунати и напојне каблове антенских система велике снаге).

-Хоризонтално растојање између телефонског кабла и енергетског кабла (укључујући и антенске напојне каблове велике снаге) износи најмање 50 cm. Ако је растојање мање треба предвидети посебне мере заштите. За паралелно вођење са ниско-напонским енергетским кабловима довољно је постављање опека "на кант" у непрекидном низу. Код паралелног вођења са високонапонским кабловима исти се полажу у челичним уземљеним цевима а ТТ каблови у пластичним цевима.

-Угао укрштања ТТ каблова и енергетских каблова треба да буде 90°, а најмање 45°. Ако је угао мањи случај се третира као паралелно во|ење. Приликом укрштања ТТ кабл је увек изнад енергетског кабла а вертикално растојање најмање 30 cm за нисконапонске каблове а 50 cm за високонапонске каблове. Ако је ово растојања немогуће постићи предузимају се додатне заштитне мере - види претходни став.

-Каблови се обележавају оловним обујмицама на сваких 5 m. а на обујмицама се уписује:

- тип кабла и конструкција

- месец и година полагања


241

-Карактеристична места трасе и кабла обележавају се кабловским обележавачима. У тротоару се поставља месингана плочица а у слободном земљишту бетонски стубић са плочицом. У оба случаја плочица носи симбол. Траса кабла се обележава на следећим местима:

- У правцу се кабл обележава приближно на средини фабричке дужине

- Изнад наставака

- На местима промене правца

- На местима одграњавања кабла од главне трасе

- На крајевима слепог кабла

- На местима почетка и краја цеви испод препрека.

Провлачење каблова кроз цеви односно кабловску канализацију

-Кроз једну цев се провлачи само један кабл. Провлачење више каблова кроз исту цев дозвољено је ако укупан пречник не прелази 60 mm. Оптички каблови се обавезно провлаче кроз посебне цеви. Исто тако се и ПЕВГ цев за удувавање оптичких каблова провлачи кроз посебну цев. Настављање каблова у цевима није дозвољено.

-Код провлачења каблова цеви се попуњавају одоздо према горе. Распоред каблова у цевима се обавезно уноси у документацију изведеног стања. У окнима се каблови полажу по конзолама на бочним зидовима.

-Провлачење каблова кроз више окана без наставака дозвољено је ако се не претера максимална вучна сила дата за дотичну врсту каблова.

-Провлачење каблова се ши ручним или моторним витлом. Контрола вучне силе током про-влачења кабла је обавезна. Најповољније је ако је витло опремљено спојком која проклизава код прекорачења подешене вучне силе. Спој измечу вучног ужета и кабла остварује се преко челичне чарапе. Кабл се вуче у правцу осе цеви како би се трење свело на минимум. По потреби користити котурове којима се усмерава вучно уже.

-За смањење трења у цевима могу се користити средства за подмазивање. Најповољније је удувавање пластичних куглица пречника неколико десетих делова милиметра који се захваљујући статичком електрицитету лепе по унутрашности цеви и знатно смањују отпор трења.

-Провлачење каблова се врши са добоша који се распоређују према унапред утврђеном распореду који је дат у оргаизацији рада.

-Пре провлачења кабла кроз цев канализације исту треба прочистити помоћу четке чиме се такође проверава исправност цеви.

-По завршеном увлачењу са крајева кабла се одсеца оштеени и истегнути део. Водити рачуна да се постигне довољна резерва за постављање по конзолама окна односно преклоп за наставак.

Полагање специјалне полиетиленске цеви за удувавање оптичких каблова

− Добоши са полиетиленском цеви, ако се држе на отвореном, не смеју да буду изложени директно сунцу како би се спречило грејање. Уколико то није могуће, полагање цеви са добоша мора да се врши рано ујутро како се не би полагале топле цеви у ров.

− Специјална полиетиленска цев се у принципу полаже слично као пружни кабл, али ако је у рову била изложена сунцу дуже време ров се затрпава рано ујутро (види и став 1).

− Дужина преклопа се одређује према захтевима произвођача цеви и спојница.

− Положена специјална полиетиленска цев се оставља најмање 7(седам) дана да мирује у затрпаном рову односно у канализацији и тек након тог времена дозвољено је монтирање спојница.

− Спојнице за унутрашњи надпритисак од 10 bar су пластичне и металне. Специјална полиетиленска цев се наставља помоћу пластичне спојнице а метална спојница се користи на местима повећаних механичких оптерећења што на лицу места одређује надзорни орган.

− На местима на којима је предвиђено удувавање оптичког кабла полиетиленска цев се затвара на поуздан начин како би се спречило продирање влаге и земље у унутрашњост цеви.

Удувавање оптичког кабла

-Оптички кабл се удувава у полиетиленску цев помоћу специјалне машине са компресором. Приликом удувавања треба се придржавати се упутства произвођача машине, произвођача оптичког кабла и произвођача полиетиленске цеви.


242

10.01.00. АДАПТАЦИЈЕ ДАЛЕКОВОДА


243

ДВ 110 kV бр.1160 Дрмно (СП) – Рудник 2

3. УПУТСТВО ЗА ЗА ИЗГРАДЊУ

3.1. ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ РАДОВЕ Детаљан опис конструкције стубова, упутства за монтажу и изградњу стубова, као и упутства за темељење стубова дата су у пројектима стубова. 3.2. ЗА ЕЛЕКТРОМОНТАЖНЕ РАДОВЕ 3.2.1. Опште о електромонтажним радовима Пре почетка извођења електромонтажних радова, извођач радова треба да детаљније разради термин план односно динамику радова коју је дао у својој понуди за извођење радова и такав план треба да достави надзорном органу инвеститора. Према својој природи, ови радови се могу поделити на припремне (претходне), главне и завршне радове. Обзиром да електромонтажни радови наступају после грађевинских, за исте ће се користити већ формирана градилишта као и изграђени приступни путеви до сваког стубног места, што олакшава транспорт опреме и механизације на трасу. 3.2.2. Припремни радови У припремне (претходне) радове улази пријем и транспорт опреме и материјала од складишта инвеститора до градилишта, где се опрема сортира ради ефикаснијег транспорта на трасу и боље организације рада. Сва опрема и материјали који ће бити уграђени на далеководу морају имати одговарајуће атесте. Служба извођача или инвеститора која је набавила опрему или материјал дужна је да за исте приложи атесте о испитивању. Сви атести морају бити приложени у документацији код техничког пријема објекта. Извођач радова треба да обиђе трасу далековода, односно део трасе где ће се изводити радови, да се упозна са тереном, прилазним путевима и да уколико уочи нове објекте на траси о томе одмах обавести инвеститора. Просек кроз шуму, сеча дрвећа и воћки Траса предметног далековода нема укрштања са шумом и воћњацима. План размештаја бубњева и монтаже ужади Размештај бубњева дуж трасе се одређује према технологији рада извођача, на основу техно економске анализе и у складу са дужинама затезних поља, конфигурацијом терена и објектима који се укрштају и за исти је потребна сагласност надзорног органа и инвеститора. Потребно је да извођач радова води рачуна да буде што мање наставака на ужадима. Настављање проводника према прописима није дозвољено у распонима укрштања са спортским игралиштима, магистралним путевима, аутопутевима и путевима у густо насељеним местима, пловним рекама и каналима, ТК водовима, железничким пругама и др. Растојање наставне спојнице од носеће или затезне стезаљке не сме бити мање од 20 м. У фази припремних радова израђује се и план реализације монтаже ужади на надземном воду од стране извођача радова, а у сарадњи са надзорним органом за електромонтажне радове. Тај план треба да садржи начин и време трајања електромонтажних радова по затезним пољима заједно са плановима искључења високонапонских и нисконапонских водова. План за електромонтажне радове доставља се инвеститору на увид пре почетка радова.


244

О почетку електромонтажних радова обавештавају се надлежне организације и установе: предузећа за путеве, ЖТП, електродистрибуције, ПТТ предузећа, власници кућа и осталих објеката, итд. Постављање одговарајуће сигнализације и знакова упозорења, и регулисање саобраћаја на аутопуту, магистралном или неком другом путу регулише се са надлежним МУП-ом према посебним елаборатима који се раде у ту сврху. Анкерисање стубова Пре почетка развлачења ужади потребно је затезне стубова правилно анкерисати, јер нису рачунати као крајњи. Анкер сајла се преко котураче, која је причвршћена на крај конзоле односно врх стуба, причвршћује на анкерно сврдло или дрвену облицу. Анкерно сврдло се уврће у земљу довољно дубоко да може да издржи силу затезања анкерне сајле. Удаљеност сврдла од стуба је толика да угао сајле са тлом не буде већи од 30°. Уместо анкерног сврдла може да се употреби дрвена облица дужине око 1 м, која се укопава у тло. Анкери се скидају тек по завршетку електромонтажних радова. 3.2.3. Главни електромонтажни радови Главни радови започињу транспортом материјала, опреме и алата од градилишта до стубова, где се састављају изолаторски ланци (према стубној листи), подижу на стубове и учвршћују на конзоле, а опрема за заштитну ужад на врхове стуба. Сви радници који раде на електромонтажним радовима морају имати одговарајућа атестирана заштитна средства (кацига, појас и друго), алат и опрему (лагане мердевине, пул лифтове, котураче, конопце и остало). Следећа радна операција је монтажа ужади. Редослед развлачења ужади је одређен планом и у ту сврху се на дефинисана места транспортују постоље са кочницом, вучна машина, вучна сајла са окретном стезаљком за уже ("чарапица") и бубањ са ужетом. Место постоља и бубња као и вучне машине одређен је планом развлачења ужади. Ако у затезном пољу има нисконапонских и високонапонских водова, електродистрибуција врши искључења, уземљења и спуштање ужади високонапонског вода на укрштајним стубовима да могу да се прописано пређу. На местима укрштања извођач не сме изводити радове без сагласности и дозволе надлежног предузећа ( Железница , путеви , ЕПС , водопривреда и др. ) Ако постоји потреба, код надземних водова (ВН, НН, ТКВ) се постављају заштитни портали или пијантали са дрвеном пречком за прихват ужета. Овакве скеле се постављају и за обезбеђење укрштања са кућама, железничким пругама, важнијим путевима, плантажним воћњацима и виноградима са редовима жица. На сваки носећи стуб се на врх постављају котураче за прихват заштитног ужета. Минимални пречник котураче за сву ужад даје произвођач. Положај бубња на постољу је такав да се уже одмотава са горње стране.


245

По класичној технологији рада, вучна сајла (форсајла) се почев од бубња ручно развлачи и на сваком стубу поставља у котурачу, а кад се "развуче" тада се крај сајле помоћу "чарапице" и лако обртног зглоба, учврсти на почетак ужета. Други крај сајле се учврсти на вучну машину и почиње развлачење ужета. Ако је дужина затезног поља већа од дужине вучне сајле, врши се пребацивање вучне машине на нови положај, а вучна сајла поново ручно развлачи. Ако се врши настављање ужета, то се врши компресионим спојницама, а радове треба изводити по интерном упутству ЕМС-а које безбеђује надзорни орган. Код сваког носећег стуба треба да буде радник који контролише развлачење ужета. Пожељно је да у распону где се врши настављање, осим прописима изузетих објеката, не буде зграда, дворишта, важнијих путева и сличних објеката. Када се развуку сва ужад, прелази се на процес затезања. Приликом уравнавања угиба ужади температура амбијента се мери термометром на висини од око 2 м изнад тла. Међутим, ако је дан сунчан, температура ужета је виша од температуре ваздуха о чему треба водити рачуна. У таквим приликама добро је имати контактни термометар, који се поставља на уже и који мери тачну температуру ужета. Уравнавање угиба Уравнавање угиба може се вршити на неколико начина. Овде ће бити наведена два најчешћа начина уравнавања угиба: 1. Уравнавање угиба визирањем 2. Уравнавање угиба геодетским инструментом Вредности за угиб узимају се према монтажним табелама урађеним према идеалном распону. Уравнавање угиба визирањем врши се тако што се на два суседна стуба одмери прерачунати угиб и исти означи на појасним штаповима оба стуба. Означавање угиба се врши са летвама које се хоризонтално причвршћују на појасни штап. Одмеравање угиба се врши од тачке причвршћења проводника. Код носећег стуба то је носећа стезаљка проводника (односно при развлачењу место проводника у котурачи), а код затезног стуба тачка вешања изолаторског ланца на конзоли (заставица или у стремен). Угиб је уравнат када се уже нађе тачно у линији обе летве. Код овог система уравнавања јасно је да мора постојати видљивост између тачака на стубу (летава) које означавају угиб. Уравнавање угиба са геодетским инструментом врши се када се тражи прецизније мерење угиба, односно када се тачке на стубу не догледају. Код овог метода се морају познавати сви подаци за распон у коме се мери угиб (коте тачака причвршћења ужета, распон). За овај начин уравнавања угиба има неколико метода зависно од тога где се у односу на мерени распон поставња геодетски инструмент, а то пак зависи од конфигурације терена. Када то ситуација омогућава, инструмент се поставља на средини распона и на довољној удаљености од трасе тако да се добро виде тачке причвршћења ужета на стубу као и најнижа тачка ужета у распону. Приликом избора распона у коме ће се вршити уравнавање угиба за једно затезно поље, треба се придржавати следећих правила: У краћим затезним пољима (до око 6 распона) уравнавање угиба врши се у приближно средњем распону. Код дужих затезних поља уравнавање угиба врши се у два распона, и то у првом који се налази у првој трећини и у другом који је у другој трећини затезног поља. Дужина распона у којем се врши уравнавање угиба треба да је што приближнија вредности идеалног распона за то затезно поље. Мерење угиба за време монтаже ужади врши се у најнижем распону.


246

Компензација нееластичног издужења Код нових ужади која нису била изложена напрезањима на истезање, због нееластичног издужења (трајно издужење) током времена долази до повећања угиба у односу на рачунске вредности из табела угиба. Ово може да изазове угрожавање сигурносних висина уколико приликом пројектовања није узимано у обзир повећање угиба због нееластичног издужења ужета или није вршена одговарајућа компензација приликом монтаже. Нееластично издужење ужади састоји се од две компоненете. геометријског, које настаје услед слагања жица у слојевима и компактирања ужета, и металуршког издужења које настаје током времена због пластичне деформације жица услед сила затезања и старења материјала. У принципу, компензација нееластичног издужења ужета може се вршити на два начина: 1. Затезањем са максимално дозвољеном силом која је предвиђена пројектом, или силом 15 до 20% већом од силе монтаже у трајању од неколико сати (не мање од 2 сата), односно у трајању зависно од услова и економичности монтаже. За овај начин компензације услов је да се сила мери прецизним динамометром; 2. Температурном компензацијом, која у ствари представља уравнавање угиба на температури која је 15°C за проводник и 10°C за заштитно уже нижа од стварне температуре околине. Приликом коришћења ове методе треба бити врло опрезан у хладним зимским месецима. У пракси, нееластично (трајно) издужење најчешће се елиминише комбинацијом наведена два начина: геометријска компонента трајног издужења ужета, односно њен највећи део компензује се повећаном силом у фази монтаже ужади, док се део металуршког издужења елиминише температурном компензацијом. Метод компензације нееластичног издужења ужади се дефинише главним пројектом узимајући у обзир пун век трајања електро опреме и предвиђене резерве у сигурносним висинама. Табеле угиба које су дате у пројекту су урађене према идеалном распону .За распон у ком се врши уравнавање угиба потребно је извршити само прерачунавање за стварну температуру. Кад се заврши уравнавање угиба свих ужади, она остају у котурачама још 24 сата да се напрезања у свим распонима изједначе, а пре стављања истих у носеће стезаљке потребно је још једном проверити угибе. После учвршћивања проводника у носећим стезаљкама, носећи изолаторски ланци треба да имају вертикални положај. Носеће стезаљке за проводник и заштитно уже притезати момент кључем. Произвођач опреме треба да дефинише вредности момента притезања. Извођач радова све изведене радове уноси у грађевински дневник који редовно оверава надзорни орган. Оверене радове извођач радова уписује у грађевинску књигу, која чини саставни део документације за примопредају објекта.


247

Радови на уземљењу стубова Постављање уземљења челично-решеткастих стубова изводи се за време земљаних и радова на бетонирању темеља. Завртње за везу уземљивача са конструкцијом стуба треба премазати заштитном машћу и не треба их кирнеровати (засецати) као заштиту против одвртања. На посебан захтев инвеститора прикључак уземљивача се може и заварити за конструкцију стуба (прикључак без завртњева). У таквом случају отпор уземљења стуба се мери специјалним инструментом без одвајања заштитног ужета. Уземљење новог стуба бр.4а изводи се у облику од два прстена и то један око самог темеља на дубини од 2,0 m а други око свих темеља на дубини 0,7 m и на удаљењу 1,0 m од конструкције стуба. Као уземљивач се предвиђа поцинковано округло гвожђе пречника 10 мм и за конструкцију стуба се прикључује преко стезаљки за уземљење. Пошто далековод припада мрежи високе сигурности тј. опремљен је уређајима за брзо аутоматско искључење, то прописи не предвиђају посебне мере за регулисање напона корака и додира према члану 80. Правилника. Уземљење које је предвиђено обезбеђује отпор уземљења мањи од 15Ω тако да имамо заштиту од повратног прескока код удара грома у складу са прописима. О постављеном уземљивачу извођач је обавезан да изради документацију за сваки стуб. Мерење отпора уземљења са обичним инструментом врши се прво без заштитног ужета, тј. пре његовог развлачења, а друго мерење након монтаже заштитног ужета. Измерене вредности отпора уземљења уносе се у документацију за примопредају објекта. Електромонтажне радове на развлачењу ужади и уземљењу не треба изводити за време грмљавина. 3.2.4. Завршни радови Радове на другим објектима (ВН, НН, ТКВ, метални цевоводи и ограде, и сл.) уколико их има, изводе власници тих објеката према одобреним елаборатима. У овој фази се уклањају сви помоћни објекти за обезбеђење објеката који се укрштају, врши се интерни преглед, отклањање примедби, евакуација и затварање градилишта. Такође се дуж трасе уклањају сви објекти који су главним пројектом предвиђени за измештање или уклањање. У завршне радове спада и обележавање и означавање стубова и фаза. Таблице са ознаком опасности, бројем стуба и бројем далековода постављају се на висини од око 2,5 m изнад тла на најприступачнијој страни сваког стуба. На конзоле стубова изнад фазних проводника постављају се таблице за ознаку фаза. О завршетку радова и планираном стављању далековода под напон обавештавају се све заинтересоване стране, пре свега становништво на подручју по ком пролази траса.


248

3.2.5. Безбедност и здравље на раду За време електромонтажних радова на далеководу извођач мора поштовати све мере прописане Законом о безбедности и здрављу на раду, интерним правилницима извођача и упутствима Инвеститора и надзорног органа у вези са безбедношћу на раду, при чему се има придржавати основних етичких принципа у погледу бриге за људе, заштите животне средине и општег економског успеха. Обавезност коришћење свих предвиђених мера, средстава и опреме за безбедност на раду посебно се подвлачи јер се електромонтажни радови одвијају на висини и на стубовима који су у низу распрострањени у простору, који имају утицај и на које имају утицај природни, климатолошки и временски услови, околни објекти и други радови и радње које се обављају у њиховој близини. Предметни далековод има и паралелно вођење са постојећим далеководом 110 кВ бр.1159 Дрмно(СП) – Костолац који је у погону (под напоном), па је потребно извршити уземљење свих ужади предметног далековода због могуће појаве индукованих напона. Пре стављања далековода у погон односно пуштања под напон извођач је дужан да по налогу надзорног органа уклони све раднике са далековода и сва привремена уземљења тако да омогући стављање далековода под напон.


249

4. Упутство за монтажу OPGW ужета На предметном далеководу уграђено је ОPGW уже проивођача Furukuwa тип D које има следеће карактеристике:

Ознака: - ACS 49 -5

Пресек: - 49.5 mm2 Пречник: - 10.5 mm Тежина: - 337 kg/km Рачунска сила кидања: - 5080 daN Максимално радно напрезање: - 410.4 N/mm2 Изузетно дозвољено напрезање: - 769.5 N/mm2 Модул еластичности: - 14000 daN/mm2 Температурни коефицијент: - 13.4 *10-6 1/°C Отпор на 20°C: - 1.315 Ω/km

На носећим стубовима вешање jе изведено са висећим склопом који је преко заставице причвршћен на Г носач. На постојећим затезним стубовима вешање OPGW ужета је изведено са затезном крајњом спиралом која је преко продуживача и шекле причвршћена на врх стуба. Причвршћење заштитног ужета на новом затезном стубу врши се преко затезне спирале, подложне (заштитне) спирале и каушн виљушке на постољу стуба. Спојна опрема за OPGW уже је са преформираним прутевима – спиралама. Носеће завешење за OPGW састоји се од специјалне носеће висеће стезаљке са неопренским улошком и заштитном (носећом) спиралом, а затезно завешење састављено је од затезне спирале, подложне (заштитне) спирале и каушн виљушке. Да би се побољшала веза између OPGW ужета и конструкције стуба предвиђени су посебни мостови. Склоп за затезно причвршћење OPGW ужета на порталима је са затезачем ради фине регулације угиба и изолаторским чланком ради могућности електричног одвајања уземљења ТС од уземљења далековода. Радови на припреми, развлачењу и монтажи заштитних ужади и монтажи одговарајуће спојне опреме морају се изводити према посебним упутствима произвођача и испоручиоца, а овде се дају само опште напомене у вези са овим радовима на предметном објекту.

4.1. Транспорт Да би се избегла било каква оштећења OPGW ужета за време транспорта, бубњеви се транспортују у усправном положају и осигуравају облогама које се могу уклонити тек када се бубањ сигурно постави на постоље. На градилишту се бубањ истовараује помоћу камиона са краном, дизалице или преко рампе (косе равни). Ако се бубањ истоварује краном користи се вратило и погодан зупчаник, а ако се котрља бубањ се сме окретати само у смеру означеним стрелицама.

4.2. Развлачење, уравнавање угиба OPGW ужета и компензација нееластичног издужења OPGW уже се пре развлачења ни у ком случају не сме премотавати на други бубањ пошто то може довести до оштећења жица. Заштитно уже са оптичким влакнима је намотано слично као и класично заштитно уже (без фибер оптичких влакана). OPGW уже се са бубња полаже са почетком на доле и у правцу машине за кочење. Аутоматско спрезање (купловање) кочнице и бубња је неопходно ради спречавања било каквог додатног вучења бубња и стварања опасних омчи на ужету при активирању редно повезане кочнице.


250

Пречник бубња кочнице (по правилу двострука фантом кочница) не сме бити мањи од 70 x пречник OPGW кабла али свакако не мање од 1200 мм. Вучна машина и кочница се постављају на такву удаљеност од стуба да угао ужета према земљи не буде већи од 300. Ова удаљеност износи око 1.8 пута висина стуба до врха. Пре радова на демонтажи постојећег заштитног ужета на врхове стубова на којима се мења уже се монтирају котураче. Пречник котураче постављене на носећим стубовима не сме износити мање од 450 мм. На затезним стубовима пречник котураче не сме бити мањи од 600 мм а пречник крајњих котурача мора бити већи од 800 мм. У било ком случају минимални полупречник савијања, 15 x пречник кабла, не сме бити прекорачен. Када се монтирају OPGW ужад која имају алумовелд ( АCS ) жице у спољњем слоју ( OPGW ужад типа D,Е и F) морају се користити котураче са неопренским улошком или оне са лежиштем за OPGW кабл од пластике. Употреба котурача у ''тандем комбинацији'' није дозвољена. Пре употребе треба проверити да ли котураче раде лако и без великог трења. Пре развлачења OPGW ужета прво се демонтира постојеће заштитно уже. Постојеће заштитно уже се најпре одклемује и пребаци у котураче. Постојећи склопови за овешење заштитног ужета се комплетно демонтирају. Уколико рупе на конструкцији стуба за додатну везу не одговарају за нове прикључне стезаљке за OPGW уже, треба их прилагодити на лицу места. Постојеће заштитно уже ни у ком случају не треба користити као вучно уже (пред-уже, ''форсајла'') за OPGW уже, већ се њиме може развући само одговарајуће челична вучна сајла. За углове скретања трасе до око 450 OPGW уже се може развлачити преко једне котураче на затезном стубу, када је положај котурача такав да је осигурано развлачење без трења и у сагласности са минималним пречником савијања ужета. За промене правца веће од 450 OPGW уже се мора развлачити преко најмање две котураче да би се угао скретања на котурачи редуковао. Вучно уже (челична сајла) мора бити лако савитљиво и повезано са OPGW ужетом преко два лако покретна и обртна зглоба (окретна клема). Веза између OPGW и вучног ужета остварује се или преко ''дугачког флексибилног држача проводника'' (спирална затезна спојница, ''чарапица'') или преко компресионе спојнице. Када се монтирају OPGW ужад која имају централну челичну цевчицу и жице у једном слоју ( OPGW уже типа D ) морају се користити комплети против увртања OPGW ужета код монтаже а који се постављају директно на OPGW уже.Код монтаже осталих типова OPGW ужади препоруцује се употреба комплета против увртања OPGW ужета код монтаже За време развлачења апсолутно се мора избећи било какав контакт OPGW ужета са земљом. То ће спречити механичко оштећење ужета или корозију узроковану хемијским састојцима у земљи. Ако се упркос свим предострожностима у току развлачења појаве нека оштећења на спољњем слоју ужета, таква места се осигуравају спиралама за поправку. Ради превазилажења нежељеног и да би се избегла било каква деформација ужета, величина жљеба бубња кочнице мора одговарати пречнику OPGW ужета. Радна површина жљеба треба да буде пресвучена тврдом пластиком (полиамид) ради спречавања сваког недозвољеног торзионог ефекта у ужету и оштећења истог. Ако се користи тврда пластика, на простору код кочнице OPGW уже треба уземљити. Приликом развлачења мора се осигурати да се не пређе дозвољено вучно напрезање. Максимално дозвољено вучно напрезање износи 20% од РТС -номиналног прекидног оптерећења. Уколико није могућа контрола константног напрезања треба дозвољену максималну вредност подесити ограничавањем вучног напрезања.


251

У почетку, брзина развлачења се постепено повећава до 5 м/мин, и ако је све у реду може се повећати максимално до 60 м/мин. Стварна брзина развлачења зависи, наравно, од конфигурацује далековода. Строго се забрањује коришћење самохватајућих стезаљки – такозваних жабица када се монтирају и затежу OPGW ужад. За време развлачења и затезања OPGW ужета, радници са сталном радио везом са руковаоцима код вучне машине и кочнице треба да су тако распоређени да могу да контролишу правилно пролажење OPGW ужета кроз котураче на свим стубовима. Најнижа дозвољена температура амбијента за развлачење OPGW ужета износи -10 0C. Већина произвођача заштитне ужади још увек не дају податке о трајном издужењу које зависи како од карактеристика материјала и конструкције ужета тако и од примењене технологије израде. Због тога се компензација повећања угиба због трајног издужења може дати само на основу искуства са постојећих водова и досадашњих испитивања спроведених у лабораторијама. Сагласно томе а из разлог сигурности и економичности приликом монтаже за предметни објекат предвиђа се метод предзатезања. У процесу монтаже проводнике и заштитну ужад треба након развлачења прво затегнути силом 20% већом од оне која одговара по монтажним табелама и тренутном стању температуре, и тако затегнуто држати минимално 3 сата. Пожељно је да се уже држи овако затегнуто 24 сата. После тога се приступа уравнавању угиба. Пошто се највећи део трајног издужења догађаја при овом поступку, то показује да металуршко издужење представља и већи део укупног трајног издужења. Према резултатима испитивања оно се креће у границама од 66% до 83% укупног трајног издужења. Други мањи део трајног издужења на компензује се температурном компензацијом. Наиме уравнавање угиба треба вршити за температуру која је за 10 0C нижа од стварне температуре околине. На пример ако је тренутна температура околине 170C уравнавање угиба се врши за температура 70C. Температуру мерити у хладу. За уравнавање угиба обавезно користити методу визирања помоћу инструмента за визирање који се причвршћује на конструкцију стуба. Визирање угиба OPGW - а треба да се изводи у сваком затезном пољу посебно унутар радног поља. Број мерења угиба у затезном пољу износи: Број распона у затезном пољу број мерења угиба (распона)

1 1 2 -62 7-153

Да би се олакшали радови на уравнавању угиба и у прилогу 6.3 дате су табеле угиба које су за свако затезно поље срачунате преко идеалних распона, и из њих се угиби могу директно користити. Уколико се температура измерена на терену не слаже са температурама датим у табелама треба само извршити интерполацију угиба за конкретну температуру. Податке о снимљеним угибима извођач уписује у табелу дату у овом прилогу.

4.3. Спојна опрема за OPGW уже Детаљне цртеже и упутства за примену и монтажу опреме за носеће, затезно пролазно и крајње затезно завешење, стезаљке за уземљење, пригушиваче вибрација, обујмице за причвршћење кабла и другу опрему која се користи за OPGW уже даје произвођач или испоручилац опреме. Спојна и друга опрема која није на задовољавајући начин прилагођена конструкцији OPGW ужета, стубовима и условима амбијента може проузроковати озбиљна оштећења заштитног ужета и оптичког влакна и тако изазвати дуготрајно слабљење његових механичких и оптичких карактеристика.


252

4.4. Монтажа спојне опреме за OPGW уже

Приликом монтаже преформираних спирала треба се придржавати упутства произвођача. Смер поужавања носеће спирале је је исти као и смер поужавања спољашњег слоја OPGW ужета Смер поужавања заштитних (подложних) спирала је супротан од смера поужавања спољашњег слоја OPGW ужета, а смер поужавања затезне спирале супротан од смера поужавања заштитне спирале, односно исти као спољашњег слоја OPGW ужета. У случају накнадног преподешавања спирала за време процеса монтаже њихови крајеви могу привремено бити ненамотани у дужини од око 5 cm. То ће умногоме олакшати евентуално било које премештање. Не треба спирале преподешавати више од једанпут, јер преподешена или премештена спирала може изгубити слој корунда који служи за побољшање трења и тако ослаби преношење одговарајућих оптерећења. Приликом монтаже опреме за носеће и затезно завешење треба добро прегледати жице због могућих оштећења од неког алата (на пр. приликом ''затварања'' крајева преформираних спирала). Затезне крајње спирале могу се употребити као привремене стезаљке у процесу монтаже код уравнавања угиба. Ове привремене спирале треба означити да се не би касније употребиле за крајње завешење. Привремене крајње спирале треба примењивати само за OPGW ужад која се затежу. Уколико се ове спирале употребе за незатегнуту ужад, то би могло довести до тога да се жице опусте и да преформиране спирале изгубе своје прописане особине. Наставне спојнице за спољњу монтажу (кућишта за спојена фибер оптичка влакна) постављене су на једној од доњих дијагонала стубова и на висини од око 5 м изнад земље, а завршне спојнице на порталима трафостаница на висини до 1,5 м изнад земље.


253

адаптација ДВ 110 kV бр.1128/1 Костолац - Рудник 1,

4. УПУТСТВО ЗА ИЗГРАДЊУ У ранијим тачкама техничког извештаја дате су напомене и упутства која треба да користе при изградњи објекта. Овде ће бити дато још нека упутства која се тичу објекта као целине. Нови стубови лоцирани су на довољном удаљењу од постојећих стубова, који се демонтирају, тако да се могу несметано изводити армирано бетонски радови. Пре коначног одлучивања са кога ће се спрудишта узимати шљунак, извршити пробно испитивање материјала. Пре ископа темељних јама обавезно проверити положај кочића, јер постоји опасност од намерног и случајног померања од стране неодговорних лица. Ископ темељних јама не сме да уследи много пре постављања темеља, јер се обично земља обурва. Приликом израде темеља извршити и постављање уземљења. После подизања стуба извршити испитивање уземљења. По завршетку набијања ископа око темеља преосталу земљу брижљиво испланирати да се не би ометала обрада њива, а преостали шљунак, отпатке од бетона, као и ископ, уколико се састоји од шодера, камена и сл., уклонити са обрадивих површина, да не би власник земљишта материјал наслагао на темељ и тиме омогућио задржавање воде и блата. Испланирати терен, затрпати јаркове и разоре код темеља. Обратити пажњу да се приликом радова причини што је могуће мање штете. Упутства за монтажу стубова дата су у техничкој документацији за стубове које наручује Извођач. Пре преузимања стубова из фабрике потребно је извршити контролу, да ли су правилно израђени детаљи и правилно избушене рупе за монтажу делова за причвршћење изолаторских ланаца, за монтажу заштитног ужета, спојне опреме и др., односно свих детаља качења датих на цртежима у прилогу IV. Ова контрола најбоље се врши пробном монтажом одговарајућих делова. Код монтаже изолаторских ланаца пазити да се монтирају пројектом предвиђени детаљи. Сав материјал употребљен на далеководу треба да одговара важећим прописима, стандардима и посебним условима предвиђеним у предметном пројекту. Пре испоруке на терен, материјал треба стручно прегледати и испитати да ли у свему одговара. Испитивање заставица, овесног материјала, изолатора, проводника и материјала за настављање проводника, обавезно је уколико не постоји писмена гаранција испоручиоца за особине предвиђене прописима, односно према пројекту. Пре било каквих радова треба направити план за изградњу предметне адаптације којим ће се утврдити редослед и начин грађевинских и електромонтажних радова, искључења постојећег далековода, резервна напајања, заштита постојећих објеката, регулисање саобраћаја и сви остали радови везани за изградњу као и све прописане мере заштите на раду. Да би се подигао нови стуб који се налази у траси постојећег вода, потребно је демонтирати и спустити проводник све до првог постојећег затезног стуба који се задржава. На предметној реконструкцији проводник се демонтира од постојећег стуба бр.35 до постојећег стуба бр.43. У новоформираним затезним пољима стуб бр.37 НОВИ - стуб бр.40 - стуб бр.42 НОВИ - стуб бр.43 монтираће се нови проводник а у осталим затезним пољима задржава се постојећи проводник. Заштитно уже се задржава, само се ради извођења грађевинских и електромонтажних радова мора демонтирати и поново монтирати и то од спојне кутије на постојећем стубу бр.33адо спојне кутије на порталу ТС Рудник 1. При демонтажи заштитног ужета са оптичким влакнима мора се исто пажљиво спустити и у зависности од технологије извођача радова заштитити од накнадних оштећења до поновне монтаже ужета након подизања нових стубова.


254

Пре демонтаже, спуштања, поновне монтаже и затезања постојећих проводника и заштитног ужета обавезно је додатно анкерисати постојеће и нове затезне стубове . Анкеришу се стубови бр.33а, бр.35, бр.37НОВИ, бр.40, бр.42НОВИ и бр.43. При развлачењу ужади од алучелика пазити да се иста не оштете развлачењем по земљи или на други начин. При куповини проводника и заштитног ужета водити рачуна о потребним дужинама ужади да се она што мање настављају. Распоред проводника за развлачење на терену треба извршити тако да се поштују прописи и следећа упутства:

- На преласку далековода преко аутопута није дозвољено настављање проводника . - На прелазу далековода преко локалних путева дозвољен је само један наставак по

проводнику .

У осталим распонима дозвољено је настављање. При томе прописи изричито не забрањују више од једног наставка компресионим спојницама у једном распону, али ову могућност треба оставити за накнадне интервеције. Према томе, не треба предвидети више од једног наставка компресионом спојницом на једном ужету и у једном распону. Растојање наставака од носеће односно од затезне стезаљке треба да буде минимално 20 m. Све ово подразумева да су спојнице компресионе, па према томе гарантују најмање 100 % силе кидања проводника. Употребом направе за дириговано одвијање ужета, строго водити рачуна да не дође до стварања омчи. Приликом извођења радова водити рачуна да не дође до додира између алучелика и бакра преко алата који је био употребљаван за ужад од бакра или на други начин, јер то доводи до хемијске корозије материјала. Котурови за развлачење проводника не смеју имати пречник мањи од 0.7 m. Развлачење ужади вршити употребом машине за развлачење и кочнице. Домаћи произвођачи проводника и заштитне ужади још увек не дају податке о трајном издужењу које зависи како од карактеристика материјала и конструкције ужета тако и од примењене технологије израде. Због тога се компензација повећања угиба, због трајног издужења, може добити само на основу искуства са постојећих водова и досадашњих испитивања спроведених у лабораторији. Сагласно томе а из разлога сигурности и економичности приликом монтаже за предметни објекат предвиђа се метод предзатезања. У процесу монтаже проводнике треба након развлачења прво затегнути силом 30 % већом од оне која одговара по монтажним табелама за тренутно стање температуре, и тако затегнуте држати 3 сата. После тога треба их попустити на прописану силу затезања са којом се врши уравнање угиба.Уравнање угиба вршити за температуру која је за 15оС нижа од температуре амбијента. Метод презатезања применити само на деоници на којој се монтира нови проводник у новоформираном затезним пољима стуб бр.37 НОВИ - стуб бр.40 - стуб бр.42 НОВИ - стуб бр.43 Температуру при раду мерити термометром, а не служити се проценама. При монтажи треба рачунати обавезно помоћу напрезања и угиба за ''идеалне распоне''. Да би се олакшали радови на монтажи у прилогу III-9.1 дате су табеле угиба, које су за свако затезно поље предметних измештања срачунате преко идеалних распона. Посебну пажњу обратити на притезање проводника на месту укрштања са новим саобраћајницама. После учвршћења проводника у стезаљкама, носећи ланци треба да имају вертикални положај. Причвршћење OPGW ужета на стубове се врши преко склопова описаних у тачки 3.8. техничког извештаја. Радови на припреми, демонтажи, развлачењу и поновној монтажи постојећег OPGW ужета (које се задржава за предметну реконструкцију) изводе се према посебним упутствима произвођача OPGW ужета.


255

Током рада потребно је пазити да се избегне стварање петљи, прекомерно увртање или стварање огреботина на ужету. Ако се у току развлачења, упркос свим предострожностима, појавеоштећења на спољашњем слоју-таква места треба осигурати спиралама за поправку OPGW ужета. За развлачење се користе котураче са жљебовима који су дрвени или пресвучеми механички отпорним синтетичким материјалом. За промене правца трасе до око 45о уже се може развлачити преко једнекотураче на затезном стубу док се за промене правца вече од 45о развлачење мора вршити преко најмање две котураче. Приликом развлачења водити рачуна да се не пређе дозвољено вучно напрезање које износи 20% од силе кидања OPGW ужета. Најнижа дозвољена температура амбијента прикојој се може развлачити OPGW уже износи -10

оС. Пошто ће се предметна реконструкција радити са постојећим OPGW ужетом нема потребе вршити компензацију повећања угиба услед трајног издужења методом предзатезања. Подешавање угиба OPGW ужета врши се према подацима за угиб и затезање из монтажних табела угиба које су дате у прилогу III-9.2 ове документације. За уравнавање угиба обавезно користити методу визирања помоћу инструмента за визирање који се причвршћује за конструкцију стуба. Приликом монтаже преформираних спирала треба се придржавати упутства произвођача. Додатне везе се на дну носеће стезаљке монтирају у правцу конзола. Повезивање оптичких влакана у OPGW ужету код његовог настављања врши се увођењем у наставне спојнице за спољњу монтажу- Joint Box (кућишта за спојена фибер оптичка влакна). За радове на предметној реконструкцији наставне спојнице су монтиране на постојећем стубу бр.33а и на порталу у ТС Рудник 1.Након изведеног спајања у спојници преосталу дужину OPGW ужета треба савити у облику круга пречника већег од 1m а затим га поуздано причврститиза стуб. Код радова на монтажи спојница и настављању фибер оптичких влакана треба водити рачуна да пречник савијања OPGW ужета не сме бити мањи од 15 х полупречник OPGW ужета. Уколико се у току изградње далековода примете нови објекти, за та нова укрштања потребно је упутство и сагласност пројектанта,инвеститора и власника вода. Уколико се приликом ископа темељних јама евентуално наиђе на подземне инсталације које нису назначене у овом пројекту, или су на мањем одстојању од 10 m од темеља стубова треба одмах известити инвеститора објекта, пројектанта и власника вода. При извођењу радова на предметној реконструкцији посебну пажњу треба обратити на постављање радних уземљења и уопште заштити на раду. Радна уземљења и спајања на кратко уклонити пре пробног стављања далековода под напон. Развлачење и затезање проводника и зштитног ужета на местима укрштања са другим водовима може се вршити само када су ови водови искључњни. Извођач радова мора да планира динамику извођења радова тако да искључења ДВ буду минимална. При раду примењивати све прописима предвиђене заштитне мере.


256

адаптација ДВ 110 kV бр.1128/2 Рудник 1 - Рудник 2, на деоници између портала у ТС Рудник 1 и портала у ТС Рудник 2

4. УПУТСТВО ЗА ИЗГРАДЊУ У ранијим тачкама техничког извештаја дате су напомене и упутства која треба да користе при изградњи објекта. Овде ће бити дато још нека упутства која се тичу објекта као целине. Нови стубови лоцирани су на довољном удаљењу од постојећих стубова, који се демонтирају, тако да се могу несметано изводити армирано бетонски радови. Пре коначног одлучивања са кога ће се спрудишта узимати шљунак, извршити пробно испитивање материјала. Пре ископа темељних јама обавезно проверити положај кочића, јер постоји опасност од намерног и случајног померања од стране неодговорних лица. Ископ темељних јама не сме да уследи много пре постављања темеља, јер се обично земља обурва. Приликом израде темеља извршити и постављање уземљења. После подизања стуба извршити испитивање уземљења. По завршетку набијања ископа око темеља преосталу земљу брижљиво испланирати да се не би ометала обрада њива, а преостали шљунак, отпатке од бетона, као и ископ, уколико се састоји од шодера, камена и сл., уклонити са обрадивих површина, да не би власник земљишта материјал наслагао на темељ и тиме омогућио задржавање воде и блата. Испланирати терен, затрпати јаркове и разоре код темеља. Обратити пажњу да се приликом радова причини што је могуће мање штете. Упутства за монтажу стубова дата су у техничкој документацији за стубове које наручује Извођач. Пре преузимања стубова из фабрике потребно је извршити контролу, да ли су правилно израђени детаљи и правилно избушене рупе за монтажу делова за причвршћење изолаторских ланаца, за монтажу заштитног ужета, спојне опреме и др., односно свих детаља качења датих на цртежима у прилогу IV. Ова контрола најбоље се врши пробном монтажом одговарајућих делова. Код монтаже изолаторских ланаца пазити да се монтирају пројектом предвиђени детаљи. Сав материјал употребљен на далеководу треба да одговара важећим прописима, стандардима и посебним условима предвиђеним у предметном пројекту. Пре испоруке на терен, материјал треба стручно прегледати и испитати да ли у свему одговара. Испитивање заставица, овесног материјала, изолатора, проводника и материјала за настављање проводника, обавезно је уколико не постоји писмена гаранција испоручиоца за особине предвиђене прописима, односно према пројекту. Пре било каквих радова треба направити план за изградњу предметне адаптације којим ће се утврдити редослед и начин грађевинских и електромонтажних радова, искључења постојећег далековода, резервна напајања, заштита постојећих објеката, регулисање саобраћаја и сви остали радови везани за изградњу као и све прописане мере заштите на раду. Да би се подигао нови стуб који се налази у траси постојећег вода, потребно је демонтирати и спустити проводник све до првог постојећег затезног стуба који се задржава. На предметној адаптацији проводник се демонтира од постојећег стуба бр.44 до постојећег стуба бр.52, од постојећег стуба бр.53А до постојећег стуба бр.57 и од постојећег стуба бр.63 до постојећег стуба бр.65. У новоформираним затезним пољима између постојећег стуба бр.44 и новог стуба бр.50 НОВИ, новог стуба бр.56А НОВИ и постојећег стуба бр.57, као и између постојећег стуба бр.63 и новог стуба бр.63А НОВИ монтираће се нови проводник, а у осталим затезним пољима задржава се постојећи проводник. Уколико се покаже да је резерва заштитног ужета код оптичких спојница довољна - заштитно уже се задржава, само се ради извођења грађевинских и електромонтажних радова мора демонтирати и поново монтирати и то од спојне кутије на порталу ТС Рудник 1 до спојне кутије на порталу ТС Рудник 2. При демонтажи заштитног ужета


257

са оптичким влакнима мора се исто пажљиво спустити и у зависности од технологије извођача радова заштитити од накнадних оштећења до поновне монтаже ужета након подизања нових стубова. Пре демонтаже, спуштања, поновне монтаже и затезања постојећих проводника и заштитног ужета обавезно је додатно анкерисати постојеће и нове затезне стубове. Анкеришу се стубови бр.44, бр.45 НОВИ, бр.47, бр.50 НОВИ, бр.52, бр.53А, бр.56А НОВИ , бр.57, бр.63, бр.63А НОВИ и бр.65. При развлачењу ужади од алучелика пазити да се иста не оштете развлачењем по земљи или на други начин. При куповини проводника и заштитног ужета водити рачуна о потребним дужинама ужади да се она што мање настављају. Распоред проводника за развлачење на терену треба извршити тако да се поштују прописи и следећа упутства:

- На преласку далековода преко аутопута није дозвољено настављање проводника . - На прелазу далековода преко локалних путева дозвољен је само један наставак по

проводнику .

У осталим распонима дозвољено је настављање. При томе прописи изричито не забрањују више од једног наставка компресионим спојницама у једном распону, али ову могућност треба оставити за накнадне интервеције. Према томе, не треба предвидети више од једног наставка компресионом спојницом на једном ужету и у једном распону. Растојање наставака од носеће односно од затезне стезаљке треба да буде минимално 20 m. Све ово подразумева да су спојнице компресионе, па према томе гарантују најмање 100 % силе кидања проводника. Употребом направе за дириговано одвијање ужета, строго водити рачуна да не дође до стварања омчи. Приликом извођења радова водити рачуна да не дође до додира између алучелика и бакра преко алата који је био употребљаван за ужад од бакра или на други начин, јер то доводи до хемијске корозије материјала. Котурови за развлачење проводника не смеју имати пречник мањи од 0.7 m. Развлачење ужади вршити употребом машине за развлачење и кочнице. Домаћи произвођачи проводника и заштитне ужади још увек не дају податке о трајном издужењу које зависи како од карактеристика материјала и конструкције ужета тако и од примењене технологије израде. Због тога се компензација повећања угиба, због трајног издужења, може добити само на основу искуства са постојећих водова и досадашњих испитивања спроведених у лабораторији. Сагласно томе а из разлога сигурности и економичности приликом монтаже за предметни објекат предвиђа се метод предзатезања. У процесу монтаже проводнике треба након развлачења прво затегнути силом 30 % већом од оне која одговара по монтажним табелама за тренутно стање температуре, и тако затегнуте држати 3 сата. После тога треба их попустити на прописану силу затезања са којом се врши уравнање угиба.Уравнање угиба вршити за температуру која је за 15оС нижа од температуре амбијента. Метод презатезања применити само на деоницама на којима се монтира нови проводник у новоформираном затезним пољима између постојећег стуба бр.44 и новог стуба бр.50 НОВИ, новог стуба бр.56А НОВИ и постојећег стуба бр.57 као и између постојећег стуба бр.63 и новог стуба бр.63А НОВИ. Температуру при раду мерити термометром, а не служити се проценама. При монтажи треба рачунати обавезно помоћу напрезања и угиба за ''идеалне распоне''. Да би се олакшали радови на монтажи у прилогу III-9.1 дате су табеле угиба, које су за свако затезно поље предметних измештања срачунате преко идеалних распона. Посебну пажњу обратити на притезање проводника на месту укрштања са новим саобраћајницама.


258

После учвршћења проводника у стезаљкама, носећи ланци треба да имају вертикални положај. Причвршћење OPGW ужета на стубове се врши преко склопова описаних у тачки 3.7 техничког извештаја. Радови на припреми, демонтажи, развлачењу и поновној монтажи постојећег OPGW ужета (које се задржава за предметну реконструкцију) изводе се према посебним упутствима произвођача OPGW ужета. Током рада потребно је пазити да се избегне стварање петљи, прекомерно увртање или стварање огреботина на ужету. Ако се у току развлачења, упркос свим предострожностима, појавеоштећења на спољашњем слоју- таква места треба осигурати спиралама за поправку OPGW ужета. За развлачење се користе котураче са жљебовима који су дрвени или пресвучеми механички отпорним синтетичким материјалом. За промене правца трасе до око 45о уже се може развлачити преко једнекотураче на затезном стубу док се за промене правца вече од 45о развлачење мора вршити преко најмање две котураче. Приликом развлачења водити рачуна да се не пређе дозвољено вучно напрезање које износи 20% од силе кидања OPGW ужета. Најнижа дозвољена температура амбијента прикојој се може развлачити OPGW уже износи -10

оС. Пошто ће се предметна адаптација радити са постојећим OPGW ужетом нема потребе вршити компензацију повећања угиба услед трајног издужења методом предзатезања. Подешавање угиба OPGW ужета врши се према подацима за угиб и затезање из монтажних табела угиба које су дате у прилогу III-9.2 ове документације. За уравнавање угиба обавезно користити методу визирања помоћу инструмента за визирање који се причвршћује за конструкцију стуба. Приликом монтаже преформираних спирала треба се придржавати упутства произвођача. Додатне везе се на дну носеће стезаљке монтирају у правцу конзола. Повезивање оптичких влакана у OPGW ужету код његовог настављања врши се увођењем у наставне спојнице за спољњу монтажу- Joint Box (кућишта за спојена фибер оптичка влакна). За радове на предметној адаптацији спојнице (наставни и завршне) су монтиране на постојећим стубовима бр.53а и бр.61 и на порталима у ТС Рудник 1 и ТС Рудник 2. Након изведеног спајања у спојници преосталу дужину OPGW ужета треба савити у облику круга пречника већег од 1m а затим га поуздано причврститиза стуб. Код радова на монтажи спојница и настављању фибер оптичких влакана треба водити рачуна да пречник савијања OPGW ужета не сме бити мањи од 15 х полупречник OPGW ужета. Уколико се у току изградње далековода примете нови објекти, за та нова укрштања потребно је упутство и сагласност пројектанта,инвеститора и власника вода. Уколико се приликом ископа темељних јама евентуално наиђе на подземне инсталације које нису назначене у овом пројекту, или су на мањем одстојању од 10 m од темеља стубова треба одмах известити инвеститора објекта, пројектанта и власника вода. При извођењу радова на предметној реконструкцији посебну пажњу треба обратити на постављање радних уземљења и уопште заштити на раду. Радна уземљења и спајања на кратко уклонити пре пробног стављања далековода под напон. Развлачење и затезање проводника и зштитног ужета на местима укрштања са другим водовима може се вршити само када су ови водови искључњни. Извођач радова мора да планира динамику извођења радова тако да искључења ДВ буду минимална. При раду примењивати све прописима предвиђене заштитне мере.


259

измештање и заштита надземних и подземних електроенергетских водова 1kV и 10kV

ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ПОЛАГАЊЕ КАБЛОВСКИХ ВОДОВА И ИЗВОЂЕЊЕ НАДЗЕМНЕ МРЕЖЕ

10kV I. ОПШТИ УСЛОВИ

• Ови технички услови саставни су део пројекта и као такви обавезују инвеститора и извођача при изградњи објекта.

• Радове извести у свему према текстуалном и графичком делу пројекта и на основу техничких прописа и норматива за ову врсту електроенергетских инсталација.

• Пре почетка радова, Извођач је обавезан да се детаљно упозна са пројектом и да све своје примедбе и запажања, уколико их има, благовремено достави Надзорном органу, путем Грађевинског дневника.

• Уколико се у току градње појави оправдана потреба за отступањем и мањим изменама пројекта, извођач мора да за сваку измену добије писмену сагласност надзорног органа. Надзорни орган ће по потреби да упозна и пројектанта са предложеном изменом и да тражи његову сагласност.

• За време извођења радова Извођач је дужан да води дневник радова, са свим подацима које овакав дневник предвиђа (Грађевински дневник). Све измене Извођач је дужан да унесе у пројекат, тако да је у могућности да по окончању радова преда Инвеститору пројекат изведеног стања.

• Сав материјал који се уграђује мора да буде квалитетан и да одговара стандардима. Материјал који не испуњава услове не сме се употребити.

• Инвеститор је дужан да одреди једно стручно лице које ће да врши надзор над изградњом објеката у току целе градње ради контроле квалитета и количина радова и решења нејасних питања.

• Пре упућивања на градилиште сав материјал мора да се контролише да ли одговара условима из пројекта и важећим прописима.

• За уграђену опрему и материјал неопходно је обезбедити декларацију квалитета производа и одговарајуће атесте о извршеним испитивањима.

• Пуштање објекта у сталан рад може се извршити по обављеном техничком прегледу и добијеној дозволи за употребу.

• За исправност изведених радова Извођач гарантује према уговору, од дана стављања инсталација у рад. Све кварове који би се могли појавити у гарантном року, због несолидне израде или због употребе материјала слабог квалитета, Извођач је дужан да отклони без права на накнаду.

• Приликом извођења радова Извођач је дужан да спроводи мере заштите на раду, а према важећим прописима и нормативима.

II. ПОЛАГАЊЕ КАБЛОВА

1. Припрема каблова за полагање Не препоручује се полагање каблова ако је спољна температура нижа од -5°C. У супротном треба претходно загрејати кабл и што је могуће брже га положити. Загревање се врши 48 часова у просторији са температуром од 10 до 20°С. Убрзано загревање се може постићи пропуштањем струје густине око 1А/mm2 у трајању од 1 час или коришћењем специјалних грејача, при чему се не сме прекорачити дозвољена температура на површини кабла од 35°С за каблове 1-10kV, односно 25°С за каблове 20-35 kV.


260

Пре почетка полагања, бубањ са каблом мора се подићи на носаче за развлачење тако да се одмотавање врши са горње стране. Носачи за развлачење могу бити монтирани на камиону или приколици, с тим да буду обезбеђени од превртања. Осовина бубња мора бити хоризонтална. Препоручује се употреба специјалних приколица за транспорт и развлачење каблова. На новим бубњевима са кабловима забрањује се скидање оплате пре самог почетка полагања. Пре почетка полагања руководилац радова је дужан:

•Ако бубањ није осигуран (крајеви кабла нису фабрички затворени) или је кабл сечен да га напонски испита.

• Да по завршеном испитивању одмах на одговарајући начин затвори крајеве кабла.

• Да прегледа цео ров и испита да ли је спреман за полагање кабла.

• Приликом пријема кабла на бубњу потребно је са бубња скинути атест о фабричком испитивању и преконтролисати податке и упоредити са плочицом бубуња. Уколико атест не постоји кабл је потребно напонски испитати.

2. Полагање каблова у ров и кабловску канализацију

•Енергетски каблови се полажу у земљу, воду, у канале, на регале, на стубове, прекомостова и слично.

•Трасу кабла треба одабрати да испуњава оптималне техничке и економске услове и да буде усаглашена са постојећим подземним инсталацијама, уз одобрење надлежног органа за уређење простора.

•Каблови се полажу ручно или применом механизације, при чему се морају поштовати дозвољени полупречници савијања и дозвољене вучне силе.

•Дозвољени полупречници савијања за каблове 1 kV са PVC изолацијом износе 12D (спољни пречник кабла), са Х изолацијом 10D, за каблове 10, 20 и 35 kV износе 15D.

•Растојање између радника зависи од теренских услова и тежине кабла, али не сме бити веће од 3m због савијања.

•На улазу и излазу бетонске канализације или цеви поставља се по један радник са задатком да спречи оштећење изолације кабла.

•Крајеви цеви треба да буду заштићени пластичним левком.

•На неприступачним или опасним местима (одрњавање земље или других материјала), препоручује се употреба котурача за развлачење.

•Забрањује се развлачење каблова моторним возилом, вучење по земљи, упредање кабла, бацање кабла у ров, ломљење и савијање преко дозвољене границе.

• После полагања кабла и пре затрпавања трасе мора се извршити снимање трасе кабла од стране надлежног органа за геодетске послове.

• Крајеве положеног кабла треба означити помоћу плочица на којима се налазе основни подаци о каблу и ознаке трасе.

• Препоручује се директно полагање енергетских каблова у земљи у кабловски ров чија дубина и ширина зависи од називног напона кабла, врсте земљишта, броја положених каблова у рову и укрштања са другим подземним инсталацијама.

• Нормална дубина укопавања кабла у земљу износи 0,8m за каблове 1-10 kV и 1,1m за каблове 35 kV. Одступања су дозвољена на мањим дужинама код укрштања са другим инсталацијама и у случају неповољних услова полагања (каменито тло). Код преласка путева и улица дубина укопавања треба да изниси 1m за све напонске нивое.

• Кабловски ров се копа као отворени ров, осим у случајевима укрштања са пругама, путевима и улицама где се не сме ометати саобраћај, када се врши подбушивање и накнадно увлачење каблова у цеви.


261

• Дно рова треба изравнати и очистити. Затрпавање се врши земљом из откопа у слојевима од 0,2m. За први слој уз кабл треба користити ситнозрнасту земљу из откопа, ако је има или допремити, изузетно песак или посебно допремљен материјал за добро провођење топлоте.

• Изнад првог слоја долази механичка заштита од опеке или пластични штитник дебљине 2mm.

• При затрпавању кабла треба поставити пластичну упозоравајућу траку на 0,4m изнад кабла.

• Кабловска канализација се примењује на прлазима испод улица, путева, пруга, колских прелаза, дворишта зграда и при одступању од дозвољених растојања при укрштању са подземним инсталацијама.

• Трасирање и изградњу кабловске канализације извршити према овим техничким условима и графичком делу пројекта. Димензије рова за кабловску канализацију су ширине 0,7m, дубине 1,4-1,9m зависно од броја кабловица. Основни податак за одређивање дубине рова је услов да размак од горње површине кабловице до коте коловоза, пута или стазе треба да износи 1,2m. Дно рова треба да буде равно.

• Кабловска канализација се, по правилу, израђује од бетонских цеви (кабловице) са по 4 отвора 100mm. Нормално се кабловска канализација у коловозу улица, путева и трамвајских колосека гради са 2x4 отвора а изузетно, ако је из посебних разлога потребно, она се може израдити са више (3x4, 4x4) или са мање (1x4 или 1x2) отвора. За све трансформаторске станице у зградама потребно је положити бетонску канализацију до улице - тротоара, по правилу са 16 (4x4) отвора, за све кабловске водове заједно. Ова канализација може да пролази кроз дворишта, колске пролазе, подрумске или приземне просторије грађевинских објеката.

•У посебним случајевима, ако се кабловска канализација не може извести бетонским цевима (кабловицама), дозвољава се употреба челичних, PVC, керамичких или водоводних азбестно-цементних цеви. Минимални унутрашњи пречник цеви треба да буде најмање 1,5 пута већи од спољњег пречника кабла. За ове случајеве потребна је сагласност "Електродистрибуције".

• По ископу рова на дно се поставља бетонска постељица дебљине 10cm од бетона марке МБ 10. Горња површина постељице мора да буде потпуно равна јер треба да обезбеди раван положај канализације, непрекидан отвор цеви од једног до другог краја (оптичка видљивост) и да спречи касније ломљење и оштећење канализације на спојевима, а самим тим и каблова. Зато се спојеви цеви морају нарочито брижљиво да обраде и залију бетоном. Ако се кабловице полажу у више редова спојеви морају међусобно да се помере. Ако канализација прелази испод улице онда треба да буде дужа од ширине коловоза на обе стране по 0,5-1,0m. Ако траса кабла пресеца и тротоар и наставља даље зеленим појасом онда канализација мора да се заврши у зеленом појасу. Ивице улазних отвора бетонске канализације обложити оловним лимом.

• Отворе цеви које се не користе треба затворити пластичим чепом или на сличан начин.

• Кабловски шахтови се постављају на местима промена правца или нивоа кабловске канализације, на крајевима канализације код укрштања са магистралним градским саобраћајницама и на правим деоницама кабловске канализације дужим од 40m.

3. Приближавање и укрштање енергетских каблова са другим подземним

инсталацијама (обрађено је за сваку врсту инсталација посебно)

Прближавање и укрштање са железничком пругом

•На местима укрштања кабловског вода са железничком пругом, кабл се полаже у бетонске или челичне цеви. Дозвoљава се и употреба азбестно-цементних цеви, као и цеви од пластичних маса, механички довољно отпорних да заштите кабловски вод.

• Укрштање кабловског вода са железничком пругом треба да се изведе под правим углом. Заштитне цеви треба поставити испод трупа пруге на дубину од минимум 1,8m мерено од горње ивице прага до горње ивице заштитне цеви, односно на минимум 1,2m од најниже коте терена ван трупа пруге до горње ивице заштитних цеви.


262

• Заштитне цеви у укрштају постављају се у континуитету испод колосека тако да се исте завршавају са леве и десне стране пруге на минималној удаљености 1,0m од ножице насипа.

• Траса електроенергетског кабла код полагања у зони пружног појаса мора бити видно обележена одговарајућим стубићима.

• Радни ровови за постављање хидрауличне пресе или бургије у случају подбушивања трупа пруге постављају се са леве и десне стране железничке пруге на минималном растојању од 8,0m мерено од осовине најближег колосека до најближе ивице рова.

• Неукопане каблове на мостовима, у подвожњацима или пропустима треба заштитити од механичких оштећења.

Прближавање и укрштање са водоводом и канализацијом

•На месту укрштања цеви водовода и канализације могу бити полжене испод или изнад енергетског кабла. Вертикално растојање на месту укрштања мора бити најмање 5m, а ако је кабл заштићен од механичких повреда бетонским или гвозденим цевима по 1m са обе стране растојање на месту укрштања мора бити најмање 1m.

•Није дозвољено паралелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви водовода и канализације.

•Паралелно полагање енергетских каблова и цеви водовода и канализацје дозвољено је у хоризонталној равни, при чему хоризонтално растојање мора бити веће од 0,5m, а уколико је кабл заштићен од механичких повреда бетонским или гвозденим цевима хоризонтално растојање мора бити веће од 0,25m.

•Ископ рова паралелног вођења и на местима укрштања мора се вршити ручно без механизације да не би дошло до оштећења кабла.

Приближавање и укрштање са топловодом

•На месту укрштања, цеви топловода се полажу изнад енергетског кабла, при чему вертикално растојајање мора бити веће од 0,5m за каблове 1 kV, 0,6m за каблове 10 kV, 0,8m за каблове 20 kV и 1,0m за каблове 35 kV.

• Укрштање се не сме извести у топловодним каналима и шахтовима.

• Није дозвољено паралелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви топловода.

• Паралелно полагање енергетских каблова и цеви топловода дозвољено је у хоризонталној равни, при чему хоризонтално растојање мора бити веће од 0,5 m за каблове 1 kV, 0,7m за каблове 10 kV, 1,1m за каблове 20 kV и 1,5m за каблове 35 kV.

• Уколико није могуће испоштовати наведене размаке, треба поставити одговарајућу термичку заштиту или на тим местима полагати каблове са изолацијом од умреженог полиетилена.

• Ископ рова паралелног вођења и на местима укрштања мора се вршити ручно без механизације да не би дошло до оштећења кабла.

Приближавање и укрштање са гасоводом

• На месту укрштања цеви гасовода се полажу испод енергетског кабла, при чему вертикално растојање мора бити веће од 0.3m за каблове 1 kV и 0,5m за каблове 10-35-kV у насељеном месту, а 0,5m за каблове 1 kV и 0,7m за каблове 10-35-kV ван насељеног места.

• Није дозвољено парарелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви гасовода.

• Паралелно полагање енергетских каблова и цеви топловода дозвољено је у хоризонталној равни при чему хоризонтално растојање мора бити веће од 0,5m у насељеном месту, односно 1m ван насељеног места.

• Уколико се енергетски кабл на целој дужини паралелног вођења или приближавања односно најмање 0,5m од места укрштања заштити цевима, растојање мора бити веће од 0,25m.


263


Приближавање и укрштање са путевима

• Угао укрштања треба да је што ближи 90°, а не мањи од 30°.

• Енергетски каблови треба да се полажу у тврдим пластичним PVC цевима кабловске канализације пречника 110 mm. Ове цеви морају бити дуже за 1m од спољне ивице пута и крајеви цеви означени стандардним кабловским ознакама.

•Вертикално растојање између горње ивице коловоза и енергетског кабла мора бити веће од 1m.

•Код приближавања и паралелног вођења енергетских каблова са путевима хоризонтално растојање од ивице коловоза мора бити веће од 1m.

Приближавање и укрштање са телекомуникационим кабловима

• Угао укрштања треба да је што ближи 90°, а не мањи од 45°.

• На месту укрштања енергетски каблови се полажу испод телекомуникационих каблова при чему вертикално растојање мора бити веће од 0,3m за каблове 1 kV и 0,5m за каблове 10-35 kV.

• Дозвољено је приближавање и паралелно вођење енергетских каблова и телекомуникационих каблова, при чему хоризонтално растојање мора бити веће од 0,3m за каблове 1 kV и 0,5m за каблове 10-35 kV.

• Уколико се наведени размаци не могу постићи онда се каблови стављају у заштитне цеви дужине 2-3m, енергетски каблови у електро проводљиве цеви, а телекомуникациони у електро непроводљиве, при чему растојање мора бити веће од 0,3m.


Приближавање и укрштање енергетских каблова

• На месту укрштања енергетских каблова вертикално растојање мора бити веће од 0,2m, при чему се каблови нижих напона полажу изнад каблова виших напона.

• При паралелном вођењу хоризонтално растојање мора бити веће од 0,07m. У истом рову каблови 1 kV и каблови виших напона, као и каблови виших напона међусобно, морају бити одвојени низом опека или другим изолационим материјалом.

Приближавање зиданим објектима

• Паралелно вођење енергетских каблова уз темеље или зидове зграда, односно са грађевинском линијом мора бити на растојању од 0,5m, а код више каблова у рову на растојању не мањем од 0,3m.

4. Спајање и завршавање каблова

• Препоручује се коришћење топлоскупљајућег и хладноскупљајућег кабловског прибора или предфабрикованих елемената. За каблове са папирном изолзцијом (IPO13) дозвољено је коришћење класичног кабловског прибора.

• На крајевима каблова који се завршавају у објекту поставља се кабловска завршница одговарајуће величине према типу, пресеку и напону кабла. Оловни омотач и челичну арматуру кабла треба уземљити везивањем са уземљењем трансформаторске станице.

• Спајање каблова у земљи и шахтовима извести кабловским спојницама одговарајуће


264

величине према типу, пресеку и напону кабла.

• За изградњу спојнице најпре припремити ров на месту израде на следећи начин: - величина рова мора да буде толика да могу да уђу два радника али не сувише велика како

би се омогућило постављање шатора као обезбеђење од атмосферских утицаја. - на дну мора да буде посут песак у слоју од најмање 10cm. - преко песка се поставља заштита од поливинила или шаторског крила да би се у току

монтаже спречило продирање песка.

•Завршену спојницу прекрити песком тако да слој песка ни на једном месту не буде тањи од 10cm. Преко песка поставити опеке које ће прекрити целу спојницу. Спојнице у шахту не засипати песком.

•Спојнице и завршнице морају да се изведу у складу са ЈУС прописима и упутствима произвођача каблова и кабловског прибора и прописима и препорукама ЕПС.

•Оловни омотачи у кабловској спојници међусобно се спајају ситно упреденим бакарним ужетом пресека најмање 25mm2. Спој оловних омотача са бакарним ужетом изводи се лемљењем.

• Локацију кабловске спојнице означити према техничким условима за обележавање. 5. Снимање каблова

•По завршеном полагању кабла, пре постављања другог слоја постељице треба извршити снимање тачне трасе кабла. На графичком плану треба посебно означити укрштање са другим кабловима и инсталацијама, спојна места, тачну дужину кабла и трасе и сл.

•Снимање врши "Електродистрибуција" и Геодетска управа. Снимање мора да се изврши најдаље у року од 24h по извршеном полагању.

6. Затрпавање каблова

•Одмах по извршеном снимању положаја кабла и кабловских спојница приступа се завршним радовима, како би се површине довеле у првобитно стање и улични простор што пре оспособио за јавни саобраћај.

• Најпре се поставља други слој постељице пр.одредби ових техничких услова.

•При затрпавању кабла треба благовремено поставити пластичне упозоравајуће траке изнад кабла. Препоручује се следеће:

- при полагању кабла на регулисаним површинама поставља се само једна упозоравајућа трака која се полаже на око 0,4m изнад кабла дуж целе трасе.

- при полагању каблова на нерегулисаним површинама постављају се две упозоравајуће траке, од којих је прва око 0,2m, а друга на око 0,4m изнад кабла.

• Ако се у исти ров полаже више каблова, тада број упозоравајућих трака и њихов међусобни размак треба одабрати тако да сви каблови буду "покривени" овим тракама.

• PVC - трака за упозорење треба да буде црвене боје са утиснутим упозорењем да се испод траке налази енергетски кабл. Њене карактеристике су

- прекидна чврстоћа мин. 150 kp/cm - истезање при прекиду 200% - мин. температура употребе: - 40° C - мах. температура употребе: + 70° C - трајност: као кабл - постојаност текста упозорења на PVC-траци на киселине, базе, уља, горива, воду, итд. - ширина траке за један кабл: 10cm.

• Затрпавање кабла врши се по правилу из откопа у слојевима од по 20 cm на следећи начин: - до најмање 30 cm изнад кабла ручно (дрвеним или металним набијачима); - моторним набијачима, обавезно, слојеве изнад 30 cm изнад кабла;


265

- забрањена је употреба моторних набијача за набијање постељице и слојева до најмање 30 cm изнад кабла.

• Завршни слој од 10 cm у тротоару мора да буде или од шљунка или од материјала који је остао при разбијању тротоара. На овај начин се спречава стварање блата уколико се оправка тротоара не врши одмах.

• Вишак преостале земље провести са градилишта на депонију, која је за то одређена од надлежних органа.

7. Обележавање кабловског вода

•Каблови у рову обележавају се обујмицама од оловног лима дебљине 2mm на којима је утиснут тип, пресек, напон кабла, година полагања и број кабловског протокола. Обујмице се постављају на сваких 5m растојања. Погледати цртеж у прилогу.

•Обујмица као и у претходном ставу постављају се и: - на улазу и излазу из кабловске канализације; - на улазу и излазу из кабловског окна; - на местима укрштања са другим подземним инсталацијама; - на улазу кабла у кабловску спојницу с тим што се ставља година монтаже спојнице; - на свим местима где извођач и надзорни орган постигну сагласност да је то неопходно.

•Код кабловских завршница постављају се кабловске таблице са назнаком типа кабла, пресека, напона и имена објекта у коме се налази други крај кабла.

• На површини земље постављају се два типа ознака: - ознаке трасе и спојница каблова на нерегулисаном терену; - ознаке које се постављају на регулисаном терену.

•За нерегулисани терен се постављају бетонски стубови као знак за трасу са утиснутом муњом и натиписом 10, 20 kV. За спојнице је поред овога утиснут и знак спојнице. Погледати цртеж у прилогу.

•На регулисаном терену се постављају месингане плочице (према цртежу у прилогу) које се најпре убетонирају у бетонске погачице (погледати цртеж). Затим се убетонирају тако да месингана плочица буде равна са горњом површином тротоара. Постављају се ознаке за сваки напонски ниво (1, 10, 20, 35 kV и улично осветљење) и то: - ознаке за правац са цртицама чији број означава број каблова (истог напонског нивоа) у

рову; - ознака за кривину са цртицама чији број означава број каблова у рову; - ознака за укрштање са водоводним инсталацијама; - ознака за укрштање са ТТ водовима; - ознака за кабловску спојницу праву; - ознака за крајеве кабловске канализације.

• Ознаке на нерегулисаном терену се постављају на правцу на сваких 20-30m растојања и на свакој промени правца трасе. На регулисаном терену се постављају на растојању од 100m у правцу и свака промена правца.

• Све кабловске ознаке се постављају: - у оси трасе кабла; - изнад спојнице; - изнад тачке укрштања; - изнад крајева кабловске канализације. Ознаке не постављати на крају канализације која улази у кабловско окно.

8. Атестирање каблова по завршеном полагању

• Да би се кабл напонски испитао и издао атест, траса кабла мора да буде снимљена од стране "Електродистрибуције", одсек техничке документације, спојнице и завршнице (завршнице морају да буду фиксиране) и окончани сви радови на затрпавању рова.


266

• Напонско испитивање је обавезно. Кабловски вод треба подвргнути наизменичном или једносмерном високонапонском испитивању. Величина напона износи 70% од вредности које предвиђа JUS N.CO.039 а које су дате у табели.

Препоручује се високонапонско испитивање једносмерним високим напоном.

• Мерење активног отпора мери се једносмерном струјом при нормалној температури средине. Измерена вредност не сме да одступа више од +4% од рачунски добијене вредности.

• Мерење отпора изолованости треба мерити инструментом чији је напон најмање 2 kV. Отпор изолованости мерити између сваког проводника и омотача.

• Фактор губитака треба мерити само ако је вод начињен од каблова са радијалним пољем. Начин мерења и резултати у овом случају морају одговарати прописима ЕД.

• Потребни су следећи услови: - атест о фабричком испитивању кабла; - атест о напонском испитивању кабла; - атест о осталим извршеним испитивањима (за свако посебно)

9. Документација кабловског вода

• Документација кабловског вода као трајни документ треба да послужи као елемент за одређивање места квара на каблу, за одређивање положаја кабла при реконструкцији електричне мреже и реконструјкцијама улица, за тумачење кварова на каблу за евентуалне спорове између инвеститора и извођача и произвођача опреме итд.

• Документација једног положеног и монтираног кабловског вода треба да садржи следеће:

1. Ревидован и одобрен пројекат, 2. Фабрички атест о каблу (за сваки добош посебно) 3. Трасу снимљеног кабловског вода после полагања 4. Временске податке за време полагања (за сваку деоницу): - датум полагања - темепратура ваздуха - време (сунчано,кишовито, облачно без падавина и сл.)

5. Уверење о полагању каблова при температури ваздуха нижој од +5°C (ово уверење треба да садржи опис начина загревања кабла, његово трајање, температуру грејног ваздуха, односно електричних вредности ако се загревање врши електричном струјом).

6. Атесте о напонском испитивању положеног и монтираног кабловског вода. 7. Атести о осталим мерењима и то за свако мерење посебно. 9. Дозволу за употребу.

III. ПРЕЛАЗ КАБЛОВСКОГ ВОДА У НАДЗЕМНИ

• За сваки прелаз кабловског вода 10kV или кабловског вода 1kV у одговарајући надземни

вод, мора се поставити засебан стуб на коме ће се извршити овај прелаз.

Називни напон кабла

(kV)

Испитни напон кабла

наизменични (kV)

Испитни напон кабла

једносмерни (kV)

Време трајања

(min.) 0,6/1 4 12 10 3,5/6 12 35 10 6/10 18 52 10 12/20 32 92 10 20/35 54 160 10


267

• Прелаз кабловског вода у надземни врши се, у принципу, на затезном (крајњем) стубу

надземног вода. Изузетно прелаз кабла може се извршити и на носећем стубу, али његов облик и димензије треба да одговарају затезном (крајњем) стубу.

• На прелазу у надземни вод кабловски вод обавезно треба да буде заштићен од механичких оштећења најмање до висине 1,70 m изнад земље и до 30 cm y земљи. Механичку заштиту кабла представља олук (корито) израђен од профилног челика L 100 х

50 х 10 два профила заварена међусобно тако да образују профил U 100 х 100 х 10,

укупне дужине најмање 2 m и причвршћен уз стуб најмање на два места. Алтернативно се може заштита кабла извести и олуком од лима дебљине мин.З mm.

• Ha крајевима кабла, који се повезују са надземном мрежом монтирати кабловске главе -

завршнице за спољну монтажу одговарајуће величине према типу, пресеку и напону кабла.

• Кабловска глава постављена на стуб надземног вода треба да је постављена тако на стуб, да је могућ лак приступ и визуелни преглед са земље, a пo правилу се поставља иза одводника пренапона.

• Сигурносно растојање делова кабловске главе који су под напоном од стуба, конзола и других делова који нису под напоном не сме бити мање од 20 cm.

• Ha прелазу кабловског вода 10kV y надземни обавезно се постављају одводници

пренапона. На прелазу кабловског вода 1kV y надземни, одводници пренапона се постављају на местима где се искуством дошло до сазнања да постоји већа могућност удара грома.

Одводници пренапона, по правилу, прикључују се пре кабловске главе посматрајући из

правца надземне мреже. IV. УПУТСТВО ЗА ИЗГРАДЊУ И МОНТАЖУ ДАЛЕКОВОДА (НАДЗЕМНА МРЕЖА 10kV)

1. Исколчавање трасе Исколчавање трасе врши геометар, а по могућности онај који је трасу снимио. За сва одступања од пројекта на терену извођач радова или инвеститор треба да консултују пројектанта. 2. Опште упутство Изградња далековода ће се извршити према ”Правилнику о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1kV до 400kV”. Стубови као и сав материјал и опрема приликом преузимања, а пре транспортовања, на градилишту морају бити технички прегледани и испитани да у свему одговарају како у конструктивном, тако у механичком и електричном погледу како према пројекту тако и према одговарајућим прописима. При извођењу грађевинских и монтажних радова сви радници морају имати прописану опрему, усаглашену са важећим Правилником о зашити на раду (опасач, гумене чизме, заштитне рукавице, шлемови и остало), а о чему су дужни да воде рачуна одговорни руководиоци радова. Приликом изградње ради обезбеђења људства све проводнике уземљити са обе стране радног места. Инвеститор је дужан да одреди једно стручно лице које ће вршити надзор над изградњом далековода и бринути да се извођач радова у свему придржава пројекта, односно да не врши никакве измене без сагласности инвеститора и пројектанта. Минималне измене од пројекта може извршити и надзорни орган уколико оне доприносе економичнијем и технички боље решеном проблему а све у духу важећих прописа. Извођач радова пре почетка извођења радова по овом пројекту дужан је да исти добро проучи и евентуалне нејасноће и примедбе достави инвеститору односно пројектанту на решавање.


268

3. Постављање стубова Стубови се фундирају у свему према техничким прописима са укопавањем носећих, ако је носивост тла изнад 1.5 dN/cm2, или монтажним бетонским темељима који се израђују на лицу места. Ископану земљу приликом затрпавања стубова, односно рупа за исте, набијати у слојевима од по 20cm тако да на површини земље не остане количина земље већа од запремине укопаног стуба и темеља. Како под дејством кише настаје слегање затрпане земље око стуба то је потребно кроз извесно време прегледати трасу и по потреби накнадно додати и набити земљу у улегнуће око стуба. Приликом постављања стубова извршити контролу вертикалног положаја сваког стуба из два нормална правца. Просецање шуме и сечење дрвећа извршити према постојећим прописима тј. тако да најмање хоризонтално растојање између водова и грања износи 3m уз претходно одобрење надлежног органа за гајење шума. Монтажу конзоле и потпоре на глави стуба треба по могућности вршити док је стуб у лежећем положају. Сви гвоздени делови морају бити заштићени од корозије и уколико нису поцинковани морају се премазати најмање двоструким слојем минијума, а затим по жељи неком масном бојом. Такође и матице обезбедити од одвијања и скидања. Пре почетка копања јама за темеље контролисати положај колца за стуб, чије измештање из правца може бити проузрокивано од стране неовлашћених лица. Приликом израде темеља стуба извршити и полагање уземљивача. После подизања стубова треба извршити мерења отпора уземљења истих у периоду монтаже када нису галвански повезани са заштитним ужетом. 4. Развлачење проводника Развлачење проводника извршити ручно или возилом. За ручно развлачење потребно је обезбедити број људи тако да сваки буде оптерећен са тежином проводника, приликом развлачења треба пазити да слободан крај проводника буде са горње стране бубња и окренути у правцу одмотавања. Развлачење Al-Če ужета врши се преко котураче и не дозвољава се да се исти вуче по земљи. Алуминијумски проводник се не сме спустити на нађубрено земљиште које изазива корозију. Употреба алата са траговима бакра такође није дозвољена због стварања корозије од чега долази до разарања алуминијума. При повољно равном терену, развлачење се може извршити одмотавањем проводника са бубња који је намештен на возило које се креће дуж трасе. При развлачењу проводника врши се контрола квалитета ужета које се одмотава. За тај посао код бубња се одређује стручно и квалификовано лице које врши надзор над радом. 5. Монтирање изолатора Изолатори за монтажу на правим носачима уграђеним на конзолама заливају се оловом ради веће механичке сигурности. Обавезно је испитивање чврстоће појединих примерака из исте серије челичне опреме који се употребљавају за причвршћење изолаторских ланаца за стуб. 6. Затезање проводника Затезање проводника врши се чекрком. После затезања, проводници се морају оставити да висе на котурачама најмање 24 часа пре учвршћивања у носеће стезаљке да би се омогућило изједначење напрезања у проводницима. Укупно време пре учвршћења у стезаљке по могућству да не прекорачи 36 часова. После затезања проводника треба проверити на свим распонима висине проводника изнад земље, а такође и динамометром контролисати напрезање проводника. Развлачење и затезање проводника на местима укрштања са водовима виших и нижих напона мора се вршити само ако су ови водови искључени и уземљени лево и десно од места укрштаја.

Препоручује се употреба компресионих спојница за настављање проводника (и заштитних ужади) које морају бити удаљене од носећих и затезних стезаљки најмање 20m.


269

7. Монтирање проводника на растеретним стубовима Крај развученог проводника монтира се на растеретном стубу на одговарајући изолатор. Проводник се затеже помоћу затезне котураче са жабицом за конзолу стуба. Затим се проводник до потребне дужине сече, убацује у спојницу и монтира. Приликом монтирања спојница крај проводника за пренос оставља се довољне дужине. Спајање остављених крајева проводника за пренос врши се помоћу спојнице за затварање, крајеви проводника пре спајања очисте се челичном четком. 8. Завршни радови Контролисати сваки стуб, како израду истог тако и монтажу целокупне опреме. Контролисати тачност нагиба. По потреби извршити накнадно набијање земље око стубова. Пре пуштања далековода у погон потребно је прибавити све потребне атесте о уградној опреми и измереном отпору заштитног уземљивача, а потом комисијски прегледати изведене радове на начин како је то законом и техничким прописима регулисано. Када се утврди да су радови квалитетно и стручно (у смислу прописа и правилника) изведени даје се дозвола за употребу и коришћење објекта од стране надлежног органа скупштине општине. V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

• Сав материјал и опрема који се уграђују мора да одговара данас важећим SRPS или IEC прописима.

• Опрема пре уградње мора да се испита према важећим прописима.

• Сви остали монтажни радови морају да се изведу у складу са данас важећим SRPS прописима.

• Инвеститор је дужан да у току градње обезбеди сталан стручни надзор над извођењем радова.

• По завршеној изградњи, пре пуштања објекта у погон, извршити сва потребна испитивања и пробни рад.

• По завршетку свих радова Извођач и Надзорни орган инвеститора дужни су да саставе тачан план постројења и мреже и унесу све настале измене у један примерак овог пројекта а у циљу израде тачне документације изведеног стања и да га предају, преко Инвеститора, органу који ће експлоатисати ову мрежу.


270

11. ОСИГУРАЊЕ КОЛОСЕКА

11.01.00 УНУТРАШЊИ УРЕЂАЈИ (у основном пројекту /К11/ нумерисано: 2.1)


271

11.01.01 Командни пулт (2.1.1)

Командни пулт се поставља у просторији отправника возова на писаћи сто. Могуће га је поставити и као продужетак (по ширини) писаћег стола, на металном стубу. Постоје два типа командних столова (поставница): са два или са четири улазна сигнала. Уколико се унапред зна да ће напајање сигнала бити са једносмерним напоном, нема индикације рада претварача.

У станици Стиг уграђује се типски командни сто са четири улазна сигнала, а у станици ТЕ Костолац Б уграђује се (не типски) командни сто са једним улазним сигналом и са индикацијама за станични путни прелаз.

У даљем тексту дат је основни опис типског командног пулта за два улазна сигнала, допуњеног елеменатима за контролу и командовање тастерским путним прелазом.

А. Тастери и бројачи

ОЗНАКА ФУНКЦИЈА И НАЧИН УПОТРЕБЕ

TUA, (TUB) Стартни тастер пута вожње. Користи се (један) заједно са тастером TGK за формирање одговарајуће улазне вожње.

TGK Циљни тастер пута вожње. Користи се заједно са једним стартним тастером за формирање одговарајуће улазне вожње.

TA Тастер аларма. Користи се појединачно за искључење звучне индикације аларма.

TSC Групни тастер сигнала "стој". Користи се заједно са једним стартним тастером (ТUA или ТUB) за постављање тог сигнала на појам забрањене вожње. Морају се једновремено држати притиснути дуже од 2 (две) секунде. Пут вожње остаје блокиран а нови пут вожње се може формирати кад се изврши разрешење претходно формираног пута вожње

TR Групни тастер присилног разрешења пута вожње. Користи се заједно са одговарајућим стартним тастером (TUА или TUВ). Коришћење овог тастера се региструје бројачем.

TD, TN Тастери за прекопчавање осветљења сигнала (TD-јачe/TN-слабије), односно за искључење и укључење скретничког осветљења (TD-искључно/TN-укључено)

ТРР Тастер путног прелаза TUPP Тастер укључења прелаза (користи се заједно са тастером TPP) TIPP Тастер искључења прелаза (користи се заједно са тастером TPP) TIZ Тастер искључења звона аларма/звучне најаве сметње или квара на уређају

прелаза (појединачни тастер) BrUA Бројач пута вожње стране "A". Одбројава постављањем сигнала Au на

"слободно". (BrUB) Бројач пута вожње стране "B". Одбројава постављањем сигнала Bu на

"слободно". Понашање овог бројача је исто као и бројача BrUA. (постоји само код типских командних пултева)

BrR Бројач присилног разрешења пута вожње. После тастерског, тј. присилног разрешења пута вожње одброји један цео број.

BrKVPP Бројач квара путног прелаза. Oдброји један број код сваке појаве квара на уређају путног прелаза.

BrUPP Бројач укључења путног прелаза. Oдброји један број код сваког тастерског укључења путног прелаза

BrIPP Бројач искључења путног прелаза. Oдброји један број код сваког тастерског искључења путног прелаза

B. Показне диоде

ОЗНАКА ФУНКЦИЈА ПОКАЗИВАЊЕ ЗНАЧЕЊЕ

BP Бравица пулта жута мирна могуће је руковање свим тастерима на командном пулту

не светли није могуће руковање командним пултом; све индикације присутне.


272

- Стрелица (троугао) блокаде

жута мирна формиран је пут вожње

Аu, (Bu)

Улазни сигнал црвена мирна сигнал показује појам забрањене вожње

црвена мигајућа сигнал показује појам забрањене вожње; прегорело главно или по-моћно влакно црвене светиљке

зелена мирна сигнал показује појам дозвољене вожње зелена мигајућа

црвена мигајућа сигнал "угашен"; прегорела оба влакна црвене светиљке

PАu,(PBu)

Предсигнал жута мирна предсигнал показује појам "очекуј стој"

зелена мирна предсигнал показује појам "очекуј слободно" не светли предсигнал "угашен" AFI коло

(иза сигнала) жута мирна одсек слободан у путу вожње

црвена мирна одсек заузет (и кад није формиран пут вожње)

AFI коло (испред сигнала) најавна тачка

црвена мирна елемент заузет (светли док је заузето и звучна индикација ако није дата улазна вожња)

Искључна тачка ПП или AFI коло ПП-а

црвена мирна елемент заузет (светли док је зазет)

не светли елемент слободан NT најавна тачка црвена мирна

елемент заузет (светли док је зазета и звучна индикација ако није дата улазна вожња)

не светли елемент слободан LA Лампа аларма црвена мирна квар на сигналима или предсигналима или

на тастерима LD жута мирна светиљке сигнала напајају се са 220V;

скретничко осветлење искључено LN жута мирна светиљке сигнала напајају се са 175V;

укључено скретничко осветљење; M Мрежни напон жута мирна МУМЗ се напаја из мреже;

Уређај путног прелаза се напаја из мреже; Ово су две независне информације

P Претварач жута мирна МУМЗ се напаја из претварача I Батерија зелена Батерија МУМЗ-а исправна (пуна);

Батерија ППА3 исправна (пуна); Ово су две независне информације

P Батерија црвена мирна Батерија МУМЗ-а празна; Батерија ППА3 празна; Ово су две независне информације

SR Редовно стање пут. прелаза

зелена мирна Путни прелаз у пуној погонској исправности.

SM Сметња на

путном прелазу жута мирна Стање делимичне неисправности уређаја

која не угрожава безбедно одвијање саобраћаја

KV Квар на путном прелазу

црвена мирна Стање погонске неисправности која угрожава безбедно одвијање саобраћаја

PS Путопре-лазни сигнали

црвена мирна Све светиљке на свим путопрелазним сигналима светле помоћу главних влакана на сијалицама

црвена мигајућа Прегорело неко од главних влакана на путопрелазним сигналима


273

BG Полубраник горе

црвена мирна Индикација горњег положаја оба полубраника на путном прелазу

BD Полубраник доле

жута мирна Индикација доњег положаја оба полубраника на путном прелазу

11.01.02 Опис релејног уређаја (2.1.2) Релејни део уређаја уграђен је у посебан орман који се са напојним орманом и станичном поставницом повезује 20-жилним утичним кабловима. Релејни орман се смешта изнад напојног ормана и механички спреже са истим. Оба ормана поседују предња и задња врата за лакши приступ код одржавања, а са стране ручице за ношење и блокирајуће засуне за механичко спрезање.

Напајање релеа .............................................60 VDC Напајање индикационих диода .......................12 VAC Сигнални напон ...............................................230/175 VAC Осветљење скретница .................................... 24 VAC

Уређај је предвиђен за такав начин рада да се улазни сигнали могу аутоматски постављати на појам забрањене вожње и разрешавати путеви вожње. За то је потребна уградња два AFI кола по сигналу, као и међусобна зависност путева вожњи, преко двадесетополних реглета "X" и "P" у релејном орману. Напајање предсигнала предвиђено је наизменичним напоном 230V. Ово се остварује преко програмских реглета A, B, C, D (индекси типских ознака предсигнала).

Постављање улазне вожње врши се једновременим притиском на тастер одговарајућег улазног сигнала и групни тастер колосека. Привлачи реле TU одговарајућег улазног сигнала и реле ТК, а за њима и реле V истог улазног сигнала (ако није активирано AFI2 коло иза улазног сигнала) и успостави се самодржање релеа V и преко његовог контакта привлачи и одговарајуће реле PS. Сада одговарајуће реле контроле KB привлачи струјом из напуњеног кондензатора C. Долази до гашења црвене светиљке отпуштања релеа Cg и паљења зелене светиљке на сигналу. Привлачењем релеа Zu за контролу зелене на сигналу, бројач тог сигнала одброји један број и успостави се самодржање релеа KB.

Уколико су уграђена AFI кола (једно на 80м испред и једно на 50м иза сваког сигнала), редовно возно разрешење датог пута вожње се одвија на следећи начин: активирањем AFI1 кола добија се најава воза преко контакта отпуштеног релеа P1 и зумера LU. Активирањем AFI2 кола отпушта и реле P2, привлачи реле R и успостави самодржање. а са њим истовремено отпушта реле PS и сигнал се поставља на појам "стој". Отпушта реле Zu, које својим контактом доводи до отпуштања релеа KB чиме је омогућено паљење црвене светлости на сигналу и привлачење реле Cg (и Cp). Вожња је и даље блокирана (односно реле V је привучено а троугао блокаде на станичној поставници светли). По ослобађању AFI2 кола и привлачењу релеа P2 долази до отпуштања релеа V које доводи до отпуштања и релеа R. Овим је уређај враћен у основно стање.

Код тастерског разрешења пута вожње, једновременим притиском на тастер улазног сигнала и тастер TR долази до привлачења релеа R и одбројавања бројача. Својим контактима реле R доводи до отпуштања релеа PS и V и постављања сигнала на појам "стој". Контактом релеа V прекида се напајање релеа R које отпушта. По пражњењу кондензатора C отпушта и реле KB и уређај је враћен у основно стање.

Код тастерског обарања сигнала на појам "стој" једновременим притиском на тастер улазног сигнала и тастер TSC долази до отпуштања релеа PS и KB. Сигнал прелази на појам "стој" али је вожња и даље блокирана (реле V остаје привучено). Да би се уређај вратио у основно стање мора се употребити тастер разрешења TR kоји доводи до бројања на бројачу BrR и до привлачења релеа R које својим контактом отпусти реле V а ово својим контактом отпусти реле R.

Звучна и светлосна индикација аларма јавља се ако неки од предсигнала остане неосветљен, ако се код постављања улазног сигнала на појам вожње не постави и предсигнал на појам вожње, ако прегори главно или помоћно влакно црвене на неком од улазних сигнала или прегори сијалица зелене светиљке кад је сигнал на појму вожње и ако неки од тастера буде притиснут дуже од 6 секунди. Притиском на тастер аларма уклања се звучна индикација аларма а светлосна остаје до отклањања сметње.

Звучна најава воза се активира код гажења најавног AFI1 кола (или педале P1 или одсека) испред неког од сигнала и траје до гажења улазног AFI2 кола (или педале P2 или одсека) и гашења сигнала.


274

11.01.03 Опис напојног уређаја (2.1.3)

Напојни уређај за напајање сигнално-сигурносног уређаја треба да обезбеди присуство исправних напона за основни станични уређај још дванаест часова по нестанку електродистрибутивног напајања. У станицама са мањим бројем скретница и исклизница то се односи и на скретничко (исклизничко) осветљење. Међутим, готово увек (због мањег потребног капацитета батерије) скретничко осветлење се напаја само из дистрибутивне мреже.

Преко једнополне троположајне ручне склопке трофазни мрежни напон 3x400V/230V,50Hz се са одговарајућих осигурача води на сабирницу 230V, са које се монофазно напајају потрошачи. Монофазни исправљач за пуњење батерије од 60V има регулацију са жичаним отпорником на ред који ограничава максималну струју пуњења празне батерије. Инвеститор се може одлучити за набавку било NiCd батерије било оловне, па се мора применити одговарајући контролник напона батерије. Због високе горње границе (до искључења пуњења код NiCd батерије долази тек на 82.5V) мора се уградити и стабилизатор напона према релеима. Овај стабилизатор даје на свом излазу 65V а када нестане мрежног напајања и проради претварач он је премоштен. Контролник доње и горње границе батеријског напона регулише рад исправљача за пуњење (230V;50Hz/80V=; 20A) који одржава батерију у напуњеном стању и подмирује потребе једносмерних потрошача напона. У овом пројекту је предвиђена примена оловних батерија, па се не уграђује стабилизатор напона за напајање релеа.

Контролник доње и горње границе батеријског напона (KBN 60V) регулише рад исправљача за пуњење (230V;50Hz/80V= 20А) који одржава батерију у напуњеном стању и подмирује потребе једносмерних потрошача напона.

У нормалном режиму рада када је напон мреже 230V исправљач се тако подеси да пуни батерију до напона од 67V. После тога настаје тихо пуњење батерије до пуног капацитета као и намиривање потреба осталих потрошача батеријског напона. Како струја пуњења не може да достигне штетну вредност за батерију уколико се напон пуњења ограничи на 2.4V по ћелији то је контролник горње границе напона батерије подешен да искључи даље пуњење батерије када њен напон достигне вредност od 72V ± 1%. До овог ће доћи само ако порасте напон мреже на изнад 247,2V. До поновног укључења пуњења батерије долази кад напон батерије падне на 62.5V.

Дакле, у нормалном режиму рада батерија ће стално бити прикључена на исправљач и потрошаче. Батерија ће се, међутим, празнити уколико напон мреже падне испод 230V. Зато је потребно тако подесити исправљач (изводима на трансформатору) да напон пуњења батерије буде 67V за ону вредност мрежног напона која се има у мрежи у току претежног дела времена. У случају нестанка мрежног напајања контролник доње границе батеријског напона не дозвољава пражњење батерије испод доње ивице контролника доње границе батеријског напона. Пражњење батерије се дозвољава до напона од 55V ± 1% (54,45V до 55,55V), али се по доласку напона потрошачи прикључују тек пошто се батерија донекле напуни односно кад напон батерије порасте на 60V ±1% (59,4V до 60,6V).

Монофазни претварач 60V= / 230V, 50Hz, стартује аутоматски по нестанку или смањењу ефективне вредности напона дистрибутивне мреже испод 15%. То обавља контролник исправности мреже који практично тренутно укључује претварач када напон мреже падне испод 195,5 V (= 230V-15%). Истовремено се изврши отпуштање релеа D/N чиме се сви потрошачи пребацују на режим напајања ДАН (онемогућено је дејство тастера TN). По враћању напона из дистрибутивне мреже, односно расту ефективне вредности изнад 90% од номиналне (= 207V), са успорењем од око 1 минут, искључује се претварач и напајање потрошача наизменичне струје врши се поново из дистрибутивне мреже.

Због повећања расположивости система, напајање елемената сигнално-сигурносних уређаја се врши преко изолационих трансформатора тако да се ради о ИТ системима напајања спољашњих елемената.

Трансформатор TR1 служи за напајање појмова "стој" и појмова "вожње" на сигналима, као и за напајање изолованих одсека односно АФИ кола, што је овде случај.

Трансформатор TR2 служи за обезбеђење напона за скретничко осветљење. У примару овог трансформатора уграђени су контакти склопке P тако да кад ради претварач нема напајања скретничког осветљења.

У станици ТЕ Костолац Б не постоји трансформатор TR2 јер се напајање скретничких ликова врши преко трафобоксова у непосредној близини скретница, који се напајају преко склопке OSV, напоном 230V.

Трансформатор TR3 служи за напајање индикација на станичној поставници.


275

Ниво сигналних напона и напона показних диода као и укљученост или искљученост напона скретничког осветљења одређени су положајем командног релеа D/N.

На блок шеми напојног уређаја наведене су потребне вредности напона и снага за напајање свих елемената сигнално сигурносних уређаја.

11.01.04 Прорачун напојног уређаја (2.1.4)

А. 1. Подаци о типском уређају за 2 улазна сигнала

А.1. Максималан број главних сигнала Ns = 2 А.2. Максималан број посебних предсигнала Np = 2 А.3. Максималан број осветљења скр. и искл. Nos = 13 А.4. Максималан број АФИ кола Nafi = 4 А.5. Број изолованих одсека Nio = 0 А.6. Број показних сијалица Nps = 20 А.7. Максимална потрошња рел.уређаја (60V) 1A А.8. Максимална потрошња нап.уређаја (60V) 1A

А. 2. Подаци о типском уређају за 4 улазна сигнала

А.1. Максималан број главних сигнала Ns = 4 А.2. Максималан број посебних предсигнала Np = 4 А.3. Максималан број осветљења скр. и искл. Nos = 13 А.4. Максималан број АФИ кола Nafi = 8 А.5. Број изолованих одсека Nio = 0 А.6. Број показних сијалица Nps = 20 А.7. Максимална потрошња рел.уређаја (60V) 1A А.8. Максимална потрошња нап.уређаја (60V) 1A B. Избор трансформатора

B.1. Трансформатор TR1 за појмове сигнала "стој" и "вожња" и за изоловане одсеке односно АФИ кола

За осветљавање главних сигнала и предсигнала користе се сигналне сијалице 12V, 20W/20W. Међутим, због губитака у сигналним трансформаторима, контролним релеима, регулационим отпорницима и прикључним кабловима, може се сматрати да је укупна потрошња по једној сигналној сијалици око 45 VA. Стога максимална укупна потрошња свих сигналних сијалица које се напајају преко трансформатора TR1 износи:

Ps = (Ns + Np) x 45 VA Ps(2) = (2 + 2) x 45 VA = 4 x 45 VA = 180 VA Ps(3) = (3 + 3) x 45 VA = 6 x 45 VA = 270 VA Ps(4) = (4 + 4) x 45 VA = 8 x 45 VA = 360 VA

Из истог трансформатора ће се напајати и најавно и улазно АФИ коло. Прорачун се изводи за најнеповољнијег случаја - да су сва АФИ кола истовремено заузета (што је могуће само у нерегуларним ситуацијама, рецимо у случају неких радова на прузи). У тренуцима слободности АФИ коло троши 20W, а у тренуцима заузећа 25W. На то можемо додати 10% губитака у трансформатору у сигналном орману и водовима:

Pafi = Nafi x (25+2.5) VA = Nafi x 27.5 VA Pafi(4)

= 4x27.5 = 110 VA Pafi(6)

= 6x27.5 = 165 VA Pafi(8)

= 8x27.5 = 220 VA

Укупно оптерећење трансформатора TR1 износи Ps+Pafi.

Усваја се трансформатор TR1 V′/ V′′ = 210, 220, 230 / 95,125, 175, 210, 220, 230; 50 Hz. - снаге 400 VA за станицу ТЕ Костолац Б (јер је Ps(2) + Pafi(4)

= 180 + 110 = 290 VA) - снаге 600 VA за станицу Стиг (јер је Ps(4) + Pafi(8)

= 360 + 220 = 580 VA), и

Оптерећење сабирнице 230V, односно монофазног претварача од трансформатора TR1 уз претпоставку да је коефицијент корисног дејства овог трансформатора η=0,8 је:

PS(2)' + Pafi(4)

'= 180/0,8+110/0,8=225VA+137,5VA=362,5VA (станица ТЕ Костолац Б) PS(4)

' + Pafi(8) '= 360/0,8+220/0,8=450VA+275VA=725 VA (станица Стиг)


276

B.2. Трансформатор за скретничко осветљење TR2

Снага потребна за напајање скретничког осветљења зависи од растојања скретница од поставнице. Узима се да средња снага по сијаличном месту износи око 15 VA (за сијалице 24V,10VA ). У овом уређају се уграђује стандардни трафо TR2 снаге 200 VA ; 50Hz (V'/V'' = 220/20, 24, 26 ). То значи да трансформатор TR2 обезбеђује напајање ликова за 13 скретница или исклизница.

У станици Стиг је предвиђено осветљавање седам скретница и три исклизнице.

У станици ТЕ Костолац Б осветљавање скретничких и исклизничких ликова, због велике удаљености, ће се вршити из трафобоксова, без коришћења трафоа TR2.

B.3. Трансформатор за осветљење станичне поставнице TR3

За осветљење светлосних показивача на станичној поставници користе се LED диоде чија је радна струја 20mA. Kако је излазни напон трансформатора 12V, снага коју трансформатор TR3 треба да обезбеди једнака је (уз претпоставку да све једновремено светле):

Pps = Nps x 0,02 x 12 = 20 x 0,24 VA = 4,8 VA

На основу горњег бирамо TR3 снаге 15VA (V'/V'' = 230/10, 11, 12, 13). Оптерећење сабирнице 230V односно монофазног претварача од стране трансформатора TR3 уз претпоставку да је коефицијент корисног дејства трансформатора η = 0,6 износи:

Pps' = Pps /η = 4,8/0,6 = 8 VA

C. Избор претварача

Како овај претварач треба да напаја трансформаторе TR1 и TR3 то максимална потребна снага претварача износи:

PPR(2) = PS(2)' + Pafi(4)

'+ 8 VA = 362,5 VA + 8 VA = 371 VA PPR(4) = PS(4)

' + Pafi(8) ' + 8 VA = 725 VA + 8 VA = 733 VA

Усваја се монофазни претварач 60V=/220V,50Hz

- снаге 500 VA за станицу ТЕ Костолац Б, односно - снаге 1000 VA за станицу Стиг.

Уз претпоставку да η претварача износи η = 0,8 и да је фактор снаге потрошача прикључених на претварач cos(ϕ) = 0,9 потрошња струје из АКУ батерије од 60 V износи:

IPR(2) = (PPR(2) x cos(ϕ) ) / (η x U ) = (225+8)x 0,9/(0,8x60)=4,37A (без АФИ кола) IPR(4) = (PPR(4) x cos(ϕ) ) / (η x U ) = (450+8)x 0,9/(0,8x60)=8,59A (без АФИ кола), У најнеповољнијем случају, када су, рецимо у условима хаварије или радова на прузи, истовремено заузета сва АФИ кола.

IPR(2) = (PPR(2) x cos(ϕ) ) / (η x U) =(225+137,5+8) x 0,9/(0,8x60)=6,96A (са АФИ колима) IPR(4) = (PPR(4) x cos(ϕ) ) / (η x U) =(450+275+8) x 0,9/(0,8x60)=13,74A (са АФИ колима),

Струја коју једно заузето АФИ коло повлачи из батерије је:

IPR(Z_AFI) = (PPR(Z_AFI) x cos(ϕ) ) / (η x U) =27,5x0,9/(0,8x60)=0,52A

а струја коју једно слободно АФИ коло повлачи из батерије је:

IPR(SL_AFI) = (PPR(SL_AFI) x cos(ϕ) ) / (η x U) =22x0,9/(0,8x60)=0,41A

D. Избор АКУ батерије

Батерија служи да обезбеди напајање читавог станичног уређаја (осим скретничког осветљења) у току дванаесточасовног нестанка мрежног напајања. Због природе рада контролника батеријског напона, 0,75 капацитета батерије мора да задовољи потребе 12-то часовне потрошње.

Потрошња релејног уређаја узета је на основу броја укључених релеа и износи приближно 1А па је потребан капацитет батерије:

CR = 1 A x 12h / 0,75 = 16 Ah

Потрошња напојног уређаја износи приближно 1А па је потребан капацитет батерије:

CN = 1A x 12h /0,75 = 16 Ah


277

Потрошња струје монофазног претварача из батерије у зависности од броја прикључених сигнала и предсигнала износи:

- за два сигнала и два предсигнала4,37 A (без АФИ кола) - за три сигнала и три предсигнала 6,48 A (без АФИ кола) - за четири сигнала и четири предсигнала 8,59 A (без АФИ кола)

па је потребан капацитет батерије за рад претварача:

CPR(2) = 4,37 A x 12h /0,75 = 69,92 Ah (bez AFI kola), CPR(3) = 6,48 A x 12h /0,75 = 103,68 Ah (bez AFI kola), CPR(4) = 8,59 A x 12h /0,75 = 137,44 Ah (bez AFI kola),

Прорачун потребног капацитета батерије за потребе напајања АФИ кола уређаја међусигналне зависности ћемо базирати на претпоставци о саобраћају од 5 возова на сат. Приликом уласка воза у станицу и напуштања станице само по једно АФИ коло је заузето, и то не дуже од 1 минута, док су остала АФИ кола слободна. То значи да имамо при проласку једног воза кроз станицу еквивалент од једног АФИ кола које је заузето 4 минута и три АФИ кола која су незаузета 4 минута (у станици са два улазна сигнала). То даље значи да за 1 час имамо једно АФИ коло које је заузето 20 минута и слободно 40 минута и три АФИ кола која су слободна свих 60 минута. То можемо формулисати и као 1/3 укупног времена је једно АФИ заузето а 2/3 времена је слободно а остала су слободна сво време.

Дакле у станици ТЕ Костолац Б потребан је капацитет:

CPR-AFI(2) = (0,52A x 4h + 0,41A x 8h + 0,41A x 1 x 12h)/0,75 = 13,71 Ah,

а у Стиг станици:

CPR-AFI(6) = (0,52A x 4h + 0,41A x 8h + 0,41A x 5 x 12h)/0,75 = 39,95 Ah,

Па је укупан потребан капацитет увећан за 20% због старења батерије:

за станицу ТЕ Костолац Б:

1,2 x (CR +CN +CPR(2) +CRPR-AFI(2)) = 1,2 x (16Ah+16Ah+69,92Ah+13,71Ah) = 138,76 Ah

за станицу Стиг:

1,2 x (CR +CN +CPR(2) +CRPR-AFI(6)) = 1,2 x (16Ah+16Ah+103,68Ah+39,95Ah) = 210,76Ah

Усвајамо:

за станицу ТЕ Костолац Б: батерију капацитета 150Аh за станицу Стиг: батерију капацитета 240Аh

E. Избор исправљача

Из економских разлога се опредељујемо за исправљач без аутоматске регулације. Усваја се монофазни исправљач 230V; 50Hz/60 V=; 20A.

F. Највеће оптерећење мреже

Максимално оптерећење мреже од стране сигнално -сигурносног уређаја јавља се у тренутку поновног доласка мрежног напајања када је батерија празна. Рачунамо поново и на могућност нерегуларног заузећа сва четри АФИ кола истовремено.

Пошто монофазни двострани исправљачи имају фактор снаге cos(ϕ) = 0,9 и степен корисног дејства η = 0,7 то је максимална снага којом исправљач оптерећује мрежу:

( U60 x I60 ) / ( η x cos(ϕ) ) = (72V x 20A) / 0,7 x 0,9 = 2286 VA

Овој вредности се додаје и максимално оптерећење од стране трансформатора TR1, скретничког осветљења и трансформатора TR3:

у станици ТЕ Костолац Б:2286VA + 362,5 VA+10x15VA + 8VA = 2806,5 VA

у станици Стиг:2286VA + 725 VA+11x15VA + 8VA = 3184 VA

11.01.05 Касета интерфејса (само у станици ТЕ Костолац Б) (2.1.5)

Уз релејни уређај се мора уградити и касета интерфесја која треба да оствари одређене зависности између уређаја осигурања путног прелаза ППА3 и уређаја осигурања станице ТЕ Костолац Б. Ова касета треба да оствари следеће функције:


278

−да прими дуплиране информације о исправности путног прелаза и о спуштености полубраника што су додатни услови да се улазни сигнал може поставити на појам дозвољене вожње,

−да спреми дуплирану информацију о стању забрањене вожње на улазном сигналу за уређај путног прелаза, што је додатни услов за аутоматско искључење путног прелаза по преласку воза преко искључних уређаја путног прелаза,

−да прими једноструке информације о стању свих индикација о путном прелазу које се приказују на командном пулту и да их припреми за приказ на командном пулту, на такав начин да не буду деградиране од напона који се могу индуковати у каблу који повезује уређај путног прелаза и релејни уређај у станици ТЕ Костолац Б.

11.01.06 Опис просторија за смештај уређаја (2.1.6)

Станични командни пулт станице Стиг се уграђује у канцеларији отправника возова станице Стиг, а командни пулт станице ТЕ Костолац Б у канцеларији пословође саобраћаја у станици ТЕ Костолац Б.

Унутрашњи релејно-напојни уређаји станице Стиг се смештају у посебној просторији (у згради у км 102+756, поред станичне зграде. Унутрашњи релејно-напојни уређаји станице ТЕ Костолац Б се смештају у посебној просторији у згради службе одржавања у км. 0+330 (стационаже колосека 5). Минималне димензије ових просторија су 2,1m x 2,1m. Ови уређаји се могу сместити и у канцеларији о. возова станице Стиг, односно у канцеларији пословође саобраћаја ТЕ Костолац Б.

Батерије се смештају у посебним просторијама у истим зградама у којима су смештени и унутрашњи релејно-напојни уређаји. Предвиђено да то буду стационарне оловне вентилиране батерије капацитета 240 Ah (Стиг), односно 150 Ah (ТЕКО Б) и номиналног напона 60V (садрже по 30 ћелија по 2V свака).

Заштита од емисије гасова до које долази при пуњењу батерија у акумулаторским просторијама у станицама Стиг и ТЕ Костолац Б извршена је у складу са стандардом SRPS EN 50272-2:2009 "Захтеви за безбедност за секундарне батерије и батеријска постројења - Део 2: Стационарне батерије".

У складу са тачком 8.2 наведеног стандарда, потребно је обезбедити проветравање АКУ просторија због присуства водоника који настаје услед појаве електролизе воде приликом пуњења батерија. Ово проветравање, било природно било вештачко, мора да обезбеди смањење концентрације испод сигурносне границе од 4%VOL како би се избегла појава експлозивне атмосфере. Потребан проток ваздуха (вентилирање) рачуна се према:

Q = 0,05 x n x Igas x Crt x 10-3

[m3/h]

где је: Q = проток (свежег) ваздуха у m3/h n= број ћелија у батерији Igas= струја која производи гас у mA/Ah Crt = капацитет C10 ћелија оловне батерије (Ah), Uf = 1,8V/ћел при 20°C

У Табели 1 наведеног стандарда (вредности струје I при пуњењу пуњачима са IU или U карактеристиком), за вентилиране оловне батерије са мање од 3% антимона, стоји да у условима појачаног (енгл. boost) пуњења треба користити вредност струје Igas од 20 mA/Ah. Па је:

QСС_СТИГ = 0,05 x 30 x 20 x 240 x 10-3

[m3/h] = 7,2 m3/h

QСС_ТЕКО Б = 0,05 x 30 x 20 x 150 x 10-3

[m3/h] = 4,5 m3/h

Прописане вредности струја из Табеле 1 покривају повећање температуре до 40°C. У случају квара на пуњачима, уз препоставку да нису коришћени пуњачи са IU или U карактеристиком већ пуњачи са регулацијом пуњења са (жичаним) отпорником, према тачки 8.5 мора се рачунати са струјом која износи 25% од номиналне струје пуњења, што се у крајњем своди на то да за исти проценат треба повећати струју Igas , односно потребан проток ваздуха. Дакле, потребно је обезбедити проток ваздуха од:

Q = 1,25 x 7,2 = 8,64 m3/h (Стиг)

Q = 1,25 x 4,5 = 5,4 m3/h (ТЕКО Б)

Тачком 8.3 (природно проветравање) одређено је да слободни отвори за улаз и излаз ваздуха морају износити:

А = 28 x Q где је: Q = проток (свежег) ваздуха [m3/h]


279

А = слободне површине отвора за улаз и излаз ваздуха [cm2]

па је: А = 28 x 8,64 = 241,92 cm

2 = 0,0242 m

2 (Стиг)

А = 28 x 5,4 = 151,2 cm2 = 0,01512 m

2 (ТЕКО Б)

С обзиром да је пропусност ("чиста" отвореност) отвора за вентилацију који су покривени жалузинама обично 60%, из разлога сигурности ове површине треба удвостручити. Дакле:

АДУПЛО = 2 x 0,0242 m2 = 0,0484 m

2 (Стиг)

АДУПЛО = 2 x 0,01512 m2 = 0,03024 m

2 (ТЕКО Б)

па je потребно је да АКУ просторије поседују по два отвора за природну вентилацију на различитим зидовима, минималних димензија 0,22m x 0,22m (Стиг) односно 0,18m x 0,18m (TE Костолац Б) чија пропусност мора бити 50% или већа

Заправо је боље захтевати да отвори за улаз односно излаз ваздуха буду минималних димензија 0,25m x 0,25m чиме се омогућава да максималан капацитет батерија буде до 300 Аh.

Овим је постигнуто да није потребно присилно проветравање АКУ просторија.

Према тачки 8.7 у непосредној близини батерије није обезбеђена довољна разређеност експлозивних гасова. Зато је потребно одредити сигурносно ваздушно растојање у коме се не смеју наћи уређаји који варниче или су ужарени (до максималне површинске температуре од 300°C). Дисперзија експлозивног гаса зависи од брзине испуштања гаса и од проветравања у близини извора испуштања. За прорачун безбедног ваздушног растојања од извора испуштања гаса, према истој тачки, примењује се следећа формула (која претпоставља полулоптасто ширење гаса):

d = 28,8 x (Igas)1/3

x (Crt)1/3

[mm] где је: Igas = струја која производи гас [mA/Ah]; Crt = номинални капацитет батерије [Ah]

Овде, сагласно горе изнетом разматрању квара пуњача, треба рачунати са повећањем струје која производи гасирање за 25%:

d = 28,8 x (20 x 1,25)1/3

x (240)1/3

= 523,33 mm ≈ 0,53 m За мању батерију, капацитета 150 Ah, ово безбедно ваздушно растојање износи:

d = 28,8 x (20 x 1,25)1/3

x (150)1/3

= 447,44 mm ≈ 0,45 m С обзиром да предвиђене батерије имају одвојене ћелије, као и да свака ћелија има само један отвор за вентилирање, није потребна корекција овако добијених вредности.

Дакле, ниједан извор варничења нити топлоте (до 300°C) не сме се наћи на растојању мањем од 0,53 метара (Стиг) односно од 0,45 метара (ТР Костолац Б) од отвора на батеријским ћелијама. НАПОМЕНА: Уређаје међусигналне зависности у станицама Стиг и ТЕ Костолац Б је могуће реализовати и у процесорској технологији, стим да морају остваривати исте функционалне захтеве које остварују овакви уређаји израђени у релејној технологији. Исти морају испуњавати услове из стандарда SRPS EN 50128 и SRPS EN 50129, и морају поседовати одобрење за коришћење у саобраћају издато од Дирекције за железнице Републике Србије.


280

11.02.00 СПОЉНИ УРЕЂАЈИ (2.2) 11.02.01 Сигнали (2.2.1)

11.02.01.01Светлосни сигнали (2.2.1.1)

Улазни сигнал служи да својим појмовима забрани или дозволи даљу вожњу воза. Израђује се у складу са стандардом JŽS.S1.002 "Главни сигнала са две светиљке". Предсигнал служи да својим појмовима предсигналише појам наредног главног сигнала. Израђује се у складу са стандардом JŽS.S1.008 "Предсигнали главних сигнала".

Пре уградње сигнала потребно је комисијски проверити пројектоване стационаже и извршити микролокацију сигнала. Боје светлости морају да испуњавају захтеве из стандарда JŽS S2.003. Састоје се из: - бетонског темеља, - сигналног стуба, - сигналне плоче, - сигналних светиљки, - радне корпе, - плоче уочљивости, - ознаке сигнала, - прикључне касете, и - сигналног ормана. Бетонски темељ

Осигурава стабилност сигнала при оптерећењу и брзини ветра од 150km/h. Састоји се из бетонских елемената, бетонске стопе и гвоздених анкера са завртњевима за причвршћење. И бетонска стопа и бетонски елементи се израђују у две величине од бетона марке MB160. У зависности од конфигурације терена на коме се уграђује сигнал слаже се потребан број елемената на стопу тако да се може добити пет основних типова темеља: S11, S21, S31, S41 и S51. Сигнални стуб

Израђује се од профилисаног челичног носача U-8. Причвршћује се на темељ помоћу четри анкер вијка а служи за ношење сигналне плоче са светиљкама и радне корпе, а по потреби и показивача. Везице које међусобно повезују вертикалне У носаче служе и као пењалице до радне корпе. Сигнална плоча

Израђује се од декаптираног лима. Причвршћује се на носач који је причвршћен за горњи део сигналног стуба. У зависности од сигнала израђује се са два, три или четри отвора за уградњу сигналних светиљки. Радна корпа

Израђује се од челичних трака. Причвршћује се у горњем делу сигналног стуба. Служи за омогућавање безбедног рада при монтажи и поправци сигнала. Плоча уочљивости

Израђује се од лима. Најчешће је димензија 100x2000x3mm. Причвршћује се са предње стране стуба. Служи за боље уочавање сигнала и за обавештавање о томе да ли је сигнал двозначан (боји се црвено-бело) или једнозначан (боји се црно-бело). Сигнална светиљка

Ово је најважнији део сигнала. Примењује се стандардна сигнална светиљка 20/20W,12V. Поједини делови сигналне светиљке морају да испуњавају услове из одговарајућих стандарда ЈЖС. Код сигнала у правац користе се расипна стакла са углом расипања 0°, а код сигнала у кривини користе се расипна стакла са углом расипања 8° или 30°. Кућиште сигналне светиљке је од силумина са вратима са задње стране која се закључавају. Спреда са горње стране се обујмицом причвршћује сенило које штити светиљку од прашине и снега а нарочито од продора


281

сунчеве или друге светлости. Израђује се у складу са стандардом JŽS. S2.009 "Сигналне светиљке са пуним сочивом." Ознака сигнала

Израђује се од челичног лима. Причвршћује се за стуб сигнала изнад плоче уочљивости. Служи за обележавање сигнала ради лакше орјентације возног особља. Прикључна касета

Уграђује се са задње стране сигналне плоче. Служи за прикључење кабла из сигналног ормана и развод појединих каблова за сигналне светиљке. У зависности од броја светиљки, изводи се са различитим бројем прикључака. Сигнални орман

Израђује се од декаптираног лима са вратима која су опремљена бравом. Уграђује се са предње стране сигналног стуба, а изузетно (уколико има два ормана) и са задње. Опремљен је: реглетом за прихват и развођење каблова, трансформаторима и регулационим отпорницима за напајање сијалица и подешавање струја.

Предсигнална опоменица Уграђују се на 1,5 метара испред предсигнала. Мора бити у складу са JZS S1.017.

11.02.01.02 Прилазни сигнал (2.2.1.2) Упозорава возно особље да се воз приближава станици која није опремљена улазним (штитним) сигналом и означава место где воз треба да стане и чека наређење за улазак у станицу ако је то наређено општим налогом. Мора се видети са растојања од најмање 200м. Израђује се у складу са стандардом JŽS. S1.090 "Ознака за станице без улазних (штитних) сигнала. 11.02.01.03 Сигнални појмови на улазним сигналима и предсигналима (2.2.1.3)

а) Сигнални појмови на улазним сигналима:

- до формирања пута вожње сигнални знак 4: "Стој" - по формирању пута вожње сигнални знак "5б": "Слободно"

Подсетимо да сигнални знак 5б: "Слободно" код улазних сигнала са једнозначним сигналним знацима који нису у зависности са путевима вожње, означава да је улазак у станицу слободан а не и брзину којом се сме возити преко подручја скретница. б) Сигнални појмови на предсигналима:

- до формирања улазног пута вожње сигнални знак 13: очекуј "стој" - по формирању улазног пута вожње сигнални знак 14: очекуј "слободно" Како улазни сигнали и предсигнали показују једнозначне сигналне знаке то ће се њихови стубови с предње стране опремити са црно-белим плочама уочљивости. 11.02.02 Скретничка брава (2.2.2)

Скретничка Леман брава уграђује се на скретници са узастопним ходом језичака и то на супротној страни језичка који се држи у приљубљеном положају забрављен. У ливеном кућишту који сачињавају два ливена поклопца (спољни и унутрашњи) смештена је бравица и осигурач. У средишту поклопаца кућишта изливен је отвор од 29mm кроз који се увлачи шип и на унутрашњем поклопцу кућишта осигура плочицом која се са два завртња причвршћује на поклопац као осигурач и обезбеђује лако померање шипа кроз отвор кућишта а једновремено онемогућава потпуно извлачење шипа из кућишта. На средњем делу шипа (затварача) прорезано је удубљење у које, када је шип потиснут до граничника, окретањем кључа улази реза (рингла) бравице којом се врши закључавање скретничке браве (када је скретничка брава закључана) и истовремено омогућује вађење скретничког кључа из закључане браве. Преко овог кључа контролише се положај скретнице и приљубљеност закључаног језичка. На спољном ливеном поклопцу преко ушица са рупама од 20mm скретничка брава се са два завртња са наврткама причвршћује за врат шине и то по притезању навртки које су четвртастог облика, преко осигурача који је са бравицом уграђен у кућиште, брава се осигурава од


282

демонтирања са шине. Дакле, док је брава закључана није је могуће неовлашћено демонтирати са скретнице. За скретничку Леман браву може се извести 48 комбинација са шемама скретничких кључева. Зато ће се за све браве у станици одредити кључеви са различитим шарама.

11.02.03 Скретнички сигнали (2.2.3)

Скретнички сигнали показују у ком се положају налази скретница (у правац или у скретање), односно за који је колосек постављен колосечни пут и да ли предстоји вожња преко скретнице уз или низ језичак.

Скретнички сигнали могу бити:

- скретничке сигналне светиљке, код којих се ликови за сигналне знаке дају млечнобелим стаклом

- скретничке сигналне црне плоче код којих се ликови за сигналне знаке дају обојеним белим знаковима са рефлектујућом материјом или без ње.

Израђују се у складу са JŽS S1.045 „Скретнички сигнали за једноструке скретнице; Облик и основне мере“, и JŽS S2.015 „Сигнална средства, технички услови за израду и испоруку“.

11.02.04 Исклизница (2.2.4)

Исклизница је сигурносни уређај који се уграђује на споредним или манипулативним колосецима када се ови одвајају од главних саобраћајних (пријемноотпремних) колосека у станици ради заштите пута вожње од одбегнућа кола, која се, ради истовара и утовара, остављају на тим споредним (манипулативним) колосецима.

Уграђује се на око 6 метара од међика одговарајуће скретнице, а уколико је претходна скретница покривена скретничком изолацијом онда се исклизница уграђује на неизолованој шини тик иза изолованог састава. Исклизничка глава треба да има такав облик да кола избаци у поље, а не на суседни колосек (уколико је то изводљиво). Понекад је потребно уградити дуплу исклизничку главу, која може да избаци кола, без обзира са које стране она долазила. Исклизница се може демонтирати са колосека само када је откључана. У кривинама се исклизница обавезно уграђује на спољашњој шини.

Дефинисана су два положаја исклизнице: „+" положај значи да је исклизница на шини „−−−−"положај значи да је исклизница ван шине

Исклизница мора да буде конструисана тако да се може уградити на различите типове шина нормалног колосека. Разлика у висини шина се изравнава са посебним подметачима. Уколико се исклизница уграђује на изолованом одсеку, потребно је изоловати поставну полугу. Такође је на месту исклизнућа потребно поставну полугу заштитити посебном ребрастом плочом, да се не би оштетила поставна полуга. У односу на изоловани састав исклизница се мора уградити тако да се онемогући постављање точка возила између исклизнице и изолованог састава, а да се не покаже заузеће на командној поставници.

На електрифицираним пругама исклизнице се уграђују на удаљености најмање 4 метра од портала стуба, како возило не би, приликом исклизнућа, оштетило портал.

Плоча иклизнице се боји постојаном црвеном бојом, а остали поставни делови сивом бојом.

Забрањено је уграђивати исклизнице на пријемно-отпремним колосецима и скретничким лирама, односно на скретницама.

Са аспекта осигурања постоје два типа исклизница: а) исклизнице за ручно постављање б) исклизнице за централно постављање

Исклизнице за ручно постављање

Шематски приказ исклизнице за ручно постављање:


283

Ова врста исклизница се састоји од гвоздене плоче димензија 15х300х500 мм на коју су наварени гвоздени профили, постављени у облику слова „V“. То омогућава исклизнуће точка након пењања на плочу.

Постоји још једна варијанта израде исклизнице где се на плочу уграђује угаоно „L“ гвожђе, које се поставља под углом од 20º, односно 160º и причвршћује се помоћу три завртња са наврткама. Под којим ће се углом причврстити угаоно гвожђе на плочи, зависи од места уградње исклизнице. Да би се монтажа лако обавила, на плочи је избушено пет рупа у које се стављају завртњи за причвршћење. Плоча исклизнице лежи на два „L“ гвожђа, која су постављена поред шине на дужини 1м, а у висини шине. Ови носачи су међусобно спојени помоћу два попречна угаона гвожђа и то са по два завртња са наврткама и тако заједно су причвршћени тирфонима за оба прага. Попречна угаона „L“ гвожђа су дуга око 2 метра и леже на ивицама прагова, између којих се налази исклизница. Ови елементи причвршћени су за стопе шине на једном крају посредно преко подложних плочица са по два завртња, а на другом крају завршавају плочом димензије 200х500мм, која је причвршћена завртњима за прагове.

Плоча је обртна око осовине која се налази на спољашњем носачу и покреће се ручицом која је заварена за њену спољну ивицу.

На исклизнице које се постављају ручно, а у зависности су са одвојном скретницом,уграђују се две браве. Једна брава закључава исклизницу на шини (плус положај), а друга закључава исклизницу ван шине (минус положај).

Један кључ је редовно у брави и са њим је спојен кључ скретнице са којом се постиже зависност скретнице и исклизнице (оба кључа – један од скретнице и један од исклизнице - су постављена на истој карики, или су међусобно спојена закивањем). Исклизничке браве су причвршћене непосредно до осовине плоче за „L“ носач помоћу два завртња. Навртке ових завртњева налазе се испод плоче. Браве су снабдевене горњом плочом, на којој је причвршћен поклопац кључаонице. Горња плоча браве причвршћена је за тело браве помоћу четири завртња, који су међусобно везани жицом и пломбирани.

Зависност скретнице и исклизнице се састоји у томе да се скретница не може откључати и поставити за вожњу ка колосеку на коме је исклизница, док се претходно не откључа и скине плоча исклизнице са шине, постави у отворен (минус) положај и закључа у том положају. Када су наведене претходне радње извршене, ослобођени кључ исклизнице, на коме је причвршћен и кључ скретнице, вади се из браве исклизнице и са кључем скретнице откључава се скретничка брава и скретница се поставља у положај да води ка колосеку на коме је монтирана исклизница.

Када је послуживање колосека, на коме је уграђена исклизница, завршено, доводи се исклизница у свој редован положај тако што се прво закључа скретница за вожњу ка колосеку на коме није исклизница, узима се кључ из браве скретнице и са њим, ако је заједнички, или са исклизничким кључем, који је на истој вези, откључава се исклизница, поставља се плоча на шину и закључава се другим кључем у том положају. На овај начин је кључ скретнице остао забрављен у исклизници а вади се из друге браве кључ исклизнице, којим је она закључана у „+“ положају и предаје лицу, које је надлежно за чување кључева.

Исклизница се може демонтирати само ако је у отвореном положају.

Исклизничка глава је покретно везана преко осовине за носаче од винклова који су подешени да се лако монтирају на прагове и шапу шине. Исклизничка глава се преко обртне осовине може поставити или скинути са шине. На овој покретној осовини је фиксиран сегмент који је преко


284

прореза у зависности са бравом исклизнице. Преко ове браве и сегмента, исклизничка глава се може закључати када је постављена на шину или када је скинута са шине, што се постиже са различитим кључевима.

11.02.05 Исклизнички сигнали (2.2.5)

Сигнали на исклизницама означавају место и положај ових исклизница и показују да ли је маневрисање преко ових места дозвољено или забрањено. Ови сигнали су ликовни.

„ЖС“ ад одређује, за сваки поједини случај, на којим исклизницама сигнали морају бити ноћу осветљени, а на којим превучени рефлектујућом материјом.

Израђују се у складу са JŽS S1.028 „Маневарски сигнали, сигнали на исклизницама, колобранима, окретницама и преносницама; Облик и основне мере“, и JŽS S2.015 „Сигнална средства, технички услови за израду и испоруку“.

11.02.06 Уређај за контролу присуства шинских возила (AFI коло) (2.2.6) Као AFI коло употребиће се кратко електронско шинско струјно коло које ради на фреквенцији од око 10 kHz које омогућава једноставно решавање одређених саобраћајних ситуација. Као посебне погодности овог кола истичу се:

− успостављање изолованих одсека и контрола присуства воза без уградње изолованих састава

− могућност суперпозиције на неко друго постојеће шинско струјно коло − крајње једноставна монтажа, пуштање у рад и одржавање

Уређај се састоји од једног склопа који обухвата и генератор и пријемник, смештеног у пластичну водонепропусну кутију која се може ставити у шинску главу или на рам у некој просторији или бетонској кућици. Радна фреквенција је обично 10kHz, а у случају потребе може бити и 12 или 15 kHz. Генератор напаја колосек на месту прикључења напоном 5-10V, зависно од импедансе прикључне тачке, што зависи од квалитета застора. Колосек се напаја преко заштитног отпорника 4Ω/120W и филтра који чини једно редно резонантно коло. Заштитни отпорник омогућава нормалан рад генератора и у случају кратког споја на месту прикључења, у тренутку када воз пролази или дуго стоји на том месту, а филтер омогућава рад уређаја и при највишим нивоима сметњи од стране повратне струје вуче, чак до 120 Veff на улазу у филтер. Због високе радне фреквенције, простирање сигнала дуж колосека је ограничено, тако да се не морају уграђивати изоловани састави а већ на 150м од једног прикљученог кратког шинског струјног кола може се уградити следеће коло а да се иста међусобно не ометају. Пријемник, који је смештен у истој кутији, има исти филтер на улазу као и генератор и састоји се од трансформатора, исправљача и два релеа, контролног и колосечног. Постоји могућност избора преносног односа на трансформатору пријемника тако да се обезбеђује коректан и поуздан рад уређаја у коректним границама напона привлачења и отпуштања релеа као вредности отпора шанта у опсегу промене отпора застора од 2 до 10Ω. Коло може радити и при нижим вредностима отпора застора од 2Ωкм, али се тада не могу постићи вредности отпора шанта у прописаним границама. С друге стране, изнад вредности од 10Ωкм, коло може радити са лакоћом али су те вредности отпора застора веома ретке па се и не узимају у разматрање. 11.02.07 Кабловска мрежа и кабловски прибор (2.2.7) Повезивање спољашњих елемената уређаја станичног осигурања изводи се стандардним SPZ и ТК 39P кабловима као што је приказано на плану каблова. План каблова је израђен у складу са пројектним задатком а број жила је одређен према елементима који се повезују. На пролазима испод пруге и пута каблови се провлаче кроз јувидур цеви пречника ∅110mm и одговарајуће дужине, уграђених на дубини од 1,2m од доње ивице прага односно површине пута. Пролази каблова испод колосека, прелази преко пропуста, мостова, тунела и других вештачких објеката извршиће се као типска решења. Каблови се полажу у складу са одговарајућим прописима и према условима произвођача каблова.


285

11.02.08 Уземљивање (2.2.8) Ови објекти се налазе на прузи која није електрифицирана. Уземљивање спољних елемената на овим објектима врши се у склопу заштите од индиректних напона додира и извешће се повезивањем свих спољних металних елемената (у које улазе сигнални или разделни елеменити кабловске мреже) на ближу шину која је повезана на неки уземљивач или директно повезивањем на посебан уземљивач.

Повезивање елемената на шину извршиће се путем изолованог поцинкованог челичног ужета пресека 95мм2. Овај кабл за уземљење се за елемент причвршћује путем кабл стопе (клеме) а за шину се повезује алуминотермским заваривањем.

Предсигнали и улазни сигнали се уземљују посебним уземљивачима који се потом повезују и на шину.

У станицама ТЕ Костолац Б и Стиг се релејно-напојни уређаји уземљују на темељни уземљивач зграде.

У станици ТЕ Костолац Б трафо-боксови су уземљени путем једне жиле у сигналном каблу на станични темељни уземљивач.

11.03.00 ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ (2.3)

11.03.01 Техничка документација (2.3.1) Испоручилац опреме је у обавези да изради Извођачки пројекат и Пројекат изведеног објекта, као и одговарајуће приручнике и упутства о дефектажи, отклањању сметњи и кварова и редовном одржавању.

11.03.02 Остале обавезе (2.3.2) Уколико примењени уређај осигурања нема дозволу за коришћење Дирекције за Железнице, испоручилац је дужан да код исте покрене одговарајућу процедуру. Пре пуштања уређаја у рад испоручилац мора поседовати дозволу Дирекције за Железнице за коришћење.

Обавеза је Инвеститора да пре започињања радова на изградњи предметног објекта прибави податке о евентуално постојећим подземним инсталацијама у зони радова предвиђених по овом пројекту. Уколико се утврди да исте инсталације постоје, Инвеститор је обавезан да пре започињања радова у присуству овлашћеног представника власника предметне подземне инсталације, изврши њено прецизно лоцирање и у случају колизије новопројектоване и постојеће инсталације, дужан је да прибави сагласност власника инсталације на начин техничког решења те колизије.

11.04.00 НАЧИН ИЗВОЂЕЊА МОНТАЖЕ ПОД САОБРАЋАЈЕМ И ОДРЖАВАЊА УРЕЂАЈА (2.4)

11.04.01 Одвијање саобраћаја за време извођења радова (2.4.1) Радови на монтажи спољних елемената осигурања се изводе пратећи динамику грађевинских градова у станицама и на отвореној прузи и обухватају:

- монтажу сигнала и сигналних ознака - монтажу скретничких/исклизничких брава и ликова - монтажу AFI кола - монтажу уземљења - монтажу кабловских разделних ормана и кабловских глава - повезивање и испитивање кабловске мреже

Радови на монтажи унутрашњих уређаја се могу изводити независно од радова на уградњи спољних елемената осигурања. Под претпоставком да је извршена припрема градилишта (извршен фабрички пријем унутрашње опреме и иста транспортована у магацин на градилишту), као и да је адаптирана зграда за смештај уређаја (што ће бити предмет посебног пројекта), ови радови обухватају:

- монтажу и испитивање сигнално-сигурносног дела уређаја


286

- монтажу и испитивање напојног дела уређаја - монтажу и испитивање станичне поставнице

За радове на монтажи уређаја осигурања Инвеститор мора одредити овлашћеног надзорног органа који ће координирати и надгледати радове. Сви радови на монтажи морају се извести према типским пројектима монтаже ове врсте уређаја и препорукама испоручиоца опреме. 11.04.02 Посебни услови за грађење и одржавање уређаја (2.4.2) Осим општих услова прописаних Законом о планирању и изградњи који се односе на припрему грађења, грађење, стручни надзор, технички преглед, пробни рад и издавање употребне дозволе за објекат, на основу захтева Инвеститора потребно је испунити и следеће посебне услове:

- испоручена опрема и материјал морају поседовати одговарајућу потврду о пријему у фабрици произвођача по одговарајућим стандардима

- након извршене комплетне монтаже и извршених свих потребних мерења потребно је извршити функционалну пробу комплетног уређаја, по процедури коју утврђује Инвеститор

- уз испоручен уређај потребно је пружити одговарајућу гаранцију са прецизираним гарантним роком и обавезама испоручиоца опреме у гарантном року

- уз испоручен уређај потребно је обезбедити сет резервних делова и потребан алат, инструменте и материјал за одржавање, према спецификацији испоручиоца

А) Фабрички пријем Фабрички пријем врши комисија Инвеститора у фабрици, при чему је произвођач дужан да обезбеди:

- технички опис рада система са примењеним програмом испитивања - комплетну монтажну документацију са саставним деловима, електричним шемама,

контролним тестовима, подешавањима и мерењима - мерне листе са резултатима финалне контроле и фабричким бројем уређаја

Циљ овог пријема је провера да ли уређај који се испитује потпуно одговара достављеној документацији. B) Интерни технички преглед Сигнални-сигурносни уређаји због своје специфичности и функције безбедности коју обављају, пуштају се у експлоатацију након: 1. Интерног техничког прегледа

2. Техничког прегледа комисије органа који је издао одобрење о изградњи/реконструкцији 3. Добијање решења о коришћењу (употребне дозволе) Кад извођач радова писменим путем обавести Инвеститора да је изградња уређаја завршена и да је објекат спреман за технички преглед, и када то потврди надзорни орган, Инвеститор образује Комисију за интерни технички преглед. Интерни технички преглед обавља комисија коју формира Инвеститор и она врши проверу техничких и функционалних карактеристика, који су услов за сигуран и безбедан рад уређаја. По завршетку рада комисија је дужна да сачини записник. Комисија за интерни технички преглед обавља интерни технички преглед на основу и по одредбама Упутства о техничком прегледу сигнално-сигурносних постројења (431). C) Технички преглед По обављеном интерном прегледу и ако је припремљена техничка документација и извршена обука људста за руковање и одржавање, Инвеститор органу који је издао решење за изградњу/реконструкцију подноси захтев за формирање Комисије за технички преглед. Задатак комисије за технички преглед је да утврди подобност уређаја за употребу сходно Правилнику о садржини и начину вршења техничког прегледа објеката. D) Пуштање у рад и пробни рад


287

Ако се у току техничког прегледа, утврди да је ради утврђивање подобности објеката за употребу неопходан пробни рад, орган који је издао одобрење за изградњу/реконструкцију може одобрити пуштање објеката у пробни рад. Сврха пробног рада јесте функционално испитивање у експлоатационим условима, са евентуалним подешавањима карактеристичних података који зависе од конкретног места инсталирања уређаја. За време пробног рада бележе се сва запажања, сметње, кварови, откази или потпуни испади из функције. Када се јаве овакви догађаји они се бележе кад су настали и кад је систем поново доведен у нормално стање и произођач је дужан да достави писмено објашњење, односно коментар о насталом догађају. Произођач је дужан да за време пробног рада организује ефикасану сервисну службу о свом трошку, која врши отклањање свих сметњи и замену неисправних утикачких јединица или делова уређаја. E) Одржавање уређаја Особље одржавања обавља све послове који су прописани Упутством за одржавање, на начин прописан Правилником о одржавању сигнално-сигурносних постројења" (Правилник 400; ЗЈЖ бр. 47-24/84 и "Сл.гласник ЗЈЖ" бр. 10/94), што је детаљније описано у Прилогу о безбедности и здрављу на раду.

Documents

!∀# ∃% # & ∀& % & %& # % % ∋% %! &%(% ∋%! %% # ) %(% %& % - KNJIGA 14.pdf · ТД за радове на изградњи индустријског колосека од