Ваздухопловне снаге Перуа

РАТНА КРИЛА

СИНОВА ИНКА

Као центар некада моћне империје

Инка, Република Перу је смештена у

северозападном делу Јужне Америке на

обалама Тихог окена. Простире се на

површини од 1285220 километара

квадратних, и углавном је, географски,

негостољубива земља. Те је због

негостољубивости авијација од

примарног значаја, како за одбрану тако

и за економски развој Перуа. Златом и

бакром богати Перу на северу граничи са

Еквадором и Колумбијом, на истоку са

Бразилом и Боливијом и на југу са

Чилеом.

Карта Републике Перу

Перу има 28,6 милиона становника са

70% удела градског становништва у

популацији. Најпознатији производ

Перуа је биљка кока, која се користи у

исхрани. Перу је највећи произвођач коке

у свету. Око 85% производње коке одлази

на илегалну трговину дрогом, што је

један од озбиљних проблема данашњег

Перуа.

У сузбијању илегалне трговине

дрогом, активно учествују и

Ваздухопловне снаге Перуа.

ИСТОРИЈА ВАЗДУХОПЛОВНИХ

СНАГА ПЕРУА

За почетак развоја ваздухопловства у

Перуу може се узети 1910. година, када је

формирана Лига националне авијације

Перуа. Први лет изнад Перуа обављен је

јануара 1911. године. Први лет војним

авионом Блерио XI, обављен је 1915.

године, а већ 1916. године група официра

је послата у Аргентину на обуку. Лига је

те године формирала и ваздухопловну

школу, и набавила један авион за обуку

Цаудрон Г-3, чиме је летачка обука у

Перуу, реално била могућа. Јануара 1920.

године, формирана је морнаричка

авијација. Званични назив Школа војне

авијације „Хорхе Чавез“, ваздухопловна

школа добија 27. новембра 1923. године.

Ваздухопловна војна академија „Хорхе

Чавез“ и данас школује пилоте за

авијацију Перуа.

Већ, 20. маја 1929. године одлучено је

да се морнаричке ваздухопловне снаге и

ваздухопловство копнене војске обједине

у Корпус авијације Перуа. Тако су

настале Ваздухопловне снаге Перуа.

Током рата између Перуа и Колумбије

1933. године у региону Амазона, младо

ваздухопловство Перуа је извело више

борбених акција. У тим борбама Перу је

користио клипне авионе америчке

производње Војт О-2У корсер и Кертис

Ф-11Ц госхок.

Током 1941. године авијација Перуа

учествује у рату са Еквадором. У том

периоду Перу је располагао са ловцима

Капрони ЦА-114, Норт Америкен НА-50,

јуришним авионима Даглас ДБ-8А-3П и

бомбардерима Капрони ЦА-135 и ЦА-

130.

Током мандата председника Мануела

А. Одриа, Корпус 18. јула 1950. године

прераста у самостални вид, под називом

Ваздухопловне снаге Перуа.

Церемонија пријема првих ловачко-

бомбардерских авиона мираж-5 у Ваздухопловне

снаге Перуа 1968. године

Савремени развој Ваздухопловних

снага Перуа започиње током педесетих

година ХХ века, када су набављени први

млазни авиони за обуку Т-33. Авиони Т-

33 њих 16 ушло је у састав

ваздухопловства 1955. године.

Перу је била прва земља Латинске Америке

која је у наоружање сопственог ваздухопловства

увела авионе мираж-5. Перуански мираж-5 у лету

Исте године у наоружање авијације

Перуа ушло је и 18 млазних ловаца Ф-

86Ф сејбр. Већ следеће године набављени

су лаки бомбардери канбера њих 42 и 17

ловаца Хокер Сидли хантер Ф-52. Ловци

Локид Ф-80Ц шутинг стар њих 14 стижу

већ 1958. године. Током шездесетих и

седамдесетих година ХХ века, ударну

снагу Ваздухопловних снага Перуа чине

авиони сејбр, шутинг стар, хантер и

канбера. Већ 1965. из наоружања се

повлаче авиони Ф-80Ц шутинг стар, док

се авиони Ф-86Ф сејбр и хантер Ф-52

повлаче из наоружања 1977. године. Лаки

бомбардери канбера остају у наоружању

до 2003. године.

Перуански мираж-5 са асортиманом

наоружања

Крајем шездесетих година, тачније

1968. године из Француске стижу ловци-

бомбардери мираж-5, тако да пилоти

Перуа постају први који лете на овим

суперсоничним ловцима-бомбардерима у

Јужној Америци. Перу је набавио 28

једноседа мираж-5П и четири двоседа

мираж-5ДП. Авиони мираж-5 повучени

су из наоружања током 2002. године.

Набавке наоружања из СССР

започињу након политичких промена,

које су инициране доласком на власт

генерала Хуана Веласка, почетком

седамдесетих година ХХ века. Под

утицајем повољних кредитних

аранжмана, Перу купује велику количину

наоружања од Совјетског Савеза.

Убрзано наоружавање Перуа, совјетском

техником узнемирује суседне земље

Еквадор и Чиле.

Иако је умеренији генерал Франциско

Моралес Бермудез 1975. заменио

генерала Веласка на челу Републике

Перу, набавка наоружања из Совјетског

Савеза је настављена.

Сухој СУ-22М на стајанци

Тако су из СССР 1974. године

набављени тешки хеликоптери Ми-6, њих

шест који су се задржали у наоружању до

1991. године. Током 1977. године из

СССР стижу јуришни авиони СУ-22 и то

32 једноседа СУ-22А и четири двоседа

СУ-22У. Током 1980. године из

Совјетског Савеза је стигло још 16

једноседих јуришних авиона СУ-22М и 3

двоседа СУ-22УМ. Сви авиони СУ-22 су

повучени из наоружања током 2006.

године.

Двоседи мираж-5ДП у полетању

Први модерни транспортни авиони

били су Даглас Ц-47. Почев од 1947., па

до 1983. године кроз транспортну

авијацију Перуа прошло је 28 авиона Ц-

47. Девет транспортних авиона Даглас Ц-

54 скајмастер је набављено за потребе

транспортне авијације Перуа 1963.

године. Данас више нису у употреби. Из

Канаде је 1971. набављено 16 авиона за

лаки транспорт ДХЦ-5Д буфало, који су

се задржали у наоружању до 1987.

године.

Хеликоптери Ми-6 током извођења десанта.

Вежбе перуанске војске током осамдесетих

година ХХ века

Први транспортни авиони набављени у

Совјетском Савезу били су Антонов Ан-

26. Први примерци Ан-26 стигли су у

Перу већ 1977. године. Укупно је кроз

транспортну авијацију прошло 16 авиона

Ан-26. Већ 1987. године авиони су

повучени из употребе, јер се нису добро

показали у екстремним условима

експлоатације. Замењени су знатно

бољим Ан-32.

Први хеликоптери који су набављени

1957. године била су два хеликоптера

Хилер УХ-12Б. Већ током шездесетих

година из Француске је набављено 18

хеликоптера алует-II/III. Током 1965. из

САД стиже 27 хеликоптера Бел-47Г и 14

Бел УХ-1Х ирокез. Током 1972. године у

САД је набављено 38 хеликоптера Бел-

212, а већ 1974., пристижу и хеликоптери

Бел-206 џет ренџер. Током 1977. године

из Совјетског Савеза стижу први од

укупно наручених 15 хеликоптера Ми-8Т.

Те машине су се одлично показале у два

наврата, током сукоба са Еквадором 1981.

и 1995. године.

Перу је своје мираже-5 повукао из наоружања

током 2002. године

Одмах по окончању рата за Фокланде

1982. године, Перу уступа Аргентини

десет својих авиона мираж-5 у знак

подршке народу Аргентине.

Мираж-2000П у лету

Током економске кризе, која је владала

осамдесетих година ХХ века у земљама

Латинске Америке и Перу је био

приморан да смањи бројно стање своје

флоте ваздухоплова, као и да уштеди на

обуци и борбеној спремности свог

ваздухопловства.

То ће се нарочито негативно исказати

током рата са Еквадором, који је вођен

1995. године. Током владавине

председника Алберта Фуџиморија, Перу

је из Белорусије набавио авионе МиГ-29

и СУ-25.

Данас за Ваздухопловне снаге Перуа

највећи изазов представља илегална

трговина дрогом. Главни задатак

Ваздухопловних снага је да подрже

цивилно друштво, потом да бране државу

Перу и да учествују у подршци борби

против нарко мафије и у борби против

тероризма. У задацима подршке борби

против нарко мафије, авијација Перуа

успешно сарађује са снагама САД.

ПОГРАНИЧНИ РАТ

ЕКВАДОРА И ПЕРУА 1995.

Проблеми Перуа са финансирањем

ваздухопловства довели су до тога, да је

планирана набавка 26 ловаца мираж-

2000П, сведена на набавку свега 12

ловаца мираж-2000 (10 једноседа и два

двоседа). Набављени авиони су имали

једну ману – немогућност борбе у

ваздуху ван визуелног домета, јер су уз

авионе дошле само ракете за блиску

борбу Матра межик. Уштеде на пољу

ваздухопловства сурово ће отрезнити

политичке лидере Перуа током рата са

Еквадором, који је вођен у периоду

јануар-фебруар 1995. године.

Чарке на граници с Еквадором, између

копнених снага Перуа и Еквадора трајале

су уз смањени интензитет све до 1995.

године. Иако је Перу из Другог

пограничног рата са Еквадором вођеним

1981. године изашао као победник, чарке

на немирној граници између те две земље

нису прекидане.

Отворени сукоб између копнених

снага две суседне земље избио је 9.

јануара 1995. године. Може се рећи да је

рат с Еквадором дошао у лошем тренутку

по ваздухопловство Перуа.

Хеликоптер Ми-8Т током рата 1995. године

Традиционално једно од најјачих

ваздухопловстава у Јужној Америци,

ваздухопловство Перуа је било

неспремно за сукоб, због економске кризе

која је погодила Перу током осамдесетих

година ХХ века и која је свој утицај

имала и током деведесетих година ХХ

века. Почетком 1995. године, с кризом

која се надвила над ваздухопловством

Перуа, ваздухопловство није било

спремно за рат који је избио. Наиме, већи

део флоте ловаца мираж-2000 која је

набављена током осамдесетих година ХХ

века била је приземљена због недостатка

резервних делова. Само су три миража-

2000П била спремна за борбу, што је

било недовољно. Исти проблем је мучио

јединице које су биле наоружане

авионима СУ-22М, од којих је свега

седам авиона било спремно за борбу.

Такође, су и јединице наоружане

авионима А-37Б мучили слични

проблеми. Једноставно ваздухопловство

Перуа није било спремно за рат, иако ће

се ситуација побољшати крајем јануара

1995. године.

Војник војске Перуа наоружан ракетним

системом стрела-2 на положају, штити укрцавање

војника у хеликоптер

Економска криза потресала је и

Еквадор, али је Еквадор константно

држао већину флоте авиона мираж Ф-

1ЈА, кфир Ц-2 и јагуар у исправном

стању. Са скоро десет миража Ф-1Е,

десет кфирова и четири до шест јагуара у

борбеној исправности, ваздухопловство

Еквадора иако мање у укупном бројном

стању, са скоро 30 авиона у исправном

стању бројчано је било у предности над

ваздухопловством Перуа, које је имало

нешто више од десетак авиона у

исправном стању. Тако да је

ваздухопловство Еквадора било у

квалитативној предности над

ваздухопловством Перуа током рата

1995. године, у односу на претходни рат

који је вођен 1981. године, када је

ваздухопловство Перуа било у предности.

Почетком 1995. године почео је рат

који је познат као Кондоров рат, јер је

вођен у подручју које је познато под

именом Кордиљера дел Кондор.

Наведени рат је познат и као Канепа рат.

Снаге сукобљених страна су се

концентрисале у долини реке Канепе и по

њој је овај рат и назван Канепа рат.

Оборени еквадорски А-37 током сукоба

Наиме, већ 9. јануара 1995. године,

једна патрола перуанске војске је упала

на територију Еквадора, дошло је до

окршаја са војницима Еквадора те је она

разбијена. Два дана после, 11. јануара још

једна патрола перуанских војника упада

на територију Еквадора. Већ 21. и 22.

јануара почиње општи напад снага Перуа

на границу Еквадора у рејону Кордиљера

дел Кондор и Канепа реке. У тим

нападима Перуанци масовно користе

артиљерију и хеликоптере. Међутим, све

нападе Еквадорци одбијају и током

следећа два дана воде се жестоке борбе за

превој Кондора.

Кад је сукоб избио ваздухопловство

Перуа је ангажовало све исправне авионе

укључујући ту и наоружане авионе ЕМБ-

312 тукано (АТ-27 тукано). Задатак

тукана је био ноћни напад на положаје

Еквадораца бомбама. Током тих борби

најбоље су се показали хеликоптери Ми-

8Т и Ми-17, који су стизали увек на

време тамо где год је то било потребно.

Међутим, губици Перуанаца су били

веома тешки. Наиме, поучени искуством

из претходног сукоба, Еквадорци су у

подручје Кондора допремили

лакопреносне ракетне системе земља-

ваздух блоупајп и игла-1Е и њима гађали

ваздухоплове Перуанаца. Мало је детаља

познато о губицима Перуанаца, а

засигурно се зна да је један Ми-8Т оборен

ракетом блоупајп 29. јануара. Већ 6.

фебруара оборен је један лаки бомбардер

канбера Б.Мк-68. Током напада на једну

базу еквадорске војске 7. фебруара

ракетама игла-1Е оборен је хеликоптер

Ми-25. Након неуспеха преговора 9.

фебруара 1995. године, избијају најтеже

борбе и авијација Перуа је веома активна.

Тог дана, авиони мираж-5П и СУ-22

изводе 16 борбених летова и нападају

пограничну базу еквадорске војске.

Током ноћи авиони канбера изводе ноћне

нападе на положаје еквадорске војске у

долини реке Канепе. Већ ујутро 10.

фебруара авиони А-37Б и СУ-22 изводе

серију напада на положаје Еквадораца.

Тог јутра оборена су још два хеликоптера

Ми-8 од стране лакопреносних ракетних

система, који су испаљени са

еквадорских положаја. У

послеподневним часовима долази до

ваздушних борби између еквадорских

ловаца мираж-Ф-1ЈА и перуанских

авиона А-37Б и СУ-22М. У тим дуелима

оборена су два авиона СУ-22М ракетама

межик. Један од перуанских пилота

погинуо је током катапултирања.

Одмах по завршетку ове ваздушне

битке, изнад долине реке Канепе дошло

је до јеш једне ваздушне борбе. Наиме,

радарске станице еквадорске војске у

рејону долине Канепе открили су групу

авиона А-37Б перуанских снага. Авион

ваздухопловства Еквадора кфир Ц-2

евиденцијски број ФАЕ-905, лоцирао је

авионе перуанског ваздухопловства А-

37Б од којих је оборио једног ракетама

шафрир-IV, док је други успео побећи.

Посада обореног А-37Б успела се

катапултирати.

Већ 13. фебруара, у рејону реке

Татангоса оборен је још један хеликоптер

Ми-8Т. Упркос тешким губицима

ваздухопловство Перуа наставља да

изводи своје задатке, док хеликоптери

настављају своју подршку копненим

снагама, распоређивањем додатних

јединица командоса на стратешки

важним правцима. На тим задацима

хеликоптери Ми-8Т су показали неке

своје мане, наиме, били су мање

ефикасни на већим висинама и суровим

климатским условима и било је неких

проблема са њима.

Мираж-2000П на стајанци

Еквадорци су тврдили да су у ноћи 11.

фебруара оборили још један перуански

авион, овај пут реч је о бомбардеру

канбера. Перуанци су 7. фебруара 1995.

године са ракетом игла-1Е успели да

погоде један еквадорски кфир Ц-2, што

су Еквадорци и потврдили. Тог дана

еквадорски авиони А-37Б уз пратњу

ловаца мираж Ф-1ЈА и кфир Ц-2 извели

су нападе на положаје перуанске

противваздушне одбране. Један од

еквадорских А-37Б био је оборен ракетом

игла-1Е. Авион је пао у перуанском

рејону Кондор планине. Већ 14.

фебруара, још један еквадорски авион А-

37Б је погођен ракетом лансираном са

земље. Авион је успео да дође до базе и

касније је оправљен. На интервеницију

ОУН овај краткотрајни сукоб је прекинут

17. фебруара 1995. године, а октобра

1998. године потписан је мировни

споразум, којим је завршено

непријатељство између Еквадора и

Перуа.

ВАЗДУХОПЛОВНЕ СНАГЕ ПЕРУА

ДАНАС

После завршетка кратког сукоба са

Еквадором, војни и политички

руководиоци су извршили анализу стања

током сукоба, и донели су одлуку да

набаве авионе за борбу у ваздуху ван

визуелног домета. Из Белорусије се

набављају ловци МиГ-29 и јуришни

авиони СУ-25. Приступа се темељној

модернизацији ваздухопловства, како би

оно по традицији и даље остало једно од

најмоћнијих у Латинској Америци.

Флота ловаца МиГ-29С на стајанци 2009.

године

Од пет вингова колико је

ваздухопловство имало до почетка

сукоба, један је расформиран (4.

ваздухопловни винг) и повучен је већи

број ваздухоплова из наоружања.

Стајанка авиона А-37Б драгонфлај

Данас ваздухопловство има четири

ваздухопловна винга, а то су:

- 1. ваздухопловни винг са командним

седиштем у бази Пиура која се састоји од

три ваздухопловне групе.

6. ваздухопловна група базира на

аеродрому Чиклајо, а сачињава је 612.

ловачка ескадрила „Борбени петлови“ са

ловачким авионима МиГ-29С/СЕ/УБ.

7. ваздухопловна група која базира на

аеродрому Пиура, а сачињава је 711.

јуришна ескадрила „Шкорпиони“ са

јуришним авионима А-37Б драгонфлај.

11. ваздухопловна група базира на

аеродрому Талара, и сачињава је 112.

јуришна ескадрила „Тигрови“ са

јуришним авионима СУ-25.

Јуришни авиони СУ-25К у лету

- 2. ваздухопловни винг са командним

седиштем у бази Лима састоји се из три

ваздухопловне групе.

Довоседи мираж-2000ДП у лету

3. ваздухопловна група базира на

аеродрому Чиклајо, и сачињавају је:

331. ескадрила за обуку са

хеликоптерима Швајцер-300, 332.

хеликоптерска ескадрила са

хеликоптерима Бел-212 и Бел-412 и 342.

хеликоптерска ескадрила са

хеликоптерима Ми-17.

Хеликоптер Бел-212, евиденцијски број ФАП

605

8. ваздухопловна група базира на

аеродрому Лима и сачињавају је две

ескадриле.

841. транспортна ескадрила са

авионима Л-100-20 херкул и Боинг 737-

200.

842. транспортна ескадрила са

авионима Ан-32Б.

51. ваздухопловна група базира на

аеродрому Писко и сачињавају је две

ескадриле.

511. ескадрила за обуку са авионима

Злин-242Л и 512. ескадрила за обуку са

авионима ЕМБ-312 тукано (АТ-27).

У склопу 2. ваздухопловног винга

налази се и национална служба за

аерофотографисање која у свом саставу

има авионе Дасо фалкон-20, лир џет-36,

турбо командер ТЦ-690 и Метролајнер Ц-

26Б.

Херкул Л-100-20

- 3. ваздухопловни винг са командним

сетиштем у бази Витор (Арекипа)

сачињавају две ваздухопловне групе.

2. ваздухопловна група базира на

аеродрому Витор и сачињава је 211.

јуришна хеликоптерска ескадрила са

хеликоптерима Ми-25.

4. ваздухопловна група базира на

аеродрому Ла Хоиа (Арекипа) и састоји

се из две ескадриле.

Сви транспортни авиони Ваздухопловних

снага Перуа су офарбани белом бојом.

Транспортни авион Л-100-20 херкул евиденцијски

број 384 на стајанци

411. ескадрила за напредну обуку са

авионима МБ-339АП и 412. ловачка

ескадрила „Јастребови“ са авионима

мираж-2000П/ДП.

Авион за обуку АТ-27 тукано пред полетање

- 5. ваздухопловни винг са командним

седиштем у бази Ика и сачињава га само

једна ваздухопловна група.

42. ваздухопловна група базира на

аеродрому Ика и сачињава је 421.

авијацијска ескадрила са авионима опште

намене ПЦ-6 и ДХЦ-6.

Жене пилоти у кабини авиона МБ-339АП

током обуке

Од три ваздухопловне компоненте у

војсци Перуа, само је ваздухопловство

Перуа одлучило да прими у службу жене

добровољце. Још 1986. године у служби

се налазило око 2100 жена. Основни курс

за жене је исти као и за мушкарце. Жене

углавном служе у администрацији,

санитету, метеоролошкој служби и

транспортној служби. Одређени број

жена су и пилоти.

Задатак Ваздухопловних снага Перуа

је да брани народ и његове интересе кроз

употребу војне силе. Додатне мисије су

помоћ у очувању унутрашње

безбедности, помоћ при разним

катастрофама и мировне мисије.

БОРБЕНИ АВИОНИ

Основ борбене авијације

Ваздухопловних снага Перуа данас чине

ловци мираж-2000, МиГ-29 и јуришни

авиони А-37Б и СУ-25.

Ловац мираж-2000П на стајанци аеродрома Ла

Хоиа

Драгуљи ловачке авијације донедавно

били су ловци мираж-2000П/ДП. Први

примерци ловаца мираж-2000 у састав

ваздухопловства улазе током 1986.

године. Планирана набавка 26 ловаца

мираж-2000П/ДП није реализована због

недостатка финансија. Набављено је

свега десет једноседа мираж-2000П и два

двоседа мираж-2000ДП. Овим ловцима је

попуњена 412. ловачка ескадрила, 4.

ваздухопловне групе, 3. ваздухопловног

винга која базира на аеродрому Ла Хоиа.

Ескадрила носи назив „Јастребови“.

Ловци мираж-2000П наоружани су

ракетама ваздух-ваздух Матра межик Р-

550 и Матра супер-530. Поред наведених

ракета ваздух-ваздух, авиони су

наоружани и разним вођеним ракетама

ваздух-земља, невођеним ракетним

зрнима и разним вођеним и невођеним

авио-бомбама.

Мираж-2000ДП током аеромитинга

Током сајма авијације на аеродрому Ле

Бурже у Паризу, 16. јуна 2009. године

министар одбране Перуа Хосе Антонио

Белина је са представницима француског

министарства одбране потписао уговор о

модернизацији флоте перуанских

миража-2000П/ДП. Цена потписаног

уговора износи 140 милиона америчких

долара, и обухвата модернизацију

авионике интеграцију нових ракета

ваздух-ваздух и продужење ресурса

авиона.

Ловац МиГ-29СЕ

Други савремени ловац у наоружању

Перуа је ловац МиГ-29. Како је крхки

мир успостављен прекидом сукоба са

Еквадором био још под знаком питања,

Перу одлучује да набави савремене Руске

ловце МиГ-29. Руси Перуу нуде МиГ-

29СЕ по појединачној цени од 24

милиона долара. Међутим, то је било

скупо за Перу. Перу је могао да плати

појединачно по авиону до 14 милиона

долара. Како је понуда Белорусије била

доста повољнија, Перу одлучује да

набави ловце МиГ-29С/УБ из Белорусије.

Одлучено је да се из Белорусије по цени

од 385 милиона долара набави 16

једноседа МиГ-29С и два двоседа МиГ-

29УБ, који су произведени у периоду

1987/89. година и били су вишак у

ваздухопловству Белорусије. Испорука

прва четири ловца МиГ-29С/УБ из

Белорусије завршава новембра 1996.

године. Међутим, тада испоруке бивају

прекинуте због притиска Русије.

Авион А-37Б драгонфлај са асортиманом

наоружања којег носи

Након што је Перу прихватио да купи

у Русији три новопроизведена извозна

ловца МиГ-29СЕ по цени од 117 милиона

долара и да прихвати техничку подршку

Русије, испорука је завршена 1998.

године. Уз авионе пристигле су и ракете

ваздух-ваздух Р-27, Р-60 и Р-73, као и

више типова разног ракетног и

бомбардерског наоружања, за дејство по

циљевима на земљи. Уз авионе МиГ-

29СЕ испоручене су и ракете ваздух-

ваздух Р-77.

Ловци МиГ-29С/СЕ/УБ базирају на

аеродрому Чиклајо и попуњавају 612.

ловачку ескадрилу, 6. ваздухопловне

групе, 1. ваздухопловног винга.

Ескадрила носи назив „Борбени петлови“.

Првобитно је ваздухопловство Перуа

располагало са 21 ловцем МиГ-

29С/СЕ/УБ, међутим, један ловац МиГ-

29С имао је удес 2001. године, док је

један отписан због неисправности. Данас

Перу располаже са 14 ловаца једноседа

МиГ-29С, три ловца једноседа МиГ-29СЕ

и два двоседа МиГ-29УБ. Авиони се

модернизају на стандард СМП (то је СМТ

стандард, само што слово П означава

Перу). До сад је на стандард МиГ-29СМП

преведено осам ловаца, а до краја 2010.,

сви авиони ће бити модернизовани на

СМП стандард.

Јуришни авиони СУ-25К су у Перуу познати

под називом „убице кокаина“

Уговор о модернизацији перуанских

„двадесетдеветки“ потписан је са руском

компанијом МАПО, 12. августа 2008.

године. Церемонија потписавања је

обављена у бази Чиклајо. Укупна цена

модернизације износила је 106 милиона

долара. Уговор о модернизацији ловаца

МиГ-29, ушао је као део укупног

програма модернизације војске Перуа до

2011. године, и вредан је 654 милиона

долара.

Модернизација „двадесетдеветки“

обухвата уградњу новог радара жук-МЕ,

продужење ресурса авиона и инсталацију

најновијих ракета и бомби како оних

вођених тако и невођених.

Средином седамдесетих година ХХ

века програмом модернизације

ваздухопловства, планирано је повлачење

авиона сејбр и хантер из наоружања.

Током 1975. године из САД је

испоручена прва серија од 36 јуришних

авиона А-37Б драгонфлај. Набавка

авиона драгонфлај је финасиран из

програма МАП, који је потписан 1974.

године између САД и Перуа. Првобитно

авиони су имали улогу противгерилских

авиона. До краја 1995. године остало је

свега 20 авиона А-37Б у употреби.

Почетком 2010. године у употреби је

било свега 12 авиона драгонфлај.

Хеликоптер Ми-25 у лету

Током церемоније пријема донације

авиона А-37Б која се догодила 4.

фебруара 2010. године, у бази Лас

Палмас у округу Сурко, министар

одбране Перуа Рафаел Реј је примио од

заменика министра одбране Републике

Кореје Ким Во Јонга донацију, од осам

авиона А-37Б, четири мотора и већу

количину резервних делова у вредности

од 66 милона долара. Током пригодног

говора заменик министра одбране Ким

Во Јонг је изјавио, да Република Кореја

подржава Перу у борби против нарко

мафије и да је донација авиона Перуу,

подршка Републике Кореје борби против

кријумчарења дроге у зони слива реке

Амазон.

Данас Перу располаже са 20 авиона А-

37Б драгонфлај, од којих је осам авиона

донација Републике Кореје. Авиони се

употребљавају у борби против нарко

мафијом.

Велики успех у борби против нарко

мафије постижу авиони СУ-25, који су

такође набављени из Белорусије. Ови

„штурмовици“ у Перуу су познати као

„убице кокаина“. Прве примерке авиона

СУ-25К/УБК Перу је из Белорусије

преузео 1998. године. Првенствено

авиони нису купљени за улогу коју данас

имају, већ као замена за авионе СУ-22М

који се нису добро показали током рата

са Еквадором. Авиони који су набављени

су напредније верзије у односу на извозне

верзије које су нуђене другим земљама.

Будући да су претходно службовали у

совјетском ваздухопловству, опремљени

су бољом опремом у односу на експортне

верзије СУ-25.

Укупно је набављено 18 авиона, од

тога десет једноседа СУ-25К и осам

двоседа СУ-25УБК. У борбама са нарко

мафијом авиони СУ-25 поред осталог

наоружања користе и ракете ваздух-

ваздух Р-60Мк. Више мањих авиона

мафије уништено је дејством ових

авиона. Као и на претходним авионима и

на јуришним авионима СУ-25К/УБК

извршена је модернизација.

АВИОНИ ЗА ОБУКУ

Школовање будућих пилота изводи се

на Ваздухопловној војној академији

„Хорхе Чавез“. Обука у летењу се изводи

од стране 51. ваздухопловне групе.

Почетна обука се изводи на авионима

Злин-242Л. Укупно 17авиона Злин-242Л

се користи за почетну или базичну обуку.

Након тога студенти прелазе на авион

ЕМБ-312 тукано (Т-27 и АТ-27), који

служи за прелазну обуку. Укупно је

набављено 24 авиона тукано у верзији Т-

27 и АТ-27. За напредну обуку служи 14

авиона МБ-339АП из 411. ескадриле за

напредну обуку.

Авион за обуку МБ-339АП

Првобитни план набавке од чак 66

авиона за обуку МБ-339АП, редукован је

на свега 16 авиона због финансијске

кризе. Авиони су испоручени 1981.

године, а током 1985. године у разним

удесима изгубљена су два авиона.

ТРАНСПОРТНИ АВИОНИ

Задатак ваздушног транспорта у

ваздухопловству Перуа обавља 8.

ваздухопловна група, коју сачињавају две

транспортне ескадриле. Основу

транспортне авијације чине авиони Ан-32

који су набављени 1987. године, као

замена за неуспеле Ан-26. Авиони су се

одлично показали у екстремним

условима.

Транспортни авион Антонов Ан-32

Транспортна авијација користи пет

авиона Боинг 737-200, четири херкула Л-

100-20, пет Антонова Ан-32Б, пет

кинеских Y-12, пет ДХЦ-6 твин отер,

девет ПЦ-6 турбо портер и пет разних

других транспортних авиона.

Транспортна авијација намењена је пре

свега подршци цивилном друштву у

транспорту разног материјала у

екстремним условима.

ХЕЛИКОПТЕРИ

Први хеликоптери за потребе

ваздухопловства набављени су још

далеке 1957. године. Након тога, током

шездесетих и седамдесетих година ХХ

века набављени су хеликоптери алует и

ирокез. Најозбиљнији напредак

хеликоптерске јединице доживеле су

уласком у наоружање ваздухопловства,

15 хеликоптера Ми-8Т и шест

хеликоптера Ми-6. Већ 1983. године из

Совјетског Савеза је набављено 19

јуришних хеликоптера Ми-25.

Карактеристичне ајкулине раље на

хеликоптеру Ми-25

Током рата са Еквадором 1995. године,

радни коњ хеликоптерских јединица био

је хеликоптер Ми-8Т.

Данас је ваздухопловство опремљено

са 25 хеликоптера Ми-17, 14 хеликоптера

Ми-25Д и два хеликоптера за обуку Ми-

25ДУ, шест хеликоптера Бел-212, једним

Бел-412, седам хеликоптера БО-105 и са

шест хеликоптера за обуку Швајцер-300.

МОРНАРИЧКА АВИЈАЦИЈА

Иако је морнаричка авијација

формирана још далеке 1920. године, због

одлуке да се споји са компонентом

авијације копнене војске и формира

Корпус авијације Перуа, морнаричка

авијација све до 1950. године није

постојала као аутономни део авијације

Перуа.

Фокер Ф-27 френдшип

Наиме, тад је одлучено да се као друга

по реду компонента авијације Перуа,

поред Ваздухопловних снага формира и

морнаричка авијација.

Морнарички хеликоптер АБ-212АСВ

евиденцијски број ХЕ-473

Седиште морнаричке авијације је у

округу Анкон 32 километра северно од

главног града Лима.

Главна оперативна база је Лима-

Чиклајо.

Хеликоптер АСХ-3Д си кинг наоружан

ракетом АМ-39 екзосе

Убрзани развој морнаричка авијација

започиње 3. јула 1963. године. Обука

пилота морнаричке авијације се изводи у

бази Сан Хуан де Маркона, док база

Пукалпа нема сталну ваздухопловну

јединицу. Као и у многим морнаричким

авијацијама широм света и у морнаричкој

авијацији Перуа, основу чине

хеликоптери.

Слетање си кинга на ратни брод морнарице

Перуа

Морнаричка авијација је организована

у 1. ваздухопловну групу коју сачињавају

четири ескадриле. У бази Сан Хуан де

Маркона базирају ескадрила за обуку са

пет авиона Бич Т-34Ц-1 турбо монтер и

пет хеликоптера Енстром Ф-28Ф,

ескадрила за извиђање и поморску

контролу располаже са два авиона Фокер

60 МПА, четири авиона Бичкрафт 200Т

супер кинг ер и са три авио Фокер Ф-27

френдшип и ескадрила за транспорт која

располаже са два авиона бичкрафт супер

кинг ер и Цесна 206, са два авиона

Антонов АН-32 и два хеликоптера Ми-

8Т.

Ан-32 морнаричке авијације

Нападачка ескадрила базира у бази

Лима-Чиклајо и располаже са три

хеликоптера Бел-206Б, пет хеликоптера

АБ-212АСВ и три хеликоптера АСХ-3Д

си кинг. Морнарички борбени

хеликоптери наоружани су поред осталог

и ракетама АМ-39 екзосе.

Авион за обуку Т-34Ц-1 турбо монтер

АВИЈАЦИЈА КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ

Трећа и најмлаћа компонента авијације

Перуа је авијација копнене војске.

Авијација копнене војске формирана је

одлуком из 1971. године када је одлучено

да се уз помоћ кредита из иностранства

набави пет хеликоптера Хелио супер

курир и осам хеликоптера Бел-47Г.

Хеликоптер Ми-17 у лету током вежби

оклопних јединица војске Перуа

Нарочито је ова компонента авијације

развијена током седамдесетих година ХХ

века, када је у Совјетском Савезу

набављено више авиона и хеликоптера,

који су били ембрион будуће авијацијске

бригаде.

Наоружани хеликоптер Ми-17 авијације

копнене војске Перуа, евиденцијски број ЕП-660

На војном делу интернационалног

аеродрома „Хорхе Чавез“ базира

ваздухопловна компонента авијације

копнене војске. Авијација копнене војске

Перуа организована је у два батаљона

авијације. Први је 811. батаљон авијације

опремљен са два авиона Антонов Ан-28,

два авиона Антонов Ан-32, пет авиона

Иљушин Ил-103, два авиона Пајпер ПА-

31 навахо, два Цесна Т-303 крусејдер и

по једним Бичкрафт ер кинг, Цесна 208 и

Пајпер ПА-34.

Један од три хеликоптера Ми-26 у саставу

авијације копнене војске Перуа

Други батаљон је хеликоптерски 812.

батаљон авијације који је наоружан са 26

хеликоптера Ми-8Т, 14 хеликоптера Ми-

17, 14 хеликоптера Ми-24В, три

хеликоптера Ми-26, два хеликоптера Ми-

35П, два хеликоптера Бел-412, пет

хеликоптера А-109К2, пет хеликоптера

СА-316/319 алует-III, седам хеликоптера

Енстром Ф-28Ф, два хеликоптера Бел-47Г

и једним Са-315 лама.

Хеликоптери Ми-26 служе за транспорт

тешког кабаског терета како за потребе војске,

тако и за потребе цивилног сектора

Хеликоптери Ми-26 се употребљавају

у мировним мисијама у свету. Један је

ангажован током мировне мисије у

Тимору. Основ авијације чине Руски

хеликоптери Ми-8Т, Ми-17 и Ми-24В

који су се одлично показали у борбама

током рата са Еквадором 1995. године и

данас када се употребљавају у борбама

против нарко мафије.

Транспортни авион Ан-28 евиденцијски број

ЕП-827

ПОГЛЕД У БУДУЋНОСТ

После извучених закључака и

подвучене црте након рата 1995. године,

војни а пре свега политички врх Перуа

одлучио је да не запоставља ни једну од

три компоненте авијације Перуа

(Ваздухопловне снаге, морнаричку

авијацију и авијацију копнене војске). И

поред недостатка финансијских

средстава, Перу је успео да успостави

комплет ремонт ваздухоплова и да

изврши модернизацију одређеног броја

кључних ваздухоплова. Децембра 2009.

године са Бразилом је потписан уговор о

испоруци авиона супер тукано. До данас

је испоручено четири авиона ЕМБ-314

супер тукано. Уз подршку Русије

извршена је модернизација авиона МиГ-

29 и СУ-25, а са Французима је потписан

уговор о модернизацији ловаца мираж-

2000. У набавку нових хеликоптера из

Русије Перу је уложио 250 милиона

долара. Задатак ваздухопловства у

будећем периоду биће пре свега борба

против нарко мафије, у којој је

ваздухопловство показало завидне

резултате. Због тих чињеница перуанска

авијација уско сарађује са САД у борби

са нарко дилерима.

Основ авијације копнене војске Перуа чине

хеликоптери Руске производње. На фотографији

хеликоптер Ми-17

У односу на величину територије

Перуа, бројно стање ваздухопловства је

недовољно, ипак ни ваздухопловства

суседних земаља нису бројно већа од

ваздухопловства Перуа.

Уз све тешкоће које је снашло

ваздухопловство Перуа, оно је и даље

једно од водећих ваздухопловстава у

Латинској Америци, а са борбеним

авионима који имају могућност борбе ван

визуелног домета и опасан ривал.

ЗАКЉУЧАК

Дуго су земље Јужне Америке многим

војним хобистима, али чак и зналцима,

биле tera incognita. Осим неких

површних знања (да су готово све земље

тог континета настале под директном

доминацијом Шпаније, Португалије а

делимично и Енглеске и Француске, да

би се утицај САД развио тек у прошлом

веку), о тим земљама нисмо знали много.

Разлог је једноставан - огромна даљина и

потпуно други социолошко-

културолошки, религозни и историјски

миље чинили су тај део света нама

неинтересантним. Чак је и Други св. рат

прошао мимо тог континета, па се зато

могло догодити да неки нацистички

злочинци нађу тамо трајно и релативно

сигурно уточиште. Међутим, на прелазу

трећег миленијума ситуација се значајно

мења и Јужна Америка, као још увек

релативно чист део Земљине кугле, са

својим само делимично експлоатисаним

богатсвима постаје предмет

глобализације.

''Плућа Земље'' са бескрајним шумама

Амазоније и огромно водено богатство,

поред неистражених других ресурса,

дефинитивно овај континет доводе на сам

врх листе пожељних жртава Новог

светског поретка. Савемени лешинари,

мултинационалне корпорације иза којих

стоје њихове државе, непогрешивим

ловачким инстинктом осетиле су па и

предвиделе где ће се, убудуће, налазити

главна позорница многих светских

збивања.

Перу је једна од највећих држава на

свету и то би такође за многе лаике било

прилично изненађење. Она је 19. по

величини државне територије, а 39. по

броју становника.

Реч је, дакле, о прилично великој

држави, несумњивих природних

богатстава и значајних ресурса, од којих

је можда и највећи (ако не рачунамо

рудна богатства и коку, као национални

производ) велика дужина обале. Са

перуанских обала кренула је

контикијевским стазама цивилизација до

Океаније. Једна таква држава, користећи

незаборавно знање и колективно памћење

Инка, спремна је да заштити своја

богатства и вредности. Парадоксално је

то да је СССР, у доба највеће своје моћи

као једино упориште у Јужној Америци

имао Кубу.

Данас, Русија има сигурне и

дуготрајне пословне партнере више него

њени претходници. Показало се да

робусирана технологија, традиционални

заштитни знак руских производа,

комбинован са софистицираним

оружјима, представља идеалну

платформу за одбрамбене системе Јужне

Америке. Сурова ратна збиља у којој су

те земље мање - више без прекида

(нерешени међудржавни односи, наслеђе

колонијалних надметања, а умногоме и

беспоштедни рат с врхунским

криминалом) учинила је да се војна и

државна руководства хтела- не хтела,

опредељују за оружје, оруђе и системе

који се доказују у борби, а не на папиру...

а ту руски производи предњаче. Имајући

у виду све ово изнесено, може се са

сигурношћу претпоставити да ће ратно

ваздухопловство, као витални вид

оружаних снага, све више добијати на

значају не само у Перуу већ и у целој

Јужној Америци.

Данко Боројевић

Драги Ивић