Штампа: Графика “Првенац” Неготин

Реч редакције

„Кажу да бајка долази из сна,или да потиче са истог места са којег се

сан јавља.Али сви који смо у сну били, знамо,

Сан није слободан.У сну се не догађа све оно што желимо,

зато је бајка ту, да испомогне сан,да га допуни и доврши.

Оно што се у сну прекида, наставља се у бајци,у причи.

Има много људи, па и деце који мало сањају,или не памте своје снове, или у сну немају

маште, ништа им занимљиво не пада на памет.Њима помаже бајка, и онај ко је смишља.

У ствари, ретко се сања нешто налик на бајку.У сну, излазимо у неки простор где би требало

да се појави нешто чудесно, необично,неочекивано,

нешто што нам је некад неко причао.Али то остаје негде испод или изнад сна,

привири нека блистава капа или чудотворна рука, појури нас нека утвара, и то је све.“

Миодраг Павловић

Као најлепшем делу одрастањаово издање нашег школског часописа

„ОСНОВАЦ“посвећујемо бајкама

Лист уредили:Биљана Стојановић, директорМилица Стоилковић, наставник српског језикаСанела Мариновић, психологСлађана Ватовић, наставник биологијеЛидија Љубић, наставник немачког језикаДрагана Лазић, наставник енглеског језикаЂачки парламент

Osnovac strana 1

Уводна реч Двадесет седми број часописа наше школе “ОСНОВАЦ” објављујемо скоро тач-но годину дана након излажења претходног броја. У том периоду сместила се читава јед-на школска година. Бивших матураната више нема у нашим клупама, али нови прваци су са нама. И тако већ 149 пуних година. Година коју испраћамо ипак има своје особености по којима ћемо је памтити.

Трудили смо се да вам у овом броју понудимо разноврсне садржаје. Радили смо са жељом и надом да ће вам бар неке стране привући пажњу, забавити вас или насмеја-ти. У сваки ред наших текстова улагали смо своју креативност и машту. Најважније од свега је да смо радили са уживањем и ра-дошћу. Идеје које овог пута нисмо реализо-вали сачекаће следећи број, а ми ћемо тада имати више искуства и знања о овом послу. Надамо се да ћемо, бар донекле, испунити ваша очекивања.

Свет који данас посматрамо путем најразличитијих медија и средстава кому-никације не пружа увек топлу добродошлицу ни деци ни одраслом човеку, а ту реалност не можемо избећи. Управо због тога улога шко-ле као традиционалног ауторитета је и данас веома важна и неопходна. Деца, наставни-ци и сви запослени у школи свакодневно су пред новим и другачијим изазовима, које ус-пешно решавамо освајајући и оплемењујући узајамну комуникацију у циљу добре сарадње и подршке детету.

Крајњи циљ коме тежимо је стварање другарске и хумане атмосфере за срећан раст и развој детета, развијање и подстицање добрих навика, учење не само конкретног градива већ и усвајање здравог и конструк-тивног погледа на свет и људе око себе, који је пун ведрине, оптимизма и уживања у ис-траживању и спознавању различитих знања и правих вредности.

Школа у Уровици основана је 1865. године. У новој школској згради школско звоно огласило се 1. септембра 1985. годи-не. Много промена се десило у претходним деценијама. Све мањи број ученика видљив је у нашим учионицама.. Ове школске године наставу похађаju укупно 44 ученикa од при-премног до 8. разреда, 40 ученика у Уровици

и 4 ученика у подручном одељењу у Слатини. Наставу изводе 4 учитеља и 16 наставника.

У години за нама урадили смо много тога: реализовали смо пројекат ‘’Професи-онална оријентација на преласку у средњу школу’’, радили смо на инклузивном обра-зовању и превенцији насиља у школи. Обе-лежили смо све значајније датуме: Дечију недељу, Европски дан језика, Дан школе, Нову годину, Светог Саву, Дан заљубљених, 8. март, Дан здравља, Ускрс ... Много смо ра-дили на уређењу школског простора како би боравак и ученицима и нама у школи био што пријатнији.

Ученици наше школе учествовали су на општинском такмичењу из немачког је-зика, на општинској смотри рецитатора, на општинском такмичењу у малом фудбалу и одбојци као и на бројним ликовним и лите-рарним конкурсима које су расписивале шко-ле и друге установе и организације. У школи смо организовали математичко такмичење ‘’Мислиша 2014’’.

Ова школа има успешну и дугу тради-цију која наставницма и мени као директору не дозвољава да станемо. Ми идемо напред јер сматрамо да увек може боље. Сав до-садашњи рад биће нам подстицај за нове успехе на пољу образовања и васпитања. У нади да ће заиста бити тако честитам вам Дан школе.

Директор школе

Osnovacstrana 2

О Нушићевом животу и стваралаштву много се писало. Често су о њему говорили и други признати уметници његовог времена, његови пријатељи.Нушића су називали вечитим оптимистом, шеретом и принцом позоришта. У позоришном свету често се могло чути: „У опери доноси паре балет, а у драми-Нушић.“Мало се зна о Нушићу као породичном човеку. Доста знамо о човеку који је налазио инспирацију међу људима којима се кретао, у кафанским причама,боемском животу, али не о човеку који који је у породици налазио место и мир за рад. Много је волео своју породицу, своју жену Даринку и троје деце-Гиту, Страхињу Бана и најмлађу Оливеру.Несрећа у ратним годинама није могла заобићи ни породицу Нушић. Остао је без своје Оливере у њеној другој години живота, а затим и сина Страхиње Бана који је погинуо у борби са Аустрогарском војском код Пожаревца, 1915. године. Та два догађаја оставила су неизбрисав траг на његовом срцу и души. Сви снови и очекивања о будућности у једном трену нестали су.Рад на текстовима доносио му је преко потребно смирење душе. Можда је зато толико стварао и на крају „сазидао“ једно цело брдо рукописа.После смрти свога оца Гита Нушић, удата Перић, била је замољена да напише анегдоте из пишчевог живота, онако како само ћерка о оцу може да напише. Рукопис је назвала једноставно, „Сећања“.Из њених сећања сазнајемо колико је Нушић волео своју жену Дару, колико је своју децу често користио као глумце у својим представама, ко је све долазио код њих на вечеру, коме је Нушић све читао своје драме пре него што их је постављао на сцену...Гита је свог оца обожавала и сваку би му жељу испуњавала. Због његове жеље да постане уметница на крају је за време рата у Паризу завршила Уметничку школу. Касније је у Београду отворила школу за примењену уметност и водила је десет година. Пре него што би неку драму уврстио у репертоар позоришта, следила је обавезна провера текста. Окупљао би своје

најближе пријатеље Стевана Сремца, Јанка Веселиновића, Милована Глишића и увек међу њима једног лекара. Када би га питали шта ће међу њима лекар који му никако не може помоћи са текстом, он би рекао:„Е, варате се, он је итекако користан. Све време док читам ја кришом баш њега посматрам. Он је ПУБЛИКА!“Гита се осврће и износи и друга сећања. Овако га је видела:„... Пред очима ми је увек Ага у моменту када се враћа кући. Раније је говорио:-Е, брате, уморих се скодајући шешир. Морам то да упростим.-Увео је потом свој нови поздрав, па је кажипрстом само додиривао шешир.“Нушић је и сам себи био модни креатор. Био је низак растом и сматрао је да му сако уопште не стоји. Зато је увек облачио жакет са „репом“ јер је сматрао да то издужује његову фигуру.Пуно је анегдота из живота овог дивног човека записано у „Сећањима“. Нушића су његова деца звала Ага, и када је 1935. године купио плац на Дедињу, у данашњој Шекспировој улици, почео је да гради своју Агану, свој мали рај на земљи.1938. године, 19. јануара у 12 часова и тридесет минута, његово срце ослабљено болом престало је да куца. На његовом радном столу остало је парче папира на коме је писало-Теме које треба да обрадим и међу њима заокружена „Власт“, драма чији је завршетак смрт прекинула.Млади књижевни критичар Ђорђе Јовановић две године после његове смрти записао је:„Кроз Нушића је често говорила она права Србија, демократска и слободарска која још увек живи и која је неугасива. Зато Нушић једино и коначно припада Србији која ће умети да брани и одбрани његово дело од свих злоупотреба.“

Милица СтоилковићНаставница Српског језика

Osnovac strana 3

БајкеБајке се могу сматрати најбољим средством које код

деце може пробудити интерес за књигом. Препуне фантас-тичних мотива и ликова, бајке су потребне деци. Са светом бајки најбоље их је упознати од четврте до седме године, јер тај свет неће прихватити као стварност, а ликови који се у њима јављају неће их плашити. Како растемо радо се враћа-мо бајкама, често како би из њих извукли оно што је најпот-ребније степену нашег животног искуства.

Бајка као реч је настала од глагола бајати, чарати. Само име говори о фантастици садржаној у њима. Војислав Ђурић је својевремено о бајкама рекао, да без фантастике, човек не би могао изразити своје велике намере. Особина човека је да машта. Све оно што није могао остварити или објаснити у свакодневном животу, машта је надограђивала и тамо би се на најфантастичнији начин увек остварило. Тако су и ликови бајки настајали-дивови су постали од планина, а велике олује и ватре-страшни змајеви.

Бајке као књижевна врста су изузетно старе. Најстарије сачуване народне приче су „Бајка о бродоломнику“, записана пре 4000 година у старом Египту и „Бајка о два брата“, забеле-жена око 1250. године пре нове ере на папирусу пронађеном тек 1852. године. Бајке налазимо у свим старим културама света, почев од асирско-сумерске књижевности, све до кла-сичних у Египту и Грчкој. Бајке у Европи доживљавају процват

у доба крсташких ратова, а интерес за њих је порастао у доба романтизма.

Сви народи света имају своје бајке. Може се рећи да их све повезују унивезални мотиви који се у њима јављају. Чо-век вечито трага за бољим животом и правдом, који су увек достижни у бајкама. Обичан човек из народа уколико има добро и правдољубиво срце на свом путу пуном препрека достићи ће срећу и богатство достижну малом броју људи. То су управо бајке-тежња за срећом као општим циљем, али су и победа добра над злом које испуњава човекову свакоднев-ницу. Деца се уче да схвате разлике између добра и зла и да се опредељују за позитивне циљеве у животу.

Када главни јунак достигне срећу, срећан је и читалац-дете, које се индетификује са њим. Зато је бајка израз опти-мизма и као ниједна друга књижевна врста не пружа наду и срећу.

Милица Стоилковић

настаје у тренутку, постати краљ у бајци не значи постати краљ у реалности већ у пси-холошком смислу, постати господар над са-мим собом, постати слободан и независан, патуљци се срећу као познаваоци тајни о земљи, рудницима, шуми или благу, па се у психологији ту-маче као `̀ врата несвесног̀ ` ...

Хиљадама година бајке су се препричавале, преносиле с коле-на на колено, понешто губиле, а понешто добијале, спонтано се мењајући. Генерације су одраста-ле уз бајке, тесали су исту причу, ослобађајући се постепено лич-них садржаја и формирајући израз душе, прилагођавајући се проме-нама које су настајале у свету и друштву.

Бајке су на неки начин средства да би се боље разу-мела лична и туђа осећања, понашање, потребе, мисли, намере, дакле, свега онога што је основа нашег односа са самим собом и са другим људима.

Психолог школе :Санела Мариновић

Бајке - из угла психологије„Био једном

један цар...“- овај добро познати увод изводи нас из света реал-ности и уводи у неку другу реал-ност у којој чи-нимо нешто `̀ ле-ковито̀ ` за своју душу. Полако

улазимо у атмосферу у којој се препуштамо ономе ко нам прича или чита бајку и налазимо неку унутрашњу радост. Овај простор је место на којем је све могуће, као у сну. Бајке нам долазе из маште, имагинације, из спонтано настале фан-тазије неког сјајног човека или групе људи. Међутим, иако је у бајкама све могуће, оне никада нису бесмислене-у њима је све логично доследно, има почетак, средину и крај, има свој морал, своје законе и идеју водиљу. У њима има много натприродног али не и бесмисленог. То је заправо логични мистицизам вођен доследношћу.

У бајкама је као и у животу сваког од нас. Ништа нам се не дешава без разлога, без смисла, мимо нас, иако нам поне-кад можда тако изгледа...Зато и многи психотерапеути ко-ристе бајке у свом раду!

Некада нам и наш живот личи на бајку, па се често и по-истовећујемо са неким ликом из бајке.

Постоје и нека значења ствари из бајки, нпр. златна ја-бука је плод познавања добра и зла, животиње симболизују инстиктивно мишљење, лисица симбол дивље мудрости која

Алхемичари – чаробњаци или истраживачи...Алхемичари су веровали у проналазак лека за бесмртност и у веш-

тину претварања метала у злато. Иако то физички није могуће извести, сазнања ових мистика до којих су успут долазили у својим истражи-вањима су била драгоцена за развој првих савремених наука. Зато је алхемија претеча науке. У нади да ће пронаћи рецепт добијања злата од метала непрестано су експериментисали и мешали разне препара-те а узгред су открили неке непознате елементе и једињења. Тако су у првој половини 14.века открили и алкохол коме су дали назив вода живота. Неки од њих су веровали да ће пронаћи међу камењем елик-сир-супстанцу која поседује чудесне особине: продужење живота и трансформацију метала у злато и назвали су је камен мудрости. Поје-дини, образованији алхемичари су правили једноставније еликсире који су служили за отклањање одређених болести, јер су схватили да не могу створити лек против смрти. Временом број направљених еликсира постајао је све већи што је допринело почетку производње правих лекова.

Назив вештине, алхемија, арапског је порекла. Прецизни подаци о старости и пореклу алхемије нису познати. Сматра се да је алхемија настала пре 2800.година у Кини као потрага за бесмртношћу, а сама идеја се појавила у IV веку пре нове ере. У древној Кини се прошири-ло учење о бесмртности... Алхемијска вештина пренета је са истока у средњевековну Европу преко Арапа који су у то доба владали јужном Шпанијом, Африком и Блиским истоком.

У средњем веку у неким земљама су краљеви и црквене власти прогонили алхемичаре а многи су и спаљени на ломачи под оптуж-бом да су вешци и да се баве магијом. Са друге стране у већини дру-гих европских земаља алхемичаре су плаћали богати племићи и омо-гућили су им рад у лабораторијама на двору у нади да ће се обогатити претварањем метала у злато. Већина аристократа је наивно веровала свом алхемичару да ће пронаћи и лек бесмртности. Многи алхемича-ри су били преваранти због жеље за лаком зарадом. Такође, било је и оних који су били образовани и добри познаваоци металургије, ме-дицине, астрономије и филозофије. Знање из поменутих наука стекли су на неком од тада слободних универзитета у Прагу, Базелу, Бечу, Ви-тенбергу, Лајпцигу или Паризу.

Најпознатији алхемичар свих времена био је Парацелзус (1493- 1541), чије је име скраћеница од почетних слова његовог правог имена Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus von Hohenheim. Он је био против лечења бајањем и магијом и присталица лечења леко-вима добијеним хемијским путем. Тако је почела примена хемије у медицини и настанак фармације. Оставио је велики број радова, трак-тата и канона који су касније утемељили модерну хемију, медицину, геологију, фармацију и металургију.

После Парацелзуса, алхемија је подељена на модерну парацелсус-ку и застарелу антипарацелсуску. Прва школа је омогућила настанак модерне хемије, а друга води све више ка мистицизму и окултизму. И данас алхемичари друге школе се надају чудесном открићу еликсира бесмртности или трансформацији метала у злато.

Јелена Јовановић, наставник хемије

могла је натерати људе да помисле да су китови некакви страшни пре-датори. Стари народи су можда открили фосиле диносауруса и пог- Стари народи су можда открили фосиле диносауруса и пог-тари народи су можда открили фосиле диносауруса и пог-ресно их протумачили као остатке змајева. Можемо да претпостави-мо, када се о диносаурусима сазнало много више, да је тек тада наста-ла бујица инспирације о томе како би све змајеви могли изгледати и какве опаке особине имати. На пример, откуд идеја о бљувању ватре. Наиме познато је да различите врсте животиња производе различите отрове и мирисе које могу употребити када су у стресној ситуацији. Лако се може замислити биолошка синтеза једињења које се спонта-

но запали када се насилно избаци у ваздух.У сваком случају змајеви су мистична,

моћна бића... Њихова снажна и велика тела прекривена су густим, дебелим, готово непро-бојним љускама, а њихов мекани стомак ок-лопом од драгуља и драгог камења, сребра... Змајева има разних али се мени, у складу са нашом причом о бајкама, највише допада она најједноставнија, а то је да се сви змајеви деле на добре и зле.

Слађана Ватовић, наставник биологије

Osnovacstrana 4

Људи воле слушати легенде нарочито ако садрже приче о неким животињама које не постоје или за које се не зна да ли постоје. Многе животиње из легенди заиста не пос-тоје али јесу настале по узору на неку другу сличну животињу која постоји. Тако су наста-ле легенде и митови о једнорозима, крила-тим коњима, сиренама, змајевима без којих ни бајке не би биле оно што јесу.

КОЊ је, као и пас, човеков велики при-јатељ. Још од античке Грчке коњи су се корис-тили за забаву, рекреацију и лов, али и за ратовање. Ипак, од свих домаћих жиотиња коњ је последњи припитомљен због своје величи-не и неукротиве природе. Он је изазивао дивљење људи још у давној прошлости, па су тако настале многе легенде и веровања о коњима. Једно од првих веровања одржало се све до данас: у многим делови-ма света потковица коња се сматра симболом велике среће.

КЕНТАУР – полу коњ, полу човек. Био је миљеник богова, па га је Јупитер после смрти поставио међу звезде.

ПЕГАЗ је такође био крилати коњ који се често помиње у причама из прошлости. Није ни чудо, био је велики миљеник муза и богиње Атине.

ЗЛАТОРОГ или ЈЕДНОРОГ се веома чес-то помиње у причама и легендама. То је био прелепи бели коњ са једним уврнутим злат-ним рогом посред чела. Снажног тела, витак и хитар ипак је плашљив и неповерљив те му је

немогуће прићи. Легенда каже да Једнорози живе у дубоким шума-ма у близини неког језера у којем се огледају. Живе усамљеничким животом, хране се нежним лишћем. Имају изузетно снажна копита која им омогућују да прелазе далеке путеве и савладају препреке које је немогуће савладати. Ждребад је у почетку златне боје, а пре него што порасту прелазе и сребрну фазу. Једнорози чувају улаз у вилинско царство и друже се само с добрим бићима попут вила и вилењака. Помоћу свог рога могу да излече болесне и оживе умрле. Само људе добра срца једнорози ће пустити к себи а они могу тако добро про-ценити да ли је неко добар или зао, да једним ударцем копита или рога могу усмртити особу за коју осете да је некоме учинила зло. А у једној причи из средњег века када. Златорог потопи свој магични рог

у прљаву и загађену воду, она се пречисти и постане добра за пиће.

Дакле, коначни и најчешћи облик једно-рога је коњ али легенде о једнорозима потичу и од других животиња. Научним језиком го-ворећи једнорог је могла да буде свака живо-тиња која има само један рог, а то су биле козе, краве, јелени са или без генетске мутације.

Џиновски једнорог или Elasmoterium је био врста џиновског но-сорога који је живео само у Азији. Био је 2,7м висок, 6м дугачак а само рог је био 2м велик. Није сигурно да ли је био прекривен крзном или не, али ни постојање рога, јер том џиновском једнорогу није никад пронађен фосил рога. То је само претпоставка и део локалних при-ча. Иако се верује да је Елазмотеријум изумро у праисторији, постоје приче да је ова животиња опстала много дуже, довољно дуго да је средњевековни путници описују у својим путописима.

ВЕЛИКИ ЗМАЈЕВИ из бајки такође су инспирисани нечим сто и данас постоји.

У тропским шумама Азије живи врста гуштера који има ‘’крила’’ која му олкакшавају скакање с дрвета на дрво. Та крила су танка као људска кожа и попуњавају простор између руке и ноге тако да кад рашири руке и скочи, изгледа као да има крила.

Нилски крокодили који потичу из подсахарске Африке можда су инспирисали европску легенду о зајевима пливајући преко Медите-ранског мора до Италије и Грчке. Они могу достићи дужину од 5,5м и могу да подигну тело са земље.

У Аустралији варани (Goanna) су можда одговорни за ове ле-генде. Ови велики предатори имају веома оштре зубе и канџе и могу произвести отров који изазива инфекције.

Постоји идеја, пак, да је откриће китова покренуло приче о змајевима. Древни људи који су наишли на кости китова нису могли знати да су животиње живеле у води, а идеја о тако великим бићима

Пролеће

Пролеће је најлепше годишње доба, кад се љубав проба.У пролеће долећу птице са југа, а у мени се буди шарена дуга.Шумица се блистаи помало листа.А у нашој зеленој трави, зумбул се плави,и остало шарено цвећешто стиже у пролеће.И у нашој зеленој горипоток полако жубори.Сваке године се све ово јавља, јер пролеће се понавља. Бојан Павловић, 7. разред

Osnovac strana 5

Рана јесен

Овде је јесен дошла раније. Лишће је почело да опада у августу. На лишћу су лепе шаре: наранџасте, жуте и мало браонкасте.

Птице су почеле да се јате да пођу на југ. Овде је хладно и има магле по брдима. Веверице скупљају храну за зиму: орахе, жирeве, лешнике,...

И људи су почели да се спремају за зиму. Праве зимни-цу, скидају пластенике, довели су овце са салаша и секу дрва. Киша не престаје да пада и облаци су прекрили Сун-це.

Анђела Радуловић, 2. разред

Другарство

Другарство је нешто најлепше на свету другари увек деле сваку тајну,пријатељ је важан сваком детету,другари деле љубав бајну.Пријатељство ти даје крилаи свуда можеш да летиш,другарство је љубав мекана к’о свила,и тера те стално да се смешиш.Пријатеља када нађеш, мораш да га чуваш,вредан је к’онајвеће благо,он ти је све што је срцу драго, а такву љубав мораш да сачуваш. Александра Чолаковић, 7. раз.

Ни за шта на свету не бих...

Ни за шта на свету не бих зауставио реку која бежбрижно тече, облаке што по небу лебде.Ветар што дува на све странеи мрси наше гране.

Ни за шта на свету не бихпрекинуо смех деце што весело расту уз игру и песму, јер су наша младост.

Ни за шта на свету не бих прекинуо говор између људи,Јер нема ничег лепшег кад те ујутру мамин шапат пробуди.

Бојан Павловић, 7. разред

Бајка о злој принцези

Живела једном једна ружна и зла принцеза. Нико је није волео, па није имала ни пријатеље са којима би се дружила. Зато је била стално усамљена и несрећна. Када би шетала по врту око дворца, пратило би је само њено кученце, и ако га је она стално грдила и тукла. Видевши како је зла, добра вила одлучи да јој помогне да се про-мени.

Док је једног јутра принцеза брала цвеће и бесно га потом бацала иза себе, она се изненада појави пред њом и тихо рече:,,Видим млада принцезо да си зле воље, па бих хтела да ти помогнем. Учинићу те прелепом и ве-селом девојчицом, али за узврат обећај да ћеш ми испу-нити три жеље“, рече добра вила. ,,Хоћу, добра вило, само реци! “узвикну принцеза. ,,Прва жеља ми је да нахраниш сиромаха, друга да поклониш своју хаљину некој сиротици и трећа да никада не слажеш- рече јој добра вила. ,,Шта има лакше од тога“ насмеја се принцеза и истог момента заборави на све три жеље. Вила махну штапићем и принцеза се претвори у праву лепотицу. Трећег дана од њиховог сусрета вила одлучи да искуша принцезу и претвори се у сиромаха и покуца принцези на врата. ,,Добра госпо, уморан сам и гладан. Можеш ли ми дати макар коју корицу хлеба?“ замоли сиромах тихим гласом. ,,Бежи одатле, одвратна скитницо, “повика принцеза ,,И да те више никада нисам видела да се моташ овуда!“ После неколико дана вила се претвори у сироту девојку у поцепаној хаљини, и појави се у принцезином врту. ,,Лепа принцезо би ли ми

поклонила неку од твојих хаљина- запита девој-ка? ,,Ти их сигурно имаш много?“ ,,Како смеш на то и да помислиш - изгрди је љутито принце-за? ,,Безобразнице једна-викну и нахушка пса на њу, те она једва побеже. Следећег дана добра вила посети принцезу и рече јој.,,Чула сам да ниси нахранила сиромаха, нити си дала хаљину сиротој девојци, као што си ми обећала, значи заборавила си на оно што ми дугујеш-упита је добра вила? ,,Не добра вило, све сам урадила како си ми рекла - слага принцеза. ,,Тако значи ни трећу ми жељу ниси испунила јер си ме уп-раво слагала – узвикну вила! Махну чаробним штапићем и претвори принцезу у дрво, а затим нестаде.

Недуго затим, туда прође млади дрвосеча који је пошао у шуму да насече дрва за зиму. Видевши велико и лепо дрво застаде, осмотри га и помисли ,,Ово је баш онакво какво тражим, велико и јако.“ Замахну секиром, али у том помисли ,,Штета је посећи овако велико и лепо дрво. Колико ли му је само година требало да порас-те овако лепо и снажно и краси ову пољану? Поткресаћу му само гране.“ У том се појави добра вила и преобрати дрво у принцезу, па јој рече:,, Ево принцезо дарујем ти овог младића за мужа! Само те његова доброта може променити!“ Принцеза горко заплака и обећа да више никада неће бити зла.

Александра Романовић 4.разред

Радови ученика наше школе

Радови ученика наше школе

Osnovacstrana 8

Љубав зна да боли

У школску клупу испред мене,Кад год је села лепа Лана, Срце моје лупати крене,И пита се да л ме воли лепа Лана?

То питање тешко мучило ме дуго,и питат’ је нисам никако смео,како да јој приђем и у очи кажем,да сам је јако заволео.

Кад је села у клупу лепа Лана,Ја повукох њену кику плаву,И стварно ме приметила, о дивног ли дана,Ал’ ме уштипнула за моју руку малену.

Бол је та , ипак, слатка била, Јер погледи наши тад су се срели,„Извини, рекох, ал ја те волим!“И дадох јој један цветић бели.

И док смо ишли из школе кући,Знао сам да ме лепа Лана воли,Уштипнула ме и осмех упутила,Заиста та љубав зна да боли.

Александра Чолаковић ученица 7. разреда

Љубав према свима

Љубав према татиЉубав према бати,

И према мојој остарелој баки.Љубав кад се воли

птица у летуи мог рођака

у далеком свету.Љубав према моме другу

што седимо заједно у клупии према сестри мога друга

што ме гледа испод окаи намигује ми да не види нико.

То је љубавкоју ја ширим и преносим

према мами,према тати,према бати

и према сестри мога другакоји путује са југа.

Бојан Павловић,ученик 6. разреда

Песма о пролећу

Дах мирисног пролећа шири се око нас, и песма се чујесвуда у глас.

На грани се пупољци младика небу високо дижуи латице своје мале на поветарцу лагано њишу.

Бистра река жубори,вија таласе своје,пролећни валцер играјурека и шума удвоје.

У бојама дуге шаренеливада се обукла сва,мирисе своје ширита хаљина пролећна.

И сунце које обасјава топлином својом наснежним дугим зрацимау загрљај прихвата нас.

О веселом пролећном добуПрирода говори сва,Лепотом својом буди насИз дугог зимског сна.

Вељко Деспотов, 7. раз.

Лабуд и соко

Био једном један принц коме је дошло време за женидбу. Његови родитељи, краљ и краљица, направише бал и позваше све девојке из царства.

На бал је дошло много девојака зрелих за удају. Принц шетајући, у башти међу ја-сминовима обасјаним месечином, угледа предивну девојку и одмах се заљуби. Принц није знао да је та девојка била ћерка си-ромашног рибара који је живео на обали језера у близини дворца. Девојка је имала дивну плаву косу и само један црни прамен који је вешто сакривала, али је принцу тај прамен запао за око. Плесали су до дубоко у ноћ, а њихова љубав је све више расла. Све је то посматрала зла вештица која је своју ћерку желела да уда за принца. Вештица је зачарала хаљину своје ћерке и девојка се у пролазу убоде на лабудово перо које је ви-рило из хаљине и ту исту ноћ се претвори у дивног лабуда.

Принц је целу ноћ тражио девојку али нигде није могао да је нађе. Очајан, принц сутрадан шетајући нађе се на обали језера. На површини језера угледа јато белих лабу-дова. Само је један лабуд стајао на обали и тужно посматрао принца. Принц зачу љуто пиштање сокола који се уплео у рибарс-

ку мрежу из које је желео да ухвати рибу. Ослободи га, а соко му рече: „Принче, зато што си ме спасио одаћу ти једну тајну. На балу си упознао де-војку, ћерку сиромашног рибара коју је зла вештица зачарала из љубоморе, јер је желела да ожениш њену ћерку. Ћерка зле вештице и ја смо се волели од малена и желео сам да је оженим, али пошто сам сиромашан, вештица ме је претворила у сокола. Мораћеш да одеш код вештице и пронађеш на-чин да будеш са оном коју волиш. Једино је љубав важна.“

Принц се захвали соколу и крену према кући у којој је живела зла вештица. Вештица кад угледа принца, обрадова се мислећи да је дошао да запроси њену ћерку, али принц затражи од вештице да му каже где је девој-ка са бала.

„Ако желиш то да сазнаш, мораћеш да ми кажеш зашто те је привукла девојка, шта више ћерка сиромашног рибара?“-рече ве-штица.

Принц јој одговори: „ Када сретнеш праву љубав, једноставно знаш. Зато је она за мене посебна.“

Вештица му на то рече: „ Мораћеш да испуниш један задатак. На језеру поред двора налази се јато лабудова, међу њима

је твоја девојка. Мораћеш да је препознаш међу стотинама других лабудова, али ако пог-решиш, она ће заувек остати лабуд. Бирај паметно.“

Принц оде до језера и угледа оно исто јато лабудо-ва. Полако је ишао да их не би узнемирио и загледао сваког лабуда не би ли препознао своју девојку. Сви лабудови су личили једни на друге. Одјед-

ном, спази лабуда који је имао само једно црно перо на глави и сети се прамена који је девојка сакривала.

Принц узвикну:“ Овај лабуд је моја де-војка. Овај лабуд је моја права љубав.“

Како је то изговорио лабуд се претвори у девојку. Принц је запроси, а она пристаде. Вештици је срећа праве љубави отопила срце и она схвати колико је њена ћерка пати-ла. Сокола претвори у младића и поново је био са својом љубави из детињства. Принц одлучи да на двору имају два венчања као захвалност момку претвореном у сокола. Права љубав превазилази све препреке и увек побеђује.

Сви су живели срећно до краја живота.

Сузана Запукић, ученица 7. разреда

Osnovac strana 9

Ликовни радови

Osnovacstrana 10

Одржали смо угледне часове

Информатика и рачунарство - квиз час

Разредна настава - замена места сабирака

Хемија - Хемијске реакције и једначине

Биологија - Вегетативно размножавање - калемљење

Српски језик - Орлови

рано лете

Српски језик - Квиз час - Шта

знам о Малом Принцу

ТИО - Од идеје до реализације

Физика - маса и тежина,

мерење масе вагом

Разредна настава (комбинација) -

Српски језик

Разредна настава - Српски језик

RotkäppchenEs war einmal ein kleines Mädchen. Das hieß Rotkäppchen. Es trug näm-lich immer ein rotes Käppchen. Eines Tages sagte seine Mutter zu ihm:„Komm, Rotkäppchen, da hast du ein Stück Kuchen und eine Flasche Wein. Bring das der Großmutter. Sie ist krank. Aber pass gut im Wald auf und komm nicht vom Weg ab.“„Die Großmutter Wohnte am Ende des Waldes.“Als nun Rotkäppchen im Wald war, traf es den Wolf.„Guten Tag, Rotkäppchen“, sprach er, „wohin gehst du so früh?“„Zur Großmutter. Sie ist krank und ich bringe ihr Kuchen und Wein.“„Willst du nicht deiner Oma Blumen bringen?“, fragte der Wolf.„Gute Idee“, antwortete Rotkäppchen. Sofort ging der Wolf zu dem Haus der

Großmutter. Der Wolf machte die Tür auf, ging zum Bett der Großmutter und fraß sie. Dann zog er ihre Kleider an und legte sich in ihr Bett. Kurz danach kam Rotkäp-pchen zum Haus. Die

Tür war offen. Der Wolf sprang aus dem Bett und fraß das arme Rotkäppchen. Dann legte er sich Wieder ins Bertt, schlief ein und fing an zu schnarchen.Ein Jäger ging eben an dem Haus vorbei und hörte das Schnarchen. Er trat ein und sah den Wolf im Bett. Sofort nahm er eine Schere und schnitt dem Wolf den Bauch auf. Rotkäppchen und die Großmutter sprangen heraus. Da waren alle drei vergnügt: Sie aßen zusammen den Kuchen und tranken den Wein.

Die Klasse VII

Osnovac strana 11

HURRA WIR LERNEN DEUTSCH! Die Brüder Grimm

Jacob Ludwig Karl Grimm ist am 04.01.1785 und Wilhelm - Karl Grimm am 24.02.1786 in Ha-nau, in der Nähe von Frankfurt, geboren. Ihre Ju-gend hingegen verbrachten die zwei in Steinau. Der Vater, Phillip Wilhelm Grimm, war als Jurist tätig und die Mutter, Dorothea Grimm, geborene Zimmer, war Hausfrau.

Jacob fing 1802 an der Universität in Mar-burg Rechtswissenschaften zu studieren und

ein Jahr später tat der Bruder es ihm gleich. Sie fingen an Märchen und Sagen zu sammeln und 1806 trugen sie diese zusammen und veröffent-lichten 1812 ihr wahrscheinlich berühmtestes Werk “Kinder und Haus-märchen”.

1854 brachten sie zusammen “das deutsche Wörterbuch” heraus, wovon es insgesamt vier Bände gibt.

Am 16.12.1859. starb Wilhelm und am 20.09.1863. starb sein Bruder Jacob.

Der Froschkönig Es war einmal eine Prinzes-

sin. Sie wohnte allein in einem großen Schloss und langweilte sich sehr. Eines Tages

schenkte ihr ihr Vater, der König, einen goldenen

Ball. Die Prinzessin freute sich sehr und begann im Park zu spielen. Leider rollte der Ball in einen Brunnen und die Prinzessin weinte sehr. Plötzlich tauchte ein Frosch aus dem Brunnen auf und sagte: „Wenn du mir einen Kuss gibst, hole ich dir den Ball zurück.“ Da küsste die Prinzessin den Frosch und verwandelte sich so-fort in eine Froschfrau. Sie verliebte sich in den Frosch. Sie heirateten und bekamen viele Fro-schkinder. Jeden Tag spielten die Froschkinder mit dem Ball aus Gold.

Die Klasse VII

Hans Christian Andersen (as H. C. Andersen; 2 April 1805 – 4 August 1875) was a Danish author. Although a prolific writer of plays, travelogues, novels, and poems, Andersen is best remem-bered for his fairy-tales. Andersen’s popularity is not limited to children; his stories, called eventyr in Danish, or “fairy-tales” in English, express themes that transcend age and nationality. Some of his most famous fairy tales include “The Little Mermaid”, “The Snow Queen”, “The Ugly Duckling”, “The Nightingale”, “The Em-peror’s New Clothes” and many more. “The Little Mermaid” is a well-known fairy tale by the Danish author Hans Christian An-dersen about a young mermaid willing to give up her life in the sea and her identity as a mermaid to gain a human soul and the love of a human prince.

The tale was first published in 1837.The Little Mermaid dwells in an underwater kingdom with her father her grandmother, and her five sisters. When a mermaid turns 15, she is permitted to swim to the surface to watch the world above, and when the sisters become old enough, each of them visits the upper world every year. The Little Mermaid asks her grandmother if humans can live forever and if they could breathe under water. The grand-mother explains that humans have a much shorter lifespan than merfolks’ 300 years, but that when mermaids die they turn to sea foam and cease to exist, while humans have an eternal soul that lives on in Heaven. The Little Mermaid, longing for the prince and

an eternal soul, eventually visits the Sea Witch, who sells her a potion that gives her legs in ex-change for her tongue (as the Little Mermaid has the most enchanting and beautiful voice in the world). The Sea Witch warns, however, that once she becomes a human, she will nev-er be able to return to the sea. The Little Mermaid drinks the potion and meets the prince, who is mesmerised by her beauty and grace even though she is mute. When the prince’s father orders his son to marry the neigh-boring king’s daughter, the prince tells the Little Mermaid he will not because he does not love the princess. He goes on to say he can only love the young woman from the temple, who he believes rescued him. The prince loves her, and the wedding is announced. However the Little Mermaid cannot bring herself to kill the sleep-ing prince lying with his bride, and she throws herself into the sea as dawn breaks. Her body dissolves into foam, but instead of ceasing to exist, she feels the sun; she has turned into a spirit, a daughter of the air.

English pagEHans Christian Andersen

Osnovacstrana 12

У животним ситуацијама често осећам:а) да сам другачији/а од осталих и имам жељу да будем прихваћен у друштву а често нисамб) да сам инфериоран/на у односу на друге али верујем да ћу једног дана бити равноправан/на са оста-лимав) се супериорно, лако успостављам однос са непознатим људима и знам да самостално могу све па не размишљам да ли ме неко прихва-та или не углавном се са свима лепо слажем

Мислим да:а) је свет пун неразумевања према мениб) иако су људи зли према мени сматрам да се трпљењем и стр-пљењем све може постићив) сви су људи добри и свима могу да верујем јер ме никад нико неће повредити

Твоја свакодневна одећа може се описати као:а) Класична и скромнаб) Скромна и удобнав) Практична и шарена

У животу се највише бојиш:а) Неприхватањаб) да неког не повредите/ увредитев) Оних који желе вама управљати

Твоји најближи те описују као:а) чудну особу којој не би ништа препустили да самостално урадиб)једноставну, лепу и вредну особув) веома енергичну особу

Верујем да у животу:а) никад не треба одустати без об-зира на исходб) доброта увек мора да победив)не размишљам о томе

Ако имате:Највише одговора под ``а``: има-- те карактеристике малог лабуда из бајке``Ружно паче``, односно на свету се

сусрећете са пуно невоља, многи мисле да сте другачији од њих иако сте веома љупка и драга особа. Све у свему након бурних животних догађаја праћених од-бацивањем од стране погрешних људи успећете да пронађете своје ``ја``, стек-нете самопоуздање и будете задовољни собом и својим животом...Највише одговора под ``б``: имате ка-- рактеристике као Пепељуга из истоиме-не бајке, ``Пепељуга``- иако у животу морате много да трпите, верујете да се стрпљење исплати и да ћете бити срећ-ни једног дана уз особе које вас заиста заслужују. У вашем животу се преплиће троугао: туге-борбе-среће. Позитивна сте личност, стрпљива у свему и чес-то успевате да уз велики напор и труд дођете до дуго очекиваног циља...Највише одговора под ``в``: имате ка-- рактеристике као Црвенкапа из исто-имене бајке. Осећате се пуни енергије и у животу преузимате улогу ``спаси-оца``, односно желите свима да по-могнете и да сваком будете пријатељ у чему често успевате, међутим, дешава вам се да понекад будете и ``жртва`` лоших намера. Играте двоструку улогу у животу , морате научити да слушате са-вете искуснијх и старијих како не бисте упали у ``замку``...

Пепељуга, у верзији браће Грим, није имала добру вилу да јој помогне. Да би себи обезбедила балску хаљину, дрво лешника је заливала својим су-зама.Ханс Кристијан Андерсон је био дру-гачији од дана када се родио. На рођењу је добио име састављено од два имена, што није био обичај код Данаца. Такође, Андерсон је био дислексичан, али иако је научио да чита, није знао правилно да пише и зато су његови рукописи били пре-пуни грешака. Ипак, његов стил пи-сања је оно што га је издвајало од других, а то нико није могао, нити желео да исправи.Јабука коју је краљица дала Снежа-ни да поједе како би се отровала, у

оригиналној верзији, била је црве-но-беле боје. Црвени део јабуке је био отрован, док је беле боје био бе-зопасан. Краљица, како би натерала Снежану да поједе јабуку, исекла је парче јабуке беле боје и појела. Сне-жани је дала црвени део и Снежана се отровала.На свету постоји више од 700 везија Пепељуге и као народна бајка се јавља у свим језицима света.

1493. године, Колумбо на свом путу до Америке мислио да је видео пра-ве сирене. Оне су биле „не тако лепе као што је приказивано, а лице им је изгледало као код мушкараца“. Неки претпостављају да је Колумбо видео морску краву и помешао је са сире-нама.Чувени пољубац којим принцеза претвара жабу у принца, у ориги-налној верзији браће Грим није се десио. Њега је додао Едвард Тејлор док је преводио ову бајку са немач-ког на енглески језик. У оригиналној верзији „Краљ жабац“, чини су раз-бијене тако што је принцеза згроже-на, ударила жабом о зид.

ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О БАЈКАМА

-КОЈИ СИ ЛИК ИЗ БАЈКЕ-