УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Департманpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/04/Kristina_Jesic.pdf · Штетни инсекти као један од

Кристина Јешић дипл. инж.

ПРОИЗВОДЊА УКРАСНОГ САДНОГ МАТЕРИЈАЛА И ШТЕТНИ ИНСЕКТИ У

РАСАДНИЦИМА ВОЈВОДИНЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство и виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор: Кристина Јешић дипл.инж. Проф. др. Саша Орловић

ПРОИЗВОДЊА УКРАСНОГ САДНОГ МАТЕРИЈАЛА И ШТЕТНИ ИНСЕКТИ У

РАСАДНИЦИМА ВОЈВОДИНЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство и виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Комисија за оцену и одбрану дипломског-мастер рада

Проф др Саша Орловић,редовни професор за ужу научну област xортикултура и пејзажна архитектура,

Пољопривредни факултет у Новом Саду, ментор

Проф др Јелена Нинић-Тодоровић,редовни професор за ужу научну област xортикултура и пејзажна архитектура,

Пољопривредни факултет у Новом Саду, председник комисије

Проф др Татјана Кереши, ванредни професор, за ужу научну област ентомологија,

Пољопривредни факултет у Новом Саду, члан комисије

ЗАХВАЛНИЦА

Најсрдачније се захваљујем свом ментору проф. др. Саши Орловићу на

смерницама, саветима и помоћи коју ми је пружио током израде овог рада.

Своју захвалност изражавам др. Милану Дрекићу, руководиоцу израде мастер

рада у Институту за низијско шумарство и животну средину, на несебичној

помоћи, сарадњи и стрпљењу.

Посебну захвалност дугујем породици на безусловној подршци и разумевању.

Кристина Јешић Мастер рад Садржај

С А Д Р Ж А Ј

С А Д Р Ж А Ј .............................................................................................................................. РЕЗИМЕ ....................................................................................................................................... SUMMARY .................................................................................................................................. 1 УВОД ................................................................................................................................. 1 2 ЦИЉ РАДА ........................................................................................................................ 3 3 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ...................................................................................... 4 4 ИСТОРИЈАТ ...................................................................................................................... 6 5 ПРОИЗВОДЊА УКРАСНОГ САДНОГ МАТЕРИЈАЛА У СРБИЈИ ......................... 7 6 ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ И КЛИМАТСКИ УСЛОВИ У ВОЈВОДИНИ .................... 9 7 РАСАДНИЦИ .................................................................................................................. 11

7.1 ИЗБОР СТАНИШТА ЗА РАСАДНИК .................................................................. 11 7.1.1 Клима и расадничка производња ................................................................... 12 7.1.2 Земљиште и расадничка производња ............................................................ 12 7.1.3 Надморска висина, нагиб и експозиција ....................................................... 13

7.2 ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ............................................................................................ 13 8 ПРОИЗВОДЊА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА УКРАСНОГ ДРВЕЋА И ЖБУЊА ....... 17

8.1 ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ ................................................................... 17 8.2 РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА ....................................................................... 18

8.2.1 Размножавање зеленим резницама ................................................................ 18 8.2.2 Размножавање зрелим резницама .................................................................. 19 8.2.3 Размножавање полузрелим резницама .......................................................... 19

8.3 КАЛЕМЉЕЊЕ ДРВЕЋА И ЖБУЊА..................................................................... 19 8.4 ГЕНЕРАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ ................................................................... 20

8.4.1 Припрема земљишта за сетву ......................................................................... 20 8.4.2 Сетва ................................................................................................................. 21 8.4.3 Радови у сејалишту у првој години гајења ................................................... 21 8.4.4 Радови у сејалишту у другој години гајења .................................................. 23

8.5 ФОРМИРАЊЕ САДНИЦА ..................................................................................... 23 8.6 САДНИ МАТЕРИЈАЛ ............................................................................................. 24

9 ШТЕТНИ ИНСЕКТИ У РАСАДНИЦИМА УКРАСНИХ САДНИЦА ..................... 27 9.1 ПРЕГЛЕД ШТЕТНИХ ИНСЕКАТА У РАСАДНИЦИМА УКРАСНИХ

САДНИЦА У ВОЈВОДИНИ .................................................................................. 30 10 РЕЗУЛТАТИ РАДА СА ДИСКУСИЈОМ ..................................................................... 50

10.1 АНАЛИЗА ПРОИЗВОДЊЕ УКРАСНИХ САДНИЦА ........................................ 50 10.2 АНАЛИЗА ПОЈАВЕ ШТЕТНИХ ИНСЕКАТА .................................................... 58

11 ЗАКЉУЧЦИ .................................................................................................................... 71 12 ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................. 73

Кристина Јешић Мастер рад Резиме

РЕЗИМЕ

Расадници украсног дрвећа и жбуња директно утичу на снабдевеност тржишта

овом врстом садног материјала. Њихов основни задатак је производња садница високог

квалитета за потребе пејзажне архитектуре. У Војводини је оснивање расадника

украсног садног материјала у последњих неколико година у порасту. Расадници су

лоцирани у различитим реонима Војводине а посматрано по управним окрузима

Севернобачки округ је центар производње. Производња украсног садног материјала

одвија се највећим делом у расадницима приватних произвођача, мада је заступљена и у

расадницима Јавних предузећа, Покрета горана, шумским расадницима и Привредним

друштвима. Веома широк асортиман украсних дрвенастих врста, обухваћен је циклусом

производње у овим расадницима.

Штетни инсекти као један од биотичких фактора који неповољно утичу на

производњу украсних садница, својим деловањем на биљке, могу узроковати велике

штете које доводе у питање рентабилност и опстанак производње. Анализом је

обухваћено 46 расадника у којим је констатовано 18 врста инсеката. У расадницима у

Војводини присутни су физиолошки штетни инсекти претежно слабог интензитета

појаве те уз примену превентивних и репресивних мера заштите нису значајно угрозили

целокупну производњу. Ово је последица чињенице да се у расадницима редовно

спроводе мере заштите садница од штетних инсеката.

Кроз примену одговарајућих стандарда производње и побољшања укупног

производног процеса, може се постићи добар квалитет и висока вредност садног

материјала, пре свега виталност, кондиција, висина и облик чиме би се обезбедило

континуирано снабдевање тржишта. Дефинисањем праваца даљег развоја ове

производње омогућило би се боље планирање и интензивирање обима активности на

оснивању зелених површина.

Имајући у виду повољне климатске, земљишне, водне и амбијeнталне

карактеристике, расадничка производња у Војводини може представљати важан део

регионалне привреде и значајан извор запошљавања становништва.

Kључне речи: расадници, производња садница, штетни инсекти

Кристина Јешић Мастер рад Summary

SUMMARY

Nursery gardens of ornamental trees and shrubs directly affect market supply of thus

type of planting material. Its main task is the production of high quality seedlings for the

purpose of landscape architecture.The formation of nursery gardens of ornamental planting

material in Vojvodina is in the rise in recent year. Nursery gardens are locadet in different

regions of Vojvodina-observed by administrative districts North Backa distrect is the center of

production. Production of ornamental planting material takes place mainly in private

producers’ nursery gardens although it is also present in nurseries of Public enterprises Scout

movement, forest nurseries and companies. A very wide range of decorative wood species is

included in the cycle of production in this nursery gardens.

Harmful insects as one of the biotic factors that adversely affect the production of

seedlings, can cause great damage and question the survival and profitability of production.

The analysis included 46 nurseries. in which it is concluded 18 species of insects. In nurseries

in Vojvodina mostly low intesity phisiologically harmful insects are present so with the

application of preventive and repressive measures of protection they do not significantly

endanger the entire production. This is due to the fact that in nursery gardens protection

measure are regulary implemented.

Through the application of appropiate standards of production and the improvement of

overall production procese, good quality and high value of planting material can be achieved-

primarily vitality, form, strenght and shape wich would insure a continuous market

suppy.Defining directions of further development of this production would enable better

planning and intensifying the scope of activities on the establishment of green spaces.

Bearing in mind the favorable climate, land, water and enviranmental characteristics,

nursey production in Vojvodina can be an important part of the regional economy and a

significant source of employment of the population.

Key words: nursery gardens, production of seedings, harmful insects

Кристина Јешић Мастер рад Увод

1

1 УВОД Човек од давнина настоји да обликује природу по својој жељи. Преносећи биљке

из њиховог природног станишта, узгаја их у сопственом окружењу задовољавајући

различите потребе њиховом директном употребом. Првобитно узгаја биљке због хране,

примене у лечењу, дрвне грађе и других потреба а затим и због улепшавања околине у

којој живи. Биљке које за човека немају директну корист а њихов значај се огледа у

психолошком и еколошком деловању, дефинисане су појмом „украсне биљке“. У ту

групу спадају многобројне цветне врсте, маховине, траве, пузавице, лишћарско и

четинарско дрвеће и жбуње. Са становишта све загађеније животне средине,

декоративна функција ових биљака у пејзажној архитектури није од пресудног значаја у

односу на индиректне користи које пружају човеку. Њихова примена код уређења

вртова, балкона, тераса као и потреба за већим јавним зеленим просторима је у порасту.

Урбани зелени простори су значајни сегменти сваког града. Чине део градске

слике, проширују еколошки диверзитет и представљају структурне и функционалне

елементе који градове и урбане регионе чине подеснијим за становање. Њихова улога је

вишеструка: обезбеђују простор за опуштање, спорт, игру, културнe манифестације;

подижу свест о заштити животне средине и промовишу здрав начин живота; обезбеђују

заштиту биотопа и позитивно утичу на биодиверзитет врста; утичу позитивно на

градску микроклиму, редукују загађеност ваздуха, буку и ерозивне процесе; доприносе

идентитету насеља и чине део културно-историјског и естетског наслеђа града (Тишма

и сар., 2010).

За подизање зелених површина, свих категорија, потребан је висококвалитетан,

правилно однегован садни материјал разних врста и култивара, украсног дрвећа, жбуња

и дрвенастих повијуша. Да би се испунили ови захтеви у погледу квалитета, асортимана

и количине, расадничка производња мора бити на одговарајућем нивоу, заснована на

знањима различитих биолошких научних дисциплина и стеченим искуствима. Велики

број украсних биљака адаптиран је на стресне услове урбане средине а захтеви тржишта

за новим и квалитетним врстама украсног биља су у сталном порасту. Расадници

Кристина Јешић Мастер рад Увод

2

украсног дрвећа и жбуња директно утичу на снабдевеност тржишта овом врстом садног

материјала. Њихов задатак је да за урбано озелењавање произведу висококвалитетне

саднице са правилно формираним надземним делом, стаблом и кореновим системом

(Грбић, 2010). Производно су усмерени само на ове групе биљакa. Производња украсних

садница у расаднику је одговоран и сложен процес рада. Производња обухвата велики број

лишћарских и четинарских врста, различитих форми и варијетета, у мањим серијама.

Циклус производње за саднице које се примењују у ревитализацији паркова и дрвореда

траје више од десет година. Током производње, без обзира на временски период, на

здравствено стање садног материјала утичу различити абиотички и биотички фактори.

Основни услов за успешну производњу је правилан избор локације расадника у односу

на педолошке и климатске услове као и избор биљних врста и сорти у скалду са датим

условима, како би се негативан утицај ових фактора избегао.

Штетни инсекти су један од биотичких фактора који омета производњу украсних

садница. Деловањем на гајене биљке, могу узроковати велике штете што за последицу

има физиолошко слабљење биљака, деформацију, кржљање и сушење целе биљке.

Рентабилност и опстанак производње су тада доведени у питање. Анализа утицаја

штетних инсеката, учесталост њихове појаве и интензитет напада у расадничкој

производњи је значајна. Неопходно је упознати се са штетним организмима који

угрожавају здравље биљака и умањују им физиолпшку и декоративну вредност како би

се предузеле адекватне мере заштите.

Поред значаја производње садног материјала за озелењавање вртова и урбаних

средина, расадници имају и социјални и едуактивни значај јер доприносе запошљавању

људи и ширењу свести о еколошкој улози биљака у окружењу. У Војводини је

оснивање оваквих расадника, који су често породични посао, последњих неколико

година у порасту. Познато је да Војводина има повољне педо-климатске услове за

биљну производњу као и културу и традицију узгоја и неге украсног биља што је

основни предуслов за унапређење и интезивирање расадничке производње.

Кристина Јешић Мастер рад Циљ рада

3

2 ЦИЉ РАДА

Циљ истраживања је да се обједине подаци о броју расадника украсног дрвећа и

жбуња, површини под садним материјалом, најзначајнијим биљним врстама које се

производе и појави најзначајнијих штетних инсеката, на подручју Војводине. Један од

циљева је и анализа појаве штетних инсеката у расадницима украсног садног

материјала на подручју Војводине у периоду од 2009-2013. године, као и њихов утицај

на процес производње односно, успешност и економичност производње.

Обједињавањем ових података стекао би се увид у проблематику расадничке

производње украсних дрвенастих биљних врста што би допринело дефинисању праваца

даљег развоја ове производње и омогућило боље планирање и интензивирање обима

активности на оснивању зелених површина.

Кристина Јешић Мастер рад Материјал и метод рада

4

3 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

У складу са Законом о здрављу биља (Сл. гласник РС, бр. 41/09), Институт за

низијско шумарство и животну средину Нови Сад, Универзитета у Новом Саду, обавља

континуирани здравствени надзор у регистрованим расадницима садног материјала

украсног дрвећа и жбуња, у Војводини. То подразумева редовне контроле здравственог

стања садног материјала, дијагнозу штетних организама, оцењивање степена

угрожености, давање упутстава произвођачима за превентивне и репресивне мере

заштите као и непосредно предузимање прописаних мера. О обављном здравственом

надзору ових објеката сачињени су Записници и Извештаји који се подносе

Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде. Примерци ових

докумената налазе се у архиви Института за низијско шумарство и животну средину

Нови Сад, чији подаци чине основ овог рада.

Полазно истраживање заснива се на аналитичком приступу и прикупљању

података о расадницима садног материјала украсног дрвећа и жбуња у Војводини у

циљу приказа постојеће ситуације.

За анализу постојећег стања расадничарске производње према броју расадника,

укупној површини на којој се одвија производња, обиму производње и биљним врстама

које се производе, на подручју Војводине, коришћени су подаци из Записника о

здравственом прегледу усева и објеката за производњу семена расада и садног

материјала у 2013. години.

За анализу појаве штетних инсеката у расадницима за производњу садница дрвећа

и жбуња, коришћени су Извештаји о здравственом прегледу објеката за производњу

вишегодишњег шумског и украсног дрвенастог биља за перод 2009-2013. године:

- Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу садног материјала

у 2009. години, Број II 76/4 Нови Сад, фебруар 2010. године.

- Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу шумског и осталог

садног материјала у 2010. години, Број II 42/4 Нови Сад, јануар 2011. године.

Кристина Јешић Мастер рад Материјал и метод рада

5

- Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу садног материјала

у 2011. години, Број II 92/1 Нови Сад, март 2012. године.

- Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу вишегодишњег

шумског и украсног дрвенастог биља у 2012. години, Број II 54/1 Нови Сад,

јануар 2013. године.

- Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу вишегодишњег

шумског и украсног дрвенастог биља у 2013. години, Број II 54/3 Нови Сад,

новембар 2013. године.

За приказ крајњих резултата коришћене се статистичке табеле и графикони.

За теоријско истраживање коришћени су релевантни писани извори новијег

датума као и интернет странице.

Кристина Јешић Мастер рад Историјат

6

4 ИСТОРИЈАТ

Код нас се први веродостојни подаци о организованој примени биљака у

пејзажном смислу, јављају тек у XVIII веку. Живот наших људи у то време одвијао се у

кућама те су мањи кућни вртови били место где се биљкама а нарочито дрвећу

поклањала посебна пажња. Јавне градске зелене површине у Србији настају након

одласка Турака у другој половини XIX века на местима турских зидина и тврђава а по

угледу на тадашње градско зеленило Аустрије и Мађарске. У Војводини у XVIII веку

јавне зелене градске површине постају саставни део већих градова. Такви градски

паркови и дрвореди налазе се у Панчеву, Сенти, Вршцу, Сомбору, Суботици и другим

градовима (Анастасијевић, 2007)..

Производња садница шумског и украсног дрвећа и жбуња на нашим просторима

постоји доста дуго а на њен развој утицали су историјски и друштвени услови у којима

су се поједини делови наше земље развијали. Производња украсног дрвећа и жбуња

развијала се подизањем вртова у склопу двораца и летњиковаца, на приватним

феудалним поседима (Стилиновић, 1987). Први расадник украсних биљака у Србији

основан је 1846. године у Топчидеру у циљу подизања Топчидерског парка (Грбић,

2010).

Након другог светског рата у оквиру програма пошумљавања голети основан је

већи број малих расадника да би седамдесетих година прошлог века ова производња

била усмерена на велике расаднике, тако да их данас има са површином од више

десетина хектара. Брза урбанизација након првог а нарочито другог светског рата,

праћена развојем комуналних служби, захтевала је велики број украсног дрвећа и

жбуња. Производња шумских садница се развијала у грани шумарства док се

производња парковских садница у почетку одвијала у саставу шумских организација а

потом у саставу пољопривредне и комуналне делатности (Стилиновић, 1987).

Са развојем приватизације, последњих деценија, дошло је до раста производње

украсног садног материјала у расадницима приватних произвођача и развоја расадничке

производње у целини.

Кристина Јешић Мастер рад Производња украсног садног материјала у Србији

7

5 ПРОИЗВОДЊА УКРАСНОГ САДНОГ МАТЕРИЈАЛА У СРБИЈИ

Србија има повољне услове за развој расадничке производње украсног садног

материјала првенствено климатске, геотермалне и људске ресурсе. У флори Србије

присутне су реликтне врсте које се могу непосредно комерцијализовати а међу њима су:

Acer heldreidhii, Forsythia europaea, Picea omorika, Taxus bacata, Prunus laurocerasus,

Quercus robur, Quеrcus.frainetto, Pinus peuce, Corylus colurna. Познати су такође,

интраспецијски таксони аутохтоних врста из родова Quercus, Tilia, Acer, Syringa који по

својим морфолошким особинама, облику и величини листа, фенофазама и другом, треба

да нађу адекватно место у урбаним просторима. Данас се код нас успешно гаје многе

алохтоне врсте које заузимају 2/3 прпизводње у односу на аутохтоне (Вукићевић, 1996).

Најзначајнији региони расадничке производње налазе се у Војводини, Београду,

околини Шапца и Крушевца. Међу најчешће гајеним култиварима су следећи: Acer

platanoides, A. platanoides „Crimson King“, Betula verrucosa, B. pyramidalis, Buxus

sempervirens, Cedrus atlantica, Chamaecyparis lawsoniana „Columnaris“, C. lawsoniana

„Elwoody“, C. lawsoniana „Masonii“, Cotoneaster horisontalis, Ginkgo biloba,

Thujaoccidentalis „Columna“, T. occidentalis „Globosa“, T. occidentalis „Smaragd“, T.

occidentalis „Malonyana“, T. occidentalis „Woodwordii“, T. orientalis „Elegantissima“, T.

orientalis „Compacta aurea nana“, T. orientalis „Compacta“ и други. Производњом

украсног садног матријала баве се Јавна предузећа, Јавна комунална предузећа,

Покрети горана и приватни сектор. Приватни произвођачи учествују око 50% у укупној

производњи украсних биљака.

Према подацима Управе за шуме Министарства пољопривреде, трговине,

шумарства и водопривреде у 2010. години је био регистрован 61 шумски расадник, 13

матичњака, 246 расадника украсних биљака, што чини укупно 320 расадника.

Најбројнији су расадници ружа, укупно 210 расадника. Према подацима Републичког

завода за статистику, у 2013. години укупна производња је обављена на 1.487 ha.

Вредност извоза за шест месеци 2013. године износила је 3,9 милиона USD док је

вредност увоза износила је 5,5 милиона USD. Највећи удео у извозу има семе и садни

Кристина Јешић Мастер рад Производња украсног садног материјала у Србији

8

материјал цвећа, затим „живо“ цвеће, резано цвеће, сушено цвеће и на крају украсно

грање, шибље, маховина и лишајеви. Када је увоз у питању, најзаступљенији је увоз

резаног цвећа затим семена и садног материјала, сувог и „живог“ цвећа и на крају

украсно грање, шибље, маховина и лишајеви. Према подацима Управе царина, извози

се на тржиште земаља у окружењу, на тржиште ЕУ а највећи удео има извоз у Руску

федерацију. Код увоза цвећа и украсног биља, највећи удео има увоз из Холандије,

Италије и Мађарске (Главендекић, 2013).

Производња дрвенастог садног материјала, перена и цвећа је у порасту,

захваљујући самоиницијативи произвођача. Ради унапређења технологије расадничке

производње и заштите украсних биљака, произвођачи су 2004. године, основали

Удружење за пејзажну хортикултуру Србије, са седиштем у Београду. Удружење је

добровољна организација произвођача и стручњака у области пејзажне хортикултуре.

Ово удружење ради на изради и имплементацији стандарда у производњи садног

материјала украсних биљака, сарађује са другим организацијама и удржењима и ван

Србије, организује семинаре, изложбе и друге активности везане за развој пејзажне

хортикултуре (Главендекић, 2013).

Да би се унапредила расадничка производња, потребна су улагања у производне

објекте (расаднике и стакленике), усклађивање националне легислативе са земљма у

окружењу, ЕУ, Руском федерацијом и другим земљама на чије тржиште би се могли

пласирати наши производи пејзажне хортикултуре. Едукација произвођача и примена

научних истраживања у пракси свакако доприносе побољшању производње и заштите

украсних биљака. Фитосанитарна политика треба да се побољша пошто је евидентирано

да су са садним материјалом унети патогени организми и економски значајне

штеточине (Главендекић, 2013).

.

Кристина Јешић Мастер рад Општи географски и климатски услови у Војводини

9

6 ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ И КЛИМАТСКИ УСЛОВИ У ВОЈВОДИНИ

Аутономна Покрајина Војводина налази се на јужном делу Панонског басена и

представља природни мост између средње и западне Европе са једне стране и

Балканског полуострва и Блиског истока са друге стране.

Према попису из 2002. године на територији Војводине живи 2.024.487

становниака. Густина насељености износи 94,13 становника на km².

Површина Војводине је 21.506 km² а чине је три географско-историјске целине:

Срем, Банат и Бачка. Богата је водним потенцијалом који чине реке Дунав, Сава, Тиса и

Тамиш, канал Дунав-Тиса-Дунав и Палићко, Лудашко и група језера код Беле Цркве.

Мрежу заштићених подручја, који представљају центре аутохтоне биолошке

разноврсности, чини 130 просторних целина, које обухватају 5,5% укупне површине. Ту

спадају Национални парк „Фрушка гора“, „Суботичка пешчара“, 17 резервата природе,

102 споменика природе као и природна добра других категотија. Заштитом је

обухваћено преко 300 биљних и животињских врста са статусом природне реткости.

Одређена добра имају међународни статус. Шуме и шумовити крајеви обухватају 6,8%

територије а готово 70% територије чини обрадиво земљиште. Повољни климатски

услови, плодно земљиште и водни ресурси сврставају овај регион у високо

перспективна подручја за интезивирање биљне производње различитих

пољопривредних грана. Рељеф Војводине карактеристичан је по лесним заравнима,

лесним терасама, алувијалним равнима и пешчарама (Делиблатска и Суботичка

пешчара). Равница је оивичена ниским планинама Фрушком гором на северу Срема и

Вршачким планинама у југоидточном Банату (www.eko.vojvodina.gov.rs).

Према подацима Центра за метеорологију и моделирање животне средине (www.

cmep.rs/meteorologija) карактеристике климе у Војводини су следеће:

Војводина се налази у области умерено континенталне климе Карактеристичан је

велики распон екстремних температура, средње максималне температуре у јулу 21,4 оC

док је за месец јануар средња минимална температура -1,3 оC. Средња годишња

Кристина Јешић Мастер рад Општи географски и климатски услови у Војводини

10

температура ваздуха износи 11,0 оC. Током вегетационог периода просечна температура

за Војводину износи 17,9 оC, за Срем 17,5оC, Банат 18,1 оC и Бачку 17.8OC.

Мразни дани (TMIN < 0 оC) имају годишњу учесталост 87 дана. У периоду од

децембра до фебруара учесталост износи 62 дана од чега су 24 мразна дана у јануару.

Средњи број без мраза је 198 дана а са мразом 167 дана.

Просечна релативна влажност ваздуха за период јул-август износи 69% док је за

децембар 89%. Просечна вредност релативне влажности у вагетационом периоду

износи 70% док је годишњи просек 76%.

Трајање сунчевог сјаја у децембру износи 51 час док у јулу износи 293 часа.

Просечна годишња сума износи 1.483.

Режим падавина има неравномерну расподелу по месецима. Највећа висина

падавина је у јуну месецу и износи 93 mm а најмања висина падавина је у марту и

октобру у износу од 41 mm. У вегетационом периоду висина падавина по окрузима је

следећа: у Срему износи 357 mm, у Банату је 348 mm а у Бачкој износи 325 mm. Висина

падавина за Војводину у целости износи 341 mm.

Постоје два ветровна подручја у Војводини а то су: југоисточно и северозападно

подручје. Југоисточни ветар - кошава дува у највећем делу Баната и источном делу

Бачке и Срема. Ветар је пулсирајући и слаповит. Дува у просеку 3-7 дана, нагло мења

брзину са максималним брзинама до 30m/s а највећа учестслост је у новембру и марту.

Северозападни ветар је уједначен, постепено мења брзину а у летњем периоду може

достићи брзину олујног ветра. Обично доноси освежења и падавине. Највећа учесталост

дувања је у летњем периоду. Сучељавање ова два ветра је у области између Бегеја и

Тамиша .(www. cmep.rs/meteorologija).

Кристина Јешић Мастер рад Расадници

11

7 РАСАДНИЦИ

Расадник је посебно уређена површина земљишта на којој се кроз систем

технолошко-техничких поступака производе саднице за одговарајућу привредну грану:

шумарство, пејзажну архитектуру, воћарство и друге (Стилиновић, 1987).

У расадницима украсног садног материјала процес производње обухвата два сегмента:

размножавање и формирање. Размножавање генеративним путем примењује се када је важно

обезбедити генетску варијабилност садница за ренатурализацију предела. Вегетативним путем

размножавају се културне форме код којих је потребно обезбедити униформност садница за примену

у урбаном озелењавању. Формирање садница се обавља у школама, где се током два до три

пресађивања орезује корен и круна, пинсирањем и орезивањем. Овим мерама подстиче се развој

надземног дела и интензивно гранање кореновог система. Циклус производње траје и до петнаест

година, за поједине дрвенасте врсте које се користе за ревитализацију дрвореда и паркова

(Стилиновић, 1987).

Величина расадника зависи од технике и технологије производње. Величина

просечног расадника у Србији је 12.5 ha (од 3 до 36 ha) (Стилиновић и Грбић, 1992). Све

већом применом производње у посудама, као економичнијом, смањује се потреба за

великом производном површином расадника.

7.1 ИЗБОР СТАНИШТА ЗА РАСАДНИК

Производња садница шумског и украсног дрвећа и жбуња највећим делом се

одвија на отвореном простору. Локација за подизање расадника треба да обухвати што

више природних и економских услова који обезбеђују квалитетну и економичну

производњу. Климатски и земљишни услови су најважнији чиниоци а велики утицај

имају и рељеф, близина саобраћајница и друге инфраструктурне мреже (Стилиновић,

1987).


12

7.1.1 Клима и расадничка производња

Услови климе и микроклиме утичу на здравствено стање, виталност и пораст

биљака.

Топлотни услови утичу на брзину растења и дужину вегетационог периода која је

потребна најмање 150 дана. Температуре изнад 32oC узрокују пад интензитета

физиолошких процеса. а температуре изнад 40oC у дужем периоду делују на престанак

раста и долази до исцрпљивања резерви хране (Стилиновић, 1987). За заштиту од

негативних утицаја високе температуре користе се сенила и заливни системи. Ниске

температуре такође имају негативан утицај. Касни пролећни мразеви лоше делују на

поник и пресаднице док рани јесењи мразеви узрокују пропадање летораста.

Укупна количина и распоред падавина, током вегетационог периода битно утичу

на развој биљака. Повољан утицај имају кише умереног интензитета и трајања док

пљускови оштећују биљке и земљиште. У недостатку падавина примењује се заливање.

Правац и интензитет ветрова, као и њихова учесталост су важни чиниоци који

могу довести до брзог исушивања земљишта. Дуготрајни и јаки ветрови деструктивно

делују на саднице у расаднику и могу довести до промене облика стабла и круне а зими

до кидања избојака. Подизањем ветрозаштитних појасева може се ублажити утицај

ветра.

За правилан раст и развој биљака потребан је равномеран прилив сунчеве

светлости, као основног извора енергије. Претерана инсолација има негативан утицај,

нарочито на рани стадијум развића, због неповољно избалансираног режима топлоте и

влаге. У нижим положајима нема довољно влаге а у вишим нема довољно топлоте

(Стилиновић, 1987), те се ови положаји не препоручују за оснивање расадника

7.1.2 Земљиште и расадничка производња

Најважнији чинилац приликом оснивања расадника је избор земљишта, односно

подлога на којој расту саднице, усвајају воду и минералне материје. Као супстрат

користи се тресет и песак најчешће помешани са земљом, углавном за сетву и

ожиљавање. Уколико се саднице производе у посудама у том супстрату остају до

пресадње на стално место. Потребна је педолошка анализа земљишта ради утврђивања


13

стања и планирања евентуалних мелиоративних мера. Различите биљне врсте имају

различите захтеве према особинама земљишта. Не постоји земљиште које одговара

свим врстама биљака те се избор врста прилагођава особинама земљишта. За

производњу садница најзначајније су следеће особине земљишта: дубина и пропусност

земљишта, гранулометријски састав, топлотни услови, водно ваздушни капацитет, pH

вредност и хранљивост земљишта. Пожељно је дубоко и пропусно земљиште јер је

дубина продирања корена око 50 cm. Оптимална pH вредност земљишта би била pH =

5-6, узимајући у обзир чињеницу да је за развој лишћара потребна pH вредност 5,5-6,5 а

за четинаре pH вредност 5-5,5. Хранљивост земљишта се поправља додавањем ђубрива:

компост, зелено ђубрење и минерална ђубрива (Стилиновић, 1987).

7.1.3 Надморска висина, нагиб и експозиција

Порастом надморске висине расту и неповољни услови за расадничку

производњу: температура ваздуха је нижа, присутнији су мраз и снег те вегетациони

период краће траје што доводи до већих губитака.

Благо нагнути терени до 3% нагиба су најповољнији за оснивање расадника.Већи

нагиб може узроковати ерозију и отежан рад механизације (Стилиновић, 1987).

Најповољнији локалитети су они којима је јужна и југозападна експозиција

једнака, пошто се у пролеће добро загревају и просушују. Такви услови омогуђују

ранији почетак радова у расаднику.

7.2 ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ

Поред природних услова од којих у највећој мери зависи квалитет садница, за

постизање продуктивности и економичности производног процеса, потребно је

обезбедити и техничке услове. У ове чиниоце убрајају се: објекти различите врсте и

намене, машине, оруђа и алати, снабдевеност водом, просторна организација

расадничких површина, праћење метеоролошких елемената. Према Стилиновићу (1987)

за осниваање расадника потребни су следећи технички услови:


14

Објекти: Централно место заузимају објекти за паковање садница и хладњача. За

дуже лагеровање оптимални услови температуре су 32oC и влажности од 96%. Саднице

у посудама треба да презимљују у тунелима и затвореним просторијама. У

стакленицима и пластеницима врши се размножавање биљака.

Машине, оруђа и алати: Готово сви радови у расадничкој производњи обављају

се машински а то се пре свега односи на припрему земљишта, ђубрење, заштиту

биљака, пресадњу и вађење биљака. Машине, оруђа и алати који се најчешће

употребљавају у те сврхе су: трактори, фрезе, плугови, дрљаче тањираче, сејалице,

прскалице и други.

Снабдевање расадника водом је један од основних услова производног процеса.

Сопствени извор воде је пожељнији од прикључка на водоводну мрежу из економских

разлога. Вода која се користи за заливање мора бити одговарајућег квалитета односно

састава и концентрације соли. Висока концентрација соли штетно делује на четинаре а

у контејнерској производњи може доћи до задржавања соли у супстрату, пошто је

испирање смањено. У ту сврху употребљавају се различите врсте заливних система и

прскалица. По једном хектару потребно је 80-100 m3 воде, што одговара количини

падавина 8 -10 mm. Према Стилиновићу (1987) Duryea & Landis наводе да је потребно

обезбедити годишње од 1000-2000 m3 воде а код контејнерске производње потребно је

између 6000 и 8000 m3 воде за заливање Заливањем се могу спречити оштећења

узрокована мразем у периоду вегетације, при температури до -6oC када заливање

почиње при температури од 2oC и непрекидно траје до пада температуре на 0oC


Ограђивање расадника има заштитну и естетску функцију. Обично се користи

жичана мрежа у комбинацији са живом оградом. За формирање живе ограде

препоручују се аутохтоне биљне врсте ради што лакшег одржавања. Обично се користе:

смрча, јела, граб, туја, тиса, клека, глог, дуд и јоргован. Живе ограде су станишта птица

и других корисних организама који значајно утичу на биолошку контролу штетне

ентомофауне.

Просторна организација: У производњи украсног дрвећа и жбуња због великог

броја врста и форми примењују се различите производне технологије и методе

размножавања. Потребно је расадничку површину поделити на производни и

непроизводни део. На производним површинама се биљке размножавају и гаје а

непроизводни део садржи радно манипулативне просторије, стазе, шупе хангаре,

хладњачу и управну зграду. Подела расадника на мање површине потребна је због рационалније


15

организације, евиденције извршених радова и планирања радова и средстава. У равницама је

утврђена подела расадника на полља квадратног или правоугаоног облика уоквирена путевима.. У

малим расадницима површина поља је 200-300 m2 док је у великим расадницима са заливним

системом и механизацијом, површина једног поља и до 1 ha. Мање парцеле се примењују ради

прегледности а првенствено због разноврсности асортимана. Узгој врста различитих биолошких

особина на истој парцели може довести до различитих проблема. Основне производне

површине су: површине за размножавање које служе за сетву семена и садњу резница

(сејалиште и ожилиште) и површоне за формирање на којима се биљке формирају кроз

више школа. У производне површине у ширем смислу убрајају се и матичњаци,

арборетум и ветробрани појасеви.

Сејалиште се састоји углавном од леја на отвореном и служи за сетву семена и

производњу сејанаца. На овој површини лишћарске саднице се негују једну до две

године, четинарске врсте се негују две до три године а спорорастуће врсте и дужи

временски период.

Ожилиште служи за садњу резница и производњу ожиљеница. Зреле резнице се

саде на отвореном простору а зелене под стаклом или пластичном фолијом. Овде се

биљке негују једну до две године.

Површине за школовање садница – школе користе се за формирање садница,

где се током два, три или више пресађивања орезује корен, негује стабалце пинсирањем

а круна орезивањем.

Матичњаци су површине на којима се гаје матичне биљке за производњу свежег

семена, резница, положеница, коренових избојака и племки.

Економско двориште у ком се налази управна зграда, магацини, хладњача,

алатница, хангар и друге помоћне зграде, планира се поред главног пута на улазу или

средишту расадника.


16

Слика 1: Расадник „ЏАМБУЛА“ у Бачким Виноградима (Фото Л. Пољаковић-Пајник)

Слика 2: Расадник произвођача Николић Предрага у Томашевцу (Oригинал)

Кристина Јешић Мастер рад Производња садног материјала украсног дрвећа и жбуња

17

8 ПРОИЗВОДЊА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА УКРАСНОГ ДРВЕЋА И ЖБУЊА

У расадничкој производњи, као једној од области биљне производње,

размножавање се може дефинисати као контролисана репродукција оних одабраних

индивидуа или група биљака које за њега имају одређену вредност (Стилиновић, 1987).

Биљке се могу размножавати: генеративним (полним) и вегетативним (бесполним)

путем.

8.1 ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ

За вегетативно размножавање употребљавају се различити вегетативни делови

биљака: стабло, корен и лист. При таквом начину размножавања варијабилност је

обично елиминисана. Захваљујући вегетативном размножавању, једна биљка може да

репродукује на неограниченом броју генерација. Вегетативно размножавање се

примењује и у случајевима када је потребно репродуковати дрвеће и жбуње које још

увек не плодоноси, рађа стерилно семе, плодоноси у већим размацима, семе има низак

проценат клијавости или се одликује дугим периодом мировања. Код многих

дрвенастих и жбунастих биљака одвојени вегетативни делови имају способност

формирања новог кореновог система, новог надземног дела, или и једног и другог.

Вегетативни делови су исто тако способни да се сједине и срасту са појединим

деловима друге индивидуе. Са гледишта производње садног материјала, вегетативно

размножавање биљака има своје предности која могу да буду пресудне код избора

начина размножавања. Саднице произведене вегетативним путем одликују се брзим

порастом у висну и дебљину у првим годинама живота тако да за краће време нарасту

до величине погодне за садњу. Овај начин производње је због тога брз и јефтин начин

производње садница. Неке врсте се размножавају лако, брзо и на отвореним


18

површинама у расаднику, а код других се морају применити посебни поступци у

стакленицима или пластеницима, са свим савременим уређајима за одржавање потребне

микроклиме. Постоји више начина вегетативног размножавања: размножавање

дељењем, размножавање загртањем, размножавање помоћу положеница, размножавање

полегањем, размножавање резницама, калемљење и размножавање културом ткива


8.2 РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА

Размножавање резницама представља најједноставнији и најуспешнији начин

производње украсног биља. Основна карактеристика овог начина размножавања је да се

вегетативни делови одвајају од матичне биљке и стављају у повољне услове да би

регенерисали орган или органе који им недостају (Стилиновић, 1987). Резнице се

узимају од листа или стабла. Резнице стабла представљају зелене, полуодрвенеле или

одрвенеле делове стабла и у зависности од тога разликују се: зелене резнице, полузреле

резнице и зреле резнице. Према Грбићу (2004), примењују се следеће методе :

8.2.1 Размножавање зеленим резницама

Зелене или летње резнице су делови активних летораста, са листовима, који још

нису одрвенели. Узимају се непосредно после олиставања, чим леторасти достигну

потребне димензије. Ожилишта се морају органозовати у затвореном простору као што

су: ограђене покривене леје, ниски тунели, пластеници и стакленици са уређајима за

мист или замагљивање, грејањем итд. Оптимална температура ваздуха је 21°C а

температура супстрата треба бити виша од температуре ваздуха. Већина зелених

резница ожили се за две до пет недеља. Зеленим резницама размножавају се

првенствено листопадне лишћарске врсте, али и ограничен број зимзелених врста (Erica

L., Ceanothus L). Овом методом могуће је размножити и неке четинаре обично са

форсираних матичних биљака. Metasequoia glyptostroboides и Picea albetriana „Conica“

добро се ожиљавају али развој по пресадњи није задовољавајући. За дрвеће је устаљено

мишљење да се оно производи искључиво из семена или калемљењем. Напретком

технологије (фитохормони, пластичне фолије, мист системи) све већи број таксона


19

дрвећа размножава се зеленим резницама: Alnus glutinosa „Imperialis“, Betula pendula

„Dalecarica“, Prunus padus „ Watereri“, Liquidambar stiraciflua „Worplesdon“, Ulmus

pumila и многе друге. Овај начин размножавања је веома једноставан и за разлику од

калемљења може га изводити приучена радна снага.

8.2.2 Размножавање зрелим резницама

Зреле или зимске резнице су делићи стабала (избојка, изданака) лишћарских врста

без асимилационих органа. Четинарске врсте обично се не размножавају зрелим

резницама осим Thuja occidentalis и Chammeaeczpariss pisifera. Размножавање зрелим

резницама је најјефтинији и најлакши метод вегетативног размножавања у расаднику.

Обично се користе једногодишњи избојци који се секу у време мировања вегетације.

Дужина резнице је око 20 cm а код врста са дугим интернодијама резнице морају бити

дуже. Од једног избојка добија се само једна резниаца. Резнице се увезују у снопиће и

утрапљују у тресет или песак и чувају при температури од 3-5оC. Зреле резнице добро

реагују на фитохормоне нарочито оне на бази индолсирћетне киселине

8.2.3 Размножавање полузрелим резницама

Полузрелим резницама размножавају се зимзелени лишћари. Ове врсте се тешко

размножавају из семена. Размножавање се обавља у току августа у топлим лејама а

ожиљавање траје дуго, до наредног лета. Ако се у току зиме обезбеди температура 10-

12оC резнице се ожиљавају брже па се добијају снажније ожиљенице. Корисно је имати

сопствени матичњак. Код избора матичних биљака треба бирати биљке отпорније на

ниске температуре.

8.3 КАЛЕМЉЕЊЕ ДРВЕЋА И ЖБУЊА

Калемљење је хетеровегетативно размножавање које се још назива

ксеновегетативно размножавање или трансплатација. То је процес пресађивања дела

једног организма (пупољка, гранчице, дела стабла) на исти или други, по врсти или

роду сродан организам, тако да после зарастања чине једну целину. Део који се


20

пресађује (племка, епибионт) усваја коренов систем биљке на коју се преноси (подлога,

хипобионт) и на њему се развија. Део биљке који израсте из племке назива се калем,

цеп или навртак.

Калемљење као начин размножавања воћака и украсног биља познат је више од

хиљаду година. Дрвеће и жбуње се може калемити током читаве године а најчешће се

калеми током пролећа и лета. У зимском периоду калеми се у заштићеном простору у

посудама (Грбић, 2004).

8.4 ГЕНЕРАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ

За генеративно размножавање украсног дрвећа и жбуња, употребљава се семе које

се развија из оплођене јајне ћелије. Код потомства долази до генотипске и фенотипске

варијабилности те се обично овом методом размножавају врсте које ће наћи примену у

ренатурализацији предела. Овај начин размножавања захтева претходну припрему

семена и земљишта за сетву. Према Стилиновићу (1987) потребно је спровести следеће

активности:

8.4.1 Припрема земљишта за сетву

Систем припреме земљишта подразумева: подривање земљишта на дубину 45-150

cm код тежих земљишта, равнање и орање или риљање. Површина за сејалиште се риља

или оре на дубину од 20-30 cm, најчешће у јесен. Ђубрење је обавезно после вађења

садница. Примењују се органска ђубрива, минерална N.P.K., микробиолошка, стајњак

компост и зелено ђубрење. Деловање органских ђубрива траје две до четири године. Са

ђубривима се могу унети и земљишни инсектициди. Следе уситњавање или фина

обрада земљишта у слоју 15-25 cm. Након дезинфекције земљишта хемијским

препаратима против нематода, гљивица, инсеката приступа се изради леја. Леје треба да

буду уздигнуте изнад стазица 20-30 cm или 10-15 cm у зависности од влажности

земљишта приликом обраде.


21

8.4.2 Сетва

Сетва се врши на два начина: омашке ручно или у браздице сејачицом. Ширина

браздица за ситно семе је 2-3 cm а за крупно семе 5 cm. Растојање између редова износи

10-25 cm. После сетве семе треба прекрити хумозном земљом или песком.

Време сетве: Семе које сазрева преко лета и које брзо губи клијавост сеје се одмах

(бреза, дуд, брест и др.). Због суше и јаког сунца саднице се често не развију довољно

пре зиме. Код пролећне сетве понекад је потребна претходна стратификација семена.

Сеје се семе врста чији поник није осетљив на касне пролећне мразеве, као и семе које

спорије клија. У априлу се сеје семе врста које брже клија а у мају се сеје семе бреста. У

јесен се сеје семе: храста, кестена, ораха, јеле, јасена и јавора. Предности јесење сетве:

нема стратификације, ницање је уједначено, дужи вегетациони период, бољи коренов

систем, време сетве дуже траје (док се земља не смрзне). Код јесење сетве опасност

представљају глодари и измрзавање.

Густина и дубина сејања: Густина сетве изражава се нормативом за сетву тј.

количином семена по јединици површине, или бројем семенки по дужном метру бразде.

Дубина сејања зависи од врсте и подручја. Дубље се сеје код јесење сетве, ако је семе

крупно или ако је експозиција земљишта јужна. Плиће се сеје при пролећној стви, ако је

семе ситно, ако се леје малчирају или је експозицијиа земљишта северна. Примери

дубине сетве семена за поједине врсте дрвећа произведене у расдницима Војводине:

- бреза, јова, туја; сеје се на површини земље, покрива се таникм слојем земље;

- дуд, брест, платан; сеје се на дубину од 5-10 cm;

- ариш, смрча, бели бор; сеје се на дубину од 1-2 cm;

- јавор и багрем; сеје се на дубину 2-4 cm;

- кестен и храст; сеје се на дубину 7-10 cm.

8.4.3 Радови у сејалишту у првој години гајења

- Радови до појаве поника:

Ваљање леје после сетве (због прилива капиларне воде, контакт са земљиштем, не

примењује се код тежих земљишта).

Малчирање: покривање после сетве, штити од мраза, одржава влажност

површинског слоја, спречава стварање покорице, спречава развој коровских биљака,


22

обогаћује земљиште органским материјама. Обично се наноси слама 1 kg/m2 или дрвена

струготина у слоју од 1-2 cm, при чему се води рачуна да се не унесе семе корова. На

глиновитим и влажним земљиштима лако се развијају гљивице.

Заливање је потребно применити у пролеће, у недостатку падавина. Заливање се

спроводи у вечерњим сатима. Потребно је утврдити ретенциони водни капацитет

земљишта, капиларну воду, брзину упијања. У периоду клијања земљиште треба залити

два пута недељно количином воде која одговара 4 mm а затим једном недељно

количином која одговара 12 mm.

Рахљење je потребно ако се не појављује поник, на тежим земљиштима,

немалчираним лејама. Рахли се до дубине мање од дубине сетве семена. Сеје се

пшеница и сличне културе, како би се препознали редови.

Заштита од мишева се врши постављањем мамаца, третирањем семена а од птица

мрежама и покривањем леја.

- Радови у сејалишту после појаве поника:

Засењивање за заштиту од сунца спроводи се за врсте: смрча, липа, јела, дуглазија

и друге. У ту сврху користе се дрвене решетке, штитови, асуре, трска, пластичне мреже,

слама између редова.

Заштита од касних мразева врши се за врсте: багрем, гледичија, дуд, храст, орах

и друге врсте осетљиве на мраз. Примењују се разни штитови, асуре као и задимљавање

сламом и орошавање.

Проређивање поника се обавља две до три недеље после ницања при чему се

одстрањују биљке у густом склопу затим мале и закржљале биљчице. Оптималан број

биљака по дужном метру за лишћарске врсте је 25-50 биљака док је за четинарске врсте

оптимално 70-100 биљака.

Сузбијање корова и разарање покорице врши се прашењем које се примењује

после кише или заливања. Садржај влаге на прашеним лејама је за 30-50% већи у

зависности од дубине. Дубина прашења је 3-4 cm. Коров користити за компост.

Заливањем је потребно обезбедити влагу у зони кореновог система на дубину 10-

30 cm што се постиже орошавањем.

Прихрањивање је неопходно почетком и крајем јуна месеца.


23

8.4.4 Радови у сејалишту у другој години гајења

Мере неге кореновог система потребне су да би се спречио претеран раст корена у

дубину и стабла у висину. Код лишћара, подрезивање се врши крајем прве вегетације и

пре почетка друге на дубину од 15 cm а код четинара на дубину 12-15 cm.

Прихрањивање се врши у пролеће. Стална нега подразумева: плевљење, сузбијање

корова, заливање и заштиту биљака. На крају производне фазе следи: вађење,

класирање и сортирање .

8.5 ФОРМИРАЊЕ САДНИЦА

Производња парковских садница поред размножавања обухвата и формирање

садница што подразумева њихово вишеструко пресађивање. Брзорастуће врсте се гаје

на једној парцели (амерички јасен, бреза, гледичија, багрем, топола), обично се гаје у

једној школи. Спорорастуће врсте се гаје на другој парцели (брест, млеч, јасен, кестен,

липа), четири до пет година у једној школи, након чега се пресађују у другу школу. У

свим школама се примењују агротехничке мере: заливање, ђубрење, окопавање,

заштита биља.

Прва школа жбуња: Полазни материјал су сејанци и ожиљенице старости једну

до две године. Саде се на размак од неколико десетина сантиметара. Негују се још две

до пет година након чега се саде на стално место.

Друга школа жбуња: Биљке из прве школе пресађују се на размак до 1 x 1 m и

негују се још четири до пет година. Након овог периода се ваде и испоручују са

бусеном

Прва школа дрвећа: Саде се сејанци и ожиљенице и негују једну до две године а

спорорастуће врсте три до четири године и дуже, са размаком од 20 cm x 1 m.

Друга школа дрвећа: Пресађене саднице из прве школе се негују четири до пет

година на размаку од 1 m.За стандардне саднице ту се завршава циклус производње.

Трећа школа дрвећа: Саднице за дрвореде, важније објекте и допуну површина

са неуспелом садњом пресађују се из друге школе на размак од 2 x 2 m. Нега се

наставља наредних пет до десет година. Између редова могу се садити брзорастуће

врсте, до склапања крошње.


24

8.6 САДНИ МАТЕРИЈАЛ

Садни материјал представља биљке произведене и неговане у расаднику, према

прописаном стандарду за дату врсту или култиваре. Након завршеног циклуса

производње који може трајати и више од десет година, садни материјал се реализује на

стално место, у зависности од намене за коју се узгаја.

Саднице украсног дрвећа и жбуња у зеленим просторима остварују декоративно-

естетске, санитарно-хигијенске, едукативне и друге функције које имају индиректну

корист за човека. Делују на микроклиму тако што снижавају високе температуре

ваздуха, повећавају степен влажности ваздуха, регулишу јачину ветра, прочишћавају

загађен ваздух и имају бактерицидно деловање. Такође утичу на спречавање ерозије

земљишта, регулисање снежних наноса, заштиту од клизишта и одрона, заштиту од

пожара и на смањење штетних рефлекса.

Основна подела дрвећа је на листопадне и зимзелене врсте мада се подела може

извести и према другим критеријумима као што су висина, величина и облик крошње,

применљивост у одређеним категоријама зелених површина и друге. Дрвеће има

највећи значај у подизању и неговању зелених површина због чињенице да дрвеће

најспорије расте и најдуже живи, негује се на најсложенији и најскупљи начин и има

највећи санитарно-еколошки утицај на околину (Анастасијевић, 2007). У најзначајније

лишћарске врсте убрајају се врсте из родова: Tilia, Acer, Fraxinus, Quercus и Aesculus.

Значајне четинарске врсте припадају родовима: Abies, Picea, Pinus, Cedrus, Juniperus,

Thuja и други.

Међу украсним лишћарским врстама потребно је истаћи значај дивљег кестена

(Aesculus hippocastanum L.) као ендемичне врсте јужног дела Балканског полуострва.

Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) припада фамилији Sapindaceae.

Природно станиште је у сливу реке Дрима, на алувијуму и у клисурама. Достиже

висину од 30 m са прсним пречником до 1 m, у старости око 200 година Размножава се

семеном. Најбоље успева на дубоком и средње богатом земљишту (Јовановић, 1967).

Због изванредних декоративних особина употребљава се као украсна врста у

дрворедима и парковима као солитер или у групама. Постоје бројни хортикултурни

облици. Дивљи кестен је омиљена гајена лишћарска врста на подручју бивше

Југославије. Популаран је због свог моћног раста, компактно широко овалне крошње,


25

орнаменталних и крупних листова и великих белих цвасти (Слика 3). До изражаја

долази када расте појединачно на травњаку (Вукићевић, 1996).

Због веома широке примене и масовне производње, међу четинарским врстама

треба истаћи врсте из рода Thuja.: T. occidentalis L., T. orientalis L. и T. plicata D.Don. У

Војводини је најзаступљенија врста Thuja occidentalis L.- западна туја са многобројним

варијететима и формама. Омиљен је варијетет “Smaragd“ а заступљени су и варијетети:

„Columna“, „Globosa“, „Little Champion“, „Woodvardii“ и други.

Западна туја (Thuja occidentalis L.) припада фамилији Cupressaceae, пореклом је

из Северне Америке. Достиже висину од 20 m и пречник стабла преко 1 m. Гране су

кратке хоризонталне а крошња пирамидална. Прилагођава се различитим типовима

земљишта, отпорна је на сушу, ниске температуре и загађеност из ваздуха. Размножава

се семеном и резницама и подноси орезивање (Вукићевић, 1996). Примењује се за живе

ограде, у парковима, репрезентативним објектима, вртовима а сади се појединачно или

у групи (Слика 4).

Група жбунастих биљака се такође може поделити на листопадне и зимзелене

врсте али и на групе високог и ниског жбуња, лисно-декоративне, богато цветајуће као

и према критеријуму примене (формирање живе ограде, покривање тла и друге).

Интересовање за жбунасте врсте порасло је крајем прошлог века. Нега ових биљака не

захтева велика улагања а њихова висина (до 5m) омогућава широку примену и

обезбеђује брзо покривање зелених површина. Обнављају се брзо, одсецањем

надземног дела. Погодне су за мале површине. За период до две године порасту

довољно да покрију читаву површину која тада делује довршено док је древћу потребно

десет година и више (Анастасијевић, 2007). Међу значајније врсте убрајају се врсте из

родова Berberis, Buxus, Cotoneaster, Euonymus, и друге.

У групи жбунастих врста, због широке примене у озелењавању паркова,

репрезентативних објеката и вртова и чињенице да се масовно производи, издваја се

шимшир због своје декоративности и дуговечности.

Шимшир (Buxus sempervirens L) припада фамилији Buxaceae. Распростире се од

Алжира преко већег дела Европе до Турске. Шимшир је зимзелени густо разгранати

жбун или ниже дрво. Употребљава се за живе ограде, бордуре, за појединачну и групну

садњу, а честа је врста на гробљима. Добро подноси орезивање (Слика 5). Отпоран је на

ниске температуре и градске услове, има добру изданачку моћ и лако се размножава

вегетативно (Вукићевић, 1996). Најпознатији варијетети: и форме су:„Arborescens“,

„Suffruticosa“, „Angustifolia“, „Elengatissima“ и „Argenteamarginata“.


26

Слика 3: Стабло дивљег кестена Слика 4: Групна садња западне тује (www.google.rs) (www.google.rs)

Слика 5. Топијарне форме шимшира

(www.google.rs)

Кристина Јешић Мастер рад Штетни инсекти у расадницима украсних садница

27

9 ШТЕТНИ ИНСЕКТИ У РАСАДНИЦИМА УКРАСНИХ САДНИЦА

Порекло инсеката датира уназад 500 и више милиона година. То је најбројнија

група живих бића. Сматра се да има око милион познатих врста али да је њихов број

знатно већи јер постоји много неистражених предела. Сваке године открију се многе

нове врсте. Инсекти се одликују великом бројношћу у оквиру једне врсте. Од укупног

броја познатих инсеката 39% су тврдокрилци (Coleoptera), 16% двокрилци (Diptera),

15% лептири (Lepidoptera), 14% опнокрилци (Hymenoptera), и 16 % сви остали редови

(Maceljski, 1999).

Познато је да својим деловањем на биљке инсекти могу бити веома корисни али и

штетни до те мере да угрожавају здравље па и сам опстанак биљака. Бројни штетни

инсекти који су у погледу исхране везани за дрвенасте биљке, налазе повољне услове за

развој и ширење у расадницима украсних биљака. Својим активностима веома

негативно делују на основне биолошке процесе гајених биљака што доводи до

неповољног физиолошког стања. Узрокују оштећења асимилацоиних органа, корена,

избојака, дебла, грана, цветова и пупољака. Долази до застоја у развоју и прирасту,

смањења естетске и економске вредности а може доћи и до потпуног сушења клијанаца,

ожиљеница и садница. Штетни инсекти различито и специфично делују на гајене биљке

и због тога је веома важно знати који се штетни инсекти најчешће јављају у

расадницима. Према Михајловићу (2008), постоји више подела штетних инсеката од

којих су за расадничку производњу значајне следеће:

а) Према стању биљке коју нападају

Примарне штеточине које нападају потпуно здраве и виталне биљке након чега

долази до слабљења физиолошке кондиције нападнуте биљке. Ови инсекти се хране

асимилационим органима, сисају сокове или стварају гале и сврставају се још и у

физиолошке штеточине. Секундарне штеточине насељавају физиолошки ослабеле

биљке и након њиховог напада долази до сушења биљке. Типична секундарна група

штетних инсеката су сипци за које је карактеристично да у случају пренамножења могу

постати примарне штеточине.


28

б) Према објектима у којим причињавају штете

Штеточине у пластеницима и стакларама су инсекти којима одговарају услови

високе температуре и влажности ваздуха а такође и одсуство природних непријатеља.

Типични представници су белокриле ваши, лисне ваши, штитасте ваши, трипси, совице

и други.

Штеточине у расадницима оштећују младе биљке, од сејанаца до одраслих

биљака спремних за реализацију. Једну групу чине инсекти који живе у земљи и

оштећују корен биљака (ровац, ларве гундеља, скочибуба, сурлаша, совица и других).

Другу групу чине инсекти који живе на младим биљкама и често са њима бивају

пренети на нова станишта а то су хермеси, боров савијач и неке врсте лисних и

штитастих ваши.

в) Према делу биљке који оштећују

Штеточине пупољака су инсекти гризачи и галаши који грицкањем или

формирањем гала оштећују пупољaк те се из њега неће развити лист или цвет.

Штеточине избојака су гризачи, сисачи и галаши. Последица њиховог деловања

је сушење или неправилно развијање избојака.

Штеточине дебла и дебелих грана су гризачи, сисачи и галаши.

Штеточине лишћа и четина се развијају на асимилационим органима а то су

разни инсекти гризачи, сисачи и галаши који се једним именом називају дефолијатори.

Они својом исхраном смањују асимилациону површину листа.

Штеточине корена су инсекти гризачи, сисачи и галаши. Хране се кореном што

има за последицу сушење биљке.

г) Према ареалу распрострањења

Аутохтоне штетне врсте су оне којима је Европа ареал распрострањења. Ту се

убрајају познате врсте како што су, боров савијач, зелени храстов савијач, мали и

велики мразовац, сви сипци и поткорњаци као и многе друге врсте.

Алохтоне врсте су унете са других подручја. Познате алохтоне врсте су: дудовац,

платанова мрежаста стеница, багремови минери, минер дивљег кестена, гледичијина

мува галица и друге.


29

У XIX, XX, а посебно у XXI веку у Европу су из других крајева света унете многе

врсте инсеката које су се успешно аклиматизовале у новим животним условима и за

неколико година рашириле ареал на већи део или цело подручје Европе. Многе су се

рашириле и на Балканско полуострво (Михајловић и Станивуковић, 2009). Биолошке

инвазије у последњих неколико деценија имају велики значај на међународном нивоу и

код нас. Већи промет и размена садног материјала доприноси ширењу ареала

економски значајних штеточина.

С обзиром на велике економске штете које инсекти својим деловањем могу

проузроковати у расадницима, економична производња гајених биљака је могућа само

уз ефикасну заштиту биља у циљу њиховог сузбијања. Да би се успешно примениле

превентивне и репресивне мере заштите у производњи шумског и украсног садног

материјала неопходно је добро познавање биономије штеточина.

У наредном делу наводи се кратка биологија штетних инсеката констатованих у

расадницима украсних садница у Војводини,


30

9.1 ПРЕГЛЕД ШТЕТНИХ ИНСЕКАТА У РАСАДНИЦИМА УКРАСНИХ САДНИЦА У ВОЈВОДИНИ

Lytta vesicatoria L. (Ред Coleoptera, Фам. Meloidae) шпанска буба

Слика 6: Имаго Lytta vesicatoria Слика 7: L. vesicatoria на оштећеном листу (www.google.rs) (www.google.rs)

Врста је распрострањена у целој Европи. Тело имага је издужено, зеленозлатне

боје, дужине 11-20 mm (Слика 6). Глава је крупна са кратким кончастим пипцима и

добро развијеним усним апаратом за грицкање (Михајловић, 2008). Роји се крајем маја

и почетком јуна. Женка полаже око 50 јаја у рупу у земљи. Испиљене ларве презимљују

у гнездима солитарних пчела. Део развоја проводе као паразити хранећи се јајима и

ларвама пчеле. Пресвлаче се још два пута до следећег пролећа када се развијају имага

која шире непријатан мирис због присуства кантаридина у крви (Hrašovec & Franjević,

2007). Штету наносе имага која се хране лишћем врста из фамилије Oleaceae (Fraxinus

L., Syringa Mill, Ligustrum L.). Масовно настањују једно стабло док потпуно не обрсте

лишће а потом се селе на друго стабло. Голобрст настаје на почетку вегетације те је

већи део вегетационог периода биљка без асимилационих органа (Слика 7). Стабла

имају смањен прираст а њихова физиолошка слабост погодује појави секундарних

штеточина, првенствено јасеновог поткорњака који може да доведе до потпуног

сушења биљке. Сузбијање се врши механичким путем, сакупљањем или хемијским

путем. Примењују се инсектициди са контактним или утробним деловањем:

пиретроиди, фосфорни естри и деривати карбаминске киселине (Михајловић, 2008).


31

Melolontha melolontha L. (Ред Coleoptera, Фам. Melolonthidae) мајски гундељ

Слика 8: Имаго M.melolontha Слика 9: Ларве M. melolontha (www.google.rs) (www.google.rs)

Тело је црне боје. Величина тела одраслог инсекта је 20-28 mm (Слика 8). Ларва

(грчица) је беличаста са смеђом главом, величине до 60 mm (Слика 9). Ројење имага

почиње чим температура ваздуха пређе 20о, у априлу и мају. У земљи на дубини до 20

cm, женка полаже прву групу око 30 јаја, затим се враћа на дрвеће, храни се те се

поново завлачи у тло ради овипозиције. Ларва се у земљи развија 2-3 године и храни се

кореном биљака. У трећој години се формира лутка а из ње имаго који остаје у

земљишту до пролећа наредне године. Тада излази из тла и циклус се понавља

(Maceljski, 1999). Имага брсте лишће нарочито шумских лишћара и шумског воћа. Код

масовних појава често долази до голобрста због чега стабла имају слабији прираст,

изостаје принос семена, стабла физиолошки слабе и постају домаћини секундарним

штеточинама и патогеним гљивама. Штете које наносе ларве су још значајније,

нарочито у расадницима. Због оштећења корена младе биљке се суше а код старијих

бољака долази до сушења врхова. Одговара им растресито, песковито, суво и осунчано

земљиште Сузбијање механичким путем се врши одстрањивањем грчица приликом

обраде земљишта и отресањем имага са крошње и њиховим уништавањем. Хемијским

путем сузбијање се врши пре садњe земљишним инсектицидима: тефлутрин,

хлорпирифос, фоксим и други. Сузбијање имага може се вршити применом контактних

инсектицида на бази фенитроиона, делтаметрина (Михајловић, 2008).


32

Phloeosinus thujae Perr. (Ред Coleoptera, Фам. Curculionidae)

тујин поткорњак

Слика 10: Имаго P.thujae Слика 11 Симптоми наоада P.thujae (www.google.r) (Oригинал)

Ово је олигофаган инсект, величине 1,5-2,2 mm, тамносмеђе до црне боје (Слика

10). Сложене очи су јако усечене. На обронку покриоца има по један ред зубаца. Испод

коре формира матерински ходник за полагање јаја. Насељава врсте из рода Juniperus,

Thuja, Biota, Chamaecyparis, Sequoia i Wellingtonia. Има двоструку генерацију. Прва се

роји у мају а друга у јулу. Врста је секундарна јер насељава физиолошки ослабљене

биљке. Међутим, сматра се примарном штеточином због допунске исхране одраслих

инсеката који оштећују потпуно здрава стабла. На њима се убушује у пазух младих

грана, градећи кратак ходник у сржи (Михајловић, 2008). Млади избојци се суше и

опадају што доводи до физиолошког слабљења биљке и смањења декоративне

вредности (Слика 11). Може да причини велике штете у хортикултурним објектима:

расадницима, парковима и вртовима. Старије биљке у расадницима могу да поднесу

напад али се често дешава да су, након циклуса школовања и припреме за промет, у

њима већ настањене ларве. Такве биљке се након пресадње тешко приме и служе као

резервоар за даље ширење штеточине. При јачем нападу може доћи до сушења биљака

које изненадно наступа а биљка добија бакарну боју (Главендекић и Михајловић, 2006).

Мере борбе би се састојале у сечи и уништавању насељених и осушених стабала као и

полагању ловних стабала у две серије, прва почетком априла, а друга крајем јуна. Ловна

стабла треба или спалити или третирати инсектицидима (Марковић и Стојановић,

2004).


33

Monarthropalpus buxi Lab. (Ред Diptera, Фам. Cecidomyiidae) лисна галица шимшира

Слика 12: Имаго M. buxi Слика 13: Лутка M. buxi Слика 14: Гале M. buxi

(www.google.rs) (Фото: М. Дрекић) (Фото: М. Дрекић)

Имаго је жутонаранџасте боје покривен црним великим длачицама. Величине је

2,5-3 mm (Слика 12) Младе ларве су жуте боје, величине до 2,5 mm и презимљују у

галама на листу. Лутке су тамносмеђе (Слика 13). Имага се роје у априлу и мају. Женка

одмах по копулацији полаже јаја на младе листове шимшира (Buxus sempervirens L.).

Испиљена ларва унутар листа се интензивно храни, а ћелије палисадног ткива се нагло

развијају стварајући галу (Слика 14). Ако је напад јаког интензитета гале се спајају а

ларве живе у заједничкој шупљини. Гале су у јесен потпуно формиране а у њима се

налазе ларве трећег ступња, које презимљавају (Михајловић, 2008). Monartropalpus buxi

Lab. је веома значајна штеточина трофички везана за шимшир (Buxus sempervirens L.).

Лишће нападнуте биљке почиње да жути на местима формираних гала а код јаког

напада биљка физиолошки слаби и прерано одбације лишће. Током времена долази до

трајног проређивања лишћа и губитка естетске вредности (Главендекић и Михајловић,

2006). Ова врста је веома честа у нашој земљи. Појединих година се јавља масовно у

градовима. Третирање би требало спроводити у два наврата, средином и крајем априла

и то контактним инсектицидом из групе фосфорних естара или пиретроида

(Михајловић, 2008).


34

Corythucha ciliata Say. (Ред Hemiptera, Фам. Tingidae)

мрежаста платанова стеница

Слика 15: Имаго C. ciliate Слика 16: Група имага C. ciliata (www.google.rs) на кори платана (Фото: М. Дрекић)

Америчка врста, откривена је у Европи 1964. године у Падови. У Загребу је

пронађена 1970. године, пренета возилом. Данас је распорстрањена у свим јужним и

средњоевропским земљама (Maceljski, 1999).

Тело је тамно смеђе, дужине 4 mm. Крила су мрежаста што олакшава ширење

инсеката ветром (Слика 15). Трофички је везана за платан (Platanus L.). Презимљaва у

стадијуму имага испод коре на деблу и гранама, у пукотинама коре околних стабала,

отвореним шишаркама разних четинара и напуштеним ходницима ксилофагних

инсеката (Слика 16). У пролеће имага напуштају зимска склоништа и одлећу на наличје

листова платана где полажу јаја уз главни и бочне нерве. Након 2-3 недеље пиле се

ларве. До краја вегетације Corythuca ciliata развија три генерације од којих је последња

најбројнија (Михајловић, 2008). Имага и ларве хране се исисавањем садржаја

асимилационих ћелија листа. Крајем лета долази до преурањеног одбацивања листова

што умањује декоративност а дрво губи улогу у пејзажној архитектури. Сузбијање се

врши хемијским путем, применом контактних инсектицида из групе фосфорних естара

или пиретроида. Третирање треба спровести у пролеће против ларви прве генерације.

На тај начин би бројност друге и треће генерације била знатно смањена. За потпуну

елиминацију третирање поновити још два пута у размацима од 30 дана (Михајловић,

2008).


35

Ред Hemiptera, Фам. Aphididae лисне ваши

Лисне ваши су веома ситни инсекти. Боја тела може бити зелена, жута, црвена

(Маринковић и Томић, 1981). Величина тела је 0,5-6 mm. Рзмножавају се

партеногенетски или наизменично партеногенетски и гамогенетски. Полиморфизам је

веома заступљен. У току године развијају више генерација, неке врсте и преко 20

генерација (Михајловић, 2008). Живе у колонијама на лишћу, пупољцимља, цвету,

младим гранчицама, избојцима и изданцима. Могу се развијати на једном (примарном)

или два (секундарном) или више домаћина. Хране се сисањем биљних сокова и код

пренамножења може доћи до деформације и сушења биљака. Неке врсте у биљку

убацују специјалне материје које утичу на стварање гала на листовима. Измет је течан,

садржи доста шећера. „Медном росом“ се хране многе друге врсте инсеката: пчеле, осе,

мрави, бумбари, муве и лептири. Распрострањене су у целом свету. Лисне ваши су

типичне физиолошке штеточине (Михајловић, 2008). Сисањем сокова или стварањем

гала проузрокују физиолошко слабљење нападнутих биљака а при јачем нападу и

њихово сушење. Већина биљних ваши су вектори многих фитопатогених организама.

Значајније штете причињавају на пољопривредним и украсним биљкама а мање на

шумским. С обзиром на велике економске штете које проузрокују и опасност од

преношења вируса, потребно их је редовно сузбијати (Петровић, 2003):


36

Aphis spiraecola Patch (Ред Hemiptera, Фам. Aphididae)

Слика 17: Имаго A.spiraecola Слика 18: Колоније A.spiraecola

(www.wiki.pestinfo.org) (www.wiki.pestinfo.org)

Полифагна штеточина распрострањена у целом свету. Тело је жућкастозелене боје

са браон главом (Слика 17). Крилате вивипарне женке су дужине око 2 mm а бескрилне

око 1,5 mm. Размножава се партеногенетски током целе године. У јужној Европи може

развити 40 генерација годишње (www.en.wikipedia.org). Штету наноси у пролеће

младом лишћу и гранчицама што доводи до њихове деформације (Слика 18). Цвет и

плод се не могу правилно развијати и долази до њиховог опадања и смањења приноса.

Јесењи напади су мање озбиљни. Праг развоја је око 2.5ºС, што значи да се штеточина

развија и током зиме. Aphis spiraecola је вектор многих биљних вируса. Хранитељке су

биљке из више од 90 фамилија а најзначајније су из родова: Citrus L., Nicotiana L.,

Solanum L., Capsicum L., Malus L., Spirea L., Prunus L. (www.en.wikipedia.org).


37

Prociphilus fraxinifolii Riley. (Ред Hemiptera, Фам. Aphididae)

Слика 19: Имаго P. fraxinifolii Слика 20: Симптоми напада P. fraxinifolii (www.wiki.bugwood.org) (www.wiki.bugwood.org)

Одрасле јединке имају тело жутозелене боје са браон главом и прекривено је

белим воштаним нитима (Слика 19). Хране се биљним соковима из листа што доводи до

његовог увртања (Слика 20). Живе у колонијама у унутрашњости увијеног листа на

врховима гранчица, луче медну росу и капљице воска. У Северној Америци биљка

домаћин је пенсилвански јасен (Fraxinus pennsylvanica Marsh.) који се узгаја и у

Војводини. Распростире се у САД, Канади и Мексику. Биономија овог инсекта у

Европи није довољно изучена (www.wiki.bugwood.org).


38

Ред Hemiptera Фам. Coccidae штитасте ваши

Штитасте ваши припадају реду једнакокрилих рилаша. Основна разлика у односу

на друге биљне ваши је чврст поклопац-штит којим је заштићено тело. Штит је

саставни део тела. Полни диморфизам је веома изражен. Мужјак има округлу главу,

јасно сегментирано тело, добро развијене пипке, сложене очи, ноге, предњи пар крила

и закржљали усни апарaт. Женке не личе на инсекте јер немају сегментисано тело и

пипке. Често немају ноге и слепе су али им је добро развијен усни апарат прилагођен за

бодење и сисање (у виду сисаљке). Углавном се развијају из оплођених јаја али има

врста који се размножавају партеногенетски. Генерација је једногодишња, ретко имају

вишеструку генерацију. Живе у колонијама и штитови су уочљиви. Луче медну росу.

Неке врсте образују гале на листу биљке домаћина. Нападнуте биљке физиолошки

слабе, мењају боју, заостају у развоју а може доћи и до потпуног сушења. Неке врсте су

широке полифаге а неке монофаге или олигофаге. Многе врсте су значајне економске

штеточине пољопривредних, шумских и декоративних биљака. Сузбојање је отежано

због штита којим је тело заштићено. Потребно је деловати против младих ларвених

ступњева док се штит не формира у потпуности. Примењују се препарати на бази

фосфорних естара и минералних уља зимским и летњим прскањем (Маринковић и

Томић,1981).


39

Parthenolecanium fletcheri Cock. (Ред Hemiptera, Фам. Coccidae) тујин лажни штиташ

Слика 21: Имаго P. fletcheri (www.invasive.org)

Према Михајловићу (2008) одрасла јединка је овална, веома испупченог тела,

полулоптаста, тамносмеђе боје, величине 4-5 mm (Слика 21). Има једногодишњу

генерацију. Презимљавају ларве другог ступња. Имага се јављају у мају. Женке полажу

јаја од маја до јула (једна женка положи до 3000 јаја). Испиљене ларве одлазе на четине

у јулу, пресвлаче се крајем августа и у септембру, а потом одлазе на гранчице, где

презимљавају (Михајловић, 2008). Трофички је вазана за тују (Thuja L.). У градовима се

често јавља у повишеној бројности. Долази до јаког осипања гранчица и физиолошког

слабљења нападнутих биљака. Сузбијање је ефикасно код примене зимског прскања

белим уљима.


40

Physokermes piceae Sch. (Ред Hemiptera, Фам. Coccidae)

смрчин лажни штиташ

Слика 22: Имаго женке P. piceae (Фото: М. Дрекић)

Oдрасле женке су бубрежастог облика, жутосмеђе боје, пречника до 8mm, сјајне

(Слика 22). Јаја су црвене боје у белом воштаном слоју који подсећа на вату.

(Михајловић, 2008). Олигофагна врста и живи само на биљкама из рода Picea.

Генерација је једногодишња. Имага се јављају крајем априла или у првој половини маја.

Након копулације женке полажу од 600 до 2000 јаја до почетка јуна. Ларве се пиле

током јула. Презимљава ларва другог ступња, на врховима гранчица испод пупољака

Ларве се хране сисањем сокова из четина смрче (Михајловић, 2008). Чешће се јавља у

насељима и културама него у природним састојинама. На младим смрчама у градовима,

расадницима или подигнутим културама, смрчин штиташ често ступа у пренамножења.

У таквим условима стабла смрче физиолошки јако слабе и често постају плен

секундарним штеточинама, најчешће сипцима. Због обилног лучења медне росе

стварају се услови за развој гљиве чађавице а биљка добија сивоцрну боју. Нападнуте

биљке и даље физиолошки слабе и губе декоративност. Ако се градација продужи на 2-

3 године долази и до сушења нападнутих биљака.Сузбијање се врши хемијским путем.

Третирање се спроводи током јуна. Ларве другог ступња немају воштани штит и

осетљивије су на деловање контактних инсектицида. Примењују се исектициди на бази

фосфорних естара или из групе пиретроида у 3-5 пута јачој концентрацији о уобичаје за

друге инсекте. Распростире се у целој Европи и Северној Америци (Михајловић, 2008).


41

Carulaspis juniperi Bouche (Ред Hemiptera, Фам. Diaspidide)

клекин штиташ

Слика 23: Имаго C. juniperi (www.google.rs)

Најзначајнији штетни инсект који се среће на клекама у расадницима и на зеленим

површинама је клекин штиташ.

Штит женке je округао, мало конвексан, прљаво беле боје, величине 1-1,5 mm у

пречнику (Слика 23). Одрасла женка је округла, жуте боје. Штитови женки се лако

одвајају од биљног ткива и птице их често користе за исхрану. Генерација је

једногодишња. Средином маја женке полажу јаја. Једна женка положи 10-50 јаја.

Еклозија ларви почиње у мају и јуну у зависности од временских прилика. Одрасле

женке и мужјаци јављају се крајем јула и након копулације оплођене женке презимљују

до наредног пролећа (Михајловић, 2008). Развојни стадијуми настањују четине, избојке

и плодове а хране се биљним соковима а избојци заостају у развоју. Код јачег напада

цела биљка добија хлоротичан изглед, губи физиолошку кондицију и декоративну

вредност те је неопходно њено уклањање. Развија на врстама из родова Biota,

Chamaecyparis, Cupresus, Juniperus, Libocedrus, Picea, Pinus, Sequoia, Taxodium, Taxus i

Thuja. Клеккн штиташ је изузетно градогена врста. Веома често се јавља у урбаним

срединама и расадницима. Уколико се мере заштите не спроводе благовремено, у

расадницима може доћи до пренамножења које изазива јаку хлорозу четина и

пропадање биљке. У урбаним срединама, на појединим стаблима може да буде врло

бројан и штетан. Распрострањен је у целој Европи, Северној Африци, Блиском Истоку,

Северној Америци и Аустралији (Главендекић и Михајловић, 2006).


42

Unaspis euonymi Comst. (Ред Hemiptera, Фам. Diaspidide)

курикин штиташ

Слика 24 : Напад U. euonymi (Фото: М. Дрекић)

Штит женке има облик остриге, тамносмеђе боје, са сивим рубом и жутом

егзувијом на предњем крају. Величине је 1,8-2,2 mm. Распрострањен је у целом свету

изузев Aустралије. Развија две до три генерације годишње.Живе на лишћу, гранама и

стаблу (Слика 24). Презимљавају одрасле женке или ларве (Михајловић, 2008).

Насељавају врсте из родова: Euonymus, Prunus, Syringa, Hybiscus, Ilex, Jasminum,

Ligustrum, Lonicera, Olea и друге. Штете причињава на жбуновима курике (Euonymus)

који се често осуше. Појављује се често у урбаним срединама и може бити веома

штетан. Биљке гајене на присојним странама или на осунчаним местима су, по правилу,

јаче изложене нападу. Међу гајеним биљкама постоји велика разлика у погледу

индивидуалне отпорности (Главендекић и Михајловић, 2006).


43

Metcalfa pruinosa Say. (Ред Hemiptera, Фам. Flatidae)

Слика 25: Имаго M. pruinosa Слика 26: Ларва M. pruinosa

(www.google.rs) (www.google.rs)

Ради се о релативно новој врсти за ентомофауну Србије Пореклом је из Северне

Америке. У Европи је први пут констатована 1979. године у Италији, у Словенији 1990.

а у Хрватској 1993. године (Maceljski,1999). Преноси се пасивним путем - превозом

возилима и садним материјалом На простору Србије врста је први пут регистрована

крајем лета и јесени 2006. године у Београду у шуми Кошутњак, на стаблима и гранама

различитих лишћарских и четинарских врста дрвећа и жбуња (Михајловић, 2007).

Имаго је величине 5,5-8 mm. У мированју крила су у вертикалном положају ка подлози

приљубљенa уз тело (Слика, 25). Цело тело је прекривено воштаним прахом

прљавобеле боје. Ларва је у почетку беле, а касније добија зеленкасту боју (Слика 26).

Ларве обилно луче медну росу којом се хране пчеле. Генерација је једногодишња. Роји

се од јула до краја септембра. Крајем лета женке полажу јаја. у пупољке или у пукотине

на кори разних дрвенастих биљака где презимљују. Ларве се јављају од половине маја и

одлазе на најмлађе избојке. Након пет пресвлачења прелазе у имага. Врста је широка полифага

(Михајловић, 2007). Директне штете се огледају у смањеном прирасту нападнутих

биљака. Ларве и имага сисају сок из листа, гранчица, грана, избојака, плодова а код

пупољака у ком су презимела јаја може доћи до измрзавања. Индиректне штете се

огледају у масовној појави гљива чађавица на лишћу прекривеном медном росом. Због

смањене асимилације лишће се суши и превремено опада, што слаби физиолошку

функцију биљке а декоративне врсте губе естетску вредност. У Србији је до сада нађена

на биљкама из родова: Acer, Aesculus, Gleditchia, Robinia, Ailanthus, Populus, Platanus,

Prunus, Pyrus, Ulmus, Tilia, Cornus, Fraxinus, Quercus и Thuja (Михајловић,2007).


44

Acantholyda hieroglyphica Christ (Ред Hymenoptera, Фам. Pamphiliidae) мала борова оса преља

Слика 27: Имаго A.hieroglyphica Слика 28: Запредак A.hieroglyphica (www.google.rs) (www.google.rs)

Величина одраслог инсекта је дужине 12-17 mm. Глава и груди су црне боје са

руменом пегом. Крила су жуто наранџаста распона 22-30 mm (Слика 27). Роји се у мају

и јуну. Женка полаже јаја, на старе четине млађих борова. Ларве су прљавозелене боје

живе у запредку (www.zdravgozd.si) (Слика 28). Брсте четине од врха ка основи. Крајем

јула и у августу ларва се укопава у земљу и као еонимфа презимљва. У пролеће прелази

у пронимфу, хризалидира и у мају или јуну се јавља имаго. Напада углавном младе

борове, старости до 10 година Штету наносе младим биљкама у састојинама и у

расадницима нарочито на врсти Pinus mugho, који се пресађује у урбану средину

(Hrašovec & Franjević, 2011). Сузбијање се врши механичким путем уклањањем

пагусеница из гнезда или хемијским путем применом контактних инсектицида из групе

пиретроида, карбамата или фосфорних естара (Михајловић, 2008).


45

Acantholyda serbica Vasić (Ред Hymenoptera, Фам. Pamphiliidae) борова оса преља

Слика 29: Имаго A.serbica Слика 30: Ларва A. serbica (www.google.rs) (www.google.rs)

Према Михајловићу (2008) морфолошке карактеристике и биологија су следеће:

дужина тела је од 13-17 mm. Глава је смеђецрвена са широком црном везом између

сложених очију, жутим челом и горњим вилицама (Слика 29). Трбух је црн са жутим

обрубом. Крила су смеђе затамњена. Јаја су овална, у почетку жута а касније смеђа.

Одрасле ларве су маслинасто зелене боје, дужине 23 mm, са смеђом главом (Слика 30).

Ројење је крајем априла. Након копулације женка полаже до 26 јаја, на једну четину у

јајним леглима. У једном леглу положи 6-12 јаја у низу, која се међусобно додирују.

Испиљене ларве граде заједничко гнездо (запредак) набијено партикулама измета смеђе

боје. Брсте четине искључиво црног бора (Pinus nigra L.). Крајем маја и почетком јуна

ларва се укопава у земљу и као еонимфа презимљава. У пролеће прелази у пронимфу,

хризалидира и крајем априла јавља се имаго. Део еонимфи остаје у дијапаузи једну или

више година. Напада углавном младе борове, старости 2-5 година те појава на старијим

биљкама нема већи значај. Штету наносе младим биљкама у састојинама и у

расадницима. Сузбијање се врши механичким путем уклањањем пагусеница из гнезда

или хемијским путем применом контактних инсектицида из групе пиретроида,

карбамата или фосфорних естара (Михајловић, 2008).


46

Hyphantria cunea Drury (Ред Lepidoptera, Фам.Arctiidae)

дудовац

Слика 31: Лептир H.cunea Слика 32: Гусенице H. cunea (www.google.rs) (Фото: М Дрекић)

Пореклом је из Северне Америке. Код нас је интродукована 1948. године у

околини Суботице (Михајловић, 2008). Широко полифагна врста која се у Европи

храни лишћем преко 250 а својој постојбини 150 биљних врста. Хранитељке су врсте из

родова: Morus, Malus, Pyrus, Prunus, Acer, Platanus, Aesculus, Tilia, Populus, Salix,

Juglans, Fraxinus, Quercus, Ulmus и друге. На пољопривредним културама поред воћа

штету наноси и на виновој лози, луцерки, грашку, парадајзу и кукурузу (Михајловић,

2008). Има двоструку генерацију. Лептири се роје крајем априла и средином јуна.

Распон крила лептира је 25-30 mm, беле је боје, понекад са црним тачкицама (Слика 31).

Женка полаже јаја на наличју листа у једнослојним леглима, 600-900 јаја у леглу.

Гусеница је светложуте или зеленкасте боје са црном главом, прекривена дугим

длачицама и достиже дужину 30-35 mm (Hrašovec & Franjević, 2011) (Слика 32). Хране

се лишћем а при масовној појави изазивају голобрст. Презимљавају у стадијуму лутке у

пукотинама коре, шупљинама стабла и скривеним местима. Карактеристично за ову

штеточину је прављење паучинастих гнезда по врховима грана и по ободу круне. Када

се гусенице уоче, легла је потребно одстрањивати и спаљивати. Хемијске мере се

примењују када се констатују 2-3 гусенична гнезда по стаблу у насељима и парковима а

5 гнезда у засадима у пољу. Обзиром да дудовац спада у економски штетне инсекте,

морају се предузимати мере за његово сузбијање, а одлични резултати се постижу

третирањем млађих ларви из прве генерације биолошким препаратима на бази

бактерије Bacillus thuringiensis (Михајловић, 2008).


47

Cameraria ohridella Deschka & Dimic (Ред Lepidoptera, Фам.Gracillariidae)

минер дивљег кестена

Слика 33: Лептир C. ohridella Слика 34: Мине на листу A. hippocastanum

(www.google.rs) (Фото: М Дрекић))

C. ohridella је веома опасна нова штеточина дивљег кестена у Европи. Први пут је

откривена 1984. године у Македонији и од тада се нагло шири на подручје целе Србије

и Европе (Михајловић, 2008). Претпоставља се да је пореклом из Северне Америке.

Популације ове врсте су веома бројне и стално су у градацији. Сузбијање се може

вршити применом механичких и хемијских мера борбе. У јесен сакупљати и спаљивљти

опало лишће да би се елиминисале лутке у минама. Трофички је везан за биљне врсте

Aesculus hippocastanum L., A. x hibrida, A. x carnea, A. flava Sol., A. glabra var. glabra

Wild. и Acer pseudoplatanus L., (Главендекић, 2006). У току године развија 2-3

генерације. Лептири презимљујуће (треће) генерације роје се током априла. Распон

крила је 6-8 mm (Слика 33). Женке полажу јаја на лицу младог лишћа. Гусеница је

беличастозеленкасте боје. Лутка је тамносмеђа и развија се у мини на листу a

презимљава у опалом лишћу. Мине су смеђе или окер провидне до 4 cm ширине

(Главендекић, 2006) (Слика 34). Често већ почетком августа опада лишће, престаје

улога пречишћавања ваздуха, губи се умирујућа улога зеленила и његова естетска

вредност. Потпуно решење проблема могу дати само природни непријатељи кестеновог

мољца минера (Maceljski, 1999). Сузбијање хемијским путем ефикасно је применом

препарата на бази дифлубензурона. Третирање нападнутих стабала треба вршити пред

крај ројења лептира, прве генерације, крајем априла, крајем јула и крајем августа

(Михајловић, 2008).


48

Phyllonorycter platani Stgr. (Ред Lepidoptera, Фам. Gracillariidae) платанов мољац минер

Слика 35: Лептир P. platani Слика 36: Ларва P. platani

(www.google.rs) (www.google.rs)

Потиче са Балкана и западне Азије одакле потиче и биљка домаћин. Лептир има

распон крила 8-10 mm. Предња крила су златно жутонаранџасте боје са белим шарама.

Задњи пар крила је сребрнасто сиве боје, обрастао дугим светлосивим ресама (Слика

35). Гусеница је беле боје са мрком главом (Слика 36). Лутка је смеђе бoје и налази се у

мини. Мина је овална, у почетку бела а касније набрана, смеђе боје. Дуга је око 20 mm а

широка око 10 mm (Михајловић, 2008). Налази се на наличју листа а на лицу листа је

површина испупчена. Одређен број мина се налази и на лицу листа. Платанов мољац

минер има четири генерације а при повољним временским условима и пет генерација.

Лептири прве генерације јављају се у јуну, друге крајем јула, треће крајем августа и

почетком септембра. Гусенице до октобра одрастају, хризалидирају и у стадијуму лутке

презимљавају у опалом лишћу. Лептири презимљујуће четврте генерације јављају се у

априлу. Платанов мољац минер је олигофагна врста. Биљке домаћини су Platanus

occidentalis L., Platanus orientalis L. и Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. (Михајловић,

2008). Већи број мина на листу смањује асимилацону површину. Такви листови су

повијени, мале декоративности и први опадају у јесен. Стабло физиолошки слаби,

смањује се прираст и декоративност. Сузбијање је могуће третирањем нападнутих

стабала препаратима на бази дифлубензурона, пред крај периода ројења лептира.

Сакупљањем и спаљивањем опалог лишћа у јесен, спречава се презимљавање лутки у

минама на лишћу (Михајловић, 2008).


49

Dendrothrips ornatus Jabl. (Ред Thysanoptera, Фам. Thripidae)

калинин трипс

Слика 37: Имаго Dendrothrips ornatus (www.google.rs)

Према Главендекић и Михајловић (2006) одрасли инсекти су ситни, дужине тела

0,9-1,1 mm, браон боје, са кратким шесточланим пипцима. На предњим крилима има

три попречне пруге (Слика 37). Развија 2-3 генерације годишње, од aприла до новембра.

Ларве и имага хране се на лицу листа калине (Ligustrum vulgare L.) и јоргована (Syringa

vulgaris L.). Сребрнасте флеке на лицу листа и кривљење листа су последица присуства

ове штеточине. Распрострањена је у Европи (Главендекић и Михајловић, 2006). Сузбија

се инсектицидом Малатион.

Кристина Јешић Мастер рад Резултати рада са дискусијом

50

10 РЕЗУЛТАТИ РАДА СА ДИСКУСИЈОМ

10.1 АНАЛИЗА ПРОИЗВОДЊЕ УКРАСНИХ САДНИЦА

Према Извештају о здравственом прегледу објеката за производњу

вишегодишњег шумског и украсног дрвенастог биља у 2013. години, који је сачинио

Институт за низијско шумарство и животну средину, у Војводини се производња

украсног садног материјала одвијала у 52 регистрована расадника, укупне површине

157,00 ha. Укупно пријављена производња је 1.895.461 садница а произведено је

1.790.021 садница од чега су 931.153 лишћарске саднице а 858.868 су четинарске

саднице.

Анализом Записника о здравственом прегледу усева и објеката за производњу

семена расада и садног материјала у 2013. години, обухваћено је 46 расадника.

Расадници су лоцирани у различитим реонима Војводине а посматрано по управним

окрузима њихова расподела је следећа: у Севернобачком, Јужнобачком и

Јужнобанатском округу лоцирано је по девет расадника. У Западнобачком и Сремском

округу лоцирано је по шест расадника, Средњебанатском четири и Севернобанатском

округу три расадника. Увидом у податке садржане у наведеној документацији,

констатовано је да се производња украсаног дрвећа и жбуња одвија на укупној

површини од 122,58 ha. Попис расадника, локација, производна површина и обим

поризводње према категорији лишћари и четинари приказан је у табели 1.

Табела 1: Производња украсног садног материјала у Војводини у 2013.години

Редниброј

Расадник Локација

(општина/место) Површина

(ha) Укупно лишћари

Укупно четинари

Укупно производња

1 Расадник "ДОРИЈАТ" Кикинда - Иђош 0,40 1555 7330 8885

2 Расадник "ВИКУМАК" Кикинда - Иђош 3,33 175350 - 175350

3 Расадник "ЕВОДИЈА" Ада-Мол 0,98 4350 2000 6350

4 Расадник пр. Николић Предраг

Зрењанин – Томашевац

1,31 119933 1457 121390

5 Расадник "СОФОРА" Зрењанин - Ечка 0,31 800 340 1140

6 ЈКП "ЧИСТОЋА И ЗЕЛЕНИЛО" .Зрењанин 3,60 6805 1840 8645

7 Расадник "МАЛУС" Зрењанин - Ботош 0,72 9000 - 9000

8 Расадник "FLOSTECH" Панчево 0,30 150 4250 4400


51

Редни број

Расадник Локација

(општина/место) Површина

(ha) Укупно лишћари

Укупно четинари

Укупно производња

9 Расадник "ЗЕЛЕНА ОАЗА" Панчево 0,40 3000 3900 6900

10 ЈКП "ЗЕЛЕНИЛО" Панчево 12,00 3727 13809 17536

11 Расадник "ИВАНА"

Панчево - Банатско Ново Село

0,20 60210 10200 70410

12 Расадник "МАЛА ДОЛИНА"


1,80 900 2315 3215

13 Расадник "МЛЕЧ"


1,60 186150 - 186150

14 Расадник "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА" .Ковин - Плочица 15,00 6525 28566 35091

15 Расадник "ЖАК" Ковин - Плочица 15,00 31000 94000 125000

16 Расадник "ЈОВАНОВИЋ" Ковин - Плочица 1,00 2200 11780 13980

17 ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД Нови Сад 1,10 2342 17879 20221

18 ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО" Нови Сад 5,00 12317 1300 13617

19 Расадник "ОМОРИКА" ЧЕНЕЈ Нови Сад - Ченеј 1,15 7094 6887 13981

20 Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ"

Нови Сад - Ветерник

2,22 20 51200 51220

21 "GREEN IN" DOO RUMENKA Нови Сад - Руменка 7,00 181300 74800 256100

22 "ПИК БЕЧЕЈ"AД

Бечеј - Бачко Петрово Село

3,97 4736 4371 9107

23 Расадник пр.Антуновић Момчило

Темерин -Сириг 1,15 300 12800 13100

24 Расадник пр.Тертели Аранка Темерин 1,24 2170 6470 8640

25 Расадник "ЖАБАЉ" Жабаљ 0,50 1180 3555 4735

26 ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА

Суботица 11,00 152752 143793 296545

27 Расадник "CONICA" Суботица - Палић 0,43 8335 36861 45196

28 ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК"

Суботица - Палић 8,00 18645 13325 31970

29 Расадник "РОСА" Суботица - Палић 0,64 2832 2503 5335

30 СЗТР "РАСАДНИК"

Суботица -Хајдуково

1,11 5610 4295 9905

31 Расадник "РАСАДНИК" ХАЈДУКОВО

Суботица - Хајдуково

0,86 320 7070 7390

32 СЗТР "ГОЛД"

Суботица - Хајдуково

1,10 5260 5180 10440

33 Расадник "ЏАМБУЛА"

Суботица – Бачки Виногради

1,50 445150 381960 827110

34 Расадник "КАТОНА" Мали Иђош 0,39 14 1170 1184

35 ЈКП "ЧИСТОЋА" Сомбор 6,33 7953 8288 16241

36 Расадник "БУЈИЋ" Сомбор 0,58 1130 3610 4740

37 Расадник "ДУБРАВАЦ" Сомбор 0,21 1600 - 1600

38 Расадник "РИХТЕР" Сомбор 0,83 1130 21905 23035

39 Расадник "СТЈЕПАНОВИЋ" Сомбор 0,45 - 2700 2700

40 "ПОКРЕТ ГОРАНА" КУЛА Кула 3,39 28533 4261 32794

41 Расадник "АРБОРЕТУМ ЛИСИЧИНЕ"

Шид - Адашевци 3,00 735 9765 10500

42 Расадник "ЧОКЕША"

Сремска Митровица - Лаћарак

0,60 24225 47204 71429

43 Расадник "МЛАКА"

Сремска Митровица - Босут

1,20 - 4850 4850

44 Расадник "GREENWAY" .Инђија 0,52 1684 1375 3059

45 Расадник "ОМОРИКА" Инђија 0,75 790 3875 4665

46 Расадник пр.Топић Недељко Инђија - Крчедин 2,38 120 32620 32740

Укупно

122,58 1529932 1097659 2627591


52

Циклусом производње у 46 расадника, обухваћено је 2.627.591 садница од којих су

1.529.932 саднице лишћарских врста а 1.097.659 садница су четинарске врсте. Водеће

место по обиму производње заузима расадник „ЏАМБУЛА“ са укупном производњом

827.110 садница од чега су 445.150 саднице лишћара а 381.960 саднице четинара.

Расадник је приватно власништво и налази се у Бачким Виноградима, у околини

Суботице и припада Севернобачком округу. Производња овог расадника чини 31%

укупне производње украсног садног материјала у Војводини. Расадници "ПОКРЕТ

ГОРАНА" КУЛА, "ПИК БЕЧЕЈ"AД, ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА и

"ВИКУМАК" су шумски расадници али део производног програма, обухваћен овом

анализом, односи се на производњу украсних садница. Њихово учешће у укупној

производњи износи 513.796 садница од чега је 361.371 садница украсних лишћарских

врста док је 152.425 садница четинарских врста.

Према власничкој структури приватни расадници заузимају 79%, Јавна предузећа

13%, Привредна друштва 4% и Покрет горана 4% од укупног броја расадника. Број

расадника и производна површина приказани су графиконом број 1.

Графикон 1: Број расадника и производна површина према власничкој структури

Највећи удео у броју расадника и производној површини има 36 приватних

расадника који заузимају површину од 65,16 ha што чини 55,25% укупне површине.

Приватни расадници су претежно засновани на површинама мањим од 1 ha али

просечна површина расадника износи 1,81 ha, због удела расадника „ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА“ и „ЖАК“ из Плочице, који су засновани на површини од по 15 ha.

Приватни расадници учествији у укупној производњи са 1.924.815 садница од чега

1.110.822 саднице чине лишћарске врсте а 813.993 саднице чине четинарске врсте.


53

Према асортиману приватни расадници имају изузетно богату понуду украсног дрвећа

и жбуња различитих форми и варијетета. У већем броју расадника производња је

заснована са много различитих врста и варијетета у малим серијама. Доминирају

лишћарске врсте. Мали број расадника је опредељен за производњу мањег асортимана

сачињеног од само неколико украсних врста.

Јавно предузеће "ПАЛИЋ ЛУДАШ" и Јавна комунална предузећа поседују 6

расадника заснованих на укупној површини 36,03 ha и укупном производњом од

108.230 садница. Производња четинара од укупно 56.441 садница, благо предњачи у

односу на производњу лишћара од 51.789 садница. Овом односу допринела је

појединачна производња ЈКП "ЗЕЛЕНИЛО" ПАНЧЕВО и ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД,

који за сопствене потребе у активностима озелењавања јавних градских површина и

гробља, производни програм усмеравају претежно на четинарске врсте.

Горански покрети засновали су расаднике у Кули и Суботици на укупној

површини од 14,39 ha. У ова два расадника производи се 181.285 садница лишћарских

врста и 148.054 садница четинарских врста што чини 329.339 садница укупне

производње.

Привредна друштва "GREEN IN"DOO RUMENKA из Руменке и "ПИК БЕЧЕЈ"AД

из Бечеја, расадничку производњу украсних садница реализују на укупној површини од

10,97 ha. Обим производње износи 265.207 садница од чега су лишћарске врсте 186.036

садница а четинарске врсте 79.171 садница.

Расподела производње према власничкој структури приказана је графиконом 2.

Графикон 2: Расподела производње према власничкој структури


54

Посматрано по окрузима, највећи обим производње остварен је у Севернобачком

округу, где укупна производња износи 1.235.075 садница од чега су 638.918 липћарске а

596.157 четинарске саднице што је 47% од укупне производње. Учешће осталих округа

у укупној производњи је следеће: Јужнобанатски са 18%, Јужнобачки 15%,

Севернобанатски 7%, Средњебанатски и Сремски са по 5% и Западнобачки округ са

3%. Може се рећи да центар производње садног материјала украсног дрвећа и жбуња

представља Севернобачки округ. Анализом расположивих података, добијен је јасан

увид у обим производње садног материјала лишћарских и четинарских врста, који

указује на значајно већи број лишћарских садница у односу на четинарске саднице, што

је представљено графиконом 3.

Графикон 3: Обим и структура производње у 2013.години

Саставни део сваког записника је списак садног материјала над којим је извршен

здравствени преглед. Производи се 518 врста и варијетета: лишћарског и четинарског

дрвећа из 110 родова који су приказани у табелама 2 и 3. Најбројније су саднице

старости 1-4 године. У мањој количини има садница старих 10 и више година, углавном

четинарских врста.


55

Табела 2: Садни материјал четинара у 2013. години

У Табели 2, приказано је 19 родова четинарских садница које се производе за

озелењавање јавних и репрезентативних површина, вртова, алеја, гробља и других.

Табела 3: Садни материјал лишћара у 2013. години

Садни материјал лишћарског дрвећа

Садни материјал лишћарског жбуња

Р.Б Род Р.Б. Род Р.Б. Род Р.Б Род

1 Albizia Durazz. 24 Liriodendron L. 1 Aronia Medik. 24 Kerria DC.

2 Acer L. 25 Magnolia L. 2 Aucuba Thunb. 25 Koelreuteria Laxm.

3 Aesculus L. 26 Malus Mill. 3 Berberis L. 26 Kolkwitzia Graebn

4 Alnus Mill. 27 Morus L. 4 Buddlea L. 27 Laburnum Fabr

5 Betula L. 28 Parotia C.A.Mey. 5 Buxus L. 28 Ligustrum L.

6 Caragana Fabr. 29 Paulownia Thunb 6 Calycanthus L. 29 Lonicera L.

7 Carpinus L. 30 Phellodendron Rupr. 7 Chaenomeles Lindl. 30 Mahonia Nutt.

8 Castanea Mill. 31 Platanus L. 8 Clerodendron L 31 Poiniciana L.

9 Catalpa Scopoli. 32 Populus L. 9 Cornus L. 32 Philadelphus L.

10 Celtis L. 33 Prunus L. 10 Corilus L. 33 Photinia Lindl.

11 Cercidiphyllum Siebold & Zucc.

34 Punica L 11 Cotinus Adans 34 Phyllostachys Siebold & Zucc

12 Cercis L. 35 Pyrus L. 12 Cotoneaster Medik. 35 Physocarpus (Cambess) Raf.

13 Corilus L. 36 Quercus L. 13 Crategus Tourn. 36 Punica L.

14 Eucaliptus L'Hér. 37 Rhus L. 14 Cytisus Desf. 37 Pyracantha M.Roem.

15 Euodia J.R.Forst. & G.Forst. 38 Robinia L. 15 Deutzia Thunb. 38 Rhus L.

16 Fagus L. 39 Salix L. 16 Elaeagnus L. 39 Rosa L.

17 Fraxinus L. 40 Sophora L. 17 Euonymus L. 40 Sambucus L.

18 Ginko L. 41 Sorbus L. 18 Forsythia Vahl. 41 Spirea L.

19 Gledichia L. 42 Tamarix L. 19 Hibiscus L. 42 Symphoricarpos Duhame.

20 Juglans L. 43 Tilia L. 20 Hippophae L. 43 Syringa L.

21 Koelreuteria Laxm. 44 Ulmus L. 21 Hydrangea L. 44 Viburnum L.

22 Ligustrum L. 45 Viburnum L. 22 Ilex L. 45 Weigela Thunb.

23 Liquidamba L. 46 Zelkova Spach. 23 Jasminum L.

Садни материјал четинара

Р.Б. Род Р.Б. Род

1 Abies Mill. 11 Metasequoia Miki.

2 Cedrus Trew 12 Picea Mill.

3 Cephalotaxus Siebold & Zucc. 13 Pinu L.

4 Chamaecyparis Spach 14 Pseudotsuga Carrière

5 Criptomeria D.Don. 15 Taxodium Rich.

6 Cupressocyparis A.B. Jacks.&Dallim. 16 Taxus L.

7 Cupressus L. 17 Thuja L.

8 Juniperus L. 18 Thujopsis (Thunb. ex L. f.) Siebold & Zucc.

9 Larix Mill. 19 Tsuga Carriere

10 Libocedrus Endl.


56

Подаци приказани у табели 3, показују велику разноврсност лишћарског садног

материјала чија је производња намењена озелењавању површина различите намене

(паркови, дрвореди, алеје, вртви и други). Производи се лишћарско дрвеће из 46 родова

и лишћарско жбуње из 45 родова. Према анализираним подацима добијени резултати

показују да је међу лишћарским врстама дрвећа заступљена производња парковских

садница, као најзначајнијег елемента озелењавања јавних површина. Производња

садница из родова: Tilia, Acer, Fraxinus, Quercus и Aesculus дата је у табели 4. Као

најчешћи представници ових родова производе се следеће врсте и варијетети: Acer

platanoides, Tilia tomentosa, Fraxinus exscelior и друге. Од жбунастих врста најзаступљенији су: Buxus

sempervirens, Cotoneaster horisontalis., Berberis thunbergii и други (Табелa 5).

Табела 4: Преглед производње лишћара

Произвођач Acer Tillia Fraxinus Quercus Aesculus Остали лишћари

Привредна друштва 22650 4043 11000 452 - 147891

Јавна предузећа 4555 1585 1157 2623 1651 40218

Покрети горана 28059 2843 45701 1688 120 102874

Приватни произвођачи 32416 124194 14344 33594 3596 902678

Укипно 87680 132665 72202 38357 5367 1193661

Табела 5: Преглед најзаступљенијих врста и варијетета лишћарских садница

Врста/варијетет

Лишћарско дрвеће Број садница

Acer palmatum Thunb 44749

Acer platanoides L. 22634

Aesculus hippocastanum L. 5367

Betula pendula Roth. 6303

Corylus colurna L. 59310

Fraxinus excelsior L. 96752

Ginko biloba L. 8790

Liriodendron tulipifera L. 14321

Morus nigra L. 14574

Quercus robur L. 83485

Tillia tomentosa L. 98732

Лишћарско жбуње Број садница

Berberis thumbergii "Atropurpurea" 27550

Buxus sempervirens "Bullata" 38250

Cotoneaster horizontalis Decne. 22065

Euonymus japonica "Microphilum" 8215


57

Од четинарских врста, по обиму произвосње најзаступљеније су врсте из рода

Thuja, укупне количине 805.159 садница различитих варијетета и форми што чини

трећину укупно произведених садница. Највише се производи Thuja occidentalis

‘Smaragd“ а остали најчешћи култивари из овог рода су: T. occidentalis „Globosa“, T.

occidentalis „Columna“, T. occidentalis „Little Champion“ и Thuja occidentalis „Woodvardii". Од других

четинарских врста веома су заступљене врсте рода Juniperus а посебно је омиљена

врста Juniperus horisontalis. Преглед производње четинара приказан је у табели 6 и

табели 7.

Табела 6: Преглед производње четинара

Произвођач Picea Pinus Abies Cedrus Thuja Juniperus Chammaecypariss Taxus Остали четинари

Привредна друштва 2230 3800 3000 3200 54255 9085 3012 583 -

Јавна предузећа 8272 3358 1240 330 26028 5058 5618 6497 40

Покрети горана 5847 1413 - 544 88929 24267 21795 3829 1430

Приватни произвођачи

61857 22845 5243 3352 635947 134643 69300 20711 8149

Укупно 78206 31416 9483 7426 805159 173053 99725 31620 9619

Табела 7: Преглед најзаступљенијих четинарских врста и варијетета

Врста/варијетет Број садница

Abies grandis Mill. 6345

Cedrus deadara (Roxb) 6402

Chamaecyparis lawsoniana "Fletcheri" 31829

Juniperus horizontalis "Blue Acros" 30825

Juniperus virginiana "Blue Arow" 18227

Picea orientalis (L) Link 31493

Pinus nigra J.F.Arnold 28210

Taxus baccata "Aurea" 13446

Thuja occidentalis "Columna" 63337

Thuja occidentalis "Globosa" 3919

Thuja occidentalis "Little Champion" 88651

Thuja occidentalis "Smaragd" 119619

Thuja occidentalis "Woodvardii" 10706

Thuja orientalis L. 21508

Веома широк асортиман украсних дрвенастих врста, обухваћен је циклусом производње

у овим расадницима. Приватни произвођачи су носиоци производње украсног биља у

Војводини. Иако суочени са многим проблемима произвдњу спроводе на високом

нивоу о чему сведочи велии број садница које су одобрене за стављање у промет.


58

10.2 АНАЛИЗА ПОЈАВЕ ШТЕТНИХ ИНСЕКАТА

Штетни инсекти су у периоду од 2009-2013. године, били присутни у расадницима

украсног садног материјала на подручју Војводине. Њихова појава била је различитог

интензитета и обима те су у складу с тим препоручене и предузете адекватне

превентивне и репресивне мере заштите. Сумарни резултати о појави штетних инсеката

у расадницима украсног садног материјала у Војводини, за период 2009-2013. године,

приказани су у Табели 8.

Табела 8: Листа штетних инсеата у расадницима украсног садног материјала у Војводини, за период 2009-2013 године

Бр Ред/Фамилија Врста инсекта

Број напада по годинама Начин

исхране Део биљке који

оштећује

2009

2010

2011

2012

2013

1 Col./Meloidae Lytta vesicatoria L. 2 1 1 4 4 олигофага лист

2 Col./Melolonthidae Melolontha melolontha L. 3 1 полифага корен, лист

3 Col./Scolytidae Phloeosinus thujae Perr. 2 2 4 2 олигофага стабло,гране

4 Dip./Cecidomyiidae Monartrhopalpus buxi Lab. 1 1 монофага лист

5 Hem./Tingidae Corythuca ciliata Say. 2 2 1 1 олигофага лист

6 Hem./Aphididae 5 1 1 1 1 лист, избојци,стабло

7 Hem./Aphididae Prociphilus fraxinifolii Riley. 1 1 олигофага лист

8 Hem./Aphididae Aphis spiraecola Patch 1 1 1 полифага лист, пупољак

9 Hem./Coccidae Physokermes piceae Sch. 1 1 2 2 олигофага четине, избојци

10 Hem./Coccidae Parthenolecanium fletcheriCock. 2 олигофага четине

11 Hem./Coccidae 2 1 1 1 четине,гранчице

12 Hem./Diaspidide Carulaspis juniperi Bouche 4 3 2 3 1 полифага четине,избојци

13 Hem./Diaspidide Unaspis euonymi Comst. 1 полифага лист,стабло,гране

14 Hem./Flatidae Metcalfa pruinosa Say 4 полифага лист,пстабло,гране, пупољак

15 Hym./Pamphiliidae Acantholyda hierglyphica Christ 2 1 олигофага четине

16 Hym./Pamphiliidae Acantholyda serbica Vasić 1 монофага четине,избојци

17 Lep./Arctiidae Hyphantria cunea Drury 2 полифага лист

18 Lep./Gracillariidae Cameraria ochridella Desch.& Dimić 1 1 олигофага лист

19 Lep./Gracillariidae Phyllonorycter platani Stgr. 2 1 1 1 2 олигофага лист

20 Thy./Tripidae Dendrotrips ornatusJabl 1 1 олигофага лист


59

Утврђено је је укупно 18 врста штетних инсеката чија је појава регистрована у

расадницима у периоду 2009-2013. године. Констатована је и појава врста из фамилије

Coccidae и фамилије Aphididae, које су детерминисане до нивоа врсте Према начину

исхране све врсте су фитофаге од чега десет врста (56%) чине олигофаге, шест врста

(33%) полифаге и две врсте (11%) су монофаге (Графикон 4).

Од укупно констатованих врста 17 или 94% су примарне штеточине. Једна врста

или 6% је секундарна штеточина која при пренамножењу може бити примарна а то је

тујин поткорњак (Phloeosinus thujae). Према делу биљке који оштећују својим

деловањем 88% се хране на лишћу, 6% оштећују стабло и гране а 6% оштећују корен и

лист (Графикон 5). Према Правилнику о утврђивању листе економски штетних

организама ("Сл. гласник РС", бр. 25/2008) и Правилника о листама штетних

организама и листама биља, биљних производа и прописаних објеката ("Сл. гласник

РС", бр. 7/2010) све констатоване врсте инсеката су економски штетне.

Графикон 4 Заступљеност инсеката Графикон 5: Заступљеност врста према начину исхране према исхрани деловима биљака

У наставку је табеларни приказ појаве штетних инсеката за сваку годину

појединачно.

На основу података из расположиве документације сачињена је анализа појаве

штетних инсеката према локацији, интензитету појаве и биљкама које се нападнуте.


60

Табела 9: Преглед појаве инсеката у 2009. години према врсти, јачини напада, врсти угрженог садног материјала и локацији

Број расадника у којим је инсект

констатован

Назив штетног инсекта

Врста садног материјала Интензитет

појаве Расадник/локација

1 Acantholyda serbica

Vasić Pinus nigra Arn. слаб напад

ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА

5 Fam.Aphididae

Malus sp. средње јак напад

Расадник "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", Плочица

Betula verucosa Ehrh. слаб напад Расадник "РИХТЕР" Сомбор

Berberis thunbergii "Atropurpureum"

слаб напад Расадник "РОСА", Палић

Corylus avellana L. слаб напад Расадник пр. Николић Предраг, Томашевац

Salix alba L. jaк напад Расадник пр.Тертели Аранка,

Темерин

1 Aphis spiraecola Patch. Pyrocantha coccinea M.Roem. jaк напад Расадник "РОСА", Палић

4 Carulaspis juniperi

Bouche.

Chamaecyparis Lawsoniana "Alumii"

средње јак напад

"ПОКРЕТ ГОРАНА" КУЛА

Juniperus horizentalis Moench

слаб напад ЈКП "ГРАДСКО

ЗЕЛЕНИЛО" НОВИ САД

слаб напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА


Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

2 Corythuca ciliata Say. Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.

слаб напад ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", Палић

"ТУК", Палић


СУБОТИЦА

1 Lytta vesicatoria L. Fraxinus americana L. слаб напад

Расадник "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", Плочица Fraxinus excelsior L.


1 Melolontha melolontha L.

Prunus laurocerasus L. средње јак напад


Thuja occidеntalis "Columna" средње јак напад

Thuja occidentalis "Smaragd" средње јак напад

1 Metcalfa pruinosa Say.

Chamaecyparis Spach. слаб напад

Расадник "АРБОРЕТУМ ЛИСИЧИНЕ", Адашевци

Malus sp. слаб напад

Pyrus sp. слаб напад

Thuja occidntalis L. слаб напад

1 Monartropalpus buxi Lab. Buxus sempervirens L. средње јак напад

Расадник "ОМОРИКА", Инђија

2 Phloeosinus thujae Perr. Thuja occidentalis "Columna" слаб напад

Расадник "ЈОВАНОВИЋ", Плочица

Thuja sp. средње јак напад

Расадник "РОСА", Палић

2 Phyllonorycter platani

Stgr. Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.

слаб напад ЈКП "ГРАДСКО

ЗЕЛЕНИЛО" НОВИ САД

слаб напад Расадник "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица

1 Physokermes piceae Sch. Picea abies (L.) H.Karst. слаб до


Расадник пр.Топић Недељко, Крчедин

1 Prociphilus fraxinifolii

Riley. Fraxinus sp.




61

У 2009. години констатовано је укупно 29 напада штетних инсеката у 14

расадника широм територије Војводине (Табела 9). Највећи удео имају лисне ваши.

Забележено је шест напада у пет расадника од чега је при једном нападу детерминисана

врста Aphis spiraecola (Fam. Aphididae), са јаким интензитетом напада, на биљци

Pyrocantha coccinea. Угрожено је више врста лишћарског садног материјала од лисних

ваши. Врста Carulaspis juniperi појавила се у слабом и средње јаком нападу, у четири

расадника. Сви расадници налазе се у региону Бачке а три напада су забележена на

врсти Juniperus horizоntalis. Напад Physokermes piceae (Fam. Coccidae) констатован је

једном, на садницама Picea abies.

Напад тујиног поткорњака (Phloeosinus thujae) утврђен је у расадницима

"ЈОВАНОВИЋ", Плочица и "РОСА", Палић. Штете на садницама тује (Thuja)

различитих форми и варијетета, настале су на избојцима услед допунске исхране имага

друге генерације.

Оштећења лисне масе садница јасена настала брстом шпанске бубе (Lytta

vesicatoria) констатована су у расаднику "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА". Јачи напад

евидентиран је на садницама белог јасена а слабији на садницама америчког јасена.

Напад није примећен на садницама црног јасена (Fraxinus ornus) које се такође узгајају

у овом расаднику.

Крајем јула у расаднику "АРБОРЕТУМ ЛИСИЧИНЕ", у Адашевцима код Шида,

који је смештен на Спомен обележју Сремски фронт, евидентирана је врста инсекта која

је нова на територији Војводине, Metcalfa pruinosa Say. (Fam. Flatidae). Констатована су

имага и ларве ове врсте цврчка на садном материјалу разних украсних врста из родова

Malus, Pyrus, Thuja и Chamaecyparis. Његово присуство је примећено и на спонтаној

вегетацији у непосредној близини расадника на багремцу, белој тополи и зељастим

коровским биљкама. Локација расадника је у близини ауто пута Београд-Загреб. Према

Мацељском (1999), врста се пасивно шири превозом возилима па је претпоставка да је

тим путем унета на подручје где је овај расадник лоциран.

Штете од грчица Melolontha melolontha утврђене су средином лета у расаднику

"ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА". Штете се огледају у сушењу садница тује (Thuja) и ловор

вишње (Prunus laurocerasus) на новоформираној парцели.

Платанова стеница Corythucha ciliata узроковала је два напада на Platanus x

acerifolia у расадницима ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", Палић и ОО

"ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА.


62

Платанов мољац минер забележен је са слабим нападом на Platanus x acerifolia у

два расадника: ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО" НОВИ САД и Расадник "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица.

Борова оса Acantholyda serbica, je била присутна у слабом нападу у расаднику ОО

"ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА а лисна галица шимшира Monartropalpus buxi

појавила се, у расаднику "ОМОРИКА", Инђија.

Свим произвођачима препоручене су адекватне мере заштите а њиховом

применом спречене су веће физиолошке и економске штете.

Табеларни приказ појаве штетних инсеката, утврђених приликом здравствених

прегледа расадника у 2010.години, приказан је у табели 10.

Табела 10: Преглед појаве инсеката у 2010. години према врсти, јачини напада, врсти

угроженог садног материјала и локацији



Назив штетног инсекта Врста садног материјала Интензитет

појаве Расадник

1 Fam.Aphididae Caragana arborescens Lam. средње јак напад Расадник "Софора", Ечка


Bouche

Juniperus virginiana "Skay rocket"

слаб до средње јак напад

Расадник "ЖАК", Плочица

Juniperus sp. слаб до средње

јак напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

Juniperus virginiana L. средње јак напад Расадник пр. Николић Предраг, Томашевац

2 Fam.Coccidae

Chamaecyparis Lawsoniana (A. Murray) Parl.

jaк напад "ПОКРЕТ ГОРАНА"

КУЛА

Thuja sp. средње јак напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

2 Corythuca ciliata Say Platanus x acerifolia (Aiton)

Willd.

средње јак напад ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", Палић

средње јак напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА

1 Lytta vesicatoria L. Fraxinus excelsior L. слаб напад Расадник "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица 1 Melolontha melolontha L. Thuja occidentalis "Columna" jaк напад

1 Monartropalpus buxi Lab. Buxus sempervirens L. слаб до средње

јак напад Расадник "ОМОРИКА",

Инђија

2 Phloeosinus thujae Perr Thuja sp. jaк напад

"GREEN IN" DOO РУМЕНКА

jaк напад Расадник "РОСА", Палић

1 Phyllonorycter platani

Stgr Platanus x acerifolia (Aiton)

Willd. средње јак напад


1 Physokermes piceae Sch. Picea sp. слаб напад Расадник пр.Топић Недељко, Крчедин


63

Приликом редовних здравствених прегледа у 2010. години констатовано је укупно

15 напада штетних инсеката у 12 расадника широм територије Војводине (Табела 10).

Највећи удео имају биљне и штитасте ваши са укупно седам напада у шест расадника.

Доминирала је појава штитастих ваши и то Carulaspis juniperi са три напада,

Physokermes piceae један напад и два напада врста из фамилије Coccidae. Угрожене су

биле различите врсте четинара. Лисне ваши из фамилије Aphididae су констатоване

само једном на садницама карагане (Caragana arborescens).

Слаб напад шпанске бубе (Lytta vesicatoria) евидентиран је у расаднику "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица у околини Ковина, на садницама белог јасена (Fraxinus excelsior)

док је јак напад грчица мајског гундеља нанео штете садницама Thuja occidentalis

"Columna". Обе штеточине су и претходне године биле присутне у овом расаднику.

Јак напад тујиног поткорњака (Phloeosinus thujae) констатован је у два расадника:

расадник "GREEN IN" DOO RUMENKA у околини Новог Сада и расадник "РОСА",

Палић у околини Суботице. Штете на садницама тује (Thuja) различитих форми и

варијетета, настале на избојцима услед допунске исхране имага друге генерације.

Платанова мрежаста стеница присутна је, као и прошле године, у два расадника у

околини Суботице: ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК" и ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА, на садницама Platanus x acerifolia. Ову врсту лишћара угрожава и

платанов мољац минер (Phyllonorycter platani) у расаднику ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА.

Лисна галица шимшира (Monartropalpus buxi) појавила у средњем интензитету

напада у расаднику "ОМОРИКА", Инђија, у истом расаднику у ком је била присутна и

претходне године.

Произвођачима су препоручене мере заштите како би се спречиле веће економске

и физиолошке штете настале деловањем ових штеточина.


64


прегледа расадника у 2011.години, приказан је у табели 11.

Табела 11: Преглед појаве инсеката у 2011. години према врсти, јачини напада, врсти

угроженог садног материјала и локацији





1 Acantholyda hierglyphica

Christ

Pinus mughoTurra jaк напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА Pinus nigra Arn. jaк напад

1 Fam.Aphididae Prunus L. jaк напад Расадник пр.Тертели Аранка,

Темерин

1 Aphis spiraecola Patch Spirea L. средње јак напад

ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", Палић

1 Cameraria ochridella

Desch.& Dimić Aesculus hippocastanum L. слаб напад ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД

2 Carulaspis juniperi Bouche

Juniperus chinensis "Strikta"

jaк напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА

Juniperus sp. веома jaк напад


1 Fam.Coccidae C.lavsoniana

var.columnaris средње јак напад

"ПОКРЕТ ГОРАНА" КУЛА

1 Corythuca ciliata Say Platanus sp. jaк напад ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД

2 Hyphantria cunea Drury Morus sp. слаб напад


слаб напад Расадник "Софора", Ечка

1 Lytta vesicatoria L. Fraxinus excelsior L. jaк напад Расадник "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА",

Плочица

3 Phloeosinus thujae Perr

Cupressussp. слаб напад Расадник "МАЛА ДОЛИНА", Банатско Ново Село

Thuja sp.

слаб напад

слаб напад Расадник "ИВАНА", Банатско Ново

Село

слаб напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

1 Phyllonorycter platani Stgr Platanus x acerifolia (Aiton)

Willd. слаб напад


2 Physokermes piceae Sch. Picea abies (L.) H.Karst. слаб напад Расадник "МЛАКА", Босут

Picea sp. слаб напад Расадник пр.Топић Недељко,

Крчедин 1

Prociphilus fraxinifolii Riley.

Fraxinus excelsior L. слаб напад ЈКП "ЗЕЛЕНИЛО" ПАНЧЕВО

У 2011. години, приликом редовних здравствених прегледа. констатовано је

укупно 20 напада штетних инсеката у 14 расадника (Табела 11). Највећи удео имају

ваши са укупно осам напада у осам расадника. Доминирала је појава штитастих ваши и

то Carulaspis juniperi - клекин штиташ са два јака напада, смрчин лажни штиташ

(Physokermes piceae) са два слаба напада и напад врсте из Fam.Coccidae средње јаког

интензитета. Угрожене су четинарске врсте из родова Juniperus, Picea и Chamaecyparis

Lawsoniana „Columnaris“. Лисне ваши су констатоване у јаком интензитету напада на


65

биљкама из рода Prunus. Лисна ваш Aphis spiraecola констатована је на биљним врстама

из рода Spirea док је слаб напад Prociphilus fraxinifolii констатован на садницама белог

јасена (Fraxinus excelsior).

Шпанска буба (Lytta vesicatoria) узроковала је голобрст вишегодишњих садница

белог јасена (Fraxinus excelsior) у расаднику "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", Плочица. Ова

штеточина је у расаднику била присутна и претходних година.

Слаб напад тујиног поткорњака (Phloeosinus thujae) утврђен је у три расадника.

Штете су уочене на гранчицама тује (Thuja) у расадницима "РАСАДНИК КОМАРОВ" у

Ветернику, "ИВАНА" у Банатском Новом Селу и "МАЛА ДОЛИНА" у Банатском

Новом Селу. У расаднику "МАЛА ДОЛИНА" штете су настале и на гранчицама

чемпреса као последица допунске исхране имага друге генерације.

Слаб напад гусеница друге генерације дудовца евидентиран је на избојцима

различитих варијетета рода Morus у расадницима: "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", у околини

Ковина и "СОФОРА", Ечка у околини Зрењанина.

Јак напад платанове мрежасте стенице утврђен је на различитим формама и

варијететима рода Platanus у расаднику ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД док је платанов

мољац минер поново присутан, на садницама платана Platanus x acerifolia у расаднику

ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА.

Слаб напад минера дивљег кестена утврђен је на садницама Aesculus

hippocastanum у расаднику ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД.

Борова оса (Acantholyda hierglyphica) у јаком интензитету појаве, евидентирана је

на садницама црног бора (Pinus nigra) и бора кривуља (Pinus mugho) у расаднику ОО

"ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА.

Произвођачима су препоручене одговарајуће мере заштите.


66


прегледа расадника у 2012. години, приказан је у табели 12.

Табела 12: Преглед појаве инсеката у 2012. години према врсти, јачини напада, врсти угроженог садног материјала и локацији





1 Fam.Aphididae Prunus sp. нема у

записнику jaк напад

Расадник пр.Тертели Аранка, Темерин

1 Cameraria ochridella Desch.&

Dimić Aesculus hippocastanum L. слаб напад ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД


Juniperus chinensis "Strikta" jaк напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА

Juniperus virg."Skyrocket" jaк напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

Juniperus virginiana веома јак напад


1 Fam.Coccidae Prunus cerasifera "Pisardi" слаб напад ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО"

НОВИ САД

1 Corythuca ciliata Say Platanus sp. jaк напад ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД

1 Dendrotrips ornatusJabl Ligustrum L. jaк напад ЈП "ПАЛИЂ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", Палић

3 Lytta vesicatoria L.

Fraxinus angustifolia Vahl jaк напад Расадник "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица

Fraxinus excelsior L.

jaк напад

jaк напад ЈКП "ЗЕЛЕНИЛО" ПАНЧЕВО


Расадник "Софора", Ечка

1 Phloeosinus thujae Perr Thuja sp. слаб напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

1 Phyllonorycter platani Stgr Platanus x acerifolia (Aiton)

Willd. слаб напад


2 Physokermes piceae Sch.

Picea abies слаб напад Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

Picea sp. слаб напад Расадник пр.Топић Недељко,

Крчедин

У 2012. години констатовано је укупно 16 напада штетних инсеката у 11

расадника на територији Војводине (Табела 12). Доминирала је појава штитастих ваши

и то из фамилије Coccidae. Јак напад констатован је на садницама црвенолисне шљиве

Prunus cerasifera „Pisardi" а врста Physokermes piceae са два напада садница из рода

Picea. Из фамилије Diaspidide регистрован је клекин штиташ Carulaspis juniperi који је

узроковао три напада. Лисне ваши су евидентиране у јаком нападу на биљкама из рода

Prunus само у једном расаднику.


67

Појава шпанске бубе проширила је своје станиште у три расадника на различитим

локацијама: Расадник "ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", ЈКП "ЗЕЛЕНИЛО" ПАНЧЕВО и

Расадник "СОФОРА", Ечка. Од четири напада три су утврђена на белом јасену а један

на пољском јасену.

Слаб напад тујиног поткорњака (Phloeosinus thujae) уочен је у расаднику

"РАСАДНИК КОМАРОВ" у околини Новог Сада, где је био присутан и претходне

године. Штете су уочене на гранчицама тује.

Јак напад Corythuca ciliata констатован је на различитим формама и варијететима

рода Platanus само у расаднику ЈКП "ЛИСЈЕ" НОВИ САД, као и појава минера дивљег

кестена. Обе врсте инсеката су биле присутне и претходне године.

Платанов мољац минер евидентиран је са слабим нападом на Platanus x acerifolia у

расаднику ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА. У овом расаднику штеточина је била

присутна и у претходним годинама.

У расаднику ЈП "ПАЛИЋ ЛУДАШ" Расадник "ТУК", утврђена је појава калининог

трипса на садницама калине (Ligustrum).

Одговарајуће мере заштите препоручене су свим произвођачима као и претходних

година.


68

Табела 13: Преглед појаве инсеката у 2013. години према врсти, јачини напада, врсти угрженог садног материјала и локацији





1 Acantholyda hierglyphica

Christ. Pinus nigra Arn. jaк напад Расадник "РОСА", Палић

1 Fam.Aphididae Malus sylwestris (L.) Mill. слаб напад Расадник "Софора", Ечка

1 Aphis spiraecola Patch. Pyrocantha coccinea M.Roem. jaк напад ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА"

СУБОТИЦА

1 Carulaspis juniperi Bouche Juniperus horizontalis Moench средње јак напад

Расадник "РАСАДНИК КОМАРОВ", Ветерник

1 Fam.Coccidae Ulmus sp средње јак напад

Расадник "ВИКУМАК"

2 Lytta vesicatoria L.

Fraxinus excelsior L. веома jaк напад Расадник "ЗЕЛЕНА

ПЛОЧИЦА", Плочица Fraxinus angustifolia Vahl

веома jaк напад

Ligustrum vulgare L. jaк напад Расадник "ОМОРИКА" ЧЕНЕЈ

Fraxinus angustifolia Vahl jaк напад

2 Parthenolecanium

fletcheriCock.

Thuja occidentalis L.. средње јак напад

Расадник пр.Антуновић Момчило, Сириг

Thuja sp. средње јак напад

Расадник пр.Топић Недељко, Крчедин

2 Phyllonorycter platani Stgr Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.

слаб напад ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО"

НОВИ САД


СУБОТИЦА

1 Unaspis euonymi Comst. Euonymus sp. средње јак напад

ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО" НОВИ САД

У 2013. години констатовано је укупно 14 напада штетних инсеката у девет

расадника. Готово половину чине напади лисних и штитастих ваши. Штитасте ваши из

фамилије Coccidae и Diaspidide констатоване су са пет напада а детерминисане врсте су:

Parthenolecanium fletcheri, Carulaspis juniperi и Unaspis euonymi. Лисне ваши су

евидентиране у јаком нападу на садницама дивље јабуке (Malus sylwestris) док је Aphis

spiraecola. констатована на садницама ватреног грма (Pyrocantha coccinea..

Платанов мољац минер (Phyllonorycter platani) евидентиран је са слабим нападом

на Platanus x acerifolia у расаднику ОО "ПОКРЕТ ГОРАНА" СУБОТИЦА. Уовом

расаднику штеточина је била присутна и претходне три године, па се може рећи да се

ради о константном проблему који треба решити адекватним мерама сузбијања. Слаб

напад платановог мољца минера је уочен је у расаднику ЈКП "ГРАДСКО ЗЕЛЕНИЛО"

НОВИ САД , у ком је напад регистрован у 2009. години.

Веома јак напад шпанске бубе (Lytta vesicatoria) констатован је у расаднику

"ЗЕЛЕНА ПЛОЧИЦА", Плочица, на садницама белог и пољског јасена. Уочено је да је


69

и претходних година ова штеточина присутна у истом расаднику. Јаки напади шпанске

бубе евидентирани су у расаднику "ОМОРИКА" ЧЕНЕЈ, у околини Новог Сада, на

садницама пољског јасена и калине (Ligustrum vulgare ).

Јак напад борове осе (Acantholyda hierglyphica) констатован је на садницама црног

бора у расаднику "РОСА", Палић.

Као и претходних година, произвођачима су саветоване одговарајуће мере

заштите.

Добијени резултати представљени у табелама и графиконима дају јасну слику о

локацијама расадника, обиму и асортиману производње као и о појави економски

штетних инсеката, степену интензитета појаве и динамици појаве. Посматрано по

управним окрузима највећи обим производње остварен је у Северобачком округу.

Инсекти су у расадницима присутни сваке године током испитиваног периода на

различитим локацијама. Мањи број расадника је суочен са борбом против одређених

врста инсеката који се јављају више година узастопно. Упркос тој чињеници,

производња није значајније угрожена пошто произвођачи примењују препоручене мере

заштите. Сумарни резултати су графички приказани и на мапи Војводине (Мапа 1) како

би се стекао бољи утисак о просторној расподели расадничке производње и учесталости

појаве штетних инсеката.


70

Укупан број расадника Учесталост појаве инсеката Укупан број садница

Мапа 1: Број расадника и број напада штетних инсеката, према окрузима у периоду

2009-2013. године

3 9

6

9

6

4

9

24

14

22

6

2 23

4

1235075

81110 190585

140175

462682

390721

127243

Кристина Јешић Мастер рад Закључци

71

11 ЗАКЉУЧЦИ

Анализом је обухваћено 46 расадника украсног садног материјала у 2013. години

на територији Војводине. Они заузимају укупну површину од 122,58 ha а обим

производње износи 2.627.591 садница, од чега су 1.529.932 саднице лишћарских врста а

1.097.659 садница су четинарске врсте.

Расадници су лоцирани у различитим реонима Војводине а посматрано по

управним окрузима Севернобачки округ је центар производње са учешћем од 47% у

укупној производњи.

Према власничкој структури приватни расадници чине 79%, Јавна предузећа 13%,

Привредна друштва 4% и Покрет горана 4% од укупног броја расадника. Водећи удео у

производњи од 73% укупне производње имају приватни расадници. Приватни

произвођачи су носиоци производње украсног биља у Војводини. Иако суочени са

многим проблемима произвдњу спроводе на високом нивоу о чему сведочи велии број

садница које су одобрене за стављање у промет.

Веома широк асортиман украсних дрвенастих врста, обухваћен је циклусом

производње у овим расадницима. Производи се 518 врста и варијетета: лишћарског и

четинарског дрвећа и жбуња из 110 родова. По обиму производње најзаступљеније су

врсте из рода Thuja укупне количине 805.159 садница, различитих варијетета и форми,

што чини трећину укупно произведених садница.

У расадницима у Војводини приликом здравственог прегледа утврђено је укупно

18 врста штетних инсеката чија је појава регистрована у периоду 2009-2013.године.

Свакако је број већи јер се ради само о проблемима констатованим приликом

здравственог прегледа расадника.

Према начину исхране све врсте су фитофаге од чега десет врста (56%) чине

олигофаге, шест врста (33%) полифаге и две врсте (11%) су монофаге.

Од укупно констатованих врста 94% су примарне штеточине. Једна врста или 6%

је секундарна штеточина која при пренамножењу може бити примарна а то је тујин

поткорњак (Phloeosinus thujae).

Кристина Јешић Мастер рад Закључци

72

Према делу биљке који оштећују својим деловањем 88% се хране на лишћу, 6%

оштећују стабло и гране а 6% оштећују корен и лист.

Све констатоване врсте инсеката припадају групи економски штетних организама

Metcalfa pruinosa Say. је 2009. године први пут констатована на подручју

Војводине на једној локацији, а након тога њена појава у хортикултурним расадницима

на територији Војводине више није регистрована.

Према динамици појаве, током анализираног периода, најзаступљеније су лисне и

штитасте ваши, које су присутне у расадницима сваке године са интензитетом појаве од

слабог до средње јаког напада, на различитим локацијама у Војводини.

Остали штетни инсекти појављују се повремено или је њихова константна појава

на истој односно ограниченој локацији. Неки од њих су: шпанска буба (Lytta

vesicatoria), тујин поткорњак (Phloeosinus thujae), платанов мољац минер (Phyllonorycter

platani) мајски гундељ (Melolontha melolontha) и дудовац (Hyphantria cunea ).

Према добијеним резултатима може се закључити да су у расадницима присутни

физиолошки штетни инсекти претежно слабог интензитета појаве те да уз примену

превентивних и репресивних мера заштите нису значајно угрозили целокупну

производњу. Ово је последица чињенице да се у расадницима редовно спроводе мере

заштите садница од штетних инсеката.

Кроз примену одговарајућих стандарда производње и побољшања укупног

производног процеса, може се постићи добар квалитет и висока вредност садног

материјала а то су пре свега виталност, кондиција, висина и облик чиме би се

обезбедило континуирано снабдевање тржишта.

Имајући у виду повољне педо-климатске и амбијeнталне карактеристике,

расадничка производња у Војводини може представљати важан део регионалне

привреде и значајан извор запошљавања становништва.

Како је у Војводини веома мала пошумљеност а климатске промене и убрзана

урбанизација су у порасту, потребно је пронаћи начин за спровођење активности на

интензивирању оснивања нових и ревитализацији постојећих зелених простора,

првенствено заштитних појасева. У складу с тим, произвођачима би се дале смернице за

даљу производњу као и подстицаји који би за заједницу морали бити оправдани.

Потребно је наставити истраживања са аналитичким приступом овој

проблематици.

Кристина Јешић Мастер рад Литература

73

12 ЛИТЕРАТУРА

1. Анастасијевић, Н. (2007): Подизање и неговање зелених површина,

Шумарски факултет, Универзитет у Београду

2. Вукићевић, E. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет, Универзитет у

Београду

3. Грбић, М. (2010): Производња садног материјала–Технологија производње украсних

садница,, Шумарски факултет, Универзитет у Београду

4. Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - вегетативно размножавање

украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Универзитет у Београду

5. Главендекић, М., Михајловић, Љ. (2006): Штетни инсекти и гриње у расадницима

шумског и украсног садног материјала, Стручни рад UDK 630-453, часопис

Шумарство 1-2, Удружење шумарских инжењера и техничара Србије, Београд

6. Главендекић, М. (2013): Производња и промет украсних биљака у Србији, Биљни лекар,

6:605-610. ISSN 0354-6160, Друштво за заштиту биља Србије, Пољопривредни факултет

Универзитета у Новом Саду

7. Закон о здрављу биља (Сл. гласник РС, бр. 41/2009)

8. Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу садног материјала у 2009.

години, Број II 76/4 Нови Сад, фебруар 2010. године

9. Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу шумског и осталог садног

материјала у 2010. години, Број II 42/4 Нови Сад, јануар 2011. године

10. Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу садног материјала у 2011.

години, Број II 92/1 Нови Сад, март 2012. године

11. Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу вишегодишњег шумског и

украсног дрвенастог биља у 2012. години, Број II 54/1 Нови Сад, јануар 2013. године

12. Извештај о здравственом прегледу објеката за производњу вишегодишњег шумског и

украсног дрвенастог биља у 2013. години, Број II 54/3 Нови Сад, новембар 2013

године.

13. Јовановић, Б.(1967): Дендрологија са основама фитоценологије, Универзитет у

Београду, Матична књига, Београд

14. Маринковић, П., Томић, Д.(1981): Заштита зелених површина, ЗУНС, Београд


74

15. Марковић, О., Стојановић, А.(2004): Phloeosinus thujae (Perris) i Ph. aubei

(Perris) (Coleoptera, Scolytidae) проузроковачи сушења избојака клеке, тује и чемпреса,

Биљни лекар,br. 5/2004. str.352-354

16. Maceljski, M.(1999): Poljoprivredna entomologija, Zrinski, Čakovec

17. Михајловић, Љ. (2007): Metcalfa pruinosa (Say) (Homoptera: Auchenorrhyncha) нова

штетна врста за ентомофауну Србије, Гласник Шумарског факултета, бр. 95, стр. 127-134

18. Михајловић, Љ. (2008): Најважније штетне врсте инсеката бора, смрче и јеле у Србији,

UDK 630-453+174.7(497.11), Шумарство 2008

19. Михајловић, Љ. (2008): Шумарска ентомологија, Шумарски факултет, Универзитет у

Београду

20. Михајловић, Љ., Станивуковић З.(2009): Гласник Шумарског факултета Универзитета у

Бањој Луци, 2009, бр. 11, стр. 1 – 26

21. Петровић, О. (2003): Биљне ваши (Homoptera: Aphididae) Србије, Пољопривредни

факултет Универзитета у Београду

22. Правилник о утврђивању листе економски штетних оргаизама ("Сл. гласник РС", бр.

25/2008)

23. Правилник о листама штетних организама и листама биља, биљних производа и

прописаних објеката ("Сл. гласник РС", бр. 7/2010)

24. Стилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и

жбуња, Шумарски факултет, Универзитет у Београду

25. Стилиновић, С., Грбић М. (1992): Производња садница украсних врста дрвећа и жбуња,

Шумарство и прерада дрвета у Србији кроз векове, Савез инжењера и техничара

шумарства и индустрије за прераду дрвета Србије, Београд: 293-301

26. Тишма, А., Нинић-Тодоровић, Ј., Огњанов, В. и сарадници (2010): Студија зелених и

рекреативних површина, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

27. Hrašovec, B., Franjević, M.,( 2007): Šumarska entomologija II dio, pregled značajnijih kukaca

i njihova osnovna morfološka i biološka obilježja, Šumarski fakultet sveučilišta u Zagrebu

Zavod za zaštitu šuma i lovno gospodarenje, Zagreb

28. Hrašovec, B., Franjević, M.,( 2011): Primjenjena entomologija posebni dio, pregled

značajnijih kukaca i njihova osnovna morfološka i biološka obilježja, Šumarski fakultet

sveučilišta u Zagrebu Zavod za zaštitu šuma i lovno gospodarenje, Zagreb

29. www.google.rs

30. www.google.rs/search?q=lytta+vesicatoria&biw=800&bih=499&tbm=isch&tbo

31. www.en.wikipedia.org

32. www.eko.vojvodina.gov.rs/?q=node/12

33. www.zdravgozd.si/prirocnik/zapis.aspx?idso=582


75

34. www.invasive.org

35. www.itis.gov/servlet/SingleRpt

36. www.ukflymines.co.uk

37. www.faunaeur.org

38. www.cmep.rs/meteorologija/Meteorologija/OP.../KLIMA%20VOJVODINE.

39. www.wiki.bugwood.org

40. www.wiki.pestinfo.org/wiki/Aphis_spiraecola

Documents

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Департманpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/04/Kristina_Jesic.pdf · Штетни инсекти као један од