НОВИ НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ЛИЧНИХ ПРИМАЊА …dopuna.ingpro.rs/Poslovni savetnik 02-17.pdf · зно социјално осигурање износи

НОВИ НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ЛИЧНИХ ПРИМАЊА И НОВИ ОБРАЧУН ЗАРАДА ОД 1. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ

УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА ЗА 2016. ГОДИНУ И ДОСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА – ПРИВРЕДА И БУЏЕТ

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЦАРИНСКОГ ЗАКОНА

ОТВАРАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА ЗА 2017. ГОДИНУ – ПРИВРЕДА И БУЏЕТ

ОБРАЧУН АМОРТИЗАЦИЈЕ ЗА ПОРЕСКЕ СВРХЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

КОМЕНТАР ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОХОТКА ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

ОБРАЧУН ОТПРЕМНИНЕ ЗАПОСЛЕНИМА ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН,

ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА,ПЛАТА И ДРУГИХ

ПРИМАЊА А У Т О Р

мр ЖељкоАлбанезе

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна.

Саветник је намењен правним и рачуновод- ственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привре- дним коморама, адвокатима итд.

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима.

У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запо- слени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити

путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: o�[email protected]

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а).

Тираж је ограничен.

НОВОШТАМПАНО

ИЗДАЊЕ

ФЕБРУА

Р 2017. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИКISSN 2560-3221

Година I, број 2 ФЕБРУАР 2017.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник: мр Жељко Албанезе

Аутори: Милица БјелићЉиљана СимићМирослава МинићЈован ЧанакБорислав ИњацДејан ДабетићЖељко Албанезе

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: [email protected]

Штампани часопис „Пословни саветник” представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства,

буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично.

Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско ра-чуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе ме-сечно, на преко 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, ми-шљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: [email protected]

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њи-хово пословање.

Најважније о рубрикама у часопису:

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊААктуелни обрачуни зарада, накнада зарада и других примања запосле-

них из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговори-ма ван радног односа. Објашњавамо како обрачуне тих примања са ста-новишта Закона о раду, тако и са становишта примене пореских прописа.

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВОПратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања

пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току годи-не, до пописа и састављања годишњег рачуна.

ПОРЕСКИ ПРОПИСИПратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акци-

зе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична прима-ња запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену про-писа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне

обрачуне у књиговодству по буџетским прописима.

ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других ли-

чних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважа-вајући специфичности обрачуна у здравству, просвети али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену закон-ских прописа о платама у јавном сектору.

ОСТАЛО:• новине у платном промету,• актуелности у спровођењу царинских прописа,• тумачења министарстава,• актуелни месечни статистички подаци,

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: [email protected]

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm

Месечно.ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

2

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

С А ДРЖ А Ј

■ Нова најнижа и највиша основица доприноса ............................................................................ 4

■ Нови неопорезиви износи ................................................................................................................. 5

■ Oбвезници састављања и достављања финансијских извештаја за 2016. годину ............ 8

■ Правила вредновања имовине и обавеза за 2016. годину ..................................................... 11

■ Састављање извештаја о осталом резултату за 2016. годину ................................................ 16

■ Утврђивање резултата пословања за 2016. годину .................................................................. 20

■ Достављање финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре за 2016.годину ..................................................................................................................................... 25

■ Отварање пословних књига привредних друштава за 2017. годину .................................. 29

■ Усаглашавање пословних књига и провера билансних позиција пре састављања финансијских извештаја код корисника буџетских средстава за 2016. годину ............................................................................................ 32

■ Састављање и подношење извештаја о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије за 2016. годину .................................................. 35

■ Утврђивање резултата пословања за 2016. годину према прописима буџетског рачуноводства ................................................................................................................. 39

■ Састављање и подношење образаца финансијских извештаја корисника буџетских средстава за 2016. годину ............................................................................................ 46

■ Закључак пословних књига корисника јавних средстава за 2016. годину и чување рачуноводствених исправа ........................................................................................... 51

■ Отварање почетног стања за 2017. годину у пословним књигама правних лица која примењују контни план за буџетски систем ...................................................................... 52

■ Нови обрачун зарада од 1. фебруара 2017. године .................................................................. 60

ФЕБРУА


3

■ Коментар измена и допуна Закона о порезу на додату вредност ........................................ 68

■ Усвојене измене и допуне Царинског закона ............................................................................. 78

■ Обрачун отпремнине запосленима за чијим је радом престала потреба ......................... 83

■ Обрачун амортизације за пореске сврхе за 2016. годину ...................................................... 87

■ Каматне стопе за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” .......... 93

■ Плаћање чланарине Привредној комори Србије од 1. јануара 2017. године ................... 94

■ Избегавање двоструког опорезивања дохотка од непокретности ..................................... 95

■ Република Србија и уговори о избегавању двоструког опорезивања ............................... 99

■ Преглед основица за обрачун плата у јавним службама и државним органима за 2017. годину ..........................................................................................103

■ Календар пореских обавеза за фебруар 2017. године ..........................................................104

■ Подаци од значаја за рад пословних субјеката .......................................................................106

■ Укратко... .............................................................................................................................................110

4

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

НОВИ ИЗНОСИ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ

По овлашћењу из члана 37. став 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС” број 84/2004... и 102/2015, у даљем тексту: Закон), Министар финансија је утврдио

и објавио да најнижа месечна основица на коју се обрачунава и плаћа допринос за обаве-зно социјално осигурање износи 23.229 динара. Ова најнижа основица примењује се од 1. ФЕБРУАРА 2017. године и важиће три месеца – до 30. АПРИЛА 2017. године.

Конкретно, према члану 37. Закона, најнижу месечну основицу чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици исплаћене у претходном кварталу за који су објављени подаци репу-бличког органа надлежног за послове статистике. Пошто је у претходном кварталу, октобар – децем-бар 2016. године остварена просечна месечна зарада по запосленом у Републици од 66.368 динара („Саопштење РЗС”, бр. 15/2017 од 25. 01. 2017. године), најнижа основица за наредна три месеца израчуната је у висини од 35% тог просека, што износи 23.229,00 динара. Износ најниже месечне основице се примењује од првог у наредном месецу по објављивању тог износа, у овом случају од 1. фебруара 2017. године.

Подсећамо, износи најнижих основица за обрачун доприноса у 2016. и 2017. години су:

НАЈНИЖЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У 2016. И 2017. ГОДИНИ

Период примене Износи НАЈНИЖЕ месечне основице доприноса „Сл. гласник РС”од 1. 11. 2015. до 31. 1. 2016. 21.552 (35% од 61.578) 90/2015од 1. 2. 2016. до 30. 4. 2016. 22.449 (35% од 64.139) 7/2016од 1. 5. 2016. до 31. 7. 2016. 21.012 (35% од 60.034) 44/2016од 1. 8. 2016. до 31. 10. 2016. 22.400 (35% од 64.001) 65/2016од 1. 11. 2016. до 31. 1. 2017. 22.204 (35% од 63.441) 88/2016од 1. 2. 2017. до 30. 4. 2017. 23.229 (35% од 66.368) 7/2017

Највиша месечна основица доприносаПрема одредби члана 41. Закона, ако је прописана основица доприноса виша од највише месечне

основице доприноса, обрачун и плаћање доприноса врши се на највишу месечну основицу допри-носа (у даљем тексту: највиша месечна основица). Највишу месечну основицу чини петоструки износ просечне месечне зараде исплаћене по запосленом у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а примењује се од првог у наредном месецу по објављивању податка. Преко тог износа се неће плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање, већ само порез.

За период од 1. фебруара до 28. фебруара 2017. године највиша месечна основица за обрачун доприноса износи 368.205,00 динара, а добијена је на основу петоструког износа про-сечне зараде у Републици за децембар 2016. године (5 x 73.641,00 динара). Стога, ако је зарада која се исплаћује у периоду од 1. 2. до 28. 2. 2017. године виша од петоструког просека зараде у Републици, доприноси се плаћају на највишу основицу, тј. на износ од 368.205 динара.

Изузетно, највиша месечна основица доприноса не примењује се код обрачуна и плаћања доприно-са на примања по основу уговорених накнада (за уговорне послове, а то су послови по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора или по неком другом основу, по коме за извршен рад се остварује уговорена накнада). Основица за доприносе у овом случају је опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана.

У току 2017. године највиша месечна основица доприноса је:

НАЈВИШЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У ТОКУ 2017. ГОДИНЕ

ПЕРИОД ПРИМЕНЕ НАЈВИША ОСНОВИЦА за плаћање доприноса за социјално осигурање

ИЗНОС „Сл. гласник РС”од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017. 315.305 (5 x 63.061) 105/2016

од 1. 2. 2017. до 28. 2. 2017. 368.205 (5 x 73.641) 5/2017

ФЕБРУА


5

НОВИ НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ЗА ОДРЕЂЕНА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА – од 1. фебруара 2017. године

Према члану 12а став 2. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а

ст. 2, 4. и 5, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тач. 10) овог закона усклађују се с годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Износе ових усклађених динарских износа објављује Влада, а примењују се од првог дана наредног месеца после објављивања.

Такође, на основу члана 65а став 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 112/2015), Влада објављује усклађене неопорезиве износе који представљају збир премије за добровољно здравствено осигурање коју послодавац на терет сопстве-них средстава плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно здравствено осигурање у Републици у складу са прописима који уређују добровољно здравствено осигурање и пензијског доприноса у добровољни пензијски фонд који послодавац, на терет сопствених средстава, плаћа за запослене – чланове добровољног пензијског фонда у складу са прописима који уређују добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

На основу ових законских одредби Влада Републике Србије је донела:1) Усклађене динарске неопорезиве износе пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а ст. 2, 4. и 5, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 10) Закона о порезу на доходак грађана годишњим индексом потрошачких цена у 2016. години, и2) усклађени динарски износ из чл. 13. ст. 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање годишњим индексом потрошачких цена у 2016. години.

Усклађени износи наведених примања објављени су у „Службеном гласнику РС“, бр. 7/2017, а примењују се од 1. фебруара 2017. године.

У наставку ћемо представити ова примања и њихове нове неопорезоване износе, уз напомену да је стопа раста цена на мало у 2016. години износила 1,6%, и да су за тај проценат повећани износи раније важећих пореских ослобађања.

Изузимање из дохотка за опорезивање према члану 9. ЗаконаЧланом 9. Закона предвиђен је већи број примања на која се не плаћа порез на доходак грађана.

Одлуком Владе утврђене су нове неопорезиве границе за следећа примања из овог члана Закона:

Чл. 9. Врста исплате Неопорезовано од 1. фебруара 2017.

Неопорезовано до 31. јануара 2017.

тач. 9. Помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – према случају до 65.189 до 64.162

тач. 12. Стипендије и кредити ученика и студената – месечно до 11.176 до 11.000

тач. 13. Накнада за исхрану – хранарину коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – месечно до 9.313 до 9.166

У случају да се наведена примања из члана 9. Закона исплаћују изнад наведене нове неопорезиве границе, њихов порески третман од 1. фебруара 2017. године изгледаће овако:1) помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – не опо-резује се до 65.189 динара за смрт запосленог или члана његове породице (чл. 9. ст. 1. тач. 9. Закона),

6

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

а износ преко тога опорезује се по стопи од 20% по одбитку 20% нормираних трошкова; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,84;2) стипендије и кредити ученика и студената не опорезује се до 11.176 динара месечно (члан 9. став 1. тачка 12. Закона), а преко тог износа плаћа се само порез по стопи од 20% по умањењу 20% нор-мираних трошкова; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,84;3) накнада за исхрану – хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт, не опорезује се до 9.313 динара месечно (чл. 9. ст. 1. тач. 13. Закона), а преко тог износа плаћа се само порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог из-носа коефицијентом 0,84.

Изузимање из дохотка за опорезивање према члану 18. ЗаконаЧланом 18. Закона утврђен је један број примања запослених који је до одређеног износа ослобо-

ђен плаћања пореза на зараде. Од 1. фебруара 2017. године не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по следећем основу:

Чл. 18. Врста исплатеНеопорезовано од 1. фебруара

2017.

Неопорезовано до 31. јануара

2017.

тач. 1. Накнада трошкова превоза у јавном саобраћају ради одласка на рад и повратка са рада до 3.725 до 3.666

тач. 2. Дневница за службено путовање у земљи до 2.236 до 2.201

тач. 4. Накнада за коришћење сопственог аутомобила за службена путовања или друге службене сврхе – до 30% цене литра супер бензина према пређеном километру

до 6.520 месечно

до 6.417 месечно

тач. 5. Солидарна помоћ за болест, рехабилитацију и инвалидност запосленог или члана његове породице до 37.252 до 36.665

тач. 6. Поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића

до 9.313 по детету годишње

до 9.166 по детету годишње

тач. 7. Јубиларне награде запосленима до 18.624 годишње

до 18.331 годишње

У случају да се наведена примања исплаћују изнад наведене нове неопорезиве границе, њихов порески третман од 1. фебруара 2017. године изгледа овако:

1) накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а најви-ше до 3.725 динара (члан 18. став 1. тачка 1. Закона), а на износ преко тога плаћа се само порез по стопи од 10%; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефи цијентом 0,90;2) дневница за службено путовање у земљи не опорезује се до 2.236 динара дневно (члан 18. став 1. тачка 2. Закона), а на износ преко тога плаћа се само порез по стопи од 10%; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,90;3) коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – не опо-резује се до износа 30% цене једног литра бензина помноженог с бројем потрошених литара, а

ФЕБРУА


7

највише до 6.520 динара месечно (члан 18. став 1. тачка 4. Закона); преко тог износа плаћа се само порез по стопи од 10%; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,90;4) солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице не опорезује се до 37.252,00 динара за случај (члан 18. став 1. тачка 5. Закона), а на износ преко тога плаћа се само порез по стопи од 10%; бруто износ опорезивог при-мања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,90;5) на поклоне деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића не плаћају се никакве пореске обавезе до 9.313 динара годишње по једном детету, а на вредност поклона преко тог износа плаћају се све пореске обавезе као на зараду;6) јубиларне награде запосленима не опорезује се до 18.624 динара годишње, а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%; бруто износ опорезивог примања добија се дељењем нето опорезивог износа коефицијентом 0,90.

Изузимање из дохотка за опорезивање према члану 21а Закона о порезу на доходак грађана и члану 13. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање

Према чл. 21а Закона о порезу на доходак грађана и члану 13. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, не плаћа се порез на зараде на: 1) премију за добровољно здравствено осигурање коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно здравствено осигурање у земљи, у складу са законима који уређују добровољно здравствено осигурање и актима донетим за спровођење закона; 2) пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Укупан износ који може бити предмет ослобођења по наведеним основама збирно не може бити већи од 5.589 динара месечно, од 1. фебруара 2017. године.

Остала изузимања из дохотка за опорезивање1. Према члану 15а. ст. 1. и 2. Закона, основицу пореза на зараде за запослене, у смислу закона

који уређује рад, чини зарада из члана 13. ст. 1. и 3. и чл. 14. до 14б овог закона, за запосленог који ради са пуним радним временом, умањена за износ од: – 11.604 динара месечно до 31. јануара 2017. године;– 11.790 динара месечно од 1. фебруара 2017. године.

2. Према чл. 83. Закона, обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона којим се уређују игре на срећу. Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом. Према ставу 4. овог члана, порез на добитке од игара на срећу не плаћа се, од 1. фебруара 2017. године, на појединачно остварен добитак до износа од 11.344 динара.

3. Према чл. 85. ст. 1. тач. 10) Закона, награде, новчане помоћи и друга давања физичким ли-цима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица, не опорезују се од 1. фебруара 2017. године до износа од 12.375 динара годишње, остварених од једног исплатиоца.

Наглашавамо да се сва наведена пореска изузимања примењују од 1. фебруара 2017. године, без обзира на који период се односе исплате према којима се ова изузимања примењују.

* * *

8

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

ОБВЕЗНИЦИ САСТАВЉАЊА И ДОСТАВЉАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2016. ГОДИНУ

Обвезници састављања и достављања редовних финансијских извештаја за 2016. годину пропи-сани су Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – даље: Закон), и то су:

– привредна друштва и задруге; – друга правна лица (политичке организације, синдикалне организације са својством правног лица, фондације и задужбине, удружења, коморе, цркве и верске заједнице, у делу обављања привредне или друге делатности у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности, и др.); – банке и друге финансијске институције над којима надзор врши Народна банка Србије; – друштва за осигурање; – даваоци финансијског лизинга; – добровољни пензијски фондови и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима; – инвестициони фондови и друштва за управљање инвестиционим фондовима; – берзе и брокерско-дилерска друштва; – факторинг друштва; – установе које обављају делатност ради стицања добити; – правна лица и други облици организовања које је правно лице основало у иностранству, ако за њих прописима тих држава није утврђена обавеза вођења пословних књига и састављања финан-сијских извештаја; – огранци и други организациони делови страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији; – предузетници који воде двојно књиговодство.

Предузетници који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, дужни су да о томе у писаној форми обавесте Агенцију за привредне регистре (даље: Агенција) најкасније 60 дана пре рока за састављање финансијских извештаја, а предузетник који је престао да води двојно књиговодство, дужан је да у року од 60 дана о томе обавести Агенцију.

Скрећемо пажњу корисницима да представништво страног привредног друштва које оба-вља само претходне и припремне радње у циљу закључења правног посла тог друштва и представља његов издвојени организациони део, нема својство правног лица и није у обавези да води пословне књиге и саставља финансијске извештаје. У вези са истим је Министарство финансија дало мишљење бр. 011-00-1249/2016-16 од 29. 12. 2016. године, чији извод дајемо у наставку:

„Овим путем указујемо да је чланом 574. Закона о привредним друштвима прописано да представништво страног привредног друштва представља његов издвојен организациони део који може обављати претходне и припремне радње у циљу закључења правног посла тог друштва, као и то да представништво нема својство правног лица, и може закључивати само правне послове у вези са својим текућим пословањем. У ставу 4. овог члана наведено је да страно привредно друштво одговара за обавезе према трећим лицима које настану у посло-вању његовог представништва.

Имајући у виду наведено, а пре свега информације из предметног захтева (представни-штво страног удружења, које није огранак, и при томе исто не обавља привредну делатност у Републици Србији), мишљења смо да у овом случају представништво није у обавези да води пословне књиге и саставља финансијске извештаје у складу са Законом.”

ФЕБРУА


9

Рачуноводствена регулатива за састављање финансијских извештајаПрописана рачуноводствена регулатива за састављање финансијских извештаја за 2016. годину

обухвата:1. Међународне рачуноводствене стандарде, односно Међународне стандарде финансиј-ског извештавања (МРС/МСФИ);2. Међународни стандард финансијског извештавања за мале и средње ентитете (МСФИ за МСП);3. Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позици-ја у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица (Правилник за микро и друга правна лица).

Обвезници примене рачуноводствене регулативеВелика правна лица, правна лица која имају обавезу састављања консолидованих фи-

нансијских извештаја (матична правна лица), јавна друштва односно друштва која се при-премају да постану јавна, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине, примењују МРС/МСФИ.

Дакле, наведена правна лица морају обавезно да примењују МРС/МСФИ. Мала и средња правна лица примењују МСФИ за МСП. Изузетно, средња правна лица

могу да одлуче да примењују МРС/МСФИ. У случају да се средња правна лица определе да примењују МРС/МСФИ, дужна су да их приме-

њују у континуитету, осим ако постану мало правно лице у складу са Законом. Микро и друга правна лица независно од величине, примењују Правилник за микро и

друга правна лица. Изузетно, микро и друга правна лица независно од величине, могу да одлуче да примењују МСФИ за МСП. У случају да се микро и друга правна лица независно од величине, определе за примену МСФИ за МСП, дужна су да примењују МСФИ за МСП у конти-нуитету.

Табеларни преглед обавезујуће и добровољне примене рачуноводствене регулативе

Критеријуми за примену МРС/МСФИ МСФИ за МСП Правилник за микро и друга

правна лица – Велика правна лица, – правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја (матична правна лица),– јавна друштва,– друштва која се припремају да постану јавна, независно од величине

обавезна примена x x

Средња правна лица уколико одлуче

обавезна примена x

Мала правна лица x обавезна примена x

Микро (где спадају и предузетници) и друга правна лица x уколико

одлуче обавезна примена

Обим састављања финансијских извештајаФинансијско извештавање у 2016. годину у складу са Законом обухвата:

1) извештаје за статистичке потребе; 2) финансијске извештаје за јавно обелодањивање:

– редовни годишњи финансијски извештаји; – консолидовани годишњи финансијски извештаји;

10

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

3) документацију уз финансијске извештаје: – одлуку о усвајању финансијских извештаја; – одлуку о расподели добити односно покрићу губитка по редовном годишњем финансијском

извештају, ако је одлучено да се добит распоређује, односно да се врши покриће губитка; – годишњи извештај о пословању; – ревизорски извештај са финансијским извештајима који су били предмет ревизије.

Извештаји за статистичке потребе Сви обвезници достављају податке за статистичке и друге потребе искључиво за пословну

годину која је једнака календарској, што значи са стањем на дан 31. децембар 2016. године, и то у прописаном обиму:

● Биланс стања, ● Биланс успеха, и ● Статистички извештај.

Годишњи финансијски извештаји за јавно објављивање Редован годишњи финансијски извештај, односно финансијски извештаји за јавно об-

јављивање обухватају следеће извештаје:

I. за правна лица која примењују МРС/МСФИ, односно МСФИ за МСП: 1) Биланс стања, 2) Биланс успеха, 3) Извештај о осталом резултату, 4) Извештај о променама на капиталу, 5) Извештај о токовима готовине, 6) Напомене уз финансијске извештаје;

II. за друга правна лица (осим других правних лица разврстаних у микро правна): 1) Биланс стања, 2) Биланс успеха, 3) Напомене уз финансијске извештаје;

III. микро и друга правна лица и предузетници: 1) Биланс стања, 2) Биланс успеха.

Усвајање и одговорност за финансијске извештаје Према Закону о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.

Закон и 5/2015), ако оснивачким актом није другачије уређено, скупштина усваја финансијске из-вештаје, као и извештаје ревизора, ако су финансијски извештаји били предмет ревизије.

Финансијске извештаје потписује само законски заступник правног лица, односно пре-дузетник.

За повећање поузданости финансијског извештавања Закон је прописао колективну одговор-ност за финансијске извештаје. У складу са Законом, за истинито и поштено приказивање финан-сијског положаја и успешности пословања правног лица одговоран је законски заступник, орган управљања и надзорни орган правног лица у складу са законом, односно предузетник, као и одговорно лице за састављање финансијских извештаја.

Подсећамо да лице које води пословне књиге није у обавези да поседује било какву лиценцу или сертификат. Наиме, правно лице и предузетник својим интерним актом о рачуноводству уређује услове које треба да испуњава лице којем поверава вођење пословних књига.

* * *

ФЕБРУА


11

ПРАВИЛА ВРЕДНОВАЊА ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2016. ГОДИНУ

Уводне напомене

Приликом вредновања позиција финансијских извештаја привредних друштава, задруга и пре-дузетника за 2016. годину, примењују се три регулативе:

1. Међународни рачуноводствени стандарди, односно Међународни стандарди финан-сијског извештавања („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС/МСФИ);

2. Међународни стандард финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 – даље: МСФИ за МСП); и

3. Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања пози-ција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014 – даље: Правилник за микро и друга правна лица).

Истовремено, Министарство финансија је у мишљењу бр. 011-00-1051/2016-16 од 23. 11. 2016. године наговестило да ће нови/ревидирани МСФИ, односно МСФИ за МСП, бити преведени и објављени у „Службеном гласнику РС” током 2017. године. Међутим, у истом мишљењу Министар-ство наглашава да уколико у конкретном случају правна лица имају могућност и неопходне капа-цитете да приликом састављања финансијских извештаја за 2016. годину примене нове/ревидиране МСФИ (укључујући измењени МРС 16 и МРС 41), односно измене и допуне МСФИ за МСП, које још увек нису објављене у „Службеном гласнику Републике Србије”, приликом састављања ових финансијских извештаја могу применити наведене стандарде (уз обелодањивање одговарајућих информација о томе у Напоменама уз финансијске извештаје).

У овом коментару подсећамо обвезнике на правила вредновања само одређених позиција у фи-нансијским извештајима, и то некретнина, постројења и опреме, која могу да буду значајна за об-везнике који у 2016. години први пут примењују модел ревалоризације због ретроактивне примене МСФИ за МСП, као и инструктивна упутства за вредновање потраживања и обавеза. У вези са на-веденим позицијама је дат осврт и на разлике у рачуноводственој регулативи у вези са вредновањем.

1. Вредновање некретнина, постројења и опреме Почетно вредновање некретнина, постројења и опреме врши се по набавној вредности

односно цени коштања, а њихово накнадно вредновање за правна лица која примењују пуне стандарде односно МРС/МСФИ, може се вршити према моделу набавне вредности или мо-делу ревалоризације.

Модел набавне вредности: Након почетног признавања некретнине, постројења и опреме, треба вредновати по набавној вредности умањеној за исправку вредности и евентуалне кумулиране губитке по основу обезвређења.

Модел ревалоризације: Након почетног признавања некретнине, постројења и опреме, треба вредновати по ревалоризованом износу који представља њихову фер вредност на датум ревало-ризације, умањену за накнадну акумулирану амортизацију и накнадне акумулиране губитке због умањења вредности.

Друштво својим рачуноводственим политикама бира метод накнадног вредновања не-кретнина, постројења и опреме.

За разлику од правних лица која примењују МРС/МСФИ, правна лица која примењују МСФИ за МСП и Правилник за микро и друга правна лица, вредновање некретнина постројења и опреме врше по набавној вредности или по цени коштања умањеној за исправку вредности по основу амортизације и исправку вредности по основу обезвређења.

Дакле, није предвиђен модел ревалоризације за накнадно вредновање грађевинских објеката, постројења и опреме.

Међутим, као што је наведено у уводном делу коментара, могуће је применити и нови МСФИ за МСП чији превод још увек није објављен у „Службеном гласнику РС”, а у складу са којим је дозво-љено накнадно вредновање некретнина, постројења и опреме по фер вредности.

12

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Пример: Накнадно вредновање некретнина по моделу фер вредности

Некретнина је имала следеће књиговодствене вредности пре ревалоризације:

Р. бр. Вредности Износи

1. Набавна вредност 30.000.000

2. Отписана вредност 6.000.000

3. Садашња вредност (књиговодствена вредност) 24.000.000

4. Процењена фер вредност на датум биланса стања 28.800.000

5. Ревалоризациона резерва (4 - 5) 4.800.000

Прерачун вредности по основу ревалоризације:

Р. бр. Вредности Пре ревалоризације Проценат После

ревалоризације Књижити

1. Набавна вредност 30.000.000 20 36.000.000 +6.000.000

2. Отписана вредност 6.000.000 20 7.200.000 +1.200.000

3. Садашња вредност (3 - 2) 24.000.000 28.800.000 4.800.000

Књижење:

Р. бр. Конто

Опис Износ

Дугује Потражује Дугује Потражује

1 2 3 4 5 6

1) 022 Грађевински објекти 6.000.000

029 Исправка вредности 1.200.000

330 Ревалоризационе резерве 4.800.000

– књижење свођења на фер вредност на дан биланса

2. Вредновање краткорочних потраживања Приликом вредновања потраживања на дан биланса неопходно је спровести следеће кораке:

1) проверити да ли су потраживања адекватно рекласификована на краткорочна и дугорочна по-траживања;2) проверити да ли су потраживања евидентирана у оквиру одговарајућих рачуна. Посебну пажњу обратити да сва краткорочна и дугорочна потраживања из односа са повезаним лицима буду еви-дентирана на посебним прописаним рачунима;3) спровести усаглашење са својим дужницима. Неусаглашена потраживања обелоданити у Напо-менама уз финансијске извештаје у укупном износу;4) спровести проверу обезвређења потраживања на дан биланса у складу са рачуноводственим по-литикама и евидентирање обрачунате исправке вредности за сва сумњива и спорна потраживања; 5) спровести курсирање потраживања уговорених у страној валути и са валутном клаузулом и евидентирање обрачунатих курсних разлика;6) узети у обзир све корективне догађаје у вези са потраживањима која су настала након датума биланса.

ФЕБРУА


13

Краткорочна потраживања иницијално се признају по оригиналној фактурној вредно-сти. Након иницијалног признавања зајмови и потраживања се накнадно одмеравају по амортизованој вредности умањеној за обезвређење, коришћењем методе ефективне ка-матне стопе.

Признавање потраживања по основу продаје је повезано са признавањем одређене врсте при-хода, које се врши уколико су испуњени услови за признавање прихода. Следи да се потраживање признаје када су на купца пренети сви значајни ризици и користи од власништва, а то је датум када је извршена испорука добара. Када се плаћање или делимично плаћање прима унапред за будућу испоруку односно пружање услуга, не врши се признавање ни потраживања ни прихода, већ се примљена накнада признаје као аванс на рачуну 430 – Примљени аванси, депозити и кауције.

Када је реч о пружању услуга, приход повезан са том трансакцијом се признаје према степену довршености те трансакције на крају извештајног периода. Резултат трансакције се може поуздано проценити када су испуњени сви следећи услови: – износ прихода се може поуздано мерити; – вероватан је прилив економских користи везаних за ту трансакцију у ентитет; – степен довршености те трансакције на крају извештајног периода се може поуздано измерити; и – трошкови настали поводом те трансакције и трошкови завршавања трансакције могу се поуздано измерити.

Када је реч о обезвређењу потраживања (исправка вредности потраживања), правно лице треба да процењује на крају сваког извештајног периода да ли постоји неки објективан доказ да је дошло до умањења вредности финансијског средства или групе финансијских средстава, а то су сазнања правног лица о: – значајним финансијским тешкоћама дужника; – покретању судског спора;– кршењу уговора, као што је неиспуњење обавезе или закаснеле исплате камате или главнице; – високој вероватноћи банкрота или друге финансијске реорганизације дужника; – значајним променама са штетним утицајем које су се одиграле у технолошком, тржишном, еко-номском или правном окружењу у ком дужник послује итд.

Када су објективни докази ограничени или нису у потпуности релевантни, правно лице користи своје искуство и расуђивање за процену наплативости потраживања.

Књиговодствена вредност потраживања смањује се директно или коришћењем рачуна исправке вредности.

Стандарди не дефинишу посебне услове или критеријуме по којима треба извршити индиректан или директан отпис потраживања, тако да је то питање процене надлежног органа правног лица, као и усвојене рачуноводствене политике за вредновање потраживања. Уобичајено је да се дирек-тан отпис потраживања врши на основу застарелости, принудног поравнања, вансудског поравнања, судске пресуде и сл. Када се ради о индиректној исправци, она се може вршити на основу процене руководства друштва или одељења/лица у чију је надлежност прене-сена дата процена или на основу старосне структуре купаца (рок доспелости за наплату).

У вези са одмеравањем потраживања од купаца у иностранству, подсећамо да се та потра-живања курсирају на дан биланса, односно врши се прерачунавање стране валуте у динар према важећем средњем курсу валуте. Приликом курсирања јављају се курсне разлике, позитивне или негативне. Уколико друштво обезбеди исправку вредности за потраживања у страној валути, и утврђени износ исправке треба да се курсира.

Када је у питању одмеравање потраживања са валутном клаузулом, на дан билансирања 31. 12. 2016. сва нереализована потраживања са уговореном валутном клаузулом треба прерачунати ради превођења у динаре по уговореном курсу који може бити различит од средњег курса НБС.

3. Вредновање дугорочних и краткорочних обавеза Приликом вредновања обавеза на дан биланса неопходно је спровести следеће кораке:

1) проверити да ли су обавезе адекватно рекласификоване на краткорочне и дугорочне;

14

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

2) проверити да ли су обавезе евидентиране у оквиру одговарајућих рачуна. Посебну пажњу обра-тити на то да ли су краткорочне и дугорочне обавезе из односа са повезаним лицима евидентиране на посебним прописаним рачунима;3) обелоданити у Напоменама уз финансијске извештаје неусаглашене обавезе у укупном износу;4) спровести курсирање обавеза уговорених у страној валути и са валутном клаузулом и евиден-тирање обрачунатих курсних разлика;5) узети у обзир све корективне догађаје у вези са обавезама које су настале након датума биланса.

Обавеза се класификује као краткорочна ако задовољава неки од следећих критери-јума: – очекује се да ће бити измирена у току уобичајеног пословног циклуса друштва; – држи се првенствено за трговање; – доспева за измирење у року од дванаест месеци после извештајног периода; и – друштво нема безусловно право да одложи измирење обавезе за најмање дванаест месеци после извештајног периода.

Све остале обавезе које доспевају у року дужем од дванаест месеци, класификују се после извештајног периода као дугорочне обавезе.

Краткорочне финансијске обавезе се признају у висини својих номиналних износа који проистичу из пословних и финансијских трансакција.

Почетно признавање финансијских обавеза врши се по њиховој фер вредности увећаној за трошкове трансакције који се могу директно приписати стицању или емитовању финан-сијске обавезе. После почетног признавања финансијске обавезе се вреднују по аморти-зованој вредности, коришћењем методе ефективне камате.

Обавезе у страној валути евидентирају се у пословним књигама друштва тако што се девизна обавеза курсира на дан трансакције по средњем курсу НБС. Такође, на дан биланса је потребно извршити курсирање свих недоспелих девизних обавеза по средњем курсу НБС на дан биланса, а курсну разлику која је настала курсирањем обавезе на дан трансакције и дана биланса евидентирати на рачуну позитивне/негативне курсне разлике у билансу успеха.

3.1. Одређене специфичности у вези са вредновањем обавеза

1) Трошкови позајмљивањаПравна лица која примењују МРС/МСФИ, имају обавезу да капитализују трошкове позај-

мљивања у вези са задуживањем путем кредита, односно, трошкови позајмљивања који непосредно могу да се вежу за стицање, изградњу или израду квалификованог средства, обавезно се приписују (капитализују) набавној вредности/цени коштања тог средства. Овај захтев конкретно значи да ако је, на пример, друштво узело дугорочни кредит код банке за изградњу производног погона, доспела камата се неће евидентирати као расход већ ће увећати цену коштања производног погона.

Скрећемо пажњу да привредни субјекти који примењују МСФИ за МСП, као и они који примењују Правилник за микро и друга правна лица, немају могућност капитализовања трошкова позајмљивања, већ се сви трошкови позајмљивања признају као расход у пе-риоду у којем су настали.

2) Обавезе по кредитимаПриликом састављања годишњег финансијског извештаја за 2016. годину, друштва која имају

обавезе по основу кредита треба да обаве следеће кораке: ● да изврше правилно разграничење трошкова камата, односно да евидентирају део камате која се односи на 2016. годину, а која још није доспела за плаћање, односно биће плаћена у 2017. години;● да прерачунају обавезу по основу главнице кредита према средњем курсу валуте на дан биланса стања, уколико се ради о кредитима у страној валути или кредитима са валутном клаузулом;

ФЕБРУА


15

● да део обавезе по основу дугорочних кредита који доспевају за плаћање у 2017. години, рекла-сификују са обавеза по основу дугорочних кредита на конто 424 – Део дугорочних кредита и зајмова који доспева до једне године.

3) Обавезе по основу финансијског лизингаПриликом почетног признавања финансијски лизинг се признаје као средство и обавеза у

билансу стања, у износу који је једнак збиру: ● ниже од следеће две вредности:

– фер вредности примљеног средства или – садашње вредности минималних плаћања лизинга; и

● свих почетних иницијалних директних трошкова лизинга који се капитализују, односно укључују у набавну вредност предмета лизинга.

Корисник лизинга током трајања уговора о лизингу у складу са Планом врши плаћања лизинг рате која садржи и главницу и камату. Из тог разлога корисник лизинга приликом књижења лизинг рату треба да раздвоји на два дела:

– отплату главнице (књижење се врши задужењем рачуна 416 уз одобрење рачуна 241); и – плаћање камате (књижење се врши задужењем рачуна 562 уз одобрење рачуна 241).

Финансијски лизинг код корисника лизинга проузрокује три врсте расхода, и то: – расходе амортизације за средства узета у лизинг; – расходе камата; и – трошкове текућег одржавања, осигурања и регистрације (само у случају возила).

На датум биланса стања, односно приликом састављања финансијских извештаја кори-сници лизинга треба да: ● прерачунају обавезу по основу главнице која је исказана на рачуну 416, према уговоре-ном курсу стране валуте на дан биланса стања, уколико уговор о финансијском лизингу садржи валутну клаузулу; ● део обавезе по основу финансијског лизинга који доспева за плаћање до једне године, рекласификују са рачуна 416 на рачун 425 – Део осталих дугорочних обавеза које доспева-ју до једне године. Наведени обрачун правна лица врше на основу податка из ануитетног плана.

* * *

16

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

САСТАВЉАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОСТАЛОМ РЕЗУЛТАТУ ЗА 2016. ГОДИНУ

Садржина и форма образаца финансијских извештаја, као и садржина позиција у обрасцима, прописана је Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за при-

вредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 и 144/2014 – у даљем тексту: Правилник).

Општа правила прописана Правилником, која важе за све обрасце финансијских извештаја укључујући и Извештај о осталом резултату, следе: ● у заглавља која су прописана на обрасцима обавезно се уносе подаци о друштву (назив, седиште, матични број, шифра делатности и ПИБ); ● у погледу садржине појединих група рачуна и рачуна у обрасцима поступа се према одредба-ма Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна дру-штва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник о контном оквиру); ● у обрасце се износи уписују у хиљадама динара; ● при састављању редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину подаци за 2015. годину се уносе као упоредни подаци (колона претходна година);

Правна лица укупан резултат пословања приказују у два посебна извештаја: у Билансу успеха и у Извештају о осталом резултату. Док образац Биланс успеха попуњавају сва правна лица, обра-зац Извештај о осталом резултату попуњавају правна лица која примењују МРС и МСФИ, односно МСФИ за МСП.

Извештај о осталом резултату У обрасцу Извештај о осталом резултату правно лице које примењује МРС/МСФИ, односно

МСФИ за МСП, уноси податке у колоне 5 и 6 према садржини група рачуна означених у колони 1 тог обрасца.

У Извештају о осталом резултату исказују се компоненте осталог свеобухватног добитка или губитка у складу са: ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 1 Презентација финансисјких извештаја („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014);● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 16 Некретнине, постројења и опрема („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 16); ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 38 Нематеријална имовина („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 38); ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 19 Примања запослених („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 19); ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 21 Ефекти промена девизних курсева („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 21); ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 28 Инвестиције у придружене ентитете и заједничке подухвате („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 28); ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и одмеравање („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 39); ● Међународним стандардом финансијског извештавања – МСФИ 7 Финансијски инструменти: обелодањивања („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014) и ● другим релевантним МРС/МСФИ, односно МСФИ за МСП.

Дакле, у Извештају о осталом резултату приказују се промене које су признате у оквиру укупног капитала, односно на рачунима групе 33 – Ревалоризационе резерве и нереализо-вани добици и губици. На овим рачунима се у складу са Правилником о контном оквиру исказују ефекти ревалоризације и нереализовани добици и губици који се укључују у Извештај о осталом резултату, а могу настати по основу: 1) ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме;

ФЕБРУА


17

2) промене у актуарским добицима и губицима; 3) добитака/губитака по основу улагања у власничке инструменте капитала; 4) добитака/губитака по основу удела у осталом свеобухватном добитку или губитку при-дружених друштава; 5) добитака/губитака по основу прерачуна финансијских извештаја иностраног послова-ња; 6) добитака/губитака по основу инструмената заштите нето улагања у инострано посло-вање; 7) добитака/губитака по основу инструмената заштите од ризика (хеџинга) новчаног тока; 8) добитака/губитака по основу промене фер вредности хартија од вредности, располо-живих за продају.

У самом обрасцу Извештај о осталом резултату остали свеобухватни добитак/губитак се дели на:

1. ставке које неће бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периодима, а које обухватају следеће (АОП 2003-АОП 2010): ● АОП 2003-2004 – промене по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, по-стројења и опреме (рачун 330) у складу са МРС 16 и МРС 38; ● АОП 2005-2006 – актуарски добици или губици по основу планова дефинисаних примања (рачун 331). С обзиром на то да у нашим условима не постоје планови дефинисаних примања, како је то наведено у МРС 19 и Одељку 28 Примања запослених МСФИ за МСП, према нашем мишљењу овај АОП ће бити празан; ● АОП 2007-2008 – добици или губици по основу улагања у власничке инструменте капитала (ра-чун 332); ● АОП 2009-2010 – добици или губици по основу удела у осталом свеобухватном добитку или гу-битку придружених друштава (рачун 333). Овај АОП ће се попуњавати само приликом састављања консолидованих финансијских извештаја;

2. ставке које накнадно могу бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периоди-ма, а које обухватају следеће (АОП 2011-АОП 2018): ● АОП 2011-2012 - добици или губици по основу прерачуна финансијских извештаја иностраног пословања (рачун 334). Овај АОП ће се попуњавати само приликом састављања консолидованих финансијских извештаја; ● АОП 2014-2015 – добици или губици од инструмената заштите нето улагања у инострано посло-вање (рачун 335); ● АОП 2015-2016 – добици или губици по основу инструмената заштите ризика (хеџинга) новчаног тока (рачун 336); ● АОП 2017-2018 – добици или губици по основу хартија од вредности расположивих за продају (рачун 337). Овај АОП ће попуњавати правна лица која примењују МРС 39. Што се тиче правних лица која примењују МСФИ за МСП, овај АОП ће имати попуњен само она правна лица која су у својим рачуноводственим политикама изабрали да примењују МСР 39 уместо Одељка 11 – Финан-сијски инструменти МСФИ за МСП.

Неке од специфичности приликом попуњавања овог обрасца су:● на позицији нето добитка, односно нето губитка (АОП 2001 и 2002) исказује се нето добитак или нето губитак утврђен у Билансу успеха; ● на позицији повећања или смањења ревалоризационих резерви исказују се само промене (по-већање и смањење) настале у току периода. Дакле, не исказује се стање на рачуну 330 на дан 31.12, већ само промене настале у току године; ● на позицији повећања ревалоризационих резерви (АОП 2003) исказује се повећање по осно-ву ревалоризације некретнина, постројења и опреме. Ово повећање исказује се у бруто износу,

18

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

односно без умањења по основу одложеног пореза. Смањење ревалоризационих резерви по основу одложеног пореза исказује се у оквиру позиције пореза на свеобухватни добитак или губитак пе-риода (АОП 2021); ● на позицији смањења ревалоризационих резерви (АОП 2004) не исказују се смањења настала по основу преноса ревалоризационих резерви на нераспоређену добит (или губитак) у случају отуђења ревалоризованог средства или у случају преноса разлике настале по основу обрачунате амортизаци-је на ревалоризовану вредност средства и обрачунате амортизације на набавну вредност средства. ● АОП 2011 и 2012 – добици или губици по основу прерачуна финансијских извештаја ино-страног пословања – биће попуњен само када се саставља консолидовани финансијки из-вештај о осталом резултату, с обзиром да се конто 334 употребљава за прерачун финансијских извештаја иностраног пословања приликом састављања консолидованих финансијских извештаја. Дакле, приликом састављања извештаја о осталом резултату за годишње финансијске извештаје ова два АОП-а се неће попуњавати.

Пример попуњавања извештаја о осталом резултату1. Друштво АБЦ које је 100 % у власништву физичког лица и примењује пуне МРС/МСФИ. Друштво је исказало нето резултат у Билансу успеха за 2016. годину у износу од 100.000 динара.2. Друштво вреднује своје некретнине по ревалоризованој (фер) вредности. Промене у току године на рачуну ревалоризационих резерви су повећање ревалоризационих резерви по основу процене у износу од 10.000 динара и смањење истих по основу отуђења у износу од 2.000 динара.3. Друштво вреднује хартије од вредности расположиве за продају по фер вредности. Једина про-мена на овој позицији је усклађивање са фер вредношћу хартија на дан биланса у износу од 7.000 динара.

Саставити Извештај о осталом резултату за 2016. годину.

ИЗВЕШТАЈ О ОСТАЛОМ РЕЗУЛТАТУ

У период од 1. јануара до 31. децембра 2016. године– у хиљадама динара -

Група рачуна,

рачунПОЗИЦИЈА АОП Напомена

број

Износ

Текућа година

Претходна година

1 2 3 4 5 6

А. НЕТО РЕЗУЛТАТ ИЗ ПОСЛОВАЊА

I. НЕТО ДОБИТАК (АОП 1064) 2001 100,000 80,000

II. НЕТО ГУБИТАК (АОП 1065) 2002

Б. ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК

а) Ставке које неће бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периодима

330 1. Промене ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме

а) повећање ревалоризационих резерви 2003 10,000

б) смањење ревалоризационих резерви 2004 2,000 1,000

331 2. Актуарски добици или губици по основу планова дефинисаних примања

а) добици 2005

б) губици 2006

ФЕБРУА


19

332 3. Добици или губици по основу улагања у власничке инструменте капитала



333 4. Добици или губици по основу удела у осталом свеобухватном добитку или губитку придружених друштава



б) Ставке које накнадно могу бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периодима

334 1. Добици или губици по основу прерачуна финансијских извештаја иностраног пословања



335 2. Добици или губици од инструмената заштите нето улагања у инострано пословање



336 3. Добици или губици по основу инструмената заштите ризика (хеџинга) новчаног тока



337 4. Добици или губици по основу хартија од вредности расположивих за продају

а) добици 2017 7,000 2,000


I. ОСТАЛИ БРУТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК (2003+2005+2007+2009+2011+2013+2015+2017) - (2004+2006+2008+2010+2012+2014+2016+2018) ≥ 0 2019 15,000 1,000

II. ОСТАЛИ БРУТО СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК (2004+2006+2008+2010+2012+2014+2016+2018) - (2003+2005+2007+2009+2011+2013+2015+2017) ≥ 0 202 0 0

III. ПОРЕЗ НА ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК ПЕРИОДА 2021 2,250 150

IV. НЕТО ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК (2019-2020-2021) ≥ 0 2022 12,750 850

V. НЕТО ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК (2020-2019+2021) ≥ 0 2023 0 0

в. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ РЕЗУЛТАТ ПЕРИОДА

I. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК (2001-2002+2022-2023) ≥ 0 2024 112,750 80,850

II. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК (2002-2001+2023-2022) ≥ 0 2025 0 0

г. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК (2027+2028) = АОП 2024 ≥ 0 или АОП 2025 > 0 2026 112,750 80,850

1. Приписан већинским власницима капитала 2027 112,750 80,850

2. Приписан власницима који немају контролу 2028 С обзиром да је Друштво АБЦ у већинском власништву једног лица, на АОП 2027 је приказан

износ укупног нето свеобухватног добитка који у потпуности припада већинском власнику. У слу-чају да друштво није у већинском власништву, износ укупног нето свеобухватног добитка би се са позиције АОП 2026 приказао на АОП 2027 и АОП 2028, у сразмери са % власништва у капиталу већинског и мањинског власника.

* * *

20

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА ЗА 2016. ГОДИНУ

Резултат пословања привредних друштава утврђује се после спроведених књижења свих пословних промена и обрачуна на крају пословне године.

Наиме, на крају године, после књижења свих рачуна прихода и расхода, врши се затварање ра-чуна расхода и прихода, утврђивање резултата и састављање обрасца Биланс успеха. Привредни субјекти су дужни да пословне књиге за 2016. годину закључе најкасније до рока за доста-вљање финансијских извештаја. Крајњи рок за достављање финансијских извештаја за јавно објављивање је 30. јун 2017. године. Правна лица која пре крајњег рока састављају и достављају финансијске извештаје за јавно објављивање Агенцији за привредне регистре, дужна су да исте закључе до тог рока.

1. Закључак рачуна и пренос расходаЗакључивању рачуна расхода и прихода претходи пренос расхода и прихода.

Књиговодствено евидентирање преноса расхода: Дугује рачун: 599 – Пренос расхода (за збир свих расхода) Потражују рачуни: рачуни групе од 50 до 59

Књиговодствено евидентирање закључивања рачуна расхода: Дугује рачун: 710 – Рачун расхода и прихода Дугује рачун: 711 – Добитак и губитак пословања које се обустављаПотражује рачун: 599 – Пренос расхода

Књиговодствено евидентирање преноса прихода:Дугују рачуни: рачуни групе од 60 до 69 Потражује рачун: 699 – Пренос прихода (за збир свих прихода)

Књиговодствено евидентирање закључивања рачуна прихода:Дугује рачун: 699 – Пренос прихода Потражује рачун: 710 – Рачун расхода и прихода Потражује рачун: 711 – Добитак и губитак пословања које се обуставља

2. Закључак рачуна успеха и утврђивање укупног резултатаСтања са рачуна 710 и 711 преносе се на рачун 712 ради утврђивања укупног резултата.

Књиговодствено евидентирање преноса укупног резултата када су приходи већи од расхода (добитак):

Дугује рачун: 710 – Рачун расхода и прихода Дугује рачун: 711 – Добитак и губитак пословања које се обустављаПотражује рачун: 712 – Пренос укупног резултата

Пренос укупног резултата (добитка):Дугује рачун: 712 – Пренос укупног резултатаПотражује рачун: 720 – Добитак или губитак Потражни салдо на рачуну 720 представља добитак пре опорезивања и исказује се у

обрасцу Биланс успеха на АОП 1058.Књиговодствено евидентирање преноса укупног резултата када су расходи већи од прихода (губитак):

Дугује рачун: 712 – Пренос укупног резултатаПотражује рачун: 710 – Рачун расхода и прихода Потражује рачун: 711 – Добитак и губитак пословања које се обуставља

Пренос укупног резултата (губитка):Дугује рачун: 720 – Добитак или губитак Потражује рачун: 712 – Пренос укупног резултатаДуговни салдо на рачуну 720 представља губитак пре опорезивања и исказује се у обра-

сцу Биланс успеха на АОП 1059.

ФЕБРУА


21

3. Утврђивање нето добитка или нето губитка Нето добит у Билансу успеха је, по билансној шеми, рачуноводствени добитак пре опорезива-

ња, умањен за текући порез на добит, коригован за одложене пореске расходе и одложене пореске приходе, и умањен за исплаћена лична примања послодавца (исплаћене међудивиденде и друга узимања послодавца из имовине друштва).

3.1 Утврђивање обавезе за порез на добитПре утврђивања нето добитка или губитка треба утврдити износ обавезе за порез на добит.

Порески обвезник током године плаћа порез на добит у виду месечних аконтација до 15. у месецу за претходни месец, а по истеку пореског периода утврђује коначну пореску обавезу коју пореди са плаћеним аконтацијама. Дакле, у току године су на рачуну 721 књижене обрачунате и плаћене аконтације пореза – задужењем овог рачуна а одобрењем 481 – Обавезе за порез из резултата, и задужењем рачуна 481 а одобрењем рачуна 241 – Текући рачун – за извршена плаћања.

На крају године, а на основу утврђеног коначног износа обавезе за порез у пореском билансу и пореској пријави, стање на рачуну 721 се своди на износ обрачунат у пријави и врши се књижење разлика следећим ставовима:У случају да је утврђена већа обавеза за порез од плаћених аконтација:

Дугује рачун: 721 – Порески расход периода Потражује рачун: 481 – Обавезе за порез из резултата

У случају да је утврђена мања обавеза за порез од плаћених аконтација:Дугује рачун: 481 – Обавезе за порез из резултата Потражује рачун: 721 – Порески расход периода– по коначном обрачуну порезаДугује рачун: 223 – Потраживања за више плаћен порез на добитакПотражује рачун: 481 – Обавезе за порез из резултата– за потраживања по основу више плаћених аконтација у односу на коначну обавезу

пореза на добит

3.2 Утврђивање одложених порезаОдложене пореске расходе и приходе обрачунавају правна лица која примењују:

• Међународне рачуноводствене стандарде односно Међународне стандарде финансијског извештавања (тзв. пуни МРС/МСФИ) • Међународни стандард финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете (тзв. МСФИ за МСП).

Скрећемо пажњу да правна лица и предузетници који примењују Правилник о начину призна-вања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014), немају прописану обавезу обрачунавања одложених пореза.

Одложени порези се обрачунавају као: – одложени порески приходи (став за књижење 288/722)– одложени порески расходи (став за књижење 722/498)

3.3 Утврђивање нето добитка или нето губиткаКњижење утврђивања нето добитка врши се на следећи начин:

Дугује рачун: 720 – Добитак или губитак Дугује рачун: 721 – Порески расход периодаДугује рачун: 722 – Одложени порески расходи и приходи периодаДугује рачун: 723 – Лична примања послодавцаПотражује рачун: 724 – Пренос добитка или губитка

– за утврђивање нето добиткаДугује рачун: 724 – Пренос добитка или губиткаПотражује рачун: 341 – Нераспоређена добит текуће године

22

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

– за пренос нето добитка у биланс стањаИзнос са рачуна 341 – Нераспоређена добит текуће године, представља нето добитак и

исказује се на позицији АОП 1064 у Обрасцу Биланс успеха и АОП 04193 у Обрасцу Биланс стања.

Књижење утврђивања нето губитка врши се на следећи начин:Дугује рачун: 724 – Пренос добитка или губиткаПотражује рачун: 720 – Добитак или губитак Потражује рачун: 721 – Порески расход периодаПотражује рачун: 722 – Одложени порески расходи и приходи периодаПотражује рачун: 723 – Лична примања послодавца

– за утврђивање нето губиткаДугује рачун: 351 – Губитак текуће годинеПотражује рачун: 724 – Пренос добитка или губитка

– за пренос нето губитка у биланс стањаИзнос са рачуна 351 – Губитак текуће године, представља нето губитак и исказује се на

позицији АОП 1065 у Обрасцу Биланс успеха и АОП 0423 у Обрасцу Биланс стања.

4. Састављање Обрасца Биланс успеха након закључка рачуна У Образац Биланс успеха правна лица која примењују МРС/МСФИ, односно МСФИ за МСП,

исказују податке у колонама 5 и 6 на свим позицијама означеним словним ознакама, рим-ским и арапским бројевима, према садржини група рачуна и рачуна по појединим позицијама (АОП) тог обрасца.

Микро правна лица (осим других правних лица разврстаних у микро правна лица) и преду-зетници у Обрасцу Биланс успеха исказују скраћени обим података само на позицијама које су означене словним ознакама и римским бројевима.

У Образац Биланс успеха подаци се уносе под ознакама: • приходи и расходи редовног пословања (АОП 1001 до 1053); • добици и губици по основу редовног пословања пре опорезивања, под ознакама (АОП 1054 и 1055);• добици и губици по основу пословања које се обуставља (АОП 1056 и 1057); • добитак и губитак периода пре опорезивања (АОП 1058 и 1059); • порески расход периода (АОП 1060); • исплаћена лична примања послодавца (АОП 1063); • добитак и губитак периода после опорезивања (АОП 1064 и 1065).

4.1 Начин попуњавања одређених АОП у Обрасцу Биланс успеха У наставку је дат начин попуњавања одређених АОП позиција код којих се јављају најчешће

недоумице: • На АОП 1056 и 1057 исказују су нето добици и губици по основу пословања које се обуста-вља, као и ефекти промене рачуноводствених политика и исправке грешака из ранијих година. Ове трансакције исказују се на рачунима група 59 и 69, без рачуна 599 и 699 који служе за пренос расхода односно прихода. У Обрасцу Биланс успеха наведени добици и губици, исказани на рачунима групе 59 и 69, међусобно се пребијају и приказује се њихова разлика, нето добитак или нето губитак. Према томе, због приказивања на нето принципу податак се не може истовремено исказати и на АОП 1056 и на АОП 1057. • На АОП 1060 – Порески расход периода, исказује се расход по основу обрачунатог пореза на добит у складу са пореским прописима, који се евидентира на рачуну 721 – Порески расход периода, задужењем овог рачуна у корист рачуна 481 – Обавезе за порез из резултата. • На АОП 1063 – Лична примања послодавца, исказују се исплате личних примања послодавцу у току године. На овом рачуну исказује се и бруто износ исплаћених међудивиденди у складу са оснивачким актима привредних друштава, као и све друге исплате послодавцу које се не сматрају пословним расходима.

ФЕБРУА


23

• На АОП 1066 уноси се износ дела нето добитка са АОП 1064 који припада мањинским улагачима, а под ознаком АОП 1067 износ дела нето добитка исказаног са АОП 1064 који припада власницима матичног правног лица. Према томе, збир података на позицијама АОП 10666 и 1067 не може бити већи од износа нето добитка приказаног на АОП 1064. • На АОП 1068 уноси се износ основне зараде по акцији, утврђен у складу са Међународним ра-чуноводственим стандардом – МРС 33 Зарада по акцији („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС 33). Обавезу исказивања зараде по акцији имају само јавна (акционарска) друштва.

5. Пример књижења закључка рачуна успеха главне књиге и утврђивања резултата текуће године када привредно друштво послује са добитком

На основу претпостављених података о приходима и расходима, као и износу пореза на добит и одложених пореских прихода и расхода, извршен је закључак рачуна успеха и утврђен резултат текуће године.

Р. бр. Рачун

ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6 1) 599 Пренос расхода 11.000.000

50 до 59 Расходи 11.000.000 – закључак рачуна расхода

2) 60 до 69

Приходи 13.000.000

699 Пренос прихода 13.000.000 – закључак рачуна расхода

3) 699 Пренос прихода 13.000.000 599 Пренос расхода 11.000.000 710 Расходи и приходи 2.000.000 – пренос прихода и расхода

4) 710 Расходи и приходи 2.000.000 712 Пренос укупног резултата 2.000.000 – пренос укупног резултата пре опорезивања

5) 712 Пренос укупног резултата 2.000.000 720 Добитак или губитак 2.000.000 – утврђени добитак пре опорезивања

6) 721 Порески расход периода 500.000 481 Обавезе за порез из резултата 500.000 – обрачунати порез на добит

7) 722 Одложени порески расходи периода 400.000 498 Одложене пореске обавезе 400.000 – признавање одложених пореских расхода

8) 720 Добитак или губитак 2.000.000 721 Порески расход периода 500.000 722 Одложени порески расходи периода 400.000 724 Пренос добитка или губитка 1.100.000 – пренос нето добити

9) 724 Пренос добитка или губитка 1.100.000 341 Нераспоређени добитак текуће године 1.100.000 – за утврђену нето добит текуће године

24

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

6. Пример књижења закључка рачуна успеха главне књиге и утврђивања резултата текуће године када привредно друштво послује са губитком

На основу претпостављених података о приходима и расходима, као и износу пореза на добит и одложених пореских прихода и расхода, извршен је закључак рачуна успеха и утврђен резултат текуће године. У конкретном случају, привредно друштво нема порез на добит, а претпоставка је да није признало одложен порез.

Р. бр. Рачун

ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6

1) 599 Пренос расхода 5.000.000

50 до 59 Расходи 5.000.000

– пренос расхода

2) 60 до 69 Приходи 3.000.000

699 Пренос прихода 3.000.000

– пренос прихода

3) 710 Расходи и приходи 5.000.000

599 Пренос расхода 5.000.000

– пренос расхода

4) 699 Пренос прихода 3.000.000

710 Расходи и приходи 3.000.000

– пренос прихода

5) 712 Пренос укупног резултата 2.000.000

710 Расходи и приходи 2.000.000

– губитак

6) 720 Добитак или губитак 2.000.000

712 Пренос укупног резултата 2.000.000

– пренос резултата

7) 724 Пренос добитка или губитка 2.000.000

720 Добитак или губитак 2.000.000

– за утврђени нето губитак

8) 351 Губитак текуће године 2.000.000

724 Пренос добитка или губитка 2.000.000

– пренос губитка

* * *

ФЕБРУА


25

ДОСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА АГЕНЦИЈИ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

Достављање финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре (даље: Агенција) уређено је одредбама чл. 33. и 35. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – даље: Закон),

док је начин пријема и обраде финансијских извештаја прописан Правилником о условима и начи-ну јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу регистра финансијских извештаја („Сл. гласник РС”, бр. 127/2014, 101/2016 – даље: Правилник).

У складу са Правилником, извештаје за статистичке потребе, финансијске извештаје и докумен-тацију из члана 34. Закона, који су потписани квалификованим електронским потписом законског заступника, односно другог овлашћеног лица у складу са прописима, обвезници уносе у Посебни информациони систем (ПИС) и достављају Агенцији у електронском облику путем интер-нета, а по поступку који је утврђен техничким упутством за примену Посебног информа-ционог система (даље: Техничко упутство).

Достављање финансијских извештаја и докумената путем Посебног информационог система

Поступак састављања и достављања финансијских извештаја и документације у електронском облику, потписаних квалификованим електронским потписом законског заступника, одвија се у неколико корака, и то: ● извештаји за статистичке потребе и финансијски извештаји уносе се у ПИС ФИ; ● ревизорски извештај у форми електронског документа, уноси се у ПИС ФИ систем; ● остала документација из члана 34. Закона уноси се у ПИС ФИ систем на један од два начина:

– у форми електронских докумената, ако је састављена у електронском облику и потписана ква-лификованим електронским потписом председника органа управљања; или – у форми дигитализованих докумената, ако је састављена у папирном облику и потписана своје-ручним потписом председника органа управљања, коју законски заступник обавезно верификује својим квалификованим електронским потписом;

● унесене финансијске извештаје са документацијом из члана 34. Закона потписује законски за-ступник својим квалификованим електронским потписом и истовремено доставља, путем ПИС ФИ система, Агенцији; ● одмах по пријему пакета финансијског извештаја Агенција обвезнику доставља потврду о томе, са бројем под којим је ФИ заведен.

За пуну примену ПИС ФИ система обвезници подношења финансијских извештаја треба да обезбеде: рачунар, интернет прикључак, квалификовани електронски потпис законског за-ступника, читач картице (ако је потпис на флеш меморији, читач није потребан).

Извештаји за статистичке потребе Извештаје за статистичке потребе, који обухватају Биланс стања, Биланс успеха и Ста-

тистички извештај, обвезници достављају Агенцији за пословну годину која је једнака ка-лендарској.

Такође, обвезници који имају пословну годину различиту од календарске, достављају Агенцији извештаје за статистичке потребе за пословну годину која је једнака календарској.

Уз извештаје за статистичке потребе обвезници достављају захтев за обраду тог извештаја.

Према члану 35. Закона, рок за достављање извештаја за статистичке потребе је до 28. фебруара 2017. године за извештаје који се састављају за календарску 2016. годину.

26

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Истовремено достављање годишњег финансијског извештаја и извештаја за статистичке потребе

Правна лица, односно предузетници дужни су да редовне годишње финансијске извештаје за извештајну годину доставе Агенцији ради јавног објављивања најкасније до 30. јуна 2017. године.

Правна лица која имају пословну годину различиту од календарске, дужна су да редовне годишње финансијске извештаје за извештајну годину доставе Агенцији ради јавног објављивања најкасније у року од шест месеци од дана када су ти извештаји састављени.

Према члану 14. Правилника, обвезник који има пословну годину једнаку календарској, може уз извештај за статистичке потребе да достави и остале извештаје који чине редовни годишњи финансијски извештај, сагласно Закону, као и документацију из члана 34. Закона.

У наведеним случајевима се сматра да је обвезник испунио и обавезу достављања ре-довног годишњег финансијског извештаја и документације из члана 34. Закона за јавно објављивање, ако плати накнаду за јавно објављивање и достави захтев за обраду изве-штаја за статистичке потребе и јавно објављивање финансијског извештаја на прописаном обрасцу.

Захтев за обраду извештаја за статистичке потребе, уколико се истовремено достављају и годишњи финансијски извештаји, обавезно садржи изјаву обвезника да доставља и редовне годишње финансијске извештаје, као и обавештење о разврставању.

Изјава о неактивности

Обвезник који није имао пословних догађаја нити у пословним књигама има податке о имовини и обавезама у извештајној години, доставља Агенцији изјаву о неактив-ности, потписану квалификованим електронским потписом законског заступника, до краја фебруара 2017. године, путем посебног информационог система.

Дакле, да би правно лице или предузетник могло да да изјаву о неактивности, у својим послов-ним књигама не сме да има евидентирану имовину нити обавезе, као ни приходе и расходе текуће године. У највећем броју случајева изјаву о неактивности могу да дају новооснована правна лица која нису имала пословних активности.

Достављањем изјаве о неактивности сматра се да је испуњена обавеза достављања из-вештаја за статистичке потребе и редовног годишњег финансијског извештаја за извештај-ну годину на коју се изјава односи.

Обвезник који је доставио изјаву о неактивности за извештајну годину, сматра се микро правним лицем у наредној години, сходно члану 6. Закона.

Документација која се доставља уз финансијске извештаје ради јавног објављивања

Сва правна лица, осим предузетника, достављају документацију под 1) и 2), док доку-ментацију под 3) и 4) достављају правна лица (и предузетници) која имају обавезу у складу са Законом.

1) Одлука о усвајању финансијских извештаја. У случајевима када од стране скупштине или другог надлежног органа обвезника није донета одлука о усвајању редовног годишњег финансијског извештаја до истека рока за достављање финансијских извештаја Агенцији, законски заступник може уместо те одлуке да достави изјаву о томе, уз навођење разлога због којих та одлука није доне-та. Када скупштина, односно други надлежни орган обвезника накнадно донесе одлуку о усвајању финансијског извештаја, обвезник ће поднети Захтев за замену јавно објављене документације на прописаном обрасцу.

ФЕБРУА


27

2) Одлука о расподели добити, односно покрићу губитка по редовном годишњем финан-сијском извештају. У случају да није донета одлука о расподели добити односно покрићу губитка, уместо те одлуке законски заступник доставља Агенцији изјаву да она није донета. Када скупштина, односно други надлежни орган обвезника накнадно донесе одлуку о расподели добити односно покрићу губитка, обвезник ће такође поднети Захтев за замену јавно објављене документације на прописаном обрасцу.

3) Извештај о пословању. Састављају га велика правна лица и јавна друштва (независно од ве-личине), као и она која се припремају да постану јавна, док микро, мала и средња правна лица, осим јавних друштава (независно од величине), нису дужна да га састављају.

4) Ревизорски извештај уз који су приложени финансијски извештаји који су били предмет ревизије, достављају само правна лица и предузетници обвезници ревизије финансијских извештаја.

Наведена документација доставља се Агенцији заједно са финансијским извештаји-ма за јавно објављивање најкасније до 30. 6. 2017. године за годишњи финансијски извештај за 2016. годину.

Приликом предаје финансијских извештаја за 2015. годину Агенција је оспоравала одлуке о усва-јању финансијских извештаја и расподеле добити односно покрићу губитка, које је потписивао за-конски заступник уместо председник скупштине. Заправо, иако је исто лице законски заступник и као једини оснивач и председник скупштине, а у потпису одлуке је наведено „законски заступник”, Агенција није прихватала овакве одлуке као исправне. Имајући у виду наведено, Министарство финансија је издало мишљење бр. 011-00-1303/ 2015-16 од 30. 11. 2015. године, чији извод дајемо у наставку:

„...Имајући у виду горе наведено, а у вези са питањем под бр. 1, мишљења смо да би Регистар финансијских извештаја требало да сматра формално исправним, тј. да прихвати све оне одлуке о усвајању финансијског извештаја и одлуке о расподели добити/покрићу губитка, које садрже минимум елемената и недвосмислено указују да се ради о кон-кретном типу документа (нпр., да је реч о одлуци која се односи на усвајање финансијских извештаја за одређену годину, да се из ње јасно види о ком обвезнику се ради и сл.). У складу са одредбама Закона и Правилника (не постоје одредбе које дефинишу шта се сматра исправ-ном одлуком у смислу наведених прописа) Регистар је надлежан за јавно објављивање ових докумената (достављених од стране обвезника) на својој интернет страници (финансијски из-вештаји су потпуни ако је, између осталог, достављена сва прописана документација) и нема овлашћења да нпр. налаже скупштини (или другом органу) одређеног правног лица да изврши корекцију својих одлука и њихово поновно усвајање. Међутим, желимо да истакнемо да према нашем мишљењу у појединим случајевима, када је, рецимо, одлука о усва-јању финансијског извештаја јавно објављена, а један од оснивача тог правног лица указује да одлука није законита, Регистар може јавно објавити и достављено изјашњење оснивача уз предметну одлуку.”

Потврда о извршеном упису у Регистар

О извршеном упису у Регистар и јавном објављивању финансијских извештаја и документације Регистар издаје и обвезнику доставља потврду на електронску адресу подносиоца захтева за јавно објављивање. Потврда о јавном објављивању финансијских извештаја и документације објављује се и на интернет страници Агенције у оквиру Регистра.

Ова потврда садржи податке за идентификацију обвезника, врсту финансијског извештаја, датум пријема и датум јавног објављивања тог извештаја, и списак примљених и објављених докумената, као и податке о величини правног лица, која је верификована од стране Регистра у складу са Законом.

28

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Јавно објављивање финансијских извештаја и документације

Према члану 31. Правилника, Агенција у року од 60 дана од дана пријема потпуног и рачунски тачног финансијског извештаја, податке из тог извештаја јавно објављује на својој интернет страници у оквиру Регистра.

Финансијске извештаје и документацију из члана 34. Закона, који нису потпуни и рачунски тачни, Агенција јавно објављује на својој интернет страници најкасније до 31. октобра на-редне године за пословну годину која је једнака календарској, односно у року од 120 дана од дана достављања непотпуног и рачунски нетачног финансијског извештаја и документације за правна лица која имају пословну годину различиту од календарске.

Накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја Накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја и документације из члана 34.

Закона, као и Изјаве о неактивности, прописане су Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015 и 106/2015, 32/2016, 60/2016 – даље: Одлука о накнадама). Износи накнада нису мењани у односу на претходну годину.

За обраду података за статистичке потребе Агенција не наплаћује накнаду, што значи да се при-ликом достављања финансијских извештаја за статистичке потребе не плаћа накнада.

Прописане накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја за 2016. годину у складу са Одлуком о накнадама износе (у динарима):

ВРСТА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА – ГРУПЕ ОБВЕЗНИКА Износ накнаде

РЕДОВАН ГОДИШЊИ ФИ

Обвезници ревизије (осим микро обвезника) и сва јавна друштва 6.000,00

Микро обвезници ревизије (осим јавних друштава) 3.000,00

Мала правна лица која нису обвезници ревизије 3.000,00

Микро привредна друштва, задруге и установе (осим јавних друштава и јавних предузећа) 1.200,00

Предузетници, микро друга правна лица и синдикати 500,00

Изјава о неактивности 300,00

Остале накнаде износе (у динарима): ОСТАЛЕ НАКНАДЕ Износ накнаде

Финансијски извештаји, документација и Изјава о неактивности, достављени после рока

Основна накнада плус 3.000,00

Замена комплетног финансијског извештаја Основна накнада

Замена само документације уз финансијске извештаје 1.000,00

Све инструкције за плаћање (позив на број, накнада, рачун на који се врши уплата) до-бијају се из система Агенције.

* * *

ФЕБРУА


29

ОТВАРАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ЗА 2017. ГОДИНУ

Отварање пословних књига врши се на почетку пословне године на основу закључног биланса стања претходне године.

Новооснована правна лица и предузетници отварају пословне књиге на основу биланса осни-вања који се саставља на основу пописа имовине и обавеза, са стањем на дан уписа у регистар код Агенције за привредне регистре, односно код другог надлежног органа.

У складу са чланом 23. став 3. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон) рок за закључивање пословних књига је најкасније до рока за достављање финансијских извештаја. За правна лица и предузетнике који су уз извештаје за статистичку обраду до краја фебруара доставили и редовне годишње финансијске извештаје и документаци-ју из чл. 33. и 34. Закона, рок за закључивање пословних књига је 28. фебруар 2017. године. Док правна лица односно предузетници достављају редовне годишње финансијске извештаје ради јавног обелодањивања најкасније до 30. јуна 2017. године, рок за закључивање пословних књига је до наведеног рока.

Отварање пословних књига за 2017. годину У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за при-

вредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Пра-вилник), на рачуну 700 – Отварање главне књиге, приказују се стања почетних позиција активе и пасиве на почетку сваке нове пословне године или у току године. Отварање главне књиге врши се задужењем рачуна 700 у корист рачуна главне књиге са пасивним салдом, односно задужењем рачуна главне књиге са активним почетним салдом а одобрењем ра-чуна 700.

Дакле, почетни салдо (активан и пасиван) код отварања пословних књига за 2017. годину пред-ставља износ који се преноси из закључених пословних књига претходне године. Активни почетни салдо имовине се приликом отварања пословних књига књижи на дуговној страни одговарајућег активног субаналитичког конта, а пасивни почетни салдо обавеза и капитала књижи се на потра-жној страни одговарајућег пасивног субаналитичког конта.

После отварања свих рачуна главне књиге збир дуговне и потражне стране рачуна 700 једнак је збиру биланса стања на основу кога се врши отварање рачуна главне књиге.

Приликом отварања пословних књига на почетку наредне пословне године утврђени резултат пословне године се преноси на резултат ранијих година на следећи начин: ● приликом отварања пословних књига на почетку наредне пословне године салдо са рачуна 341 – Нераспоређени добитак текуће године, преноси се на рачун 340 – Нераспоређени добитак ранијих година (члан 27. став 4. Правилника); ● губитак текуће године који је исказан на рачуну 351, приликом преноса почетног стања у на-редном обрачунском периоду преноси се на рачун 350 – Губитак ранијих година (члан 28. став 4. Правилника).

У складу са казненим одредбама Закона новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара казни-ће се за привредни преступ правно лице ако не отвори и не закључи књиге у складу са Законом, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

Пример отварања пословних књига за 2017. годину Отворити почетно стање на рачунима у главној књизи финансијског књиговодства за 2017. го-

дину ако је стање рачуна у закључном листу на дан 31. децембар 2016. године следеће:

30

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Број рачуна Назив рачуна

Салдо

Дуговни Потражни

0220 Грађевински објекти 2.000.000

0291 Исправка вредности грађевинских објеката 300.000

0230 Постројења и опрема 1.000.000

0292 Исправка вредности постројења и опреме 200.000

024 Инвестиционе некретнине 7.000.000

041 Учешћа у капиталу придружених правних лица и заједничким подухватима 3.000.000

045 Дугорочни кредити у иностранству 1.500.000

101 Материјал 3.000.000

110 Недовршена производња 3.000.000

120 Готови производи 15.000.000

150 Плаћени аванси за материјал, резервне делове и инвентар у земљи 5.000.000

204 Купци у земљи 15.000.000

205 Купци у иностранству 5.600.000

228 Остала краткорочна потраживања 700.000

232 Краткорочни кредити и зајмови у земљи 800.000

241 Текући (пословни) рачун 5.000.000

243 Благајна 400.000

244 Девизни рачун 2.000.000

301 Удели друштва са ограниченом одговорношћу 46.100.000

330 Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме 400.000

341 Нераспоређени добитак текуће године 5.000.000

414 Дугорочни кредити и зајмови у земљи 8.000.000

422 Краткорочни кредити и зајмови у земљи 2.000.000

424 Део дугорочних кредита и зајмова који доспева до једне године 1.000.000

435 Добављачи у земљи 1.500.000

436 Добављачи у иностранству 2.000.000

442 Обавезе по основу комисионе и консигнационе продаје 2.000.000

481 Обавезе за порез из резултата 900.000

490 Унапред обрачунати трошкови 600.000

Свега 70.000.000 70.000.000

ФЕБРУА


31

Отварање почетног стања и прекњижавање на нове рачуне у наредној години у конкретном примеру:


Опис Износ

Дугује Потражује Дугује Потражује 1 2 3 4 5 6 1) 022 Грађевински објекти 2.000.000

023 Постројења и опрема 1.000.000 024 Инвестиционе некретнине 7.000.000 041 Учешћа у капиталу придружених

субјеката и заједничким подухватима 3.000.000 045 Дугорочни пласмани у земљи и

иностранству 1.500.000 101 Материјал 3.000.000 110 Недовршена производња 3.000.000 120 Готови производи 15.000.000 150 Плаћени аванси за материјал, резервне

делове и инвентар у земљи 5.000.000 204 Купци у земљи 15.000.000 205 Купци у иностранству 5.600.000 228 Остала краткорочна потраживања 700.000 232 Краткорочни кредити и зајмови у

земљи 800.000 241 Текући (пословни) рачун 5.000.000 243 Благајна 400.000 244 Девизни рачун 2.000.000 700 Отварање главне књиге 70.000.000 1а) 700 Отварање главне књиге 70.000.000

0291 Исправка вредности грађевинских објеката 300.000

0292 Исправка вредности постројења и опреме 200.000

301 Удели друштва са ограниченом одговорношћу 46.100.000

330 Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме 400.000

341 Нераспоређени добитак текуће године 5.000.000 414 Дугорочни кредити и зајмови у земљи 8.000.000 422 Краткорочни кредити и зајмови у

земљи 2.000.000 424 Део дугорочних кредита и зајмова који

доспева до једне године 1.000.000 435 Добављачи у земљи 1.500.000 436 Добављачи у иностранству 2.000.000 442 Обавезе по основу комисионе и

консигнационе продаје 2.000.000 481 Обавезе за порез из резултата 900.000 490 Унапред обрачунати трошкови 600.000

1б) 341 Нераспоређени добитак текуће године 5.000.000 340 Нераспоређени добитак ранијих

година 5.000.000

* * *

32

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

УСАГЛАШАВАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА И ПРОВЕРА БИЛАНСНИХ ПОЗИЦИЈА ПРЕ САСТАВЉАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА КОД

КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ


У складу са чланом 18. став 1. Уребе о буџетском рачуноводству(„Сл. гласник РС”, број 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба) буџетски корисници су у обавези да изврше усклађивање

евиденција и стања главне књиге са дневником, као и помоћних књига и евиденција са главном књигом, што треба извршити пре припреме финансијских извештаја.

Наиме, предмет усаглашавања у току припреме за састављање финансијских извештаја су подаци исказани на економским класификацијама у пословним књигама. Књижење се у пословним књи-гама врши у складу са структуром конта која су прописана Правилником о стандардном класифи-кационом и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016, 49/2016 и 107/2016 – у даљем тексту: Правилник о Контном плану), а буџетски корисници су у обавези да пословне промене воде у пословним књигама на прописаним шестоцифреним субаналитичким контима, без права да врше допуну контног плана.

У складу са чланом 10. Уредбе корисници буџетских средстава воде дневник, главну књигу и помоћне књиге и евиденције. При томе дневник и главна књига представљају пара-лелну евиденцију у којој збир промета дневника одговара промету главне књиге. У поступку припреме за израду финансијског извештаја треба проверити наведено сла-гање или се у супротном мора предузети детаљна контрола спроведених књижења у току 2016. године.

Примери провере појединих билансних позицијаКао што смо претходно навели, неопходно је да се пре састављања финансијских извештаја из-

врши усаглашавање, односно провера равнотеже на појединим билансним позицијама. У наставку дајемо више примера провере појединих билансних позиција.

1) Провера извршених књижењаУ поступку припреме за састављање финансијских извештаја потребно је извршити проверу

прокњижених пословних промена у току 2016. године и извршити усклађивање стања салда на кон-тима главне књиге и дневника. Потребно је проверити да ли су књижења спроведена на принципу готовинске основе Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор, односно извршити контролу прокњижених прихода, расхода и издатака који су финансирани из прихода, и салдо го-товинских средстава на дан 31. 12. 2016. године.

Потребно је проверити да ли су пословне промене евидентиране на одговарајућим економским класификацијама, у складу са Правилником о контном плану за буџетски систем.

2) Усаглашавање преноса буџетских средстава Индиректни корисници буџетских средстава, пре састављања завршног рачуна за 2016. годину,

треба да изврше усаглашавање преноса буџетских средстава по одобреним апропријацијама са надлежним директним корисником буџетских средстава.

Наведено усаглашавање је врло значајно због тога што су директни корисници буџетских сред-става обавезни да, на основу примљених финансијских извештаја од индиректних корисника, до 28. фебруара 2017. године саставе консолидовани финансијски извештај и доставе га Министарству финансија – Управи за трезор.

ПРИМЕР 1: Провера прокњижених наплаћених прихода од школарине.Корисник буџетских средстава је на дан 31. 12. 2016. године имао исказани наплаћени приход

од школарине 400.000,00 динара. Од наплаћених прихода 300.000,00 се односи на приходе у 2016. години, а 100.000,00 динара на приход у 2017. години.

ФЕБРУА


33

Р. бр.Конто

ОписИзнос

Дугује Потражује Дугује Потражује1 2 3 4 5 6

1. 121112 Текући рачуни 400.000,00122111 Потраживање од купаца 400.000,00

– по уплаћеној школарини – извод2. 122111 Потраживање од купаца 400.000,00

291191 Разграничени остали приходи 400.000,00 – извршено евидентирање потраживања3. 291191 Разграничени остали приходи 300.000,00

742121 Приходи од продаје добара и услуга300.000,00

– свођење на готовинску основу

У 2017. години је, приликом отварања почетног стања и преноса у пословне књиге, остао потражни салдо на 291191 – Разграничени остали приходи, у износу од 100.000,00 динара, који ће се сторнирати и пребацити на 742121 – Приходи од продаје добара и услуга тржишних организација у корист РС.

ПРИМЕР 2: Провера спровођења књижења код датих аванса за набавку робеКорисник буџетских средстава је на основу авансног рачуна уплатио добављачу који је одабран у

поступку јавне набавке, аванс за набавку канцеларијског материјала у износу од 240.000,00 динара, у коме је садржан ПДВ по стопи од 20% у износу од 40.000,00 динара. Из магацина је издат материјал у вредности од 30.000,00 динара.

Р. бр.Конто

ОписИзнос


1 2 3 4 5 61. 123211 Aванси за набавку материјала 200.000,00

123963 Порез на додату вредност 40.000,00

121112 Текући рачун 240.000,00

– плаћени аванс за набавку материјала – извод Управе за трезор

2. 426111 Канцеларијски материјал 200.000,00

291211 Плаћени аванси за набавку материјала 200.000,00

– прокњижени расходи по рачуну добављача

3. 022231 Залихе административног материјала 200.000,00

311261 Залихе потрошног материјала 200.000,00

– пријем материјала у магацин – по пријемници добављача

4. 131211 Обрачунати плаћени расходи 200.000,00

123961 Порез на додату вредност по општој стопи 40.000,00

252111 Добављачи у земљи 240.000,00

– по пријему рачуна добављача

5. 252111 Добављачи у земљи 240.000,00

123211 Аванси за набавку материјала 200.000,00

123961 Порез на додату вредност 40.000,00

– плаћени аванс – по фактури добављача

6. 291211 Плаћени аванси за набавку материјала 200.000,00

131211 Обрачунати неплаћени расходи 200.000,00

– правдање аванса за набавку материјала

7. 311261 Залихе потрошног материјала 30.000,00

022231 Залихе административног материјала 30.000,00

– по требовању – издавање материјала из магацина

34

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

ПРИМЕР 3: Провера обрачуна исплаћених аконтацијаКорисник буџетских средстава је исплатио запосленима аконтацију за службено путовање у

земљи у износу од 100.000,00 динара на име трошкова дневница, које су до 31. 12. 2016. године об-рачунате по путним налозима у износу од 90.000,00 динара.

Р. бр.Конто

ОписИзнос


1 2 3 4 5 6

1. 122141 Аконтација за службени пут у земљи 100.000,00

121112 Текући рачун 100.000,00

– за исплаћену аконтацију за службено путовање

2. 422111 Трошкови дневница на службеном путу 100.000,00

291221 Аконтација за службена путовања 100.000,00

– трошкови исплаћене аконтације

3. 291221 Аконтација за службена путовања 90.000,00

122141 Аконтација за службена путовања у земљи

90.000,00

– по оправданој аконтацији на дан 31. 12. 2016. године

На дан 31. 12. 2016. године остаће дугован салдо на конту 122141 и потражни салдо на конту 291221 у износу од 10.000,00 динара.

3) Успостављање равнотеже конта класе 300000 – Капитал, утврђивање резултата посло-вања и ванбилансна евиденција, са контима класе 000000 – Нефинансијска имовина, са контима класе 100000 – Финансијска имовина, са контима класе 200000 – Обавезе

Корисници буџетских средстава приликом састављања и подношења финансијских извештаја треба да успоставе равнотежу између конта класе 300000 и конта класе 000000, класе 100000 и класе 200000, односно, буџетски корисници треба да изврше усаглашавање конта класе 300000 и конта класе 000000, класе 100000 и класе 200000, што ће омогућити реално исказивање извора средстава у пасиви и имовине у активи у Билансу стања – Образац 1, на дан 31. 12. 2016. године.

4) Повезаност класе конта 200000 – Обавезе и класе конта 400000 – РасходиУ контном плану за буџетски систем омогућено је да се приликом књижења за сваку врсту рас-

хода која се књижи на терет конта класе 400000 – Текући расходи, истовремено изврши књижење у корист конта у класи 200000 – Обавезе.

Када се изврши измирење обавеза, задужују се одговарајућа конта обавеза у класи 200000, а одобравају конта новчаних срестава у класи 100000 – Финансијска имовина. Пошто корисници буџетских средстава књиговодствене евиденције воде по готовинској основи, за износ насталих рас-хода задужују конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, и одобравају одговарајућим контима класе 200000 – Обавезе. У моменту исплате расхода извршиће се пренос са конта 131211 који има привремену функцију, на конта класе 400000 – Текући расходи, док ће се плаћене обавезе дуговно затворити књижењем извода.

Из напред наведеног може се закључити да се исказивање обавеза на контима класе 200000 врши без обзира да ли су настали расходи плаћени или не.

* * *

ФЕБРУА


35

САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ИЗВЕШТАЈА О СТРУКТУРИ И ВРЕДНОСТИ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ЗА 2016. ГОДИНУ Рок: 28. 2. 2017. године

У складу са чланом 1. Правилника о садржају извештаја о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 65/2014, у даљем тексту: Правилник), ко-

рисници средстава у својини Републике Србије (у даљем тексту: корисници средстава) имају обавезу да саставе извештај о структури и вредности имовине Републике Србије на следећим об-расцима, који су прописани Правилником и чине његов саставни део:● Образац СВИ 1 – Извештај о структури и вредности непокретне имовине у својини Републике Србије на дан 31. 12. 20__ ;● Образац СВИ 2 – Извештај о структури и вредности покретне имовине на дан 31. 12. 20__ .

Подаци о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије исказују се у наве-деним обрасцима у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016 и 107/2016, у даљем тексту: Пра-вилник о Контном плану за буџетски систем).

Корисници средстава имају обавезу да податке о садржају и структури вредности нефинансиј-ске имовине за 2016. годину доставе на Обрасцима СВИ 1 и СВИ 2 Републичкој дирекцији за имовину (у даљем тексту: Дирекција) најкасније до 28. фебруара 2017. године.

Обрасце СВИ 1 и СВИ 2 корисници средстава достављају Дирекцији у писаној форми и елек-тронским путем преко веб апликације Дирекције, а у коначном поступку достављају се Министар-ству финансија – Управи за трезор – ради састављања завршног рачуна буџета Републике Србије за претходну годину, односно у овом случају за 2016. годину.

Пример попуњавања образаца у вези са извештавањем о структури и вредности нефинансијске имовине

Образац СВИ 1

ИЗВЕШТАЈ О СТРУКТУРИ И ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

– на дан 31. 12. 2016. годинекорисника _________________________________________________________________

(назив корисника са јединственим бројем к.ј.с.)у динарима

Ознака ОП

Број конта Опис Број

јединица Површина Износ из

претходне године (почетно стање)

Износ текуће године

Бруто Исправка Нето (7-8)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 011120 Пословне зграде (од 11 до 16) 15.000 36.500 17.000 19.50011 011121 Болнице, домови здравља и

старачки домови

10.000 20.000 10.500 9.50012 011125 Остале пословне зграде 5.000 12.000 6.500 5.50013 011126 Лизинг пословних зграда - - - - - -14 011127 Добити које су резултат промене

вредности пословних зграда

- 2.000 - 2.000 15 011128 Друге промене у обиму

пословних зграда

2.500 2.50016 011129 Исправка вредности пословних

зграда - - -

Датум, _____. 20__. године Лице одговорно за попуњавање обрасца Наредбодавац __________________________________ _____________________

36

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Начин попуњавања обрасца СВИ 1 биће коментарисан на приказаном инсерту за аналитички конто 011120 – Пословне зграде, и шест субаналитичких конта из Обрасца СВИ 1 који обухвата ознаке ОП од 10 до 16. Најпре се треба осврнути на колоне прописаног Обрасца СВИ 1:● у колони 1 прописана је Ознака ОП, тј. број под којим се врши обрада података у наведеном обрасцу;● у колони 2 наводи се број конта, аналитичког а затим и субаналитичких конта која су обухва-ћена унутар аналитичког конта, док се у колони 3 наводи назив тих конта, у складу са Правил-ником о Контом плану за буџетски систем;● у колону 4 уписује се број јединица нефинансијске имовине, што би по нашем мишљењу могли бити и инвентарски бројеви. На пример, ако неки корисник средстава има више зграда, све су обухваћене, рецимо, на конту 011125 – Остале пословне зграде, али свака од тих зграда може да има свој инвентарски број;● у колону 5 уписује се површина која се исказује у квадратним метрима;● у колону 6 уписује се износ из претходне године (почетно стање), што значи да се вредност нефинансијске имовине исказује по нето или садашњој вредности;● у колонама 7, 8 и 9 исказује се износ текуће године, тако да се у колону 7 уписује бруто вред-ност или набавна вредност, у колону 8 исправка вредности и у колону 9 нето или садашња вредност.

Подаци у Образац СВИ 1 уносе се, по нашем мишљењу, из извештаја о извршеном попису имовине и обавеза за 2016. годину, што представља уједно и контролу усаглашености података о нефинансијској имовини Републике Србије, коју води Дирекција и корисници средстава те имовине.

Посебан осврт захтева унос података у Образац СВИ 1 на ознакама ОП 14, ОП 15 и ОП 16.

Унос података за 2016. годину на ознаци ОП 14, за конто 011127 – Добити које су резултат промене вредности пословних зграда, по нашем мишљењу, требало би да буде износ капиталних улагања који је вршен у току 2016. године. Капитално улагање је таква врста улагања која продужа-ва век употребе зграда или се повећава њен капацитет, тј. пословни простор. Таква врста улагања заснована је на одобреним апропријацијама за 2016. годину. У књиговодственом смислу издаци за капитална улагања евидентирани су на класи 500000 – Издаци за нефинансијску имовину. Исти тај податак требало би да буде исказан на поменутом конту 011127. Ако су та два податка иста, значи да је био исправан поступак у извештавању о капиталним улагањима.

Унос података на ознаци ОП 15, на конту 011128 – Друге промене у обиму пословних зграда, по нашем мишљењу, представља повећање броја средстава у физичком смислу. На пример, ако је нека зграда била у изградњи и активирана је у току 2016. године, онда ће се она евидентирати као средство у функцији а не више као средство у припреми. Из тог разлога сматрамо да се то повећање у обиму (броју јединица) непокретне имовине евидентира на наведеном конту.

Важно је даље напоменути да су противставке наведених конта 011127 и 011128 обухваћене у кла-си 300000 – Капитал, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција на одговарајућим контима категорије 330000 – Добити које су резултат промене вредности, и категорије 340000 – Дру-ге промене у обиму. Поменута конта су привременог карактера и затварају се приликом отварања пословних књига за 2017. годину.

Што се тиче ознаке ОП 16, у вези са контом 011129 – Исправка вредности пословних зграда, по нашем мишљењу, не би у колону 8 требало уносити никакав износ јер је припадајућа исправ-ка вредности пословних зграда приказана такође у колони 8 код сваког појединачно наведеног субаналитичког конта, што би представљало дуплирање података о висини исправке вредности пословних зграда.

ФЕБРУА


37

Образац СВИ 2

ИЗВЕШТАЈ О СТРУКТУРИ И ВРЕДНОСТИ ПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

– на дан 31. 12. 2016. године

корисника _________________________________________________________________(назив корисника са јединственим бројем к.ј.с.)

у динарима

Ознака ОП

Број конта Опис Број

јединица

Износ из претходне

године

Износ текуће године

Бруто Исправка Нето (6-7)

1 2 3 4 5 6 7 8

10 011220 Административна опрема (од 11 до 19) 23.000 23.000 3.000 20.000

11 011221 Канцеларијска опрема 15.000 15.000 1.000 14.000

12 011222 Рачунарска опрема 8.000 8.000 2.000 6.000

13 011223 Комуникациона опрема

14 011224 Електронска и фотографска опрема

15 011225 Опрема за домаћинство и угоститељство

16 011226 Лизинг административне опреме

17 011227 Добити које су резултат промене вредности административне опреме

1.000 1.000

18 011228 Друге промене у обиму административне опреме

1.500 1.500

19 011229 Исправка вредности административне опреме

-

Датум, _____. 20__. године Лице одговорно за попуњавање обрасца Наредбодавац __________________________________ _____________________

У Обрасцу СВИ 2 је видљиво да има једну колону мање у поређењу са Обрасцем СВИ 1. Нема колоне о површини имовине. С обзиром на то да је реч о покретној имовини, логично је да се она физички не мери у мерама за површину (квадратни метри, ари, хектари), већ се та имовина исказује у бројчаним јединицама мере (комади). Сматрамо да нема потребе за коментарима других колона јер је у суштини коментар тако рећи исти као што је већ дат у вези са Обрасцем 1.

38

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Будући да смо дали само исечак из Обрасца СВИ 2 који се односи на ознаке ОП 10 до ОП 19, у наставку ћемо дати краћи коментар о ознакама ОП 17, ОП 18 и ОП 19.

На ОП 17 треба исказати податак са конта 011227 – Добити које су резултат промене вредно-сти административне опреме. По нашем мишљењу, промена вредности може бити „на више” и „на ниже”. Промена вредности „на више” била би у случају ако се врши генерални ремонт, на пример, на једном камиону и уграђује се нови мотор. Таква врста улагања сматра се капиталним улагањем јер је то витални део опреме, због чега се повећава набавна вредност те опреме, па се сходно томе продужава трајање века њене употребе. Промена вредности „на ниже” могла би бити у случају ако је набавна вредност неке опреме исказана у пословним књигама знатно изнад тржишне вредности, што би требало да утврди овлашћени процењивач и да надлежни орган усвоји такав извештај са предлогом свођења набавне вредности на тржишну вредност. У том случају смањење вредности неке опреме књижило би се тако да дугује конто 331131 – Добити које су резултат промене вредно-сти опреме, а потражује конто 011228 – Друге промене у обиму административне опреме.

На ОП 18 треба исказати податак са конта 011228 – Друге промене у обиму административ-не опреме. Ми сматрамо да промена у обиму може бити „на више” и „на ниже”. Промена у обиму опреме „на више” може бити због нове набавке опреме набављене по разним основама и изражене у бројевима комада, а може бити и због утврђеног вишка по попису имовине. Када имамо такав случај, задужује се конто 011228 – Друге промене у обиму опреме, а потражује конто 341131 – Друге промене у обиму опреме. Ако је реч о промени у обиму опреме „на ниже”, на пример, због насталог мањка по попису или због расходовања неупотребљиве опреме, књижења ће бити тако да дугује конто 341131 – Друге промене у обиму опреме, а потражује конто 011228 – Друге промене у обиму административне опреме.

Овде такође напомињемо, као и код непокретне имовине, да су наведена конта привременог ка-рактера, а затварају се отварањем почетног стања 1. 1. 2017. године, њиховим преносом на редовна конта нефинансијске имовине и редовна конта њихових извора у класи „300000”.

На ОП 19 исказују се подаци са конта 011229 – Исправка вредности административне опре-ме. Међутим, овај ред ствара дилему као и код исправке вредности непокретне имовине. Ствара се утисак да се исправка вредности дуплира из разлога што се исказује у колони 7 код сваког субана-литичког конта и још на ОП 19 у колони 7, што значи да би збирно исправка вредности била дупло исказана на ОП 10 која представља збир износа од ОП 11 до ОП 19. Ако бисмо на ОП 19 у колони 7 приказали исправку вредности у износу од 3.000 динара, значи да би исправка вредности била дупло исказана на ОП 10, како смо то већ претходно констатовали. Исто тако остаје отворено питање шта се на ОП 19, у вези са контом 011229, приказује у колони 6 и колони 8, ако би тај редни број ОП 19 требало попуњавати. Наше је мишљење да тај ред под бројем ОП 19 не треба да се попуњава.

* * *

ФЕБРУА


39

УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА ЗА 2016. ГОДИНУ ПРЕМА ПРОПИСИМА БУЏЕТСКОГ РАЧУНОВОДСТВА

Према члану 13. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за бу-џетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016 и 107/2016 – у даљем тексту: Правилник

о Контном плану за буџетски систем), прописана је категорија 320000 – Утврђивање резултата пословања и садржи само једну групу конта 321000 – Утврђивање резултата пословања, у којој су обухваћена следећа синтетичка конта:

а) 321100 – Утврђивање резултата пословања, где се у оквиру овог синтетичког конта на појединим субаналитичким контима књижи обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања, и вишак или мањак прихода и примања. Сва конта класе 400000 – Текући расходи, и конта класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, на крају обрачунског периода се затварају, што значи да потражују а дугује конто 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања. Сва конта класе 700000 – Текући приходи, и конта класе 800000 – Примања од продаје не-финансијске имовине, такође се затварају, што значи да дугују а потражује конто. Салдо конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања такође се затвара. Потражни салдо конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања, значи да су текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине већи, па ће у том случају тај конто дуговати а потраживаће конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. Уколико приликом затварања конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања имамо дуговни салдо (већи текући расходи и издаци за нефинансијску имовину), тада ће тај конто потраживати а дуго-ваће конто 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит.

Износ расхода и издатака текуће године – који је финансиран из: ● дела нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година (321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година); ● дела новчаних средстава амортизације (311519 – Остали извори новчаних средстава); ● дела пренетих неутрошених средстава из ранијих година (311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене, 311713 – Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу); ● кредита за набавку нефинансијске имовине у сталним средствима (311311 – Исправка вредности сопствених извора нефинансијске имовине, у сталним средствима, за набавке из кредита);● пренетих неутрошених средстава од приватизације (311711 – Пренета неутрошена средства од приватизације) – врши се ЗАДУЖИВАЊЕМ наведених конта и ОДОБРЕЊЕМ субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит.

б) 321200 – Распоред вишка прихода и примања, на чијем се субаналитичком конту књижи ра-според вишка прихода и примања. Остварени вишак прихода и примања од продаје нефинансијске имовине (то је потражни салдо конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања) распоређује се тако што се задужује субаналитички конто 321211 – Распоред вишка прихода и примања, а одобравају се субаналитичка конта 311611 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за отплату обавеза по кредитима, и конто 311612 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за набавку финансијске имовине.

Конто 321211 – Распоред вишка прихода и примања, на крају године се затвара тако што по-тражује, при чему дугује конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. То значи да се ви-шак прихода и примања – суфицит – коригује на мање претходним књижењем (321121/321211) због извршених отплата по кредитима и због набавке финансијске имовине, а то су износи који су исказани на контима 311611 и 311612, и који се, како смо рекли на крају године, затварају ставом (321211/311611, 311612).

Уколико по овом основу проистекне да је дуговна страна конта 321121 – Вишак прихода и прима-ња – суфицит, настала у вези са покрићем извршених издатака из текућих прихода и примања већа

40

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

од потражне стране тог конта, онда више не постоји вишак прихода и примања – суфицит, већ је настао мањак прихода и примања – дефицит који се исказује на конту 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит. Приликом састављања финансијских извештаја конто 321122 – Мањак при-хода и примања – дефицит, остаће отворен са дуговним салдом под датумом 31. 12. 2016, а његово затварање извршиће се приликом отварања почетног стања 1. 1. 2017. године (321312 – Де-фицит из ранијих година, 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит).

в) 321300 – Нераспоређени вишак прихода или дефицит из ранијих година; приликом отва-рања почетног стања врши се затварање конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, тако да овај конто дугује, а потражује субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година. Износ на потражној страни конта 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година, представља извор за покриће расхода и издатака који се фи-нансирају из нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година.

Уколико је након утврђеног резултата пословања исказан мањак прихода и примања – дефицит на конту 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит (дуговни салдо), приликом отварања почетног стања 1. 1. 2017. године извршиће се затварање тог конта, а дуговаће конто 321312 – Дефицит из ранијих година.

ПРИМЕР:

Утврђивање резултата пословања када је остварен вишак прихода и примања – суфицит

1. КБС је у току 2016. године, у складу са усвојеним и одобреним финансијским планом, оства-рио следеће приходе и примања, расходе и издатке:

Текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине:

700000 – Текући приходи 95.500,00

800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине 32.200,00

УКУПНО ПРИХОДИ И ПРИМАЊА 127.700,00

Текући расходи и издаци за нефинансијску имовину

400000 – Текући расходи 72.300,00

500000 – Издаци за нефинансијску имовину 34.600,00

УКУПНО РАСХОДИ И ИЗДАЦИ 106.900,00

2. КБС утврђује токове извршења буџета и то: остварених прихода и примања и расхода и из-датака, и објашњава свој резултат.

У Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода, КБС је извршио корекције резултата пословања на ВИШЕ на основу салда на конту 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, на дан 1. 1. 2016. године, и апропријација на изворима: 13 – Нераспоређени вишак прихода из ранијих година и 15 – Неутрошена средства донација из ранијих година. Кориговање резултата пословања на више, у износу од 11.800,00 динара, спроведено је из следећих извора, и то из: ● дела нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година који је коришћен за по-криће расхода и издатака текуће године у износу од 4.400,00 динара (субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година, Извор 13 – Нераспоређени вишак прихода из ранијих година); ● дела пренетих неутрошених средстава из ранијих година коришћен за набавку нефинан-сијске имовине у износу од 1.100,00 динара (субаналитичка конта 311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене, Извор 15 – Неутрошена средства донација из ранијих година);

ФЕБРУА


41

● износа набавке нефинансијске имовине у сталним средствима, финансиране из текуће донације међународних организација у корист нивоа општина у износу од 6.300,00 динара (суба-налитички конто 311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене, Извор 06 – Донације од међународних организација).

3. КБС је извршио КОРИГОВАЊЕ резултата пословања НА НИЖЕ због покрића издатака из те-кућих прихода и примања у току 2016. године, у износу од 7.500,00 динара, и то:● 4.000,00 динара за отплату обавеза по кредитима (субаналитички конто 311611 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за отплату обавеза по кредитима). Напомињемо да индиректни КБС немају апропријацију кредит, него их, по правилу, имају директни КБС. Међутим, овде смо намерно узели за пример субаналитички конто 311611, само да бисмо објаснили његову суштину и функцију. На крају, додајемо да тај кредит у ствари не враћа директни КБС већ „држава” – Управа за јавни дуг; ● 3.500,00 динара за набавку финансијске имовине – удела у капиталу другог правног лица (субаналитички конто 311612 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефи-нансијске имовине за набавку финансијске имовине).

Поступак утврђивања резултата пословања одвија се сукцесивно кроз следећих пет фаза: 1. Утврђивање вишка прихода и примања – буџетског суфицита, односно мањка прихода и прима-ња – буџетског дефицита; 2. Кориговање вишка, односно мањка прихода и примања; 3. Покриће извршених издатака из текућих прихода и примања; 4. Исказивање коначног резултата: вишка прихода и примања – суфицита, или мањка прихода и примања – дефицита; 5. Пренос вишка прихода и примања – суфицита, односно мањка прихода и примања – дефицита, у наредну годину. 1.1. Књижење у финансијском књиговодству (прва фаза) – УТВРЂИВАЊЕ ВИШКА прихода и при-мања – буџетског суфицита, ОДНОСНО МАЊКА прихода и примања – буџетског дефицита:


ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6

1.

700000

800000

Текући приходи

Примања од продаје нефинансијске имовине

95.500,00

32.200,00

321111 Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања 127.700,00

– затварање конта текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине код утврђивања резултата пословања за 2016. годину

2. 321111 Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања 106.900,00

400000 Текући расходи 72.300,00

500000 Издаци за нефинансијску имовину 34.600,00

– затварање конта текућих расхода и издатака пословања код утврђивања резултата пословања за 2016. годину

3. 321111 Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања 20,800,00

321121 Вишак прихода и примања – суфицит 20.800,00

– затварање субаналитичког конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања код утврђивања резултата пословања за 2016. годину

42

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

1.2. Књижење у финансијском књиговодству (друга фаза) – КОРИГОВАЊЕ ВИШКА ОДНОСНО МАЊКА прихода и примања


ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6

321311 Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година 4.400,00

4. 311712 Пренета неутрошена средства за посебне намене – набавка нефинансијске имовине 1.100,00

311712 Пренета неутрошена средства за посебне намене 6.300,00

321121 Вишак прихода и примања – суфицит 11.800,00

– за остварену корекцију „на више” вишка прихода и примања

1.3. Књижење у финансијском књиговодству (трећа фаза) – ПОКРИЋЕ ИЗВРШЕНИХ ИЗДАТАКА из текућих прихода и примања


ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6

5. 321211 Распоред вишка прихода и примања 7.500,00

311611 Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за отплату обавеза по кредитима 4.000,00

311612 Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за набавку финансијске имовине 3.500,00

– за распоред вишка прихода и примања за утрошена средства текућих прихода и примања за отплату обавеза по кредитима и набавку нефинансијске имовине у току 2016. године

6. 321121 Вишак прихода и примања – суфицит 7.500,00

321211 Распоред вишка прихода и примања 7.500,00

– корекција „на ниже” вишка прихода и примања – суфицита због отплате кредита и набавке финансијске имовине у току 2016. године

1.4. ИСКАЗИВАЊЕ КОНАЧНОГ вишка прихода и примања – суфицита или мањка прихода и примања – дефицита (четврта фаза)

На основу претходно извршених књижења у вези са утврђивањем резултата пословања може се констатовати следеће:

1. Под првим ставом утврђено је затварање прихода и примања књижењем на дуговној страни у износу од 127.700,00 динара, а у корист субаналитичког конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања.

ФЕБРУА


43

С друге стране, под другим ставом књижења извршено је затварање текућих расхода и из-датака на потражној страни у износу од 106.900,00 динара, с противставком на дуговној страни субаналитичког конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања. Након ових књижења исказан је потражни салдо на субаналитичком конту 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања, у износу од 20.800,00 динара.

2. Под трећим ставом књижења извршено је затварање (изравнање) субаналитичког конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања, тако да тај конто дугује, а потражује субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит, у износу од 20.800,00 динара.

3. Под четвртим ставом књижења извршено је кориговање (на више) вишка, односно мањка прихода и примања (у нашем случају вишка прихода и примања – суфицита, претходно исказаног тј. достигнутог у износу од 11.800,00 динара), тако да дугују субаналитичка конта: а) 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година, износ од 4.400,00 динара; б) 311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене – набавка нефинансијске имовине, износ од 1.100,00 динара; в) 311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене, износ од 6.300,00 динара;а потражује субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, износ од 11.800,00 динара.

Претходно подразумева да је на терет наведених извора средстава од а) до в) у текућој години вршено финансирање текућих расхода и издатака, што је кориговало „на више” вишак прихода и примања – буџетски суфицит за 11.800,00 динара, тако да вишак прихода и примања – суфицит на субаналитичком конту 321121 сада износи 32.600,00 (20.800,00 буџетски суфицит + 11.800,00 корекција „на више”). Такође, треба имати у виду и чињеницу да су на наведеним субаналитичким контима од а) до в) постојала потражна салда под 1. 1. 2016. године, која су формирана у претходној или још ранијим годинама на терет субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит.

4. Под петим ставом дугује субаналитички конто 321211 – Распоред вишка прихода и примања у износу од 7.500,00 динара, а потражује субаналитички конто 311611 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за отплату обавеза по кредитима, износ од 4.000,00 динара, и субаналитички конто 311612 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за набавку финансијске имовине, износ 3.500,00 ди-нара. Подсећамо да су у току године у вези са отплатом кредита и набавком финансијске имовине била одређена књижења, и то: – због отплате доспелих кредита у току године у износу од 4.000,00 динара, што је евидентирано (221411/121112 и 311611/311311); – због набавке финан-сијске имовине у износу од 3.500,00 динара, што је евидентирано (111111/121112, 621121/699999, 311612/311411). Напомињемо да ове пословне промене може имати Управа за јавни дуг, јединице локалне самоуправе и ООСО, осим у делу капиталних инвестиционих расхода у складу са чла-ном 39. Закона о јавном дугу („Сл. гласник РС”, бр. 61/2005, 107/2009, 78/2011 и 68/2015), при чему се Републички фонд за здравствено осигурање може још задуживати ради набавке лекова. После тога се затвара субаналитички конто 321211 – Распоред вишка прихода и примања, тако да овај конто потражује 7.500,00 динара, а дугује субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит.

Овакво стање значи да је вишак прихода и примања – суфицит (за пренос у наредну годину → АОП 2359 Обрасца 2) мањи, односно да износи 25.100,00 а не 32.600,00 динара, и то због издатака у вези са обавезом отплате кредита и набавке финансијске имовине чији је износ 7.500,00 динара. Дуговни салдо од 25.100,00 динара са субаналитичког конта 321111 – Обрачун прихода и примања и расхода и издатака пословања, затворен је тако што је пренет у корист субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит.

5. Под шестим ставом књижења извршена је корекција резултата пословања „на ниже” због покрића издатака за отплату кредита и набавку финансијске имовине, тако да дугује 7.500.00 динара субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, а затвара се, односно потражује исти износ субаналитички конто 321211 – Распоред вишка прихода и примања.

44

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

РЕЗИМЕ КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТ пословања утврђен је у износу од 25.100,00 динара и у том износу је

исказан на потражној страни субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – су-фицит, који је првобитно био утврђен као буџетски суфицит у износу од 20.800,00 динара, затим коригован „на више” за 11.800,00 и коригован „на ниже” за 7.500,00 динара. Такође, под-сећамо да се салдо исказан на потражној страни субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, не затвара под 31. 12. године за коју се састављају финансијски изве-штаји, већ овај конто треба да се затвори код отварања почетног стања (у нашем примеру за 2017. годину), тако да ће субаналитички конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит бити дуговни, а потраживаће субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година.

Према томе, последњи став за књижење, у вези са утврђивањем резултата пословања, био би код отварања почетног стања:


ОПИС Износ


1 2 3 4 5 6



– за затварање субаналитичког конта 321121 код отварања почетног стања у 2017. години

1.5. ПРЕНОС ВИШКА ПРИХОДА И ПРИМАЊА за наредну годину (пета фаза)Према седмом ставу књижења, исказан је нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих

година у износу од 25.100,00 динара. То је случај када је надлежни орган управљања КБС (нпр. Управни одбор) донео одлуку да се целокупни вишак прихода и примања – суфицит преноси у наредну годину на субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година. Међутим, треба имати у виду да код Обрасца 2 – Биланс прихода и расхода, на ознаци ОП 2360 треба уписати део вишка који је наменски опредељен за наредну годину. То могу бити авансне уплате, донације, школарине, средства пристигла до 31. 12. 2016. године за наменско трошење у 2017. години. Дакле, орган управљања може да определи део вишка прихода и примања – суфицита за одређене намене, а остатак представља нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година.

ПРИМЕР:Управни одбор КБС донео је одлуку да се део вишка прихода и примања – суфицита наменски

определи за посебне намене по основу примљене капиталне донације од међународних организа-ција у износу од 10.000,00 динара. Након овакве одлуке, књижење под 1. 1. 2017. године спровело би се на следећи начин:


ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6




– за расподелу вишка прихода и примања – суфицита по одлуци Управног одбора

ФЕБРУА


45

Закључак Код утврђивања резултата пословања може се закључити да се могу појавити различите ситу-

ације које се исказују у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода:

● да се искаже ВИШАК прихода и примања – буџетски суфицит на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит, и ДА СЕ ИСКАЖЕ ПОВЕЋАНИ ВИШАК који се приказује на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит, који треба да је већи од износа на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит;

● да се искаже ВИШАК прихода и примања – буџетски суфицит на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит, И ДА СЕ ИСКАЖЕ СМАЊЕНИ ВИШАК који се приказује на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит или на ОП 2358 – Мањак прихода и примања – де-фицит. Тај смањени вишак може бити једнак, већи или мањи од износа на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит. У првом случају, када је покриће извршених издатака из текућих прихода и примања (ОП 2354 > ОП 2348) мање од износа на ОП 2346, тај износ уписује се на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит. То је износ који мора одговарати стању субана-литичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. У другом случају, када је покриће извршених издатака из текућих прихода и примања (ОП 2354 > ОП 2348) веће од износа на ОП 2346, тај износ уписује се на ОП 2358 – Мањак прихода и примања, и мора одговарати стању суба-налитичког конта 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит. Трећи случај могао би бити да је покриће извршених издатака из текућих прихода и примања (ОП 2354 > ОП 2348) једнако износу на ОП 2346 – Вишак прихода и примања – буџетски суфицит. Тада би износ на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит био једнак нули. Ова ситуација одговара више хипотетичком случају, него што се може догодити у пракси.

● да се искаже МАЊАК прихода и примања – буџетски дефицит на ОП 2347 – Мањак прихода и примања – буџетски дефицит, И ДА СЕ ИСКАЖЕ ВИШАК ПРИХОДА И ПРИМАЊА на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит, који може бити једнак, већи или мањи од износа ис-казаног на ОП 2347. Уколико је кориговање вишка, односно мањка прихода и примања (ОП 2348> ОП 2354) веће од износа на ОП 2347 – Мањак прихода и примања – буџетски дефицит, тај износ се исказује на ОП 2357 – Вишак прихода и примања – суфицит, који одговара стању субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. Уколико је кориговање вишка, односно мањка прихода и примања (ОП 2348 > ОП 2354) мање од износа на ОП 2347 – Мањак прихода и прима-ња – буџетски дефицит, тај износ уписује се на ОП 2358 – Мањак прихода и примања – дефицит, а одговара стању субаналитичког конта 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит. Трећи случај је да је кориговање вишка, односно мањка прихода и примања (ОП 2348 > ОП 2355) једнако износу на ОП 2347 – Мањак прихода и примања – буџетски дефицит, при чему би износ на ОП 2358 – Ма-њак прихода и примања – дефицит био једнак нули. Ова ситуација одговара више хипотетичком случају, него што се може догодити у пракси.

● да се прикаже МАЊАК прихода и примања – буџетски дефицит на ОП 2347 – Мањак прихода и примања – буџетски дефицит, И ДА СЕ ПРИКАЖЕ ПОВЕЋАНИ ДЕФИЦИТ на ОП 2358 – Мањак прихода и примања – дефицит, који је већи од износа исказаног на ОП 2347.

* * *

46

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ОБРАЗАЦА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА

ЗА 2016. ГОДИНУ

У складу са Правилником о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално оси-

гурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015, у даљем тексту: Правилник), уређује се начин припреме, састављања и подношења финансијских извештаја за кориснике јавних средстава. Када се изврше сва потребна књижења и затварање класе прихода и примања, расхода и издатака, и одштампа Закључни лист из књиговодственог програма, приступа се попуњавању образаца.

У складу са чланом 3. Правилника, финансијски извештаји састављају се и достављају на обра-сцима:

1. Биланс стања – Образац 1; 2. Биланс прихода и расхода – Образац 2;3. Извештај о капиталним издацима и примањима – Образац 3;4. Извештај о новчаним токовима – Образац 4;5. Извештај о извршењу буџета – Образац 5.У складу са чланом 2. Правилника, финансијски извештаји садрже и извештаје који се достављају

у писаној форми, а за које се не прописују обрасци, и то:1. објашњење великих одступања између одобрених средстава и извршења;2. извештај о коришћењу средстава из текуће и сталне буџетске резерве; 3. извештај о гаранцијама датим у току фискалне године; 4. преглед примљених донација и кредита, домаћих и страних, као и извршених отплата кредита,

усаглашених са информацијама садржаним у извештајима о новчаним токовима. Финансијски извештаји припремају се на принципима готовинске основе у складу са чланом 5.

став 3. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба), а у наредном тексту даћемо њихов основни садржај и најбитнија упутства за попуњавање.

1. БИЛАНС СТАЊА – ОБРАЗАЦ 1Биланс стања – Образац 1 – тренутна је слика финансијског положаја једног правног субјекта,

који приказује величину и структуру средстава и извора финансирања на дан 31. 12. 2016. године (у даљем тексту: Образац 1).

Укупна актива у Обрасцу 1 садржи: 1001 – Нефинансијску имовину (ОП 1001) и 1028 – Финансијску имовину у залихама (ОП 1028).

Укупна пасива у Обрасцу 1 садржи: Обавезе (ОП 1074) и Капитал и утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција (ОП 1218).

У Oбразац 1 уносе се подаци у колоне 4–7 према броју конта из колоне 2 Обрасца, односно према опису из колоне 3 Обрасца.

У колону 4 уносе се подаци са одговарајућих конта активе и пасиве из претходне године (почетно стање).

Подаци активе у Образац 1 уносе се у колону 5 – Бруто износ текуће године, и колону 6 – Исправке вредности из текуће године. У колони 7 – Нето износ активе из текуће године утврђује се одузимањем износа из колоне 6 од износа из колоне 5, односно преузимањем стања са конта активе на дан 31. 12. 2016. године.

Под ознаком ОП број 1229 уноси се износ вишка прихода и примања – суфицит који је исказан у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода на ознаци ОП број 2357.

Под ознаком ОП број 1230 уноси се износ мањка прихода и примања – дефицит који је исказан у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода на ознаци ОП број 2358.

Подаци пасиве у Образац 1 уносе се у колону 5, односно врши се преузимање стања са конта пасиве на дан 31. 12. 2016. године.

Подаци који су исказани у активи на ОП 1072 и пасиви на ОП 1239 Обрасца 1 морају бити у равнотежи.

ФЕБРУА


47

2. БИЛАНС ПРИХОДА И РАСХОДА – ОБРАЗАЦ 2 Садржина и начин попуњавања Биланса прихода и расхода – Образац 2 – прописани су одред-

бама члана 7. Правилника (у даљем тексту: Образац 2). Подаци се уносе са одговарајућих конта означених у колони 2, тако што се у колону 4 уносе подаци са одговарајућих конта из претходне године, а у колону 5 подаци са конта из књиговодствене евиденције на крају периода за који се фи-нансијски извештај саставља.

У Обрасцу 2 се резултат пословања исказује на ознаци ОП 2346 као вишак прихода и примања – буџетски суфицит, и на ознаци ОП 2347 као мањак прихода и примања – буџетски дефицит. Вишак прихода и примања, односно мањак прихода и примања, утврђује се као разлика између остварених текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине, који су исказани на ознаци ОП 2001, и текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину, који су исказани на ознаци ОП 2131. Такође:● на ознаци ОП 2357 исказује се вишак прихода и примања – суфицит тако што се вишак прихода и примања (ОП 2346), или мањак прихода и примања (ОП 2347) коригује за износе на ознакама ОП 2348 и ОП 2354;● на ознаци ОП 2358 исказује се мањак прихода и примања – дефицит тако што се мањак прихода и примања ОП 2347 коригује за износе на ознаци ОП 2348 и ОП 2354;● на ознаци ОП број 2359 (ОП 2359 = ОП 2357) исказује се вишак прихода и примања – су-фицит за пренос у наредну годину, и то као део вишка прихода и примања наменски опредељен за наредну годину (ОП 2360) или нераспоређени део вишка прихода и примања за пренос у наредну годину (ОП 2361); ● на ознаци ОП 2360 уноси се део вишка прихода и примања исказаног на конту 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, који је наменски опредељен за наредну годину. Наведена средства су наплаћена у текућој години, а наменски су опредељена за покриће расхода и издатака у наредној години (наплаћене школарине за целу школску годину, наменске донације, као и наменска средства за створене обавезе по основу набавке нефинансијске имовине у наредној години и сл.).● на ознаци ОП 2361 уноси се нераспоређени део вишка прихода и примања који се преноси у наредну годину, а који је исказан на конту 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит.

3. ИЗВЕШТАЈ О КАПИТАЛНИМ ИЗДАЦИМА И ПРИМАЊИМА – ОБРАЗАЦ 3Садржина и начин попуњавања Обрасца 3 – Извештаја о капиталним издацима и примањима –

прописани су одредбама члана 8. Правилника (у даљем тексту: Образац 3).У Образац 3 – Извештај о капиталним издацима и примањима – уносе се подаци у колоне 4 и 5

према броју конта из колоне 2 Обрасца, односно према опису из колоне 3 Обрасца. Подаци се уносе са одговарајућих конта означених у колони 2, тако што се у колону 4 уносе подаци са одговарајућих конта из претходне године, а у колону 5 подаци са конта из књиговодствене евиденције на крају периода за који се извештај саставља.

Резултат извештаја о капиталним издацима и примањима утврђује се на ознаци ОП 3162 – Ви-шак примања и ОП 3163 – Мањак примања. Вишак примања, односно мањак примања утврђује се као разлика између остварених примања, који су исказани на ознаци ОП 3001, и издатака који су исказани на ознаци ОП 3067.

4. ИЗВЕШТАЈ О НОВЧАНИМ ТОКОВИМА – ОБРАЗАЦ 4У Образац 4 – Извештај о новчаним токовима (у даљем тексту: Образац 4) који је прописан

одредбама члана 9. Правилника – уносе се подаци у колоне 4 и 5 према броју конта из колоне 2 Об-расца, односно према опису из колоне 3 Обрасца. Подаци се уносе са одговарајућих конта означених у колони 2, тако што се у колону 4 уносе подаци са одговарајућих конта из претходне године, а у колону 5 подаци са конта из књиговодствене евиденције о оствареним приходима и примањима и извршеним расходима и издацима на крају периода за који се извештај саставља.

48

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Образац 4 садржи Новчане приливе (ОП 4001) и Новчане одливе (ОП 4171).На ОП 4434 исказује се вишак новчаних прилива, a на ОП 4435 исказује се мањак новчаних

прилива, који не одражавају право стање новчаних токова, које се коригује са салдом готовине на почетку године ОП 4436.

Укупно остварени приливи који су исказани на ОП 4001, коригују се – увећавају за износ наплаћених средстава која се не евидентирају преко класе 700000, 800000, 900000, а односе се на наплаћена потраживања из ранијих година која су оприходована на ОП 4437, те се тако увећани приливи (ОП 4001 + ОП 4437) исказују на ОП 4438.

На ОП 4439 исказују се кориговани одливи за исплаћена средства у обрачуну тако што се укупни новчани одливи – ОП 4171 умање за износ на ознаци ОП 4440, а увећају за износ исказан на ознаци ОП 4441.

На ознаци ОП 4442 исказује се салдо готовине на крају године који одговара салду на те-кућим (динарским и девизним) рачунима, салду благајни (динарска, девизна, бензинских бонова, чекова), акредитивима и новчаним депозитима, последњег дана периода за који се извештај саставља, а резултат је почетног стања на текућим (динарским и девизним) рачунима и новчаним депозитима – ОП 4436, увећаним за износ коригованих прилива за примљена средства у обрачуну – ОП 4437, и умањеним за износ коригованих одлива за исплаћена средства у обрачуну – ОП 4439.

5. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА – ОБРАЗАЦ 5Садржај Извештаја о извршењу буџета – Образац 5 – прописан је чланом 10. Правилника (у

даљем тексту: Образац 5). Образац 5 садржи све класе прихода и примања, расхода и издатака по изворима финансирања, односно садржи све класе прихода и примања, као и расхода и издатака у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016, 49/2016 и 107/2016). Посебно треба нагласити да корисници буџетских средстава у књиговодственом софтверу треба да евидентирају приходе, примања, расходе и издатке по изворима финансирања користећи већ прописана субаналитичка конта, а додајући помоћне ознаке (1, 2, 3, 4, 5 итд. при чему треба да формирају седму ознаку у зависности од потре-ба), што ће олакшати попуњавање и дати тачне податке у погледу исказивања података у Обрасцу 5.

Образац 5 се састоји из три дела према следећем:● први део обрасца садржи податке из главне књиге о оствареним приходима и примањима по изворима финансирања, који су преузети из главне књиге (класе 700000 – Текући приходи, 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине, 900000 – Примања од задуживања и продаје финан-сијске имовине у колонама 6, 7, 8, 9, 10 и 11); ● други део обрасца садржи преузете податке из главне књиге о извршеним текућим расходима и издацима (класе 400000 – Текући расходи, 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, 600000 – Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине, према изворима финансирања у колонама 6, 7, 8, 9, 10 и 11);● у трећем делу обрасца утврђује се разлика између укупних прихода и примања и укупно оства-рених расхода и издатака, чиме се утврђује резултат пословања по изворима финансирања.

Из садржине Обрасца 5 наглашавамо да се:1) вишак прихода и примања – буџетски суфицит (ОП 5438) – утврђује као разлика између остварених текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине, који су иказани на ознаци ОП 5436, и текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину, који су исказани на ознаци ОП 5437 (ОП 5436 – ОП 5437);2) мањак прихода и примања – буџетски дефицит (ОП 5439) – утврђује као разлика између текућих расхода и издатака (ОП 5437) и остварених текућих прихода и примања од продаје нефи-нансијске имовине, који су исказани на ознаци ОП 5436 (ОП 5437 - ОП 5436);3) вишак примања исказује на ознаци ОП 5442 и утврђује као разлика између примања од задуживања и продаје финансијске имовине, која су исказана на ознаци ОП 5440, и изда-така од отплате главнице и набавке финансијске имовине, који су исказани на ознаци ОП 5441 (ОП 5440 - ОП 5441).

ФЕБРУА


49

4) мањак примања на ознаци ОП 5443 утврђује као разлика између издатака за отплату глав-нице и набавке финансијске имовине (ОП 5441) и примања од задуживања и продаје финансијске имовине ОП 5440 (ОП 5441 - ОП 5440); 5) вишак новчаних прилива исказује на ознаци ОП 5444, односно мањак новчаних прилива на ознаци ОП 5445, а утврђује се као разлика између укупно остварених прихода и примања, који су исказани на ознаци ОП 5171, и укупних расхода и издатака, који су исказани на ознаци ОП 5435, и обратно.

Директни корисници који у својој надлежности имају више функционалних класификација, као и корисници који имају програмски буџет, попуњавају и достављају Образац 5 за сваку функцију.

ПОДНОШЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ

У складу са чл. 78. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 54/2009... и 99/2016) дефи-нисан је поступак припреме, састављања и подношења завршних рачуна буџета Републике Србије, буџета локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање, и годишњих финансијских извештаја корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно соци-јално осигурање, који се извршава према следећем календару:

а) календар за подношење годишњих финансијских извештаја на нивоу Републике Србије:1) 28. фебруара 2017: индиректни корисници средстава буџета Републике Србије припремају

годишњи финансијски извештај за претходну буџетску 2016. годину и подносе га надлежним ди-ректним корисницима средстава буџета Републике Србије. Правосудни органи који се у буџету Републике Србије исказују збирно, припремају годишњи финансијски извештај за претходну буџетску годину и подносе га Високом савету судства, односно Државном већу тужилаца. Ко-рисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање припремају годишњи финан-сијски извештај за претходну буџетску годину и подносе га Републичком фонду за здравствено осигурање;

2) 28. фебруара 2017: други корисници јавних средстава који су укључени у систем консоли-дованог рачуна трезора, а основани су од стране Републике Србије, припремају годишњи финан-сијски извештај за буџетску 2016. годину и подносе га надлежном државном органу Републике Србије;

3) 31. марта 2017: директни корисници средстава буџета Републике Србије припремају годи-шњи извештај и подносе га Управи за трезор. Директни корисници средстава буџета Републике Србије који у својој надлежности имају индиректне кориснике средстава буџета Републике Србије, прикупљају, контролишу и сравњују податке из њихових годишњих извештаја о извршењу буџета и састављају консолидовани годишњи извештај о извршењу буџета, који подносе Управи за трезор. Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца врши прикупљање, контролу, сравњење података из годишњих извештаја о извршењу буџета правосудних органа, које исказују збирно у оквиру њиховог раздела, и састављање консолидованих годишњих извештаја које подносе Управи за трезор.

4) 30. април 2017: организације за обавезно социјално осигурање доносе одлуке о завршним рачунима, усвајају извештаје о извршењу финансијских планова и подносе их Управи за трезор. Републички фонд за здравствено осигурање контролише, сравњује податке из годишњих извештаја о извршењу финансијског плана корисника средстава који се налазе у његовој надлежности, кон-солидује податке и саставља консолидовани годишњи извештај о извршењу финансијског плана који подноси Управи за трезор;

б) календар завршних рачуна буџета локалне власти:1) 28. фебруар 2017: индиректни корисници средстава буџета локалне власти припремају го-

дишњи финансијски извештај за претходну буџетску годину и подносе га надлежним директним корисницима средстава буџета локалне власти;

50

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

2) 28. фебруар 2017: други корисници јавних средстава који су укључени у систем консоли-дованог рачуна трезора, а основани од стране локалне власти, припремају годишњи финансијски извештај за претходну буџетску годину и подносе га надлежном органу локалне власти;

3) 31. март 2017: директни корисници средстава буџета локалне власти припремају годишњи извештај који садржи годишњи извештај о учинку програма за претходну годину и подносе га ло-калном органу управе надлежном за финансије, а директни корисници средстава буџета локалне власти који у својој надлежности имају индиректне кориснике средстава буџета локалне власти, контролишу, сравњују податке из њихових годишњих извештаја о извршењу буџета и састављају консолидовани годишњи извештај о извршењу буџета, који садржи годишњи извештај о учинку програма за претходну годину, а који подносе локалном органу управе надлежном за финансије;

4) 15. мај 2017: локални орган управе надлежан за финансије припрема нацрт одлуке о завр-шном рачуну буџета локалне власти са образложењем које садржи годишњи извештај о учинку програма за претходну годину, и доставља га надлежном извршном органу локалне власти;

5) 1. јун 2017: надлежни извршни орган локалне власти доставља скупштини локалне власти предлог одлуке о завршном рачуну буџета локалне власти са образложењем које садржи годишњи извештај о учинку програма за претходну годину;

6) 15. јун 2017: локални орган управе надлежан за финансије подноси Управи за трезор одлуку о завршном рачуну буџета локалне власти, усвојену од стране скупштине локалне власти, и подноси извештај о извршењу буџета локалне власти, изузев локалних органа управе надлежних за послове финансија градских општина у саставу града, односно Града Београда, који своје одлуке о завршним рачунима буџета и извештаје о извршењу буџета достављају односно подносе граду, односно Граду Београду;

7) 1. јул 2017: локални орган управе надлежан за послове финансија града саставља консолидо-вани извештај града и подноси га Управи за трезор;

У складу са Правилником Управа за трезор у оквиру своје надлежности прима, контролише и обрађује годишње извештаје – завршне рачуне за кориснике буџетских средстава.

Индиректни корисници буџетских средстава обрасце достављају Управи за трезор у писаној форми у три примерка и у електронској форми на интернет страници Управе за трезор www.trezor.gov.rs.

Корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: Фонд) попуњене обрасце достављају Фонду у писаној и електронској форми.

Директни корисници буџетских средстава Републике Србије и организације за обавезно соци-јално осигурање попуњене обрасце достављају у писаној форми Управи за трезор – Сектору за буџетско рачуноводство и извештавање.

* * *

ФЕБРУА


51

ЗАКЉУЧАК ПОСЛОВНИХ КЊИГА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ И ЧУВАЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ИСПРАВА

1. ЗАКЉУЧАК ПОСЛОВНИХ КЊИГАУ складу са чланом 17. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06 – у

даљем тексту: Уредба) прописана је обавеза корисника буџетских средстава и корисника средста-ва организација обавезног социјалног осигурања да пословне књиге закључују после спроведених евиденција свих трансакција и обрачуна на крају буџетске године, односно у току године у случају статусних промена или престанка пословања.

Закључивање пословних књига корисници буџетских средстава и корисници средстава организа-ција обавезног социјалног осигурања обавезни су да изврше најкасније до рока достављања годишњих финансијских извештаја – завршних рачуна за 2016. годину – до 28. фебруара 2017. године.

Корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног оси-гурања за 2016. годину извршили су закључна књижења затварањем конта класе 400000 –Текући рас-ходи, класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, 700000 – Текући приходи и класе 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине, на тај начин што су директним књижењима по по-јединим наведеним контима извршили затварање тих конта уз одобрење, односно задужење конта класе 321111 – Обрачун прихода и примања расхода и издатака пословања.

Конта класе 600000 – Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине, и класе 900000 – Примања од задуживања и продаје финансијске имовине, затворена су задужењем, а одобрењем 699999 – Контра књижење – издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине, и 999999 – Контра књижење – примање од задуживања и продаје финансијске имовине.

Када је извршено затварање конта у књиговодству корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања на описан начин, остала су у пословним књи-гама на крају 2016. године стања конта класе 000000 – Нефинансијска имовина, 100000 – Финансијска имовина, 200000 – Обавезе и 300000 – Капитал и утврђивање резултата пословања, која се билансирају у Обрасцу 1 – Биланс стања на дан 31. 12. 2016. године.

У Правилнику о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016, 49/2016 и 107/2016) није прописан посебан конто за закључак конта стања на крају 2016. године и отварање почетног стања 1. 1. 2017. године, што се може сматрати важним недостатком.

У недостатку посебног конта преко кога би се извршио закључак конта стања на дан 31. 12. 2016. го-дине, потребно је да се спроведе закључак сваке појединачне књиговодствене картице тако што треба на самој картици да се упише салдо за изравнање, а потом треба картицу подвући цртом и унети уку-пан збир који мора бити једнак на дуговној и потражној страни, након чега картицу треба подвући са две црте, чиме се сматра да су картице закључене. Закључни салдо се по појединим картицама, према стању на дан 31. 12. 2016. године, мора слагати са подацима који су унети у Образац 1 – Биланса стања, у коме су актива и пасива уравнотежени. Позиције Обрасца 1 – Биланса стања заснивају се на контима закључних стања конта Класе (000000 и 100000) у активи и конта Класе (200000 и 300000) у пасиви.

Корисницима буџетских средстава су, уколико не изврше закључак пословних књига у складу са чланом 17. Уредбе, прописане новчане казне од 500 до 50.000 динара за прекршај одговорног лица у књиговодственој служби корисника буџетских средстава, а у организацији обавезног социјалног осигурања прописане су новчане казне од 10.000 до 1.000.000 динара. 2. ЧУВАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА

Пословне књиге и рачуноводствене исправе чувају се у пословним просторијама корисника буџет-ских средстава и организација обавезног социјалног осигурања, у следећем трајању:

1) 50 година – финансијски извештаји;2) 10 година – дневник, главне књиге, помоћне књиге и евиденције;3) 5 година – изворна документација и пратећа документација;4) трајно – евиденције о зарадама.Време чувања почиње последњег дана буџетске године на коју се рачуноводствена исправа односи.Финансијски извештаји, пословне књиге и рачуноводствене исправе чувају се у оригиналу или

другом облику архивирања, у складу са законом. * * *

52

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

ОТВАРАЊЕ ПОЧЕТНОГ СТАЊА ЗА 2017. ГОДИНУ У ПОСЛОВНИМ КЊИГАМА ПРАВНИХ ЛИЦА КОЈА ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН

ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ

Kорисници јавних средстава (корисници буџетских средстава, корисници средстава организа-ција обавезног социјалног осигурања и други корисници јавних средстава који су укључени

у систем консолидованог рачуна трезора – даље: КЈС) обавезни су да под 1. 1. 2017. године у главној књизи отворе почетно стање. Почетно стање се отвара на основу података из закључних салда на контима имовине, обавеза и капитала, исказаних под 31. 12. 2016. године у главној књизи и аналитичком прометном бруто билансу.

САЛДО код отварања пословних књига за 2017. годину представља износ који се преноси из закључених пословних књига претходне године (главне књиге и аналитичког прометног бруто биланса).

Почетни салдо може бити активан и пасиван.

АКТИВАН је онај салдо који се односи на имовину, а ПАСИВАН је онај салдо који се односи на обавезе и капитал. Приликом отварања пословних књига активни почетни салдо се књижи на дуговној страни одговарајућег активног субаналитичког конта, а пасивни почетни салдо се књижи на потражној страни одговарајућег пасивног субаналитичког конта.

На неким субаналитичким контима (на пример на конту 011200 – Опрема) исказује се на дугов-ној страни набавна вредност опреме, а на потражној страни одговарајућег субаналитичког конта исказује се исправка вредности опреме. Други пример могу бити купци где се на дуговној страни исказују потраживања од купаца (122100 – Потраживања по основу продаје и друга потраживања), док се на потражној страни исказују примљени аванси (конто 251100 – Примљени аванси). Дакле, потраживање од купаца, када се посматра дуговни салдо, умањује се за износ примљеног аванса.

1. Прекњижавање унутар класа 000000 и 300000 У складу са чланом 10. Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном

плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016 и 107/2016 – у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем) прописано је:

На посебним субаналитичким контима, у оквиру сваког синтетичког конта горе наведених група, прописана су конта на којима се књиже: промене добити које су резултат промене вредности и друге промене у обиму, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 331100 – Добити које су резултат промене вредности, и синтетичког конта 341100 – Друге промене у обиму, као и исправка вредности по основу обрачунате амортизације и обрачунате употребе.

Дакле, промене добити које су резултат промене вредности и друге промене у обиму евидентирају се на одговарајућим субаналитичким контима која су садржана у групама конта:

● 011000 – Некретнине и опрема; ● 012000 – Култивисана имовина; ● 013000 – Драгоцености; ● 014000 – Природна имовина. ПРОТИВСТАВКА одговарајућим субаналитичким контима у оквиру наведених група је потра-

жна страна са одговарајућих субаналитичких конта у оквиру група конта: ● 331000 – Добити које су резултат промене вредности; и ● 341000 – Друге промене у обиму. Затим је у члану 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем, после навођења садржине

групе конта 016 – Нематеријална имовина, дефинисано да су на посебним субаналитичким кон-тима, у оквиру сваког синтетичког конта ове групе, прописана конта на којима се књиже: промене добити које су резултат промене вредности и друге промене у обиму, уз одобрење одговарајућих

ФЕБРУА


53

субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 331100 – Добити које су резултат промене вредности, и синтетичког конта 341100 – Друге промене у обиму, као и исправка вредности по основу обрачунате амортизације и обрачунате употребе.

Претходно значи да постоје одговарајућа субаналитичка конта у оквиру сваког синтетич-ког и аналитичког конта групе 016 – Нематеријална имовина, на којима се књиже добити које су резултат промене вредности и друге промене у обиму, а одобравају се одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичких конта 331100 – Добити које су резултат промене вредности, и синтетичког конта 341100 – Друге промене у обиму.

У члану 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем, а пре дефинисања садржине кате-горије 020000 – Нефинансијска имовина у залихама, прописано је следеће:

Све промене које су евидентиране као резултат добити у вредности и добити у обиму нефи-нансијске имовине у току текуће године, при отварању почетног стања наредне године преносе се на одговарајућа субаналитичка конта имовине у категорији 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, и одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима.

Управо наведена одредба нас упућује на то да треба извршити прекњижавање на редовна конта нефинансијске имовине и капитала са субаналитичких конта нефинансијске имовине и капитала, на којима су на крају године исказане добити које су резултат промене вредности и друге промене у обиму.

У складу са чланом 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем, КБС који обављају одређену производњу могу имати залихе материјала које исказују на субаналитичком кон-ту 021211 – Материјал, залихе недовршене производње које исказују на субаналитичком конту 021221 – Недовршена производња, и залихе готових производа које исказују на субаналитичком конту 021231 – Готови производи. На наведеним контима се за све три врсте залиха исказује почетно стање, као и повећање или смањење ових залиха у току године по цени коштања.

Када КБС који се баве производњом отварају почетно стање за 2017. годину, оно ће бити једнако закључном стању наведених залиха производње за 2016. годину.

Овде је важно напоменути да се и у помоћној евиденцији у којој се прати кретање залиха у току године такође отвара почетно стање за 2017. годину.

2. Отварање почетног стања код конта активних временских разграничења Будући да се вођење буџетског рачуноводства у складу са чланом 5. Уредбе о буџетском рачуно-

водству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба) заснива на готовинској основи рачуноводства, код утврђивања резултата пословања узимају се у обзир искључиво стварно плаћени текући расходи и издаци за нефинансијску имовину, односно стварно на-плаћени приходи и примања од продаје нефинансијске имовине.

Међутим, у чл. 14. и 15. Правилника о Контном плану за буџетски систем прописано је да се, када се прими фактура добављача, врши одобрење конта добављача, а задужују се одговарајућа субаналитичка конта у класи 400000 – Текући расходи, односно субаналитичка конта класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину. Дакле, овај систем признавања текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину на основу примљених фактура заснован је на обрачунској основи рачуноводства.

Овакав начин евидентирања текућих расхода и издатака могућ је у току године, али се на крају године поступак утврђивања резултата пословања мора извршити према готовинској основи рачуноводства. Ово је неопходно урадити јер се не би могло извршити консолидовање финансијских извештаја директних и индиректних КБС, односно директних и индиректних корисника средстава ООСО.

54

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Дакле, на крају године се за све рачуне добављача који нису плаћени до краја обрачунског периода, преносе са конта текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину на терет одговарајућих субаналитичких конта активних временских разграничења, у оквиру син-тетичког конта 131200 – Обрачунати неплаћени расходи и издаци.

Приликом отварања почетног стања за 2017. годину, по нашем мишљењу, потребно је пре-књижити износе закључних салда за претходну годину са одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 131200 – Обрачунати неплаћени расходи и издаци, на одгова-рајућа субаналитичка конта у оквиру класе 400000 – Текући расходи, односно субаналитичка конта у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, „вратити” на иста она конта са којих је извршено сторнирање – прекњижавање текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину, зато што нису плаћене фактуре добављачима до краја године.

Пример: КБС је добио у децембру 2016. године рачун од добављача за утрошену електричну енергију за

новембар 2016. године у износу од 65.000,00 динара са обрачунатим ПДВ-ом. КБС није обвезник ПДВ-а. Рачун добављачу није плаћен због тога што није извршено трансферисање средстава из буџета до 31. 12. 2016. године.

Приликом припреме састављања финансијских извештаја за 2016. годину, због свођења обрачунског на готовински основ утврђивања резултата, извршено је сторно – прекњижавање на субаналитичком конту 421211 – Услуге за електричну енергију, и задужен је субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, у износу од 65.000,00 динара.

КБС отвара пословне књиге за 2017. годину и даје налог за књижење према којем врши прекњи-жавање износа почетног стања са субаналитичког конта 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, на терет субаналитичког конта 421211 – Услуге за електричну енергију, у износу од 65.000,00 динара.

Књижење у финансијском књиговодству

Р. бр.Конто

ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6

1. 421211 Услуге за електричну енергију 65.000,00

131211 Обрачунати неплаћени расходи 65.000,00

– прекњижавање код отварања почетног стања за 2017. годину

Како је у примеру наведено, КБС није био у могућности да плати рачун добављача за услугу електричне енергије до краја децембра 2016. године. Примена готовинске основе плаћања подра-зумева да овај рачун за електричну енергију не може теретити текуће расходе за 2016. годину јер није плаћен. При отварању почетног стања сматрамо да је потребно са временских разграни-чења извршити пренос на одговарајући изворни субаналитички конто текућих расхода. Овде је потребно имати у виду да ће ти расходи бити плаћени онда када се добију средства путем трансфера или уплатом на подрачун. Ако претпоставимо да су средства уплаћена у јануару 2017. године, онда ћемо у јануару имати и текуће расходе и имаћемо приходе, па ће резултат пословања с тог становишта бити неутралан.

Напомињемо да би према нашем мишљењу било погрешно ако не бисмо књижили рачун доба-вљача у децембру 2016. године из разлога што нема средстава да се изврши његово плаћање. Рачун се свакако мора прокњижити под 31. 12. 2016. године тако да ће уместо субаналитичког конта 421211 – Услуге за електричну енергију, дуговати субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, а за стварање обавезе потраживаће субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи.

ФЕБРУА


55

Претходно изнета проблематика у вези са поштовањем принципа примене готовинске основе код утврђивања резултата пословања, везана је само за активна временска разграничења на којима се због примљених а неплаћених рачуна добављача врши разграничење текућих расхода и издатака за нефинансијску имовину. Напомињемо да овакав случај немамо у вези са разграничењем наплаћених прихода и примања јер се они признају, као што смо рекли, у оном обрачунском периоду када је наплата извршена.

3. Осврт на књижење почетног стања 1. 1. 2017. године у вези са претходним порезом и са обавезом за порез на додату вредност

Сматрамо да би требало обратити посебну пажњу на следећа субаналитичка конта, на којима је у аналитичком прометном бруто билансу приказано одређено стање под 31. 12. 2016. године, везано за исказивање стања на тим контима код отварања почетног стања. То су одговарајућа субанали-тичка конта у оквиру следећих аналитичких конта:

● 123960 – Порез на додату вредност; ● 245240 – Обавезе за порез на додату вредност; ● 291310 – Обрачунати ненаплаћени приходи и примања; ● 291910 – Остала пасивна временска разграничења; ● 131210 – Обрачунати неплаћени расходи и издаци.

У вези са наведеним контима, проблематика евидентирања пореза на додату вредност се, у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... 108/2016 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), може поделити у неколико целина кроз које се може посматрати, а то су: ● ПДВ у датим авансима у текућој години, а реализовани у наредној години; ● исказивање претходног пореза и обавезе за ПДВ по пореској пријави на дан 31. 12. 2016. године, која се подноси пореском органу 15. јануара 2017. године ако је порески период календарски месец, односно 20. јануара 2017. године ако је порески период календарско тромесечје; ● исказивање обавезе за ПДВ у нереализованим потраживањима од купаца на крају обрачунског периода; ● исказивање претходног пореза у нереализованим обавезама према добављачима до краја обра-чунског периода; ● исказивање неизмирене обавезе по основу ПДВ-а – надокнаде пољопривреднику до краја обра-чунског периода.

У наставку ћемо прокоментарисати приказ неких од наведених догађаја под 31. 12. 2016. и код отварања почетног стања 1. 1. 2017. године.

3.1. Порез на додату вредност у датим авансима у текућој години, чија је реализација уследила у наредној години

Пример:

1. КБС – обвезник ПДВ-а је, на основу предрачуна у складу са уговором, извршио уплату аванса 40% добављачу – обвезнику ПДВ-а за текуће поправке котларнице у октобру 2016. године, у износу од 105.000,00 динара. 2. До краја пореског периода прималац аванса издао је авансни рачун у којем је исказао пореску основицу од 87.500,00 динара и ПДВ у износу од 17.500,00 динара. 3. Након што је извршио услугу поправке у котларници у јануару 2017. године, добављач је издао рачун са неким од следећих битних елемената:

56

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Р. бр. Опис Износ

1. Фактурисани износ без претходног ПДВ-а 262.500,00

2. Уплаћено по авансном рачуну 105.000,00

3. ПДВ по општој стопи (20% од ред. бр. 1) 52.500,00

4. Фактурисани износ са ПДВ-ом (ред. бр. 1+3) 315.000,00

5. ПДВ по основу аванса 17.500,00

6. Разлика ПДВ-а (ред. бр. 3 - 5) 35.000,00

7. Укупно за плаћање (ред. бр. 2 - 3) 210.000,00

4. Извршено је измирење обавезе према добављачу и затварање датог аванса.

Књижење:

Р. бр.Конто

ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6

1) 123231 Аванси за обављање услуга 105.000,00

121112 Текући рачуни 105.000,00

– за плаћени аванс по предрачуну

2) 123963 Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи

17.500,00

291919 Остала пасивна временска разграничења

17.500,00

– признавање претходног пореза по основу примљеног авансног рачуна

Напомена: Након претходно спроведених књижења стање на дан 31. 12. 2016. на рачунима глав-не књиге је следеће:

Конто Дугује Потражује

123231 – Аванси за обављање услуга 105.000,00 -

121112 – Текући рачун - 105.000,00

291919 – Остала пасивна временска разграничења - 17.500,00

123963 – ПДВ у датим авансима по општој стопи 17.500,00 -

Укупно: 122.500,00 122.000,00

Коментар:1. На датум биланса стања 31. 12. 2016. године износ од 17.500,00 динара књижен је два пута.

Једном је књижен у салду конта 123231 – Аванси за обављање услуга. Други пут је књижен на осно-ву авансног рачуна који је добављач испоставио у истом пореском периоду, и исказан је на конту 123963 – Порез на додату вредност, у датим авансима по општој стопи.

2. Да би се избегло двоструко исказивање истог износа на датум биланса стања, буџетски корисник – давалац аванса спроводи привремено затварање конта 123231 и 291919, како је то при-казано у наставку под ставом 3 књижења:

ФЕБРУА


57

Наставак књижења:

Р. бр.Конто

ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6

3) 291919 Остала пасивна временска разграничења

17.500,00

123231 Аванси за обављање услуга 17.500,00

– затварање конта 291919 и 123231 на дан 31. 12. 2016. због избегавања двоструког исказивања претходног пореза

Код отварања почетног стања 1. 1. 2017. године потребно је извршити поново отварање конта у складу са претходним ставом књижења, будући да добављач није испоставио коначни рачун за извршену услугу. Отварање почетног стања изгледало би овако:

Р. бр.Конто

ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6

4) 123231 Аванси за обављање услуга 17.500,00

291919 Остала пасивна временска разграничења 17.500,00

– отварање почетног стања 1. 1. 2017. године због тога што услуга за коју је дат аванс није завршена у истом обрачунском периоду када је дат аванс

5) 425191 Текуће поправке и одржавање осталих објеката 262.500,00

123961 ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) 35.000,00

291919 Остала пасивна временска разграничења 17.500,00

252111 Добављачи у земљи 315.000,00

– за одобрење добављача по коначном рачуну испостављеном у 2017. години

6) 252111 Добављачи у земљи 315.000,00

123231 Аванси за обављање услуга 105.000,00

121112 Текући рачуни 210.000,00

– за измирење обавеза према добављачу

3.2. Исказивање обавезе за ПДВ у нереализованим потраживањима од купаца до краја обрачунског периода

У овој ситуацији полазимо од чињенице, да је, на пример, поверилац у току 2016. године имао потраживање од купца које није наплаћено до краја обрачунског периода. У том потраживању

58

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

од купца исказана је и обавеза за порез на додату вредност. Рецимо да је то потраживање било у октобру 2016. године у износу од 1.200,00 динара. Обавеза за ПДВ износи 200,00 динара, а обра-чунати ненаплаћени приходи износе 1.000,00 динара. Претходни порез у примљеним фактура-ма износи 100,00 динара. Поверилац је као обвезник ПДВ-а поднео пореску пријаву 10. новембра 2016. године за календарски месец октобар 2016. године. Приликом подношења пореске пријаве, због поштовања законских одредби поверилац – обвезник ПДВ-а испоставио је налог за плаћање ПДВ- а у износу од 200,00 динара, иако за то није имао обезбеђен наменски прилив средстава јер није наплатио потраживање од купца до краја године. Дакле, ако није било наменског прилива, онда је ту пореску обавезу поверилац измирио на терет других извора средстава која су утврђена апро-пријацијом. Оваква ситуација подразумева да плаћање обавезе ПДВ-а утиче на смањење резултата пословања. Поштујући готовински принцип утврђивања резултата пословања, због насталог одлива средстава у вези са плаћањем обавезе за ПДВ, сматрамо да је исправно под 31. 12. 2016. године теретити одговарајућа суб-субаналитичка конта у оквиру субаналитичког конта 482191 – Остали порези, и то „отворити” посебна суб-субаналитичка конта, нпр. 482191-1 – Остали порези – Искоришћено право на одбитак ПДВ-а исказаног у примљеним фактурама, за 100,00 динара, 482191-2 – Остали порези – Плаћена обавеза за ПДВ која је садржана у ненаплаћеном потраживању на крају обрачунског периода, за 100,00 динара. Противставка овим контима била би потражна страна суб-субсубаналитичког конта 291919-1 – Остала пасивна временска разграниче-ња – Разграничени приходи због ненаплаћеног потраживања до краја обрачунског периода у којем је садржан ПДВ у износу од 200,00 динара.

Дакле, резултат пословања биће мањи за 200,00 динара, како је исказано на контима 482191-1 и 482191-2. У билансу стања под 31. 12. 2016. године биће исказан у оквиру синтетичког конта 291900 – Остала пасивна временска разграничења, суб-субаналитички конто 291919-1 – Оста-ла пасивна временска разграничења – Разграничени приходи због ненаплаћеног потраживања до краја обрачунског периода у којем је садржан ПДВ у износу од 200,00 динара. Овај износ на конту 291919-1 од 200,00 динара биће отворен и у почетном стању 2017. године. Када купац у 2017. го-дини плати свој дуг повериоцу, доћи ће до затварања конта 291919-1 тако да ће он дуговати 200,00 динара, а потраживаће одговарајући субаналитички конто у оквиру конта групе 745000 – Мешови-ти и неодређени приходи.

4. Прекњижавање закључних салда са субаналитичких конта 321121 и 321122 код отварања почетног стања 1. 1. 2017. године

КБС који је исказао резултат пословања на крају 2016. године на потражној страни субаналитич-ког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, приликом отварања почетног стања 1. 1. 2017. године прекњижава са потражне стране конта 321121 тако да се овај конто задужује, а одобра-ва субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година. На основу одлуке надлежног органа, донете у току 2017. године, распоређују се наменски опредељена средства у корист одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 311700 – Пре-нета неутрошена средства из ранијих година, а онај део вишка прихода и примања – суфицита за који не постоји одлука где се наменски издваја, надаље је евидентиран на субаналитичком конту 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година.

Пример:

КБС је на крају 2016. године остварио вишак прихода и примања – суфицит у износу од 500.000,00 динара. На основу одлуке надлежног органа у 2017. години КБС је наменски определио део ви-шка прихода и примања у корист субаналитичког конта 311712 – Пренета неутрошена средства за посебне намене, у износу од 200.000,00 динара. Остали део оствареног вишка прихода и примања у износу од 300.000,00 динара одлуком органа управљања се неће распоређивати и евидентираће се као нераспоређен на субаналитичком конту 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година.

ФЕБРУА


59

Књижење у финансијском књиговодству

Р. бр.Конто

ОПИСИзнос


1 2 3 4 5 6



– за књижење почетног стања 1. 1. 2017. нераспоређеног вишка прихода и примања, исказаног по финансијском извештају за 2016. годину

2. 321311 Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година 200.000,00


– за књижење распоређеног вишка прихода и примања по одлуци надлежног органа буџетског корисника у току 2017. године

У случају да је КБС исказао негативан резултат пословања на субаналитичком конту 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит, књижење би код отварања почетног стања за 2017. годину било тако да потражује субаналитички конто 321122 – Мањак прихода и примања – дефи-цит, а дугује субаналитички конто 321312 – Дефицит из ранијих година.

* * *

60

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

НОВИ ИЗНОС ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ И ОБРАЧУН ЗАРАДА ОД 1. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ

Као што смо изнели у посебном чланку у овом броју „Пословног саветника”, усклађена пореска олакшица на зараде запослених од 1. фебруара 2017. године до 31. јануара 2018. године

износи 11.790 динара („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017).

Ради спровођења умањивања пореске основице у пракси прописан је Правилник о начину и по-ступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења пореске основице („Сл. гласник РС”, бр. 115/2013 – у даљем тексту: Правилник). Овим правилником уређује се начин и поступак обрачуна-вања пореза на зараде сагласно Закону о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), као и достављање података Пореској управи о обрачунатом порезу.

Пошто су од 1. фебруара 2017. године у примени и нови износи најниже и највише основице за обрачун доприноса, можемо констатовати следеће:

1) од 1. фебруара 2017. године у примени је нови износ најниже месечне основице на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно социјално осигурање у висини од 23.229,00 динара, при чему ће ова најнижа основица важити три месеца – до 30. априла 2017. године;

2) за фебруар 2017. године важи нова највиша основица за обрачун доприноса, која изно-си 368.205,00 динара (што је петоструки износ просечне зараде у Републици за децембар 2016. године од 73.641,00 динара);

3) од 1. фебруара 2017. године у примени је нови усклађени износ пореског умањења на зараде у висини од 11.790,00 динара, који ће се примењивати на обрачун свих примања са ка-рактером зараде до 31. јануара 2018. године.

Имајући у виду ове нове елементе, у наредном тексту ћемо дати више примера обрачуна зарада у току фебруара 2017. године за неки од претходних месеци.

1. Обрачун зараде и пореског умањења приликом исплате целе зараде у фебруару 2017. године – пуно радно време

Када обрачунава и исплаћује зараду запосленом у фебруару 2017. године (на пример, за јануар 2017. године) за пуно радно време, послодавац примењује цео износ пореског умањења. Према чла-ну 4. став 1. Правилника, за запосленог који ради са пуним радним временом код једног послодавца, основица пореза на зараде се утврђује тако што се зарада умањује за неопорезиви износ у целости. На основу ове одредбе Правилника дајемо у наредној табели три примера обрачуна зарада: у првом примеру обрачуната зарада је нижа од важеће најниже месечне основице доприноса, у другом при-меру је зарада већа од важеће најниже месечне основице доприноса, а у трећем примеру је зарада већа од највише основице доприноса. При томе подсећамо да се порез плаћа само на износ зараде умањене за 11.790,00 динара јер Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање није предвиђен овакав неопорезив износ, што значи да у систему обрачуна зарада имамо две основи-це – једна је основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, а друга је основица за порез. Дајемо примере обрачуна за пуно радно време:

ФЕБРУА


61

Р. бр. Опис

Бруто зарада нижа од најниже

основице доприноса

Бруто зарада већа од најниже


Бруто зарада већа од највише


1 2 3 4 5

1. Обрачуната бруто зарада 22.000,00 50.000,00 380.000,00

2. Најнижа месечна бруто основица доприноса 23.229,00 23.229,00 23.229,00

3. Највиша месечна бруто основица доприноса 368.205,00 368.205,00 368.205,00

4. Основица за плаћање доприноса (обрачуната зарада, али не нижа од најниже основице доприноса и не виша од највише основице доприноса):– колона 3: најнижа основица доприноса– колона 4: обрачуната бруто зарада– колона 5: највиша основица доприноса

23.229,0050.000,00

368.205,00

5. Износ доприноса за уплату на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 4) 4.622,57 9.950,00 73.272,79

6. Умањење пореске основице 11.790,00 11.790,00 11.790,00

7. Основица за плаћање пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 6) 10.210,00 38.210,00 368.210,00

8. Износ пореза за уплату (10% на ред. бр. 7) 1.021,00 3.821,00 36.821,00

9. Зарада за исплату запосленом (ред. бр. 1 - ред. бр. 5 - ред. бр. 8) 16.356,43 36.229,00 269.906,21

10. Износ доприноса за уплату на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 4) 4.157,99 8.950,00 65.908,69

Уколико се зарада запосленом утврђује најпре у нето износу, треба је превести у бруто износ ради обрачуна пореских обавеза. У наведеним примерима се примењују следеће формуле за превођење нето износа у бруто износ:

1) Ако је обрачуната зарада запосленог нижа од најниже месечне основице доприноса (наш први пример), примењује се формула:

Бруто зарада = (Нето зарада + 3.443,57) : 0,90(износ од 3.443.57 добијен је када је од износа обрачунатог доприноса на најнижу основицу одузет износ од 10% пореске олакшице на зараде = 4.622,57 - 1.179,00).

У нашем првом примеру из претходне табеле, где је нето зарада била 16.356,43 динара, применом ове формуле добија се бруто зарада:

Бруто зарада = (16.356,43 + 3.443,57) : 0,90 = 22.000,00 динара.

2) Ако је конкретна обрачуната зарада већа од важеће најниже основице доприноса, а нижа од ва-жеће највише основице доприноса (наш други пример), бруто зарада се добија применом следеће формуле:

Бруто зарада = (Нето зарада - 1.179,00) : 0,701.У нашем другом примеру из претходне табеле, где је нето зарада била 36.229,00 динара, применом

ове формуле добија се бруто зарада: Бруто зарада = (36.229,00 - 1.179,00) : 0,701 = 50.000,00 динара.

62

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

3) Ако је обрачуната зарада запосленог већа од највише месечне основице доприноса, онда се нето износ зараде преводи у бруто износ помоћу формуле:

Бруто зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НвО) - (1.179,00 x 10%)] : 0,90, где је: 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; НвО – важећа највиша основица доприноса; 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10%: (100 - 10 = 90 : 100).

Како највиша основица доприноса за фебруар 2017. године износи 368.205,00 динара, а допри-носи обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 73.272,79 динара, ова формула гласи:Бруто зарада = [(Нето зарада + 73.272,79) - 1.179,] : 0,90, односно

Бруто зарада = (Нето зарада + 72.093,79) : 0,90.

У нашем трећем примеру, где нето зарада износи 269.906,21 динара, применом ове формуле добијамо:

Бруто зарада = (269.906,21 + 72.093,79) : 0,90 = 380.000,00 динара.

2. Обрачун зараде и пореског умањења приликом исплате целе зараде у фебруару 2017. године – непуно радно време

Ако у току месеца запослени нема пуно радно време код послодавца, обрачун пореског умањења такође мора да се прилагоди времену проведеном на раду. Конкретно:1) када запослени у току месеца због заснивања, престанка или мировања радног односа, односно другог разлога, не оствари зараду за пун фонд радних часова, основица пореза на зараду се утврђује тако што се остварена зарада умањује за сразмерни неопорезиви износ који се утврђује сразмерно односу броја радних часова за које је запослени остварио зараду код послодавца за тај месец и броја радних часова пуног фонда радних часова за тај месец (члан 4. став 4. Правилника);2) за запосленог који ради са непуним радним временом код једног или више послодаваца и укупно не остварује пуно радно време, умањење зараде за припадајући сразмерни износ врши се сразмер-но радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим да укупно умањење мора бити мање од неопорезивог износа (члан 4. став 2. Правилника).

Према томе, износ умањења пореске основице зависи од тога да ли је код послодавца запослени засновао радни однос са пуним или непуним радним временом, у складу са Законом о раду, одно-сно да ли је засновао радни однос код конкретног послодавца првог дана у месецу или касније у току месеца. Дајемо примере обрачуна зарада за пуно радно време од 184 часа, за рад са половином радног времена и за 32 часа рада у току тог месеца:

Р. бр. Опис Пуно радно време

Рад са половином

пуног радног времена

Заснован радни однос код послодавца у току месеца и остварена 32 часа рада у

току тог месеца

1. Обрачуната месечна бруто зарада 50.000,00 30.000,00 15.000,00

2. Умањење пореске основице:

а) пуно умањење 11.790,00

б) умањење од 50% (11.790 x 50%) 5.895,00

ц) сразмерно умањење (32 : 184 = 17,39% x 11.790,00) 2.050,43

3. Пореска основица за порез на зараде (ред. бр. 1 - ред. бр. 2) 38.210,00 24.105,00 12.949,57

ФЕБРУА


63

У наведеним примерима зарада се умањује за 11.790,00 динара месечно у пуном износу за за-посленог који ради са пуним радним временом, а сразмерно за запосленог који ради са непуним радним временом. У трећем примеру је приказана примена члана 4. став 4. Правилника, који се односи на запосленог који у току месеца због заснивања, престанка или мировања радног односа не оствари зараду за пун фонд радних часова. На пример, запослени је засновао радни однос 25. у месецу и имао укупно четири радна дана у том месецу, односно 32 часа рада. Пошто је у месецу пун фонд часова рада 184 часа, за овог запосленог се сразмерни неопорезиви износ утврђује према броју часова рада за које је запослени остварио зараду код послодавца за тај месец (32 часа) и броја рад-них часова пуног радног времена за тај месец код послодавца (184 часа). У овом примеру умањење пореске основице за овог запосленог износи 2.050,43 динара ((32 : 184) x 11.790,00).

3. Обрачун зараде и пореског умањења када запослени ради код више послодаваца

На основу члана 15а Закона о порезу на доходак грађана и одредаба Правилника можемо навести случајеве примене пореског умањења односно утврђивања пореске основице када запослени ради код више послодаваца: 1) кад запослени остварује пуно радно време код два послодавца или више послодаваца, ума-њење од 11.790,00 динара врши сваки послодавац сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим да укупно умањење износи 11.790,00 динара месечно;2) кад запослени остварује непуно радно време код два послодавца или више послодаваца, ума-њење зараде за припадајући сразмерни износ врши се сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 11.790,00 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену запосленог у односу на пуно радно време.

Погледајмо у наставку примере примене наведених решења.

– Умањење пореске основице за рад код два послодавца или више послодаваца у пуном радном времену

Ако запослени ради код два послодавца или више послодаваца остварујући пуно радно време, умањење пореске основице врши сваки послодавац сразмерно радном времену запосленог. Кон-кретно, за пуно радно време од 184 часа у посматраном месецу, обрачун изгледа овако:

Р. бр. Опис

Послодавац I – рад у непуном радном

времену од 100 часова месечно

Послодавац II – рад у непуном радном времену од 84 часа

месечно

Укупно за 184 часа

пуног радног времена

1 2 3 4 5


2. Умањење пореске основице:

а) сразмерно умањење (100 : 184 = 54,35% x 11.790,00) 6.407,61 6.407,61

б) сразмерно умањење (84 : 184 = 45,65% x 11.790,00) 5.382,39 5.382,39

3. Пореска основица за порез на зараде (ред. бр. 1 - ред. бр. 2) 28.592,39 24.617,61 53.210,00

64

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Пошто запослени остварује пуно радно време код два послодавца, сваки од њих умањује пореску основицу за износ сразмеран времену рада запосленог, с тим што укупно умањење износи 11.790,00 динара месечно. Тиме је поштована и одредба члана 4. став 3. Правилника да се умањење основице пореза на зараде за неопорезиви износ врши сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време за тај месец.

– Умањење пореске основице за рад код два послодавца или више послодаваца у непуном радном времену

Ако запослени ради код два послодавца или више послодаваца остварујући непуно радно време, умањење пореске основице врши сваки послодавац сразмерно радном времену запосленог. Кон-кретно, ако запослени ради код два послодавца укупно 140 часова месечно, а пуно радно време је 184 часа за конкретан месец, умањење пореске основице износи 8.970,65 динара ((11.790,00 : 184) x 140), а обрачун по послодавцима је следећи:

Р. бр. ОписПослодавац I – рад у непуном

радном времену од 100 часова месечно

Послодавац II – рад у непуном радном времену

од 40 часова месечно

Укупно за 140 часова

непуног радног

времена


2. Укупно умањење пореске основице

6.407,61(100 : 140 = 71,4% x 8.970,65)

2.563,04(40 : 140 = 28,6% x 8.970,65) 8.970,65

3. Пореска основица за порез на зараде

(ред. бр. 1 - ред. бр. 2) 23.592,39 22.436,96 46.029,35

Пошто запослени остварује непуно радно време код два послодавца, сваки од њих умањује по-реску основицу за износ сразмеран времену рада запосленог, а добијене сразмерне проценте при-мењује на сразмерно умањен износ пореске олакшице од 8.970,65 динара, јер је овде реч о непуном радном времену. Тиме је испоштована и одредба члана 4. став 2. Правилника, према којој се за запосленог који ради са непуним радним временом код више послодаваца и укупно не остварује пуно радно време, умањење основице пореза врши сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време за тај месец, с тим да укупно умањење пореске основице обавезно буде мање од важећег пуног неопорезивог износа.

4. Обрачун зараде и пореског умањења када се зарада исплаћује у деловимаУ случају исплате зараде у ратама, послодавци који су у јануару 2017. године исплатили аконта-

цију зараде за јануар, а у фебруару треба да исплате коначан обрачун зараде за јануар 2017. године (дакле, у месецу у коме важи усклађени, већи износ пореског умањења), приликом обрачуна треба да имају у виду члан 8. Правилника, који гласи:

„Члан 8.У случају када, због усклађивања динарских износа у складу са Законом, дође до повећања неопо-

резивог износа, а код претходних исплата зараде за одговарајући месец није искоришћено умањење зараде у пуном износу, умањење зараде врши се тако што се преостали део зараде који се исплаћује умањи за износ разлике између усклађеног неопорезивог износа који важи у моменту исплате тог дела зараде код послодавца и искоришћеног умањења зараде код претходне исплате, односно ис-плата.”

Очигледно да приликом исплате зараде за јануар у два дела (једног у јануару и другог у фебруару), због промене висине пореског умањења, послодавци морају да имају у виду два могућна случаја.

ФЕБРУА


65

1) Ако се при исплати првог дела зараде у месецу који претходи месецу у коме је усклађена по-реска олакшица (на пример, у јануару), искористи цео износ важећег пореског умањења, приликом исплате другог дела зараде у месецу у коме је пореска олакшица повећана због усклађивања, запо-слени нема право на пореско умањење.

Пример У јануару 2017. године је исплаћена аконтација за јануар од 30.000,00 динара. Пореска основица

је у овом случају износила 18.396,00 динара, што значи да је искоришћена пуна пореска олакшица од 11.604,00 динара, која је важила у јануару 2017. године. Послодавац у фебруару исплаћује други и коначан део зараде за јануар од 25.000 динара, при чему пореску основицу представља цела исплата без икаквог умањења јер је приликом прве исплате искоришћена пореска олакшица у целости, без обзира на то што је она у фебруару номинално и повећана.

2) Ако се при исплати првог дела зараде у месецу који претходи месецу усклађивања пореске

олакшице (конкретно, у јануару) искористи део припадајућег важећег пореског умањења, приликом исплате другог дела зараде у месецу у коме је пореска олакшица повећана због усклађивања (у фе-бруару), запослени има право на пореску олакшицу у износу разлике између припадајуће усклађене пореске олакшице и раније искоришћене пореске олакшице.

Пример У јануару 2017. године је исплаћена аконтација за месец јануар од 10.000,00 динара (бруто), при

чему је цео овај износ неопорезив, а искоришћена је пореска олакшица од 10.000,00 динара (пуна пореска олакшица у јануару је била 11.604,00 динара). Послодавац у фебруару исплаћује други и коначни део зараде за јануар од 40.000,00 динара у условима важеће пореске олакшице од 11.790,00 динара. Приликом ове исплате запослени има право на пореску олакшицу у износу разлике између припадајуће усклађене пореске олакшице и раније искоришћене пореске олакшице, што у овом примеру износи 1.790,00 динара (11.790,00 - 10.000,00), па ће у овом случају пореску основицу пред-стављати износ исплате од 38.210,00 динара (40.000,00 - 1.790,00).

5. Исплата зарада у деловимаАко у току 2017. године послодавац исплаћује зараду у два дела или више делова, треба да има у

виду члан 3. Правилника. Конкретно:1) према одредби члана 3. став 1. Правилника, у случају кад запослени ради са пуним радним

временом, умањење зараде за неопорезиви износ врши се приликом исплате зараде, односно било ког дела зараде код послодавца за одговарајући месец, тако да умањење може да се изврши било одједном и у потпуности за цео неопорезиви износ (дакле, у целости за 11.790 динара), било у из-носу који определи послодавац (нпр. приликом исплате зараде у деловима може код сваке исплате да врши умањење за износ који определи), с тим да укупно умањење зараде не може бити веће од неопорезивог износа који важи у моменту исплате зараде;

2) према ставу 2. члана 3. Правилника, када запослени ради са непуним радним временом, зарада се умањује за сразмерни део неопорезивог износа приликом исплате зараде, односно било ког дела зараде код послодавца за одговарајући месец, у потпуности односно у износу који опреде-љује послодавац, с тим да укупно умањење зараде не може бити веће од припадајућег сразмерног износа.

Према томе, од 1. јануара 2017. године послодавац који исплаћује зараду (односно накнаду зара-де) у деловима може да користи неопорезив износ и приликом исплате првог дела зараде односно накнаде зараде, при чему се исплата врши у месецу за текући месец, и то у износу за који се сам послодавац определи, што значи да он сам одлучује да ли ће одмах да искористи цео припадајући неопорезиви износ или део тог износа.

66

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

6. Неопорезиви износ за инвалиде рада II и III категоријеОдредбе Правилника које се односе на остале запослене, сходно се примењују и код умањења

зараде запосленог који је корисник права на накнаду због рада са скраћеним радним временом (II категоријa инвалидности), односно права на накнаду због мање зараде на другом одговарајућем послу (III категоријa инвалидности). Основица пореза на зараде за ту категорију запослених утвр-ђује се тако што се зарада умањи за неопорезиви износ, односно сразмерни неопорезиви износ.

Дајемо пример обрачуна зараде и накнаде зараде инвалида рада II категорије, који остварује зараду код послодавца за пола радног времена од 25.000,00 динара и накнаду зараде коју добија од Фонда ПИО у износу од 10.000 динара. Обрачун ове зараде у фебруару је следећи:


1. Обрачуната бруто зарада 25.000,00

2. Износ доприноса за уплату на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 1) 4.975,00

3. Умањење пореске основице 11.790,00

4. Основица за плаћање пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 3) 13.210,00

5. Износ пореза за уплату (10% на ред. бр. 4) 1.321,00

6. Зарада за исплату запосленом (ред. бр. 1 - ред. бр. 2 - ред. бр. 5) 18.704,00

7. Износ доприноса за уплату на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 1) 4.475,00

8. Нето накнада зараде инвалида рада 10.000,00

9. Допринос за здравствено осигурање (10,30% на ред. бр. 8) 1.030,00

10. Бруто накнада зараде (10.000,00 : 0,90) 11.111,11

11. Порез (10% на ред. бр. 10) 1.111,11

12. Износ који се рефундира од Фонда ПИО (ред. бр. 8 + ред. бр. 9 + ред. бр. 11) 12.141,11

13. Укупно нето примање (ред. бр. 6 + ред. бр. 8) 28.704,00

У овом случају пореско умањење је у целини обрачунато из зараде коју исплаћује послодавац, што је у складу са чланом 7. Правилника у коме се каже да се основица пореза на зараде за запо-сленог који је корисник права на накнаду због рада са скраћеним радним временом (II категоријa инвалидности), односно права на накнаду због мање зараде на другом одговарајућем послу (III категоријa инвалидности), утврђује тако што се зарада запосленог умањи за неопорезиви износ, односно сразмерни неопорезиви износ (у случају непуног радног времена).

7. Остали случајеви примене ПравилникаОдредбама Правилника су утврђени још неки случајеви одређивања пореског умањења. Према члану 5. Правилника, када запослени за одговарајући месец, поред зараде код посло-

давца, остварује и накнаду зараде код другог исплатиоца (по основу привремене спречености за рад преко 30 дана, породиљског одсуства и др.), умањење зараде код послодавца, односно накнаде зараде код другог исплатиоца врши се сразмерно односу броја радних часова за које остварује за-раду код послодавца, односно накнаду зараде код другог исплатиоца, у односу на пун фонд радних часова за тај месец.

Конкретно:а) ако се запослени током целог месеца налази на боловању до 30 дана на терет послодавца, накнаду зараде и пореско умањење у целини обрачунава послодавац из својих средстава;

б) ако запослени део месеца ради а део месеца се налази на боловању до 30 дана на терет послодавца, укупно пореско умањење обрачунава послодавац на збирни износ зараде и накнаде зараде;

ФЕБРУА


67

ц) ако је запослени током целог месеца одсутан са посла због боловања на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: Фонд), или због породиљског одсуства, пореско ума-њење у целом износу од 11.790,00 динара обрачунава се у оквиру накнаде зараде на терет другог исплатиоца;

д) ако запослени део месеца ради, а део месеца се налази на породиљском одсуству, односно део месеца је био на боловању на терет Фонда, он остварује у истом месецу и зараду код послодавца и накнаду зараде код другог исплатиоца, при чему се пореско умањење код послодавца односно код другог исплатиоца врши сразмерно односу броја радних часова за које је остварена зарада код по-слодавца, односно накнада зараде код другог исплатиоца, у односу на пун фонд радних часова за тај месец; значи, ако је запослени у једном месецу најпре 48 часова био на боловању на терет Фонда, а затим почео да ради и радио 136 часова у том месецу, од могућна 184 часа рада у месецу послодавац ће обрачунати пореско умањење од 8.714,35 динара ((136 : 184) x 11.790,00) из исплаћене зараде, а Фонд ће обрачунати 3.075,65 динара ((48 : 184) x 11.790,00) из исплаћене накнаде зараде.

Према члану 6. Правилника, одредбе Правилника се примењују и на утврђивање основице за обрачун пореза на зараду запосленог по основу радног односа у Републици Србији, заснованог сагласно прописима Републике Србије, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе односно међународне организације, или код представника и службеника таквог представ-ништва односно организације. Ови запослени сами обрачунавају и уплаћују порез на зараде, ако порез не обрачуна и не уплати исплатилац зараде односно накнаде зараде.

О обрачунатом и плаћеном порезу овај запослени подноси пореску пријаву у законом прописа-ном року, у складу са чланом 9. Правилника, надлежној организационој јединици Пореске управе према месту свог пребивалишта односно боравишта, на Обрасцу ПП ОПО – Пореска пријава о обрачунатом и плаћеном порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду/другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника, за приход примљен ______20__. године, који је прописан Правилником о обрасцу пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима од стране физичког лица као пореског обвезни-ка („Сл. гласник РС”, бр. 77/2013). У случају када ради са непуним радним временом, запослени уз Образац ПП ОПО доставља и обавештење о непуном радном времену, исказаном у процентуалном износу у односу на пуно радно време.

* * *

68

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

КОМЕНТАР ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 108/2017) ступио је на снагу 1. јанура 2017. године, с тим што се измене везане за:

1) одређивање места промета услуга примењују од 1. априла 2017. године, јер су у питању одредбе које захтевају одређени временски период у коме би се порески обвезници као и органи контроле додатно едуковали, како би се применом измењених одредаба избегле грешке код утвр-ђивања места промета услуга, а самим тим и места њиховог опорезивања;

2) укидање права на рефакцију ПДВ‑а за куповину хране и опреме за бебе, везују за дан почетка примене Закона о финансијској подршци породици са децом којим се уређује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе.

Такође је до 1. 1. 2018. године одложена обавеза подношења прегледа обрачуна ПДВ‑а уз ПДВ пријаву.

Све остале измене и допуне примењују се од 1. јануара 2017. године, па је у наставку дат дета-љан коментар, пре свега, измена и допуна Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2014...и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) које су у примени од 1. 1. 2017. године, а потом и осталих.

1.1. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА У ПРИМЕНИ ОД 1. 1. 2017. г.1.1.1. Прецизирања ради одређивања пореског обвезника и пореског дужникаПрема одредби члана 8. став 1. Закона, порески обвезник је лице које самостално обавља промет

добара и услуга у оквиру обављања делатности, укључујући и лице које у Републици нема седиште односно пребивалиште (страно лице).

Извршеном изменом у ставу 3. овог члана прецизирано је да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру сталне пословне јединице (а не било које пословне јединице). Изузетно од наве-деног, ако страно лице у Републици има сталну пословну јединицу, онда је оно обвезник за промет који не врши његова стална пословна јединица, што практично значи да се стална пословна једи-ница страног лица које обавља делатност може евидентирати у систем ПДВ-а као и било који други обвезник у Републици Србији. Са аспекта правилне примене ПДВ-а, за нас је битна стална пословна јединица страног лица јер се она сматра пореским обвезником за промет који се врши преко ње, па и када преко ње промет врши страно лице. За разлику од тога, за промет који страно лице не врши преко своје сталне пословне јединице, порески обвезник је то страно лице, па их треба посматрати као два пореска обвезника у смислу Закона о ПДВ-у.

Новим ставом 5. прописано је да се сталном пословном јединицом сматра организациони део правног лица који у складу са законом може да обавља делатност.

На пример: Страно лице које има представништво у Републици Србији а које у складу са нашим прописима не може да обавља делатност, не сматра се сталном пословном јединицом тог лица.

Напомињемо да иако представништво страног лица фактички не може самостално да обавља делатност (члан 574. Закона о привредним друштвима), ипак се у одређеним случајевима, најчешће уређеним међународним уговорима, може сматрати сталном пословном јединицом (нпр. представ-ништва неких авио-компанија имају могућност да се баве продајом авио-карата – услуга превоза, што значи обављање делатности на територији Републике Србије, а то онда значи да имају обавезу да се евидентирају у систем ПДВ-а у складу са чланом 38. Закона, што је став који је изнет и у Ми-шљењу Министарства финансија, бр. 011-00-6/2013-04 од 10. 10. 2013).

Пореског дужника дефинишу одредбе члана 10. Закона – па су изменама извршена преци-зирања у ставу 1. тачка 3) којима се ближе одређује порески дужник. У том смислу је прецизирано да је порески дужник у смислу овог закона прималац добара и услуга ако страно лице није обвезник ПДВ‑а у Републици Србији, независно од тога да ли у Републици Србији има сталну пословну јединицу и да ли је та стална пословна јединица обвезник ПДВ‑а у Републици Србији.

ФЕБРУА


69

Према раније важећој одредби, порески дужник је било лице – прималац добара и услуга ако страно лице није одредило пореског пуномоћника, а сада је прецизирано да је порески дужник само ако страно лице није обвезник ПДВ‑а у Републици Србији, с обзиром на то да страно лице које врши опорезиви промет добара и услуга у Србији има обавезу:– да одреди пореског пуномоћника; и – да се евидентира у систем ПДВ‑а (члан 10а Закона), изузев у прописаним изузецима, што значи да ће порески дужник бити прималац добара и услуга за промет који изврши страно лице које није у систему ПДВ-а (нпр. промет који изврши страна амбасада, страна мисија или стална пословна јединица страног лица која није у систему ПДВ-а).

1.1.2. Случајеви у којима страно лице које врши опорезиви промет у Републици Србији не/мора да се евидентира у систем ПДВ-аПореског пуномоћника дефинише члан 10а Закона – па је изменом става 1. прописана оба-

веза страном лицу које врши опорезиви промет добара и услуга у Републици Србији, да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ‑а, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци, ако овим законом није друкчије уређено.

Измењеним ставом 2. истог члана Закона прописано је да страно лице које у Србији врши:– опорезиви промет добара и услуга искључиво обвезницима ПДВ‑а, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона; као и – промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ‑а утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз; у складу са овим законом није дужно да у Републици Србији одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ-а.

Ова законска одредба не забрањује да страно лице одреди пореског пуномоћника и да се еви-дентира у систем ПДВ-а, већ само дефинише да није дужно. Пре ове измене страно лице није било дужно да одреди пореског пуномоћника ако у Републици Србији искључиво врши промет услуга за које се сматра да су пружене електронским путем и промет услуга превоза путника аутобу-сима за које се као основица за обрачунавање ПДВ-а утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом. Од 1. јануара 2017. г. страна лица која пружају услуге електронским путем или врше било који други опорезиви промет добара и услуга лицима која нису обвезници ПДВ-а или лицима која нису лица из члана 9. став 1. Закона, дужна су да одреде пореског пуномоћника у складу са овим законом. У свим осталим случајевима промета који врше обвезни-цима ПДВ-а или лицима из члана 9. став 1. Закона, немају обавезу да одреде пореског пуномоћника и да се евидентирају у систем ПДВ-а.

Подсетимо да је могућност за евидентирање страних лица у систем ПДВ-а била установљена од 15. октобра 2015. године Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гла-сник РС”, бр. 83/2015). Тада је дефинисан и институт пореског пуномоћника за промет добара и услуга који на територији Републике врши страно лице, односно обавеза за страно лице да именује пореског пуномоћника за ПДВ. Међутим, у случају непоступања по одредбама члана 10а Закона о ПДВ-у, то страно лице није трпело санкције, па се мали број страних лица евидентирао у систем ПДВ-а.

Од 1. јануара 2017. године уведене су санкције уколико страно лице не одреди пореског пуно-моћника и ако се не евидентира у систем ПДВ-а а бави се прометом добара и услуга на територији Републике. Санкције за овај прекршај уведене су Законом о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016).

1.1.3. Време промета електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање односно хлађење

Чланом 14. Закона прописано је време промета добара, па је од 15. октобра 2015. године, у складу са тада извршеним изменама Закона, било прописано да промет електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, набављених ради даље продаје – настаје у моменту преноса права распо-лагања. Тако дефинисан датум промета правио је у пракси одређене проблеме.

70

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Да би се избегле дилеме у погледу одређивања времена промета, односно преноса права распо-лагања, извршеном изменом члана 14. став 1. тачка 4) Закона прописано је да промет наста-је даном очитавања, односно на други начин, а у складу са законом, утврђивања стања електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) овог закона. Лица из члана 11. став 1. тачка 4) Закона су лица која та добра набављају ради даље продаје.

Истовремено, прелазном одредбом члана 11. Закона о изменама и допунама Закона прописано је да се за испоруку електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање односно хлађење, која се врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/2004 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15), у последњем пореском периоду 2016. године дан настанка промета одређује у складу са тим законом. Практично то значи да ће се за децем-бар месец 2016. године (претпоставка је да су у питању само месечни обвезници ПДВ-а) датумом промета сматрати моменат преноса права располагања.

1.1.4. Дрвени брикет, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе опорезују се посебном стопом од 10%

Члан 23. Закона став 2. прописује посебну стопу ПДВ-а од 10% по којој је, сходно тачки 10, до ових измена опорезовано само огревно дрво. Извршеном допуном тачке 10) уведена је нижа стопа ПДВ‑а од 10% и на промет и на увоз дрвених брикета, пелета и других сличних добара од дрвне биомасе.

Правилником о изменама и допунама Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ‑а („Сл. гласник РС”, бр. 108/2004 … и 109/2016), допу-ном члана 9. прописано је шта се сматра дрвеним брикетима, пелетом и сличним производима од дрвне биомасе у смислу члана 23. став 2. тачка 10) Закона о ПДВ-у, односно:– брикетима и пелетом сматрају се добра добијена агломерацијом струготине, пиљевине, иверја и других остатака, односно отпадака од дрвне биомасе, директно под притиском или додавањем везивног средства;– другим сличним добрима од дрвне биомасе сматрају се струготина, пиљевина, иверје, сечка и сл.

У вези са извршеном изменом подсећамо да су продавци на мало били дужни да у фискалним касама од 1. јануара 2017. г. измене стопу ПДВ-а за наведена добра (са 20% на 10%). Уколико то нису урадили и прометовали су са стопом од 20%, у обавези су да тако обрачунат ПДВ и плаћају све док у фискалним касама не изврше исправку пореске стопе.

Посебна стопа на промет и увоз дрвених брикета, пелета и сличних добара од дрвне биомасе, примењује се од 1. јануара 2017. године независно од тога да ли је за промет тих добара пре наведеног датума плаћен аванс или не. С тим у вези напомињемо да уколико је аванс уплаћен, продавац је био дужан да изда авансни рачун са стопом од 20%, али ће након извршеног промета, после 1. 1. 2017. г. извршити исправку кроз коначни рачун. Сматрамо да је овакав поступак у складу са Законом, с обзиром на то да прелазним и завршним одредбама Закона о изменама и допунама Закона није прописано по којој стопи ПДВ-а ће се опорезивати промет ових добара, који се врши од 1. 1. 2017. године, и за који је аванс наплаћен закључно са 31. 12. 2016. године и по том основу обрачунат ПДВ по општој стопи.

Такође, све будуће корекције пореске основице за промет извршен пре настале измене врше се у складу са чланом 21. Закона (повећање или смањење продајне цене) по стопи по којој је извршен промет, тј. по стопи од 20%.

1.1.5. Право на одбитак ПДВ-а омогућен је пореском дужнику и без поседовања рачунаЧлан 28. Закона прописује услове под којима обвезник ПДВ-а може да оствари право на одбитак

претходног пореза. Према одредби става 5. која је била у примени од 15. 10. 2015. г., прописано је било да право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник:

ФЕБРУА


71

1) из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. тачка 5) овог закона, под условом да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана; 2) из члана 10. став 2. тач. 1–4) и тачка 6) овог закона, под условом да поседује рачун претходног учесника у промету у складу са овим законом, да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да ће та добра и услуге користити за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Као што се види, порески дужници из тачке 2) су могли да користе претходни ПДВ као одбитни само ако су поседовали рачун претходног учесника у промету, издат у складу са чланом 42. Закона. Подсетимо да су порески дужници из члана 10. став 2. тач. 1–4) Закона били: – прималац секундарних сировина и са њима непосредно повезаних услуга; – купац грађевинског објекта за чији промет је уговором предвиђено опорезивање ПДВ-а; – прималац добара и услуга из области грађевинарства; и – прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, обвезник ПДВ-а који ова добра набавља ради даље продаје.

Извршеном изменом става 5. члана 28. Закона омогућено је наведеним пореским дужници-ма да користе право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а – БЕЗ ПОСЕДОВАЊА РАЧУНА од стране претходног учесника у промету, што значи да сада сви порески дужници из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. тач. од 1) до 5) имају право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а у складу са Законом.

Изменом је отклоњена могућност да порески дужник обрачуна ПДВ и да га не користи као од-битни уколико је добио неисправан рачун од претходног учесника (рачун на коме је исказан ПДВ).

С обзиром да прелазним одредбама Закона о изменама и допунама Закона није ништа прописано, мишљења смо да ову измену треба примењивати на одбитак ПДВ-а који дужник интерно обрачу-нава од 1. 1. 2017. године.

1.1.6. Изузимање од права на одбитак ПДВ-а је проширеноЧланом 29. Закона прописани су случајеви набавке добара и услуга за које обвезник ПДВ-а нема

право на одбитак претходног пореза, па је у ставу 1. тачка 1) било прописано да се право на одбитак не може имати по основу набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, мото-цикала са бочним седиштем, трицикала, четвороцикала, јахти, чамаца и ваздухоплова, објеката за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, из-најмљивања, одржавања, поправки и других услуга које су повезане са коришћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга који су повезани са коришћењем објеката за смештај тих добара.

Допуном тачке 1) проширено је изузимање од права на одбитак претходног ПДВ-а и за набавку мотоцикла са бочним седиштем, трицикала и четвороцикала, а самим тим и права на одбитак за објекте за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга које су повезане са кори-шћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга које су повезане са коришћењем објеката за смештај тих добара.

1.1.7. Рефундација ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе се укидаЧлан 56б Закона је брисан тако да се укида право на рефундацију ПДВ-а за куповину

хране и опреме за бебе, с обзиром на то да Законом о финансијској подршци породици са децом, као социјална мера треба да буде уређена једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе. Према члану 12. став 2. измена и допуна Закона, наведена измена ће се примењивати од дана почетка примене Закона о финансијској подршци породици са децом којим се уређује једно-кратна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе. Истовремено, ово је усаглашено са ЕУ јер се мере социјалне политике не регулишу опорезивањем добара у потрошњи.

72

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

До дана када Законом о финансијској подршци породици са децом буде уређена једнократна ис-плата, примењиваће се решење из члана 56б Закона о ПДВ-у, како је прописано прелазном одредбом (члан 14. став 2. Закона о изменама и допунама Закона).

1.2. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА У ПРИМЕНИ ОД 1. 4. 2017. г.1.2.1. Одређивање места промета услуга

Већ смо истакли да се најбитнија измена односи на потпуно нов начин одређивања места про-мета услуга и да ће се овај принцип утврђивања места промета услуга примењивати од 1. априла 2017. године, тако да обвезници имају могућност да се до прописаног рока детаљно информишу о новом начину утврђивања места промета услуга, што опредељује и место опорезивања.

Са аспекта опорезивања промета добара и услуга ПДВ-а битно је утврдити да ли је промет извршен на територији Републике Србије јер се територија Републике Србије сматра једним ме-стом промета. При томе се не сме изгубити из вида ни то да промет добара и услуга извршен на територији АП Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН, број 1244, није предмет опорезивања ПДВ-а на територији Републике Србије ван територије АПКМ, што је у складу са чланом 61. Закона о ПДВ-у Уредбом о извршавању Закона о порезу на додату вредност на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН, број 1244 („Сл. гласник РС”, бр. 15/2005 и 68/2011).

Опште правило за утврђивање места промета услуга – дефинисано чланом 12. ст. 1. и 2. Закона о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004 .... и 83/2015), а важи до 31. 3. 2017. године – дефинише да је место промета услуга место у којем пружалац услуга обавља своју делатност, а ако се промет врши преко пословне јединице, местом промета се сматра место пословне јединице преко које пружа услугу. Поред општег правила постоје и изузеци који су прописани ставом 3. тач од 1) до 5) члана 12. поменутог закона.

Иначе, подсећамо да правила о утврђивању места промета услуга важе како код пружања тако и код примања услуга, што се види код пружања или примања услуга са елементима инострано-сти.

Дакле, извршеним изменама Закона је место промета услуга и даље дефинисано чланом 12. Закона, али је он измењен у целости тако да од 1. априла 2017. године имамо потпуно другачији приступ утврђивања места промета услуга, што ће у почетку представљати про-блем, с обзиром на то да већ 11 година примењујемо нешто што је у земљама чланицама ЕУ дру-гачије регулисано још од 2008. године. У земљама ЕУ правило је да се местом промета услуга – који се врши између обвезника ПДВ-а независно од тога где су – сматра место примаоца услуге, са одређеним изузецима. Због тих различитости долазило је до двоструког опорезивања (у Србији и у иностранству) или потпуног неопорезивања промета неких услуга.

На пример: Страно лице из ЕУ је извршило поправку камиона који се покварио на територији Србије. Поправку је извршио обвезник ПДВ-а и морао је да обрачуна и плати ПДВ. Истовремено, страно лице је такође морало у складу са прописима ЕУ да обрачуна ПДВ (значи, двоструко је опорезована иста услуга).

На другој страни наш обвезник је извршио поправку камиона у нпр. Немачкој. Према прописима ЕУ та се услуга опорезује према месту примаоца – дакле, у Србији. Међутим, према нашој одредби члана 12. став 3. тачка 3) подтачка (4), радови на покретним добрима се опорезују до 31. марта 2017. г. према месту где је услуга стварно пружена – дакле, у овом случају није опорезована нигде.

Да би се онемогућило неопорезивања појединих услуга или пак избегло двоструко опорези-вање, од 1. априла ове године утврђивање места промета услуга зависиће од тога коме је услуга пружена – лицу које је обвезник ПДВ-а или лицу које није обвезник у складу са Законом о ПДВ-у – па се искључиво за сврху примене правила која се односе на место промета услуга одре-ђује порески обвезник. Практично то значи да се за примену члана 12. посебно одређује порески обвезник.

ФЕБРУА


73

1.2.2. Одређивање пореског обвезника само за сврху примене члана 12. ЗаконаОсновно правило од којег се полази је утврђивање ко се сматра пореским обвезником коме се

пружа услуга, а то зависи од тога ко пружа услугу. Према одредбама члана 12. став 1. и 2. Закона које се примењују од 1. 4. 2017. године, следи да:● када услугу пружа ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ОБВЕЗНИК ПДВ-а, у складу са овим законом се пореским обвезником коме се пружа услуга сматра(ју):

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности.

Под овим треба подразумевати: – правна лица, предузетнике и физичка лица;– лица која нису обвезници ПДВ-а (мали обвезници), удружења грађана, фондације, задужбине и други субјекти који нису порески обвезници у смислу члана 8. Закона о ПДВ-у, јер делатност не обављају у циљу остваривања прихода;– страно лице (правно, предузетник или физичко лице), без озира да ли је у својој земљи регистрован или не за порез на потрошњу;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици – независно од тога да ли обављају делатност као трајну активност или не;

3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне са-моуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште – лица која не обављају делатност као трајну активност, али су регистрована за порез на потрошњу у држави седишта по основу стицања добара! Ово су лица са којима тешко да ћемо имати промет, али ако се догоди, биће потребан доказ да се ради о лицу регистрованом за плаћање пореза на по-трошњу у земљи у којој имају седиште.

Сматрамо да ће за примену члана 12. бити најтеже утврдити да ли је страно лице коме обвезник ПДВ-а пружа услугу, порески обвезник или не, јер ако јесте – место промета је иностранство, али ако није – место промета је Србија. Наиме, када услугу пружа обвезник ПДВ-а, страно лице се сматра пореским обвезником: – ако обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања делатности и незави-сно од тога да ли је то лице у држави у којој има седиште регистровано за порез на потрошњу или не;– ако је у питању правно лице, државни орган, орган територијалне аутономије или локалне само-управе, регистрован за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој има седиште, без обзира да ли обавља делатност.

Према одредби става 3. члана 12. Закона о ПДВ-у:● када услугу пружа СТРАНО лице које се НИЈЕ евидентирало за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом (у Републици Србији), пореским обвезником коме се пружа услуга сматра(ју) се:1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности – то су сва лица која у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона имају обавезу да интерно обрачунају ПДВ као порески дужници – независно од тога да ли су обвезници ПДВ-а или не, и независно од тога да ли делатност обављају у циљу остваривања прихода или не;2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе – обвезници су независно од тога да ли делатност обављају као трајну активност или не.

Разликовање пореског обвезника у зависности од тога ко пружа услугу – страно лице (које није обвезник ПДВ-а у Србији) или обвезник ПДВ-а (домаће или страно лице које је евидентирано у си-стем ПДВ-а) – неопходно је како би се избегле неусклађености у начину одређивања места промета због разлика које постоје у домену евидентирања у систем ПДВ-а у ЕУ и код нас. Наиме, према про-писима ЕУ обавеза евидентирања у систем ПДВ-а односи се на лица која врше делатност као трајну

74

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

активност и у оквиру те делатности промет добара односно услуга (ако износ њиховог промета у претходних 12 месеци буде већи од прописаног цензуса, без обзира да ли остварују приход по том основу или не), али и на одређена лица која набављају добра односно услуге (нпр. државни и други органи); код нас обавезу евидентирања у систем ПДВ-а имају само лица која врше промет у оквиру обављања делатности као трајне активности у циљу остваривања прихода, ако износ тог промета у претходних 12 месеци буде већи од прописаног цензуса (сада је 8.000.000 дин.).

Дакле, дефиниција пореског обвезника за потребе примене члана 12. Закона је шира од де-финиције пореског обвезника из члана 8. Закона, јер се пореским обвезницима сматрају сва лица која обављају делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања делатности. За разлику од иновираног члана 12. Закона, Чланом 8. је издвојен битан елемент за утврђивање пореског обвезника, а то је управо чињеница да је то лице које обавља делатност у циљу оства-ривања прихода.

1.2.3. Општа правила утврђивања места промета услуга и изузеци од правила Следећи корак за утврђивање места промета услуга је одређивање да ли се услуга пружа лицу

које је обвезник ПДВ-а или не, па је у том смислу иновираним чланом 12. ст. 4. и 5. Закона о ПДВ-у прописано:

1) ако се промет услуга врши ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ из члана 12. Закона, местом промета услуга сматра се место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или

сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно у месту у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште;

2) ако се промет услуга врши лицу које НИЈЕ ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК у складу са чланом 12. За-кона,

местом промета услуга сматра се место у којем ПРУЖАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно у месту у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште (што је правило које се и сада примењује).

1.2.3.1. Изузеци од правила прописаног ст. 4. и 5. Закона

Изузеци прописани чланом 12. ст. 6. и 7. ЗаконаНаведена општа правила за одређивање места промета услуга имају и изузетке, па се сходно

члану 12. ст. 6. и 7. Закона и код изузетака мора посматрати да ли је услуга пружена лицу које је об-везник ПДВ-а или лицу које то није. Ради боље прегледности су у табеларном приказу дати изузеци од општег правила за место опорезивања, опредељени према томе да ли је услуга пружена пореском обвезнику или не, при чему се морају имати у виду и одредбе ст. 2. и 3. члана 12. јер дефинишу ко се сматра пореским обвезником.

ФЕБРУА


75

Када се промет услуга врши ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ – дефинисаном чланом 12.

Када се промет услуга врши лицу које НИЈЕ порески обвезник по члану 12.

Изузеци прописани чланом 12. став 6. тач. 1), 2) и 3)

1) место у којем се налази непокретност – за услуге у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности

1) место у којем се налази непокретност – за услуге у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности

2) место где се обавља превоз – када се ради о услугама превоза ЛИЦА, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици

2) место где се обавља превоз – када се ради о услугама превоза ЛИЦА, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици

3) место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу... – у складу са правилом из става 4. ... када се ради о услугама превоза ДОБАРА, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици

3) место где се обавља превоз – када се ради о услугама превоза ДОБАРА, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици

Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 4) – подтачке од (1) до (5)

4) Место где су услуге стварно пружене за 4) Место где су услуге стварно пружене за

(1) услуге које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима – (услуге у вези са присуствовањем подразумевају нпр. одлагање гардеробе, употребу ве-цеа, тј. нешто што је директно везано за присуство лица)

(1) услуге које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима – (услуге у вези са присуствовањем подразумевају нпр. одлагање гардеробе, употребу ве-цеа, тј. нешто што је директно везано за присуство лица)

(2) место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу... у складу са правилом из става 4 – за услуге организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке

(2) услуге организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке

(3) место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу... у складу са правилом из става 4 – за помоћне услуге у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично

(3) помоћне услуге у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично

(4) место у којем ПРИМАЛАЦ УСЛУГА има седиште или сталну пословну јединицу... у складу са правилом из става 4. Закона – за услуге процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима

(4) услуге процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима

Место где су услуге стварно пружене(5) за услуге предаје јела и пића за конзумацију на лицу места

(5) за услуге предаје јела и пића за конзумацију на лицу места

Изузеци прописани чланом 12. став 6. тачка 5)

5) место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге – за услуге изнајмљивања превозних средстава на краћи* временски период.

5) место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге – за услуге изнајмљивања превозних средстава на краћи* временски период.

* Краћим временским периодом сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима – од 90 дана.


6) место у којем прималац услуге има седиште, пребивалиште или боравиште

6) место у којем прималац услуге има седиште, пребивалиште или боравиште

– за услуге изнајмљивања превозних средстава, осим изнајмљивања из тачке 5) овог става;

– за услуге изнајмљивања превозних средстава, осим изнајмљивања из тачке 5) овог става;

76

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t


7) место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга – у складу са правилом из става 4, за услуге:

7) место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга, за услуге:

(1) преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знаке и друга права интелектуалне својине

(1) преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знаке и друга права интелектуалне својине

(2) оглашавања (2) оглашавања

(3) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику

(3) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику

(4) обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и информације о пословним поступцима и искуству

(4) обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и информације о пословним поступцима и искуству

(5) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке делатности или од коришћења неког права из ове тачке

(5) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке делатности или од коришћења неког права из ове тачке

(6) банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључујући реосигурање, осим изнајмљивања сефова

(6) банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључујући реосигурање, осим изнајмљивања сефова

(7) стављања на располагање особља (7) стављања на располагање особља

(8) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава (8) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава

(9) омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енергије и мрежи за грејање односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама

(9) омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енергије и мрежи за грејање односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама

(10) телекомуникација (10) телекомуникација

(11) радијског и телевизијског емитовања (11) радијског и телевизијског емитовања

(12) пружене електронским путем (12) пружене електронским путем

Изузетак прописан чланом 12. став 6. тачка 8)

Члан 12. став 7. Закона – место у којем прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуге врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуге има седиште, односно у месту у којем прималац услуге има пребивалиште или боравиште – за услуге посредовања, осим посредовања код промета непокретности.

8) место у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања – за услуге посредовања код промета добара или услуга

Према одредби члана 12. став 9. Закона, министар финансија треба да подзаконским актом бли-же уреди шта се сматра услугама у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, затим услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места, услугама пруженим електронским путем, као и шта се сматра превозним средствима у смислу примене овог члана. Доношење овог акта очекује се најкасније до 31. 3. 2017. године.

Из овог табеларног прегледа може се уочити да је највише промена код утврђивања места проме-та услуга настало код пружања услуга лицу које јесте порески обвезник, док је код услуга пружених лицу које није порески обвезник углавном све остало исто.

ФЕБРУА


77

1.2.4. Поступање код уплате аванса до 31. 3. 2017. а промет одређених услуга је извршен после ступања у примену новог члана 12. Закона

Пошто је новим чланом 12. Закона промењен начин утврђивања места промета услуга, вероватно ће се у пракси појавити случајеви да је обвезник ПДВ-а примио аванс закључно са 31. мартом 2017. г., а промет услуге је настао од 1. априла 2017. године. Такође се може догодити да је обвезник као прималац услуге коју пружа страно лице платио аванс и на услугу обрачунао ПДВ, а по новом није обвезник за тај промет. Имајући у виду нова решењу у члану 12. Закона, могу се у пракси појавити четири случаја, па сходно томе а имајући у виду да прелазним одредбама Закона о изменама и до-пунама Закона то није опредељено, сматрамо да би обвезници ПДВ-а требало да поступе на следећи начин:

1) обвезник ПДВ‑а који је примио аванс и обрачунао ПДВ у складу са Законом – а промет услуге врши од 1. 4. 2017. године, при чему та услуга није предмет опорезивања ПДВ-а у ПППДВ за април, односно у ПППДВ за друго тромесечје ако је у питању тромесечни обвезник – треба да умањи своју пореску обавезу за износ ПДВ-а обрачунатог на примљени аванс;

2) обвезник ПДВ који је примио аванс и није обрачунао ПДВ у складу са Законом – а промет услуге врши од 1. 4. 2017. године, при чему та услуга по новом јесте предмет опорезивања ПДВ-а – када изврши промет конкретне услуге, треба да обрачуна ПДВ на укупну накнаду у пореском периоду када је промет услуге извршио;

3) прималац услуге коју пружа страно лице платио је авансно услугу и обрачунао ПДВ у складу са Законом као порески дужник, при чему се по новом решењу промет те услуге сматра извршеним у иностранству – у ПППДВ за април, а ако је у питању тромесечни обвезник – у ПППДВ за друго тромесечје – треба да изврши исправку пореске обавезе и одбитног ПДВ-а (ако је имао право на одбитак);

4) прималац услуге коју пружа страно лице платио је авансно услугу и није обрачунао ПДВ у складу са Законом као порески дужник, при чему се по новом решењу промет те услуге сматра извршеним у Републици Србији – даном када му је извршен промет конкретне услуге настаје и пореска обавеза за ПДВ на укупан износ накнаде (накнада може да буде иста, већа или мања од плаћеног аванса).

* * *

78

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

УСВОЈЕНЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЦАРИНСКОГ ЗАКОНА

Царинским законом („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) су уређена општа правила и поступци који се примењују на робу која се уноси и износи

из царинског подручја Републике Србије. У „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016. године, објављен је Закон о изменама и допунама Царинског закона (у даљем тексту: Измене Закона), а у наставку дајемо одредбе Измена Закона које се примењују од 5. 2. 2017. године.

Изменама Закона утврђене су следеће најбитније новине у Закону:

1. Допунама члана 5. Закона ближе се дефинише појам привредног субјекта.Иако се у Закону поједини учесници у царинском поступку називају привредним субјектима,

сам појам привредног субјекта овим законом није био ближе појашњен. Допуном члана 5. Закона је сада одређено да је привредни субјект правно лице и предузетник који су, у складу са својим пословањем, укључени у активности обухваћене царинским прописима.

У складу са новом дефиницијом привредног субјекта извршена је и измена члана 8. став 1. Зако-на, којом је проширен круг лица која могу стећи статус овлашћеног привредног субјекта. Тако сада статус овлашћеног привредног субјекта може затражити привредни субјект основан на царинском подручју Републике Србије који испуњава услове прописане Законом.

Додатно, увођењем тачке 6) у члан 10. став 1. Закона омогућено је да Влада пропише које кате-горије овлашћеног привредног субјекта могу бити изузете од захтева да су основане на царин-ском подручју Републике Србије. Прецизирано је да Влада прописује и услове под којима се статус овлашћеног субјекта може суспендовати, као и сам поступак суспензије, те услове за сарадњу са царинским органима и пружање података тим органима.

2. Послодавце треба упозорити на допуну члана 5. Закона, која се односи на иновирану дефиницију појма ризик.

Наиме, царинским прописима је предвиђено да царински орган на основу претходно извршене анализе ризика одабира радње које ће спроводити при вршењу царинске контроле. Царински закон је ризик дефинисао као вероватноћу настајања догађаја у вези са уношењем, изношењем, транзи-том, преносом или крајњом употребом робе, као и у вези са робом која нема статус домаће робе. Допунама члана 5. став 1. тачка 29) Закона – набројаним негативним последицама су поред претњи по безбедност додате и претње по сигурност Републике Србије и њених грађана.

3. У Закону су извршене измене у вези са заштитом права интелектуалне својине као једним од основних задатака Управе царина.

Као што је познато, царински орган контролише међународни промет робе доприносећи сло-бодној трговини, спровођењу спољашњих аспеката домаћег тржишта и принципа који се односе на трговину, као и општој безбедности у ланцу трговине. Тако, у случају постојања сумње да се увозом, извозом или транзитом робе која је предмет царинског поступка повређују права интелектуалне својине, на захтев носиоца права интелектуалне својине царински орган може прекинути царин-ски поступак и задржати робу. Према до сада важећем члану 281. став 3. Закона, уколико царински орган донесе одлуку којом се одбија захтев носиоца права интелектуалне својине или којом се од-бија продужење рока за предузимање мера потребних за отклањање повреде права интелектуалне својине, подносилац захтева је могао изјавити жалбу Министарству финансија. Изменама Закона наведени став је брисан, па у горе набројаним случајевима носилац права интелектуалне својине остаје без могућности да против одлуке Управе царина којом се његов захтев одбија, изјави жалбу надлежном министарству.

Истовремено, увођењем члана 287а омогућено је Управи царина да ради заштите права инте-лектуалне својине на граници, утврђује (формира) електронску базу података о:1) одлукама којима се одобравају захтеви, укључујући захтев и његове прилоге;2) одлукама о продужењу периода у току ког царински органи морају предузимати мере или одлуке о укидању или измени одлуке којом се одобрава захтев;

ФЕБРУА


79

3) обустављању одлуке којом се одобрава захтев.Ако је пуштање робе обустављено или је роба задржана, у наведену базу података уносе се пода-

ци о количини и врсти робе, вредности, правима интелектуалне својине, царинским поступцима, државама порекла, полазишту и одредишту, превозним путевима и средствима.

База података је јавно доступна и поред набројаних података, садржи и личне податке које је царински орган прикупио у вези са заштитом права интелектуалне својине на граници.

Управа царина мења, допуњава, исправља или брише податке унете у базу података, и то:1) име и презиме подносиоца захтева;2) адресу и државу подносиоца захтева;3) име и презиме заступника за правна питања подносиоца захтева;4) адресу и државу заступника за правна питања подносиоца захтева;5) име и презиме заступника за техничка питања подносиоца захтева;6) адресу и државу заступника за техничка питања подносиоца захтева.

Управа царина је обавезна да успоставља и одржава одговарајуће техничке и организационе услове за поуздано и сигурно функционисање базе података.

Лични подаци чувају се најдуже шест месеци од дана када је одговарајућа одлука којом се одобра-ва захтев била укинута или је истекао период у коме царински органи морају да предузимају мере.

Ако је носилац одобрења покренуо поступак за утврђивање да ли је право интелектуалне својине повређено, о чему је обавестио царинске органе, лични подаци се чувају шест месеци након што је у овим поступцима коначно утврђено да ли је право интелектуалне својине било повређено.

4. Изменама Закона извршено је усаглашавање Закона са Законом о заштити подата-ка о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/2008, 104/2009 – др. закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012) и са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гла-сник РС”, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010).

У ту сврху је додат члан 24а („Заштита личних података”) којим је прописано да царински орган обраду личних података мора вршити у складу са Законом о заштити података о личности, те да се обрада личних података особа са инвалидитетом, у случају подношења захтева за коришћење царинске повластице из члана 216. тачка 11а овог закона, односи искључиво на идентификацију акта надлежног органа – медицинске установе односно лекара специјалисте – којим је утврђена инвалидност.

Измењен је члан 25. Закона, па је сада прописано да царински орган са подацима који су тајни по својој природи или по начину прибављања, мора поступати у складу са законима (прописима) којима се уређује тајност података и заштита пословне тајне. Подаци који су у поседу царин-ског органа, а који су означени неким од степена тајности, могу се учинити доступним јавности у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

5. Изменама члана 21. Закона досадашње накнаде за услуге царинског органа, које су пред-стављале приход Управе царина, преименоване су у таксе које представљају приход Буџета и које се наплаћују сходно Закону о републичким административним таксама.

6. Изменама у члану 29. Закона утврђени су нови услови код плаћања увозних дажбина. На-име, према садашњим прописима државни органи (судови, инспекцијски органи, органи унутра-шњих послова и др.) имају обавезу да најближем царинском органу пријаве уколико су привремено задржали или коначно одузели робу или превозна средства за које постоји основана сумња да представљају робу над којом није спроведен одговарајући царински поступак. Услед брисања става 3. из члана 29. Закона, сада се пре плаћања увозних дажбина не морају измирити трошкови на-стали у вези са привремено задржаном или коначно одузетом робом или превозним средствима (трошкови чувања, продаје и сл.).

7. Чланом 47а Закона прописана су правила за утврђивање царинске вредности носача подата-ка, при чему је у ставу 2. и ставу 3. овог члана дошло до штампарских грешака које су у потпуности

80

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

обесмислиле прописано правило. Из тог разлога су извршене измене наведених ставова тако да нови текст гласи:

Носачем података из става 1. овог члана не сматрају се интегрисана кола, полупроводници и слични уређаји или производи који садрже таква кола или уређаје.

Програмском подршком из става 1. овог члана не сматрају се звучни, кинематографски или видео-снимци или упутства.

8. Чланом 73. Закона је било прописано да царински орган одређује царински дозвољено по-ступање или употребу стране робе која му је допремљена, при чему није било одређено да ли у наведеном случају царински орган поступа на сопствену иницијативу или тек након што му неко лице декларише робу за неки од поступака који се сматрају царински дозвољеним поступањем или употребом (стављање робе у царински поступак, уношење робе у слободну зону или у слободно складиште, поновни извоз робе из царинског подручја Републике Србије, уништавање робе, усту-пање робе у корист државе).

Стога је наведени члан измењен тако да је прецизирано да лице које је допремило страну робу царинском органу захтева од тог органа царински дозвољено поступање или употребу те робе.

9. Чланом 103. Закона је предвиђено да царински орган у циљу утврђивања тачности података који су наведени у декларацији, и после пуштања робе, може да изврши накнадну контролу рачуно-водствених и комерцијалних исправа и података у вези са увозом или извозом те робе или у вези с накнадним комерцијалним пословима с том робом.

Како би се начин на који царински орган врши накнадну контролу усагласио са сличним посту-пањима других државних органа, извршена је допуна члана 103. Закона навођењем да се накнадна контрола коју врше царински органи мора спроводити у складу са законом којим се уређује спро-вођење инспекцијског надзора.

10. Изменама у члану 118. Закона прецизирано је да домаћа роба може бити стављена у поступак спољног транзита само у случајевима и под условима које одреди Влада.

11. Како би се учесницима у транзитном поступку олакшало добијање повластица, изменама члана 121. Закона подносилац захтева за добијање заједничког обезбеђења је ослобођен терета доказивања да је у могућности да испуни своје обавезе у вези са поступцима транзита.

У циљу усаглашавања прописа са онима у ЕУ прописано је да се одобрење о изузимању од обавезе полагања обезбеђења не примењује на поступак спољног транзита робе која се, у случајевима које пропише Влада, сматра робом повећаног ризика.

Прецизирано је и да у посебним околностима Влада може привремено забранити употребу заједничког обезбеђења у умањеном износу у спољном транзиту, у складу са чланом 121. став 4. Царинског закона, као и да Влада може привремено забранити употребу заједничког обезбе-ђења у спољном транзиту, у складу са чланом 121. став 4. Царинског закона, за робу која је под заједничким обезбеђењем идентификована као роба високог ризика од преваре.

12. Извршено је и више измена и допуна у циљу регулисања царинског поступка у сло-бодној зони или у слободном складишту.1) Изменама у члану 191. Закона прецизирано је да ће се при смештају домаће робе у слободну зону или слободно складиште, у случајевима када је то предвиђено прописима, примењивати мере које се примењују код извоза робе.2) Изменама у члану 193. Закона омогућено је царинском органу само да прегледа робу која улази, излази или остаје у слободној зони или у слободном складишту, али не и да спроведе друге мере царинског надзора над робом. Такође је додато да за обављање прегледа робе која улази у или напушта слободну зону или слободно складиште, лице које одреди царински орган предаје том органу или му ставља на располагање примерак превозне исправе који мора да прати робу. Ако је потребно да се изврши преглед робе, роба се ставља на располагање царинском органу.

ФЕБРУА


81

3) Изменама члана 195. Закона прецизирано је да роба која улази у слободну зону или у слободно складиште не мора да се допреми царинском органу нити је потребно да се за њу поднесе декла-рација, осим у тачно набројаним случајевима којима се сада додаје и случај када роба у слободну зону или слободно складиште улази директно из подручја које није царинско подручје Републике Србије.4) Извршено је и додатно појашњење увођењем члана 201а који прописује да се за такву робу која, не пролазећи кроз остали део царинског подручја Републике Србије, директно улази у слободну зону или је директно напушта, подноси сажета декларација у складу са чл. 59–61а, односно чл. 210–213. Закона.5) Допуном члана 200. Закона у слободној зони или слободном складишту омогућена је употреба или коришћење робе чије стављање у слободан промет или привремени увоз не би имало за нужну последицу примену увозних дажбина или мера у оквиру пољопривредне или трговинске политике, осим ако је одредбама које се односе на залихе другачије прописано. У том случају није потребно подношење декларације за стављање у слободан промет или привремени увоз, осим у случају кад се количина робе отписује од квоте или тарифног максимума.

13) Изменом члана 216. Закона извршено је усклађивање са Законом о лековима и меди-цинским средствима („Сл. гласник РС”, бр. 30/2010 и 107/2012) тако што је домаћим и страним држављанима укинуто право на ослобођење од плаћања увозних дажбина на лекове за личну употребу, које у пошиљкама примају из иностранства.

Истовремено, право на ослобођење од плаћања увозних дажбина укинуто је и:а) особама са инвалидитетом – на ортопедска и друга помагала, и на резервне делове и потро-шни материјал за коришћење помагала која служе као замена телесних органа који недостају, односно оштећених телесних органа;б) особама са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војним инвалидима од прве до пете групе, цивилним инвалидима рата од прве до пете групе, слепим лицима, лицима оболелим од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије, церебралне и дечије парализе и од мултиплекс склерозе, родитељима вишеструко ометене деце која су у отвореној заштити, односно о којима родитељи непосредно брину – на путничке аутомобиле и друга моторна возила конструисана првенствено за превоз лица (осим оних из тар. броја 8702 Царинске тарифе), укључујући караван и комби возила, осим теренских, која унесу или приме из иностранства за личну употребу;в) особама са инвалидитетом прве и друге групе, као и лицима чији степен инвалидитета одго-вара инвалидитету прве и друге групе, који се после спроведене професионалне рехабилитације оспособе за одређену делатност – на опрему за вршење те делатности која се не производи у Републици Србији;г) организацијама особа са инвалидитетом (глуви и наглуви, слепи и слабовидни, дистрофичари, параплегичари, оболели од неуромишићних болести и др.) односно члановима тих организација – на специфичну опрему, уређаје и инструменте, и на њихове резервне делове и потрошни ма-теријал за коришћење те опреме, који се не производе у Републици Србији.

Наведена лица која су услед поменутих измена Царинског закона изгубила право на ослобођење од плаћања увозних дажбина на одређену робу, а која су до дана ступања на снагу Измена Закона закључила купопродајни уговор, могу у року од шест месеци од дана ступања на снагу Измена Закона увести робу која је предмет тог уговора, под условима из члана 216. став 1. тач. 12–15) Закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012 и 29/2015).

Како би се особама са инвалидитетом ипак омогућило да поправе свој друштвени положај, допуном члана 216. Царинског закона особе са инвалидитетом односно организације особа са инвалидитетом ослобођене су обавезе плаћања увозних дажбина на предмете намењене образовању, запошљавању или побољшању друштвеног положаја особа са инвалидитетом, као и на резервне делове, компоненте или додатке који су посебно направљени за те прои-зводе.

82

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

14. Изменом члана 218. Закона укинуто је право на ослобођење од плаћања увозних дажбина на нову опрему која се не производи у земљи, која се увози за нову или проширење постојеће про-изводње, као и за модернизацију производње и увођење нове односно осавремењивање постојеће технологије.

Овом изменом је извршено усклађивање Царинског закона са ставом Владе који је ближе поја-шњен у ставу Министарства финансија – Сектора за царински систем, бр. 011-00-00282/2016-17 од 14. 3. 2016. године.

Битно је напоменути да је сходно Закону о улагањима („Сл. гласник РС”, бр. 89/2015) и Уредби о условима и начину привлачења директних инвестиција („Сл. гласник РС”, бр. 110/2016) увоз опреме која представља улог страног лица, осим путничког моторног возила и аутомата за забаву и игре на срећу, ослобођен плаћања царине и других увозних дажбина под условом да предметна опрема испуњава услове наведене у прописима који уређују област заштите здравља и безбедности грађана и област заштите животне средине.

15. Извршено је више измена у циљу регулисања поступања са страном робом која је након окончаног царинског или судског поступка остала у поседу царинског органа.1) Изменом члана 288. Царинског закона прописано је да се продаја робе уступљене у корист државе или одузете у складу са чланом 298. став 1. Закона, по правилу врши јавном продајом. Продаја робе задржане у складу са чланом 298. став 6. Закона врши се након што је правноснажна одлука постала извршна у поступку у ком је изречена заштитна мера одузимања робе.Изузетно од наведеног, царински орган лако кварљиву робу, живе животиње, нафту и деривате нафте, задржане у складу са чланом 298. став 6. Закона, може продати одмах без јавне прода-је. На управљање овом робом се сходно примењују одредбе прописа којима се уређује одузимање имовине проистекле из кривичног дела.2) Изменама члана 289. Царинског закона прецизирано је, између осталог, и да Влада без плаћања противвредности може уступити само страну робу од историјске, археолошке, етнографске, културне, уметничке и научне вредности, као и страну робу намењену за хуманитарне сврхе, али и установама културе које су одговорне за заштиту културних добара, хуманитарним организацијама и другим корисницима хуманитарне помоћи, а не као до сада и у друге оправдане сврхе.

16. Изменама Закона повећани су износи запрећених новчаних казни, прописани чла-ном 295. Закона. Тако је запрећена казна:– за правно лице са 100.000 динара повећана на 200.000 динара;– за предузетника са 50.000 динара повећана на 100.000 динара; и– за физичко лице и одговорно лице у правном лицу је са 10.000 динара повећана на 20.000 динара.

Напомињемо да ћемо о Изменама Закона које ступају на снагу у јулу 2017. године бла-говремени писати.

* * *

ФЕБРУА


83

ОБРАЧУН ОТПРЕМНИНЕ ЗАПОСЛЕНИМА ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА – према одредбама Закона о раду

Према члану 179. став 5. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014, у даљем тексту: Закон), запосленом може да престане радни однос ако за то

постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца, и то ако услед технолошких, еко-номских или организационих промена дође до смањења обима посла. Запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме послодавац не може да обезбеди ниједно од радних права (премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно време и др.), сходно члану 158. Закона послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду исплати отпремнину. У вези са исплатом ове отпремнине у наставку дајемо више детаља.

Елементи за утврђивање отпремнине Према члану 158. став 2. Закона о раду, висина отпремнине „технолошком вишку” утврђује се:

1) општим актом или уговором о раду, 2) с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Према наведеним одредбама Закона, елементи за обрачун ове отпремнине су:● навршене године рада у радном односу,● остварена просечна зарада запосленог коме престаје радни однос за последња три месеца.

У вези са наведеним елементима обрачуна отпремнине можемо истаћи следеће:Под навршеним годинама рада које се рачунају за исплату отпремнине сматра се:

1) време проведено у радном односу непрекидно или са прекидима, од дана заснивања до дана пре-станка радног односа код послодавца код кога запослени остварује право на отпремнину, односно који исплаћује отпремнину; 2) време проведено у радном односу код послодавца претходника у случају статусне промене и про-мене послодавца у смислу члана 147. Закона (уз напомену да се про ме на вла сни штва над ка пи та лом не сма тра про ме ном посло дав ца у сми слу оства ри ва ња пра ва на от прем ни ну); и 3) време проведено код повезаних лица с послодавцем у складу са законом.

Према изричитим ограничавајућим одредбама Закона (члан 158. ст. 5. и 6): 1. општим актом или уговором о раду не може да се утврди дужи период за исплату от-премнине од периода утврђеног Законом. Дакле, послодавац може запосленом да исплати от-премнину само за време проведено у радном односу код послодавца који обрачунава и исплаћује отпремнину, у случајевима из члана 147. Закона (статусне промене и промена послодавца), код повезаних лица са послодавцем и промене власништва над капиталом; 2. запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ испла-ћена отпремнина код истог или другог послодавца.

Зарадом запосленог, на основу које се утврђује висина отпремнине, сматра се просечна ме-сечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина (члан 159. Закона).

У зараду на основу које се обрачунава отпремнина улазе сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона чине зараду, а то су: ● исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада, зарада по основу радног учинка, увећање зараде за рад на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада” и других увећања прописаних општим актом послодавца; ● друга примања која имају карактер зараде (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојен живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).

С обзиром да је основица за обрачун отпремнине – зарада, то исплаћене накнаде зарада (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као ни сати одсуствовања за које је исплаћена накнада зараде, не улазе у основицу за обрачун отпремнине.

Уз навођење ових законских одредби треба нагласити да запослени не може да се одрекне права на отпремнину (на пример, у Пресуди Врховног касационог суда, Рев2 1494/10 од 27. 5. 2010,

84

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

каже се у изреци: „Без правног дејства је одрицање запосленог од права на отпремнину унапред, без спровођења поступка утврђивања оправданости технолошких, економских или организационих промена од стране послодавца.”).

Обрачун отпремнинеКао што смо рекли, код ис пла те от прем ни не:

● узи ма се вре ме про ве де но у рад ном од но су код по след њег по сло дав ца, а ● осно ви ца за об ра чун је за ра да за по сле ног ис пла ће на у прет ход на три ме се ца, по свим осно ва ма.

Сто га, код утвр ђи ва ња осно ви це за из нос от прем ни не, од но сно код израчунавања за ра де за по-сле ног за прет ход на три ме се ца, тре ба има ти у ви ду ве ћи број мо гућ но сти, а то су:1) Ако је за по сле ни имао оства ре но пу но рад но вре ме у прет ход на три ме се ца, па и за ра ду оства ре-ну за пу но рад но вре ме, са би ра ју се оства ре не за ра де за сва три ме се ца и де ле са 3 ра ди утвр ђи ва ња про сеч не ме сеч не за ра де. На пример, у прет ход на три ме се ца за по сле ни је оства рио (бруто) за ра-де од 50.400 + 51.000 + 52.500 = 153.900 динара за пуно радно време, што про сеч но ме сеч но из но си (153.900 : 3) 51.300 ди на ра. 2) Ако је за по сле ни у прет ход на три ме се ца имао и ча со ве ра да и ча со ве одсуства са ра да, у просечну за ра ду му се урачунавају: ● оства ре на за ра да за ча со ве ра да у претходна три месеца; ● обрачуната основна зарада запосленог за ча со ве од су ства са ра да уве ћа на за ми ну ли рад у прет-ходна три месеца.

Та ко утвр ђе не ме сеч не за ра де са би ра ју се за сва три ме се ца и де ле са 3 ра ди утвр ђи ва ња про сеч не ме сеч не за ра де. На при мер, ако се от прем ни на исплаћује у априлу, из но си за ра да за прет ход на три ме се ца еви ден ти ра ју се на сле де ћи на чин:● у јануару је за по сле ни имао бо ло ва ње од 80 ча со ва, оста так је про вео на раду. За ра да за ча со ве ра да из но си 30.000 ди на ра, а основ на за ра да запосленог из но си 300 ди на ра по ча су ра да у јануару, са пра вом на ми ну ли рад од 10%, што је 330,00 ди на ра. Укуп на об ра чун ска за ра да за јануар је: (30.000 + (80 x 330) = 56.400 ди на ра;● у фебруару је за по сле ни цео ме сец био на бо ло ва њу. Основ на за ра да запосленог из но си 300 ди на ра по ча су ра да у фебруару, са пра вом на ми ну ли рад од 10%, што је 330 ди на ра. Укуп на об ра чун ска за ра да за 168 са ти у фебруару је: 168 час. x 330,00 дин. = 55.440 ди на ра;● у марту ме се цу за по сле ни је ра дио цео ме сец и оства рио за ра ду од 59.000 динара.

За овог за по сле ног про сеч на ме сеч на за ра да, као осно ви ца за от прем ни ну, из но си: (56.400 + 55.440 + 59.000) : 3) = 56.946,67 ди на ра.

3) Ако је за по сле ни у прет ход на три ме се ца ра дио, али за је дан или ви ше месеци ни је при мио за-ра ду због по ре ме ћа ја у по сло ва њу, еле мен ти за на кна ду за ра де за по сле ном мо гу се на ћи у ње го вом ме сеч ном об ра чу ну ко ји је до ста вио по сло да вац у скла ду са чла ном 121. За ко на, па се на тај на чин утвр ђу је за ра да за ме сец за ко ји ни је из вр ше на ис пла та. Кон крет но, у јануару је ис пла ће на зарада од 55.000 ди на ра, у фебруару од 53.000 ди на ра, а за март об ра чу на та а не ис пла ће на за ра да из но си 52.000 ди на ра. Про сеч на ме сеч на за ра да у овом слу ча ју из но си ((55.000 + 53.000 + 52.000) : 3) = 53.333 ди на ра. У посебном случају, ако за сва три месеца није исплаћена зарада, а запослени је радио та три месеца, узима се обрачуната а неисплаћена зарада за сва три месеца. 4) Ако за по сле ни ни је у прет ход на три ме се ца уоп ште имао за ра ду за то што је сва три ме се ца про вео на ра зним вр ста ма од су ства са ра да (бо ло ва ње, на пример) и примао је накнаду зараде уместо зараде, осно ви ца за об ра чун отпрем ни не је уго во ре на основ на за ра да ко ју би за по сле ни при мио да је ра дио, уве ћа на за ми ну ли рад. На при мер, за по сле ни у априлу тре ба да при ми отпремни ну, а у јануару, фебру-ару и марту је био на бо ло ва њу. Ње го ва основ на за ра да је 40.000 ди на ра, а ми ну ли рад 10%. Про сеч на ме сеч на за ра да за претход на три ме се ца овог за по сле ног је (40.000 + 4.000) x 3) : 3 = 44.000 динара.

На осно ву ових при ме ра у на ред ној та бе ли је при ка за но не ко ли ко слу ча је ва изра чу на ва ња от-прем ни не за по сле ни ма ко ји ма се от ка зу је уго вор о ра ду због пре стан ка по тре бе за њи хо вим ра дом, при че му се по ла зи од ми ни му ма пра ва по За ко ну, којим је утвр ђе но да от прем ни на не мо же би ти ни жа од зби ра трећине за ра де за по сле ног за сва ку на вр ше ну го ди ну ра да у рад ном од но су код по-след њег по сло дав ца:

ФЕБРУА


85

Р. бр. ЗапослениГодине рада

код последњег послодавца

Просечна месечна зарада у претходна

три месеца

Трећина просечне месечне зараде

Износ отпремнине

1 2 3 4 5 (кол. 4:3) 6

1. АА 9 39.000 13.000 (9 x 13.000) = 117.000

2. ББ 19 54.000 18.000 (19 x 18.000) = 342.000

3. ЦЦ 30 60.000 20.000 (30 x 20.000) = 600.000

При ме ри су ура ђе ни пре ма сле де ћем:Пр ви рад ник има тре ћи ну про се ка из прет ход на три ме се ца од 11.000 ди на ра, што по мно же но са

ње го вих 9 го ди на про ве де них у рад ном од но су да је 99.000 дина ра от прем ни не. Дру ги рад ник има тре ћи ну про се ка из прет ход на три ме се ца од 18.000 ди нар, па је ње го ва от-

прем ни на за 19 го ди на ра да код по след њег по сло дав ца 342.000 ди на ра.Тре ћи рад ник има тре ћи ну про се ка из прет ход на три ме се ца од 20.000 ди на ра, па је из ра чу на то:

(20.000 x 30 го ди на) = 600.000 ди на ра. У свим на ве де ним слу ча је ви ма до са да при об ра чу ну от прем ни не ра чу нао се број на вр ше них

го ди на ра да за по сле ног, про ве де них у рад ном од но су код послед њег по сло дав ца, при че му За кон не пра ви раз ли ку да ли је за по сле ни ра дио са пу ним или не пу ним рад ним вре ме ном.

У пракси су честа питања о начину одређивања отпремнине запосленима који су радили са непуним радним временом у претходна три месеца. У таквим ситуацијама послодавац за запосленог који је радио са непуним радним временом, утврђује висину отпремнине према исплаћеној заради за време проведено на раду, а не према заради коју би запослени остварио да ради са пуним радним временом (Мишљење Министарства рада, запошљава-ња и социјалне политике, бр. 011-00-798/2013-02 од 10. 10. 2013. године).

За ко ном је утвр ђен нај ни жи из нос от прем ни не – збир јед не тре ћи не за ра де запо сле ног за сва ку на вр ше ну го ди ну – али по сло дав ци ко ји има ју фи нан сиј ских мо гућ но сти мо гу ову ис пла ту по ве ћа-ти узи ма њем, на при мер, јед не по ло ви не про сеч не за ра де и сл., ако то пред ви де оп штим ак том или уго во ром о ра ду. Једи но што не мо гу је да по ве ћа ва ју број го ди на за ко је се от пре мни на исплаћује.

Порески третман отпремнинеУ по гле ду по ре ског трет ма на ове от прем ни не при ме њу је се од ред ба члана 9. став 1.

тач ка 19. За ко на о по ре зу на доходак грађана. По овој одредби по рез на от прем ни ну ко ја се ис пла ћу је за по сле ни ма за чи јим је радом пре ста ла по тре ба, у скла ду са за ко ном ко јим се уре-ђу ју рад ни од но си, не пла ћа се до из но са ко ји је утвр ђен тим за ко ном. Пре ма то ме, из но си отпрем ни не утвр ђе ни чла ном 158. За ко на о ра ду, за ви сно од го ди на проведених у рад ном од-но су, ујед но су и из но си от прем ни не ко ји не потпадају под опо ре зи ва ње при ли ком ис пла те. У на шем при ме ру то су износи от прем ни на ис ка за ни у ко ло ни 6 претходне та бе ле са примерима. Дакле, износ отпремнине који се утврди и исплати запосленом у висини утврђеној чланом 158. Закона, што су у конкретним случајевима износи из наших примера, не подлеже обавези плаћања пореза и доприноса.

Уколико је послодавац својим општим актом утврдио веће право запосленог на отпремнину и по том основу исплати већи износ отпремнине од утврђеног Законом, исплаћени износ отпремнине преко износа утврђеног Законом подлеже обавези плаћања пореза на друга примања по члану 85. Закона о порезу на доходак грађана. Дакле, сва ка ис пла та от прем ни не из над из но са про пи са них чла ном 158. За ко на о ра ду пот па да под опо ре зи ва ње по сто пи од 20% на осно ви цу ума ње ну за 20% нор ми ра них тро шко ва (ко е фи ци јент за пре во ђе ње у бру то из нос је 0,84).

На пример, да је запослени из нашег треће примера уместо отпремнине од 600.000 динара која му је обрачуната по члану 158. Закона, што је уједно и неопорезив износ, добио по општем акту послодавца отпремнину од 700.000 динара, обрачун пореза би био следећи:

86

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t


1. Отпремнина за исплату према општем акту послодавца 700.000,00

2. Неопорезив износ по члану 158. Закона о раду 600.000,00

3. Износ на који се плаћа порез – нето (р. бр. 1 - р. бр. 2) 100.000,00

4. Бруто износ на који се плаћа порез (р. бр. 3 : 0,84) 119.047,62

5. Нормирани трошкови (р. бр. 4. x 20%) 23.809,52

6. Опорезив износ (р. бр. 4 - р. бр. 5) 95.238,10

7. Порез на доходак грађана (р. бр. 6 x 20%) 19.047,62

8. Укупан трошак послодавца (р. бр. 1 + р. бр. 7) 719.047,46

При оваквој исплати отпремнине са порезом подноси се образац ППП-ПД, уз коришћење ОВП 612. Порез се уплаћује на рачун 840-4848-37, а пореска пријава се попуњава на следећи начин:

1.2 Обрачунски период

3.6 Шифра врсте прихода 1 11 612 00 0

3.7 Број дана

3.8 Број сати

3.8а Фонд сати

3.9 Бруто приход 119.047,62

3.10 Основица за порез 95.238,10

3.11 Порез 19.047,62

3.12 Основица доприноса 0,00

3.13 Допринос за ПИО 0,00

3.14 Допринос за здравство 0,00

3.15 Допринос за незапосленост 0,00

3.16 Додатни допринос за ПИО 0,00

Књижење:

Р. бр.Конто

ОписИзнос


1 2 3 4 5 6

1) 529 Остали лични расходи и накнаде 719.047,62

463 Обавезе према запосленима 700.000,00

489 Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 19.047,62

– за обрачунату отпремнину

2) 463 Обавезе према запосленима 700.000,00

489 Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 19.047,62

241 Текући (пословни) рачуни 719.047,62

– за исплаћену отпремнину и порез

* * *

ФЕБРУА


87

ОБРАЧУН АМОРТИЗАЦИЈЕ ЗА ПОРЕСКЕ СВРХЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

Према одредбама члана 6. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001 ... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), опорезива добит је основица пореза на добит правних лица,

а утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха који је сачињен у складу са МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен Законом. Када су у питању обвезници који према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењују МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђују је у пореском билансу усклађивањем добити исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода које прописује министар финансија, на начин утврђен Законом.

Одредбама члана 7. Закона је прописано да се за утврђивање опорезиве добити признају расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања, док се обвезницима који не примењују МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања рас-хода које прописује министар финансија, осим расхода за које је Законом прописан други начин утврђивања.

Расходи који се за потребе утврђивање опорезиве добити утврђују на други начин у односу на начин утврђивања у складу са прописима о рачуноводству, прописани су чл. од 8. до 22в Закона, а тема овог текста је утврђивање расхода по основу пореске амортизације.

1.1. Пореска амортизација сталних средставаКао расход се у пореском билансу обвезника пореза на добит правних лица признаје само по-

реска амортизација која се утврђује у складу са чл. 10. и 10а Закона и Правилником о начину развр-ставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, број 116/2004 и 99/2010 – у даљем тексту: Правилник). Због тога су обвезници дужни да посебно саставе обрачун амортизације за пореске сврхе и тај износ амортизације унесу под одговарајућим редним бројем пореског биланса – обрасца ПБ 1.

Обрачун амортизације за пореске сврхе врше и сва правна лица и предузетници независно од тога да ли у складу са прописима о рачуноводству не примењују МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП.

За стална средства која се по прописима који уређују рачуноводство воде као залихе, не врши се обрачун амортизације.

Пореској амортизацији сходно члану 10. Закона подлежу стална средства која обухватају:● материјална средства чији је век трајања дужи од једне године; и● која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних бо-гатстава која се не троше; као и● нематеријална средства, осим good will-a.

Шта се сматра набавном вредности материјалних средстава (некретнине, постројења и опрема) као условом да буду призната као средства која подлежу пореској амортизацији, објашњено је у мишљењу Министарства финансија бр. 413-00-225/2012-04 од 12. 11. 2013. године, где стоји:

Материјална средства (некретнине, постројења и опрема) која према прописима о рачуно-водству и МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема, испуњавају услове да буду призната као средства, одмеравају се по својој набавној вредности односно цени коштања. Набавна вредност (некретнина, постројења и опреме) састоји се од набавне цене увећане за све зависне трошкове набавке, тј. трошкове који се могу директно приписати довођењу средства на локацију и у стање које је неопходно да би средство могло функционисати на начин на који то (у складу са усвојеном рачуноводственом политиком) очекује управа друштва (обвезника). С тим у вези, уколико се са-гласно прописима о рачуноводству и МРС 16 трошкови накнада запослених који су у непосредној вези са изградњом или набавком некретнине, постројења или опреме, укључују у набавну вредност

88

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

предметних средстава, тако исказана набавна вредност у пословним књигама обвезника признаје се и као набавна вредност за сврху обрачунавања пореске амортизације, као и пореског кредита по основу улагања извршених у некретнине, постројења и опрему, сагласно одредбама чл. 10. и 48. За-кона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, ... и 101/2011 – у даљем тексту: Закон).

Према одредби члана 10а Закона, у случају када је стално средство набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. Закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. ЗПДПЛ-а;2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа „ван дохвата руке” у смислу чл. 60. и 61. ЗПДПЛ-а.

Правилником је прописан начин разврставања и начин утврђивања амортизације сталних сред-става која подлежу амортизацији за пореске сврхе. Амортизационе групе и стопе нису мењане од 2004. године, тј. од периода када се спроводи пореска амортизација, па се стална средства раз-врставају у пет група са следећим стопама амортизације: I група 2,5%; II група 10%; III група 15%; IV група 20%; V група 30%.

1.1.1. Обрачун пореске амортизације сталних средстава из I групеИ групу сталних средстава чине некретнине побројане у Правилнику, уз напомену да се на

земљиште не обрачунава амортизација. За набројане непокретности пореска амортизација утвр-ђује се применом пропорционалне методе за свако средство посебно. Обрачунава се при-меном прописане стопе од 2,5% на набавну вредност сталног средства, од дана када иста, сагласно прописима о рачуноводству и МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, постану расположива за коришћење.

Некретнине стечене у току пореског периода амортизују се применом пропорционалне ме-тоде, сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода, а обрачун амортизације започиње од дана када иста постане расположива за коришћење, како је прописано чланом 10. став 4. ЗПДПЛ-а.

За накнадно извршена улагања на некретнинама која се укључују у вредност, у смислу по-већања исте у складу са МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, пореска амортизација се такође обрачунава применом пропорционалне методе, сразмерно времену од када је повећана вредност, тј. од када је такво улагање постало расположиво за коришћење, до краја пореског периода, како је прописано чланом 3. став 4. Правилника.

Код отуђења некретнине у току пореског периода амортизација се обрачунава на исти на-чин, и то до дана отуђења средства.

За некретнине стечене путем статусне промене – према одредби члана 4а став 1. Правилника – набавна вредност у текућем пореском периоду је неотписана вредност тих средстава на дан статусне промене код обвезника који их преноси путем статусне промене. Неотписана вредност се утврђује тако што се набавна вредност сваког средства умањује за припадајући износ пореске амортизације сваког пренетог средства.

Основица за обрачун пореске амортизације за непокретности набављена пре 1. 1. 2004. г.

Ово питање је актуелизовано прошле године, а након издатог мишљења Министарства финан-сија РС, бр. 413-00-97/2013-04 од 4. 11. 2015. године, које је потврђено и у мишљењу бр. 011-00-414/2016-04 од 14. 4. 2016. године, где је између осталог речено следеће:

Одредбом члана 9. Правилника прописано је да основицу за амортизацију сталних средстава на дан 1. јануара 2004. године код правних лица која примењују међународне рачуноводствене стан-дарде, од 1. јануара 2004. године чини неотписана вредност сталних средстава утврђена на дан 31. децембра 2003. године, у складу са прописима о рачуноводству који су се примењивали на годишње финансијске извештаје за 2003. годину.

ФЕБРУА


89

Имајући у виду наведене законске одредбе, основицу за обрачун амортизације прописане Законом, за стална средства (укључујући и непокретности) набављена пре 1. јануара 2004. године, чини њи-хова набавна вредност на дан 1. јануара 2004. године, која одговара неотписаној вредности сталних средстава (разврстаних у групе од I до V) на дан 31. децембра 2003. године, утврђеној у складу са прописима о рачуноводству који су се примењивали до краја 2003. године.

Дато мишљење је у сагласности са чланом 9. Правилника, али је 2015. г. изазвало дилеме и поле-мике код неких обвезника по питању тога да ли су још од 2004. године користили исправну основицу за обрачун пореске амортизације, а све због недоследности у начину тумачења од стране надлежног министарства, јер је у Објашњењу бр. 430-07-55/2005-04 од 5. 10. 2005. године наведено, између осталог, следеће:

...2. чланом 9. Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утвр-ђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, број 116/2004 – у даљем тексту: Правил-ник), уређено је да основицу за амортизацију сталних средстава на дан 1. јануара 2004. године код правних лица која примењују МРС од 1. јануара 2004. године, чини неотписана вредност сталних средстава утврђена на дан 31. децембра 2003. године, у складу са прописима о рачуноводству који су се примењивали на годишње финансијске извештаје за 2003. годину.

Сматрамо да се одредба члана 9. Правилника може односити само на стална средства разврстана у групе II–V, с обзиром да основицу за амортизацију за стална средства развр-стана у I групу чини набавна вредност сталног средства.

У складу са датим Објашњењем неки обвезници су као основицу за обрачун пореске амортиза-ције за непокретности користили набавну вредност.

Ако се има у виду да су од 30. маја 2013. године, а у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, мишљења Министарства финансија обавезујућа у поступцима контроле, проистиче да обвезници који су радили у складу са Објашњењем треба да примене ново мишљење, али се онда поставља питање да ли треба да поднесу измењене пореске пријаве за порез на добит за 5 година уназад (рок застарелости у складу са ЗПППА). У недостатку даљих тумачења надлежног министарства требало је да обвезници већ код утврђивања пореске амортизације за 2015. г. утврде какав ефекат на резултат у пореском билансу има наведена промена, па уколико су због погрешне основице мање утврдили опорезиву добит, требало је да иду на измењене пореске пријаве и пореске билансе за пет година уназад.

1.1.2. Обрачун амортизације сталних средстава из група II–VАмортизација за стална средства разврстана у групе II–V чланом 2. Правилника, утврђује се

применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама. Амортизација се врши применом прописане стопе из одговарајуће групе, и то:– у првој години на набавну вредност, а – у наредним годинама на износ неотписане вредности сталних средстава групе (у даљем тексту: салдо групе), утврђене на крају претходне године (2015),– увећане за вредност прибављених и – умањене за вредност отуђених сталних средстава из те групе током године (2016).

Вредност отуђених сталних средстава одговара њиховој набавној вредности умањеној за припадајући износ пореске амортизације сваког отуђеног средства – појединачно. То практично значи следеће:● за стална средства групе од II до V, прибављена од 1. 1. 2004. г. – набавна вредност је вред-ност по којој је појединачно средство из групе почетно признато у пословним књигама;– припадајући износ пореске амортизације за свако отуђено средство обрачунава се тако што се прописана стопа примени:– за прву годину (нпр. 2010) на набавну вредност;– за другу и сваку следећу годину до године отуђења (нпр. 2011, 2012...) на основицу која се добија тако што се набавна вредност умањује за износ пореске амортизације из претходне односно прет-ходних година.

90

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Пример:У 2016. години обвезник је отуђио стално средство из IV групе. Средство је 2010. у књигама еви-

дентирано по набавној вредности од 800.000 динара.Обрачун припадајуће пореске амортизације би био:

Табела 1

Година Средство из IV групе – стопа 20% Припадајући износ амортизације

2010. 800.000 x 20% 160.000

2011. (800.000 - 160.000) x 20% 128.000

2012. (800.000 - (160.000 + 128.000) x 20% 102.400

2013. (800.000 - (160.000 + 128.000 + 102.400)) x 20% 81.920

2014. (800.000 - (160.000 + 128.000 + 102.400 + 81.920)) x 20% 65.536

2015. (800.000 - (160.000 + 128.000 + 102.400 + 81.920 + 52.422)) x 20% 52.422

УКУПНА ПРИПАДАЈУЋА АМОРТИЗАЦИЈА 590.278

За потребе обрачуна пореске амортизације за 2016. годину треба: салдо IV групе средстава на крају 2015. године умањити за 209.722 – износ који се добија када се од набавне вредности основ-ног средства из 2010. одузме збир припадајућих износа амортизације за сваку годину (800.000 – 590.278);● за стална средства групе од II до V, прибављена пре 1. 1. 2004. г. – набавна вредност одго-вара неотписаној вредности тих средстава на дан 31. 12. 2003. године, сходно члану 9. Правилника, па се:– припадајући износ пореске амортизације за свако отуђено средство обрачунава тако што се:– за прву годину (2004) примени прописана стопа на неотписану вредност;– за другу и сваку следећу годину до године отуђења примени прописана стопа на основицу која се добија тако што се неотписана вредност умањује за износ пореске амортизације из претходне године односно претходних година.

Умањење на име амортизације на крају године одузима се од салда групе, а неотписана вредност представља почетни салдо групе у наредној години.● за износ НАКНАДНИХ улагања на постојећим сталним средствима из група од II до V, у току пореског периода увећава се салдо групе којој средство припада, и то почев од пореског периода у коме су накнадна улагања завршена.● средства групе од II до V, стечена путем СТАТУСНЕ промене, стицаоц укључује у одговарајућу групу средстава по набавној вредности у текућем пореском периоду, а то је неотписана вред-ност тих средстава код преносиоца.

Неотписана вредност се утврђује тако што се појединачна вредност стечених средстава ума-њује за припадајући износ пореске амортизације који се односи на свако средство посебно (члан 4а став 2. Правилника).

● средства групе од II до V, пренета путем СТАТУСНЕ промене – преносилац почетни салдо групе утврђује тако што из салда групе утврђеног на крају претходног пореског периода (2015) искључује средства пренета путем статусне промене и то по набавној вредности тих средстава, умањеној за припадајући износ пореске амортизације (члан 4а став 3. Правилника).

У том смислу у мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-00058/2012-04 од 27. 2. 2012. године, стоји:

Према томе, и обвезник који у току године престаје да постоји услед статусне промене, и с тим у вези сва стална средства преноси друштву стицаоцу или новом друштву, тако извршено отуђење

ФЕБРУА


91

сталних средстава исказује на начин прописан одредбом члана 4а став 3. Правилника (у колони 4. Обрасца ОА), што значи да за отуђена средства (пренета путем статусне промене) у пореском периоду (од 1. јануара до 30. јуна 2011. године) не обрачунава пореску амортизацију, односно не ис-казује расход по том основу.

Када вредност по основу отуђења сталних средстава у току пореског периода за групе од II до V прелази салдо групе, салдо групе на крају године једнак је нули.

Када је крајњи салдо поједине групе мањи од пет просечних месечних бруто зарада испла-ћених по запосленом у Републици у последњем месецу периода за који се врши обрачун аморти-зације (конкретно за децембар 2016. године), целокупан салдо те групе признаје се као расход амортизације и салдо групе једнак је нули.

Приликом обрачуна амортизације сталних средстава треба имати у виду и поједине ставове Министарства финансија, свакако само она која су применљива и по извршеним изменама Закона и Правилника, а то су:

– врши се амортизација опреме и нематеријалних улагања (из мишљење МФ РС, бр. 413-00-126/2015-04 од 7. 3. 2016. године):

Имајући у виду наведено, уколико су у случају трансакције описане у поднетом допису испуњени сви услови за примену МСФИ 3, у складу са којима су опрема и софтвер признати и вредновани у пословним књигама обвезника по процењеној (фер) вредности, мишљења смо да се (у том конкрет-ном случају), а за сврху обрачуна пореске амортизације, предметна опрема и софтвер (прибављени у оквиру пословне комбинације на коју се примењује МСФИ 3) укључују у одговарајућу амортизаци-ону групу по вредности по којој су (у моменту прибављања, а у складу са МСФИ 3) евидентирани у пословним књигама обвезника.

– признаје се амортизација нематеријалне имовине (право ексклузивне дистрибуције производа и сва права над комерцијалним знањима у пракси, трговачке тајне и процеду-ре…) прибављене кроз повећање основног капитала (мишљење МФ РС, бр. 011-00-616/2016-04 од 7. 11. 2016. године);

– за опрему набављену путем финансијског лизинга врши се амортизација (из мишљења МФ, бр. 430-07-00320/2006-04 од 30.10.2006. године);

– улагања која се врше на туђим средствима, ради обављања делатности амортизују се стопом из III групе. Ова улагања евидентирају се на рачуну 029 – Улагања на туђим некретни-нама, постројењима и опреми, за њих се обрачунава амортизација у складу са важећим прописима о рачуноводству, а за сврху пореске амортизације (с обзиром да ова улагања нису Правилником разврстана ни у једну групу) разврставају се у амортизациону групу III – као остала стална средства која нису посебно назначена у осталим групама (мишљење МФ, бр. 430-07-00203/ 2007-04 од 27. 8. 2007. године);

– обрачун амортизације за порески период краћи од календарске године (из мишљења МФ, бр. 430-0700102/2008 од 17. 4. 2008. године):

У складу са Законом и Правилником, у случају када је обвезник основан у току године, односно када је порески период за који се саставља порески биланс краћи од календарске године, пореска аморти-зација се обрачунава на начин утврђен Правилником (применом прописане стопе за одговарајућу групу сталних средстава на основицу утврђену у колони 5. Обрасца ОА).

Сталним средствима из амортизационе групе I (непокретности) пореска амортизација об-рачунава се за свако стално средство посебно, применом прописане стопе од 2,5%, за време (број месеци) од када је свако појединачно стално средство стављено у употребу, до краја пореског периода.

– друштво стицалаца има право да врши пореску амортизују за стечено право власни-штва на жиговима (унето у капитал од стране оснивача), пренето путем статусне промене спајање уз припајање (из мишљења бр. 413-00-00246/2012-04 од 11. 2. 2013. године);

– ако се по истеку корисног века трајања стална средства расходују и униште, односно продају као отпадни материјал, реч је о отуђењу сталних средстава, па је обвезник дужан да салдо групе у коју су та средства разврстана, умањи за износ неотписане вредности тих средстава (из мишљење МФ, бр. 413-00-00568/2012-04 од 11. 2. 2013. године).

92

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

1.2. Исказивање обрачунате пореске амортизације на Обрасцу ОАОбрачун амортизације сталних средстава разврстаних у групе од II до V врши се на Обрасцу

ОА – Обрачун амортизације сталних средстава, који је прописан Правилником. Када је у питању амортизација непокретности, није прописан посебан образац, с обзиром на то да се за сваку непо-кретност посебно утврђује, али већина обвезника користи исти образац.

Пример обрачуна амортизације за пореске сврхе за 2016. годину:1) IV група 2) Салдо групе средстава на почетку 2016. године је нпр:

(неотписана вредност средстава на дан 31. 12. 2015. године ......................................8.500.0003) набавка средстава током 2016. године ......................................................................... 1.600.0004) отуђење средства током 2016. године (набављеног 2010.)*. ....................................... 209.7225) основица за амортизацију (2 + 3 - 4) ............................................................................. 9.890.2786) стопа амортизације .................................................................................................................. 20%7) амортизација за 2016. год. (5 x 6) .....................................................................................1.978.0568) крајњи салдо групе на крају 2016. г. и почетни салдо групе за 2017. г.

8.500.000 - 1.978.056 = .........................................................................................................7.912.222________________

* Податак узет из табеле 1.

Образац ОА

Број групе Почетни салдо групе

Прибављена средствa која се стављају у

употребу

Отуђена средства

током године

Неотписана вредност (2 + 3 – 4)

Стопа %Амортизација

(5 x 6)

Неотписана вредност на крају године

(5 – 7)

1 2 3 4 5 6 7 8

IV 8.500.000 1.600.000 209.722 9.890.278 20 1.978.056 7.912.222

____________________________ ________________________ Шеф рачуноводства Директор

* * *

ФЕБРУА


93

КАМАТНЕ СТОПЕ ЗА КОЈЕ СЕ СМАТРА ДА СУ У СКЛАДУ СА ПРИНЦИПОМ „ВАН ДОХВАТА РУКЕ”

Према одредби члана 60. став 2. Закона о порезу на добит правних лица, обвезник са статусом повезаног лица дужан је да ако има зајмове или кредите између повезаних лица, у пореском

билансу посебно прикаже камату (без припадајућих трошкова) до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.

Одредбом става 3. истог члана прописано је да је обвезник дужан да у пореском билансу по-себно прикаже и камате на зајмове/кредите, које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип „ван дохвата руке”). Исту обавезу имају и сталне пословне јединице из члана 4. Закона, за трансакције које имају са својом нерезидентном централом.

Чланом 63. став 3. Закона прописано је да за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове односно кредите између повезаних лица, ми-нистар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке”.

У складу са том одредбом министар је почетком 2016. донео Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2015. и 2016. годину („Сл. гласник РС”, број 12/2016). Њиме су прописане каматне стопе за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за две године – 2015. и 2016. годину – па је то разлог да вас подсе-тимо на то, као и на те стопе, уз напомену да се примењују и на зајмове. Стопе су:

1) за банке и даваоце финансијског лизинга:(1) на краткорочне кредите у РСД ................................................................................ – 6,29%;(2) на дугорочне кредите у РСД ................................................................................... – 13,46%;(3) на кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР ..................................... – 3,90%;(4) на кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД .................................... – 6,78%;(5) на кредите у ЦХФ и динарске кредите индексиране у ЦХФ .................................. – 1,37%;(6) на кредите у СЕК и динарске кредите индексиране у СЕК .................................... – 3,92%;(7) на кредите у РУБ и динарске кредите индексиране у РУБ ..................................... – 3,76%;

2) за друга привредна друштва:(1) на краткорочне кредите у РСД ...............................................................................– 10,81%;(2) на дугорочне кредите у РСД .................................................................................... – 9,99%;(3) на краткорочне кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР ............... – 5,34%;(4) на дугорочне кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР ................... – 5,07%;(5) на дугорочне кредите у ЦХФ и динарске кредите индексиране у ЦХФ ................ – 6,57%;(6) на краткорочне кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД .............. – 3,67%;(7) на дугорочне кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД .................. – 5,71%.

Порески обвезник има право да, уместо прописаних каматних стопа за потребе утврђивања износа каматне стопе која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајам односно кредит са повезаним лицима, примени општа правила о утврђивању цене трансакције по прин-ципу „ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона. Ако се одлучи за то, наведена општа правила примењује на све зајмове односно кредите са повезаним лицима. У том случају, а у складу са ставом 6. овог члана, Пореска управа за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове односно кредите између тог обвезника и са њима повезаних лица, није везана износима каматних стопа из Правилника.

* * *

94

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

ПЛАЋАЊЕ ЧЛАНАРИНЕ ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ ОД 1. ЈАНУАРА 2017. ГОДИНЕ

– прва уплата чланарине у фебруару

Према Закону о привредним коморама („Сл. гласник РС”, број 112/2015, у даљем тексту: Закон), од 1. јануара 2017. године су чланови Привредне коморе Србије (у даљем тексту: ПКС) сви при-

вредни субјекти који обављају регистровану пословну делатност на територији Републике Србије, и они постају чланови Привредне коморе Србије уписом у Регистар привредних субјеката.

Према Одлуци о висини, начину и роковима плаћања чланарине и финансирању Привредне коморе Србије у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 101/2016, у даљем тексту: Одлука), од 1. 1. 2017. године чланови ПКС – правна лица плаћају чланарину зависно од групе у коју су разврстани, према оствареном годишњем пословном приходу:

1. прва група – чланови који остварују годишњи пословни приход од 20 милиона до 300 милиона РСД – плаћају чланарину у износу 300,00 РСД месечно;

2. друга група – чланови који остварују годишњи пословни приход од 300 милиона до 600 милиона РСД – плаћају чланарину у износу 600,00 РСД месечно;

3. трећа група – чланови који остварују годишњи пословни приход од 600 милиона до 1 милијарде РСД – плаћају чланарину у износу 20.000,00 РСД месечно;

4. четврта група – чланови који остварују годишњи пословни приход од 1 до 2,5 милијарде РСД – плаћају чланарину у износу 80.000,00 РСД месечно;

5. пета група – чланови који остварују годишњи пословни приход више од 2,5 милијарде РСД – плаћају чланарину у износу 185.000,00 РСД месечно.

Предузетници, чланови гранских удружења Коморе, у складу са Статутом плаћају члана-рину на начин и у висини утврђеној на изнет начин за правна лица.

Остали чланови ПКС (општа удружења предузетника, задружни савези, удружења, друштва, организације....) плаћају чланарину Комори у износу од 1.000,00 РСД месечно.

Разврставање у групе за плаћање чланарине у 2017. години обавиће се на основу годишњих финансијских извештаја за 2015. годину.

Чланови Коморе, новоосновани привредни субјекти, не плаћају чланарину годину дана од дана оснивања. Такође, чланови ПКС могу бити ослобођени обавезе плаћања чланарине под условом да доставе правноснажно решење о отварању стечајног поступка и писани захтев за осло-бађање од плаћања чланарине, потписан од стране особе овлашћене за заступање (стечајног управ-ника).

Чланарина се може обрачунати и платити једнократно за целу годину.Чланарина ПКС уплаћује се месечно за претходни месец (дакле, у фебруару за јануар), уз исплату

зараде запосленима, на текући рачун Привредне коморе Србије, број 205-2238-67, код Комерцијалне банке АД Београд, са ознаком шифре плаћања број 290 и позивом на број – ПИБ уплатиоца.

* * *

ФЕБРУА


95

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОХОТКА ОД НЕПОКРЕТНОСТИ


Српски Нацрт уговора (који делегацији Републике Србије служи као полазна основа за преговоре ради закључења уговора о избегавању двоструког опорезивања), као и до сада закључени уговори

о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту, УОИДО), у члану 6. (Доходак од непо-кретности) садржи решење којим се (неискључиво) право опорезивања дохотка који оствари резидент државе уговорнице од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници даје држави извора (држави у којој се непокретност налази).

Ово из разлога што постоји стална економска повезаност између извора дохотка (у кон-кретном случају, непокретности) и државе извора (у конкретном случају, државе у којој се непокретност налази).

Посебно напомињемо да се опорезивање у држави извора (држави у којој се непокрет-ност налази) врши искључиво и у свему у складу са одредбама релевантног домаћег поре-ског законодавства државе извора.

Наведено, такође, значи да се решењима садржаним у члану 6. УОИДО одређује само која држава уговорница има (у конкретном случају) неискључиво право опорезивања до-хотка од непокретности, а да се држави којој је то право дато, УОИДО не прописују никакве минималне или максималне стопе пореза које та држава може да примени.

У ставу 2. истог члана наведено је да: „израз „непокретност”1 има значење према закону државе уговорнице у којој се односна непокретност налази. Овај израз у сваком случају обухвата припатке непокретности, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примењују одредбе општег закона о земљишној својини, плодоуживање непокретности и права на променљива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава; поморски бродови, речни бродови, ваздухоплови и друмска возила не сматрају се непокретностима.”

Позивање на закон државе уговорнице у којој се непокретност налази, своју оправданост налази у чињеници да се на тај начин отклањају евентуалне тешкоће које могу настати приликом утвр-ђивања да ли се нека имовина или имовинска права сматрају или не сматрају непокретностима. Међутим, као што можемо приметити, постоје имовина и имовинска права која се увек (за потребе УОИДО) сматрају непокретностима. Истини за вољу, овакво решење је већ садржано у домаћем законодавству или у правилима опорезивања већине земаља чланица ОЕЦД, али је у Модел уговора (као и у српски Нацрт уговора) ипак уграђено у циљу избегавања потенцијалних спорова у случају да домаће законодавство друге државе уговорнице не садржи истоветна правила опорезивања.2

Поморски бродови, речни бродови, ваздухоплови и друмска возила не сматрају се непокретно-стима.

Члан 6. став 3. УОИДО изричито прописује да се опште правило о опорезивању (наведено у ставу 1. овог члана) примењује без обзира на начин коришћења непокретности (непосредно коришћење, изнајмљивање и др.).

1 У неким (раније закљученим) УОИДО уместо израза „непокретност” користи се израз „непокретна имовина”.С тим у вези указујемо да је коришћење израза „непокретност” (уместо „непокретна имовина”) са правне тачке

гледишта исправније. Ово из разлога јер имовину чине имовинска права и обавезе неког лица (пореског обвезника) због чега имовина не може бити „покретна” или „непокретна”, већ покретне или непокретне могу бити само ствари над којима дотично лице (порески обвезник) поседује имовинско право (својину, закуп и др.).

Због наведеног ћемо у даљем тексту и ми искључиво користити израз „непокретност”. 2 Набрајање имовине и имовинских права која се увек сматрају непокретностима, Република Србија има у новијим УОИДО, док у уговорима који су закључени раније то није случај.

96

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Решење из ст. 1. и 3. примењује се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од не-покретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.3

Истовремено, одредба наведена у претходном пасусу је у парафираном УОИДО са Португа-лом4 проширена тако да се примењује и на доходак од покретних ствари или на доходак који се оствари од услуга које су непосредно повезане са коришћењем или правом коришћења непо-кретности (нпр. услуге чишћења или одржавања непокретности), који је по пореском закону државе уговорнице у којој се непокретност налази изједначен са дохотком од непокретности.

Имајући у виду наведено, потребно је истаћи да основно решење садржано у члану 6. (Доходак од непокретности) став 1. УОИДО (којим се право опорезивања дохотка од непокретности првен-ствено даје држави извора – држави у којој се непокретност налази) ни у ком случају не ограничава право опорезивања државе чији је резидент лице које остварује односни доходак.

Двоструко опорезивање које том приликом настаје избегава се применом неког од метода за отклањање двоструког опорезивања, о чему ће бити говора у наредном излагању.

Избегавање двоструког опорезивања дохотка од непокретностиУ случају када доходак од непокретности резидената Републике Србије подлеже опорезивању и у

Републици Србији и у другој држави уговорници (држави извора – држави у којој се непокретност налази), Република Србија је дужна да као држава резидентности предузме мере за отклањање њиховог двоструког опорезивања. Ове мере се састоје у примени метода изузимања или метода пореског кредита (обичног или кредита за уштеђен порез), зависно од тога који је од ова два метода Република Србија предвидела у УОИДО са односном другом државом уговорницом.

Метод изузимања Република Србија има, односно примењује у УОИДО са следећим државама: Белгијом, Великом Британијом и Северном Ирском, Италијом, Кипром, Немачком, Француском, Холандијом, Шведском и Шри Ланком. Приликом примене овог метода Република Србија изузима од опорезивања доходак од непокретности резидената Републике Србије, који на основу одредаба УОИДО подлеже опорезивању у другој држави уговорници (држави извора – држави у којој се непокретност налази).

Приликом примене метода изузимања Република Србија (чији је резидент остварио доходак од непокретности који се на основу одредаба УОИДО изузима од опорезивања у Републици Србији) може код обрачуна пореза на остали доходак тог резидента узети у обзир изузети доходак како би се обезбедила адекватна примена прогресивне стопе пореза на доходак, под условом да Република Србија примењује прогресивно опорезивање дохотка.5

Посебно напомињемо да за примену метода изузимања није потребно приложити до-каз да је порез на доходак од непокретности у другој држави заиста и плаћен, већ само да је односна друга држава (држава извора – држава у којој се непокретност налази) на основу

3 У Протоколу (који је саставни део Уговора) уз члан 6. УОИДО са Финском предвиђено је да када власништво акција или других права у компанији која је резидент Финске, овлашћује власника тих акција или других корпорациј-ских права на уживање непокретне имовине те компаније, тада се доходак од коришћења или давања у закуп тог пра-ва на уживање опорезује у Финској. Одредба је прихваћена на инсистирање финске стране због њене чврсте резерве у односу на решења садржана у Моделу уговора ОЕЦД. Истовремено, у члану 6. став 5. УОИДО са Мароком (који још увек није ступио на снагу – Република Србија је потврдила уговор) садржано је слично решење које предвиђа да ако поседовање акција или других корпорацијских права у компанији или у другом правном лицу омогућава власнику таквих акција или корпорацијских права уживање непокретности коју поседује компанија или друго правно лице, доходак који оствари власник од коришћења, давања у закуп или коришћења на неки други начин свог права на уживање, може се опорезовати у држави уговорници у којој се непокретност налази.4 Ускоро се очекује потписивање.5 По садашњим решењима у Закону о порезу на доходак грађана, у Републици Србији се, сходно члану 89. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћа по прогресивним пореским стопама од 10% и 15%.

ФЕБРУА


97

одговарајућих одредаба УОИДО имала право опорезивања (што је, на основу напред наве-деног, неспорно).

Метод пореског кредита је садржан у УОИДО са Азербејџаном, Албанијом, Аустријом, Бе-лорусијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Вијетнамом, Грузијом, Грчком, Данском, Египтом, Естонијом, Индијом, Ираном, Ирском, Јерменијом, Канадом, Казахстаном, Катаром, Кином, Коре-јом (ДНР), Корејом (Реп.), Кувајтом, Летонијом, Либијом, Литванијом, Луксембургом, Мађарском, Македонијом, Малезијом, Малтом, Молдавијом, Норвешком, Пакистаном, Пољском, Румунијом, Руском Федерацијом, Словачком, Словенијом, Тунисом, Турском, Уједињеним Арапским Емирати-ма, Украјином, Финском, Хрватском, Црном Гором, Чешком Републиком, Швајцарском и Шпанијом. Код примене овог метода Република Србија од свог пореза на доходак од непокретности одбија износ пореза на доходак од непокретности који је плаћен у другој држави уговорници (држави извора – држави у којој се непокретност налази).

Међутим, овај одбитак не може бити већи од износа пореза како је обрачунат пре одобреног одбијања, који одговара порезу на доходак од непокретности који је остварен у тој другој држави уговорници.

Ово практично значи да се кредит одобрава само у ситуацији када је порез плаћен у другој др-жави уговорници једнак или мањи од пореза у Републици Србији. Уколико је порез плаћен у другој држави уговорници већи од пореза који се дугује у Републици Србији, Република Србија није у оба-вези да пореском обвезнику врати део пореза који прелази износ пореза који се дугује у Републици Србији, што практично значи да наведено лице у Републици Србији не би имало обавезу плаћања пореза.

Истовремено (као и за разлику од метода изузимања), право на примену метода кредита је условљено одговарајућом потврдом надлежних органа друге државе уговорнице (државе извора – државе у којој се непокретност налази) да је порез на доходак од непокретности резидента Републике Србије у тој држави заиста и плаћен.

Кредит за уштеђен порез6

Метод кредита по својој суштини за последицу има поништавање пореских олакшица (снижење пореских стопа или изузимање од опорезивања) које држава извора (ради привлачења страних ин-вестиција) прописује у домаћем пореском законодавству. Земље у развоју које често прибегавају оваквом начину креирања свог пореског система (представљајући се на тај начин као земље поре-ског раја или земље привлачне за стране инвеститоре), нису вољне да фаворизују примену метода кредита, јер корист од напред наведених пореских олакшица за инвеститора нема никакав значај све док држава резидентности као порески кредит признаје само порез који је у држави извора стварно плаћен.

Као меру којом се наведена негативна последица примене метода кредита може превазићи, ме-ђународно пореско право држави резидентности сугерише примену кредита за уштеђен порез који је, фиктивно или хипотетички, наплаћен у држави извора. С тим у вези, Коментар Модела уговора ОЕЦД у вези са применом метода кредита указује да држава уговорница (држава резидентности) признаје као кредит порез који би држава извора/држава у којој се непокретност налази (на основу одредаба домаћег пореског законодавства) – могла да заведе и наплати, или порез који се (на основу УОИДО) плаћа у мањем износу, као и порез који држава уговорница (у складу са унутрашњим по-реским законодавством) у циљу подстицања економског развоја отпише у целини или делимично, односно:

Предузеће чије је седиште у држави А, инвестира у две државе које (у циљу привлачења страних инвестиција) у домаћем пореском систему предвиђају изузимање од опорезивања. Пореска стопа у држави А износи 25 одсто. У првом случају УОИДО предвиђа примену обичног метода кредита. У другом случају УОИДО предвиђа примену кредита за уштеђен порез у износу од 10 одсто.

6 Енг. tax sparing credit, фр. crédit fictif.

98

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Обичан кредит Кредит за уштеђен порез

Бруто доходак 100 100

Порез по одбитку (У.И Д.О.)7 0 0

Подлеже опорезивању у држави А 100 100

Порез државе А 25 25

Порески кредит 0 10

Порез који се дугује у држави А 25 15

Укупан порез 25 15

Позиција Републике Србије

Када је о реч о примени кредита за уштеђен порез8, напомињемо да је одредба о кредиту за уште-ђен порез предвиђена у УОИДО са Азербејџаном, Албанијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Великом Британијом и Северном Ирском, Вијетнамом, Грчком, Египтом, Индијом, Јерменијом, Катаром, Кином, Кипром, Корејом (ДНР), Кувајтом, Мађарском, Македонијом, Малезијом, Молда-вијом, Пакистаном, Пољском, Румунијом, Тунисом, Холандијом, Црном Гором и Шри Ланком, као и у УОИДО са неким другим државама са којима је текст УОИДО пред потписивањем или у поступку потврђивања. Истовремено, важност одредбе о примени кредита за уштеђен порез је у УОИДО са неким државама лимитирана на одређени временски период (у Уговору са Финском – у првих пет година његовог важења, односно у првих десет година важења УОИДО са Шведском).

* * *Подразумева се да резиденти друге државе уговорнице који у Републици Србији остварују до-

ходак од непокретности која се налази у Републици Србији, који се, сходно решењима садржаним у члану 6. (Доходак од непокретности) УОИДО, може опорезивати у Републици Србији, двоструко опорезивање у својој матичној држави резидентности избегавају применом неког од метода који је та држава предвидела у одговарајућем члану УОИДО са Републиком Србијом.

ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ОПОРЕЗИВАЊА ДОХОТКА ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

НЕПОКРЕТНОСТ СЕ НАЛАЗИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (не искључиво) ИМА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА (у складу са одредбама

домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА И

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (у складу са одредбама

домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

НЕПОКРЕТНОСТ СЕ НАЛАЗИ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ УГОВОРНИЦИ

ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА И

РЕПУБЛИКА СРБИЈА (у складу са одредбама

домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (не искључиво) ИМА

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (у складу са одредбама

домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

* * *7 УОИДО8 У УОИДО је садржано следеће решење: „Ради признавања одбитка у држави уговорници, сматра се да порез који је плаћен у другој држави уговорници (држави извора – држави у којој се непокретност налази) обухвата и порез који би био плаћен у тој другој држави да није умањен или отписан у складу с њеним законским одредбама о пореским подстицајима.”

ФЕБРУА


99

РЕПУБЛИКА СРБИЈА И УГОВОРИ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА

– Стање на дан 1. јануар 2017. године –

Међународно двоструко опорезивање, односно његово избегавање, све више добија на значају како у свету тако и у Републици Србији, с обзиром на све интензивније инвестирање капитала

у Републику Србију, отварање страних фирми, учешће страних фирми у процесу приватизације, запошљавање страних лица, укључивање Републике Србије у међународне финансијске трансакције и др.

Из наведеног произлази да је Република Србија, као и све државе, заинтересована да путем за-кључења уговора о избегавању двоструког опорезивања, првенствено са државама које су њени нај-значајнији економски партнери, а затим и са другим државама, елиминише проблем међународног двоструког опорезивања и тиме олакша укључење у међународну поделу рада и интензивира своје економске и финансијске односе на светском плану.

У вези са тим посебно указујемо да закључени уговори (којима се одређује порески третман, односно начин опорезивања резидената друге државе уговорнице у Републици Србији, као и порески третман, односно начин опорезивања резидената Републике Србије у другој држави уговорници) након потврђивања у Народној скупштини Републике Србије1 постају интегрални део домаћег по-реског законодавства и имају примат над правом Републике Србије.2

Република Србија путем закључења уговора о избегавању двоструког опорезивања жели да по-стигне следеће циљеве:– обезбеђење потпуне заштите својих резидената од међународног двоструког опорезивања;– стварање фискалне и правне сигурности потребне за обављање међународних пословних активно-сти (обезбеђење подршке предузећима Републике Србије која обављају делатност у иностранству);– привлачење страних инвеститора у Републику Србију и обезбеђење позитивног дејства ослобође-ња и олакшица предвиђених у домаћем пореском законодавству Републике Србије, у циљу стиму-лисања улагања и реинвестирања страног капитала (стварање поверења код страних инвеститора у погледу погодности и стабилности пореских услова за улагање у Републику Србију);– спречавање пореске дискриминације на међународном плану; – обезбеђење размене информација и унапређење сарадње између пореске администрације Репу-блике Србије и администрације државе са којом је закључен уговор, што је услов за ефикасну борбу против међународне евазије пореза.

За предузећа Републике Србије је изузетно значајно што се уговором стварају повољнији порески услови за извођење инвестиционих радова у другој држави уговорници.

1 Уставни основ за доношење закона о потврђивању садржан је у члану 97. тачка 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/06 – у даљем тексту: Устав) према којем Република Србија, између осталог, уређује и обезбеђује свој међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама и у члану 99. став 1. тачка 4. Устава, према којем Народна скупштина потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.2 Устав у члану 16. поред осталог предвиђа да су: „Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују”. Истовремено, Устав у члану 194. предвиђа да: „Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међуна-родног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом”.У ставу 2. истог члана Устава, прописано је да: „Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.”

100

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Државе са којима Република Србија примењује Уговор3

Држава Предмет Уговора Датум потписивања

Датум ступања на снагу

Датум почетка примене

Датум престанка

важења Уговора

Службени лист у којем

је Уговор објављен4

1 2 3 4 5 6 7 8Азербејџан РС Доходак и имовина 13. 05. 2010. 01. 12. 2010. 01. 01. 2011. 8/10

Албанија СЦГ Доходак и имовина 22. 12. 2004. 17. 11. 2005. 01. 01. 2006. 11/05

Аустрија РС Доходак и имовина 07. 05. 2010. 17. 12. 2010. 01. 01. 2011. 8/10

Белгија СФРЈ Доходак и имовина 21. 11. 1980. 26. 05. 1983. 01. 01. 1984. 11/81

Белорусија СРЈ Доходак и имовина 30. 01. 1998. 24. 11. 1998. 01. 01. 1999. 5/98

Босна и Херцеговина СЦГ Доходак и имовина 26. 05. 2004. 02. 06. 2005. 01. 01. 2006. 18/04

Бугарска СРЈ Доходак и имовина 14. 12. 1998. 10. 01. 2000. 01. 01. 2001. 1/99

В. Британија и Северна Ирска

СФРЈ Доходак 06. 11. 1981. 16. 09. 1982. 01. 01. 1983. 7/82

Вијетнам РС Доходак 01. 03. 2013. 18. 10. 2013. 01. 01. 2014. 7/13

Грузија РС Доходак и имовина 04. 04. 2012. 09. 01. 2013. 01. 01. 2014. 6/12

Грчка СРЈ Доходак и имовина 25. 06. 1997. 08. 06. 2010. 01. 01. 2011. 2/98

Данска5 СФРЈ Доходак и имовина 19. 03. 1981. 10. 01. 1982. 01. 01. 1983. 15/81

Данска РС Доходак и имовина 15. 05. 2009. 24. 12. 2009. 01. 01. 2010. 105/09

Египат6 СФРЈ Доходак 27. 06. 1987. 25. 01. 1988. 01. 01. 1989. 01. 01. 2007. 12/88

Египат СЦГ Доходак 31. 07. 2005. 05. 04. 2006. 01. 01. 2007. 14/05

Естонија РС Доходак 25. 09. 2009. 14. 06. 2010. 01. 01. 2011. 1/10

Индија СЦГ Доходак и имовина 08. 02. 2006. 23. 09. 2008. 01. 01. 2009. 102/07

Иран СЦГ Доходак и имовина 07. 12. 2004. 16. 12. 2011. 01. 01. 2012. 6/05

Ирска РС Доходак 23. 09. 2009. 16. 06. 2010. 01. 01. 2011. 1/10

Италија СФРЈ Доходак и имовина 24. 02. 1982. 03. 07. 1985. 01. 01. 1986. 2/83

Јерменија РС Доходак и имовина 10. 03. 2014. 03. 11. 2016. 01. 01. 2017. 7/14

Казахстан РС Доходак и имовина 28. 08. 2015. 24. 11. 2016. 01. 01. 2017. 21/15

Канада РС Доходак и имовина 27. 04. 2012. 31. 10. 2013. 01. 01. 2014. 6/12

Катар РС Доходак 02. 10. 2009. 09. 12. 2010. 01. 01. 2011. 1/10

Кина7 СФРЈ Доходак и имовина 02. 12. 1988. 16. 12. 1989. 01. 01. 1990. 01. 01. 1998. 16/89

Кина СРЈ Доходак и имовина 21. 03. 1997. 01. 01. 1998. 01. 01. 1998. 2/97

Кипар СФРЈ Доходак и имовина 29. 06. 1985. 30. 01. 1986. 01. 01. 1987. 2/86

Кореја (ДНР) СРЈ Доходак и имовина 25. 12. 2000. 05. 06. 2001. 01. 01. 2002. 1/01

Кореја (Реп.) РС Доходак 22. 01. 2016. 17. 11. 2016. 01. 01. 2017. 4/16

Кувајт СРЈ Доходак и имовина 02. 04. 2002. 08. 05. 2003. 01. 01. 2004. 4/03

Летонија СЦГ Доходак и имовина 22. 11. 2005. 19. 05. 2006. 01. 01. 2007. 3/06

Либија РС Доходак 12. 11. 2009. 08. 06. 2010. 01. 01. 2011. 1/10

Литванија РС Доходак и имовина 28. 08. 2007. 12. 06. 2009. 01. 01. 2010. 42/09

Луксембург РС Доходак и имовина 15. 12. 2015. 27. 12. 2016. 01. 01. 2017. 4/16

3 Одлуком о обавезама државних органа Републике Србије у остваривању надлежности Републике Србије, као следбеника државне заједнице Србија и Црна Гора (у даљем тексту: Одлука – „Службени гласник Републике Србије”, број 48/06 – тачка 1. алинеја 2. Одлуке) Република Србија је постала правни следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора што, поред осталог, значи да Република Србија примењује све међународне уговоре (укључујући и уговоре о избегавању двоструког опорезивања) које је са другим државама закључила државна заједница Србија и Црна Гора (рачунајући, такође, и уговоре закључене од стране бивше СФРЈ и СРЈ) 4 „Службени лист СФРЈ, СРЈ, СЦГ – Међународни уговори”; „Службени гласник РС – Међународни уговори”5 Ревизија Уговора из 1981. године6 Ревизија Уговора из 1987. године7 Ревизија Уговора из 1988. године

ФЕБРУА


101

Држава Предмет Уговора Датум потписивања

Датум ступања на снагу

Датум почетка примене

Датум престанка

важења Уговора

Службени лист у којем

је Уговор објављен4

1 2 3 4 5 6 7 8

Мађарска СФРЈ Доходак и имовина 17. 10. 1985. 03. 07. 1987. 01. 01. 1988. 01. 01. 2003. 7/87

Мађарска8 СРЈ Доходак и имовина 20. 06. 2001. 13. 12. 2002. 01. 01. 2003. 10/01

Македонија СРЈ Доходак и имовина 04. 09. 1996. 22. 07. 1997. 01. 01. 1998. 5/96

Малезија СФРЈ Доходак 24. 04. 1990. 31. 12. 1990. 01. 01. 1991. 15/90

Малта РС Доходак 09. 09. 2009. 16. 06. 2010. 01. 01. 2011. 1/10

Молдавија СЦГ Доходак и имовина 09. 06. 2005. 23. 05. 2006. 01. 01. 2007. 3/06

Немачка СФРЈ Доходак и имовина 26. 03. 1987. 03. 12. 1988. 01. 01. 1989. 12/88

Норвешка СФРЈ Доходак и имовина 01. 09. 1983. 01. 11. 1985. 01. 01. 1986. 01. 01. 2016. 9/85

Норвешка9 РС Доходак 17. 06. 2015. 18. 12. 2015. 01. 01. 2016. 21/15

Пакистан РС Доходак 21. 05. 2010. 21. 10. 2010. 01. 01. 2011. 8/10

Пољска СФРЈ Доходак и имовина 10. 01. 1985. 27. 12. 1985. 01. 01. 1986. 01. 01. 1999. 14/85

Пољска10 СРЈ Доходак и имовина 12. 06. 1997. 17. 06. 1998. 01. 01. 1999. 2/98

Румунија СФРЈ Доходак и имовина 29. 04. 1986. 22. 12. 1987. 01. 01. 1988. 01. 01. 1998. 8/87

Румунија11 СРЈ Доходак и имовина 16. 05. 1996. 01. 01. 1998. 01. 01. 1998. 4/96

Руска Федерација СРЈ Доходак и имовина 12. 10. 1995. 09. 07. 1997. 01. 01. 1998. 3/95

Словачка СРЈ Доходак и имовина 26. 02. 2001. 15. 10. 2001. 01. 01. 2002. 4/01

Словенија СЦГ Доходак и имовина 11. 06. 2003. 31. 12. 2003. 01. 01. 2004. 7/03

Тунис РС Доходак и имовина 11. 04. 2012. 03. 06. 2013. 01. 01. 2014. 6/12

Турска СЦГ Доходак и имовина 12. 10. 2005. 10. 08. 2007. 01. 01. 2008. 3/06

Уједињени Арапски Емирати

РС Доходак 13. 01. 2013. 02. 07. 2013. 01. 08. 2013. 3/13

Украјина СРЈ Доходак и имовина 22. 03. 2001. 29. 11. 2001. 01. 01. 2002. 4/01

Финска СФРЈ Доходак и имовина 08. 05. 1986. 18. 12. 1987. 01. 01. 1988. 8/87

Француска СФРЈ Доходак 28. 03. 1974. 01. 08. 1975. 01. 01. 1975. 28/75

Холандија СФРЈ Доходак и имовина 22. 02. 1982. 06. 02. 1983. 01. 01. 1984. 12/82

Хрватска СРЈ Доходак и имовина 14. 12. 2001. 22. 04. 2004. 01. 01. 2005. 6/04

Црна Гора РС Доходак 20. 07. 2011. 21. 12. 2011. 01. 01. 2012. 10/11

Чехословачка СФРЈ Доходак и имовина 02. 11. 1981. 17. 04. 1983. 01. 01. 1984. 01. 01. 2006. 12/82

Чешка Република СЦГ Доходак и имовина 11. 11. 2004. 27. 06. 2005. 01. 01. 2006. 3/05

Швајцарска СЦГ Доходак и имовина 13. 04. 2005. 05. 05. 2006. 01. 01. 2007. 11/05

Шведска СФРЈ Доходак и имовина 18. 06. 1980. 16. 12. 1981. 01. 01. 1982. 7/81

Шпанија РС Доходак и имовина 09. 03. 2009. 28. 03. 2010. 01. 01. 2011. 105/09

Шри Ланка СФРЈ Доходак и имовина 07. 05. 1985. 22. 03. 1986. 01. 01. 1987. 4/86

Република Србија има, такође, закључен Уговор којим се регулише избегавање двоструког опоре-зивања дохотка од међународног поморског и ваздушног саобраћаја са Аргентином (1948. године).12

8 Ревизија Уговора из 1985. године9 Ревизија Уговора из 1983. године10 Ревизија Уговора из 1985. године11 Ревизија Уговора из 1986. године12 По информацијама добијеним од аргентинске стране, Уговор је супституисан трговинским и финансијским уго-ворима закљученим 1953, 1958, 1961. године и, коначно, Трговинским споразумом потписаним 9. јуна 1965. године, који је на снази између две земље, а ускоро се планира и његова ревизија. Поменутим Трговинским споразумом две стране су се договориле да дају једна другој третман најповлашћеније нације у односу на царинске дажбине, таксе, порезе у увозу и извозу робе, што нема непосредне везе са избегавањем двоструког опорезивања дохотка од међуна-родног поморског и ваздушног саобраћаја. На надлежним органима две државе је да отклоне поменуте недоумице. С тим у вези, са аргентинском страном су успостављени прелиминарни контакти ради закључења општег Уговора о избегавању двоструког опорезивања.

102

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

Државе са којима је Уговор потписан и у току је поступак потврђивања

Гана13; Гвинеја14; Зимбабве15; Индонезија (Република Србија је потврдила Уговор); Мароко (Репу-блика Србија је потврдила Уговор); Палестина (Република Србија је потврдила Уговор); Филипини.16

Државе са којима је Уговор парафиранБоцвана; Замбија; Израел; Јордан; Јужноафричка Република; Оман; Португалија.

Државе са којима су у току преговори ради закључења УговораБелгија (ревизија Уговора); Велика Британија и Северна Ирска (ревизија Уговора); Кипар (ревизија

Уговора); Мијанмарска унија; Немачка (ревизија Уговора); Нигерија; Сирија; Холандија (ревизија Уговора).

Размена Нацрта уговора и припреме за будуће преговореУ складу са захтевима Министарства спољних послова Републике Србије, односно ДКП Репу-

блике Србије у иностранству, као и других надлежних органа у Републици Србији, размењени су Нацрти уговора о избегавању двоструког опорезивања са следећим државама:

Алжир; Ангола; Аргентина; Бразил; Венецуела; Етиопија; Исланд; Кенија; Куба; Лаос; Либан; Мали; Мексико; Намибија; Перу; Сан Марино; Сејшели; Танзанија; Уганда; Узбекистан; Уругвај; Чиле; Шри Ланка (ревизија Уговора).

Преговоре би требало водити и са делегацијама осталих земаља Западне Европе (ради ревизије постојећих уговора17), као и са САД и Јапаном18, као са земљама – потенцијалним економским пар-тнерима Републике Србије, односно са делегацијама свих земаља које покажу интерес за закључење уговора са Републиком Србијом.

Посредством дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије успостављени су први контакти са неким од тих земаља (Аустралија, Француска – ревизија Уговора, Финска – реви-зија Уговора) у циљу утврђивања њихове спремности за преговоре са делегацијом Владе Републике Србије.

* * *

13 Уговор је потписан 25. 4. 2000. године. Република Србија је потврдила Уговор и да би исти ступио на снагу и почео да се примењује неопходно је да ганска страна достави званично обавештење да је њен парламент потврдио Уговор. 14 Уговор је потписан 22. 10. 1996. године. Република Србија је потврдила Уговор и да би исти ступио на снагу и почео да се примењује, неопхоно је да гвинејска страна достави званично обавештење да је њен парламент потврдио Уговор, након чега треба да уследи размена инструмената потврђивања. По неким информацијама добијеним од гви-нејске стране, поступак потврђивања је успешно окончан, али гвинејска страна нема искуства са разменом инстру-мената потврђивања. Из наведеног разлога Република Србија у данашње време као једини услов за ступање уговора на снагу, уместо размене инструмената потврђивања, преферира узајамно обавештавање да је поступак потврђивања окончан. 15 Уговор је потписан 19. 10. 1996. године. Република Србија је потврдила Уговор и да би исти ступио на снагу и почео да се примењује, неопходно је да зимбабвеанска страна достави званично обавештење да је њен парламент по-тврдио Уговор, након чега треба да уследи размена инструмената потврђивања. По неким информацијама добијеним од зимбабвеанске стране, поступак потврђивања је успешно окончан, али зимбабвеанска страна нема искуства са разменом инструмената потврђивања. Из наведеног разлога Република Србија у данашње време као једини услов за ступање уговора на снагу, уместо размене инструмената потврђивања, преферира узајамно обавештавање да је посту-пак потврђивања окончан. 16 Уговор је потписан 21. 7. 1989. године, али исти није потврђен у парламенту Филипина. Имајући у виду наведено, највероватније ће се са овом земљом изнова преговарати.17 Због промена које су се, од времена закључења уговора, догодиле у привредном, правном и, нарочито, пореском систему држава потписница уговора, посебно, у Републици Србији.18 У вези са овим, посебно указујемо да су, недавно, на експертском нивоу, успостављени неформални контакти са наведеним државама.

ФЕБРУА


103

ПРЕГЛЕД ОСНОВИЦА ЗА ОБРАЧУН ПЛАТА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА И ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА ЗА 2017. ГОДИНУ

Основице за обрачун и исплату плата запослених у јавном сектору у 2017. години утврђене су:

1) закључцима Владе Републике Србије (у јавним службама, МУП-у, Војсци Србије, за изабрана и постављена лица и запослене у органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе); и2) Законом о буџету за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016, за државне службенике и наме-штенике, судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, председника и судије Уставног суда).

Преглед нето основица за обрачун и исплату плата код корисника јавних средстава за 2017. го-дину дат је у наредној табели:

Oпис НЕТО ОСНОВИЦА (дин.)

Јавне службе по делатностима

– основно и средње образовање и ученички стандард 2.610,73– високо образовање и студентски стандард 2.488,05– здравствена и социјална заштита 2.561,23– предшколско образовање 2.610,73– установе културе (републичког и локалног нивоа) 2.512,45– плате запослених у научноистраживачкој делатности – истраживача (осим истраживача који имају радни однос заснован на факултету) и помоћног особља које се финансира из буџета

повећање је исказано у проценту и износи 5%

– плате запослених у заводима основаним у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, као и у заводима основаним у складу са Законом о социјалној заштити и осталим јавним службама које се финансирају из буџета 2.368,22

Државни службеници и правосуђе

– државни службеници и намештеници 17.101,29– државни службеници и намештеници у Министарству одбране, казнено-поправним установама и правосуђу 17.956,35– председник и судије Уставног суда 29.835,87– судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца 29.835,87

Војска РС, МУП и БИА

– професионални припадници Војске Србије 25.335,12– запослени у Министарству унутрашњих послова 25.335,12– припадници Безбедносно-информативне агенције 1.619,59

Стручне службе обавезног социјалног осигурања – Националне службе за запошљавање, Републичког Фонда за здравствено осигурање, Републичког фонда за ПИО и Централног регистра обавезног социјалног осигурања, и то за:

1) прву групу послова из Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Сл. гласник РС”, 44/2001 ... и 58/2014) 3.596,172) другу групу послова из Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Сл. гласник РС”, 44/2001 ... и 58/2014) 3.411,093) трећу групу послова из Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Сл. гласник РС”, 44/2001 ... и 58/2014) 2.368,22

Изабрана, постављена и запослена лица у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе

– изабрана лица 9.709,41– постављена лица 2.089,53– запослени 2.278,66

* * *

104

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ФЕБРУАР 2017. г.

Р. бр. ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама

1. Уплата акциза (осим за ел. енергију) за период 16–31. јануара 2017. г. 17*. 2. 2017.

2. Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за јануар 17*. 2. 2017.

3. Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца) 20. 2. 2017.

4. Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. фебруара 2017. г. 28. 2. 2017.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у

1. Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у јануару 2017. г.) 10. 2. 2017.

2. Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у јануару 2017. г. 17*. 2. 2017.

3. Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике 17*. 2. 2017.

4. Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвез. 20*. 2. 2017.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

1. Уплата месечне аконтације пореза на добит за јануар 2017. г. 17*. 2. 2017.

2. Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 31. 1. 2017. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве за 2016. г. 28. 2. 2017.

3. Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана

1. Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у јануару 2017. г. 6*. 2. 2017.

2. Уплата месечне аконтације пореза на доходак грађана на приходе од самосталне делатности за јануар 2017. г. 17*. 2. 2017.

3. Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на приход од самосталне делатности за период 1. 1 – 31. 1. 2017 – обвезници који врше измену аконтације утврђене по пријави за 2016. г. 28. 2. 2017.

ФЕБРУА


105

Р. бр. ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину

1. Уплата прве рате пореза на имовину за 2017. г. – у висини IV рате за 2016. г. 14. 2. 2017.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе

1. Уплата накнаде за приређивање игара на срећу 6*. 2. 2017.

2. Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за јануар 2017. г. 6*. 2. 2017.

3. Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у јануару 2017. г. 10. 2. 2017.

4. Предузетници који се нису определили за личну зараду и паушалци – дужни су да уплате аконтацију доприноса за социјално осигурање за јануар 2017. г. 17*. 2. 2017.

5. Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа – за јануар 2017. г. 17*. 2. 2017.

6. Уплата комуналне таксе за јануар 2017. г.: - за град Београд; - за остале општине у Р. Србији; према датуму на решењу 17*. 2. 2017.

7. Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за јануар 2017. г. 28. 2. 2017.

________________* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада у недељу или

на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

* * *

106

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА РАД ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕМА ЗАКОНУ О РАДУ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу децембру 2016. године од 73.641 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1 2 3

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према чл. 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно, 73.641 x 2 = 147.282)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 73.641 = 147.282 дин.)

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.624 дин. годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС” 86/07, 84/2014 и 84/2015) а највише до 15 евра, а за субјекте ван јавног сектора је неопорезиво до 50 евра

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (чл. 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници

ФЕБРУА


107


1 2 3

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (чл. 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према чл. 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л. бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.520 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

108

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t


1 2 3

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину.Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (чл. 9. ст. 1. тач. 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА НАКНАДА запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС” бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 x 73.641 = 441.846 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога – према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

ФЕБРУА


109


1 2 3

ХРАНАРИНЕ И СТИПЕНДИЈЕ које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.313 дин. месечно

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (чл. 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)


ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду


СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду


ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду


ПОКЛОН ДЕЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ДО 15 ГОДИНА СТАРОСТИ ПОВОДОМ НОВЕ ГОДИНЕ И БОЖИЋА

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца.

Неопорезиво до 9.313,00 дин. по једном детету, исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде.

* * *

110

ПОСЛОВ

НИ САВЕ

ТНИК ●

pos

lovn

isav

etni

k.ne

t

УКРАТКО...

Подсећамо – у складу са чланом 9. став 2. Закона о порезу на добит правних лица расходи по-слодаваца по основу издатака за јубиларне награде запослених признају се на терет расхода у

пореском периоду у којем су исплаћени и то у целокупном износу (независно од тога да ли се ради о исплати извршеној до висине неопорезивог износа или преко неопорезивог износа).

Актуелно поводом завршних рачуна – чланом 15. став 1. Закона о рачуноводству предвиђено је да се вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја може, у складу са законом, поверити уговором у писаној форми привредном друштву или предузетнику, при чему оба имају регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга (нпр. рачуноводствене агенције и сл.). Пошто одредбама Закона о рачуноводству није уређена обавеза да физичко лице буде ангажовано на обављању наведених послова искључиво по основу уговора о раду, већ је остављена могућност правним лицима да конкретно питање детаљније уреде својим актима, сматрамо да нема сметњи да правно лице (посебно ако се ради о обвезнику који има мали обим пословних промена у току године) ангажује одређено физичко лице закључивањем одговарајућег уговора ван радног односа (нпр. уговор о допунском раду и сл.).

Међутим, имамо у виду и следеће – иако Закон о рачуноводству захтева да услуге вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја могу бити поверене привредном друштву односно предузетнику, при чему оба имају регистровану претежну делатност за пружање рачу-новодствених услуга, мишљење Министарства финансија је да у конкретном случају правно лице може пружати услуге вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја (иако нема регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга) под условом да те услуге пружа искључиво правном лицу у оквиру групе којој и само припада, али не и другим правним лицима односно предузетницима који воде пословне књиге по систему двојног књиговодства.

Новина у пракси – од 7. јануара 2017. године у примени је Правилник о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи („Сл. гласник РС” бр. 109/2016). Укратко, по овом пропису правна лица су у обавези да обезбеде пружање прве помоћи, оспособе одговарајући број радника за пружање прве помоћи и обезбеде средства за пружање прве помоћи, узимајући у обзир процењене ризике, технолошки процес, организацију, природу и обим процеса рада, као и број запослених који учествују у процесу рада, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност од најближе медицинске установе. Правилник налаже и да сви послодавци у Србији морају одмах да набаве ормарић за прву помоћ, а у наредне две године и да оспособе раднике за пружање прве помоћи. У сваком случају стручне службе правних лица треба да се позабаве озбиљно овим прописом.

Указујемо – када је обвезнику утврђен порез на имовину за објекат на коме је ималац права својине, након чега дође до оштећења тог објекта дејством поплаве, па је ради отклањања тих оште-ћења на објекту обвезник више пута остварио право на државну помоћ, произлази да су предметни објекат и право својине обвезника на њему постојали и пре и након поплаве (тј. постоји предмет опорезивања).

Стога и поред разумевања ситуације изазване том вишом силом, ако обвезнику надлежни ор-ган правноснажним актом није забранио употребу предметног објекта и наложио његово рушење због степена оштећења, односно ако обвезник и у случају постојања таквог акта предметни објекат користи, нема законског основа да за ту непокретност обвезник оствари ослобођење од пореза на имовину за одређени период, нити да се обвезнику изврши отпис доспелих неизмирених обавеза по основу пореза на имовину због оштећења објекта дејством поплаве.

* * *

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

w w w . p r o p i s i . n e t

25ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

Documents

НОВИ НЕОПОРЕЗИВИ ИЗНОСИ ЛИЧНИХ ПРИМАЊА …dopuna.ingpro.rs/Poslovni savetnik 02-17.pdf · зно социјално осигурање износи