УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину

и заштиту животнесредине

Дипл.инж. Ђорђе Павков

УТИЦАЈ ГЕНОТИПА НА ТРУЛЕЖ КОРЕНА

ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

МАСТЕР РАД

Нови Сад, 2015. год.

2

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину

и заштиту животнесредине

Кандидат: Ментор:

Дипл.инж. Ђорђе Павков Проф. др ВераСтојшин

УТИЦАЈ ГЕНОТИПА НА ТРУЛЕЖ КОРЕНА

ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

МАСТЕР РАД

Нови Сад, 2015. Год.

1

УТИЦАЈ ГЕНОТИПА НА ТРУЛЕЖ КОРЕНА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

Резиме

Појава трулежи, на корену шећерне репе, присутна је у већој, или мањој мери

готово сваке године. За сада не постоје идеална решења кoja би спречила

појаву трулежи, али се тежи проналажењу адекватних мера како би се штете од

патогена испољавале у што мањој мери.

Задатак овог радa обухвата одређивање интезитета трулежи корена шећерне

репе 6 испитиваних генотипова у 2011. години на локалитетима Ечка и Бешка.

Макроскопски се вршило утврђивање доминантног типа симптома обољења,

док су за даљи рад одабрани корени са типичним симптомима трулежи, из којих

су рађене фитопатолошке изолације.

За циљ овај рад је имао проналажење разлика у реакцији испитиваних

генотипова шећерне репе према проузроковачима трулежи корена.

У локалитету Ечка из корена са симптомима угљенасте трулежи корена

доминантно је изолована фитопатогена гљива Macrophomina phaseolina

(89,5%), док су у знатно мањем интензитету биле присутне врсте из родова

Fusarium (8,1%) и Rhizopus (2,3%). Из сунђерастог корена у 64,9% изоловане су

гљиве из рода Fusarium, Macrophomina phaseolina (27%), Rhizopus spp. (5,4%) и

Penicilium spp. (2,7%).

У локалитету Бешка из корена са симптомима угљенасте трулежи као

доминантни проузроковач је изолована Macrophomina phaseolina (93,8%).

Fusarium spp. је био заступљен код 6,2% тестираних узорака. Из сунђерастог

корена у 58,8% је изолована гљива Macrophomina phaseolina, док је

заступљеност осталих проузроковача била: Fusarium spp. 14,7%, Penicilium spp.

11,8%, Alternaria spp. 8,8% и Еpicоccum spp. 5,9%.

2

САДРЖАЈ:

УТИЦАЈ ГЕНОТИПА НА ТРУЛЕЖ КОРЕНА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ .............................. 1

Резиме .................................................................................................................... 1

САДРЖАЈ ................................................................................................................... 2

УВОД .......................................................................................................................... 3

ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА ............................................................................................ 5

ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ........................................................................................... 6

Macrophomina phaseolina – Проузроковач угљенасте трулежи .......................... 6

Fusarium spp. – Проузроковач фузариозне трулежи корена шећерне репе ...... 8

Rhizoctonia solani Kühn – Проузроковач мрке трулежи ..................................... 10

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ................................................................................. 11

Фитопатолошке изолације ................................................................................... 12

РЕЗУЛТАТИ РАДА ................................................................................................... 14

ЗАКЉУЧЦИ .............................................................................................................. 21

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................... 22

3

УВОД

По привредном значају и површинама које заузима, шећерна репа (Beta

vulgaris, fam. Chenopodiacae) је наша најважнија пољопривредно-индустријска

биљна врста. Прворазредни значај је добила као сировина за производњу

шећера и споредних производа у преради: меласе, квасца, алкохола, резанаца

и др. Веома је значајна биљна врста у систему плодореда. Укупан привредно-

економски значај шећерне репе у земљама Европе је незаменљив са другом

биљном врстом (Стојшин, 1993). Најзначајније површине под шећерном репом

налазе се у Европи и САД (FAO, 2013).

Гајење шећерне репе је за произвођаче одувек била школа високе агротехнике.

Шећерна репа, као интензивно гајена индустријска биљка захтева, пре свега,

избор најповољнијег предусева у плодореду, дубоку обраду земљишта,

квалитетну предсетвену припрему површинског слоја оранице и избалансирано

ђубрење органским и минералним ђубривима. Ови елементи гајења шећерне

репе треба да су обједињени у систему обраде и ђубрења, јер се само тако

могу из године у годину добијати високи и стабилни приноси уз најмањи

утрошак рада и средстава. Овакав систем треба да омогући и повећање

плодности земљишта (Марић, 2005).

Трогодишњи просек (2011 – 2013.) површина под шећерном репом у нашој

земљи био је 60.935 хa са просечним приносом од 44.8 т/ха (Статистички

годишњак Србије, 2014). Као узроци честе појаве опадања приноса корена

шећерне репе наводе се пропусти у технологији гајења ове културе, неповољни

временски услови и болести шећерне репе (Маринковић и сар., 1999).

Сваке године се у мањој, или већој мери јављају патолошке промене на корену

шећерне репе, проузроковане паразитним организмима и болести

проузроковане неповољним дејством различитих абиотичких чинилаца. Губици

од непаразитних болести настају услед неповољних временских прилика

(мраза, високих температура, суше и другог), неадекватне основне обраде

земљишта, сабијање оранице великим бројем прохода машинама преко њива у

пролеће и токсичног дејства разних хемијских средстава (предсетвено уношење

великих количина минералних ђубрива, неправилна примена инсектицида и

хербицида, токсично дејство остатака пестицида иза претходних усева,

учестало третирање младих биљака инсектицидима и др.), (Марић, 2005).

4

Болести корена шећерне репе се редовно среће у нашим условима у слабијем,

или јачем интензитету, нарочито у другом делу вегетације. Трулеж корена се у

јачем интензитету јавља у екстремним агроеколошким условима, када долази

до смањења виталности биљака. Промене на корену се манифестују

различитим типовима симптома трулежи, у зависности од проузроковача

обољења, типа земљишта и метеоролошких прилика (Стојшин и сар., 2012).

Једини ефикасан начин смањења штета од обољења типа трулежи корена и

увенућа биљака је обезбеђење што оптималнијих услова за пораст и развој

шећерне репе током вегетације. То се односи на избор површина са повољним

водно-ваздушним режимом земљишта, вишегодишњу плодосмену, адекватну

основну и предсетвену обраду, избалансирано ђубрење, ранију сетву, као и

друге агротехничке мере које доприносе ублажавању стресних услова од суше

током лета (Марић, 2005; Стојшин, 2003; Стојшин и сар., 2011).

5

ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Задатак овог мастер рада је:

1. Одређивање интензитета трулежи корена 6 испитиваних

генотипова шећерне репе у пољским огледима на два локалитета

(Бешка и Ечка) у 2011. години;

2. Утврђивање доминантног типа симптома обољења

3. Заступљеност фитопатогених гљива, проузроковача трулежи у

изолацијама из корена са карактеристичним симптомима обољења.

Циљ овог мастер рада је:

1. Проналажење разлика у осетљивости испитиваних генотипова

шећерне репе према проузроковачима трулежи корена;

2. Опис доминантних типова симптома обољења и детерминација

проузроковача трулежи корена шећерне репе.

6

ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

Када су у питању паразитне болести, треба истаћи да су промене које настају

на корену шећерне репе комплексног карактера, те да је утврђивање

етиологије ових обољења сложен процес који захтева дуготрајна истраживања

и искуство. Примарну улогу у настајању ових обољења имају фитопатогене

гљиве. Свакако треба напоменути да је штетност паразитних микроорганизама

значајно смањена употребом квалитетног пилираног семена, бољом

припремом земљишта за сетву, ранијом сетвом, повећаном отпорношћу

генотипова према неким паразитима и применом ефикаснијих фунгицида за

третирање семена (Стојшин, 2005). Прво описана значајна појава трулежи

корена шећерне репе код нас јавила се на подручју Баната и северне Бачке

током 1960. године, (Марић и сар., 1974), доминантни проузроковачи трулежи

у то време биле су врте рода Fuzarium. Економски најзначајнији патогени

последнјих десетак година у нашим производним условима су: Macrophomina

phaseolina (проузроковач угљенасте трулежи), врсте рода Fusarium

(проузроковачи фузариозне трулежи) и Rhizoctonia solani (проузроковач мрке

трулежи) јавља се само спорадично на појединим локалитетима, углавном у

Срему. Инфекција проузроковачима трулежи биљака остварује се почетком

лета, као и у екстремним агроеколошким условима који доводе до стреса

биљака, услед чега је гајена биљка ослабљена и као таква веома подложна

нападу наведених фитопатогених гљива, (Стојшин и сар., 2010). На основу

симптома на трулом корену веома је тешко утврдити проузроковача из разлога

што један проузроковач у различитим агроеколошким условима може дати

различите симптоме, или пак, различите врсте фитопатогена-идентичан симтом

(Стојшин и сар., 2011).

Macrophomina phaseolina (Тassi. Goid.) – Проузроковач

угљенасте трулежи

Macrophomina phaseolina је топлољубива гљива која се јавља и у умереном

климату у условима високих температура. У нашој земљи је описана пре свега

као паразит сунцокрета, соје, уљане репице, кукуруза, сирка и пасуља

7

(Ивановић и Ивановић, 2001). M. phaseolina, проузроковач угљенасте трулежи

корена шећерне репе је доминирала у нашој земљи 1992. 1998. 2009. И 2010.

(Стојшин и сар., 1998; Стојшин и сар., 2010), а док је у Грчкој први пут описана

2002. године (Karadimos и сар., 2002).

У зависности од временских услова овај патоген се код нас јавља у различитом

интензитету. Први симптоми се јављају средином и крајем јула у виду увенућа,

док се симптоми трулежи јављају најчешће током августа и септембра. У

почетку, симптоми су видљиви на индивидуалним биљкама, док се касније

болест шири и на друге биљке, те се јављају оазе. Заражен корен може потпуно

да пропадне већ почетком августа, што се касније негативно одражава на

укупан принос. Ткиво корена је сунђерасто, дехидрирано и у почетку жуте боје,

али на крају постаје тамно браон до потпуно црне (Слика 1 и 2). Боја

унутрашњег ткива варира у зависности од сорте шећерне репе, еколошких

услова и влажности земљишта од лимун жуте, светло браон до црне. Трулеж

може бити сува, или влажна, што је пре свега условљено еколошким

факторима (Стојшин и сар., 2012).

Слика 1. Симптоми угљенасте трулежи корена шећерне репе (фото Стојшин)

8

Слика 2. Изглед корена са симптомима угљенасте трулежи и поређење са

здравим кореном (фото Будаков)

Fusarium spp. – Проузроковачи фузариозне трулежи корена

шећерне репе

Фузариозно увенуће биљака и трулеж корена шећерне репе описали су у нашој

земљи Марић и сар. (1974), када су интезивнију појаву овог обољења

регистровали у веома сушној 1967. години на већим површинама у северној

Бачкој и средњем Банату. Болест се манифестовала у виду пропадања биљака

и погоршању технолошке вредности корена.

Фузариозна трулеж корена шећерне репе се интензивније јавља у годинама са

сушним летима, када слабљење виталности биљака у условима суше доводи

до интензивнијег насељавања бочних корена и коренских длачица од стране

паразита, нарочито на земљиштима лошијег квалитета и у условима слабе

минералне исхране (Марић, 1974). Први симптоми се јављају у другој половини

вегетације, када се уочава хлороза лишћа и увенуће биљака које су последица

некрозе васкуларног система. На површини корена долази до појаве сивомрке

боје, а када период суше замени влажнији период и до размекшавања и

труљења оболелог ткива. Најдрастичнији симптоми су видљиви током

ZZaarraažžeenn kkoorreenn ZZddrraavv kkoorreenn

9

дуготрајног сушног периода. Заражен корен губи нормалну конзистенцију и

постаје сунђерст, а на пресеку корена види се присутна васкуларна некроза

ткива. На попречном пресеку корен је сив до сиво браон боје (Слика 3), док у

влажним годинама, или на призми корен омекшава нападнут различитим

сапрофитима (Стојшин, 2005; Nitschke и сар., 2009).

Слика 3. Фузариозна трулеж корена шећерне репе (фото Стојшин)

10

Rhizoctonia solani Kühn – Проузроковач мрке трулежи

Rhizoctonia solani проузрокује симптоме у виду палежи клијанаца и мрке

трулежи корена. До палежи клијанаца долази у периоду након клијања, када

гљива захвата хипокотил који добија мрку боју. Симптоми трулежи корена

обухватају, на првом месту, вењење и изненадну хлорозу лишћа, као и

пропадање и појаву црнила лисних дршки. Овакви листови одумиру и

формирају мрку розету (Јаснић и сар., 2006). На корену и глави корена долази

до појаве тамно браон, или црне некрозе, као и лезије у оквиру оболелог ткива

(Слика 4). Лезије су углавном површинске и јавља се јасна разлика између

оболелог и здравог ткива (Jacobsen, 2006). Испод ових лезија формира се

мицелија паразита (Gray и Gerik, 1998).

Слика 4. Мрка трулеж корена шећерне репе (фото Будаков)

11

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Оглед у циљу испитивања осетљивости генотипова шећерне репе је изведен

током 2011. године на локалитетима Бешка и Ечка. Испитано је укупно 6

генотипова водећих семенских компанија на територији Србије (С0-С5) у

условима природних инфекција. Сваки генотип је посејан у 4 понављања према

потпуно случајном распореду са елементарним парцелама диманзија 3m (6

редова) x10m (Табела1). Технологија гајења и заштите и спроведена на

принципима добре пољопривредне праксе.

Табела 1. План огледа у Бешки и Ечки

Завршна оцена корена на присуство трулежи у свим испитиваним

варијантама урађена је на крају вегетације, током кампање вађења корена

шећерне репе, када је утврђен проценат пропалих биљака. Окуларним

прегледом оцењен је тип трулежи (угљенаста трулеж и сунђераст корен), а

карактеристични узорци корена са симптомима трулежи су донети у

Фитопатолошку лабораторију Департмана за фитомедицину и заштиту животне

средине у Новом Саду у циљу детерминације доминантних проузроковача.

С1 С2 С3 С4 С5 С0 IV понављање

С3 С4 С5 С0 С1 С2 III понављање

С5 С0 С1 С2 С3 С4 II понављање

С0 С1 С2 С3 С4 С5 I понављање

12

Фитопатолошке изолације

Из сваког одабраног корена рађене су изолације из по пет фрагмената у

два понављања, након чега је утврђен проценат заступљености појединих

врста фитопатогених гљива. Као подлога за изолацијукоришћена је стандардна

PDA подлога (PotatoDextroseAgar), са додатком 50μg/ml стрептомицин сулфата.

Петри кутије са узорцима су инкубиране у термостату на 25 – 26 °С у трајању од

3 - 4 дана, након чега је извршен преглед развијених изолата гљива и

детерминисан проузроковач. Детерминација патогена извршена је на основу

детерминатора за Fusarium врсте (Nelson и сар., 1983 и Burges и сар., 1994), а

код осталих врста гљива на основу визуелног прегледа, изгледа мицелије и

карактеристичних репродуктивних органа.

4.2 Метеоролошки показатељи током извођења огледа

Метеоролошки подаци за Бешку и Зрењанин (Ечка) су приказани у Табели 2 и 3.

Табела 2. Метеоролошки показатељи за локалитет Бешка

БЕШКA AПРИЛ MAJ JУН JУЛ AВГУСТ СЕПТЕМБАР ПРОСЕK /

СУМА Средње месечне температуре

(°C) зa 2011 13 17 21 22 24 21 19,7

Вишегодишнји просек средњих

месечних температура (1961-1990) зa Нoви Сaд

11 17 20 21 21 17 17,8

Сума падавина (мм) у 2011 13 55 30 84 7 27 216

Вишегодишњи просек суме падавина (1961-1990) зa Нови Сад

47 57 82 61 55 36 338

13

Табела 3. Метеоролошки показатељи за локалитет Зрењанин

Статистичка обрада података

Подаци о интензитету појаве трулежи у зависности од генотипа су статистички

обрађени применом Статистица 9.0 (ANOVA i Fisher-oв тест значајности парова

на нивоу значајности од 5%).

Зрењанин АПРИЛ MAJ JУН JУЛ AВГУСT СЕПТЕМБАР ПРОСЕК / СУМА

Средње месечне температуре (°C) зa 2011

13 17 21 23 23 20 19,5

Вишегодишнји просек средњих

месечних температура (1961-1990) за Нови Сад

11 17 20 21 21 17 17,8

Суна падавина (мм) у 2011 16 45 42 83 8 31 225

Вишегодишњи просек суме падавина (1961-1990) зa Нови Сад

47 57 82 61 55 36 338

14

РЕЗУЛТАТИ РАДА

Симптоми трулежи

Након вађења корена утврђена су два типа симптома (угљенаста ( сл. 5) и

сунђераста трулеж корена ( сл. 6). Угљенаста трулеж је регистрована како на

репном, тако на централном и на глави корена у виду видљивих сребрнкасто

црних некротираних површина. Сунђераст корен се карактерисао увенућем без

видљивих спољашњих некроза.

Слика 5. Симптом (а) угљенасте трулежи (б) сунђерастог корена

Резултати оцене трулежи у вађењу корена шећерне репе

Табеларни приказ интензитета трулежи корена са локалитета Бешка и Ечка су

приказани у Табелама 4 и 5.

a b

б

15

Табела 4. Утицај генотипа на трулеж корена нa локалитету Бешка (%)

генотип Понављања

I II III IV угљ

прос

ек

Ранг Сунђ

просек

Ран

г

Просек

∑

трулеж

и

Ран

г

угљ сунђ ∑

трул

ежи

угљ сунђ ∑тру

лежи

угљ сунђ ∑

трул

ежи

Угљ сунђ ∑

трул

ежи

С0 8,2 3,6 11,8 3,7 8,3 12 4,1 4,8 8,9 2 4,5 6,5 4,5 ab 5,3 ab 9,8 bc

С1 13,8 2,4 16,2 2,9 6,7 9,6 6 6 12 3,5 11,5 15 6,6 b 6,7 b 13,2 b

С2 2,3 2,3 4,6 1,7 1,7 3,4 2,4 1,2 3,6 0 3,1 3,1 1,6 a 2,1 a 3,7 a

С3 4,9 5,6 10,5 1,8 6,4 8,2 0,7 0,8 1,5 3,2 3,2 6,4 2,7 ab 4,0 ab 6,7 abc

С4 6,6 13,1 19,7 8 3 11 3,5 5,9 9,4 2,2 5,2 7,4 5,1 ab 6,8 b 11,9 b

С5 2,7 2,7 5,4 0,8 1,6 2,4 1,7 1,7 3,4 1,4 3,6 5 1,7 a 2,4 a 4,1 a

Просек 6,4 5 11,4 3,2 4,6 7,8 3,1 3,4 6,5 2,1 5,2 7,3 3,7 - 4,5 - 8,2 -

16

Просечан интензитет појаве трулежи корена у Бешкој је износио 8,2%, док је у

Ечки био 14,2%. Табела (5) У Бешкој Највећи интензитет регистрован је на С1

генотипу (13.2%), од чега је 6.6% угљенаста и 6.7% сунђераста, а најмањи С2

генотипу (3.7%). У истом рангу значајности са С2 је био и генотип С5 (4.0%).

Већи интензитети трулежи регистровани су на: С3 (6.7%), С0 (9.8%) и С4

(11.9%). Најмањи интензитет угљенасте трулежи био је на С2 генотипу (1.6%),

као и сунђерасте (2.1%). Утврђене су значајне разлике у проценту трулог корена

по понављањима. Најмањи интензитет је регистрован у III, а највећи у I

понављању. Ове разлике у интензитету се могу приписати хетерогености

популације проузроковача трулежи у условима природних инфекција.

17

Табела 5. Утицај генотипа на пропадање биљака и тип трулежи нa локалитету Ечка

генотип Понављања

I II III IV Угљ

прос

ек

Ран

г

Сунђ

прос

ек

Ранг

Просек

∑

Трулеж

и

Ран

г

угљ сунђ ∑

тру

леж

и

Угљ сунђ ∑

трул

ежи

Угљ сунђ ∑

трул

ежи

Угљ сунђ ∑

трул

ежи

S0 4.8 3.8 8.6 0.9 1.7 2.6 7.8 6.7 14.5 8.7 8.7 17.4 5.5 ab 5.2 a 10.8 a

S1 2.8 3.7 6.5 6.8 15.1 21.8 19.8 15.7 35.5 16.1 19.3 35.4 11.4 b 13.5 b 24.9 b

S2 1.9 2.4 4.2 2.1 3.0 5.1 6.5 14.9 21.4 4.2 6.0 10.2 3.7 a 6.6 a 10.2 a

S3 5.4 6.9 12.3 7.0 4.8 11.8 5.0 13.3 18.3 10.3 10.3 20.6 6.9 ab 8.8 ab 15.7 ab

S4 5.2 8.3 13.5 10.0 9.2 19.2 3.9 5.6 9.5 5.1 5.2 10.3 6.1 ab 7.0 ab 13.1 ab

S5 1.4 1.9 3.3 1.2 5 6.2 1.0 11.4 12.4 8.1 10.8 18.9 2.9 a 7.3 ab 10.2 a

Просек 3.6 4.5 8.1 4.7 6.5 11.1 22.0 22.0 18.6 8.8 10.0 18.8 6.1 - 8.1 - 14.2 -

18

У Ечки је крајем августа на појединачним биљакама на свим генотиповима

уочена спорадична појава вењења биљака. У 2011. години у Ечки (Табела 5) је

у просеку регистрована трулеж корена од 14.2%. Највећи интензитет

регистрован је на С1 генотипу (24.9%), а најмањи 10.2% на С5 и С2 генотипу. У

истом рангу значајности је и генотип С0 (10.8%). Нешто већи интензитет имали

су генотипови С4 (13.1%) и С3 (15.8%). У просеку највећи интензитет угљенасте

и сунђерасте трулежи регистован је на С1 генотипу (11.4% и 13.5%). Најмањи

интензитет угљенасте трулежи био је на С5 генотипу (2.9%), а сунђерасте на С0

(5.2%). Утврђене су значајне разлике у проценту трулог корена по

понављањима. Најмањи интензитет је регистрован у I, а највећи у IV

понављању. Ове разлике у интензитету се могу приписати хетерогености

популације проузроковача трулежи у условима природних инфекција.

Фитопатолошке изолације

У локалитету Ечка из корена са симптомима угљенасте трулежи корена

доминантно је изолована фитопатогена гљива Macrophomina phaseolina (89,5%-

slika 7 .), док су Fusarium spp. (8,1%) и Rhizopus spp. (2,3%) изоловане у знатно

мањем интензитету-График 1а. Из сунђерастог корена у 64,9% изоловане су

гљиве из рода Fusarium, Macrophomina phaseolina (27%), Rhizopus spp.. (5,4%) и

Penicilium spp. (2,7%)-График 1б.

Граф 1. Заступљеност фитопатогених гљива у изолацијама из корена шећерне

репе са симптомима угљенасте трулежи (а) и из сунђерастог корена (б) са

локалитета Ечка.

a б

19

Слика 7. Микросклероције M.phaseolina (Ориг.)

У локалитету Бешка из корена са симптомима угљенасте трулежи као

доминантни проузроковач је изолована Macrophomina phaseolina (93,8%).

Fusarium spp. је био заступљен 6,2%-График 2а. Из сунђерастог корена у 58,8%

је изолована гљива Macrophomina phaseolina , док је заступљеност осталих

проузроковача била: Fusarium spp. 14,7%, Penicilium spp. 11,8%, Alternaria spp.

8,8% и Еpicоccum spp. 5,9%-График 2б.

20

Граф 2. Заступљеност фитопатогених гљива у изолацијама из корена са

симптомима угљенасте трулежи (а) и сунђерастог корена (б) у локалитету

Бешка.

a b

21

ЗАКЉУЧЦИ

1) На локалитетима Бешка и Ечка у 2011. годиније дошло до испољавања

симптома трулежи корена шећерне репе. На локалитету Бешка просечан

интензитет трулежи је износио 8,2%, док је у Ечки био 14,2%.

2) На узорцима корена шећерне репе доминиро је симптом сунђерасте

трулежи У локалитету Бешка, 3,7% прегледаног корена је показао симптоме

угљенасте трулежи, док је 4,5% корена било сунђерасто. У локалитету Ечка,

угљенастетрулежи је било 6,1%, а сунђерастог корена 8,1%.

3) Између генотипова су регистроване значајне разлике у погледу

интензитета и типа трулежи. На основу наших запажања на оба локалитета у

овој години најмањи интензитет трулежи регистровану су на генотиповима С2

и С5.

4) Фитопатолошким изолацијама је утврђено да је доминантан

проузроковач угљенасте трулежи корена у оба локалитета Macrophomina

phaseolinа у локалитету Ечка 89,5 % а у локалитету Бешка 95 %.

5) Фитопатолошким изолацијама из сунђерастог корена су доминантно

изоловане врсте рода Fusarium spp. У локалитету Бешка 35,7 % а у

локалитету Ечка 64,9 %.

6) На основу података до којих се дошло у овом мастер раду, може се

закључити да у истим агроеколошким условима постоји значајан утицај

генотипа на појаву трулежи корена шећерне репе, из тог разлога треба ићи

путем изналажења отпорних генотипова који за крајњи циљ имају повећање

квалитета и приноса шећерне репе.

22

ЛИТЕРАТУРА

1. Almeida, A.M.R., Abdelnoor, R.V., Arias, C.A.A., Carvalho, V.P,

Jacoud Filho, D.S., Marin, S.R.R., Benato, L.C., Pinto, M.C. and

Carvalho, C.G.P. (2003): Genotypic diversity among brazilian isolates

of Macrophomina phaseolina revealed by RAPD. Fitopatologia

Brasileira 28:279-285.

2. Балаж, Ф., Балаж, Ј., Тошић, М., Стојшин, В., Баги, Ф. (2010):

Фитопатологија болести ратараских и повртарских биљака.

Пољоприврдни факултет, Нови Сад.

3. Cloud, G.L. Rupe, J.C., (1991): Morphology instability on a chlorate

medium of isolates Macrophomina phaseolina from soybean and

sorghum. Phytopathology, 81: 892-895

4. Faostat, FAO Statistics Division (2013): Production of Crops.

http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor/

5. Gray, A.F. and Gerik, S.J. (1998): Biology and management of sugar

beet diseases in the Big Horn and Wind River Basins of Wyoming.

Cooperative Extension Service B-1063. University of Wyoming.

6. Ивановић, М., Ивановић, Д. (2001): Микозе и псеудомикозе

биљака. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет.

7. Jacobsen, J. B. (2006): Root rot diseases of sugar beet. Proceedings

for Natural Sciences, Matica Srpska, Novi Sad, No. 110, 9-19.

8. Јаснић, С., Баги, Ф. и Стојшин, В. (2006): Rhizoctonia solani

проузроковач мрке трулежи корена шећерне репе –

распрострањеност и значај. Зборник радова Научног института за

ратарство и повртарство, св 42: 275-282.

9. Karadimos, D. A., Karaoglanidis, G. S. and Klonari, K. (2002): First

report of Charchoal Rot of Sugar Beet Caused by Macrophomina

phaseolina in Greece. Plant Disease 86(9):1051.

23

10. Марић, А. (1974): Болести шећерне репе. Универзитет у Новом

Саду, Пољопривредни факултет.

11. Марић, А. и Јевтић, Р. (2005): Атлас болести ратарских биљака.

Пољопривредни факултет, Нови Сад.

12. Mihail, J.D. (1992): Macrophomina. U: Singleton L.L., Mihail, J.D. i

Ruch, C.M.: Methods for Research on Soilborne Phytopathogenic

Fungi. APS Press, St. Paul, Minnesota.

13. Nitschke, E., Nihlgard, M., and Varrelmann, M. (2009): Differentiation

of eleven Fusarium spp. isolated from sugar beet, applying restriction

fragment analysis of polymerase chain reaction–amplified translation

elongation factor 1α gene fragment. Phytopathology 99:921-929.

14. Pearson, C.A.S., Leslie, J.F. Schwenk, F.W. (1986): Variable chlorate

resistance in M.phaseolina from corn, soybean and soil. Phytopathology

76: 646-649

15. Pearson, C.A.S., Leslie, J.F. Schwenk, F.W. (1987): Host preference

correlated with chlorate resistance in Macrophomina phaseolina. Plant

Disease 71: 828-831.

16. Sinclair, I.B. Backman, P.A. (1986): Compendium of soybean disease.

Third edition. The American Phytopathological Society, pp. 30-33

17. Статистички годишњак Србије (2014): Републички завод за

статистику Србије.

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/God/SGS2014.pdf

18. Стојшин, В. (1993): Утицај минералне исхране на појаву болести

шећерне репе. Магистарска теза, Универзитет у Новом Саду,

Пољопривредни факултет.

19. Стојшин, В., Марић, А. (1994): The effect of mineral nutrition on the

occurence of sugar beet root diseases. Proceedings, 95-96. 9th

Congress of the mediterranean Phytopathological union, Turkiye,

Kusadasi-Aydin, 18-24 Септембар.

20. Стојшин, В., Марић, А., Маринковић, Б. (1998): Effect of drough,

high temperature and mineral nutrition on the occurence of charcoal

root rot (Macrophomina phaseolina Tassi Goidanich) of sugar beet.

24

Intenational symposium on integrated protection of fild crops. Врњачка

Бања.

21. Стојшин, В. (2005): Паразити корена шећерне репе у условима

различите минералне исхране. Београд: Задужбина Андрејевић.

22. Стојшин, В., Баги, Ф., Јаснић, С., Балаж, Ф., и Будаков, Драгана

(2006): Root rot of sugar beet in the Vojvodina Province. Матица

Српска Proceedings for Natural Sciences. Но. 110, 103-108.

23. Стојшин, В., Будаков, Д., Баги, Ф., Маринковић, Б., Маринков,

Р., Јањићевић, М., (2010): Етиологија трулежи корена шећерне

репе у екстремним агроеколошким условима, Х саветовање о

заштити биља. Златибор 29. нов – 3. дец. 2010.

24. Стојшин, В., Будаков, Д., Баги, Ф., Маринковић, Б., Маринков,

Р., Јанићијевић, М. (2011): Тип трулежи и састав микопопулације

корена шећерне репе у 2010. години. Биљни лекар, 39, бр. 1, 54-60.

25. Стојшин, В., Баги, Ф., Будаков, Д., Маринковић, Б., Нагл, Н.,

(2012): Sugar beet root rot in Serbia. 73RO llRB congress, 14-

15.02.2012, Brussels, Belgium.

26. Спасић, П., (1992) : Привредни значај, распрострањеност и

производња шећерне репе. У: Шећерна репа-монографија.

Југошећер, Београд: 33-41

27. Tompkins, C. M. (1938):. Charcool Rot of Sugar Beets. Hilgardia, vol

12(1), University of California, Berkeley