ХЕРОИЗАЦИЈА НАРОДА И ПОЈЕДИНЦА prilog/112/spec prilog...сећања на значајне личности и дога-ђаје из тог периода

ХХ ЕЕ РР ОО ИИ ЗЗ АА ЦЦ ИИ ЈЈ ААНН АА РР ОО ДД АА

ИИ ПП ОО ЈЈ ЕЕ ДД ИИ НН ЦЦ АА

Специјални прилог 112

Аутор Александар БОЖОВИЋ Фотографије Снежана НЕГОВАНОВИЋ

Документација Завода за заштиту споменика културе Града Београда

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда реализована је у организацији Завода за заштиту споменика културе Града Београда

2014. године на простору савског шеталишта на Београдској тврђави. Изложба је постављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице

Првог светског рата под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Била је то прилика да Београђани

и њихови гости на једном месту виде фотографије бројних меморијала којима су становници српске престонице покушали да се одуже људима

који су својом жртвом обележили време великог страдања.

М е м о р и ј а л и П р в о г с в е т с к о г р а т а н а п о д р у ч ј у Б е о г р а д а

1. децембар 2014.2

Под утицајем европске тради-ције, у Хабзбуршкој монархији,у крајевима које су настањива-

ли Срби, током XVIII века долази допрве иницијативе за подизање јавнихспоменика. Међу Србима у Отоман-ској империји идеје за подизање спо-меника јављају се раније, али до реа-лизације долази када су то дозволилеисторијске околности. Свој пуни раз-вој српска меморијална култура до-живљава тек током XIX века, када секонституише плуралитет меморијал-них форми, попут војних гробаља, спо-меника у виду обелиска, спомен-хра-мова, скулпторалних споменика, спо-мен-чесми, спомен-објеката и других.Један од најранијих споменика, којиуједно представља и прекретницу уподизању новог типа меморијалнихобележја, у оквиру којих се прожимајуверска и национална симболика, јестеСпоменик устаницима палим за осло-бађање Београда 1806. године, у Ка-рађорђевом парку у Београду.

Величање жртвеПри обликовању меморијалних

целина или појединачних споменикајавила се потреба да се на један сна-жан архитектонски и/или скулпторал-но-уметнички начин искаже значајнаидеја – идеја о величању жртве, хе-роизација појединца и нације. Ипак,скромна материјална средства услов-љавала су подизање бројних мемо-ријалних обележја у једноставнијимформама, те су све до времена наконПрвог светског рата ретки примеримонументалних архитектонских илискулпторалних форми.

Меморијална култура и мемо-ријалне форме неговане током првеполовине XX века представљају наста-вак традиције која је установљене по-четком XIX века. Пракса подизањаратничких споменика била је део оп-ште тенденције обележавања сећањана Први светски рат у европским зем-љама тог периода и представљала јевид демократизације памћења. Првимеморијали везани за Велики рат од-

носили су се на подизање и уређењевојних гробаља, као и подизање спо-мен-капела и спомен-цркава. Након1918. године Ново гробље у Београдуразвија се у најзначајнију меморијалнуцелину посвећену Првом светском ра-ту, најпре подизањем споменика и спо-мен-костурнице браниоцима Београда1914–1918. године, а касније и Рускекостурнице и споменика посвећеногцару Николају II Романовом и палимруским војницима – костурнице Рускеславе, као и уређењем више савезнич-ких и окупаторских војних гробаља.

Једно од најзначајнијих мемо-ријалних остварења представља и спо-мен-црква Светог Димитрија у Лаза-ревцу, у чијој крипти су сахрањенивојници погинули у Колубарској бици.

Веома значајну групу меморијалапредстављају репрезентативна оства-рења јавних фигуралних споменика по-дизаних у градском амбијенту, којих јеу међуратном периоду широм Југосла-вије и Србије изграђено много, а радиобележавања сећања на одређене лич-ности или догађаје из Првог светскограта. За избор најбољег решења фор-миране су стручне комисије, а реали-зација је поверавана најистакнутијимсрпским и југословенским вајарима то-га доба. У оквиру фонда јавних споме-ника Београда издвајају се имена Ива-на Мештровића и Ђорђа Јовановића,чији су радови обележили крај XIX ипрву половину XX века.

Споменици војникуУ великом броју војних мемо-

ријала у Србији представљана је фигу-ра српског војника (или више њих), до-пуњена симболима борбе и победе. Ре-ђи је био пример да се подижу споме-ници појединим истакнутим војсково-ђама, као што је Споменик војводи Ву-ку Поповићу. Ретке су биле и фигурал-не представе алегоријских персонифи-кација, карактеристичних за језик ви-зуелне културе XIX века, као што јеслучај са два монументална остварењаИвана Мештровића на Београдској

тврђави: Победник и Споменик за-хвалности Француској.

Од споменика подигнутих у ме-ђуратном периоду, Споменик незна-ном јунаку на Авали, Мештровићеввелелепан рад, представља један однајзначајнијих војних меморијала, из-рађен по узору на праксу подизањаспоменика незнаном јунаку у европ-ским земљама.

Поред репрезентативних мемо-ријалних остварења на простору Бео-града, у рубним деловима града поди-жу се меморијали локалног карактера,који често подразумевају висок сте-пен занатске и уметничке обраде. Речје, пре свега, о споменичкој формиобелиска и о спомен-плочама, којимасе обележавају сећања на пале ратни-ке. Од традиционалних меморијалнихформи, негована је и пракса подизањаспомен-чесми.

Највећи број меморијала везанихза Велики рат подигнут је између двасветска рата. Међутим, обележавањесећања на значајне личности и дога-ђаје из тог периода настављено је икасније, нарочито током осамдесетихи деведесетих година XX века, када сеподиже велики број меморијалнихспоменика посвећених истакнутимвојсковођама. Ова савремена врстамеморисања није се односила ис-кључиво на подизање нових спомени-ка, већ и на рад на очувању, обнови ирестаурацији постојећих. У раду Заво-да за заштиту споменика културе гра-да Београда утврђено је више култур-них добара, којима је један од најзна-чајнијих критеријума валоризације би-ла културно-историјска вредност зда-ња или споменика, везаних за најис-такнутије личности и догађаје из пе-риода Првог светског рата.

Укупно посматрано, меморијалиПрвог светског рата у Београду пред-стављају синтезу традиционалних то-кова српске меморијалне културе XIXвека и утицаја савремених струјањаевропских меморијалних токова за-ступљених у међуратном периоду.

3

Споменик Победник, 1928. година, Београдска тврђава, Горњи град, аутор: Иван Мештровић


Након завршетка Првогсветског рата почетнеиницијативе за фор-

мирање меморијала односилесу се на одржавање и уређењевојничких гробаља. Тако је 3.јануара 1920. донета Уредба оуређењу и одржавању нашихвојних гробаља и гробова у до-мовини и на страни, а потом22. априла 1922. и Закон о уре-ђењу и одржавању војничкихгробаља и гробова у домовинии на страни. По тој Уредби Ми-нистарство вера КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца би-ло је надлежно да се стара овојничким гробљима, а у окви-ру Министарства оформљен јепосебан одсек који је водиорачуна о гробљима и сакупљаоподатке о погинулим војници-ма. Поред тога, одсеку је пове-рено да прибавља планове искице гробаља и гробова, каои старање о подизању над-гробних споменика и спомен-костурница.

Поред домаћег законскогоквира, одредбама Версајскогуговора брига о гробљимасвих верских конфесија, неза-висно од тога да ли се односина војничка гробља савезникаили непријатељских сила,стављена су у надлежностдржава на којима су се нала-зила. Уредбом од 12. децем-бра 1919. ту обавезу преузелаје и влада Краљевине СХС.

Споменик српским ратницима погинулим 1915. на Немачком војном гробљу у Кошутњаку (угао улица Кнеза Вишеслава и Пионирске) 1916. година

В О Ј Н И ЧС П О М Е Н -

С П О М

5

Због тога није било неоубичајено дасе у нашој држави, поред српскихвојних гробаља, налазе и уређенагробља аустроугарских војника, на-рочито ако узмемо у обзир чињени-цу да се у аустријским трупама бо-рио и велики број војника који су по-тицали са територије новоформира-не краљевине.

Најчешћи вид меморијала, по-ред војних гробаља, представљалесу капеле или спомен-цркве са ко-стурницама, које се, по својом стил-ским одликама и формалним реше-њима, нису разликовале од осталихцркава а најчешће су грађене усрпско-византијском стилу.

Током Првог светског ратаНемци и Аустроугари су подигли ви-ше споменика посвећених својим исрпским војницима. Током борбиоко Београда 1915. године, линијапоследње одбране протезала се одСаве преко Чукарице, Бановог брда,Топчидера и Кошутњака до Врача-ра, а одлучујућа битка одиграла се уКошутњаку 7. и 8. октобра. На ме-сту тих положаја данас се налазиНемачко војно гробље.

Половином 1916. године оку-пациона власт расписала је кон-курс за решење тог комплекса, накоме су учествовали сви војниуметници београдског војног окру-га. Меморијални комплекс откри-вен је у новембру исте године.Гробље је првобитно заузимало ве-лики део падине парка Кошутњакса бројним гробовима.

Споменик немачким и аустроугарским војницима погинулим 1915. на Немачком војном гробљуу Кошутњаку (угао улица Кнеза Вишеслава и Пионирске) 1916. година

К А Г Р О Б Љ А К О С Т У Р Н И Ц Е Е Н - Ц Р К В Е

мистички третираним обелиском,израђеним 1934. године.

На правосла в ном делу гро бља на-спрам Харишеве капеле, током 1915. и1916. године сахрањени су заробљенисрпски војници и инте рнирци. Прво-битно су гробна места била обележе-на једноставним крстовима, а каснијеје постављен велики дрвени крст са


Уоквиру Земунског гробља на Гардо-шу подигнута су два меморијалнаспоменика посвећена страдалим

ратницима у Првом светском рату. Спомен-костурница аустро-

угарских и немачких војника на Ри-мокатоличком гробљу обележенаје једноставним мермерним, акаде-

Споменик и Спомен-костурница палим немачким и аустроугарским ратницима у Првом светском рату на Католичком гробљу у Земуну (Земунско гробље на Гардошу) 1934. година

текстом. Градска управа 1928. одлу-чује да обележи десет година од улас-ка српских трупа у Земун, уређењемсрпског војничког гробља. Посао јеповерен градском инжењеру Ђорђу Ј.Шуици, према чијим плановима је ис-те године изведена костурница и над-гробни споменик.

ГАРДОШ

7

Споменик и Спомен-костурница палим српским борцима у Првом светском рату на Православном гробљу у Земуну, аутор: Ђорђе Ј. Шуица (Земунско гробље на Гардошу) 1928. година


је тај простор конституисан као зна-чајна меморијална целина посвећена Ве-ликом рату.

Поред савезничких војних гроба-ља, на Новом гробљу у Рузвелтовојулици бр. 50, у непосредној близини,подигнуто је и Аустроугарско војногробље, ограђено масивном оградом,чији је доминантни мотив капелa у сре-

Од свог настанка 1883. годинепа даље, Ново гробље на Пали-лули постало је највећи и

најзначајнији меморијални просторБеограда. Након завршетка Првогсветског рата на гробљу је изграђенонеколико монументалних меморијалапосвећених погинулим ратницима и не-колико посебних гробних целина, чиме

Аустроугарско војно гробље

НОВО ГРОБЉЕ

дини гробља. Иза капеле је изведена

колонада са стубовима са два рељефа

у средишњем делу које је израдио Пе-

тар Гиндерт. На том гробљу сахрање-

ни су аустријски и мађарски војници

погинули у борбама око Београда

1914. и 1915. године, као и војници ум-

рли у заробљеништву истих година.

9

Бугарско војно гробље, освећено 2. децембра 1934, формирано је недалеко од аустроугарског.


пројекту архитекте Рајка Татића иконципирана у духу националне ар-хитектуре, у српско-византијскомстилу који је, као доминантан стил-ски израз, био коришћен на низуобјеката у оквиру Новог гробља.

Италијанско војно гробље уре-ђено је у исто време кад и Францус-

За потребе изградње и уређењаФранцуског војног гробља,Београдска општина је 1922.

године купила приватно земљиште ипроширила Ново гробље ка улициБаје Секулића. Гробље је било за-вршено 1931. године, када је изведе-на ограда у југозападном делу ком-плекса. Ограда је, иначе, урађена по

ко. Гробови војника поређани су управилним редовима и означеникрстовима са исписаним именима, ацентрални мотив је велики мермер-ни крст иза кога су, на троугаономтимпанону, медаљони са текстом наиталијанском језику.

Француско војно гробље, 1931. година

ПОШТА ПАЛИМ РАТНИЦИМА

11

Италијанско војно гробље, 1931. година


Један од нај зна ча -јнијих ме мо ри јала Првогсве т ског рата, Спо ме ники спомен-костурницабраниоцима Београда1914–918, подигнут наместу ранијег српскогвој ни чког гробља, све -чано је освећен 11. но-вембра 1931. године.Свечаности су прису-ствовали краљ Алексан-дар, представници владеи војске краљевине Југо-славије, Београдске оп-штине и дипломатскипредставници. М о н у -ментална скулпторалнаком позиција, висока ско-ро 20 метара, подигнутаје на иницијативу Удру-жења резервних офици-ра и ратника, уз мате-ријалну помоћ Београд-ске општине. У њој су са-храњени посмртни оста-ци 3.529 идентификова-них и 1.074 неидентифи-кована борца.

Споменик је делопознатог архитекте искулптора, руског емиг-ранта Романа Верховс-

Руска костурница на Новом гробљу 1935. година аутор: архитекта Роман Верховској

13

која. По његовом нацрту

скулптуре су извели

вајар Живојин Лукић (фи-

гура војника постављена

на врх меморијала) и Вла-

димир Павлович Заго-

родњук (представа палог

орла у подножју споме-

ника).

У близини Српске

костурнице из Првог

светског рата подигнути

су Руска костурница и

споменик посвећен цару

Николају II Романову и

палим руским војницима

– Костурница Руске сла-

ве. Смештена је на про-

стору Руског гробља и

изграђена по пројекту

Романа Верховскоја. Ме-

моријал је завршен 1935.

године као спомен на ми-

лионе руских војника

страдалих у Првом свет-

ском рату. Архитекта

Верховској је аутор свих

скулпторских мотива на

меморијалу.

Споменик и спомен-костурница

браниоцима Београда 1914–1918, 1931. година

аутор: архитекта Роман Верховској


Споменик на гробници војводе Живојина Мишића, 1921. година, аутор: вајар Ђорђе Јовановић

Капела војводе Радомира Путника, 1929. година,

аутор: архитекта Александар Васић

Израду споменикавојводе Живојина Мишићанаручио је Генералштаб,одмах након његове смрти1921. године, а скулпторал-ну композицију извео је ис-такнути српски вајар ЂорђеЈовановић. Скулпторалнакомпозиција изведена је удуху академског реализма ипредставља једно од најре-презентативнијих скулпто-ралних гробних меморијалапрве половине XX века.

Конкурс за капелувојводе Путника расписан је1927. године, али упркос то-ме што је рад АлександраДерока добио прву награду,израда је поверена архитек-ти Министарства грађевине– Александру Васићу. Капелаје подигнута 1929. годинекао синтеза српско-визан-тијског стила и елемената ардекоа. Изведен је у беломмермеру, са војничким ка-рактером, акцентованим ре-

љефнима представама војника на уга-оним пиластрима. Унутар капеле постав-љен је бронзани рељеф са ликом војводеПутника, рад вајара Ђорђа Јовановића из1924. године.

Друштво за неговање традиција ос-лободилачких ратова Србије до 1918. го-дине подигло је споменик на гробу војво-де Петра Бојовића, на Новом гробљу уБеограду, 1989. године, поводом годиш-њице пробоја Солунског фронта. До та-да је на породичном гробном местустајало старо гробно обележје, пренесе-но са Ташмајданског гробља, испред ко-га је постављен нови споменик, биста саликом војводе на каменом постаменту,рад аутора Љубише Манчића.

Након завршетка рата, Сефардскаи Ашкенеска јеврејска општина саврховним рабином Алкалајем на челу

доноси одлуку да подиг-не споменик Јеврејимапалим у рату за ослобо-ђење 1914–1919. годинена Јеврејском гробљу уБеограду. Одбор за по-дизање споменика фор-миран је 1926, а плани-рано је да споменик будеподигнут исте године.Ипак до реализације до-лази тек 2. новембра1927, када је меморијалосвећен.

Пројекат споменикаизрадио је архитекта Са-муил Сумбул, док је изра-да поверена каменорес-цу Јосифу Даичу.

15

Споменик на гробници војводе Петра Бојовића, 1989. година

аутор: Љубиша Манчић

Споменик Јеврејима палим у рату за ослобођење 1914–1919. године на Јеврејском гробљу, 1927. година,

Мије Ковачевића 1, аутор: Самуил Сумбул

Током ратних сукоба у Београдувелики број српских војника сахрањенје у низу мањих гробница на подручјуграда. Након рата, иницијативу да сета војна гробља обједине у једну ко-стурницу, Министарству војном под-носи војни прота Здравко Пауновић.Предлог је био да се изгради војнакостурница у близини Цркве Ружице,с обзиром на то да је то била војнацрква и да се војска ту причестилапре поласка у рат. Костурница је из-грађена током 1937. године када суреконструисани Јакшићева кула иоколни бедеми и када је подигнутакапела Свете Петке. Смештена је у


Костурница бранилаца Београда 1915. године,Београдска тврђава 1937. година

зиду испод Јакшићеве куле, а у њу суположени посмртни остаци борацанађених на простору Београдскетврђаве и привремено ексхумиранихбораца који су се налазили у капеливојне болнице.

Црква Светог Димитрија у Лаза-ревцу, један од најзначајнијих мемо-ријалних храмова посвећених Првомсветском рату, подигнута је на местугде су окупаторске власти 1916. годи-не направиле заједничку гробницу застрадале српске војнике. Чедомир По-повић, парох села Петке код Лазарев-ца, формирао је 1921. године одборкоји је прерастао у Друштво за поди-

зање спомен-цркве са костурницомпогинулим и помрлим јунацима у Колу-барској бици. Црква је изведена поузору на Храм Св. Ваведења на Топчи-дерском брду у Београду, а мањим де-лом инспирисана је и опленачким хра-мом. Аутор пројекта је Иван Рик у са-радњи са Андрејем Папковим.

Радови на изградњи започети су8. новембра 1938, када је храм осве-ћен, да би већ 1941. године били обу-стављени услед избијања рата. На-ставку радова приступљено је 1960.године. Нови пројекат недовршенекрипте урадио је арх. ДоброславПавловић. Конзерваторски третман

17

Спомен-црква СветогДимитрија у Лазаревцу,

1938–1964. године аутор: Иван Рик

оштећених делова цркве иуобличавање њених недоврше-них делова према изворној за-мисли архитекте Рика предвиђе-ни су детаљном документацијомкоју је израдио Драгомир Тадић.Репрезентативност крипте на-глашена је материјализацијоментеријера изведеним од мер-мера са аплицираним бронза-ним рељефним плочама, ауторавајара Михаила Томића. Радовина цркви и крипти завршени су1964. године, на педесетого-дишњицу Колубарске битке.


Споменик трећепозивцима, 1923. година, Карађорђев паркаутор: вајар Стаменко Ђурђевић

Посебно значајан вид ме-морисања догађаја и лич-ности из Првог светског

рата представљају фигуралниспоменици, постављени у оквируградских целина. У међуратномпериоду, широм Југославије иСрбије подигнут је велики бројфигуралних скулпторалних мемо-ријала, с циљем обележавањасећања на одређене личности илидогађаје из Првог светског рата.

Споменик трећепозивцимапрвобитно је, 1914. године, на-ручило Министарство војске, аизведен је 1914–1915. године, поскици академског сликара Д. Гли-шића и гипсаном моделу вајараСтаменка Ђурђевића. Клесали суга војници клесачи и било је пла-нирано да буде постављен у окви-ру спомен-чесме трећепозивцимана Булбулдеру. Коначно је, зала-гањем Друштва за улепшавањеКарађорђевог споменика, парка иоколине, постављен у Карађорђе -вом парку и свечано откривен 29. јула 1923. године.

У оквиру некадашње војнич-ке Цркве Ружице постављена јефигура српског војника из бал-канских ратова и Првог светскограта, изливена по нацрту архи-текте Николаја Краснова. Фигуравојника налази се испред бочногпортала цркве.

Споменик посвећен палимратницима у балканским ратови-ма 1912–1913. и Првом светскомрату у Младеновцу свечано је от-кривен 24. октобра 1926, на про-стору некадашње Житне пијаце,а данас парка у центру града.Иницијативу за подизање споме-ника покренули су преживелиратници Младеновца, што је

ЈАВНИ ФИГУРАЛНИ

19

Српски војник из ратова 1912–1918, улаз у Цркву Ружицу, 1925. година, Источно подграђе Београдске тврђаве

Споменик палим ратницима1912–1918. у Младеновцу,

1926. годинааутор: сликар и вајар

Михаило Миловановић

општинска власт прихватила и по-четком 1926. формирала Одбор заподизање споменика. Реализован јекао ауторско дело сликара и вајараМихаила Миловановића.

Свечаном откривању споменикаприсуствовали су српски патријархДимитрије, краљ Александар Кара-ђорђевић са краљицом Маријом, ве-лики пријатељ српског народаШвајцарац др Арчибалд Рајс, затимпредставници народне одбране,удружења инвалида, добровољаца иратника, Црвеног крста и другихудружења.

СПОМЕНИЦИ

Споменик Победник подигнут јеповодом прославе десетогодишњицепробоја Солунског фронта 7. октобра1928, на Горњем граду Београдскетврђаве. Израда и подизање споменикатрајали су од 1913. до 1928. године, ма-да прве идеје потичу још из 1912, кадасе, после победе у Првом балканскомрату, у јавности јављају предлози за по-дизање споменика у Београду, у славуконачне победе над Турцима. Београд-ска општина у августу 1913. доноси од-луку да се тај велики историјски догађајобележи подизањем споменика победи.Првобитно је замишљен као монумен-тална фонтана коју је требало постави-ти на простору Теразијског платоа.Због скандала у београдској јавностии оспоравања, са моралног и уметнич-ког аспекта, идеје да се спомен-обе-лежје постави на Теразијама, скулпту-

ра је своје коначно место добилана платоу Горњег града Београд-ске тврђаве.

У опусу Ивана Мештровића,скулптура Победник, изведена1913. године, долази непосред-но након циклуса скулптура на-мењених Видовданском храму, анадовезује се на идејни и стил-ски концепт поменутог циклуса,у који спадају и репрезентатив-на дела Мештровићеве пласти-ке, попут скулптура МилошаОбилића, Срђе Злопоглеђе, Мар-ка Краљевића.

Споменик захвалности Фра -н цу ској подигнут је у знак сећањана пријатељство, узајамну помоћи сарадњу Француске и Србијетоком Првог светског рата.Друштво пријатеља Француске,маја 1924. године, покренуло језваничну иницијативу за подиза-ње споменика захвалностисрпског народа Француској. У по-четку је разматрана и идеја да сеспоменик подигне у Паризу. Уме-сто расписивања конкурса, од-лучено је да се задатак израде ме-моријала повери Ивану Мештро-вићу, који је иконографију запрвобитну скицу споменика креи-рао уз сугестије Рејмона Ванијеа(Raymond Warnier), директораФранцуског института у Загребу.

Одлука о месту постављањаспоменика донета је на седнициопштинског одбора 19. септем-бра 1930, када је одабрана симбо-лична локација у парку Велики Ка-лемегдан, на месту некадашњегспоменика Карађорђу, срушеногтоком Првог светског рата. Наконпостављања споменика, свечанооткривање одржано је 11. новем-бра 1930, на годишњицу за-вршетка Великог рата. Свечано-сти су присуствовали краљ Алек-сандар, краљица Марија и бројнеделегације.

Споменик Арчибалду Рајсуподигнут је у Топчидерском пар-ку, 9. августа 1931, две године на-кон смрти швајцарског кримино-лога и великог пријатеља српског


Споменик захвалности Француској, 1930. година, Велики Калемегдан

аутор: Иван Мештровић

Споменик Победник, 1928. година,Београдска тврђава, Горњи град,


народа. Инскрипција напостаменту споменикасведочи о томе да је ини-цијатива за његову из-градњу потекла од Удру-жења резервних офици-ра и ратника. Дело јевајара Марка Брежанина,истакнутог портретистечији је ово једини јавниспоменик у Београду.

Споменик Франшуд’Епереу, маршалу фран-цуске армије, подигнут језалагањем Удружења ре-зервних официра и рат-ника, а свечано открива-ње уприличено је прили-ком боравка Франша д‘Епереа у Београду, 18. маја 1936. године. На-лази се на раскрснициулица Франша д’Епереа и Булевара ослобођења.Бронзана биста је делоакадемског вајара РистеСтијовића.

21

Споменик Арчибалду Рајсу, 1931. година, Топчидерски паркаутор: вајар Марко Брежанин

Споменик Франшуд'Епереу, 1936. година,

угао улица Франшад'Епереа и Булевара

ослобођењааутор:

Ристо Стијовић

Репрезентативни Споменик вој -води Вуку, смештен у оквиру парковскеповршине на Топличином венцу, свеча-но је откривен и освештан 23. октобра1936. године. После преноса посмртнихостатака војводе са гробља у Зејтинли-ку на Ново гробље у Београду, 13. сеп-тембра 1923, никле су и прве идеје о по-дизању споменика. На предлог председ-


ника Београдске општине, Градско ве-ће одлучило је да се за споменик војво-ди Вуку у Београду уступи место у ма-лом парку на Топличином венцу. О из-ради и постављању овог меморијалабринуо је Одбор за подизање спомени-ка војводи Вуку. Средства за израдуспоменика обезбедили су многобројнипоштоваоци војводе. Бронзану фигуру

војводе Вука излио је вајар Ђорђе Јова-новић 1929. у Прагу, да би сам мемо-ријал био подигнут седам година кас-није, чиме је обележена двадесетого-дишњица његове погибије.

Један од најзначајнијих споменикапосвећених Првом светском рату по-дигнут је на Авали и посвећен незнаномјунаку. У контексту опште европске

Споменик војводи Вуку Поповићу, 1936. година, парк Топличин венац аутор: вајар Ђорђе Јовановић

23

праксе подизања споменика незнаномјунаку, подигнут је истоветни споменики у Србији.

На Авали је 1921. године пронађенгроб са крстом на коме је стајао натпис:Ein unbekannte serbischer Soldat, накончега је на том месту подигнут споменикпо пројекту архитекте Милана Минића.Краљ Александар, затим, доноси одлуку

да на месту старог града Жрнова подиг-не монументални споменик, а као ауторангажован је Иван Мештровић. На Ви-довдан 1934. године, краљ је положиоповељу о подизању меморијала у темељспоменика, који је потом освештан. Цеомеморијал изведен је као маузолеј такода представља синтезу меморијалног и

гробног обележја, асоцијативно повезанна класичну гробну форму саркофага.

Маузолеј је освећен на Видовдан1938. године, а по изградњи новог мо-нументалног споменика, посмртниостаци непознатог српског ратника изстарог спомен-обележја, које је потомпорушено, положени су у нову крипту.

Споменик незнаном јунаку, 1934–1938. године, Авала


Меморијална форма обелис-ка или пирамиде примењи-вана је на територији

Србије још од XIX века, а та тради-ција настављена је и након Првогсветског рата. Тај тип споменикакористи се за гробна обележја и задруге бројне меморијалне функције.


МЕМОРИЈАЛИ У ФОРМИ Форма обелиска са четворо-страним крстом на врху примењенаје на репрезентативном споменикупогинулим ратницима 1912–1919,подигнутом у месту Влашка недале-ко од Младеновца, 1923. године.Као непосредан узор послужио јесличан меморијал из Тополе, који су

подигли краљ Александар и ратниинвалиди Тополе.

Обелиск у селу Стублине кодОбреновца подигнут је 1925. годи-

Споменик ратницима 1912–1918. у селу Влашка, 1923. година, Младеновац

Споменик погинулим ратницима у ратовима 1912–1918.

25

ОБЕЛИСКА / ПИРАМИДЕ

не, са карактеристичном предста-вом орла на врху.

Складно конципирани Споме-ник палим борцима села Кумодража

у ратовима 1912–1918, у форми тро-степеног обелиска од тамног мер-мера, подигнут је 1924. године, аизрадила га је позната каменоре-

зачка радња „Бертото” из Београда.На врху обелиска акцентован је ли-ковни мотив представе орла раши-рених крила.

Споменик ратницима Кумодража погинулим у ратовима 1912–1918. Кумодраж, 1924. година, аутор: Каменорезачка радња „Бертото”

у Стублинама, крај Обреновца 1925. година


Спомен-чесмаЦрквенац уМладеновцу, 1915.година

Трећепозивачка чесма, 1915–1927. године,

Чингријина улица

вачка болница, подигнута је спомен-чес-ма, као успомена на болнице женаШкотске у Србији, чији је оснивач билаЕлис Инглиш. Тај први меморијал, посве-ћен Првом светском рату на територијиБеограда, конципиран је једноставно.

Недалеко од Градске болнице, уЧингријиној улици, подигнута је Треће-позивачка чесма. Градња је, највероват-није, започета током пролећа или лета1915. године и у њој су учествовалипреживели трећепозивци Седмог пеша-дијског пука. Настала је као успоменана саборце страдале у Колубарској би-ци на Варовници 1914. године. Залага-њем Друштва за улепшавање Булбулде-ра чесма је обновљена и свечано осве-ћена на Петровдан 1927. године, о че-му сведочи плоча на бочној страни по-стамента, са натписом.

СПОМЕН-ЧЕСМЕ

Традиционалнивид мемориса-ња подизањем

спомен-чесми, него-ван у XIX веку, кон-тинуирано се приме-њује током и наконПрвог светског ра -та. Ти споменици,поред војних гро -баља, представљајупрве меморијале по-свећене Првом свет-ском рату.

У јесен 1915. го-дине, недалеко одМладеновца, у селуЦрквенац, на местугде се налазила Другарезервна младено-

Обележавање спомен-плочаманеговано је у традицији српскемеморијалне културе, а нарочи-

то је карактеристично сећање на палератнике у мањим местима и селима, по-стављањем спомен-плоча на локалнимхрамовима.

У знак сећања на студенте универ-зитета који су погинули за отаџбину од1912. до 1919. године, у аули Капетан-Мишиног здања, данашњој згради Рек-тората Универзитета у Београду, подиг-нуте су четири спомен-плоче од светлогглачаног мермера, уграђене у четиринише, које сачињавају јединствену ме-моријалну целину. Нацрт за плоче суауторско дело архитекте Пере Попови-ћа, а идеју за њихову израду дао је рек-тор Универзитета из 1920. године Пав-ле Поповић. Средства за израду обез-бедио је истакнути српски мецена идобротвор Лука Ћеловић Требињац.

Свечано освећење меморијалаодржано је 27. јануара 1930, уз прису-ство краља Александра, војних, држав-них и црквених великодостојника.

Карактеристичан је пример спо-мен-плоча постављених на припратиЦркве Св. Марије Магдалене у БеломПотоку. На три посебне спомен-плочеуписана су имена ратника који су пали уратовима 1912–1918. године, порекломиз Пиносаве, Белог Потока и Зуца. Ме-

27

Спомен-плоче студентима универзитетапогинулим

за отаџбину 1912–1919. Капетан-Мишино здање,

Студентски трг 1, 1930. година аутор: архитекта Пера Поповић

Спомен-плоче Пиносавци,Белопоточани, Зучани погинули за отаџбину 1912–1918.припрата Цркве Св. МаријеМагдалене у Белом Потоку

моријални карактер тецркве у контекстуПрвог светског рата језначајан и због чиње-нице да се у њенојпорти чува каменикрст који је до 1938.године стајао на ста-ром гробу незнаногјунака на Авали.

СПОМЕН-ПЛОЧЕ

Највећи број меморијала подигнутје у времену између два светскарата, али и након окончања Дру-

гог светског рата, када превагу односипотреба да се искаже нови политички иидеолошки концепт који промовише ус-помену на Народноослободилачку бор-бу. Ипак, касније, нарочито осамдесе-тих и деведесетих година XX века, на-ставља се континуитет обележавањасећања на значајне личности и догађајеПрвог светског рата. У том периоду ве-лики број акција за подизање мемо-ријала Првог светског рата потиче одДруштва за неговање традиција ослобо-дилачких ратова Србије до 1918. годи-не. Меморијалне форме су у највећемброју представљале спомен-бисте ис-такнутих личности из рата, које се по-стављају као јавни споменици у оквируурбаних целина.

Споменик на Варовници свечано јеоткривен 8. децембра 1984, у спомен 70година од Варовничке битке, истовре-мено и као сећање на прве борбе Гро-чанског партизанског одреда 1941. го-дине. Изведен је по идејном решењу ар-хитекте Мика Лукића.

На Дунавском кеју, на Дорћолу,1988. године подигнут је Споменик бра-ниоцима Београда на месту битке за од-брану Београда из 1915. године. Аутораспоменика је вајар Никола Коља Милу-новић. Репрезентативни споменик кон-ципиран је у виду капије. На лучном за-бату фронтално, изнад пролаза, стили-зован је приказ српских војника, а поза-ди исписан чувени говор мајора Гаври-ловића, од 7. октобра 1915. године.

Акцијом Друштва за неговање тра-диција ослободилачких ратова Србије до1918. године, поводом седамдесетого-дишњице пробоја Солунског фронта,1988. године, обележена је репликаКајмакчаланске осматрачнице српскевојске са Солунског фронта, у Пионир-ском парку у Београду. Том приликом из-веден је подзид од тесаника на који су по-стављене рељефне плоче са ликовима кра-ља Петра и краља Александра Карађорђ-евића и француских и српских војсковођа,дело аутора Љубише Манчића.


САВРЕМЕНИ МЕМОРИЈАЛИ

Споменик на Варовници, 1984. година, Младеновацаутор: архитекта Мико Лукић

29

Споменик браниоцима Београда, 1988. година, Дунавски кејаутор: Никола Коља Милуновић

Реплика Кајмакчаланске осматрачнице српске војске са Солунског фронта, 1988. година, Пионирски паркаутор рељефних плоча са ликовима краља Петра и краља Александра Карађорђевића и француских и српских војсковођа Љубиша Манчић


Споменик војводи Степи Степановићу,1990. година, Кумодраж

аутор: Дринка Радовановић

Биста војводе Радомира Путника, 1990.година, Булевар војводе Путника


Биста војводе Петра Бојовића, 1992.година, парк код Каленићеве пијаце, између Крунске и Кичевске улице


Биста војводе Живојина Мишића, 1988. година, Булевар војводе Мишића 14,

испред улаза у Београдски сајамаутор: Дринка Радовановић

На платоу испред Београдскогсајма, 18. новембра 1988, поводом 70година од завршетка Првог светскограта, свечано је откривена биста војво-де Живојина Мишића. Дело је вајаркеДринке Радовановић.

Споменик славном српском војво-ди Степи Степановићу конципиран одједноставног постамента и стојеће фи-гуре војводе, постављен је у његовом

родном месту Кумодражу 1990. године.Дело је вајарке Дринке Радовановић.

Биста војводе Радомира Путника,подигнута на почетку булевара који но-си његово име, свечано је откривена наВидовдан 1990. године. Дело је вајаркеДринке Радовановић.

Биста војводе Петра Бојовића по-стављена је 1992. године на скверу кодКаленић пијаце. Дело је вајарке ДринкеРадовановић.

31

АРХИТЕКТОНСКИ ОБЈЕКТИ – СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Родна кућа војводе Степе Степановића, средина XIX века, Врчинска 1, Кумодраж

Последњих го-дине не подижу сесамо нови спомени-ци већ се ради и наочувању, обнови ирестаурацију по-стојећих. У раду За-вода за заштиту спо-меника културе гра-да Београда утврђе-но је више културнихдобара којима јеједан од најзна-чајнијих критеријумавалоризације билакултурно-историјскавредност здања илиспоменика везанихза најистакнутијеличности и догађајеиз периода Првогсветског рата.

Кућа у Кумодражу,подигнута средином XIXвека, а у њој је 1856. го-дине рођен српски вој -сковођа војвода СтепаСтепановић.

Скромна кућа докто-ра Арчибалда Рајса у Бу-левару војводе Мишића73 изграђена је по угледуна српске сеоске куће. Уовој кући доктор Рајс јеживео у периоду од 1921.до смрти 1929. године.

Кућа доктора Арчибалда Рајса, 1921. година, Булевар војводе Мишића 73, аутор: Лазар Лацковић

1. децембар 2014.

Кућа војводе Петра Бојовића, 1926. година, Трнска 25

аутор: Владимир ВаловскиКућа војводе Петра Бојовића, у

којој је живео и радио од 1928. досвоје смрти 1945. године, налази сеу Трнској 25 на Врачару.ƒ

Уредник прилога Душан ГЛИШИЋ, графички дизајн Марија МАРИЋ

Documents

ХЕРОИЗАЦИЈА НАРОДА И ПОЈЕДИНЦА prilog/112/spec prilog...сећања на значајне личности и дога-ђаје из тог периода