Универзитет „Сингидунум“Факултет за примењену екологију „Футура“

Предмет:

Екохидрологија

Тема семинарског рада:

Дефинисање статуса водног ресурса реке Дрина

Професор: Проф. др Лидија Амиџић Студенти: Весна Аврамовић 41/2011Асистент: Милош Нинковић Јелена Радовановић 42/2011

Београд, Април 2013.-САДРЖАЈ-

Садржај..............................................................................................................................2

Апстракт............................................................................................................................3

Кључне речи........................................................................................................................3

Увод.....................................................................................................................................4

1. Опис локалитета .........................................................................................................5 1.1. Стање хидрографске мреже, насељеност, објекти инфраструктуре и начин коришћења анализираног простора.................................................................................5 1.2. Ток............................................................................................................................6 1.3. Пива и Тара.............................................................................................................7 1.4. Горњи ток................................................................................................................7 1.5. Средњи ток..............................................................................................................7 1.6. Доњи ток..................................................................................................................7 1.7. Притоке....................................................................................................................7 1.8. Хидроелектране......................................................................................................8 1.9. Хидроенергетски потенцијал................................................................................9 1.10. Мостови...............................................................................................................10

2. Биодиверзитет истраживаног подручја.................................................................10 2.1. Биљни и животињски свет...................................................................................12 2.2. Ендемичне врсте...................................................................................................13

3. Процена доступности воде за биоценозу и човека...............................................13 4. Дефинисање статуса на основу свих доступних података.................................15

Закључак...........................................................................................................................17

Коришћена литература.................................................................................................18

2

-Апстракт-

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља(надморска висина 470 m). Сливно подручје

обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са

десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар. Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m). Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и

уништена лепота дринских кањона. Јака ерозијау кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји

много насеља.

-Кључне речи-

Река Дрина, притока, бране, кањон, ерозија

3

-Увод-

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља(надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

У стара времена имала је име Дринос, а народно име, по боји воде је Зеленика. Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m) иЗворник (140 m).

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји много насеља. Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и Тара код Шћепан Поља/Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним

4

променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина Јавор (Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики столац, 1673 м).

Слив реке Дрине има око 20 хиљада квадратних километара у три државе, на којем живи више од 650 хиљада људи. На том простору су три национална парка: Тара, Дурмитор и Сутјеска. Дрина је дугачка 346 километара и има неколико великих притока: Тару, Пиву, Сутјеску, Лим и Рзав. Нажалост, на обалама тих река нема уређених депонија, већ се налазе бројна дивља сметлишта из којих свакакав отпад одлази у њих и опасно их загађује. Највећи загађивач у горњем току Дрине је Горажде са око 39 хиљада становника, а у доњем делу Бијељина са око 37 хиљада. Овај предео међународна заједница препознаје као изузетан део паневропске еколошке мреже, у којој најзначајније место има планина Тара са реком Дрином. Захваљујући готово нетакнутој природи, тарско подручје је пребогато биљним и животињским светом.

Река Дрина је у приобалном подручју угрожена недозвољеном експлоатацијом шљунка, комуналним и другим отпадом, поплавама и др. облицима деградације.

1. Опис локалитета

Река Дрина се налази у западној Србији, 210 km од Београда и чини природну границу између Србије и Босне и Херцеговине.. Слив реке Дрина, који се простире на скоро 20.000 км², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив реке Сутјеска изграђен је од формација из периода скитског тријаса. Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину реке, нарочито у доњем делу, док су наноси шљунка бројни целом дужином тока.

Изградњом бројних водених акумулација у сливу Дрине природни режим река је измењен. Повећане су дубине, смањене су брзине воде, као и осцилације водостаја и протицаја током године, односно водни режим је постао уједначенији. Од укупне дужине тока од 344 km, Дрина је на око 115 km или 1/3 језеро. Тиме је првобитна , махом клисураста долина изгубила много од своје лепоте, али се са водопривредног аспекта добило доста- искоришћеност хидроенергије, смањена опасност од поплава, више воде за разне потребе.

1.1. Стање хидрографске мреже, насељеност, објекти инфраструктуре и начин коришћења анализираног простора

Слив Дрине обухвата површину од 19.226 km2. Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.Слив реке Дрине има око 20 хиљада квадратних километара у три државе, на којем живи више од 650 хиљада људи. Већи градови кроз које протиче

5

Дрина: Фоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Зворник. На том простору су три национална парка: Тара, Дурмитор и Сутјеска.

Према природним одликама, у сливу реке Дрине се могу издвојити четири целине. Прва обухвата извориште Дрине тј. Сливове Пиве и Таре. Другу целину сачињава слив горњег тока Дрине између Шћепан поља и Вишеграда, дужине 92 km. трећу целину чини поречје које се одводњава у Дрину између Вишеграда и Зворника. Четврту, уједно и најмању целину представља слив доњег тока, низводно од Зворника у дужини од 91 km. Просечна надморска висина слива 934 m надморске висине.

Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. У време високих вода река Дрина се излива, меандрира и мења корито, што ствара проблеме. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока. Речни пад, на дужини од око 500 километара, износи 2000 метара (извор је на око 2000 метара надморске висине, ушће на око 80 метара). Поред Таре и Пиве, река Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива је 19.926 км² (од тога на слив реке Лим отпада 5963 км², 1853 км² на слив реке Тара и 1602 км² на слив реке Пива).

Са средњим протоком од 395 м³/с на ушћу, Дрина је водом најбогатија притока Саве.

Дрина је пре изградње речних брана била позната по повремено екстремно високом нивоу вода. Дана 27. марта 1896. јаке падавине које су се комбиновале са снегом који се топи подигле су проток воде у средњем току до 9500 м³/с (упореди: просечан проток Дунава код Београда је: 5600 м³/с). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја од 16 метара је реткост у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на пример, био потпуно потопљен Стари мост у Вишеграду.

1.2. Ток

Од спајања Таре и Пиве, до ушћа, ток Дрине је дуг 346 километара. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју.

Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана.

Ток реке Дрина може се оделити у 4 природне целине: реке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.

6

1.3. Пива и Тара

И Пива и Тара су реке у северозападној Црној Гори. Тара је дуга 141 километар и извире на око 2000 метара надморске висине испод планине Комови, који су део Проклетија. Пива је дуга 91 километар. Обе реке су типичне реке подручја карста, са мало притока, које су ерозијом начиниле кањоне у високим планинама Црне Горе.

Горњи део тока река Тара и Лим пролази кроз пределе Дурмитора у Црној Гори, који је део зоне високог карста. У овом кречњачком подручју реке су усекле дубоке сутјеске и кланце. Са 3502 км² слива, овај део тока реке Дрина покрива 17,6 % укупног слива.

1.4. Горњи ток

Река носи име Дрина од места где се спајају реке Пива и Тара код Шћепан Поља на црногорско-босанској граници. Горњи ток Дрине дуг је 92 километра и простире се до Вишеграда. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богата река Лим. Са површином слива од 10.425 км², горњи ток Дрине обухвата 52,3 % укупног слива.

1.5. Средњи ток

Средњи део тока Дрине је дуг 163 километара. Он обухвата кањон Дрине дубок до 1000 метара, између планина Тара и Звијезда, где је данас акумулационо језеро ХЕ Бајина Башта. На потезу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. Површина слива у средњем току износи 3866 км², што је 19,4 % укупног слива.

1.6. Доњи ток

После Зворника почиње доњи ток дуг 91 километар, са свим карактеристикама равничарских река (меандри, мртваје, природне бране, промене корита). Слив доњег тока покрива површину од 2133 км² (свега 10,7 %). Ушће Дрине у Саву налази се низводно од места Сремска Рача.

1.7. Притоке

Најважнија притока Дрине је река Лим, која је њена десна притока. Она извире на Проклетијама из глечерске долине некадашњег плеистоценског глечера Ропојани и Грбаја. У горњем току протиче кроз Плавско језеро. Због карстног терена у горњем току Дрине, а посебно Пиве и Таре, мање реке постоје само периодично. Примери су речице Сушица на Дурмитору и Комарница. Типична су и снажна врела, на пример данас поплављено Пивско око са 23 м³/с.

Укупну водну масу реке Дрина чине доприноси река: Лим 113 м³/с (28,6 %), Тара 77 м³/с (19,5 %), Пива 73 м³/с (18,7 %), Ћехотина 22 м³/с (5,6 %) Дрињача 21 м³/с, Прача21 m³/с (свака по 5,3 %), као и Сутјеска 13 м³/с, Јадар 10 м³/с и Рзав 8 м³/с.

7

1.8. Хидроелектране

Сателитски снимак Дрине

На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник

ХЕ „Вишеград“ званично је пуштена у погон 26.11. 1989. када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 MW. Корисна запремина акумулације је 101 милион m³

ХЕ „Бајина Башта“ у Перућцу је највећи објекат саграђен на реци Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22. новембра 1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 MW. Корисна запремина акумулације је 340 милиона m³. ХЕ „Бајина Башта“ годишње произведе око 1500 GWh.

ХЕ „Зворник“ пуштена је у рад 26. јула. 1955. Године. Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге од 92 MW. Корисна запремина акумулације је 89 милиона m³. ХЕ „Зворник“ годишње у просеку производи око 500 GWh.

8

1.9. Хидроенергетски потенцијал

Хидроенергетски потенцијал Дрине и њених притока је давно уочен. Томе

доприносе велико водно богатство, уједначен годишњи и вишегодишњи протицај,

значајан пад уздужних речних профила и кањонасто- клисураст склоп неких

речних долина погодних за изградњу моћних бетонских брана иза којих се

формирају вештачка језера. Осим оних које су већ изграђене постоје и пројекти за

изградњу нових. По хидроенергетском потенцијалу Дрина нема премца на Балкану,

али истовремено она има апсолутни примат по неискоришћености своје

хидроенергије. Њене економски искористиве водне снаге процењене су на 14,4

милијарди kWh, а до сада је искоришчено непуних 5 милијарди kWh или око 35%.

Саграђено је само 9 великих хидроелектрана на Дрни, Пиви, Лиму и Увцу од

могућих 40-так.

9

1.10. Мостови

На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману „На Дрини ћуприја“, описао нобеловац Иво Андрић.

Новији мостови на Дрини су:

„Павловића ћуприја“ — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву.

мост у центру Фоче, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је био срушен у бомбардовању НАТО снага 1995.

Љубовијски мост који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Републици Српској.

Зворнички мост — мост између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата

Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког моста.

2. Биодиверзитет истраживаног подручја

10

Богатстсво и разноврсност биљног и животињског света слива Дрине и Подриња, још један су од великих и недовољно искоришчених потенцијала Србије. Ови предели, без икаквог претеривања, спадају у најлепше делове Балкана и одликују се присуством неких ендемских и реликтних врста биљака и животиња. Планина Тара је на пример, због свог значаја за екологију, проглашена за национални парк. У њему су до сада регистроване 53 врсте сисара, 153 врсте птица и преко 1.000 биљних врста, 34 шумске и 9 ливадских асоцијација, што представља трећину флоре Србије. Идући од најнижег појаса, где су заступљене шуме јове и врбе, повишењем надморске висине смењују се заједнице храста китњака, цера и сладуна, затим белог и црног бора, а у највишем појасу налазе се шуме јеле, смрче и букве. Као круна, не само Таре и Србије, стоји Панчићева оморика, коју карактерише тридесетак метара високо, витко и право стабло са пирамидалном крошњом и танком кором срвеносмеђе боје. Она је реликт флоре Европе, а име је добила по Јосифу Панчићу, великану наше науке, просвете и културе, који је, давне 1887, године, истражујући Златибор и Тару, открио ову врсту оморике. Уз Дрину и њену околину, могу се пронаћи и друге биљке које представљају ендемите Србије и Балкана, као што су: жалосни струпник, халачија, паштричка облоглавка, босанска дивизма, дервентски различак или пријатна кандилка. У сливу Дрине живи и једна ендемична врста пауколиких животиња, псеудоскорпија,Chithonius pancici, која је добила име по Јосифу Панчићу. Пронађења је у једној пећини код Перућца и одликује је велика (терцијарна) старост. У балканске ендемите спада и неколико врста стонога, које насељавају пећинске локалитете у Подрињу, од којих су четири типа такође терцијарни реликти. За Панчића се везује и први налаз једне од ретких птица у Србији, пузгавца, коју је родоначелник наше биологије, открио на стрмим кршевима Гаминске реке у Подрињу. Развијена је и орнитофауна, па се могу срести колоније дивљих патака и још десетак других врста птица, које обично насељавају простор око плићака и спрудова или се, бар, неко време ту задржавају.Кањон Дрине је познат јавности по научним природњачким знаменитостима које представљају природњачки феномен биљног и животињског света, јединствен у свету. Разноврстан геоморфолошки састав, правац пружања кањонских притока Раче, Дервенте, Невенског потока, Црног потока, Бруснице, Жепе, Рзава и сам положај планине Таре обезбеђује посебна микроклиматска станишта, са малим климатским варијацијама, где је омогућен опстанак исконских прашумских састојина ендемских и реликтних биљних и животињских врста. Па кањони ових притока су ѕаклоњена места и представљају збегове (рефугионе) живог света на малим стаништима. У њима су минимална климатска колебања током године тако да су опстае животне форме у екстремним условима само у овим локалитетима. Током историјске прошлости смена леденог и међуледеног доба, у доба глацијације, уништила је богату флору Европе и тако су ови локалитети представљали накнадне центре за расељавање живог света. Неке врсте су опстале и задржале се само на уским подручјима кањона и представњају реликте, живе фосиле и ендеме.

Подручје Националног парка Тара, заједно са Заовинама и Парком природе „Шарган – Мокра Гора“, чини окосницу будућег резервата биосфере Дрина.

11

2.1. Биљни и животињски свет

У нижим деловима, а делимично и горњим, налазе се углавном листопадне шуме међу којима се издвајају бјелограбић, црни граб, цер, црни јасен. У кањонима се налазе мезофилне шуме букве, граба, белог јасена итд. У кањонима Таре и Комарнице среће се и црни бор (Pinus nigra), шуме белог бора помешане са смрчом и јелом. На висинама преко 2.000 m услед неповољних услова јавља се жбунаста вегетација. У шумским простанствима горњег слива реке Дрине срећу се животиње које су или проређење или их више нема у многим деловима Европе (медвед, вук, дивокоза, дивља мачка, лисица, куна златица, јазавац, дивља свиња, срна, видра, зец), као и птице (сури орао, орао змијар, сиви соко, велики тетреб, шумска шљука, јаребица камењарка и белоглави суп- Gyps fulvus). Дрина, као и њене притоке, богата је рибом. У својем горњем делу дрина има одлике планинске реке, а у доњем, посебно низводно од Лознице Дрина је низијска река, па стога у њој има доста врста рибе које одликују како планинске тако и низијске реке. У горњем току Вишеграда има младица, пастрмки, мрена, шкобаља, кркуша, кленова, липљена и пешева. Од Вишеграда низводно, могу се пронаћи и штука, сом, манић, црвенперка. У свом доњем току има још и деверике, лињака, караша итд.

У првом сектору Дрина је типична салмонидна вода, тј. пастрмска вода са великим протицајем и високим степеном концентрације кисеоника.

У другом сектору, Дрина представља салмонидну и прелазно салмонидну-мренску воду са основним карактеристикама брзог тока, великог броја букова и вирова, што се нарочито односи на сектор од Перућца до почетка зворничке акумулације, одакле се карактер дринског тока мења и ток смирује. Са наносима шљунка, песка и постепеним замућивањем, зворничка акумулација представља екосистем у којем су услови за боравак неких рибљих врста које траже ток воде отежан, те се овде сусречу рибље врсте којима је значајан миран ток воде.

Низводно од зворничке акумулације природа тока Дрине се мења, она постаје равничарска река, али са већом ширином и брзим током воде чији се водостај често мења у ритму рада ХЕ „Зворник“. Овде је карактеристично рибље насеље које карактерише ритмичке токове. Салмонидне рибље врсте се губе и веома ретко се среће младица и остале салмонидне рибље врсте.

На основу теренских истраживања утврђено је да се на подручју реке Дрине налази 47 рибљих врста сврстаних у 14 фамилија. Свака ова фамилија насељава

12

њој својствен део тока. Од 47 врста из 14 породица риба, колико их Дрина има, у ендемичне спадају: светлица, која настањује горњи ток код Србиња, и црнка, која

је нађена у Засавици, остатку старог тока Дрине код Мачванске Митровице.

2.2. Ендемичне врсте

Флора: Панчићева оморика (Picea omorika), дервентски различак (centaurea deventana), халачија (Halacsya sendtneri), паштрчика обоглавка (Cephalaria pastricesis), босанска дивизма (Verbascum bosnense).

Фауна: Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica), пауколика животиња псеудоскорпија (Chthonius pancici) пронађена у пећини у близини Бајине Баште, 5 врста стонога које насељавају пећинске локалитете.

3. Процена доступности воде за биоценозу и човека

Основна одлика слива Дрине јесте њено богатство атмосферском водом, јер у просеку годишње прима нешто више од 1.000 mm падавина. За водне особине Дрине карактеристична је и чињеница што протиче кроз три падавинске зоне: долази из области високих планина, које су под утицајем медитеранског падавинског режима, потом тече зоном континеталног падавинског режима и завршава у области континентално- степских киша. У горњем току, до Лима, од кога добија тачно трећину својих вода, протицај Дрине зависи од протицаја њених саставица, Таре и Пиве. У средњем и доњем току, Дрина више нема тако моћних притока и њен водни режим првенствено зависи од природних услова. Највише падавина излучује се у мају и јуну, а најмање у фебруару. Како су ноге планине у сливу Дрине више од 1.000 m, то је на њима удео снега у годишњој суми падавина већи од 50%. У снежном покривачу акумулирана је већа количина воде и зато је утицај снежница на водни режим Дрине изузетно велики, па су највећи протицаји, по правилу, с пролећа, у априлу и мају. Због великих падавина у појединим периодима, нарочито када почне отапање снега, обично праћено јачим кишама, Дрина зна да се излије из свог корита, најчешће у доњем току, низводно од Зворника. Услед релативно великог нагиба, вода почне брзо да отиче, па долази до поплава у делу Мачве и Семберије. Од укупне дужине тока Дрине, данас једну трећину (115 km) чини језеро. Тиме је долина Дрине доста изгубила од своје лепоте, али се добило на другој страни: боље искоришћена хидроенергија, смањене су опасности од поплава итд.

Воде које су се користиле за снабдевање становништва биле су релативно доброг квалитета и лоциране у непосредној близини не тако великих насеља и појединачних корисника.

13

(I фаза развоја). Загађење које се продуковало и испуштало у водотоке имало је локални карактер, тако да су водотци могли да га прихвате и опораве се на релативно малом растојању од места упуштања. Развој урбанизације, као и пораст индустријске и пољопривредне производње, захтевали су све веће количине вода одређеног карактера, које се нису могле наћи непосредно уз кориснике. У области водоснабдевања становништва ово се манифестовало изградњом централних водоводних система насеља, а слично је и код других видова коришћења вода. При томе се захваћена вода, наравно, не враћа у водоток у квалитетном саставу у каквом се захвата на изворишту. Напротив, воде у водотоцима све више служе као транспортно средство и медијум у који се одлажу отпадне материје. На овај начин се све већи број водотокова на све већем простору претвара у објекте у којима је стање воде незадовоњавајуће, при чему те воде постају опасне по здравље људи и живог света у њима и око њих.Развој ове комуналне фазе водоснабдевања и диспозиције отпадних вода (II фаза развоја), која је и данас у великој мери присутна, све оштрије се сукобљава са даљом експанзијом потреба у квалитетним водама, при чему питање квалитета и коришћења речних вода поприма национални и глобални карактер. Овоме треба придодати и велику зависност од карактеристика вода које дотичу на нашу територију, односно зависност од развоја узводних корисника и загађивача вода и мера које они предузимају у домену заштите вода, рационалног коришћења вода и заштите од вода.

Квалитет воде реке Дрине прати се на следећим профилима (иза сваког профила је дата утврђена класа квалитета воде у 2008.години): Бајина Башта (II), Љубовија (II), Јелав (II) и Бадовинци (II/III). Вредности процента засићења воде О2 на профилима Љубовија, Јелав и Бадовинци повремено су одговарале III класи и ВК стању, док су суспендоване материје на профилима: Бајина Башта, у једном случају, и Бадовинци, у три случаја, одговарале III класи квалитета вода. Од опасних и штетних материја на профилу Бајина Башта, у две серије, регистрована је повишена вредност гвожђа-Fe(III/IV), док је на профилу Бадовинци у једном случају забележена повећана вредност нафтних угљоводоника (III/IV). Сапробиолошка испитивања квалитета воде, на профилима Бајина Башта, Љубовија, Јелав и Бадовинци показују да је водоток оптерећен умереним органским загађењем. У свим периодима испитивања заједницу фитобентоса ове реке карактерише доминација силикатних алги (Bacillariophyta), и алги из групе Cyanophyta. Индекс сапробности кретао се у границама β- мезосапробне зоне, односно II класе квалитета вода.

Приоритетнасупстанца

Име станице

Водоток Датум узорковања МДК(µg/l)

Измеренапрекомернаконцентрација(µg/l)

Жива Бадовинци Дрина 27. Апр 2009. 0,5 0,9

*Пример истраживања квалитета вода

14

4. Дефинисање статуса на основу свих доступних података

Један од индикатора за вредновање богатства или сиромаштва у водним ресурсима земље је сопствена расположивост површинских вода. За Србију тај индикатор износи око 1,500 метапа кубних по становнику годишње и нашу земљу сврстава у водом сиромашнија подручја. Најслабији квалитет воде у Србији има мерно место Vrbas 2″ на великом Бачком Каналу (kanal Dunav-Tisa-Dunav) у класи “веома лош”. Са друге стране, најчистије реке у Србији су Лим и Дрина.

У Србији тренутно је у функцији 21 градско постројење за пречишћавање градских вода, а да би се испунили строги законски захтеви, потребно је изградити 215 пречишћивача.

Ради обезбеђења заштите вода, заштите од штетног дејства вода, уређења, коришћења и управљања водама на територији Републике Србије, образују се водна подручја и то:

1) Водно подручје Дунава које обухвата делове сливова Дунава, Тисе и Тимока и сливове Млаве и Пека;

2) Водно подручје Саве које обухвата делове сливова Саве и Дрине и слив Колубаре,

3) Водно подручје Мораве које обухвата слив Велике Мораве и делове слива Јужне Мораве, Западне Мораве, Пчиње, Драговиштице, Лепенца, Белог Дрима, Ибра, Чајланске и Црног Камена.

Према извештају о стању животне средине Републике Србије за 2009. годину, Агенција за заштиту животне средине Републике Србије оценила је квалитет воде Дрине одличним. Оно што би се требало предузети је уклањање постојећих дивљих депонија на обалама реке као и мере заустављања стварања нових депонија које би могле штетно да утичу на квалитет воде, као и на целокупну животну средину у тим областима.

Дрину засада можда највише загађује доток Лима, јер је опште познато да су у Бијелом Пољу на неколико места направљени бетонски подзиди, преко којих се из камиона санитетски отпад зручује у Лим. Уз то, ова река чини 30% Дрине, док Ћехотина, као друга по величини притока, учествује са само 9%. Десетак других притока Сутјеска, Бистрица, Прача, Рзав, Јадар, Жепа, Јања и друге укупно 31,5%. Са 40% је учешће Пиве и Таре, подаци су Института за воде са седиштем у Бијељини.

15

Што се тиче Босне и Херцеговине, воде са шест од укупно осам већих сливних подручја имају прекогранични карактер (сливови Уне, дрине, Саве, Неретве, требишњице и Цетине). Босна и Херцеговина је једна од ретких земаља у Европи и свету, која има значајне резерве чисте воде за пиће. Међутим, отпадне воде представљају опасност за водне ресурсе. Контроли квалитета вода река и језера не посвећује се довољно пажње, што представља значајан епидемиолошки ризик, нарочито у летњим месецима. Биолошко- хемијско пречишћавање течних отпадних материја које се испуштају у водотоке на подручју Федерације БиХ се не врши, док се отпадне воде механички пречишћавају само у неколико градова (Градачац, Сребреник, Неум).

Тим експерата Биолошког факултета је испитивао квалитет воде реке Дрине (2003 год.), од Перућца до њеног ушћа у Саву. Истраживање се вршило ради боље селективности приликом порибљавања реке која је позната као станиште бројних рибњих врста, међу којима је и дринска лепотица- младица. Ово испитивање се спроводило на иницијативу дринских риболоваца. Дрина је на мети рибокрадица и загађивача животне средине, а жртва је и неконтролисане експлоатације шљунка и песка са обе стране њене обале, па су риболовци одлучили да узму реку у заштиту и сачувају је за генерације које долазе.

Такође је и најављено велико чишћење Дрине, али за разлику од претходних година, када се десетине милиона динара трошило на готово узалудан посао, јер је смеће изнова стизало, сада ће то бити подухват недавно формираног удружења „Еврорегија Дрина“. У циљу очувања и развоја Дрине, и подручја у њеном сливу, удружење је формирало 17 општина из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.Дрина је река са највећим водним потенцијалом на Балкану, али и више од тога- за многе је она и најлепша- брза, моћна и дарежљива. Још увек је дом ретких и драгоцених рибљих врста.У одбрану такве реке и њених блага од недавно су стале општине од Плужина у Црној Гори, до Жупање у Хрватској. Циљ удружења „Еврорегија Дрина“ је да вода буде првог квалитета, од извора до ушћа. Такође градња енергетских објеката треба да буде по принципу што узмеш од реке то јој мораш вратити и да све уз Дрину од пољопривреде до туризма буде у складу и хармонији са природом. Дрина најзад постаје река која заиста спаја општине како би се дугогодишњи проблеми дивљих депонија на приобаљу и смећа на њеним водама решили на једини могући начин- заједничком бригом и акцијом.На квалитет Дрине утиче и неконтролисано вађење шљунка из њеног корита, тако да „Еврорегија Дрина“ заступа интересе забране вађења шљунка из река.

16

-Закључак-

Током протеклих 60 година, било је више од 300 међународних споразума везаних за коришћење прекограничних вода и само 37 пријављених случајева сукоба између држава у вези са водом. Европска Конвенција о употреби прекограничних водотока и међународних језера (1992) пружа разуман и праведан начин управљања водним ресурсима, који служи потребама природе, пољопривреде и индустрије а пре свега људског здравља. У циљу заштите здравља садашњих и будућих генерација, неоходно је спречити загађење водних ресурса, што захтева одговорност сваке земље и њеног становништва, као и пуну међународну сарадњу.

Иако је човек вековима присутан на Дрини, природа је овде очувана у целости. Дрина спада у најчистије водотокове Србије. Дуго година њен туристички потенцијал био је потпуно неискоришћен, али последњих година народ овог краја почео је да схвата каквим туристичким благом располаже, самим тим долази и до загађености дивљим депонијама на одређеним локацијама, али разним акцијама тај

проблем покушава да се санира.

17

-Коришћена литература-

www.wikipedia.org

www.voders.org

http://www.hidmet.gov.rs/podaci/kvvoda/godisnji_izvestaj.pdf

Водопривредна основа републике Србије INSTITUT ZA VODOPRIVREDU “JAROSLAV ČERNI”, јуни 2001.године

www. sepa. gov. rs

"Službeni дlasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, Закон о водама

Милош Благојевић: Дрина Завод за уџбенике и наставна средства

http://www.drina-reka.com/drina_index.html

http://www.drina.rs/

http://www.drinanet.org/sr/akcije/455-drinu-iste-etiri-drave

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/10/13/srpski/RG03101212.shtml

18