Септориозна пегавости листа Septoria tritici) пшенице на ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/Dragoljub_Lazic.pdfthe varieties of NS Futura

Кандидат Ментор

Драгољуб Лазић Проф. др Стеван Маширевић

Септориозна пегавости листа (Septoria

tritici) пшенице на локалитету Богатић

током 2012. године

Мастер рад

Нови Сад, 2014 _________________________________________________________________________________

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину и

заштиту животне средине

Срдачно се захваљујем ментору проф. др Стевану Маширевићу на

интересовању, помоћи и корисним саветима датим при изради мастер рада.

Велику захвалност дугујем др Радивоју Јевтићу на несебичној подршци као

и на знању да је у сваком тренутку био доступан за све моје недоумице.

И, на крају, бих се захвалио свима који су ми помогли у току мастер студија

и при изради мастер рада.

Драгољуб Лазић

КОМИСИЈА ЗА ОДБРАНУ И ОЦЕНУ МАСТЕР РАДА:

________________________________________

Др Стеван Маширевић, редовни професор

Научна област фитопатологија

Пољопривредни факултет, Нови Сад

Ментор

________________________________________

Др Ференц Баги, ванредни професор

Научна област фитопатологија


Председник

________________________________________

Др Бранко Маринковић, редовни професор

Научна област ратарство


Члан

С А Д Р Ж А Ј

РЕЗИМЕ 1

SUMMARY 3

УВОД 5

ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 7

СИВА ПЕГАВОСТ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ 7

Распрострањеност и економски значај гљиве 8

Симптоми болести 9

Особине патогена 11

Циклус развоја 11

Отпорност 12

ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА 13

МАТРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 14

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 18

ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ЛИСТУ ЗАСТАВИЧАРУ (З) 19

ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ПРВОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-1) 21

ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ДРУГОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-2) 23

УКУПНА ЗАРАЖЕНОСТ ИСПИТИВАНИХ СОРТИ 25

ЗАКЉУЧАК 26

ПРИЛОЗИ 28

ЛИТЕРАТУРА 46

Драгољуб Лазић Мастер рад Резиме

1

РЕЗИМЕ

Испитивана је отпорност 10 сорти пшенице Института за ратарство и

повртарство, из Новог Сада које су условно подељене у две групе. У првој су сорте

раширене у производњи: Рапсодија, НС 40 С и Симонида, а у другој новопризнате које

тек треба да нађу своје место у производњи: НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС

Наталија, НС Арабеска, НС Гора и НС Авангарда.

Оглед је постављен током производне 2011/12. године у локалитету Богатић.

Свака од испитиваних сорти засејана је на површини од 0,5ха. Степен заражености

сорти у пољу вршен је визуелно. На свакој сорти обележено је осам места дијагонално

на растојању од 10м не рачунајући рубне делове парцеле. Површина обележеног места

била је 1м2. Са сваког обележеног места узето је 10 случајно одабраних биљака по

дијагонали, што чини 80 биљака по сорти. Интензитет заразе на заставичару и два листа

испод заставичара оцењен је процентуално.

Подаци су обрађени применом непараметријским Kruskal-Wallis тестом

вишеструких поређења у статистичком програму R (R Developmental team, 2013) и

(Statistica 10).

Статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорте

Рапсодија и НС 40С, као и између сорте Симонида и НС Дика. Између сорти НС

Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС Илина,

нису установљене статистички значајне разлике.

Најмањи интензитет заразе био је на листу заставичару (З) ранг 1,47, затим на

првом листу после заставичара (З-1) ранг 18,5, а на другом листу после заставичара (З-

2) ранг је био 33,9.


2

Најмањи проценат смањења активне лисне површине горња три листа имају

новостворене сорте НС Дика и НС Илина.

Кључне речи: пшеница, Septoria tritici, интензитет заразе, пољска отпорност


3

SUMMARY

The resistance of ten varieties of wheat conditionally divided into two groups, from the

Institute for Agriculture and Gardening Novi Sad has been examined. The first group

consists of the varieties already widely represented in the production- Rapsodija, NS 40 and

Simonida while the second group consists of newly recognized varieties still to find their

place in the production- NS Dika, NS Ilina, NS Futura, NS Natalija, NS Arabeska, NS Gora

and NS Avangarda.

The experiment was performed during the production of 2011/12. on the site of Bogatic. Each

of the examined variety was sown on the area of 0,5 hectares. The degree of the contagion in

the field was visually surveyed. On each variety of the wheat eight spots were marked

diagonally,at the distance of 10 metres apart ,borders of the plot excluded. The area of each

marked spot was 1 square metre. From each marked spot ten randomly selected plants were

picked diagonally, 80 plants in total. The intensity of contagion on the flag leaf and two leaves

below it was assessed in percentage.

The data were processed by non-parametric Kruskal-Wallis test of multiplied comparisons in

the statistic programme R (R Develpomental team,2013) and (Statistica 10).

Statistically significant higher average intensity of contagion was observed between the

varieties Rapsodija and NS 40S, as well as between varieties Simonida and NS Dika. Between

the varieties of NS Futura and NS Avangarda as well as between NS Arabeska and NS Gora

and NS Dika and NS Ilina, no statistically siginificant differences were observed.

The lowest contagion intensity was observed on the flag leaf rank 1.47 then on the leaf next to

it,rank 18.5 and on the second leaf to the flag leaf the rank was 33.9.


4

The lowest percentage of the decrease of active leafy surface of three upper leaves was

observed in the newly made varieties of NS Dika and NS Ilina.

Key words: wheat, Septoria tritici, contagion intensity, field resistance

Драгољуб Лазић Мастер рад Увод

5

1. УВОД

Пшеница спада у род Triticum, породица трава (Gramineae) и заступљена је са 16

врста. За производњу је од важности само неколико врста и то: пре свега обична

пшеница-Triticum aestivum spp. vulgare, затим тврда пшеница-Triticum durum и донекле

Triticum dicoccum, док су све остале врсте од мањег значаја.

По својим нутритивним вредностима пшеница се налази на самом врху у

пирамиди исхране јер човек може преживети хранећи се само хлебом (од целог зрна) и

разумљиво користећи воду (Денчић и сар., 2009).

Највећи произвођачи пшенице у свету су: Кина, Индија, САД, Русија,

Француска, Казахстан, Канада и Аустралија.

Клима и земљиште у Србији су погодни за гајење и озиме и јаре пшенице тако да

ни ова два фактора нису баријера за високу производњу. Србија има потенцијале за

производњу пшенице и то не само за сопствене потребе већ и за извоз што у условима

опште економске кризе може бити важан стабилизациони фактор.

У периоду од 2004-2009. године пшеница се у Србији, сејала на површини од

око 540 хиљада хектара са просечним приносом од 3,7 т/ха и укупном годишњом

производњом од око два милиона тона. Од тога у Војводини пшеница се гаји на

површини од око 300 хиљада хектара годишње, са просечним приносом од 3,9 т/ха и

укупном производњом од близу 1,2 милиона тона (Јаћимовић, 2012).

Великa варирања у приносима нам указују да ми у великој мери још зависимо од

климатских прилика тј. у климатски добрим годинама остварујемо релативно добре

приносе док у лошим годинама имамо јако лоше приносе (Денчић и сар., 2009).

Међутим, један од ограничавајућих фактора су и патогени, међу којима и проузроковач

сиве пегавости листа и класа пшенице.

Драгољуб Лазић Мастер рад Увод

6

Сива пегавост листа пшенице, септориоза, проузрокује Septoria tritici Rob. Ex

Desm. 1824 (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter, 1894). Овај

патоген јавља се и наноси економски значајне штете у свим деловима света и има

велики утицај у глобалној производњи пшенице. Разлоге експанзије овог патогена треба

тражити и у промени архитектуре биљке пшенице када су у производњу уведене сорте

нижег хабитуса. Код ових сорти листови су широки, бујни, са скраћеним

интернодијским растојањем. Доњи листови су ближи површини земље, што омогућава

инфекције током јесењег периода и брзо ширење патогена на горње етаже биљке

(Јевтић и Арсенијевић, 1995).

Реакција домаћих селекција пшенице према проузроковачу сиве пегавости листа

је недовољно истражена у новонасталим климатским условима и новим технологијама

производње.

Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе

7

2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

На стрним житима описано је око 200 патогена, али свега неколико у нашим

условима наноси значајне штете (Јевтић и сар., 2008).

Данас, све више сорти у производњи поседује добру отпорност према

проузроковачима најважнијих болести, јер се издвајање извора отпорности и уградња

ефикасних гена врши на основу проучавања популације патогена. Посебна пажња

поклања се проузроковачима рђа, пепелнице, септориоза, а у новије време и фузариоза

класа. Увођењем у производњу, нове сорте врше селекциони притисак на популацију

паразита и приморавају га да се прилагођава. Он то чини изменом расног састава и врло

брзо отпорне сорте постају осетљиве. Генетска отпорност сорти у нашим

агроеколошким условима траје око 10 година. Међутим, уколико сорта задовољава

друге критеријуме у погледу приноса и квалитета, може имати много дужи век у

производњи (Јевтић и сар., 2008).

2.1. СИВА ПЕГАВОСТ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ

Сива пегавост листа пшенице, септориоза, коју проузрокује Septoria tritici Rob.

Ex Desm. 1824 (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter, 1894) изазива

у већем делу света значајне економске штете и има велики утицај у глобалној

производњи пшенице.


8

2.1.1. Распрострањеност и економски значај гљиве

Septoria је име које се користи за више од 1000 врста гљива, од којих већина

паразитира на биљкама. Око 100 врста паразитира житарице и траве. Многе од њих су

економски значајне и на усевима које не спадају у стрна жита ( Scharen, A.L. and

Sanderson, F.R. 1985).

Само две врсте рода Septoria изазивају значајне економске штете на пшеници у

многим деловима света. То су сива пегавост листа, проузроковач гљива Septoria tritici

Rob. Ex Desm. (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter) и сива

пегавост листа и класа, проузроковач Septoria nodorum Е.Мüller (телеморф:

Leptosphaeria nodorum (Berk.) Berk.).

Анаморфни стадијум сиве пегавости S. tritici је откривен још 1842. године, а

телеморф 130 година касније (1977. године). Телеморф је утврђен у Новом Зеланду,

Аустралији, Бразилу, Холандији, В. Британији и САД. У нас телеморфни стадијум још

није утврђен (Ивановић и Ивановић, 2001).

Штете које проузрокује овај патоген настају услед сушења лишћа, које може

бити и до 60% (Јовићевић, 1960). Фомин (1937) наводи да је у Украјини у 1937. години

на озимој пшеници било 80-100% биљака заражених овим патогеном, а на јарој 30-70%.

Према неким резултатима просечно смањење приноса износи 1-7%, а забележено је и

30-40% (Пересипкин, 1979). Shipton et al. (1971) указује да штете могу бити и преко

60%. Арсенијевић (1965) је експериментално утврдио да се у условима вештачких

инокулација принос смањује за 37-56% (Стојановић, 2004).

У 1982 години, губитак широм света се процењује на око девет милиона

метричких тона пшенице у вредности од преко један билион америчких долара

(Scharen, A.L. and Sanderson, F.R. 1985).

Септориоза пшенице је у експанзији последњих 10-20 година, а до тога је дошло

због замене локалних сорти патуљастим и полупатуљастим, чије се лишће налази ближе

површини земље, услед чега лакше долази до инфекције, као и услед измене у

агротехници (гушћи склоп и јаче ђубрење) (Јевтић и Арсенијевић, 1995).


9

2.1.2. Симптоми болести

Симптоми варирају у зависности од сорте, агротехнике и географске локације

(Faulkner, M. J., and J.Calhoun 1976). Основни симптоми болести се јављају на лишћу,

мада се могу јавити и на лисним рукавцима, стаблу и класу (Арсенијевић, 1965).

Први симптоми уочавају се на доњем лишћу пшенице још током јесени у виду

хлоротичних пега неправилног облика и величине. Број пега на једном листу може бити

велики и оне су по њему дифузно расуте (Стојановић, 2004). Обично су округе,

полумесечасте или елиптичне. Понекад се јављају и појединачне пеге на лишћу или је

више њих разбацано по површини. У почетку су ситне, достижу величину неколико

милиметара, а касније се повећавају, када износе око три центиметра и више. У

влажнијем периоду за време чешћих и дуготрајних киша, ове пеге се интензивно шире и

спајају, захватајући све већу површину биљног ткива. Првобитне хлоротичне пеге

постају тамније и на крају развоја скоро потпуно мрке (Арсенијевић, 1965). Интензиван

развој болести се остварује током пролећа и почетком лета, када пеге достижу величину

1-5 х 4-15 мм (сл. 1.), тада су и симптоми најтипичнији (Стојановић, 2004).

Дијагноза болести је много лакша када се у оквиру пега формирају пикниди. Они

обично настају око 15 дана после остварене заразе. Ако се пикниди не примећују у

оквиру пега, лист треба погледати према светлости и тада се могу уочити њихови

зачеци. Пикниди су разбацани у оквиру пеге и формирају се с обе стране листа

(Ивановић и Ивановић, 2001).

Скоро истовремено са појавом пега јављају се и пикниди у виду ситних

мркоцрних телашаца. Пикниди се образују како са лица, тако и са наличја листа.

Примарне инфекције се могу приметити по појави другог листа пшенице, ако су услови

за то повољни. Услед напада захваћено биљно ткиво постаје некротично, постепено се

сасушује и често је прилепљено за земљу. Присуство црнкастих пикнида одваја ову

појаву од нормалног сушења доњег лишћа пшенице, које је завршило своју физиолошку

функцију. У оквиру пега на пикнидима се често запажају светломрке до прљаво беле

желатинозне групице ослобођених пикноспора. Нове инфекције, нешто касније,

захватају и средње спратове лишћа. За време честих киша, које обично повлаче и


10

снижење температуре, симптоми лисне пегавости манифестују се и на највишим

спратовима лишћа. Промене под утицајем паразита су често констатоване и на класу,

како под условима вештачке тако и спонтане инфекције. Инфекције на класу су

релативно слабе и јављају се скоро пред зрење пшенице (Арсенијевић, 1965).

Слика 1. Симптоми болести на листу пшенице(фото: Јевтић, Р.)

Фото: Јевтић, Р.


11

2.1.3. Особине патогена

У нашим условима развија се анаморфни стадијум гљиве (S. tritici) образујући

црне округласте пикниде пречника 80-150 µm. У њима се могу формирати две врста

пикноспора: кончасте макропикноспоре, величине 39-86 х 1,7-3,4 µm са 3-7 септи и

микропикноспоре, величине 8-10,5 х 1-1,3 µm, без септи. У полном циклусу

размножавања (M. Graminicola) образује лоптасте, тамномрке псеудотеције, величине

68-114 µm у пречнику са аскусима и аскоспорама. Аскуси су безбојни, величине 30-40 х

11-14 µm. Аскоспоре су двоћелијске, прозирне, елиптичне, величине 2,5-4 х 9-16 µm

(Балаж и сар., 2010).

2.1.4. Циклус развоја

Аскоспоре су извор заразе у условима где год се оне стварају (Н. Зеланд,

Аустралија, В. Британија и др.). Међутим у нас су пикноспоре извор примарних зараза

(Арсенијевић, 1965). На пшеницу доспевају помоћу ветра, донете са заражених биљних

остатака, самониклих биљака и других осетљивих домаћина (Ивановић и Ивановић,

2001).

Пикноспоре клијају на одговарајућој подлози, након изласка из пикнида, када су

биљке влажне. У лабораторијским условима спора почне да клија у року од 12 сати, а

пенетрација инфекционе хифе у лист се јавља након 24 сата. Продирање се врши кроз

стоме или директно кроз ћелиске зидове епидерма. Забележена минимална гранична

температура за клијање конидија S. tritici је 2-3°С, а максимална 33-37°С, оптимална

20-25°С. Инфекција у пољу престаје ако температура у току два узастопна дана падне

испод 7°С. Симптоми се обично појављају након 14-21 дан (Eyal, Z., et al. 1987).

Пикноспоре се ослобађају из пикнида када се лист влажи 30 минута или више.

Споре се формирају у густој лепљивој маси која садржи високу концентрацију шећера и

протеина. Ове резервне материје омогућују пикноспорама да одрже виталност док траје

суво време. Пикноспоре служе за ширење секундарних зараза (Ивановић и Ивановић,


12

2001). У нашим условима патоген презимљава у остацима заражених биљака у облику

пикнида.

S. tritici је полициклични паразит, односно у току вегетације пшенице формира

се седам до девет генерација патогена.

2.1.5. Отпорност

Већина распрострањених високоприносних сорти пшенице је осетљива на

проузроковаче сиве пегавости листа, те стога оплемењивање на отпорност према S.

tritici представља примарни циљ у великом броју истраживања и програма

оплемењивања стрних жита у многим земљама широм света (Scharen, A.L. and Ј.М.

Кrupinski, 1978). Додатно, скорашња истраживања која указују на појаву

резинстентности ка фунгициду Strobilurin (Fraaije, et al. 2005) утичу на повећање

интересовања ка оплемењивању на отпорност и ка узгоју отпорних генотипова.

Отпорност према S. tritici је шире распрострањена код дурум пшенице и

тритикалеа (Djerbi, A., A., et al. 1976), као и код озимих хлебних сорти пшенице Triticum

aestivum, у односу на јаре хлебне пшенице (Brokenshire, T., 1975).

Tavella (1978) наводи да је појава сиве пегавости листа пшенице мања уколико је

висина биљке већа. Eyal (1981) истиче да су ниски, рани отпорни генотипови ретки. У

Израелу скоро да није пронађена отпорност међу хлебним сортама пшенице нижим од

112 цм, а које класају у периоду од 100 дана након клијања. Код генотипова са каснијим

зрењем, учесталост отпорности се значајно повећава међу ниским сортама пшенице

(дурум, озиме и јаре хлебне сорте) и тритикалеа. Стога, Eyal (1990) предлаже да би

селекцију ка раностасности генотипова требало спроводити у раним генерацијама, међу

ниским генотиповима са малом покривеношћу пикнида, под јаким нападом S. tritici.

Отпорне полупатуљасте сорте, створене од стране CIMMYT-a (International

Maize and Wheat Improvment Center), коришћењем отпорних озимих генотипова (Aurora,

Bezostaya 1, Kavkaz и др.) представљају ефикасан иако не универзалан вид заштите

против овог патогена (Eyal, Z., et al. 1987).


13

Оплемењивање на отпорност према S. tritici се сматра најекономичнијом мером

борбе и главним стубом одбране према овом патогену (Scharen, A.L. and Ј.М. Кrupinski,

1978).

Драгољуб Лазић Мастер рад Задатак и циљ рада

13

3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Последњих година, проузроковач сиве пегавости листа пшенице јавља се у

високом интензитету и наноси значајне штете. Томе је значајно допринело увођење у

производњу нових генотипова високог потенцијала родности и савременог изгледа

биљке. Реакција домаћих селекција пшенице према проузроковачу сиве пегавости листа

је недовољно истражена у новонасталим климатским условима и новим технологијама

производње.

Циљ рада је био да се оцени степен отопрности гајених и новопризнатих сорти

пшенице према сивој пегавости листа у производним условима. Издвајање отпорних

сорти допринеће рентабилнијој производњи и унапређењу заштите животне средине.

Драгољуб Лазић Мастер рад Материјал и метод рада

14

4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

За ово истраживање коришћен је пољски оглед постављен у јесен 2011. године у

Општини Богатић на локалитету Кућиште, број КП 4125, власника Берић Синише, ГПС

координате 7382668 СГШ и 4965954 ИГД .

Испитивања су вршена на 10 новосадских сорти озиме пшенице и то: Симонида,

Рапсодија, НС 40С, НС Наталија, НС Илина, НС Гора, НС Футура, НС Дика, НС

Авангарда и НС Арабеска. Сетва је обављена 15.10.2011. године сејачицом типа IMT

632.25, од сваке сорте засејано је 46 редова дужине 90 метара са међуредним размаком

од 12,5 цм. Величина основне парцеле од сваке сорте износила је 0,5ха (сл. 2).

Припрема парцеле и заоравање минералног ђубрива (НПК 15:15:15) у количини

од 200 кг/ха је извршено 12.10.2011.године, а претходно је урађена анализа земљишта

са следећим параметрима (таб. 1).

Табела 1. Нађене вредности при анализи земљишта на парцели где је постављен

макрооглед

Параметри Нађене вредности Категорија и

Класа обезбеђености земљишта

Садржај хумуса 2,26 Средњи

pH 5,69 Слабо кисела

P2O5 мг/100г земљишта 31,55 Добро обезбеђено >20

K2O мг/100г земљишта 24,00 Добро обезбеђено >20


15

Слика 2. Mакрооглед са различитим сортама пшенице (фото: Лазић, Д.)

Пролећна прихрана са 300 кг/ха КАН-а, извршена је 14.03.2012.године, а

сузбијање корова 27.04.2012.године препаратом Секатор 0,15 кг/ха. (активна материја:

1,25 + 5,0 + 12,5 јодсулфурон+амидосулфурон+мефенпир диетил).

Вредности средњих месечних температура и падавина за вегетациони период

озиме пшенице у локалитету Богатић током 2011. и 2012. године, приказани су у таб. 2.

Табела 2. Средње месечне температуре и падавине за вегетациони период озиме

пшенице од сетве до жетве: октобар 2011. године до јун 2012. године.

МЕСЕЦИ X XI XII I II III IV V VI

Средње месечне

температуре (°Ц) 10,9 2,3 3,7 1,2 -4,1 8,2 14,.8 16,3 22,5

Средње месечне

падавине (мм) 23,4 5,2 51,2 54,2 25,2 5,6 99,4 54,4 16,0


16

Степен заражености сорти пшенице, проузроковачем сиве пегавости листа,

израчуната је на основу интензитета заражености горња три листа биљке (заставичара и

два листа испод заставичара). Оцена је вршена на бази броја покривености лисне

површине пикнидима, односно детерминацијом изумрлог ткива на зараженим биљкама,

на дан 09. јуна 2012. године у фенофази воштане зрелости 87( Zadoks и сар, 1974).

За оцену интензитета заразе коришћена је скала дефинисана од стране Saari i

Prescott-a (1975). Она има широку примену јер омогућава евалуацију интензитета

фолијарних болести и представљена је једноцифрено (0-9) (сл. 3.).

Слика 3. Скала коришћена за очитавање напредовања болести (Saari и Prescott, 1975)

Meђутим, ова скала показује напредовање болести, али не и интензитет на

листовима. Због тога се једноцифрене вредности могу заменити процентуалним (таб. 3).

Табела 3. Оцењивање интензитета заразе на листовима

Оцена Опис оцене Оцена Опис оцене

1 Покривеност листа 10% 6 Покривеност листа 60%




5 Покривеност листа 50% 10 Не употребљава се


17

Степен заражености сорти у пољу вршен је визуелно. На свакој сорти обележено

је осам места дијагонално на растојању од 10м не рачунајући рубне делове парцеле.

Површина обележеног места била је 1м2. Са сваког обележеног места узето је 10

случајно одабраних биљака по дијагонали, што чини 80 биљака по сорти. Интензитет

заразе на заставичару и два листа испод заставичара оцењен је процентуално.

Подаци су обрађени применом непараметријским Kruskal-Wallis тестом

вишеструких поређења у статистичком програму R (R Developmental team, 2013) и

(Statistica 10).

Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом

18

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

Проузроковач сиве пегавости листа (S. tritici ) имао је добре услове за

развој током 2012. године током априла, маја и јуна месеца у погледу температуре и

релативне влажности (таб. 2). Симптоми на горња три листа биљке код испитиваних

сорти били су јасни са израженим пикнидима унутар пега, што је олакшало

детерминацију патогена на основу карактеристичних конидија.

Испитиване сорте новосадског Института за ратарство и повртарство, могу се

условно поделити на две групе. У првој групи су сорте раширене у производњи

(Рапсодија, НС 40 С и Симонида), а у другој новопризнате које тек треба да нађу своје

место у производњи (НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС Наталија, НС Арабеска, НС

Гора и НС Авангарда). Један од битних чинилаца је свакако отпорност према

превалентним патогенима, међу којима проузроковач сиве пегавости листа (S. tritici),

заузима значајно место. У овим испитивањима сорте НС Дика, НС Илина имале су

најниже интензитете заразе у односу на сорте раширене у производњи Рапсодија и НС

40С (граф. 1).

Већина испитиваних сорти не би задовољила критеријуме које наводи Tavella

(1978) и Eyal-а (1981) у погледу висине биљке, а то је да у Израелу нема извора

отпорности у сортама нижим од 112цм. Међутим, критеријуми би били задовољени у

погледу висине и раностасности. У нашим испитивањима сорта НС Дика је ниска и

раностасна и имала је најниже интензитете заразе на горња три листа (сл. 4,5,6 и граф.

1). Ови резултати у сагласности су са истраживањима Eyal-а (1981).

Један од значајних критеријума за добијање правих вредности у погледу

отпорности је употреба одговарајућих скала које правилно могу одредити степен

нападнуте површине листа. У овим истраживањима определили смо се за скалу Saari-а

и Prescott-а (1975) у комбинацији са процентуалном. Ова скала има широку примену и


19

за друге фолијарне патогене у односу на скалу Jams-a (1971). За оцењивање

проузроковача сиве пегавости, често се користи и двоцифрена скала где први број

одређује релативну висину биљке до које се патоген развио, а други број интензитет

заразе (Eyal и сар. 1987). Ова скала није могла бити употребљена приликом ових

истраживања јер је оцена вршена на три горња листа у фенофази 87 (Zadoks и сар.

1974).

5.1. ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ЛИСТУ ЗАСТАВИЧАРУ (З)

Лист заставичар је веома битан јер учествује са више од 42% у формирању

приноса. Највише интензитете заразе листа заставичара имале су сорте НС 40С, НС

Футура и НС Рапсодија, код којих је било и највеће одступање од средњих вредности

(сл. 4). Код сорте НС Дика није било симптома од проузроковача сиве пегавости листа

на заставичару , док су код сорти НС Илина и НС Арабеска имале најмање одступање

од средњих вредности и на њима су забележени најнижи интензитети заразе (сл. 4).

NS Arabeska

NS Avangarda

NS Dika

NS Futura

NS Gora

NS Ilina

NS Natalija

NS40S

Rapsodija

Simonida

0 2 4 6

Intezitet zaraze (%)

Prvi list

Слика 4. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на листу заставичару (З)


20

Тест вишеструких поређења између сорти показао је сорте Рапсодија, НС 40С и

НС Футура имају статистички значајно виши интензитет заразе у односу на сорту НС

Дика на прагу значајности од 1% (р 0,01) (таб. 4). Између сорти НС Авангарда и НС

Дика и сорти НС Футура и НС Илина је била статистички значајна разлика на нивоу

значајности од 5% (р 0,05) (таб. 4).

Taбeлa 4. Поређење сорти по интензитету заразе на листу заставичару (З).

Сорте

Рап

сод

ија

НС

40 С

НС

Футур

а

НС

Ав

ан

гар

да

Си

мон

ид

а

НС

Гор

а

НС

А

рабес

ка

НС

Н

атал

ија

НС

И

ли

на

НС

Ди

ка

Рапсодија / НС НС НС НС НС НС НС НС * *

НС 40 С НС / НС НС НС НС НС НС НС * *

НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС * * *

НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС *

Симонида НСЗР НС НС НС / НС НС НС НС НС

НС Гора НС НС НС НС НС / НС НС НС НС

НС Арабеска НС НС НС НС НС НС / НС НС НС

НС Наталија НС НС НС НС НС НС НС / НС НС

НС Илина НС НС * НС НС НС НС НС / НС

НС Дика * * * * * * * НС НС НС НС НС /

НС – нема статистички значајне разлике

* - при (р 0,05) има статистички значајне разлике

* * - при (р 0,01) има статистички значајне разлике


21

5.2. ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ПРВОМ ЛИСТУ ИСПОД

ЗАСТАВИЧАРА (З-1)

Сорта Симонида имала је највећи интензитет заразе на првом листу испод

заставичара (З-1) од 32,8%, а следи је сорта Рапсодија са 28,4% (сл.5). Најнижи

интензитети заразе на (З-1) листу били су код сорти НС Дика, НС Илина и НС Наталија

(сл. 5). Најмање одступање од средње вредности на првом листу после заставичара је

било на сортама НС Дика, НС Илина, НС 40С, а највеће одступање од средње

вредности је било на сортама НС Футура, Рапсодија и Симонида.

NS Arabeska

NS Avangarda

NS Dika

NS Futura

NS Gora

NS Ilina

NS Natalija

NS40S

Rapsodija

Simonida

10 20 30 40


Drugi list

Слика 5. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на

првом листу испод заставичара (З-1)


22

Поређење између сорти по нивоу заразе првог листа испод заставичара показало

је да су између сорте Симонида и сорти НС Наталија, НС Илина и НС Дика, као и сорте

Рапсодија у односу на сорте НС Наталија и НС Дика биле високо значајне разлике (р

0,01) (таб. 5). Између сорти Рапсодија и НС Илина, као и НС Авангарда и НС Дика

установљене су значајне разлике на нивоу (р 0,05) (таб. 5).

Taбeлa 5. Поређење сорти по интензитету заразе на првом листу

испод заставичара (З-1).

Сорте

Рап

сод

ија

НС

40 С

НС

Футур

а

НС

Ав

ан

гар

да

Си

мон

ид

а

НС

Гор

а

НС

А

рабес

ка

НС

Н

атал

ија

НС

И

ли

на

НС

Ди

ка

Рапсодија / НС НС НС НС НС НС * * * * *

НС 40 С НС / НС НС НС НС НС НС НС НС

НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС НС НС

НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС *

Симонида НС НС НС НС / НС НС * * * * * *

НС Гора НС НС НС НС НС / НС НС НС НС


НС Наталија * * НС НС НС * * НС НС / НС НС

НС Илина * НС НС НС * * НС НС НС / НС

НС Дика * * НС НС * * * НС НС НС НС /





23

5.3. ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ДРУГОМ ЛИСТУ ИСПОД

ЗАСТАВИЧАРА (З-2)

Други лист испод заставичара игра веома важну улогу у укупном интензитету

заразе јер се од њега зараза шири на горња два листа који значајно утичу на формирање

приноса. Највећи интензитети заразе на другом листу испод заставичара (З-2) били су

на сортама Рапсодија (67,4%) и НС 40С (53,6%), а најмањи на сортама Симонида

(21,5%) и НС Илина (23,8%) (сл. 6).

Најмање одступање од средње вредности на другом листу после заставичара је

било код сорти НС Футура, НС Наталија, НС Илина, а највеће одступање од средње

вредности је било на сортама Симонида, Рапсодија и НС Дика (сл. 6).

NS Arabeska

NS Avangarda

NS Dika

NS Futura

NS Gora

NS Ilina

NS Natalija

NS40S

Rapsodija

Simonida

0 25 50 75


Treci list

Слика 6. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на

другом листу испод заставичара (З-2)


24

У табели 6 приказано је поређење сорти по интензитету заразе на другом листу

испод заставичара (З-2). Статистички значајна разлика у интензитету заразе на другом

листу после заставичара (З-2) постоји при (р 0,05) између сорти Рапсодија и Симонида,

НС Гора, НС Наталија, НС Илина, НС Дика и између НС 40С и Симониде, НС

Наталије, НС Илине, НС Дике. На нивоу значајности од 1% (р 0,01) високо значајна

разлика постоји између Рапсодије и Симониде, НС Наталија, НС Илина, НС Дика и

између НС 40С и Симонида, НС Наталија, НС Илина (таб. 6).

Taбeлa 6. Поређење сорти по интензитету заразе на другом листу

испод заставичара (З-2).

Сорте

Рап

сод

ија

НС

40 С

НС

Ф

утур

а

НС

Ав

ан

гар

да

Си

мон

ид

а

НС

Гор

а

НС

А

рабес

ка

НС

Н

атал

ија

НС

И

ли

на

НС

Ди

ка

Рапсодија / НС НС НС * * * НС * * * * * *

НС 40 С НС / НС НС * * НС НС * * * * *

НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС НС НС

НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС НС

Симонида * * * * НС НС / НС НС НС НС НС

НС Гора * НС НС НС НС / НС НС НС НС


НС Наталија * * * * НС НС НС НС НС / НС НС

НС Илина * * * * НС НС НС НС НС НС / НС

НС Дика * * * НС НС НС НС НС НС НС /





25

5.4. УКУПНА ЗАРАЖЕНОСТ ИСПИТИВАНИХ СОРТИ

Укупна зараженост сорте је збир интензитета заразе на горња три листа (З, З-1 и

З-2). Највећи интензитет заразе био је на сорти Рапсодија, а најмањи на сорти НС Дика

(граф. 1). С обзиром да се патоген шири од приземног дела биљке ка врху (са доњих на

горње листове), онда је било очекивано да ће највећи интензитети заразе бити на

другом листу испод заставичара (З-2), а најнижи на заставичару (З). Пример за ову

тврдњу су сорте рапсодија и НС 40С код којих су интензитети заразе на другом листу

испод заставичара износили 67,4 односно 53,6% (сл. 6). Ови резултати у складу су са

истраживањима у којима је утврђена скоро потпуна корелација у интензитетима заразе

од доњих листова до заставичара код сорти Симонида и Победа (Јевтић и сар., 2010).

Највећа просечна зараженост паразитом S.tritici била је на сорти Рапсодија, а

најмања на сорти НС Дика и НС Илина (граф. 1). На нивоу значајности од 5%,

статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорти

Рапсодија и НС 40С, као и између сорти Симонида и НС Дика. Између сорти НС

Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС Илина,

нису установљене статистички значајне разлике (граф. 1).

Графикон 1. Просечни интензитети заразе патогеном Septoria tritici испитиваних сорти

на горња три листа биљке

Драгољуб Лазић Мастер рад Закључак

26

6. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата истраживања, са циљем да се оцени степен отопрности

сорти у условима природних зараза према проузроковачу сиве пегавости листа (Septoria

tritici) могу се донети следећи закључци:

Испитиване сорте новосадског Института за ратарство и повртарство, могу се

условно поделити на две групе. У првој су сорте раширене у производњи:

Рапсодија, НС 40 С и Симонида, а у другој новопризнате сорте које тек треба да

нађу своје место у производњи: НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС Наталија,

НС Арабеска, НС Гора и НС Авангарда. Сорте које су у производњи дужи низ

година имају високе интензите заразе, док су новостворене сорте отпорније

према проузроковачу сиве пегавости листа пшенице.

Највише интензитете заразе листа заставичара (З) имале су сорте НС 40С, НС

Футура и НС Рапсодија, код којих је било и највеће одступање од средњих

вредности. Код сорте НС Дика није било симптома од проузроковача сиве

пегавости листа на заставичару, док су код сорти НС Илина и НС Арабеска

имале најмање одступање од средњих вредности и на њима су забележени

најнижи интензитети заразе.

Сорта Симонида имала је највећи интензит заразе на првом листу испод

заставичара (З-1) од 32,8%, а следи је сорта Рапсодија са 28,4%. Најнижи

интензитети заразе на (З-1) листу били су код сорти НС Дика, НС Илина и НС

Наталија.

Други лист испод заставичара игра веома важну улогу у укупном интензитету

заразе јер се од њега зараза шири на горња два листа који значајно утичу на

формирање приноса. Највећи интензитети заразе на другом листу испод

Драгољуб Лазић Мастер рад Закључак

27

заставичара (З-2) били су на сортама Рапсодија (67,4%) и НС 40С (53,6%), а

најмањи на сортама Симонида (21,5%) и НС Илина (23,8%).

Упоређивањем резултата просечног интензитета заразе на горња три листа

биљке, највећа просечна зараженост паразитом S.tritici била је на сорти

Рапсодија, а најмања на сортама НС Дика и НС Илина.

Статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорти

Рапсодија и НС 40С, као и између сорти Симонида и НС Дика. Између сорти НС

Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС

Илина, нису установљене статистички значајне разлике.

Најмањи интензитет заразе био је на листу заставичару (З) ранг 1,47, затим на

првом листу после заставичара (З-1) ранг 18,51. На другом листу после

заставичара (З-2) ранг је био 33,9.

Велики значај за фотосинтезу и накупљање хранљивих материја у зрну имају

горња три листа. Смањење активне површине ових листова доводи до смањења

приноса. Најмањи проценат смањења активне лисне површине горња три листа

имају новостворене сорте НС Дика и НС Илина.

Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози

28

7. ПРИЛОЗИ

Прилог 1

Оцена интензитета заразе у пољу

Сорта: РАПСОДИЈА 1-8 узорака

заставичар I лист II лист


2 75 100 1 10 90

5 40 100 0 4 90

5 50 100 Тр 25 80

Тр 15 75 5 20 90

Тр 50 75 1 90 -

5 40 80 4 10 90

1 20 80 0 2 75

1 25 90 7 25 10

20 40 100 10 8 90

Тр 40 80 10 50 -



0 10 90 Тр 10 90

3 25 90 2 20 75

2 75 100 2 15 90

1 80 - 1 15 60

3 15 50 1 25 90

10 10 90 Тр 7 30

0 1 40 2 10 40

Тр 10 70 Тр 80 -

0 10 30 Тр 40 -

0 15 90 Тр 25 75


29



1 25 90 3 15 50

Тр 40 - 0 10 30

Тр 10 90 1 15 60

0 1 40 Тр 80 -

1 80 - 3 25 90

2 75 100 0 15 90

Тр 25 75 2 10 40

Тр 7 30 10 10 90

2 20 75 0 10 90

Тр 10 70 2 15 90



5 40 80 5 20 90

1 20 80 0 2 75

0 4 90 2 75 100

10 8 90 20 40 100

Тр 50 75 1 90 -

Тр 15 75 10 50 -

Тр 25 80 5 50 100

7 25 10 1 25 90

1 10 90 4 10 90

Тр 40 80 5 40 100

Сорта: СИМОНИДА 1-8 узорака



Тр 7 - 0 Тр -

Тр 20 60 Тр 50 -

Тр 25 - 5 5 -

0 60 - 0 50 -

Тр 40 - Тр 30 -

0 90 - 0 50 -

0 60 - 0 40 -

Тр 50 - 5 15 -

Тр 75 90 4 50 -

Тр 30 90 Тр 20 -


30



Тр 10 70 3 30 -

0 40 90 3 5 -

3 50 - Тр 60 100

1 15 - Тр 5 -

0 30 - Тр 30 -

1 30 - Тр 7 -

Тр Тр - 0 40 90

10 90 - 1 1 90

2 2 90 Тр Тр -

Тр 40 90 Тр 60 -



Тр 30 - 0 30 -

Тр Тр - 2 2 90

3 30 - Тр 5 -

Тр Тр - 1 1 90

1 15 - 0 40 90

3 50 - Тр 40 90

Тр 60 - 0 40 90

Тр 7 - 1 30 -

3 5 - Тр 10 70

10 90 - Тр 60 100



0 90 - 0 50 -

0 60 - 0 40 -

Тр 50 - Тр 7 -

4 50 - Тр 75 90

Тр 40 - Тр 30 -

0 60 - Тр 20 -

5 5 - Тр 25 -

5 15 - Тр 50 -

0 Тр - 0 50 -

Тр 30 90 Тр 20 60


31

Сорта: НС 40 С 1-8 узорака



Тр 30 90 0 Тр 60

40 50 100 0 10 -

Тр 15 35 0 25 40

0 1 30 0 40 -

2 6 90 Тр 30 40

Тр 15 - Тр 20 90

Тр 15 - 5 1 30

0 7 70 Тр 30 90

0 20 70 Тр 20 90

Тр 30 90 1 40 100



0 40 50 0 20 30

0 20 90 0 10 60

0 15 8 0 10 40

Тр 30 60 0 - 70

0 10 90 0 10 25

Тр 15 50 0 20 80

0 50 100 15 20 -

0 25 90 Тр 5 25

50 - 80 0 30 -

1 20 - Тр 20 80



0 10 25 0 10 90

0 30 - 50 - 80

0 20 30 0 - 70

0 50 100 Тр 5 25

Тр 30 60 0 20 90

0 15 8 1 20 -

Тр 20 80 15 20 -

0 20 80 Тр 15 50

0 10 60 0 40 50

0 25 90 0 10 40


32



Тр 15 - 0 40 -

Тр 15 - 5 1 30

0 10 - Тр 30 90

Тр 20 90 0 20 70

2 6 90 Тр 30 40

0 1 30 1 40 100

0 25 40 Тр 15 35

Тр 30 90 0 7 70

0 Тр 60 Тр 20 90

Тр 30 90 40 50 100

Сорта: НС ДИКА 1-8 узорака



0 25 10 0 15 15

Тр Тр 15 Тр 20 -

Тр 1 30 0 20 90

Тр 1 - Тр 30 90

0 25 40 0 Тр Тр

0 1 10 0 7 75

0 8 70 0 Тр Тр

0 8 50 Тр 8 90

Тр Тр 30 0 15 30

0 30 50 0 Тр Тр



0 0 5 0 7 10

1 4 50 Тр 8 20

1 Тр - 0 Тр 20

0 0 Тр 0 Тр -

Тр Тр 1 0 Тр Тр

Тр 4 15 0 10 20

0 0 40 0 2 10

0 1 10 Тр 20 20

0 15 40 Тр 15 -

0 4 30 Тр 5 50


33



0 Тр Тр Тр Тр 1

Тр 15 - 0 15 40

0 7 10 0 Тр -

0 0 40 Тр 20 20

0 0 Тр 1 4 50

1 Тр - 0 4 30

Тр 5 50 0 2 10

0 10 20 Тр 4 15

Тр 8 20 0 0 5

0 1 10 0 Тр 20



0 1 10 Тр 30 90

0 8 70 0 Тр Тр

Тр 20 - 0 25 10

0 15 30 Тр Тр 30

0 25 40 0 Тр Тр

Тр 1 - 0 Тр Тр

0 20 90 Тр 1 30

Тр 8 90 0 8 50

0 15 15 0 7 75

0 30 50 Тр Тр 15

Сорта: НС ФУТУРА 1-8 узорака



Тр 4 20 2 5 40

Тр 4 10 2 10 70

Тр 5 80 3 3 50

Тр 5 25 2 10 40

1 5 25 2 25 40

5 40 70 3 10 60

1 6 75 3 30 -

1 2 25 5 30 40

5 7 40 2 4 50

2 1 20 2 - 50


34



0 5 - 1 30 75

6 30 - 4 10 50

1 10 75 10 15 50

2 10 25 7 25 60

2 40 40 Тр 10 40

7 30 - 1 8 30

2 10 25 7 40 60

5 30 50 2 40 60

5 40 60 3 10 50

4 50 90 3 30 40



1 30 75 2 40 40

4 10 50 5 40 60

10 15 50 7 25 60

7 25 60 2 40 60

Тр 10 40 6 30 -

1 8 30 4 50 90

7 40 60 7 40 60

2 40 60 7 30 -

3 10 50 0 5 -

3 30 40 10 15 50



5 40 70 2 10 40

1 6 75 3 30 -

2 10 70 Тр 4 20

2 4 50 5 7 40

1 5 25 2 25 40

Тр 5 25 2 - 50

3 3 50 Тр 5 80

5 30 40 1 2 25

2 5 40 3 10 60

2 1 20 Тр 4 10


35

Сорта: НС НАТАЛИЈА 1-8 узорака



1 15 - 1 15 -

Тр 1 50 Тр 1 50

1 2 - 1 2 -

4 4 20 4 4 20

2 15 50 2 15 50

Тр 8 - Тр 8 -

1 1 4 1 1 4

1 2 6 1 2 6

1 3 30 1 3 30

1 4 - 1 4 -



Тр 15 - 0 8 -

0 2 - 0 15 -

0 10 - Тр 1 25

0 50 75 0 20 30

15 20 50 1 2 50

1 30 - 0 8 50

0 5 20 0 5 35

15 20 40 0 - 70

0 3 40 0 5 40

1 5 30 0 15 50



1 2 50 15 20 50

0 5 40 0 3 40

0 8 - 0 20 30

0 5 20 0 - 70

0 50 75 0 2 -

0 10 - 1 5 30

0 15 50 0 5 35

0 8 50 1 30 -

0 15 - Тр 15 -

15 20 40 Тр 1 25


36



Тр 8 - 0 40 -

1 1 4 Тр 8 40

Тр 1 40 1 15 -

1 2 15 1 3 30

2 15 50 Тр 6 80

4 4 20 Тр 1 50

2 3 10 1 2 -

1 15 50 1 2 6

1 Тр 8 Тр 80 -

1 4 - Тр 1 50

Сорта: НС АРАБЕСКА 1-8 узорака



0 20 60 1 20 -

2 3 - 0 10 20

0 4 20 2 50 80

0 10 70 0 20 -

0 15 70 2 20 80

0 1 - 0 15 60

0 10 40 0 40 80

0 2 50 1 8 40

0 5 15 1 30 -

0 2 10 Тр 15 60



1 8 25 1 5 20

0 8 50 0 10 20

1 15 40 1 10 50

0 8 20 4 20 50

0 50 80 4 30 -

0 20 40 1 40 -

0 8 20 0 40 50

1 5 15 0 8 -

0 25 - 0 25 30

0 15 25 0 30 50


37



4 30 - 0 50 80

0 25 30 0 25 -

1 5 20 4 20 50

0 8 20 0 8 -

0 8 20 0 8 50

1 15 40 0 15 25

0 30 50 0 40 50

1 40 - 0 20 40

0 10 20 1 8 25

1 5 15 1 10 50



0 1 - 0 20 -

0 10 40 0 40 80

0 10 20 0 20 60

1 30 - 0 5 15

0 15 70 2 20 80

0 10 70 Тр 15 60

2 50 80 0 4 20

1 8 40 0 2 50

1 20 - 0 15 60

0 2 10 2 3 -

Сорта: НС ГОРА 1-8 узорака



0 30 - 1 1 20

2 50 70 0 20 30

Тр 4 40 4 Тр 20

0 20 40 Тр 20 40

Тр 20 20 Тр 1 -

0 10 30 1 4 10

0 10 30 1 10 -

Тр 25 50 Тр 20 50

Тр 25 75 Тр 15 50

0 0 1 Тр 5 -


38



Тр 40 60 4 20 40

0 30 80 1 15 30

0 20 40 8 10 40

Тр 5 - 4 40 60

Тр 1 15 0 20 30

0 40 80 Тр 25 -

1 4 20 4 50 -

8 15 - Тр 4 60

7 15 - 7 40 80

0 30 50 2 2 25



0 20 30 Тр 1 15

7 40 80 7 15 -

4 20 40 4 40 60

1 4 20 Тр 4 60

Тр 5 - 0 30 80

0 20 40 0 30 50

2 2 25 4 50 -

Тр 25 - 0 40 80

1 15 30 Тр 40 60

8 15 - 8 10 40



0 10 30 Тр 20 40

0 20 30 1 10 -

Тр 15 50 0 30 -

Тр 20 20 Тр 25 75

0 20 40 Тр 1 -

4 Тр 20 Тр 5 -

0 10 30 Тр 4 40

Тр 20 50 Тр 25 50

1 1 20 1 4 10

0 0 1 2 50 70


39

Сорта: НС АВАНГАРДА 1-8 узорака



0 25 60 1 1 30

0 40 80 1 - 20

4 20 30 Тр 40 40

Тр 30 60 5 60 -

Тр 20 50 Тр 7 20

0 40 50 20 30 60

4 40 40 5 10 -

Тр 50 60 0 - 15

0 0 35 7 30 70

Тр 50 60 0 15 30



0 - 50 5 20 60

1 5 20 2 15 40

0 20 40 4 15 60

0 50 30 0 8 50

2 30 - Тр 15 20

0 40 - 0 15 60

1 30 70 Тр 25 25

0 15 25 Тр 5 50

Тр 20 30 0 7 20

Тр 15 50 Тр 2 10



Тр 15 20 2 30 -

0 7 20 Тр 20 30

5 20 60 0 8 50

1 30 70 Тр 5 50

0 50 30 1 5 20

0 20 40 Тр 15 50

Тр 2 10 Тр 25 25

0 15 60 0 40 -

2 15 40 0 - 50

0 15 25 4 15 60


40



0 40 50 5 60 -

4 40 40 5 10 -

1 - 20 0 25 60

7 30 70 0 0 35

Тр 20 50 Тр 7 20

Тр 30 60 0 15 30

Тр 40 40 4 20 30

0 - 15 Тр 50 60

1 1 30 20 30 60

Тр 50 60 0 40 80

Сорта: НС ИЛИНА 1-8 узорака



0 1 1 0 5 15

0 1 10 0 15 -

0 20 40 0 30 50

1 1 15 0 30 40

1 3 7 0 30 -

4 20 - 5 30 70

0 25 40 0 15 50

0 Тр - 1 25 -

0 1 10 1 2 25

0 5 25 0 10 25



0 8 30 0 5 -

0 30 60 1 7 -

Тр 30 50 0 Тр 25

0 30 40 1 30 50

0 1 20 0 Тр 15

0 3 - 2 7 -

0 7 15 0 30 60

1 20 40 0 7 40

1 4 30 0 1 25

0 30 60 0 2 15


41



0 Тр 15 0 1 20

0 1 25 1 4 30

0 5 - 1 30 50

0 7 15 0 7 40

0 30 40 0 1 15

Тр 30 50 0 30 60

0 2 15 0 Тр 15

2 7 - 0 3 -

1 7 - 0 8 30

1 20 40 0 Тр 25



4 20 - 0 30 40

0 25 40 0 15 50

0 15 - 0 1 1

1 2 25 0 1 10

1 3 7 0 30 -

1 1 15 0 10 25

0 30 50 0 20 40

1 25 - 0 Тр -

0 5 15 5 30 70

0 5 25 0 1 10


42

Прилог 2

Просечан интензитет заразе

Сорта: РАПСОДИЈА

узорак заставичар I лист II лист просек

1 3,93 39,5 88 43,8

2 3,81 24,4 61,5 29,9

3 1,91 25,1 65 30,7

4 0,85 24,7 55 26,9

5 0,65 29,3 57 29,0

6 2,11 20,5 63 28,5

7 2,44 23,7 75 33,7

8 5,3 40,2 74,5 40,0

просек 2,625 28,425 67,375 32,8

Сорта: СИМОНИДА


1 0,07 45,7 24 23,3

2 1,43 31,01 0,1 10,8

3 1,73 30,71 34 22,1

4 0,76 23,81 28 17,5

5 2,05 28,72 0,1 10,3

6 0,44 25,8 62 29,4

7 1,43 40,01 9 16,8

8 0,07 36,7 15 17,3

просек 0,9975 32,8075 21,525 18,4

Сорта: НС 40 С


1 4,25 18,9 57,5 26,9

2 0,64 21,61 54 25,4

3 5,12 22,5 61,8 29,8

4 1,52 14,5 41 19,0

5 0,02 23 53,3 25,4

6 6,62 14 49,5 23,4

7 0,25 15,21 49 21,5

8 4,64 25,3 62,5 30,8

просек 2,8825 19,3775 53,575 25,3


43

Сорта: НС ДИКА


1 0,04 9,92 30,5 13,5

2 0,03 11,53 39,03 16,9

3 0,22 2,82 19,11 7,4

4 0,04 6,73 15,01 7,3

5 0,13 4,62 15,02 6,6

6 0,13 4,93 19,1 8,1

7 0,03 14,3 39,5 17,9

8 0,04 7,15 30,03 12,4

просек 0,0825 7,75 25,9125 11,2

Сорта: НС ФУТУРА


1 1,54 7,9 39 16,1

2 2,6 12,7 44 19,8

3 3,4 25,5 36,5 21,8

4 3,81 21,8 51,5 25,7

5 2,21 15,8 45,5 21,2

6 5 31,5 42 26,2

7 2,31 10,9 46,5 19,9

8 1,83 9,7 36,5 16,0

просек 2,8375 16,975 42,6875 20,8

Сорта: НС НАТАЛИЈА


1 1,22 5,5 16 7,6

2 0,55 15,61 29,3 15,2

3 3,21 16 25,5 14,9

4 0,11 7,9 35 14,3

5 1,6 13,8 32,5 16,0

6 1,72 10,1 28 13,3

7 1,32 5,31 19,7 8,8

8 0,45 15,8 25,6 14,0

просек 1,2725 11,2525 26,45 13,0


44

Сорта: НС АРАБЕСКА


1 0,2 7,2 33,5 13,6

2 0,71 22,8 42 21,8

3 0,3 16,2 31,5 16,0

4 1,1 21,8 27 16,6

5 0,8 17,6 21,5 13,3

6 0,6 20,4 37 19,3

7 0,5 15,6 33 16,4

8 0,41 14,4 42,5 19,1

просек 0,5775 17 33,5 17,0

Сорта: НС ГОРА


1 0,24 19,4 35,6 18,4

2 0,75 9,61 22 10,8

3 1,63 20 34,5 18,7

4 3,02 22,6 36,5 20,7

5 2,32 16,6 26,5 15,1

6 2,33 26 44,5 24,3

7 0,53 11,61 29,1 13,7

8 0,46 17,4 28,5 15,5

просек 1,41 17,9025 32,15 17,2

Сорта: НС АВАНГАРДА


1 0,84 31,5 52,5 28,3

2 3,92 19,3 28,5 17,2

3 0,42 22,5 31,5 18,1

4 1,14 12,7 39,5 17,8

5 0,82 18,9 37,5 19,1

6 0,74 16,3 33,5 16,8

7 1,34 25,1 43,5 23,3

8 3,42 25,7 37,5 22,2

просек 1,58 21,5 38 20,4


45

Сорта: НС ИЛИНА


1 0,6 7,71 14,8 7,7

2 0,7 19,2 27,5 15,8

3 0,21 16,3 34,5 17,0

4 0,4 8,92 23 10,8

5 0,41 10,91 20 10,4

6 0,2 8,42 28,5 12,4

7 0,8 13,1 17,7 10,5

8 0,5 13,81 24,6 13,0

просек 0,4775 12,29625 23,825 12,2

Драгољуб Лазић Мастер рад Литература

46

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Arseniuk, E., Goral, T., and Czembor, p., eds. (1994): proc. Int. Workshop Septoria Cereals.

Plant Breeding and Acclimatization Institute, Radzikow, Poland actions between cultivated

and wild wheats and Septoria tritici. Phytopathology 73; 1077-1083

2. Арсенијевић, М. (1965): Septoria tritici Rob. et Desm. Паразит пшенице у СР Србији.

Заштита биља, 83; 3-70, Београд.

3. Arama, P.F. (1993): Breeding and selection of bread wheat for resistance to Septoria tritici,

the Netherlands

4. Балаж, Ф., Балаж, Ј. и др. (2010): Фитопатологија болести ратарских и повртарских

биљака. Пољопривредни факултет, Нови Сад.

5. Beach, WS. (1919): Biologic specialization in the genus Septoria. Am. J. Bot 6:1-33

6. Brokenshire, T. (1975): The role of graminaceous species in the epidemiology of Septoria

tritici on wheat. Plant Pathol. 24; 33-38

7. Browing, J.A. (1979): Genetic protective mechanisms of plant pathogen populations, Texas

A&M University Press, College Station, Texas Publ. MP-1451. 605 pp

8. Cavara J. (1893): Über einige parasitische Pilze auf dem Getreide. Zeitschr. Pflanzenkr. 3:16-

26

9. Cohn, F.J. (1894): Kryptogamen-Flora von Schlesien 3(2):320

10. Cooke, B.M., and D.G. Jones. (1971): The epidemiology of Septoria tritici and Septoria

nodorum Trans Br. Mycol. Soc, 56: 121-135

11. Danon, T., J.M. Sacks, and Z. Eyal. (1982): The relationships among plant stature, maturity

class, and susceptibility to septoria leaf blotch of wheat. Phytopathology 72: 1037-1042

12. Денчић, С., Кобиљски, Б., Младенов, Н., Пржуљ, Н. (2009): Производња, приноси и

потребе за пшеницом у свету и код нас. Зборник радова. Институт за ратарство и

повртарство, Нови Сад, 46, 367-377


47

13. Djerbi, A., A. Ghodbane, A. Daaloul, and G. Varughese. (1976): Studies on the septoria leaf

blotch disease of wheat: search for resistant germplasm to Septoria tritici Rob. and Desm.

Poljopr. Znan. Smotra 39: 137-142

14. Eyal, Z. (1981): Integradted control of Septoria diseases of wheat. Plant Dis. 65: 763-768

15. Eyal, Z. (1990): The combined effect of plant stature and maturity on the response of wheat

and triticale acc essions to Septoria tritici. Euphytica 46: 133-141

16. Eyal, Z., A.L. Scharen, J.M. Prescott, and M. Van Ginkel (1987): the Septoria Diseases of

Wheat: Concepts and methods of disease management. Mexico, D.F.: CIMMYT

17. Eyal, Z., Z. Amiri, and I. Wahl. (1973): Physiologic specialization of Septoria tritici.

Phytopathology 47: 474-480

18. Faulkner, M. J., and J.Calhoun (1976): Aerial dispersal of pycnidiospores of Leptasphaeria

nodorum. Phytopathol. Z. 86: 357-360

19. Fraaije BA, Cools HJ, Fountaine J, Lovell DJ, Motteram J, West JS, Lucas J.A. (2005): Role

of ascospores in further spread of QoI resistant cytochrome ballels (G143A) in field

populations of Mycosphaerella graminicola. Phytopatology 95, 933-41

20. Frandsen N.O. (1943): Septoria-arten des Getreides und anderer Gräser in Dänemark. K. Vet.

Landbohoejsk. Kopenhagen Mitt. No. 26, 92 pp.

21. Garcia, C., Marshall, D. (1992): Observations on the ascogenous stage of Septoria tritici in

Texas. Mycol. Res. 96:65-70

22. Грујић, В., Стојановић, С., Јевтић, Р., (1998): Evaluation of Yugoslav genotipes for

resistance to Septoria tritici, Нови Сад.

23. Hardwick, N.V., Jones, D.R., Slough, J.E., (2001): Factors affecting diseases of winter wheat

in England and Wales, 1989-98. Plant Patology 50, 453-62

24. Ивановић, М., Ивановић, Д. (2001): Mикозе и псеудомикозе биљака. Универзитет у

Београду, Пољопривредни факултет, Београд.

25. Јаћимовић, Г. (2012): Оптимирање минералне исхране пшенице у зависности од

временских услова године. Докторска дисертација. Пољопривредни факултет, Нови

Сад.

26. Јевтић, Р., Арсенијевић, М. (1995): Септориозе стрних жита. Биљни лекар, 540-542.

Друштво за заштиту биља Србије и Пољопривредни факултет, Нови Сад.

27. Јевтић, Р., Телечки, М., Малешевић, М. (2008): Оправданост примене фунгицида у

усевима стрних жита. IX Саветовање о заштити биља. Зборник резимеа 13-15. Златибор.


48

28. Јевтић, Р., Телечки, М., Малешевић, М., Младенов, Н., Христов, Н. (2010): Узроци

смањења приноса стрних жита у 2010 години. Биљни лекар, 3:187-191. Друштво за

заштиту биља Србије и Пољопривредни факултет, Нови Сад.

29. Jevtić, R., Telečki, M., Lalić, B., Mihailović, T.D., Malešević, M. (2010): Climate Change

Impact on Small Grains Diseases Appearance in Vojvodina Region. In: Mihailovic, T., D. and

Lalić, B. (Eds.), Advances in Environmental Modeling and Measurements. Nova Science

Publishers Inc, New York, 209-222.

30. James, W.C. 1971. An illustrated series of assessment keys for plant diseases, iheir

preparation, and usage. Can. Plant Dis. Surv. 51:39-65.

31. Каленић, М., Јевтић, Р., Телечки, М. (2006): Интензитет напада Septoria tritici на

генотиповима пшенице у 2006 години. VIII Саветовање о заштити биља. Зборник

резимеа 32-33. Златибор.

32. King, J.E., Cook, R.J.,and Melville, S.C. (1983): A review of Septoria diseases of wheat and

berley. Ann. Appl. Biol. 103:345-373

33. King, J.E., J.E.E. Jenkins, and W.A. Morgan. (1983): The estimation of yield losses in wheat

from severity of infection by Septoria species. Plant Pathol. 32: 239-249

34. Марић, А., Јевтић, Р. (2005): Атлас болести ратарских биљака. Пољопривредни

факултет, Нови Сад, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад и Школска књига,

Нови Сад.

35. Mullaney, E.J., J.M. Martin, and A.L. Scharen. (1982): Generation mean analysis to identify

and partition the components of genetic resistance to Septoria nodorum in wheat. Euphytica

31; 539-545

36. Pilinger, C., Evans, E.J., Whaley, J.M., Knight, S.M., Poole, N. (2004): Managing Early-

Drilled Winter Wheat: Seed Rates, Varietes and Disease Control. London, UK: Home-Grown

Cereals Authority.(HGCA Project Report No. 348)

37. Rosielle, A.A.&A.G.P. Brown. (1979): Inheritance, heritability and breeding behavior of three

sources of resistance to Septori tritici in wheat. Euphytica 28: 385-392

38. Saccardo, P.A. (1884): Sylloge fungorum 3: 562-65

39. Sanderson, F.R. (1976): Mycosphaerella graminicola (Fuckel) Sanderson comb. nov., the

ascogenous state of Septoria tritici Rob. apud Desm. NZ J. Bot. 14: 359-60

40. Sanderson, F.R. (1977): Synonymy of Sphaerella graminicola: a correction NZ J. Bot. 15:

779


49

41. Sanderson, F.R., Sharen, A.L., Scott, P.R. (1985): Sources and importance of primary

infection and identities of associated propagules. Pp 57-64 in A.L. Scharen, ed. Septoria of

Cereals. Proc Workshop, August 2-4, 1983, Bozeman, MT. USDA-ARS Publ. No 12. 116 pp.

42. Scharen, A.L. and Ј.М. Кrupinski, (1978) Detectionand manipulation of resistance to Septoria

nodorum in wheat. Phytopathology 68:245-248.

43. Scharen, A.L. and Sanderson, F.R. (1985): Identification, distribution and nomenclature of the

Septoria species that attack cereals. Pp 37-41 in A.L. Scharen, ed. Septoria of Cereals. Proc

Workshop, August 2-4, 1983, Bozeman, MT. USDA-ARS Publ. No 12. 116 pp.

44. Shaner, G. (1981): Effect of environment on fungal leaf blights of small grains. Annu. Rev.

Phytopathol. 19: 273-296

45. Shipton, W.A., Boyd, W.J.R., Rosielle, A.A., Shearer, B.L. (1971): The common Septoria

diseases of wheat. Bot. Rev. 37: 231-62

46. Sprague, R. (1938): The status of Septoria graminum. Mycologia 30: 672-78

47. Стојановић, С. (2004): Пољопривредна фитопатологија. Српско биолошко друштво

„Стеван Јаковљевић“, Крагујевац.

48. Tavella, C.M., (1978): Date of heading and plant height of wheat varieties as related to

Septoria leaf blotch damage. Euphytica 27: 577-580

49. Телечки, М., Јевтић, Р. (2009): Пропадање листова пшенице у зависности од броја

формираних пикнида Septoria tritici. VI Конгрес о заштити биља са симпозијумом о

биолошком сузбијању инвазивних организама. Зборник резимеа I : 65-66. Златибор.

50. Weber, G.F. (1922): Septoria diseases of wheat. Phytopathology 12: 537-85

51. Wilson, R.E., (1979): Resistance to Septoria tritici in two wheat cultivars, determined by

independent single dominant genes. Sustral. Plant. Pathol. 8: 16-18.

52. Yechilevich-Auster, M., Levi, E., and Eyal, Z. (1983): Assessment of interactions between

cultivated and wild wheats and Septoria tritici. Phytopatology 73: 1077-1083

53. Zadoks, I.C., T.T. Chang, and C.F. Konzak. 1974. A decimal code for the growth stages of

cereals. Weed Res. 14:415-121.

54. Zar, H. (2009): Biostatistical analysis. Northern Illinois University

55. Ziv, O. and Eyal, Z. (1978): Assessment of yield component losses caused in plants of spring

wheat cultivars by selected isolates of Septoria tritici. Phytopatology 68: 791-794

Documents

Септориозна пегавости листа Septoria tritici) пшенице на ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/Dragoljub_Lazic.pdfthe varieties of NS Futura