GLASNIK...UDK 93/94 ISSN 0354-9143 GLASNIK Broj 37, godina 2003. HERALD History archive Valjevo number 37, year 2003. SADR@AJ – CONTENTS ^LANCI ARTICLES Milan Milo{evi}: Tajna policija

$Page 1: GLASNIK...UDK 93/94 ISSN 0354-9143 GLASNIK Broj 37, godina 2003. HERALD History archive Valjevo number 37, year 2003. SADR@AJ – CONTENTS ^LANCI ARTICLES Milan Milo{evi}: Tajna policija$
ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K

37

Vaqevo 2003.

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

GLASNIK

37

2003.

Glavni urednik

Aleksa Tomi}

Redakcioni odbor

dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},mr Nedeqko Radosavqevi}, Sneàna Radi} (sekretar redakcije)

Recenzenti

dr Qubodrag Dimi}dr Sini{a Mi{i}

Prevod na engleski

Jasmina Radi}

Tira`

600 primeraka

Adresa Redakcije

14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028e-mail: [email protected] • sajt: www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu

âsopis izlazi jedanput godi{we.^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.

Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo

[tampa

Grafi~ka radwa „MS”, Vaqevo

UDK 93/94 ISSN 0354-9143GLASNIK

Broj 37, godina 2003.

HERALD

History archive Valjevo

number 37, year 2003.

SADR@AJ – CONTENTS

^LANCI

ARTICLES

Milan Milo{evi}: Tajna policija u Srbiji 1831-19141. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Milan Milo{evi}: Secret police in Serbia 1831-1941

Milorad Beli}: Komitski vojvoda Vojislav Tankosi} – @ivot i delovawe uperiodu 1903-1915. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Milorad Beli}: Guerilla duke Vojislav Tankosi} - Life and activity in the period 1903-1915

Aleksandar Kale Spasojevi}: Pionirski period elektrifikacije Srbije(1884-1914). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Aleksandar Kale Spasojevi}: The pioneer period of electrification in Serbia (1884-1914)

PRILOZI

SUPPLEMENTS

Zdravko Rankovi}: Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Zdravko Rankovi}: Voluntary theatre company in Ub

Qubodrag Popovi}: Zakon o pana|urima i nedeqnim pazarnimdanima iz 1902. i Vaqevski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Ljubodrag Popovi}: The law of fairs and week market days from 1902 and Valjevo district

Dejan Popovi}: Zgrada u senci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Dejan Popovi}: A building in a shadow

Sneàna Radi}: Agrarna reforma na teritorijiTamnavskog sreza u 1946. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

The agraraian reform on the territory of Tamnava district in 1946.

METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA

METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY

Branko Lazi}: O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji muzealija:Digitize vs. Nature – saop{tewe sa nau~nog skupa „Nove tehnologije

i standardi: Digitalizacija nacionalne ba{tine”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Branko Lazi}: About electronic documentation and presentation of museum pieces: Digitize vs.

Nature

3

4

GRA\A

DOCUMENTS

Stani{a Vojinovi}: Ispisi starina iz manastira Bogova|a uostav{tini Stojana Novakovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Milorad Radoj~i}: Vojni~ko grobqe u Ose~ini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE’S WORK

Qiqana Uro{evi}: Li~ni fond: Blagoje ûparevi} (1907-1992) –Istorijska bele{ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Mil~a Madi}: Za{tita arhivske gra|e od izuzetnog zna~ajau Istorijskom arhivu u Vaqevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

KRITIKE I PRIKAZI

REVIEWS

Sini{a Mi{i}: Piter Berk: Istorija i dru{tvena teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Aleksandra Fostikov: S. ]irkovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Ruà ]uk:

Staro srpsko rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Gordana Stojkovi}: A. Vuleti}: Porodica u Srbiji sredinom XIX veka . . . . . . . . . . 170

Mil~a Madi}: Vaqevska op{tina 1839-2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

Mil~a Madi}: Sini{a Mi{i}: Jugoisto~na Srbija sredweg veka. . . . . . . . . . . . . . . 173

BIBLIOGRAFIJE

BIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju . . . . . 177

Milan Milo{evi}

Policijska akademija/Fakultet civilne odbrane

Beograd

TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941.

APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim i policijsko-bezbednosnim struktura-

ma Srbije u periodu od 1831. do 1941. godine, ukqu~uju}i i one koje su delovale na tlu oku-

pirane Srbije tokom 1915-1918. i 1941. godine. Glavnu sadrìnu rada predstavqa

analiza organizacije i funkcionisawa policijsko-bezbednosnog aparata Kneèvine,

odnosno Kraqevine Srbije (1831-1918) i Kraqevine Jugoslavije (1918-1941), a u periodi-

ma okupacije tajnoj policiji okupatora, kvinsli{kog aparata i kolaboracionista. Po-

sebna pa`wa je posve}ena nastanku i razvoju bezbednosno-obave{tajnih struktura

rivalskih antiokupatorskih pokreta u Drugom svetskom ratu, sa kra}im osvrtom na

za~etke slu`be bezbednosti NOP u Vaqevu.

1. Nastanak i razvoj tajne policije u Srbiji (1831-1918)

1.1. Organi tajne policije u Srbiji XIX veka

U vremenu poznatom kao ratni period Srpske revolucije, koji obuhvatagodine Prvog i Drugog srpskog ustanka i Haxi-Prodanove bune (1804-1815),ali i nakon toga – u prvim godinama vladavine kneza Milo{a, nije bilo spe-cijalizovanih organa dràvne bezbednosti u okviru policije niti u drugimsegmentima dràvne uprave, ali je bila veoma izraèna obave{tajna dela-tnost, kako na spoqa{wem, tako i na unutra{wem planu. Aktivnost poli-ti~ke policije tako|e je bila izraèna, a ogledala se u nadzoru nad be}arima(licima neoèwenim i bez zanimawa), u kontroli stranaca u represiji nadizvr{iocima politi~kih krivi~nih dela – ukqu~uju}i delikte propagandei uznemiravawa javnosti (naru{avawe „ti{ine i rahatluka“ u dràvi) itd.1

Najzad, poznato je da su u Kara|or|evom zakoniku bile propisane izuzetnoo{tre sankcije za tzv. verbalni delikt („koji ...zlo o Praviteqstvu i dràviSrbskoj govori... taj podleè ka{tigi kako izdateq ote~estva i {pijon“).

5

UDK = 351.746.1(497.11) "1831/1941"327.84(497.11) "1831/1941"

^LANCI

ARTICLES

1 Op{irnije vidi u: Jankovi}, Ivan, Smrt u prisustvu vlasti: smrtna kazna u Jugoslaviji i

svetu, Beograd: Istraìva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, 1985, str. 128, 129.

Sredinom XIX veka dovr{ava se proces institucionalizovawa obave-{tajnih i bezbednosnih aktivnosti u Kneèvini Srbiji. Tako je Uredbom iz1831. godine, u okviru tada{we beogradske policije, ustanovqena funkcija(tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{leni-ja isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala i to kakobeogradski ‘iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-ko maweg zna~aja od vojne. Do ovoga je do{lo u prvom redu zbog nerazvijenostitada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa policijskih ivojnih organa i slu`bi („vnutrena vojska“ i sl.).

Tako je u prvih 10 godina svoje vladavine Kwaz Milo{ raspolagao samopandurima za policijsku slu`bu. Za~etak regularne, staja}e vojske pred-stavqa formirawe oruàne formacije koju je Milo{, da ne bi izazvaopa`wu Turaka, nazvao „upisni panduri“. Kao oruàna formacija bezbednos-ti, oni su 1826. godine u~estvovali u gu{ewu pobune \or|a i Marka ârapi-}a, posle ~ega se zvani~no nazivaju „soldatima“. Ovim trupama Milo{ jeupravqao preko Kneèvske kancelarije, iz koje su 1836. godine vojni posloviizdvojeni i preneti u nadle`nost novoustrojene Vojnopolicijske kancelari-je. Istovremeno je formirana i „srpska oruàna straà“ koja je ~uvalasrpsko-tursku granicu. Pripadnici te formacije regrutovani su iz narodnevojske, bili su pla}eni i morali su „stalno na slu`bi biti“.

Smatra se da je u razdobqu od 1831. do 1835. godine (i kasnije) do{lo do{ire organizacije politi~ke obave{tajne delatnosti u Srbiji. Ta „obave-{tajna politi~ka slu`ba“, kao i celokupni aparat srpske uprave, u stvari jebila Milo{eva politi~ka policija kojom je on li~no upravqao, i koja jewemu li~no bila pot~iwena. Razume se da je ona u svim slu~ajevima imala po-liti~ki aspekt i bila upravqena protiv svih koji su zadirali u legitimiteti integritet reìma. Tako organizovana obave{tajna aktivnost spadala jeprvenstveno, ali ne i iskqu~ivo, u nadle`nost organa upravne slu`be. Na-ime, postojala su za to i druga poverqiva i pla}ena lica, posebne kneève(dràvne) komisije, neka vrsta ustanova vi{eg upravnog ranga (tek posle1834. godine), ili posebno odre|ena lica i slu`be ~ija je spoqna delatnostbila prikrivena neupadqivim nazivima ili je podvo|ena pod obele`japrivvatne, mahom trgova~ke slu`be (aktivnosti).2

Formirawe staja}e vojske bilo je motivisano razlozima o~uvawa unu-tra{we bezbednosti („obdràvawe policije i ~uvawe dobrog poretka i mirazemqe“), dok je Zakonom o ustrojstvu vojske iz 1864. godine propisano da senarodna vojska podvrgava nadzoru policije – okru`nih na~elnika. Tako|e,poznato je da je Srbija Zakonom o du`nosti vojnih komandanata, ispravni-~estva i srezki stare{ina od 1836. godine podeqena na ~etiri vojne oblasti

Milan Milo{evi}

6

2 Stojan~evi}, Vladimir, Obave{tajna slu`ba u Kara|or|evoj i Milo{evoj Srbiji, Beograd:DSNO, 1964, str. I-III i daqe

na ~elu sa vojnim komandantima. Ti komandanti su bili nosioci i ~isto po-licijskih ovla{}ewa, posebno u domenu politi~ke policije – kao „vrhovni~uvari javnog bezbedija i poretka“ i po tome „glavni policaji u sebi povere-noj komandi“.3 Najzad, Vojnim zakonom od 1839. godine bilo je predvi|eno dagarnizonska vojska („garnizono voinstvo“) bude pod Glavnim {tabom garni-zona, koji je bio u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova.

Drugi osnovni razlog za odsustvo institucionalnih formi civilne oba-ve{tajne i kontraobave{tajne slu`be leì u ~iwenici da su poslove za{ti-te ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javnebezbednosti. O tome nedvosmisleno svedo~e Pravila za policajce i policijuKneèvine Srbije iz 1835. godine. U wima je propisana du`nost pripadnikapolicije „da motri, da se ne ~ine kakovi sastanci ili dogovori, u kojima bise radilo {to protivu Praviteqstva, ili protivu druge koje vlasti, ili vo-op{te protivu ob{teg blagostawa. O ovakovim dogovorima, ako se samo na-~uje, policija du`na je odma one, koji bi to ~inili, uapsiti i vlastimanadle`noj prijaviti ji, koja }e svoje mjere u tome znati preduzeti“. Istove-tan zakqu~ak proisti~e i iz akta kojim je knez Milo{ preuredio beogradskupoliciju 1838. godine. Postavqaju}i za wenog rukovodioca Mihaila Teodo-rovi}a Germana, Milo{ mu nalaè da istraùje „pravo mi{qewe Beogra|a-na i u istom obitavaju}ih stranaca o nama i na{oj vladi“ i da „svagdadoznati starate se {ta se po granici cesarskoj ~ini i govori“. O ovome jeGerman trebao da izve{tava Kneza najmawe dva puta mese~no, a po potrebi iodmah po saznawu.

Aktivnosti tajne policije u drugoj polovini XIX veka ogledaju se i krozustanovu prekih sudova. To su u stvari bili okru`ni sudovi, koji su u pojedi-nim posebnim situacijama progla{avani za preke sudove. Takav status jenpr. 1850, 1855. i 1861-1866. godine davan sudovima okruga Uì~kog, â~an-skog i Rudni~kog – za su|ewe u~iniocima krivi~nih dela hajdu~ije, razboj-ni{tva i javnog nasiqa. Posle smrti Kneza Mihaila 1868. godine, usledvelikog uznemirewa u zemqi, 30. maja 1868. godine, progla{eno je preko su-|ewe u celoj Kneèvini, {to }e u unutra{wosti Srbije potrajati do 18. jula,a u Beogradu do 31. oktobra te godine. Po~etak srpsko-turskog rata tako|e jepodstakao dono{ewe Zakona o prekom sudu (18. juna 1876. i 1. decembra 1877).Usled Timo~ke bune donet je Zakon o prekom sudu, 21. oktobra 1883. godine, aposledwi zakon, donet za vreme Srpsko-bugarskog rata, vaìo je samo zaOkrug pirotski (od 15. decembra 1855. do 10. juna 1887). Ustav iz 1888. godineje izri~ito zabranio bilo kakve preke sudove, pa je tako u posledwoj decenijiXIX veka ta ustanova i{~ezla iz srpskog pravosu|a.4

Vojnoobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije se institucionalno obrazu-je u sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena re-

Tajna policija u Srbiji 1831-1941.

7

3 Milosavqevi}, Bogoqub, Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija, 1997, str 98. I-III

4 Gojkovi} Milo{, Istorija jugoslovenskog vojnog pravosu|a, Beograd: NIC Vojska, 1999, str. 39

organizacija vojske srpske. Naime, do 1876. godine Kneèvina Srbija nijeimala General{tab, tako da se poslovima vojne {pijunaè i kontra{piju-naè bavilo Op{te vojno odeqewe Ministarstva vojnog. Tako je na primer,vojna kontra{pijunaà u redovima Drinske vojske 1876. godine otkrila aus-tro-ugarsku {pijunku Jovanku Merkus, koja je prethodno bila infiltriranau najuè rukovodstvo Hercegova~kog ustanka.5

U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo nakon toga, u Srbiji jestvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa neoficijelnim nazivom „Iz-ve{tajni odsek“. Naime, ova slu`ba je Uredbom od 1876. godine ustanovqenanajpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glavnog general{taba vojskeKneèvine Srbije. Prema toj Uredbi, zadaci Izve{tajnog odseka bili su: do-bavqawe podataka o ja~ini, poloàju i nameri neprijateqevoj; rukovo|ewedostavqa~ke slu`be i pribirawe i sastavqawe podataka iz novina; nadzornad korespondencijom, koja ide od vojske u pozadnost i odavde k vojsci; pri-birawe karata i statisti~kih podataka). Prema tome, u radu ove slu`be bilisu prisutni i obave{tajni i bezbednosni sadràji, a u zna~ajnoj meri i kori-{}ewe legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad (prikupqawe saznawa prekovojno-diplomatskih predstavnika, selekcija podataka iz strane {tampe idr.). U isto vreme u pograni~nim oblastima obave{tajno su radili ‘andar-merijski oficiri, kao i oficiri iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija,Zaje~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo). Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zado-voqila potrebe komandovawa u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine isrpsko-bugarskom ratu 1885. godine.6

Kasnije, zakonom o novom ustrojstvu vojske od 1883. godine ustanovqavajuse {tabovi divizijskih oblasti koji dobijaju svoje organe odgovorne zaobavqawe navedenih obave{tajnih poslova. Tokom 1884. godine doneta jeuredba kojom je izmewena struktura Glavnog general{taba tako {to je Ope-rativno odeqewe dobilo dva odseka – unutra{wi i spoqni. Ovim promena-ma, tj. formirawem Spoqnog odseka Operativnog odeqewa Glavnoggeneral{taba kona~no je obrazovana srpska vojnoobave{tajna slu`ba.

1.2. Obave{tajna i kontraobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije (1899-1918)

Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila infe-riornija u odnosu na vojnu, bio je period od samo nekoliko meseci 1900. godi-ne kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnojdelatnosti bio poveren Ministarstvu unutra{wih dela. Naime, prema Us-trojeniju centralne dràvne uprave u Kwaèvstvu Srbije od 1862. godine sakasnijim izmenama i dopunama, u Ministarstvu unutra{wih dela usta-

Milan Milo{evi}

8

5 „Jovanka Merkus – la`na Holan|anka", u: Kriminalna biblioteka, br. 21 (1927), str. 497-499.6 Bogdanovi}, Branko, „Obave{tajno-izvi|a~ka slu`ba u srpskoj-turskim ratovima

1876-1878. godine“, u: Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, br. 29-30/1995-1996, str. 96; Ratko-vi}-Kosti}, Slavica, „Neka iskustva i pouke iz srpsko-bugarskog rata 1885. godine“, u: Voj-

noistorijski glasnik, br. 1-3/1999, str. 56, 57.

novqeno je Odeqewe za poverqive policijske poslove sa zadatkom „da se sta-ra za odràvawe unutra{weg dràvnog poretka i op{te zemaqskebezbednosti“ (~l. 27a). Ovaj propis je stupio na snagu 5. oktobra 1899, ali jeukinut ve} 27. jula slede}e godine.7

S druge strane, zadaci i predmet interesovawa Izve{tajnog odsekaKraqevine Srbije bili su tipi~ni za strategijsku ofanzivnu vojnoobave-{tajnu slu`bu. Naime, u Uredbi o |eneral{tabnoj struci iz 1902. godine na-vodi se da ona izu~ava „organizaciju, formaciju, dislokaciju, nastavu icelokupnu ubojnu spremu, kao i da sre|uje podatke o tome; da vr{i studiju su-sednih dràva sa gledi{ta vojno-geografskog, vojno-statisti~kog, voj-no-administrativnog i fortifikacijskog; da prati uop{te vojno razvi}estranih velikih sila u ciqu usavr{avawa na{e vojske, kao i unutra{we po-liti~ko-ekonomsko stawe wihovo“8.

Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u Srbijiposebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine i pov-ratka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira se aus-tro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwanajvi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planuza{tite unutra{we bezbednosti.9 Zna~ajni uspesi na obave{tajnom planu uovom periodu i kasnije, tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine os-tvareni su, pre svega, primenom legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad: sa-radwom sa savezni~kim vojnoobave{tajnim slu`bama, zatim prikupqawemsaznawa preko diplomatsko-konzularnih predstavnika, kao i ispitivawemizbeglica, dezertera i ratnih zarobqenika (hvatawe ‘ivog jezika i sl.).Osim toga, maksimalno intenzivno je vr{eno izvi|awe, pre svega tradici-onalnim tehnikama, tj. osmatrawem i borbenim dejstvima kowice i izvi-|a~kih organa, ali i izvi|awem iz vazdu{nog prostora putem aviona ibalona, kao i radio-izvi|awem. U isto vreme je znatno poja~an i klasi~niobave{tajni rad na frontovima, a nakon povla~ewa vojske preko Albanije iu inostranstvu.

Od po~etka XX veka bezbednosne institucije Kraqevine Srbije bile su upermanentnom sukobu sa odgovaraju}im slu`bama Austro-ugarske monarhije(„Evidencbiro“), {to je posebno do{lo do izraàja nakon aneksione krize1908. godine. Naime, austrijska {pijunaà od tada intenzivira delovawesvojih rezidentura u Beogradu, Ni{u, Negotinu, Prizrenu i Solunu, kao ipunktova u Temi{varu, Zagrebu, Sarajevu i Petrovaradinu, a kontra{piju-naà znatno poja~ava represiju protiv „panslovenskih agitatora“ na unu-


9

7 Uporedi: Zbornik zakona i uredaba (kw. I), Beograd: Srpska kraqevska dràvna {tamparija,1913, str. 122; @ivanovi}, Toma, Zakonski izvori krivi~nog prava Srbije i istorijski razvoj

wegov i wenog krivi~nog pravosu|a od 1804 do 1865, Beograd: Nau~no delo, 1967, str. 87, 888 \or|evi}, Obren, Leksikon bezbednosti, Beograd: Privreda publik, 1989. str. 163.9 Ekme~i}, Milorad, „Austro-ugarska obavje{tajna slu`ba i Majski prevrat u Srbiji 1903.

godine“, u: Istorijski ~asopis, god. XXXII (1985), str. 214-219 i daqe.

tra{wem planu. Pariraju}i ovome, srpski kontraobave{tajci su do 1915.godine otkrili i uhapsili ve}i broj agenata, uspe{no presretali golube-pi-smono{e i onemogu}avali brojne druge {pijunske aktivnosti. Istovremenose u ofanzivnom obave{tajnom radu posebno istakao pukovnik Le{janin, ta-da{wi srpski vojni ata{e u Be~u. Nakon okupacije Srbije i Crne Gore, uspe-{no je suzbijana propaganda Evidencbiroa, kojom je zagovarano stvarawe„Jugoslavije“ u okviru Austro-ugarske monarhije, a ukoliko to ne bi bilomogu}e, onda obnavqawe Crne Gore kao samostalne dràve.10

U okupiranoj Srbiji (1915-1918) austro-ugarski i bugarski okupatori suintenzivno koristili rigorozne metode odmazde, ali i suptilnije mere po-liti~ke policije, kao sredstvo kojim je trebalo: „slomiti mo} srpstva i pro-tiv wega izgraditi bedem.“ U austro-ugraskoj okupacionoj zoni ovomdelatno{}u bavilo se Politi~ko odeqewe Vojnog generalnog guvernmana zaSrbiju, u ~ijem su sastavu bili obave{tajni i policijski odsek. U To-pli~kom ustanku 1917. godine Evidencbiro i bugarska vojnoobave{tajnaslu`ba (trupna) delovale su stru~no, primenom razli~itih organizacionihoblika, metoda i sredstava. Kao izvore saznawa koristili su svoje agente in-filtrirane me|u ustanike, zaplewenu ustani~ku arhivu, pripadnike kontra-~eta i sl. Nasuprot tome, obave{tajna aktivnost ustanika bila je u osnovidefanzivna i nije bila institucionalizovana. Osim toga, ni Danilo Kala-fatovi}, u to vreme na~elnik Obave{tajnog odeqewa Vrhovne komandeSrpske vojske u Solunu, nije koordinirao obave{tajnu aktivnost topli~kihustanika.11

Izve{tajni odsek organizuje i rukovodi obave{tajnom i kontraobave-{tajnom delatno{}u u vojsci i prema woj u Srbiji sve do 1917. godine, kadase preimenuje u Obave{tajno odelewe Vrhovne komande Srpske vojske. Taslu`ba je do povla~ewa srpske vojske preko Albanije delovala samostalno, azatim, do kraja rata, sa direktnim osloncem na savezni~ke slu`be. Pri krajuratnih operacija, obave{tajnom slu`bom na Solunskom frontu, Krfu, oslo-bo|enoj i zauzetoj teritoriji rukovodili su: a) na frontu i voji{nom pros-toru obave{tajnim i kontraobave{tajnim aktivnostima rukovodio jeObave{tajni odsek Operativnog odeqewa Vrhovne komande – u ~ijem je sasta-vu bila „policijska sekcija za defanzivnu obave{tajnu slu`bu“, kao i Ratnipres biro; b) u inostranstvu pri savezni~koj Vrhovnoj komandi bili su „de-legati Vrhovne komande“ (Pariz, Rim, Solun); v) u pozadini Solunskogfronta i kasnije u Srbiji kontraobave{tajnim radom rukovodio je \eneral-{tabni odsek Op{teg odeqewa Ministarstva vojnog.

Milan Milo{evi}

10

10 Uporedi: Ronge, Maks, Razvedka i kontrrazvedka, Moskva: Voenizdat, 1937. str. 14-19 idaqe; Ostoji}, Petar Iv., Propaganda, Beograd: Prosveta, 1940, str. 128-134.

11 Uporedi: Obradovi}, Milan, „Obave{tajne slu`be ustanika i okupatora u Topli~kom us-tanku 1917. godine“, u: Leskova~ki zbornik, br. 28 (1988), str. 149-157; êtni~ki rat, Beo-grad: Sedma sila, 1940, str. 23-27 i sl.

2. Tajna policija u vreme Kraqevine Jugoslavije (1918-1941)

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca – prvejugoslovenske dràvne zajednice, koja je 1920. godine dobila naziv Kraqevi-na SHS, a 1929. godine Kraqevina Jugoslavija, postavqeni su temeqi prvogjugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a samim tim i novi organi taj-ne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbednosne i obave{tajneslu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela iMinistarstva unutra{wih dela, kao i wima podre|ene ustanove. U ovom sis-temu je egzistirala i ‘andarmerija, pre svega kao okosnica unutra{we i jav-ne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstvenu (vidovsku) obave{tajnuslu`bu. Bilo je i poku{aja uspostavqawa „privatnih“ obave{tajnih organi-zacija u slu`bi dnevne politike kneza Pavla i Dragi{e Cvetkovi}a (npr.pod legendom firme „Ujka A.D.“ iz Beograda), ali su takva nastojawa ubrzo„provaqena“.12

Kao pomo}ni rod vojske, ‘andarmerija je bila funkcionalno podre|enaMinistarstvu unutra{wih dela i wegovim organima u banovinama, okruzi-ma i srezovima. Pripadnici ‘andarmerije u najve}oj meri su se angaòvalina poslovima otkrivawa po~inilaca krivi~nih dela, prikupqawu dokaza otakvim delima i li{avawu slobode i predaji osumwi~enih nadle`nim dr-àvnim organima, a delovali su i na planu pronalaèwa lica za kojima jeraspisana poternica i nadzirali kretawe lica osumwi~enih za ugroàvawebezbednosti dràve. Osim toga, ‘andarmerija se bavila i kontraobave{taj-nom delatno{}u, naro~ito u pograni~nim oblastima, a u nekim periodima(do 1937. i nakon 1940. godine) i ofanzivnim agenturnim radom prema inos-transtvu.

Obave{tajna slu`ba ‘andarmerije bila je organizovana kroz civilne ivojne obave{tajne centre. Vojnoobave{tajni centri za ‘andarmeriju bile suarmijske i divizijske oblasti – svaka za svoju teritoriju, a civilni („gra-|anski“) centri bile su Kraqevske banske uprave i samo Ministarstvo unu-tra{wih poslova. Organizacione jedinice ‘andarmerije na terenu bile supot~iwene navedenim obave{tajnim centrima, {to zna~i da je obave{tajnaslu`ba ‘andarmerije bila dosledno centralizovana.13

Obave{tajnu slu`bu resora spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavijepredstavqao je Dvanaesti odsek politi~kog odeqewa MIP ~iji je oficijel-ni naziv bio Odsek za obave{tajnu slu`bu.14 Tako|e, treba ista}i, da je prak-sa Kraqevine Jugoslavije poznavala i ustanovu policijskog ata{ea, koja je


11

12 Kozi} Mile, Potpisnik pakta: Prilozi za biografiju Dragi{e Cvetkovi}a, Ni{: Prosve-ta, 1995, str. 47, 48.

13 O obave{tajnom delovawu jugoslovenske ‘andarmerije vidi: Biv{a jugoslovenska vojno-oba-

ve{tajna slu`ba (kw. I), Beograd: JA, 1948, str. 32, 33 i daqe.14 Vidi Uredbu sa zakonskom snagom o ure|ewu MIP i diplomatskih i konzularnih zastupni-

{tava Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu (u: „Slu`bene novine“, br. 187 – LXV od 18.08. 1939).

bila vezana za probleme dràvne bezbednosti. Naime, na osnovu sporazumaiz 1937. godine, delegat jugoslovenske policije upu}en je u Berlin, dok je izNema~ke u Beograd do{ao predstavnik Gestapoa.

Organi dràvne bezbednosti monarhisti~ke Jugoslavije fakti~ki su ru-kovodili logorima za internaciju („prijemnim logorima“) u periodu1919-1922. i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu, Poà-revcu, Smederevskoj Palanci, Subotici i drugim mestima, a sluìli su zaizolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (habzbur{ki lo-jalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Ina~e, tretman u ovimlogorima bio je znatno blaì od tretmana interniranih lica u odgovaraju-}im ustanovama FNRJ po~ev od 1949. godine, tj. od tretmana u tada{wim lo-gorima (Goli otok, Sveti Grgur i dr.) i zatvorima (Bile}a, Zabela i dr.).

2.1 Bezbednosno-obave{tajne ustanove Ministarstva vojske i mornarice

Vojnoobave{tajna slu`ba prve Jugoslavije razvijala se u kontinuitetu savojnom obave{tajnom slu`bom Kraqevine Srbije koja, kao {to je istaknuto,od 1917. godine nosila naziv Obave{tajno odeqewe Vrhovne komande Srpskevojske. Po zavr{etku operacija i zakqu~ewu primirja karajem 1918. godine,oruàne snage su ostale u mobilnom stawu. Obave{tajnom slu`bom tada jerukovodila Vrhovna komanda, ali je to rukovo|ewe postepeno prelazilo u de-lokrug rada Ministarstva vojske i mornarice. Do prelaska u redovno stawedo{lo je tek aprila 1920. godine.

Posle formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{ena je re-organizacija i transformacija oruànih snaga nove dràve. Izme|u osta-log, formiran je 1920. godine Glavni general{tab Jugoslovenske Vojske, kojije ~inilo pet odeqewa: a) operativno, b) obave{tajno, v) saobra}ajno, g) nas-

tavno i d) istorijsko odeqewe. Prema Uredbi iz 1923. godine Obave{tajnoodeqewe Glavnog general{taba delilo se na ~etiri sekcije, kojom su Ured-bom iz 1927. godine preimenovane u odseke (I-IV). Tokom 1937. godine ovimodsecima pridodata je i Sekcija za vezu sa stranim vojnim izaslanicima15.

Takva struktura general{taba zadràna je sve do 1939. godine, kada jeizvr{ena reorganizacija kojom su svi general{tabni poslovi podeqeni natri direkcije: a) organizacijsku, b) obave{tajnu i v) operativno-pozadinsku.Prema tome, u periodu od 1939. do 1941. godine, Obave{tajna direkcija Gene-

ral{taba JV bila je centralni organ rukovo|ewa, planirawa i organizo-vawa celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti kako u zemqitako i prema inostranstvu, razvijen za potrebe odbrane dràve i za{titeoruànih snaga. Centralizacija obe aktivnosti omogu}avala je racionalnokori{}ewe prikupqenih saznawa i uticala je da se zadaci efikasnijeizvr{avaju. Ina~e, u periodu od 1920. do 1939. godine, poslove vojne slu`be

Milan Milo{evi}

12

15 O razvoju vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije (1918-1941) detaqnije vidi: Biv-

{a jugoslovenska vojno-obave{tajna slu`ba (kw. II), Beograd: JA, 1948, str. 1- 8 i daqe.

bezbednosti vr{ili su II sekcija (odsek) – kao vojna kontraobave{tajnaslu`ba i III sekcija (odsek) – koja se bavila poslovima preventivne bezbe-dnosti, suzbijawe strane propagande, pra}ewem {tampe (OSINT) i sl.

Obave{tajna direkcija general{taba JV je u svom sastavu imala triodeqewa: obave{tajno, koje je predstavqalo vojnoobave{tajnu slu`bu, kon-traobave{tajno, koje je delovalo kao vojna slu`ba bezbednosti i {ifarskoodeqewe.

Prvo obave{tajno odeqewe imalo je zadatak da operativno planira, orga-nizuje i rukovodi obave{tajnim aktivnostima s ciqem prikupqawa obave-{tajnih podataka o ukupnoj dru{tvenoj i politi~koj situaciji u susednim idrugim zemqama i wihovim namerama i aktivnostima na politi~kom i voj-nom planu. U okviru tih aktivnosti obave{tajno odeqewe je poseban interesiskazivalo za podatke vojne prirode, kao {to su: usvojena doktrina i koncep-cija ratovawa susednih zemaqa, organizacija, brojno stawe, personal, raspo-red i moral vojnih formacija, kvalitet naoruàwa, namenska proizvodwa zapotrebe oruànih snaga i sli~no. To odeqewe se bavilo i planirawem odno-sa JV sa stranim armijama. S tim u vezi obave{tajno istraìvawe, odnosnoaktivnost na prikupqawu obave{tajnih podataka, wihovoj analizi, proce-ni, integraciji i davawu na uvid General{tabu bio je sloèn i delikatanposao.

Obave{tajni podaci su prikupqani kori{}ewem legalnih mogu}nosti,odnosno preko jugoslovenskih vojnih izaslanika kod stranih armija, kao ipreko pograni~nih obave{tajnih centara – odeqewa primenom agenturnogmetoda i izvi|awem. Grani~ni obave{tajni centri bili su sme{teni u ko-mandama vojnih okruga ili komandama sektora grani~nih jedinica koji su senalazili u gradovima uz granice susednih dràva. Tako, na primer, obave-{tajni centri usmereni prema Ma|arskoj bili su locirani u Subotici iOsijeku, a prema Bugarskoj u Pirotu i Negotinu. Centri su podatke pri-kupqali prete`no tajnim i prikrivenim metodima. Izvi|awe su sprovodi-li grani~ni vojni organi i specijalne jedinice kopnene vojske i Ratnogvazduhoplovstva jugoslovenske vojske.

Kada je re~ o vojnim izaslanstvima, Kraqevina SHS se u po~etkuoslawala na vojne ata{ee srpske vojske, ~iji broj nije bio veliki. Oni su za-dràli svoja mesta u savezni~kim zemqama i u vreme Prvog svetskog rata. Na-kon ujediwewa zemqe i reorganizacije oruànih snaga (vojske i mornarice),preduzimane su mere za pro{irewe mreè vojnih izaslanstava, prvenstveno uzemqama neutralnim u Prvom svetskom ratu. Kasnije su uspostavqena iza-slanstva i u susednim zemqama, odakle je dolazila opasnost po bezbednostzemqe, kao i u Nema~koj, koja je bila glavni oslonac i podstreka~ tih opa-snosti. Jugoslovenski vojni ata{ei su se koristili svim formama i metodi-ma legalnog i ilegalnog rada, postiù}i pri tom dobre rezultate. Ni posleokupacije Jugoslavije vojna izaslanstva u savezni~kim i neutralnimzemqama nisu prekidala rad.


13

Drugo obave{tajno odeqewe (kontraobave{tajno) delovalo je sa osnovnimzadatkom kontraobave{tajne za{tite svih vojnih ustanova, komandi i {ta-bova jedinica jugoslovenske vojske. Predstavqalo je defanzivnu vojnu kon-traobave{tajnu slu`bu, ali i unutra{wu obave{tajnu slu`bu bezbednosti,budu}i da je vodila dosijea o hrvatskom i makedonskom separatizmu, Kultur-bundu, emigrantima, vojnim beguncima itd. Na organizacionom planu toodeqewe su ~inili kontraobave{tajni odseci u teritorijalnim vojnim or-ganima i kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske. Kon-traobave{tajni odseci u vojnim teritorijalnim organima predstavqali suosnovne kontraobave{tajne organe u komandama vojnih oblasti i delovali suprevashodno na kontraobave{tajnoj za{titi vojnih teritorijalnih organa,ustanova, objekata i zavoda na prostoru jedne armijske oblasti. Bili su po-dre|eni kontraobave{tajnim odsecima u komandama armijskih oblasti. Na-suprot tome, kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojskebili su podre|eni komandantima jedinica i morali su za bilo kakve repre-sivne (operativne) mere da traè wihovu saglasnost. Tako|e, odre|ene kon-traobave{tajne poslove vr{ili su a|utanti komandanta na nivou puka ibataqona, i to preko stare{ina ~eta i uspostavqawem agenturne mreè.

U toku 1937. godine formirana je pri Glavnom general{tabu JV posebna,strogo konspirativna i legendirana vojnoobave{tajna slu`ba pod nazivom„M otsek obave{tajnog odeqewa“, koji je kasnije preimenovan u Servis tajne

vojno-obave{tajne slu`be (S-TVOS).16 „M otsek“ je zvani~no bio sistemati-zovan kao êtvrti odsek Drugog obave{tajnog odeqewa, ali je funkcionalnodirektno bio vezan za na~elnika Obave{tajne direkcije General{taba. Cen-trala te slu`be bila je u Beogradu, u prostorijama General{taba i konspira-tivnim stanovima, dok je na terenu delovala iz 12 obave{tajnih centara uzemqi i jednog u inostranstvu (Bern, [vajcarska). Delovala je kao spoqnaobave{tajna i ofanzivna kontraobave{tajna slu`ba, primewuju}i iskqu~i-vo tajne metode uz maksimalne mere predostro`nosti. S obzirom na tada{weistorijske okolnosti, osnovni zadatak te slu`be bio je prikupqawe obave-{tewa od izuzetnog zna~aja za odbranu zemqe. S tim u vezi, kori{}en je kla-si~an (agenturni) metod, ali, zbog dodatne konspirativnosti, u samomagenturnom radu nije primewivano na~elo stalnosti. U kontraobave{tajnojsferi, slu`ba je delovala bez egzekutivnih ingerencija i pod legendom, tj. sa-mo je prikupqala saznawa, dok su represivne mere preduzimale druge jugoslo-venske slu`be. Najzad, „M otsek“, odnosno S-TVOS uspeo je da uspostavivredna obave{tajna upori{ta, tj. da ugradi agenturu u rumunsku, ma|arsku ibugarsku obave{tajnu slu`bu. Izvor zna~ajnih saznawa bila je i saradwa us-postavqena sa stranim obave{tajnim slu`bama, i to kontinuirana saradwa

Milan Milo{evi}

14

16 Prvobitni legendirani naziv („M otsek“) ta slu`ba je dobila po sredwem slovu wenogprvog rukovodioca Gojka M. Jovanovi}a, dok je u vreme kada je wom rukovodio Ugqe{a Po-povi} preimenovana u S-TVOS. O samoj slu`bi, vidi: Popovi} Ugqe{a, op. cit., str. 42 idaqe. Biv{a jugoslovenska... (kw. I), str. 17-19 i daqe; (kw. II), str. 8-10.

sa britanskom, a povremena sa obave{tajnim slu`bama Francuske, Gr~ke,Poqske, êhoslova~ke i SSSR.

Tre}e odeqewe ({ifarsko) bilo je podeqeno na odsek za izradu {ifre iodsek za dekripciju: Odsek za izradu {ifre je odre|ivao konkretne {ifre iizra|ivao {ifrovana dokumenta i to za potrebe me|usobnog op{tewa ko-mandi JV razli~itih nivoa u ratu i u miru, za odràvawe veze Prvog (obave-{tajnog) odeqewa sa vojno-diplomatskim predstavnicima u inostranstvu, zaodràvawe veze sa agenturom, kao i za potrebe drugih organa i ustanova. Odsek

za dekripciju se bavio dekriptovawem uhva}enih poruka i dokumenata vojnihkomandi stranih dràva prema kojima su obave{tajni i kontraobave{tajniorgani Kraqevine Jugoslavije obave{tajno delovali.

Organizacija obave{tajnog rada u samim jedinicama JV zasnivala se nana~elu koncentracije, {to zna~i da su i obave{tajna i bezbednosna kompo-nenta bile objediwene kod svakog obave{tajnog organa. Centar sveukupneobave{tajne aktivnosti u armijskoj oblasti bio je {tab armijske komande.Zbog toga su komandantu armije, pored trupa, {tabova i ustanova wegove ar-mijske oblasti, bile pot~iwene i grani~ne trupe u wegovoj odgovornosti,kao i komande onih jedinica ‘andarmerije koje nisu bile neposredno podre-|ene policijskim vlastima. U okviru toga {tab komande divizijske oblastipredstavqao je centar bezbednosne delatnosti date divizijske teritorije i,istovremeno, centar ofanzivnog obave{tajnog rada prema susednoj zemqi urejonu dodeqenom toj diviziji, dok je celokupnom tom aktivno{}u rukovo-dio komandant divizijske oblasti.17

2.2. Organi bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova

Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije imalo je pr-venstveni zadatak da centralizovano organizuje i vodi sve poslove iz oblas-ti unutra{we bezbednosti, ukqu~uju}i suprotstavqawe delatnosti stranihobave{tajnih slu`bi, ekstremne politi~ke (teroristi~ke) emigracije pore-klom iz Jugoslavije i eksponenata unutra{weg ekstremizma i terorizma.Osnovano je ve} 7. decembra 1918. godine kao vrhovna upravna i nadzornavlast nad svim upravno-policijskim vlastima i organima u zemqi. Zakonomo unutra{woj upravi od 19. juna 1926. godine, Uredbom o ure|ewu Ministar-stva unutra{wih poslova od 25. jula 1929. godine i Zakonom o uvo|ewu vrhov-ne dràvne uprave od 31. marta 1929. godine, redefinisana je wegova nadle`nosti organizacija, a posledwa reorganizacija sprovedena je 1940. godine.

Prva Uredba o organizaciji i nadle`nostima Ministarstva unu-tra{wih dela Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca doneta je 8. maja 1919.godine na osnovu pomenutog Kraqevog ukaza od 7. decembra 1918. godine. Mi-nistarstvo je, prema toj uredbi, imalo slede}e organizacione jedinice: Ka-


15

17 Uput za obave{tajnu slu`bu, Ministarstvo vojno i Mornarice Kraqevine SHS, Beograd,1921, str. 14, 19-21.

binet ministra, Upravno odeqewe, Samoupravno odeqewe, Odeqewe za javnubezbednost i Inspektorsko odeqewe. U okviru Ministarstva delovalo je iOdeqewe za Banat, Ba~ku i Barawu od 22. februara 1919. godine. U Minis-tarstvu su bila i odeqewa koja su obavqala poslove policijske struke u po-krajinama: Odeqewe za Bosnu i Hercegovinu, Odeqewe za Hrvatsku iSlavoniju, Odeqewe za Dalmaciju, Odeqewe za Slavoniju i Ra~unovodstvoiz 1919. godine.

Nadle`nost odeqewa bila je odre|ena ~lanovima 7-13. date uredbe. Takoje u nadle`nost Odeqewa za javnu bezbednost spadalo starawe kako o javnoj,tj. li~noj i imovinskoj bezbednosti gra|ana, tako i starawe o dràvnoj be-zbednosti. Prema tome, u ovoj fazi jo{ uvek nije postojala slu`ba dràvnebezbednosti u institucionalnom smislu. Me|utim, ovakvo re{ewe je ubrzonapu{teno, o~igledno zbog sve ve}ih problema na planu unutra{we bezbe-dnosti koji su 29. decembra 1920. godine rezultirali dono{ewem „Obznane“.

Prema uredbi iz 1919. godine, Ministarstvo unutra{wih dela je ozna~e-no kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskimvlastima i organima u celoj zemqi. U nadle`nost Ministarstva spadali su:unutra{wa uprava zemqom, nadzor nad samoupravnim telima i ustanovama,starawe o li~noj, imovinskoj i dràvnoj bezbednosti i o javnom redu, miru ispokojstvu u zemqi, starawe da podru~ne vlasti pravilno primewuju zakone,raspravqawe administrativnih sporova i ostalih slu~ajeva koji su speci-jalnim zakonima stavqeni u nadle`nost Ministarstva, starawe o javnom mo-ralu, nadzor nad javnom pomo}i i radom dobrotvornih dru{tava, starawe onapretku bezbednosne struke i pripremawe zakonskih projekata i ostalogpotrebnog materijala u tom ciqu, kao i obavqawe svih ostalih poslova kojisu specijalnim zakonom stavqeni u nadle`nost ovog ministarstva.

Re{ewem Ministarstva unutra{wih dela iz decembra 1920. godine izOdeqewa za javnu bezbednost izdvojeni su i preneti u nadle`nost posebne or-ganizacione jedinice svi poslovi koji se odnose na bezbednost dràve. Time jeobrazovano Odeqewe dràvne za{tite, dok je starawe o li~noj imovinskoj be-zbednosti ostalo u nadle`nosti Odeqewa za javnu bezbednost. Smatrano je dase starawe o bezbednosti dràve manifestuje u nadzoru, spre~avawu i represi-ji rada na izdaji zemqe, veleizdaji, {pijunaì, falsifikovawu novca, idràvnih hartija od vrednosti, i nadzoru u ciqu preventivnom: nad fabrika-cijom i prodajom oru`ja, municije i raznih eksploziva; {tampom, zborovimai udruèwima, sumwivim strancima i uop{te nad svima pojavama i li~nosti-ma koje mogu ugroziti dràvnu bezbednost.18

U sklopu op{te reorganizacije vrhovne dràvne uprave, Ministarstvounutra{wih dela je 1929. godini promenilo naziv u Ministarstvo unu-tra{wih poslova. Po novom ustrojstvu, Ministarstvo je imalo ~etiriodeqewa i Generalni inspektorat unutra{we uprave (umesto ranijeg In-

Milan Milo{evi}

16

18 Alimpi}, Du{an, Policijski re~nik (kw. I), Beograd:Geca Kon, 1924, str. 56.

spektorskog odeqewa). U sastav Upravnog odeqewa u{ao je i Kabinet minis-tra. Tokom 1931. godine poslovi op{te statistike preneti su iz nadle`nostiPredsedni{tva Ministarskog saveta u nadle`nost Ministarstva unu-tra{wih poslova. Posledwa reorganizacija Ministarstva izvr{ena je kra-jem 1940. godine, u sklopu sprovo|ewa mera ratne pripravnosti19.

Nadle`nosti ovog ministarstva vidqive su iz wegove podele na odeqewakojih je, prema Uredbi o ure|ewu Ministarstva unutra{wih poslova, od 25.jula 1929. godine, bilo ~etiri: 1) Odeqewe za dràvnu za{titu (nadle`no zastarawe o dràvnoj bezbednosti, suzbijawu antidràvne i razorne propa-gande i za policijsku obave{tajnu slu`bu); 2) Odeqewe javne bezbednosti

(starawe o li~noj i imovinskoj bezbednosti, suzbijawe kriminaliteta, red ibezbednost javnog saobra}aja, zborovi i udruèwa, ‘andarmerija i vrhovnakontrola nad radom policijskih vlasti, ukqu~uju}i organizovawe i usav-r{avawe policije, disciplinski nadzor nad policijom i sl.); 3) Upravno

odeqewe (starawe o svim poslovima resora koji nisu direktno dodeqeni dru-gim odeqewima, a naro~ito pitawa dràvqanstva, zavi~ajnosti, maticagra|anskih stawa i sl.); i 4) Odeqewe za samoupravu (stara se o „unapre|ivawui razvijawu samoupravnih tela i wihovih ustanova, kao i o wihovom pravil-nom funkcionisawu i vodi nadzor nad samoupravnim vlastima“).

Navedena ~etiri odeqewa daqe su se delila na odseke, odeqke i referate.Prvo i Drugo odeqewe sa~iwavali su zajedno Vrhovnu policijsku upravu,koja stoji pod jednim pomo}nikom ministra. Prvo odeqewe imalo je: 1) Odsekza suzbijawe unutra{we antidràvne i razorne propagande i akcije sa oba-ve{tajnom slu`bom (Prvi odsek); 2) Odsek za suzbijawe spoqa{we anti-dràvne propagande i akcije sa obave{tajnom slu`bom (Drugi odsek); 3)Odeqak (referat) za policijski nadzor nad strancima i putni~kim saobra-}ajem (preimenovan 1940. godine u Odsek za nadzor nad strancima, izbeglica-ma i kretawem putnika); 4) Administrativni odeqak (referat) i 5) Odeqak(referat) za {tampu. Najzad, Generalni inspektorat unutra{we uprave jevr{io kontrolu celokupne unutra{we uprave u ime ministarstva.

Organizacija vr{ewa policijskih poslova ukqu~uju}i i dràvnu bezbe-dnost, na terenu je po~ivala na podru~nim organima Ministarstva unu-tra{wih poslova i jedinicama ‘andarmerije. Kao podru~ni organipostojale su op{te upravne vlasti i mesne policijske vlasti. Op{te upravnevlasti mewale su se zavisno od promena u administrativo-teritorijalnojorganizaciji, tako da su do 1929. godine op{te upravne vlasti bili veliki‘upani (u oblastima), sreski na~elnici ili poglavari (u srezovima) iupravnik grada Beograda, a od 1929. godine ban (u banovinama), sreski na~el-


17

19 Arhivsku gra|u o resoru unutra{wih poslova u vladama Kraqevine SHS/Jugoslavija,ukuqu~uju}i izbegli~ku vladu (1918-1945), vidi u fondovima Arhiva Jugoslavije - sign. AJ14, 83, 135 i dr.

nik (u srezu), upravnik grada Beograda i gradski na~elnik sa funkcijamasreskog na~elnika.20

Uprava grada Beograda bila je najzna~ajnija teritorijalna organizacionajedinica Ministarstva unutra{wih dela, a vr{ila je upravne i policijskeposlove na teritoriji Beograda, Zemuna i Pan~eva sa najbliòm okolinom.Uprava je imala pet odeqewa, i to: a) Administrativno odeqewe, b)Odeqewe op{te policije, v) Odeqewe krivi~ne policije, g) Odeqewe sao-bra}ajne policije, i d) Odeqewe tehni~ke policije. Svako odeqewe se delilona odgovaraju}i broj odseka, a ovi na potreban broj odeqaka ili referata.Upravnik grada Beograda je, prema istoj uredbi bio duàn da „vodi staraweo bezbednosti dràve“ u prestonici i da o tome svakodnevno izve{tavakraqa (usmeno) i ministra unutra{wih poslova (pismeno, a po nare|ewu iusmeno).

Kao vode}a slu`ba unutra{we bezbednosti, tj. kao teritorijalna kontra-obave{tajna slu`ba i slu`ba za za{titu ustavnog poretka (politi~ka polici-ja) delovalo je Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda. Ono je, prekosvojih organizacionih jedinica, suzbijalo unutra{we i spoqne antidràvnedelatnosti, vodilo istrage protiv po~inilaca politi~kih krivi~nih dela ika`wavalo ili optuìvalo okrivqene Sudu za za{titu dràve. Odeqewe jeimalo devet odseka od kojih je svaki vodio istragu po svojoj liniji rada, a unu-tar svakog od wih postojao je odgovaraju}i broj odeqaka, odn. referata.

Prvi odsek – administrativni, vr{io je administrativne poslove Ode-qewa op{te policije, vodio arhivu i kwige ka`wenih ovog odeqewa, izda-vao dozvole za priredbe (javna okupqawa zabavnog i sportskog karaktera)itd. Drugi odsek – politi~ki, bavio se suzbijawem unutra{we antidràvnepropagande i delio se na tri odeqka : 1) Politi~ki za obave{tajnu slu`buprema politi~kim udruèwima, 2) Odeqak za evidenciju udruèwa, i 3)Odeqak za kontrolu {tampe i {tamparija. Tre}i odsek – specijalni obave-

{tajni (tj. kontraobave{tajni), bavio se suzbijawem spoqne antidràvnepropagande i {pijunaè, kontrolisao rad stranih diplomatsko-konzular-nih i kvazidiplomatskih predstavnika, kontrolisao strane dràvqane istrane ustanove, suzbijao teroristi~ke aktivnosti ukoliko su bile povezanesa inostranstvom, i vr{io kontrolu hotela i preno}i{ta. Navedene poslovevr{io je putem aktivnosti slede}ih odeqaka:

Bugarsko-albanski odeqak bavio se suzbijawem ilegalne aktivnosti iz Bugar-ske, i to prevashodno ekstremnog krila VMRO koji je imao svoje pripadnike me-|u studentima Beogradskog univerziteta, a pratio je i obave{tajnu aktivnost izbugarskog poslanstva u Beogradu. Po liniji Albanije nije se bavio albanskomobave{tajnom slu`bom (jer u to vreme ova slu`ba u ofanzivnom smislu nije nipostojala), nego prema ustanovama i institucijama onih dràva koje su razvija-

Milan Milo{evi}

18

20 Uporedi: Niketi}, Gojko, (izd.), Zakon o unutra{woj upravi od 19. 06. 1929. sa izmenama i do-

punama od 19. 07. 1929 i 09. 10. 1929. – sa uredbama i pravilnicima o wegovom izvr{ewu, Beo-grad, 1930, str. 1-57; Milosavqevi}, Bogoqub, op. cit., str. 108, 109.

le aktivnost prema Albaniji. Posle 1939. godine odeqak se orjenti{e na borbuprotiv albanskog separatizma, odn. iredentizma koji raspiruje fa{isti~kaItalija zagovaraju}i stvarawe protektorata „Velika Albanija“.

Ma|arski odeqak, se suprotstavqao delovawu ma|arske obave{tajne slu`bekoja je stvarala agenturu me|u Srbima i Ma|arima u Ba~koj i drugim krajevima.Neposredno pred Drugi svetski rat ma|arska obave{tajna slu`ba je bila poddirektnim uticajem nema~ke vojnoobave{tajne slu`be, ali i veoma agresivna.Poznato je na primer da je Dràvni sud za za{titu dràve osudio od 1933. do1939. godine ~ak 51 agenta ma|arske obave{tajne slu`be za dela {pijunaè.

Italijanski odeqak, se suprotstavqao delovawu italijanskih obave{taj-nih slu`bi koje su, nakon Prvog svetskog rata, dugo bile najaktivnije straneobave{tajne slu`be u delatnosti prema Jugoslaviji – naro~ito na planu voj-ne {pijunaè. Pred Drugi svetski rat, ovaj odeqak je po~eo nadzirati i ak-tivnost francuske obave{tajne slu`be, koja u me|uvremenu ipak nije stvori-la zna~ajnija obave{tajna upori{ta u Jugoslaviji.

Nema~ki odeqak, bavio se otkrivawem agenature nema~kih obave{tajnih slu`bi.Operativci ovog odeqka otkrili su vi{e agenata i utvrdili {pijunsko delo-vawe iz nema~kog poslanstva i ~ehoslova~ke ambasade u Beogradu. Osim toga,ovaj odeqak je suzbijao nema~ku propagandu i nadzirao pripadnike Kulturbun-da. Ina~e, [vapsko-nema~ki kulturni savez – Kulturbund (Schwaebisch-deutche

Kulturbund), je bila organizacija nema~ke nacionalne mawine (folksdoj~eri) uKraqevini Jugoslaviji. Oni su se organizovali od 1920. godine, a do 1941. suimali 402 mesne grupe sa 450.000 ~lanova. Pre rata su delovali legalno i ile-galno kao peta kolona. Odmah nakon okupacije pripadnici Kulturbunda su seukqu~ili u rad policijsko-upravnog aparata, a po~etkom 1942. godine su kaodobrovoqci masovno stupili u oruàne formacije SS.

Odeqak za ostale dràve, suprotstavqao se aktivnosti obave{tajnihslu`bi drugih dràva, s tim da je od 1938. godine posebno obra|ivana aktiv-nost engleskih obave{tajnih slu`bi. S obzirom na blisku saradwu engles-kih obave{tajaca i vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije(ukqu~uju}i slu`bu S-TVOS), otkriveni agenti engleske slu`be nisu hap{e-ni, ali je pojedinim obave{tajcima bilo otkazano gostoprimstvo u Beogra-du. Poznato je da su britanski obave{tajci organizovali izuzetno sna`nupropagandnu kampawu na tlu Jugoslavije, a preko koru{kih Slovenaca i di-verzantsku aktivnost na teritoriji Austrije. Tokom 1939. godine su otkrive-ni i u dva navrata onemogu}eni wihovi planovi za onesposobqavaweplovidbe Dunavom kod \erdapa.21

êtvrti odsek – marksisti~ki, delio se na dva posebna odeqka i to na:Socijalisti~ki odeqak, koji je vr{io kontrolu sindikalnih organizacija,


19

21 O tom slu~aju i {ire o wihovom delovawu u Jugoslaviji do 1945. godine vidi: Ladd, J. D. et

al., Clandestine Warfare: Weapons and Eqipment of the SOE and OSS, London: Blandford Press,

1988; Phillis, Auti, Clog, Richard (ed.), British Policy towards Wartime Resistance in Yugoslavia

and Grece, London: Macmillan Press Ltd., 1975.

kontrolisao radni~ke skupove i sastanke, suzbijao neprijavqene radni~kemanifestacije i sli~no, i Komunisti~ki odeqak, koji je suzbijao delovaweilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije u nadle{tvima, {kolama, fabri-kama, na izletima i sli~no, suzbijao demonstracije i ilegalnu komunisti~u{tampu, i suzbijao teroristi~ku aktivnost.22

Peti odsek – za udruèwa i {tampu, koji se bavio cenzurom {tampe.[esti odsek – centralna prijavnica, koji je kroz svoja tri odeqka vr{io evi-dentirawe jugoslovenskih dràvqana nastawenih u Beogradu, vodio eviden-ciju stranih dràvqana i izdavao legitimacije o identitetu. Sedmi odsek –

agentski, koji je vr{io obezbe|ewe va`nih li~nosti i dràvnih funkcione-ra. Osmi odsek – specijalne bezbednosti, imao je u svom sastavu kartoteku u ko-joj je vr{eno evidentirawe svih lica koja su bila od interesa za Odeqeweop{te policije („op{ta specijalna kartoteka“).

Odeqewe dràvne za{tite Ministarstva unutra{wih poslova, odnosnoOdeqewe op{te policije Uprave grada Beograda, je tesno sara|ivalo kako saobave{tajnom slu`bom ‘andarmerije, tako i sa drugim organima vojne oba-ve{tajne slu`be i obave{tajne slu`be Ministarstva inostranih dela. Sa-radwa je ostvarivana i sa Obave{tajnom direkcijom General{taba JV, kaocentralnim organom rukovo|ewa, planirawa i organizovawa celokupneobave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Naj-zad, po prirodi stvari, odgovaraju}a saradwa je ostvarivana i sa posebnimsudom za za{titu dràve, koji je osnovan Zakonom o Dràvnom sudu za za{ti-tu dràve od 8. januara 1929. godine. Ustanovqen je pri Kasacionom sudu uBeogradu, sa nadle`nostima za podru~je cele dràve. Sud je izvi|ao, ras-pravqao i sudio o krivi~nim delima iz glave IX Krivi~nog zakonikaKraqevine Srbije i o delima iz ~lanova 1, 9, 13. i 14. Zakona o za{titi javnebezbednosti i poretka u dràvi. Pod op{tim krivi~nim delima zakoni iovaj sud su podrazumevali: krivi~na dela protiv opstanka dràve i ustavnogure|ewa, dela protiv op{te sigurnosti qudi i imovine, te uvredu i klevetuKraqa i Kraqevskog doma i poglavara stranih dràva.

Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine ima-li su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave-{tajnog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani uinostranstvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.Naime, vojnoobave{tajna slu`ba izbegli~ke vlade bila je svedena na rad voj-nih izaslanstava u savezni~kim i neutralnim zemqama koje im nisu otkazalegostoprimstvo. Vrlo oskudne pripreme za rad vojnoobave{tajne slu`be u uslo-vima okupacije i te{ko}e u odràvawu veze sa zemqom, gotovo u potpunosti suodsekle emigrantsku obave{tajnu slu`bu od situacije u okupiranoj Jugoslavi-

Milan Milo{evi}

20

22 O teroristi~koj aktivnosti pripadnika KPJ i SKOJ u Srbiji ovog perioda vidi npr: Ni-koli}, Kosta, „Teroristi~ka delatnost Komunisti~ke partije Jugoslavije u KraqeviniSHS (1921-1930)“, u: Istorijski glasnik, br. 1-2/1993, str. 91-101

ji. Veza sa zemqom odràvana je tek od polovine 1942. godine, i to preko obave-{tajnih centara u Istambulu, Bukure{tu, Helsinkiju i Bernu.23

3. Tajna policija u okupiranoj Srbiji

3.1. Struktura i metodi delovawa tajne policije okupatora

Kraqevina Jugoslavija je u aprilskom ratu 1941. godine bila napadnutaod strane 59 divizija (29 nema~kih, 23 italijanske i 5 ma|arskih). Wima susadejstvovale brojne, dobro organizovane i ~vrsto povezane organizacije„Pete kolone“, koje je ~inila politi~ka agentura nacisti~ko-fa{isti~kihagresora (folksdoj~eri, usta{e i dr.). One su posedovale oru`je i, sinhroni-zovano sa napadom spoqa, vr{ile diverzije, sabotaè i oruàne napade nasaobra}ajne ~vorove, aerodrome, mostove, pa ~ak i na mawe jedinice Jugoslo-venske vojske. Istovremeno je na teritoriji Kraqevine Jugoslavije aktivnodelovalo vi{e agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, kojisu prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspo-redu i pokretima vojske24.

Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i naprisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili al-banski separatisti, naro~ito wihova organizacija „Besa“, frankovci, odn.usta{e i kriàri, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, po-znato je da je katastrofalnom porazu zna~ajno doprinela aktivnost ovih ele-menata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji suprikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspore-du i pokretima Jugoslovenske vojske, vr{ili diverzije i sabotaè, intenziv-no {irili dezinformacije i glasine izazivaju}i zabunu i defetizam, isli~no.25

Nema~ki okupacioni sistem se, na osnovu nema~ko-italijanskog sporazu-ma, delio na tri reìma: a) anektirana podru~ja; b) klasi~ni okupacionisistem i v) teritorije pod zajedni~kom nema~ko-italijanskom upravom. Pre-ma konkretnim te`wama nacista ka odre|enim teritorijama, klasi~ni oku-


21

23 O tome vidi op{irnije: Biv{a jugoslovenska obave{tajna slu`ba u II svetskom ratu (kw II,deo II), (s.l.): (s.n.) 1950, str. 82-87. i daqe; Ristovi}, Milan, „Sukobi obave{tajnih grupajugoslovenske izbegli~ke vlade u Turskoj 1941-1943 godine“, u: Vojnoistorijski glasnik, br.2/1984, str. 153-170.

24 Uporedi: Operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije (predavawe: izvod iz mate-rijala), (s.l.): (s.n.), (s.a.) i Priru~nik uz temu operativno-obave{tajna situacija biv{e Ju-

goslavije, Beograd.25 O delovawu „Organizacije Jupiter“ i uticaju Pete kolone na ishod aprilskog rata, vidi

npr: Terzi}, Velimir, Slom kreqevine Jugoslavije, 1941: Uzroci i posledice poraza (kw. II),Beograd (i dr.): Narodna kwiga (i dr.), str. 499-513 i daqe; „Peta kolona u staroj Jugoslavi-ji“, u: Narodna milicija br. 4/1955, str. 20-32; Obradovi}, Milan, „O delovawu obave{tajneslu`be nema~kog okupatora na podru~ju Jugoslavije ukqu~enom u tzv. NDH“, u: 13. maj, br.5/1966, str. 459-502; i sl.

pacioni sistem uglavnom je bio uspostavqen u tzv. uòj Srbiji – na deluteritorije biv{e Dunavske, Moravske i Drinske banovine i Uprave gradaBeograda, dok su Banatom i isto~nim Sremom samostalno upravqali fol-ksdoj~eri. U nema~koj okupacionoj zoni bila su, pored Novog Pazara, i trikosmetska sreza: vu~itrnski, lapski (Podujevo) i zve~anski (K. Mitrovica).Ispadawem iz rata saveznika u agresiji, Nema~ka je preuzela i ostala okupa-ciona podru~ja u Srbiji, i to italijansko tokom 1943. godine, a ma|arsko umartu i bugarsko u septembru 1944. godine26.

U nema~koj okupacionoj zoni na tlu Srbije delovali su punktovi, koman-de i ispostave slede}ih bezbednosno-obave{tajnih organizacija: Glavnogureda bezbednosti Rajha – RSHA, odnosno Gestapoa (sa centrom u Beogradu),Slu`be bezbednosti (SD) i Policije bezbednosti (SIPO), zatim Slu`be ope-rativnog izvi|awa veza (Na-4), Tajne vojne policije (GFP) i Uprave za obave-{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu Vrhovne komande Vermahta – Abverakoji je delovao iz centra u Beogradu i kontraobave{tajnih ureda u pojedinimvojnim oblastima (Abwherstelle-Ast). U okviru tzv. Delatne grupe policijebezbednosti i slu`be bezbednosti za Jugoslaviju delovala je i Kriminalis-ti~ka policija (KRIPO).

Italijanski okupacioni sistem je uspostavqen tako {to su na okupira-nom, odnosno anektiranim teritorijama osnovane prefekture kao upravniorgani i kvesture kao izvr{no-policijski organi. Na ovom podru~ju inten-zivno su delovali obave{tajno-bezbednosni centri Vojne obave{tajneslu`be (SIM). U sadejstvu sa ovom slu`bom delovala je fa{isti~ka Dobro-voqa~ka milicija za nacionalnu bezbednost (MVSN). Wena osnovna organi-zacijska jedinica bila je legija ili tzv. bataqon crnih ko{uqa. Zadataklegije je bio da na svom odseku odgovornosti organizuje posebni kontraoba-ve{tajni centar – tzv. politi~ko-isledni ured (UPI), kojim je neposredno ru-kovodio komandant legije. Pored toga, obave{tajnom delatno{}u se bavila iitalijanska policija, centri CS, kao i ‘andarmerija (Caribinieri Reali –

CCRR). Me|utim, najefikasnije obave{tajne organizacije fa{isti~ke Ita-lije bile su wene tajne politi~ke policije i istovremeno specijalne slu`befa{isti~kog pokreta – „Organ budnosti za suzbijawe antifa{izma “ (Ovra)i „Kapilarna organizacija“ (OK).

Ma|arski okupacioni sistem zaveden je na teritoriji Ba~ke. Organizova-ne su ‘andarmerijske stanice na okupiranoj teritoriji, kao i lu~ke i pogra-ni~ne kapetanije i, najzad, gradske kapetanije u Novom Sadu, Subotici,Somboru, Senti i Kawiì. Pored postoje}ih policijskih institucija iwihovih politi~kih odseka („levih K“ – komunisti~kih i dr.) i detektiv-skih, islednih i izvi|ajnih grupa, Drugo odeqewe General{taba ministar-

Milan Milo{evi}

22

26 O sistematskom teroru, progonu i stradawima srpskog naroda na okupiranim i anektira-nim podru~jima, u NDH i Velikoj Albaniji videti: Dimi}, Qubodrag, Srbi i Jugoslavija:

Prostor, dru{tvo, politika (pogled s kraja veka), Beograd: Stubovi kulture, 1998, str.145-157.

stva vojske (VKF) formiralo je specijalne izvi|a~ko-isledne pokretne trupeja~ine do 30 qudi. Ove grupe su delovale tokom 1941. godine, a u wihov sastavulazili su oficiri i podoficiri vojne i civilne obave{tajne i kontraoba-ve{tajne slu`be (Kemelharis), ‘andarmerije i policije, kao i detektivsko istraàrsko osobqe. Ofanzivno su delovala i obave{tajna odeqewa 4. i 5. ma-|arskog okupacionog korpusa, preko ispostava u Novom Sadu, Subotici,Senti i drugim mestima, te preko policije u gradovima i ‘andarmerije u se-lima, naseqima i sala{ima.27

Bugarski okupacioni sistem je uspostavqen na anektiranim podru~jimaKosmeta, isto~ne i ju`ne Srbije, a predstavqao je identi~nu organizacijuuprave kakvu je fa{isti~ka Bugarska imala na svojoj teritoriji. Konkretni-je re~eno, na terenu su delovali Obave{tajno odeqewe Ministarstva vojske(RO-2) i obave{tajni organi MUP (DS). Agentura je stvarana masovno, naro-~ito preko op{tinskih kmetova koji su imali svoje ilegalne punktove. Bu-garske specijalne jedinice za dejstvo prema oslobo|enoj teritoriji ~inilisu lete}i i specijalni policijski odredi. Pored toga, bugarski policijskiaparat je raspolagao i mobilnim kowi~kim i motorizovanim formacijama.Najzad, na podru~ju svake op{tine obrazovana je bugarska policijska stani-ca i jedinica „kontra~etnika“ od najvi{e 20 qudi, naoruànih lakim na-oruàwem, koji su izvi|ali teren i patrolirali, a u ja~im sukobima susadejstvovali sa bugarskim oruànim formacijama.

Nezavisna dràva Hrvatska, koja je obuhvatala i teritoriju Srema sa Ze-munom, bila je administrativno podeqena na 22 velike ‘upanije. Usta{kopoliti~ko rukovodstvo ~inili su: u velikim ‘upama stoèrnici, u kotari-ma logornici, u op{tinama tabornici i u selima rojnici. Oruàne snageNDH su krajem 1941. godine ~inile: usta{ka vojnica, domobranstvo ioru`ni~ke (‘andarmerijske) pukovnije. Decembra 1944. godine, na izri~itzahtev Nema~ke, domobranstvo je rasformirano „kao nesigurna vojska“, a sveoruàne formacije NDH su reorganizovane u 16 divizija pod komandom ne-ma~kih korpusnih {tabova. Istovremeno su se razvijale usta{ke policijske,obave{tajne i vojnoobave{tajne strukture. Smatra se da su ove slu`be pred-stavqale najopasniji obave{tajni aparat kvislin{kih snaga, tj. da je UNSbila opasnija ~ak i od Gestapoa i Ovre28. Me|utim, sigurno je da su najpogu-bniji efekat imali logori, koji tako|e spadaju u policijsko-bezbednosniaparat Nezavisne Dràve Hrvatske.


23

27 Op{irnije o delovawu nema~kih, italijanskih i ma|arskih obave{tajnih institucija naokupiranim i anektiranim podru~jima Srbije i Jugoslavije, vidi: Janekovi}, Slavko, Ra-

zvitak obave{tajnih slu`bi u toku NOR-a:Organizacija, metod i sadràj wihovog rada.

Iskustva za eventualno budu}a ratna dejstva, (s.l.): (s.n.), 1962; Obradovi}, Milan, „Orga-nizacija i delatnost obave{tajne slu`be i sistema bezbednosti Narodnooslobodila~kogpokreta u Vojvodini u toku NOB-e “, u: Bezbednost, br. 9/1990, str. 335 i daqe.

28 Xelebxi}, Milovan, Obave{tajna slu`ba u Narodno oslobodila~kom ratu 1941-1945, Beo-grad: Vojnoistorijski institut, 1987, str. 91; Uporedi: \or|evi}, Obren, Za{tita revolu-

cije, Beograd: Institut za politi~ke studije FPN, 1979, str. 54-59.

Bezbednosno-obave{tajni aparat okupatora intenzivno je primewivaodiverzantsko-teroristi~ku aktivnost (npr. diverzija u fabrici oru`ja uUìcu 1941. godine) i druge vidove nekonvencionalnih dejstava, ali je na-jintenzivnije bilo obave{tajno delovawe. Naime, obave{tajne i bezbedno-sne slu`be okupatora su, uz pomo} slu`bi kvislinga i kolaboranata, na~itavoj teritoriji Jugoslavije organizovale totalnu {pijunaù. Na neoslo-bo|enoj teritoriji su pokrivale skoro svako naseqeno mesto, a u gradovimasvaku ulicu, stambenu zgradu, ustanovu i preduze}e. Na oslobo|enu teritori-ju su upu}ivani brojni agenti sa obave{tajnim i subverzivnim zadacima.Osim toga, Gestapo, Ovra i druge slu`be vr{ile su masovna hap{ewa naosnovu podataka o aktivnosti pojedinaca ili su hapsili kroz preventivneracije. Uhap{eni su maksimalno kori{}eni kao izvor obave{tajnih podata-ka. Tako|e su Gestapo, Ovra i druge slu`be permanentno stvarale agenturukoju su nastojale da ugrade u oruàne formacije i u ilegalne strukture anti-fa{isti~kih pokreta na neoslobo|enoj teritoriji. Ugra|ivawe agenatavr{eno je uz sistemati~ne pripreme, kako bi se agenturi obezbedili {to po-voqniji uslovi.

3.2. Tajna policija kvislin{kog aparata

Ministarstvo unutra{wih poslova, kao i ostala resorna ministarstvaVlade Kraqevine Jugoslavije, delovalo je u zemqi do aprila 1941. godine.Odlaskom Vlade u emigraciju, ovo Ministarstvo je delovalo u okviru Vladeu Londonu za period 1941-1945. godina.29 S druge strane, nema~ki okupatorisu u maju 1941. godine osnovali kvislin{ku Vladu („Savet Komesara“). Pred-sednik te vlade i ujedno ministar unutra{wih dela bio je Milan A}imovi}.„Komesarska Vlada“ Srbije je ubrzo zamewena „Vladom narodnog spasa“, apredsednik te vlade („Ministarskog saveta“) koja je obrazovana krajem avgus-ta 1941. godine, postao je general Milan Nedi}, dok je Milan A}imovi} os-tao ministar unutra{wih poslova. Ovoj vladi su na raspolagawu stajalepolicija Uprave grada Beograda i razli~ite oruàne formacije (~etniciKoste Pe}anca, Ruski za{titni korpus i sl.).

Organi vlasti i vojne formacije kvislinga i kolaboranata koje su egzis-tirle na tlu okupirane Srbije od 1941-1944. godine (npr. Srpska dràvnastraà, Srpski dobrovoqa~ki korpus, i sl.), imale su sopstvene policij-sko-bezbednosne elemente, odnosno obave{tajne slu`be. Ove slu`be su tesnosara|ivale sa obave{tajnim slu`bama okupatora pruàju}i im obave{tewai drugu pomo}. U osnovi isto vaì i za ‘andarmerijske jedinice. Iako su oveoruàne formacije javne bezbednosti odmah nakon kapitulacije bile razo-

Milan Milo{evi}

24

29 Vlada, odnosno Ministarski savet u emigraciji, delovala je u okviru prava i du`nostiutvr|enih Ustavom Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine i Zakonom o uki-dawu, izmeni i dopuni zakonskih propisa od 3. decembra 1931. godine, koji se odnose navrhovnu dràvnu upravu.

ruàne, a ‘andarmerijske stanice opqa~kane i uni{tene, wihova aktivnostje ubrzo obnovqena. Najpre su formirane pojedine ‘andarmerijske ~ete savodovima i stanicama, dok je krajem juna 1941. godine obrazovana Komandasrpske ‘andarmerije. Tokom 1942. godine ‘andarmerija je fakti~ki prefor-mirana u Srpsku dràvnu straù – SDS. Ona se delila na Gradsku dràvnustraù (u Beogradu i ve}im mestima), Poqsku dràvnu straù (na teritorijiSrbije izvan tih gradova) i na Grani~nu dràvnu straù. Premijera i ~lanovekvinsli{ke Vlade obezbe|ivala je mawa vojna formacija, tzv. Srpska garda.30

Posle okupacije fakti~ki je zadràn ceo predratni aparat Uprave gradaBeograda, sa upravnim ~inovnicima, policijom, ‘andarmerijom i straòm.Zanimqivo je, me|utim, da su u „Nedi}evoj Srbiji“ ukinuti Dràvni sud zaza{titu dràve i Dràvno tuìla{tvo pri ovom sudu. Naime, Uredbom od 1.jula 1941. godine je precizirano da }e poslovi ovog suda i tuìla{tva pre}iu nadle`nost redovnih sudova i dràvnog tuìoca pri redovnim sudovima,koji }e u svemu postupati po propisima Zakonika o sudskom krivi~nom pos-tupku, od 16. februara 1929. godine. S druge strane, Banat je bio formalno ve-zan za kvislin{ki Savet komesara u Beogradu, ~ijom je uredbom formiranoNadle{tvo pomo}nika bana Dunavske banovine za Banat sa sedi{tem u Pe-trovgradu (Zrewaninu). Politi~ku policiju predstavqao je Odsek za javnubezbednost Upravnog odeqewa tog nadlet{tva, koji je uspostavio stanice zaupravqawe agenturom u sreskim mestima i mreù poverenika iz redova ne-ma~ke i drugih nacionalnih mawina, pa i iz redova Srba.31

Unutra{wa organizacija Uprave grada Beograda ostala je gotovo nepro-mewena, osim {to je Odeqewe op{te policije preimenovano u Odeqewe spe-

cijalne policije.32 Ono je imalo oko 30 ~inovnika i 150 operativaca („poli-cijskih agenata“), i delilo se na centralnu prijavnicu, kartoteku i petodeqaka: Prvi odeqak – administrativni; Drugi odeqak – politi~ki; Tre}i

odeqak, u po~etku kontraobave{tajni („za defanzivnu obave{tajnu slu`buprotiv stranaca“), a zatim za kontrolu „pokreta D.M.“ (Ravnogorskog ~e-tni~kog pokreta); êtvrti odeqak – antikomunisti~ki, i Peti odeqak – zakontrolu {tampe.

Kao odeqewe Uprave grada Beograda, Specijalna policija je bila nad-le`na samo za Beograd, ali je kao ispomo} delovala i u unutra{wosti okupi-rane Srbije. Naro~ito je to bio slu~aj sa upravama policije u onim mestimagde su pre okupacije bila sedi{ta banovina, a u okviru kojih su delovali od-


25

30 Petranovi}, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd: VINC, 1992, str.136, 415.

31 Uporedi: Mom~ilovi} \or|e, Banat u narodno-oslobodila~kom ratu, Beograd: VIZ, 1977,str. 27-32

32 Uporedi: Boòvi}, Branislav, „Beogradska policija u Kraqevini Jugoslaviji: Upravagrada Beograda 1918-1941", u Bezbednost, br. 2/2002, str. 357-372; Boòvi}, Branislav,“Specijalna policija", u 13. maj, br. 3/1970, str. 16-31.

seci Specijalne policije (npr. u Ni{u).33 Ova slu`ba je delovala konspira-tivno, vrbuju}i agente (konfidente) prilikom hap{ewa i sprovo|ewaistrage, ali se bavila i subverzivnom propagandom – prvenstveno plasi-rawem dezinformacija, kori{}ewem agenata-provokatora i provokator-skih radio-stanica. Osim toga, komanda i obave{tajni odsek ‘andarmerijedostavqali su Specijalnoj policiji sva obave{tewa do kojih su do{li pre-ko svojih agenata, dok se kao naro~ito agilan saradnik Specijalne policijepokazalo Obave{tajna sekcija Srpske dobrovoqa~ke komande (qoti}evske).

Na delu teritorije okupirane Srbije (u Sremu), delovale su i policij-sko-bezbednosne i obave{tajne strukture NDH. Naime, odmah po formirawu„Glavnog usta{kog stana“ 1941. godine, osniva se Usta{ka obave{tajnaslu`ba – UOS, kojom rukovodi poverenik Glavnog usta{kog stana. Osnovnikadar pri stvarawu Usta{ke obave{tajne slu`be uzet je iz usta{kih obave-{tajnih centara koji su delovali pre sloma i raspada Jugoslavije. Tako seve} u julu 1941. godine u Sarajevu organizuje kurs za nove pripadnike UOS ko-ji izu~avaju istu materiju koju su izu~avali pripadnici ilegalne organiza-cije „Matija Gubec“ za vreme Kraqevine Jugoslavije (pravila konspiracijei uho|ewa, {ifrovawe, radio-telegrafiju). Osim ovog delovali su i drugicentri sve do avgusta 1941. godine kada UOS ulazi u sastav UNS kao Ured II itada se stvara kompletna organizacija.

Istovremeno se pod rukovodstvom drugog poverenika Glavnog usta{kogstana vr{i organizacija koncentracionih logora u kojima se vr{e masovnipokoqi Srba, Jevreja i Roma. Usta{ki logori jo{ uvek nisu dovoqno is-traèni, tako da pored otvorenog pitawa ukupnog broja ‘rtava postoji i mo-gu}nost da su usta{e pretekle naciste i istrebqivawe zapo~eli nekolikomeseci pre wih, jer su prvi pokoqi Srba zabeleèni u aprilu 1941, a prvi us-ta{ki logori otvoreni tokom leta iste godine. Ove logore je kao i nacis-ti~ke, karakterisala svirepost tretmana logora{a i velika smrtnost, awihovu specifi~nost predstavqaju logori za decu. Me|u logore istreb-qiva~kog tipa najpre se moè svrstati Jasenovac, odnosno jedan wegov deo,logor br. 3-c (Ciglana), koji su i same usta{e nazvale „logorom smrti“.34

Iz ove dve organizacije izrasla je Usta{ka nadzorna slu`ba – UNS, kojojsu kasnije pridodate jo{ neke organizacije. UNS je imala slede}u organiza-cionu strukturu : Usta{ko redarstvo (Ured I); Usta{ka obave{tajna slu`ba(Ured II); Usta{ka odbrana (Ured III); Usta{ki osobni ured (Ured IV) i Usta-{ka sigurnosna slu`ba (Ured V). Gestapo je postavqao svoje instruktore priUNS. Tako|e treba naglasiti da Ured II (UOS) nije vr{io samo obave{tajnudelatnost i dostavqao obave{tewa da bi po wima postupao Ured I, ve} je isam vr{io hap{ewa, saslu{avawa i pretrese, a posedovao je i svoje zatvore.U pogledu organizacione strukture, UOS je bila podeqena na 15 odeqewa

Milan Milo{evi}

26

33 O tome detaqnije vidi: Kozi}, Milorad,"Snage i aktivnosti kontrarevolucije i kvin-slinga u ni{kom kraju 1941-1944.", u: Ni{ki zbornik, br. 19/1995, str. 74-76 i daqe.

34 Miloradovi} Goran, op. cit., str. 121.

prema problematici rada. Najva`nija me|u wima bila su specijalizovanaodelewa za obave{tajni rad prema Srbima, Jevrejima i pripadnicima NOP(III, IV i VI odelewe).

Centrala UOS se na terenu oslawala na posebna povereni{tva preko ko-jih je pokrivala celokupnu teritoriju NDH, a samo povereni{tvo UOS (npr.u Zemunu) se delilo na Spoqni i Unutra{wi ured. Spoqni ured je organizo-vao mreù agenata i primao od wih obave{tewa, a vr{io je i hap{ewa, pre-trese i drugo. Unutra{wi ured je vr{io sve administrativno-analiti~ke iupravne poslove. Pored toga, u sastavu policije bezbednosti bili su ugra|e-ni poverenici UOS, kao {to je to na primer bio slu~aj sa Kotarskim ravna-teqstvom u Sremskoj Mitrovici.

Pored toga, bezbednosno-obave{tajni aparat totalitarne NDH sa-~iwavale su od 1941. godine i obave{tajne institucije u oruànim snagama:T-odsjek Op}eg odjela Ministarstva domobranstva (koji je funkcionisao domarta 1943. godine); O~evidni odjel (kasnije Izvje{tajni odjel) Ministar-stva domobranstva (funkcionisao od septembra 1941. do kraja 1944. godine);Ic odsjek Operativnog odjela Ministarstva domobranstva (funkcionisao domaja 1945 godine); Izvje{tajni odsjek mornarice NDH; Sigurnosna slu`baPoglavnikovih tjelesnih zdrugova (od novembra 1941. do maja 1945. godine) iOdjel javne sigurnosti oru`ni{tva NDH (od 1941. do maja 1945. godine).35

4. Organizacija i delatnost tajne policije antiokupatorskih

pokreta u Srbiji 1941. godine

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tluaktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret (NOP), u ~ijimstrukturama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Ju-goslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnihustanova kvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbe-gli{tvu, ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni-{tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta36.

Naime, „tajnu politi~ku policiju“ tj. organe ~etni~ke obave{tajne i kon-

traobave{tajne slu`be, formirao je i wom li~no rukovodio Draà Miha-ilovi}. Me|u prvima wegovim aktivnostima na Ravnoj gori bile su mere naobave{tajnom planu. Pored organizacionih struktura obave{tajne slu`be u{tabu, kasnije Vrhovnoj komandi (VK) ~etni~kog pokreta, vojnim jedinica-ma i na terenu, Draà Mihailovi} je neporedno vodio agenturu i obave{taj-ne kombinacije. On je to preduzimao preko specijalnih delegata, posebnih


27

35 Uporedi: Lazi}, Du{an, „Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne DràveHrvatske", u: Zbornik za istoriju, br. 12/1975, str. 173-207; Nema~ka obave{tajna slu`ba

(kw. IV), Beograd: DSUP,1956, str. 1395 i daqe.36 Osnovne karakteristike obave{tajnog rada ~etini~kog pokreta D. Mihailovi}a prikaza-

ne su prema: Nikoli}, Nikola, Pokret Draè Mihailovi}a i nema~ka {pijunaà, Beograd:Grafomark, 2002, str. 255-269. Uporedi: Petranovi}, Branko, op. cit., str. 367 i sl.

punktova i odre|enih pojedinaca. Na taj na~in je postupao naro~ito kada subili u pitawu odnosi sa saveznicima antihitlerovske koalicije, saradwa saokupatorom i kvislinzima, kontakti sa susednim zemqama, neke operacijeprotiv partizanskog pokreta, rad prema odre|enim podru~jima – teritori-jama (npr. Primorje itd.), poslove organizacije „Tetas“ itd37.

Ina~e su se obave{tajnim i kontraobave{tajnim radom organizovano ba-vile sve ~etni~ke strukture – vojne (VK, jedinice do bataqona, pa ~esto i ~e-te) i „civilna organizacija“ (teritorijalne komande, predsednici –komandanti op{tina i srezova, „suhoputne stanice“, seoske straè, organi-zacije ravnogorske omladine itd). Organizacione jedinice obave{tajneslu`be ~etni~kih komandi delovale su na {irem prostoru od onih na koji seprostirala wihova formalna nadle`nost. Nare|ewa, direktive i uputstvaza obave{tajni i kontraobave{tajni rad izdavali su: VK pokreta DM, ko-mandanti odreda, brigada, korpusa, grupe juri{nih korpusa i komandantioblasti – pokrajina38. Ove strukture su prakti~no rukovodile poslovima, aoni su sprovo|eni preko glavnih obave{tajnih centrala, sekcija, odeqewa,obave{tajnih oficira i organizacionih jedinica druk~ijih naziva. Gotovosve vreme rata je bilo pravilo i ~esta praksa da su ove obave{tajne struktureupravqale ~etni~kom propagandom. Obave{tajnoj slu`bi su davate direkti-ve i ona je odgovarala za sprovo|ewe propagande.

êtni~ka {pijunaà je, u funkciji tajne politi~ke policije, pri-kupqala podatke o komunistima i partizanskom pokretu u celini, o okupa-torskim i kvislin{kim vojnim i drugim formacijama i strukturama, oodre|enim podru~jima (Primorje, Dunav, susedi itd.) i objektima (‘ele-zni~ki ~vorovi, mostovi i sl.), zatim o „svim protivnicima koji {tete rav-nogorskom pokretu i ideji“, kao i o stawu u ~etni~kim jedinicama. Podaci okomunistima, partizanima i wihovim simpatizerima na terenu su biliosnov za represiju. êtni~ka {pijunaà je sa~iwavala za ovu kategoriju licaposebne spiskove kod gotovo svih obave{tajnih instanci – jedinica. Ovakvespiskove su ~etnici neretko dostavqali nema~kim bezbednosno-policij-skim organima predlaù}i ili zahtevaju}i od wih represiju i ezekuciju.Mnoge podatke ~etnici su ustupali Britancima, dok su odre|ene podatke po-nakad prikupqali i po wihovim izri~itim zahtevima i nalozima.

Milan Milo{evi}

28

37 Draà Mihailovi} je krajem 1943. godine formirao posebnu obave{tajnu organizaciju saspecijalnim zadacima, koja je ime „Tetas“ dobila tek u martu 1944. godine, iako o tome pos-toje kontroverzni podaci. Ona je bila direktno pod rukovodstvom Obave{tajnog odeqewaVrhovne ~etni~ke komande i Draè Mihailovi}a li~no, a nastala je iz Glavnog obave{taj-nog centra za Srbiju. „Tetas“ je imao centre u vi{e mesta, a stvarao je agenturu na vi{eprostora i u raznim sredinama. Wegove filijale su nosile kamufliran naziv „Antikvar-nica“. Za ime „Tetas“ se vezuju termini „Tajna slu`ba“, „Specijalni zadaci“ i drugi, ali jeto najverovatnije skra}enica od naziva „Terenska tajna slu`ba“.

38 Oktobra 1942. godine Draà Miahilovi} je izdao vrlo op{irno uputstvo za rad obave-{tajne slu`be ~etni~kog pokreta u kome su obuhva}ene gotovo sve dimenzije ove vrste aktiv-nosti: va`nost, potrebe, ciqevi, zadaci, organizacija, organi, sredstva, na~in rada, izborlica, {ifra, cenzura, teme, izve{tavawe i drugo.

S druge strane, razvoj partizanske obave{tajne slu`be i slu`be bezbe-

dnosti, kako u okviru NOP tako i na oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritori-ji, pa i u inostranstvu, odvijao u vi{e faza. Svaka od wih donosila je novikvalitet u razvoju obave{tajnih aktivnosti, tako da su krajem rata ve} pos-tojali svi obave{tajni i izvi|a~ki organi nove Jugoslavije, na frontu i upozadini. S tim u vezi treba naglasiti da u me|u istori~arima i teoreti~a-rima bezbednosti preovla|uje stav da su jo{ na poznatom savetovawu ruko-vodstva KPJ i NOP u Stolicama kod Krupwa 26. septembra 1941. godine bi-la re{ena pitawa organizacije, sadràja i metoda obave{tajnog rada, iz ~e-ga se zakqu~uje da period od kapitulacije Kraqevine Jugoslavije do saveto-vawa u Stolicama predstavqa posebnu etapu u okviru faze nastanka bezbe-dnosno-obave{tajnog sistema socijalisti~ke Jugoslavije. [ta vi{e, saveto-vawe u Stolicama se ~esto uzima i kao momenat samog nastanka obave{taj-no-bezbednosne organizacije NOP, iako za to nema validnih pisanih trago-va ni dokaza.39

Prvi organizacijski oblici bezbednosti NOP (milicija, partizanskestraè), stvoreni radi za{tite naroda i jedinica od delovawa i uticaja ne-prijateqa, javqaju se ve} 1941. godine. Kao zametak budu}ih policijsko-be-zbednosnih struktura, oni su istovremeno bili i nosioci obave{tajnih ikontraobave{tajnih aktivnosti. Razvojem oruàne borbe unutar NOP su pa-ralelno nastajale i razvijale se Obave{tajna slu`ba NOV i POJ, u svojojoperativnoj i teritorijalnoj komponenti, i Slu`ba bezbednosti NOP. Oba-

ve{tajna slu`ba Narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugo-slavije po~ela se stvarati, kao posebna obave{tajna organizacija, krajemoktobra i u novembru 1941. godine, postavqawem obave{tajnih (informa-tivnih) oficira u {tabovima partizanskih odreda i wihovim niìm voj-nim jedinicama. Ovi oficiri su se u svom obave{tajnom radu oslawaliprvenstveno na istaknute borce, komuniste i skojevce u operativnim jedini-cama NOV, a na terenu na partijske organizacije i simpatizere NOP i KPJ.Slu`ba bezbednosti NOP, sa izraènim elementima politi~ke policije,po~ela je da se stvara u jesen 1941. godine, odmah nakon oslobo|ewa dela teri-torije u zapadnoj Srbiji, a krajem iste i po~etkom slede}e godine i na podru-~jima Crne Gore i BiH. Istovremeno se u oslobo|enim mestima zapadneSrbije (â~ak, Uìce i dr.) osnivaju odredi milicije, neposredno pot-~iweni Narodno-oslobodila~kim odborima u komandama mesta.

Analiza razvoja obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih aktivnosti uNOR upu}uje na zakqu~ak da su takve aktivnosti u zna~ajnoj meri organizova-ne i sprovo|ene i na teritoriji Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom po-dru~ju prakti~no nije postojala posebno organizovana obave{tajna slu`ba.


29

39 U tom smislu uporedi: Obradovi}, Milan, „Razvoj samoza{titnih funkcija NOP-a do iposle savetovawa u Stolicama“, u: 13. maj, br. 2/1989, str. 16-33; \or|evi}, Obren, „Odlukomu Stolicama nastaje obave{tajna i bezbednosna organizacija NOP-a“, u: 13. maj, br. 1/1977,str. 54-58; Suprotno: Vojnoobave{tajna slu`ba, Beograd: VINC, 1990, str. 58-60 i sl.

Do tog perioda bezbednosna funkcija bila je u prevashodnoj nadle`nostiKPJ.40 U prvim mesecima oruànog ustanka u vaqevskom, uì~kom i ~a~an-skom okrugu partijska obave{tajna slu`ba funkcionisala je dosta efikasno.Sastavni deo ove organizacije predstavqalo je formirawe punktova u koje supreno{ena prikupqena obave{tewa sa terena radi daqeg upu}ivawa. Saovih punktova, kuriri su obave{tajne podatke prenosili u punktove u selimaili u logor gde se nalazio {tab NOP odreda ili komanda partizanske ~ete.

Vaqevski partizanski odred je ve} u septembru 1941. godine u okviru{tapskih funkcija imao obave{tajne i bezbednosne, pa i isledne organe(„istra`na slu`ba“). Za prvog obave{tajnog oficira ovog odreda postavqenje dr Dragan Jovanovi}, dok je za funkciju prvog obave{tajno-izvi|a~kog ibezbednosnog organa odre|en Dimitrije Koqenovi} Dika. Istovremeno jeOkru`ni komitet KPJ odredio Qubomira Petrovi}a Mingeja da organizujekontraobave{tajnu slu`bu u samom Vaqevu. On je zajedno sa komunistimaMilicom Noìcom, Nadom Ili}, Qubi{om Milovanovi}em i Risti}em,podelio grad u ~etiri kontraobave{tajna reona (kasnije pet). Za svaki reonbilo je odre|eno po jedno odgovorno lice, s tim {to su se oni smewivali pre-ma ukazanoj potrebi. Wihov zadatak sastojao se u pronalaèwu grupe skojevacakoja je neopaèno osmatrala sve neprijateqske pokrete, pri ~emu se izve{taj mo-rao podnositi dva puta dnevno onome koji je bio odgovoran za reon.41

Na kraju treba napomenuti da su tajne slu`be oba antiokupatorska pokre-ta prioritetno obave{tajno obra|ivala rivalski pokret, odn. wegove vojneformacije, pristalice i simpatizere, kao i obave{tajne slu`be. Takva dela-tnost posledica je ~iwenice gra|anskog rata, koji se vodio istovremeno saborbom protiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. Usamom po~etku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa – budu}i dasu pojedina mesta u zapadnoj Srbiji zajedni~ki osloba|ali partizanski ivojno-~etni~ki odredi, te da je bila uspostavqena zajedni~ka vlast. Tako je,na primer, nakon oslobo|ewa â~ka 4. oktobra 1941. godine od strane Ko-mande mesta imenovan Narodnooslobodila~ki odbor u koji je u{lo po 10predstavnika partizana i ~etnika. Zajedni~ka komanda mesta je formirala ijedinstveni organ bezbednosti (politi~ke policije) – Komisiju za borbuprotiv pete kolone. Predsednik Komisije, u ime partizana, bio je MilanJankovi} Bato, a wegov zamenik, u ime ~etnika, @ika Vuji~i}. Ova Komisijaje utvr|ivala krivice pojedinaca koji su sara|ivali sa okupatorom i imalaje status vojnog suda, jer je izvr{avala presude.42

Milan Milo{evi}

30

40 Uporedi: Trbojevi}, Nikola, Kratak pregled istorijskog razvoja slu`be bezbednosti Jugo-

slavije, Beograd: SSUP, 1973, str. 26.41 \or|evi}, Obren, „Obave{tajna slu`ba i slu`ba bezbednosti u Uì~koj Republici “, u: Be-

zbednost, br. 2 /1981, str. 117.42 \or|evi}, Obren, „Organizovawe i aktivnost obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be u

Srbiji 1941-1945", u: Bezbednost, br. 3 /1 995, str. 322.

5. ZAKQUÂK

Proces institucionalizovawa aktivnosti politi~ke policije u Kneè-vini Srbiji dovr{ava se u prvoj polovini XIX veka. Tako je Uredbom iz 1831.godine u okviru tada{we beogradske policije ustanovqena funkcija (tajnepolicije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{lenija is-ku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala) i to kako (beo-gradski ‘iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-ko maweg zna~aja od vojne. Osnovni razlozi za odsustvo institucionalnihformi civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be leè u nerazvije-nosti tada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa poli-cijskih i vojnih organa i slu`bi, ali i u ~iwenici da su poslove za{titeustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne bezbednosti.Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila inferi-ornija u odnosu na vojnu, bio je period od 5. oktobra 1899. do 27. jula 1900. go-dine kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnojdelatnosti bio poveren Odeqewu za poverqive policijske poslove Minis-tarstva unutra{wih dela, sa zadatkom „da se stara za odràvawe unutra{wegdràvnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti“

S druge strane, vojnoobave{tajna slu`ba se institucionalno obrazuje usastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena reorga-nizacija vojske srpske. U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo na-kon toga, u Srbiji je stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba saneoficijelnim nazivom „Izve{tajni odsek“. Naime, ova slu`ba je Uredbomod 1876. godine ustanovqena najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glav-nog general{taba vojske Kneèvine Srbije. U isto vreme u pograni~nimoblastima obave{tajno su radili ‘andarmerijski oficiri, kao i oficiriiz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Zaje~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo).Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zadovoqila potrebe komandovawa usrpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine i srpsko-bugarskom ratu 1885.godine. Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi uSrbiji posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine ipovratka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira seaustro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa naj-vi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planuza{tite unutra{we bezbednosti.

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca pos-tavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a sa-mim tim i novi organi tajne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inilebezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Minis-tarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre-|ene ustanove. U ovom sistemu je egzistirala i ‘andarmerija, pre svega kaookosnica unutra{we i javne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstve-


31

nu (vidovsku) obave{tajnu slu`bu. Organi dràvne bezbednosti monarhis-ti~ke Jugoslavije fakti~ki su rukovodili i „prijemnim logorima“ u periodu1919-1922. i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu i drugimmestima, a sluìli su za izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktiv-nosti (habzbur{ki lojalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.).Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine imalisu za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave{taj-nog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u inos-transtvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.

Brojne policijske i bezbednosne ustanove i obave{tajne organizacijeokupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale teritori-ju Srbije i Jugoslavije 1941. godine. Me|utim, dok se kvislin{ki policij-sko-bezbednosni aparat, osim fakti~ki nasle|enog policijskog aparataKraqevine Jugoslavije (Specijalna policija i sl.) stvarao tokom rata, oba-ve{tajne slu`be okupatora ve} su imale veliko iskustvo. Obave{tajne i bez-bednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi saizdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili albanski separatisti,naro~ito wihova organizacija „Besa“, frankovci (usta{e i kriàri), crno-gorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, i katastrofalnom porazu uAprilskom ratu zna~ajno je doprinela aktivnost ovih elemenata, kao i age-nata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi.

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tluaktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret, u ~ijim struktu-rama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Jugoslavije.Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih ustanovakvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbegli{tvu,ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni{tva kao ri-valskog antiokupatorskog pokreta. Ina~e su tajne slu`be oba antiokupator-ska pokreta prioritetno obave{tajno obra|ivale rivalski pokret – wegovevojne formacije, politi~ke pristalice, propagandu i obave{tajne slu`be,{to je posledica gra|anskog rata koji se vodio istovremeno sa borbom pro-tiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U samom po~et-ku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa. Tako je, naprimer, nakonoslobo|ewa â~ka 1941. godine imenovan zajedni~ki organ bezbednosti (po-liti~ke policije) – Komisija za borbu protiv pete kolone.

Rezime

Po~etkom 19. veka, u periodu poznatom kao Srpska revolucija, u Srbiji je bila izra-èna obave{tajna delatnost. Institucionalizacija obave{tajnih i policijsko-bez-bednosnih struktura u Kneèvini Srbiji, dovr{ena je dono{ewem Uredbe iz 1831, uokviru beogradske policije, kada je ustanovqena funkcija tajne policije za politi-~ke poslove. Nerazvijenost tada{wih organa dràvne uprave, i preplitawa policij-

Milan Milo{evi}

32

skih i vojnih organa i slu`bi, uslovili su da je civilna obave{tajna slu`ba biladaleko maweg zna~aja od vojne. Na razvoj ovih slu`bi uticali su istorijski doga|aji,od srpsko-turskih ratova 1896-1878, srpsko-bugarskog rata 1885, do Majskogprevrata 1903. Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba Hrvata i Slovenaca,1918. godine, postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvnebezbednosti. Taj sistem ~inile su bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstvavojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wihdela. Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. imali su zaposledicu propast dotada{weg bezbednosno-obave{tajnog sistema. Obave{tajne ibezbednosne slu`be okupatora svoj rad su zasnivale na kvislin{kompolicijsko-bezbednosnom aparatu i saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama.Ujedno, na okupiranim podru~jima, gde je delovao narodnooslobodila~ki pokret,za~ete su strukture novog bezbednosno-obave{tajnog sistema budu}e Jugoslavije.Wegovo formirawe ozna~ilo je poraz bezbednosno-obave{tajnih strukturakvislin{ke dràvne administracije, jugoslovenske vlade u izbegli{tvu i rivalskogantiokupatorskog pokreta (ravnogorski ~etnici). Tajne slu`be antiokupatorskihpokreta prioritetno su obra|ivale rivalski pokret, {to je posledica ne samooslobodila~kog ve} i gra|anskog rata.

Summary

At the beginning of 19th century, in the period known as Serbian revolution, the intelli-

gence activity was outstanding. The institutionalization of intelligence and police-security

structures in Principality Serbia, was finished by setting the Regulation in 1831, within Bel-

grade police, when the function of secret police for political activities was established. Under-

development of the organs of state administration and interweaving of police and military or-

gans in the service caused the civilian intelligence service to be much less important than the

military one. The development of these services was influenced by historical events, from

Serbian-Turkish wars 1896-1878, Serbian-Bulgarian war in 1885, to May overthrow in1903.

By the establishing and formation of The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians in 1918,

foundations were made for the first Yugoslav system of state security. The system included

security and intelligence services of the Ministry of the army and navy, the Ministry of for-

eign affairs and the Ministry of internal affairs. The capitulation, occupation and breakdown

of the Kingdom Yugoslavia in 1941 resulted in the destruction of the former secu-

rity-intelligence system. Intelligence and security services of the occupier based their work on

the quisling police-security apparatus and the cooperation with treacherously elements and

groups. At the same time, on occupied territories, where national-liberation movement was

active, started the structures of a new security-intelligence system of future Yugoslavia. Its

formation marked the defeat of security-intelligence structures of quisling state administra-

tion, Yugoslav government in exile and the rival anti-occupation movement (the Chetniks

from Ravna gora). Secret services of the anti-occupation movement primarily treated the rival

movement (it is the consequence not only of the liberation but also of the civil war.


33

Milorad Beli}

Vaqevska gimnazija

Vaqevo

KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI]1

@ivot i delovawe u periodu 1903-1915.

APSTRAKT: U radu se govori o Vojislavu Tankosi}u, komitskom vojvodi iz

Ruklade. Wegov ìvot i delovawe, u periodu 1903-1915, obeleèno je ~etova-

wem, borbama za nacionalno oslobo|ewe Srba, borbama u oba balkanska rata i

prvim bitkama Prvog svetskog rata.

Retke su li~nosti na{e savremene istorije u kojima se toliko prepli}uistorijsko i legendarno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe pojedinihli~nosti i doga|aja iz II svetskog rata u na{oj posleratnoj istoriografiji).Relativna bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica onemogu}avale sustvarawe iskrivqene slike, kako o doga|ajima, tako i o wihovim akterima.Ipak, kratak i buran ‘ivot komitskog vojvode Vojislava Tankosi}a, pred-stavqa izuzetak. O wemu se mnogo govorilo, a malo pisalo; dodavali su mu ioduzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u zaborav.

Tankosi} je ‘iveo svega 35 godina. Sa 23 godine, koliko je imao kada je ko-mandovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je u poli-tiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno ili sticajem okolnosti, sve do po-gibije 1915. Vi{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i, bilo kao ko-mita u Staroj Srbiji i Makedoniji, bilo kao stare{ina regularnih jedini-ca u Prvom svetskom ratu. Kao deo generacije „koja je podnela najteè `rtve ikoja je po`wela najve}e uspehe“, stekao je slavu odli~nog komandanta i stra-tega na bojnom poqu, ali i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog politi-~ara. Ratna slava i povremeni incidenti koje je pravio u mirnodopskimuslovima, najvi{e su uticali na stvarawe neobjektivne slike o wemu. Na ovajili onaj na~in u~estvovao je u gotovo svim komplikovanim, unutra{wim po-

35

UDK = 929 Tankosi} V.

1 Ovaj tekst je skra}ena verzija kwige koja }e, u izdawu Istorijskog arhiva Vaqevo i Vaqev-ske gimnazije, uskoro iza}i iz {tampe.

liti~kim previrawima (formirawe Narodne od-brane, Aneksiona kriza, odricawe od prestolaprinca \or|a Kara|or|evi}a, osnivawe „Crneruke“, stalni sukobi izme|u vojnih i civilnihvlasti). Bio je jedan od onih qudi koji se trudioda se stvari razvijaju vi{e pod wegovim uticajem,a ne samo uz wegovo u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebili~nost ratnog heroja, uticajnog politi~ara iprgavog kavgaxije, bez sumwe je postao interesan-tna tema za javnost, onda{wu {tampu i politi~kekrugove. Wegovo poimawe pravde ~esto se nalazi-lo na stranicama {tampe, pogotovu, kada se ra-zra~unavao sa poznatim li~nostima (princem\or|em, ministrom Stojanom Proti}em, posla-

nikom @ivojinom Balugxi}em). îwenica, da se wegovo ime na{lo u aus-tro-ugraskom Ultimatumu iz 1914. i da je dovo|eno u direktnu vezu sa atentato-rima na F. Ferdinanda, stvori}e od wega, u me|uratnoj {tampi i literaturi,neustra{ivog nacionalnog pregaoca.

Komitski vojvoda iz Ruklade nije doìveo da vidi plodove svoje borbe inapore jedne generacije da oslobode i ujedine srpski narod. Mo`da bi se i onosetio prevarenim i nadigranim od potowih vremena i doga|aja i mo`da bisve ovo doìvqavao kao teàk nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog jednog‘ivota ({to }e se, kao po pravilu, ponavqati i svakoj narednoj generaciji).

* * *

U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli ‘ivotni put komitskog vojvo-de, ozbiqne probleme predstavqala je priroda posla kojim se bavio. Najve}ideo wegove aktivnosti odvijao se u tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnos-ti zvani~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e rekonstruisati wego-vo ~etovawe u Staroj Srbiji i pouzdano utvrditi gde je sve boravio i u kojimje sve bitkama u~estvovao. Sli~na situacija je i za vreme ratova, kada suwegovi ~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost i reon delovawa.Slika bi bila, svakakao, potpunija da je objavqena gra|a iz be~kih, pe{tan-skih ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Austro-Ugari po~eli intereso-vati za Tankosi}a i pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize). Me|u-tim, sa ovim poslom se tek zapo~elo.2

Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom, zasnovan na objavqenoj gra-|i, podacima iz memoarske i druge literature, kao i na pisawu me|uratne{tampe i ~lancima objavqenim u stru~nim ~asopisima. Prelistana je obim-na literatura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su podaci do kojih sedo{lo dosta {turi, fragmentarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou-

Milorad Beli}

36

Vojislav Tankosi}

2 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, I, Beograd, 1973; II, 1989.

zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije autore, bez kriti~kog preis-pitivawa, pa se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka bezgrani~ne hra-brosti i kosovskog osvetnika, do prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i poda-ci do kojih se do{lo istraìvawem gra|e u Me|uop{tinskom arhivu Vaqe-vo, ali su oni na indirektan na~in samo dopunili vreme i doga|aje u kojimaje Tankosi} u~estvovao.

Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o ovoj zna~ajnoj li~nosti na-{e savremene istorije potpunija i da }e pribliìti ~itaocima vreme naci-onalnog zanosa i spremnosti da se ‘rtvuje radi ostvarewa nacionalnihideala. Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati nepisano pravilo dajedna legenda vi{e, zna~i, istovremeno, i jednu istinu mawe.

Zaverenik i komita

Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija,jo{ uvek su se nalazile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kriza u kojoj senalazilo osmanlijsko carstvo, neuspela reformna akcija velikih sila, kao ipropagandno-oruàna akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije, stvorili su anarhiju„apokalipti~nih razmera“ na ovom podru~ju. Tome su doprinele i aus-tro-ugarske tajne slu`be koje su ohrabrivale Arbanase u wihovom terorisawusrpskog stanovni{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i ‘andarmerijskioficiri trudili su se da {to vi{e zakrve Srbe i Bugare, tako {to su Bugari-ma obavqali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po potrebi, prikrivalisu bugarske ~etnike i wihove jatake. Takvom politikom ‘eleli su da inter-nacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju predstavili „kao prirodanspas zemqe i naroda“. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su svako-dnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve masovnije iseqavati. Razmere bezvla-{}a i stradawa Srba zaprepa{}ivale su strane novinare i putopisce. Oniiz Debra ubijaju da kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fanatizma,oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni iz Prizrena ubijaju zbog svojih r|a-vih nagona, a oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine", napisa}e je-dan strani izve{ta~3. Zato }e Stojan Novakovi} jo{ 1896. predlagati da seSrbi naoruàvaju i pripremaju za odbranu po{to su „Arnauti zlikovci, alisu obilazili s po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da ima oru`je imu{ke glave“.4 U po~etku uzdr`qiva, jer je strahovala od austro-ugarske in-tervencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna`nije podràva delatnost ko-mitskih organizacija. Akcija opremawa i ubacivawa dobrovoqacafinansirana je iz poverqivih kredita Narodne skup{tine i dobrovoqnihpriloga. Delovawe srpske komitske organizacije bilo je posebno izraèno ukumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj, brdskoj i ki~evskoj okolini.Kona~no ustrojstvo organizacija je dobila 1905, kada su u Beogradu osnovani

Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}...

37

3 Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, 2644 Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921, 196.

Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pododbora u Vrawu. Tada je u Makedonijibilo ukupno 62 ~etnika, a u Vrawu 55. Me|u osniva~ima u Beogradu bili su iVaqevci dr Milorad Go|evac i general @ivojin Rafajlovi}, a me|u najista-knutijim komitama Vojislav Tankosi}.

Ro|en je 16. septembra 1880. u Rukladi kod Uba5. Majka mu se zvala Miqa, aotac Pavle.6 Malo se zna o wegovom ranom detiwstvu. Po zavr{etku osnovne{kole, porodica se preselila u Beograd, gde je Vojislav zavr{io sedam razre-da u Drugoj mu{koj gimnaziji7. Iz Vojne akademije je iza{ao 2. avgusta 1901. ikao vodnik raspore|en u [esti pe{adijski puk “Kraq Karol". Tu je slu`bo-vao do 1. septembra 1905. (sa prekidom 1904/1905, kada je ~etovao u Makedoni-ji). Sa XV klasom svr{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlosavestan |ak. îtao je dosta, posebno kwige iz nacionalne istorije i bele-tristiku. Wegovo {kolovawe poklopilo se sa periodom nacionalnog zanosai revolucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao pitomac, Tankosi} sestarao da zadobije poverewe generala Jovana Atanackovi}a i dr. MiloradaGo|evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i slawu dobrovoqaca u StaruSrbiju i Makedoniju. Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog vre-mena, bi}e podre|ena opasnostima i isku{ewima koja je sa sobom nosiokomitski poziv.

Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici bilo je posle martovskih de-monstracija 1903, kada je vo|ama demonstracija omogu}io da se iz Gorweggrada ~amcima prebace na austrijsku stranu. Majski prevrat je presudno uti-cao i na wegovu daqu karijeru. U no}i izme|u 28/29. maja Tankosi} je koman-dovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu.8 Otzv. „zavereni~kom pitawu“ dosta polemike bilo je i u srpskom Parlamentu.Za jednog, naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati po Beogradu da }ega ubiti Tankosi}evi qudi. U Staroj Srbiji, Tankosi} }e prvi put boravitiu zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa Glavnog odbora ~etni~ke akcije, neg-de nazivan i: Srpski komitet.9 Osnivawu odbora prethodio je veliki naro-dni zbor, odràn avgusta 1903, ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu.

Milorad Beli}

38

5 Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb, 1971, 318; V. Kazimirovi}, Cr-na ruka, Kragujevac, 1997, 354.

6 Nema potvrde da su, „iz bezbednosnih razloga” krajem 19. ili po~etkom 20. veka, promeniliprezime iz Jovanovi} u Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek 1881. u Vaqevu, kakoto tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beograd. 1988, 10; MIAV, Zbirkamati~nih kwiga kr{tenih i ven~anih, 1879/1882.

7 Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936, 38. Negde se navodi da je zavr{io{est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka,IV, Zagreb 1929, 517).

8 D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devesto tre}a. Beograd, 1990, 189. V. Ka-zimirovi}, u navedenom delu, kaè da je bra}u, „na svoju ruku“ pobio Tankosi}, „jedan odnajbezobzirnijih mladih zaverenika“, 19

9 Interesantno je da su Lujza i @ivojin Mi{i} intervenisali kod Odbora da vrate ku}iwihovog sina Radovana, koji se prijavio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci uoslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd. 1996, 47.

Zbor je odràn pod parolom „Sloboda svim neoslobo|enim Srbima sa Srbi-jom zajedno, ili smrt i samoj Srbiji“10. O tada{woj uzdrànosti srpske vla-de svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga vaqevskog, u kome se zahtevaod lokalnih vlasti da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku, jer „sva-ki ne promi{qeni korak, u tome pogledu, mogao bi biti od velike {tete pointerese zemqe“11. U svrhu pomagawa srpskom stanovni{tvu u Staroj Srbijibilo je formirano i Kolo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila slikar-ka Nade`da Petrovi}. Wihov prilog od 60 napoleona, ugroènom stanovni-{tvu odneo je upravo Tankosi}. Wegov dolazak u Makedoniju, S. Krakovopisuje na slede}i na~in: „Mali, neugledan, velike grgurave kose, u kratkomtesnom kaputu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika koji je do{ao dasazna cene ‘ita, Tankosi} nije mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz ne-mirnih o~iju... Neobuzdan, nezadràn, smeo, nepoznavaju}i strah i prepreke,{irio je oko sebe plamen ~etni{tva...“12

U istom delu, ovaj autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakletve: „Za-kliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst ovaj, zakliwem se na no` ovaj i re-volver – da }u ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe Komitetakoje mi se budu dale, a koje idu u korist na{eg oslobo|ewa i ujediwewa sa maj-kom Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se namerno ogre{io o datu za-kletvu, da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a no` i revolver kaznuizvr{e. Amin.“13 Ode}a komita bila je u duhu narodne no{we. Odelo je bilood seqa~kog sukna, beloga ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom i {ubarom s kalpakom nakojoj se nalazila kokarda sa dvoglavim belim orlom.

Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbijene, uz intezivniju po-dr{ku srpske vlade, nastavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Make-doniju. U ku}u @ivojina Rafajlovi}a vi{e puta dolazio je i pesnik MilanRaki}, tada u ulozi konzula, da bi obezbedio prenos oru`ja i municije u Tur-sku. U borbama na êlopeku kod Kumanova (16. aprila 1905), u ~eti vojvodeSavatija Milo{evi}a borio se i Tankosi}, da bi ne{to kasnije, i sam ko-mandovao u borbi na Velikoj Ho~i. O ‘estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e-{}e sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za osam meseci 1905. uMakedoniji bilo ubijeno 785 qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira14.


39

10 V. Kazimirovi}, nav. delo, 35511 MIAV, Fond Op{tine grada Vaqeva (u daqem tekstu: OGV), k-97, p-3, p-5.12 S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd. 1986, 18613 Isto, 132. Postoji i druga~iji tekst koji se navodi u kwizi: M. R. S. Srbi i Bugari u pro-

{losti i sada{wosti, Beograd. 1913, 92: „A ko izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skame-nila! Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skamenio u ‘ene mu djecu skamenio...“ JovanM. Jovanovi} u kwizi „Borba za narodno ujediwewe 1914-1918", bez godine izdawa, na stra-ni 36, kaè da je prva ~eta organizovana i poloìla zakletvu u manastiru Sv. Pre~iste uPore~u (gde je Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj kraj januara 1904). Vo|a je bioMicko Sokolovi}-Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Pore~, kada je zarobqen po-znati bugarski komita D. Grujev.

14 Istorija srpskog naroda, VI-1, 150

Te{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom periodu, prelazio gra-nicu, bilo sam bilo sa ~etom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Ali, osta-vio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako u organizaciji komitskih~eta, tako i u pogledu stvarawa sopstvenog ugleda. Treba ista}i da se Tanko-si}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u poverqivim izve{tajima austro-ugarskihobave{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplomatije15.

Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara|or|eve zvezde (ustanovqen 1.januara 1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj vojnoj slu`bi. O we-mu }e, kasnije, dr Siton-Votson napisati: „Wegove pustolovine po StarojSrbiji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, naro~ito, me|u razbaru-{enim delom veliko{kolske omladine u Beogradu“16. Poverewe koje je u wegastekao Dragutin Dimitrijevi}-Apis jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e pro-dubqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka „sirove du{e i spremnog na svako zlo“, dr.Siton-Votson zakqu~uje da je sa takvim osobinama bio „idealan drug i zgo-dno sredstvo u Apisovim rukama“17. Takva ocena, nesumwivo, posledica jeTankosi}evog, kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je da je Apis ko-ristio Tankosi}a za neke poverqive poslove ra~unaju}i na wegovu narav,ali je sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu vrlo zna~ajnih odluka(formirawe Sredi{nog odbora „Narodne odbrane“ 21. oktobra 1908. i „Cr-ne ruke“, maja 1911). Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije druèwe sa re-gentom \or|em Kara|or|evi}em. Wihovo prijateqstvo je pomu}eno kada je,prilikom neke rasprave, Tankosi}, navodno, povukao princa za uvo. Sukob jedo{ao dotle da je „ismejan, uvre|en i ponièn”, prgavi komita nameravao daizazove princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, napustio je vojnu slu`bu.U svojim memoarima, princ \or|e je demantovao ovu pri~u. U kakvim suodnosima bili vidi se i iz wihovog prijateqskog susreta uo~i Bregalni~kebitke. Tako|e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upriji, u kojem su se obu~a-vali ~etnici V. Tankosi}a18. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala jeonda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~evoj prekoj naravi, ali i sukobkoji }e izbiti izme|u „crnorukaca“ i regenta uo~i wegovog odricawa odprestola. Princ je nazvao zaverenike iz 1903 „xukelama“ i javno im je pretioda }e ih „satrti kada postane kraq“19.

Doga|aji koji su sledili (Aneksija B i H, Mladoturska revolucija) pono-vo su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mladoturska revolucija zateklaga je, kao komandanta jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali Varda-ra. U prole}e 1908. probio se do Male{a i Strumice. Wegova pojava izazvala

Milorad Beli}

40

15 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz be~kih arhiva, IV, 1906,Beograd, 1989

16 Dr Siton-Vatson, Sarajevo – studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb. 1926, 94-9517 Isto18 \. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd. 1969, 245, 255, 318, 35419 V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe 1903-1918, uredio: Milivoje V. Kneèvi},

Subotica 1929, 40

je zaprepa{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri{}ane veoma opasnopodru~je, dok su ih Bugari smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputiliprotest velikim silama. Najvi{e je delovao iz pograni~nog Bu{trawa, a re-dovno je odsedao u ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Klinovca20. Odjula 1908. ponovo je u Beogradu, a osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawada }e Mladoturci poboq{ati poloàj hri{}ana i uvesti zakonitost i red udràvi, pokazala su se nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevima, po-novo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke akcije opet oìvele. Me|utim, nipovratak u Beograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ‘ivot. Progla{eweAneksije 6. oktobra 1908. izazvalo je veliko uzbu|ewe u Srbiji. FormiraweNarodne odbrane bio je prvi korak ka planiranom ujediwewu svih nacional-nih snaga radi odbrane od Austro-Ugarske. Ona je radila na „ja~awu vite-{kog duha i fizi~ke regeneracije“ osnivawem i pomagawem streqa~kihdruìna i gimnasti~kih organizacija. Rad Tankosi}a se odvijao u dva smera:{irewu svoje mreè u Bosni i Hercegovini, koriste}i nezadovoqstvo ta-mo{weg stanovni{tva austro-ugarskom upravom i regrutovawu i obu~avawudobrovoqaca za predstoje}i sukob. To je bilo suprotno zvani~noj srpskoj po-litici koja se pla{ila daqeg zao{travawa odnosa sa Austro-Ugarskom.Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da je, sredinom februara 1909,bila obrazovana vlada tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade, naj-verovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije u Srbiji pro|e bez posledi-ca). Uprkos tome, u Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa vi{e od5.000 dobrovoqaca21. Tankosi} je upisivao dobrovoqce u jednoj kafani na Ze-lenom vencu (na osnovu dokaza do kojih je do{ao austro-ugarski istra`ni su-dija L. Pfefer tragaju}i za dokazima o ume{anosti Srbije u atentat uSarajevu)22. Prema pisawu Politike od 3. novembra 1919. Tankosi}eva ku}a uUlici kraqa Milutina 19 „bila je poznatija i pose}enija nego Ministar-stvo trgovine; dolazili su iz svih delova porobqene zemqe, uskoci iz dale-kih krajeva, begunci ispred austrijskih ‘andara, dezerteri iz }esarevearmije, o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u qude i koji su jo{ je-dinu veru nalazili u onome {to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je svenamernike do~ekivala kao svoju decu. Interesantno je da se preko puta wego-ve ku}e nalazila zgrada nema~kog poslanstva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu seime nalazilo u brojnim poverqivim izve{tajima, diplomatskim notama,sudskim aktima, u prepisci, po {tampi. Strani {pijuni i uhode pratili suga svuda i svuda su “otkrivali wegove tanane niti"23. To nije smetalo Tanko-


41

20 Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), 89-9021 U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru`ni odbor (predsednik je bio Milorad Tadi}, a

blagajnik Milo{ Kora}), koji je radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvariza potrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqani na dobrotvornim zabavama.MIAV, Zbrirka otkupa, k-6, p-1

22 L. Pfefer, Istraga o Sarajevskom atentatu, Zagreb. 1938, 13223 „Narodna odbrana”, 196

si}u da u }uprijskom logoru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu~a-va svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo naporna. Ve`bali su u rukovawudinamitom, bombom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Moravi. Iako jelogor raspu{ten u prole}e 1909. ste~ena znawa dobrovoqci }e primenitive} u balkanskim ratovima.

Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a u periodu 1909-1912. Pou-zdano se znaju samo neke ~iwenice. Me|u osniva~ima je tajne organizacije„Ujediwewe ili smrt“. Ciq organizacije bio je borba za ujediwewe srpstva,a nastala je kao odgovor na neuspeh „Narodne odbrane“ da sprovede oslobo-|ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jovanovi}a-ûpu i Bogdana Ra-denkovi}a Tankosi} je u~estvovao u izradi ustava ove organizacije. Mogu}eje da je jo{ 1911. razmi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda. Karakterwihove organizacije, prethodna i tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukobsa zvani~nom politikom i vlastima. Dokle su i{li Tankosi} i wegoviqudi, svedo~i i incident sa ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da biizvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko~io u ministrov fijaker io{tro mu zapretio. Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo uz prat-wu telohraniteqa, ali je izve{tavao „crnorukce“ o toku pregovora sa Buga-rima. Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karakter. Borave}i u Francus-koj, gde je po nalogu vlade radio na prijemu i kontroli kupqene pe{adijskemunicije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku{aja „utrapqivawa“ imunicije lo{eg kvaliteta. Kada ga je zbog te afere napao biv{i radikalskiposlanik Petar Mi{i}, Tankosi} ga je izazvao na dvoboj24.

Strateg Garibaldijevog kalibra

Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja padne u borbi za oslobo-|ewe S. Srbije i Makedonije, u stvari, „nova krvava tapija kojom se dokazujepravo Srbije na jug“, ponovo je aktiviralo okupqawe komitskih ~eta. Na is-torijsku pozornicu stupilo je pokoqewe „koje je podnelo najve}e `rtve, alikoje je po`welo i najve}e uspehe25. U Naredbi vrhovnog komandanta vojskekraqa Petra, od 6. oktobra 1912. u Ni{u, vidi se od kolikog je zna~aja Koso-vo bilo za pripremawe i motivaciju naroda: “... Razvijte srpsku trobojku ipronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu`no i osvetni~ko Kosovo. Ono naszove da na Kosovu, izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i vrati-mo..."26 Jovan Cviji} je pisao da je „Srbija opkoqena zemqa, a da su Srbiuhap{en narod“ i da ona „tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja ima uslo-ve za ‘ivot i za ekonomski razvitak“27.

Milorad Beli}

42

24 D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd, 1987, 242; S. Jovanovi}, Iz isto-rije i kwièvnosti, I, Beograd. 1991, 243; M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1956, 118

25 Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u Kraqevu, 25. februara 1941; isto,203

26 MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-927 Nikola Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958, 86


43

Grani~ne borbe na frontu Tre}e armije, 18. i 19. oktobra 1912.

Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnautima, wihovom mentalitetu,na~inu borbe. Koliko su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: „Prosto, mora{da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shvatawa stvari, voqe, odlu~nosti ihrabrosti, po{tovan je me|u komitama kao niko... Nije bilo nijednog wegovog~etnika koji ne bi poloìo ‘ivot za wega...“28. Tankosi}eve vojni~ke sposo-bnosti pore|ene su sa Garibaldijevim („strateg i organizator Garibaldijevogkalibra“). Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. Tu je odbio da primi GavrilaPrincipa zbog wegove slabe konstitucije, {to mu ovaj nikada nije oprostio.Dolazili su mu mladi}i iz svih neoslobo|enih srpskih krajeva. Bilo je i onihèqnih pustolovina, ali je ve}ina bila ponesena nacionalnim ose}awem ièqom da „svako u~ini ne{to za srpsku stvar“29. Uo~i rata, kod regenta Alek-sandra su odràvani sastanci na kojima ga je komitski vojvoda upoznavao sastawem u Staroj Srbiji i Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je odla-zio u General{tab gde su crtane topografske karte sa pravcima budu}ih ope-racija. Srpska vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u predstoje}em ratuprotiv Turaka. U tu svrhu, tokom 1912. na Kosovu je boravio i Tankosi}. Us-postaviv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im je oru`je koje je slalasrpska vlada. Sa Isom Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa Turcimau okolini Mitrovice sredinom juna i po~etkom jula 1912. O stawu na ovom po-dru~ju detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostranih poslova.

Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta sa oko 4.000 ~etnika. Prezvani~nog otpo~iwawa neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki odredje 2/3. oktobar 1912. napao tursku karaulu „Repowu“ (kod Merdara), dok je kodkaraule „Mirkovci“ pretrpeo gubitke, zbog ~ega se morao povu}i. Oko 160~etnika, Tankosi} je grupisao po „wihovim psihi~kim osobinama“. Uz naj-hrabrije vodnike postavqao je hladnokrvne zamenike, a uz mlade po~etnikepostavqao je stare ~etnike.30

To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po svoj prilici, „crnorukci“pla{ili mogu}eg dogovora balkanskih saveznika i Turske, {to bi odloìlorat, a samim tim i oslobo|ewe S. Srbije i Makedonije. Tankosi} je trebaloda na frontu Moravske divizije II poziva neopaèno za|e iza neprijateqskihjedinica i tu zapo~ne dejstva tek kada otpo~nu ratne operacije redovne voj-ske. Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe terena, popravqawe pu-teva, spremawe mesta za srpsku artiqeriju i utvr|ivawe va`nijih poloàja.Sukob je bio ‘estok, a Turcima su pomagali i Arnauti. Dva mawa odeqewaTankosi} je postavio prema karaulama „Repowa“ i „Mirkovci“, dok je saglavninom udario prema Merdarima. Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tabodreda, blagajna i komora. Sa wom je ostao i Tankosi}. Komandu nad va-siqeva~kom ~etom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili najiskusniji~etnici: ~uveni Arso Kosovac, dobrovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa

Milorad Beli}

44

28 Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, 10829 Jovan M. Jovanovi}, Ju`na Srbija od kraja 18. veka do oslobo|ewa, Beograd. 1939, 3730 Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27

Golubi}, a kao izvi|a~i, dodeqeni su im bili Vuksan Hajduk, Vlastimir Mo-{o Komita i bogoslov Jovan Aran|elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \ili}, a~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi}, imala je zadatak da iz karaule Du-bnice, osvoji „Repowu“ (koja je dominirala nad arnautskim selom Dubicom).Dok su prvu karaulu zauzeli, oko druge je vo|ena ‘estoka borba. U izve{taji-ma srpske vojske sa fronta vidi se da je „do{ao Tankosi} i napravio ru-svaj!“31 Borba je trajala tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu. Tur-ci su „mrtve pqa~kali, a rawene ‘ive, polako, ali stra{no na tihome ‘arupekli i noìma secali...“32. U borbu se, potom, ukqu~ila i Moravska divizi-ja II poziva. O ‘estini sukoba svedo~i i podatak da su iz stroja bila iizba~e-na 1352 na{a vojnika i oficira. Komandant Moravske divizije II poziva(pukovnik Milovan Nedi}) je zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbogpodr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga nije do{lo. Zvu~i nevero-vatno da je Vrhovna komanda za ove doga|aje saznala tek po okon~awu opera-cija33. U ovim borbama Tankosi} je pokazao svoje streqa~ko ume}e. Pogodioje jednog Arnauta, koji je sa neke uzvi{ice „martinkom“ precizno poga|ao ko-mite. Kada je ta uzvi{ica osvojena, na{li su ovog Arnauta sa prostreqenomglavom34. Posle Merdara, preostale komite prikqu~ene su levom krilu [u-madijske divizije. Divizija se kretala za Moravskom brigadom sve do selaSeferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra izbila na prostor izme|usela Bunarxika i Miladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armije. Te-{ko je daqe pratiti kretawe komita. Najverovatnije da je Tankosi} u~estvo-vao i u bici kod Velike Ho~e, dok se o u~e{}u u drugim ve}im bitkama (Skopqe,Bitoq, Ki~evo) ne moè pouzdano tvrditi (mada se u Spomenici XXXII klaseVojne akademije navodi da je u~estvovao i u tim borbama). Sigurno, da su ak-cije Tankosi}evih ~etnika namerno izostavqane u posleratnoj literaturi iiz ideolo{kih razloga. Oslobo|ewe Kosova imalo je veliki odjek kod Srba.Aleksa [anti} je pevao o „vra}awu carstva“, a u svim ve}im gradovimadràne su liturgije. Kada je akademik Q. Kova~evi} sahrawivao jedinca po-ginulog u Kumanovskoj bici, nad odrom je rekao: „Idi spokojno pred prestoVe~noga i kaì radosno Du{anu i Lazaru, kaì svima kosovskim mu~enici-ma da je Kosovo osve}eno!“35 Ve} 1. januara Tankosi} je vanredno unapre|en u~in majora i odlikovan Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.


45

31 Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski rat 1912-1913, I, Beograd. 1959,465; S. \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd. 1990, 57,287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd. 1985, 249; Dobrovoqci u ratovima1912-1918, Beograd, 1971, 47-50; „Balkanski rat u slici i re~i“, 8, 10. mart 1913, 118.

32 Isto. U jednoj karauli, po{to je oslobo|ena, komite su prona{le trojicu svojih drugova,koje su Turci ispekli. „Ilustrovana ratna hronika“, 34 (1912-1913), 278-279.

33 Vojvoda @ivojin Mi{i}, Moje uspomene, Beograd, 1985, 23734 S. \uri}, Dnevnik pobeda, 5435 J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe; S. Stanojevi}, Srpsko-turski

rat 1912, 192

U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bregalni~koj bici, a potom seaktivno ukqu~io u zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ratu. Bilo jepoku{aja da „crnorukci“ izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora sa Bu-garima i potpisivawa mira u Bukure{tu 1913, kako bi se Srbiji osiguraladesna obala Vardara. „Crnorukci“ su se protivili arbitraì ruskog cara iodlu~no su se zalagali za „integralnu“ vardarsku Makedoniju. Napadali suPa{i}a i wegove radikale da poku{avaju sebi da prigrabe slavu ratnih po-bednika, iako zasluge za to pripadaju vojsci. Me|utim, slava je imala i svojenali~je. Vojnici su prosja~ili po grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, akomite su ~ekale da i na wih do|e red za le~ewe36.

U sukobu izme|u homogene vlade staroradikala i ostalih politi~kihstranaka aktivno su u~estvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i vojvodaPutnik). Najè{}a rasprava vo|ena je oko tzv. Uredbe o prioritetu37. Za pod-strekiva~e sukoba optuìvani su Apis i ~lanovi „Ujediwewa ili smrt“, ko-ji su se sastajali u Tankosi}evoj ku}i, uz „tikve{ko vino i meze“38.Posledica ovog sukoba bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim kasar-nama. U Vaqevu je komandant Drinske divizije odbio da iza|e i pozdravi mi-nistra privrede Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike vlada jepremestila iz Beograda u unutra{wost, ali je kraq odbio da penzioni{eTankosi}a i Apisa. Sukob sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi}o{amario @ivojina Balugxi}a (poslanika u Atini), koji je trebao da posre-duje izme|u „crnorukaca“ i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga „nitkovom, kojinitkovske poslove svr{ava“.39 Tankosi} je ~ak predlagao da li~no on „ubedi“vladu tako {to }e „povu}i Pa{i}a za bradu“40. Zajedno sa vojvodom Vukom iMilanom Pavlovi}em Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a predwegovom ku}om i upozorio ga „na uverqiv na~in“ da se „ne igra vatrom, jer}e, ina~e, jednog dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom famili-jom“41. Razlog je bio mogu}nost da Proti} prihvati mesto vojnog ministra.Ovi sukobi bi}e jedan od razloga odràvawa Solunskog procesa, gde bi, da jetada bio ‘iv, Tankosi} doìveo Apisovu sudbinu. Mogu}e je da je i vladikaNikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi se situacija smirila, „jer su napragu bili mnogo va`niji doga|aji“42.

Milorad Beli}

46

36 MIAV, Fond OGV, k-156, f-III, p-55, 5637 Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asno mesto treba da pripada gra|an-

skim ili vojnim predstavnicima vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samokada predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim ostalim slu~ajevima, to mestoje pripadalo vojnim vlastima.

38 B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd. 1996, 70. Isti autor beleìda je ceo kom{iluk dolazio kod Tankosi}a zbog dobrog vina „kojeg je drào u buretu od 10akova“ i koje su „raznosili u porcijama“.

39 D. @ivojinovi}, isto40 B. Gligorijevi}, nav. delo, 7041 M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, 32742 Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918, 336

ûvari sudbine Srbije, ili demon rata

Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u {tampi i u diplomatskimkrugovima posle Sarajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom da se uUltimatumu spomiwalo wegovo ime (i Milana Ciganovi}a) kao osobe ume-{ane u atentat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u wihovom prelas-ku preko Drine. Obuka je, ina~e, trajala 10 dana. Posrednik izme|u wega iatentatora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro [arac. Predaju}i mu pi-{toqe, Tankosi} je rekao: „Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, tebi nemogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas mnogo oru`ja, pa ne samo da nije ni-{ta u~iweno, nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je stvar na sigur-nom putu, tada ne samo da }u dati oru`je, ve} i samoga sebe...“43. Te{ko jeverovati da su „crnorukci“ ovim ~inom ‘eleli da kompromituju i obore Pa-{i}evu vladu. Ovakva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve izjave „da jesve ura|eno za inat Pa{i}u!“44 Te{ko je odrìva i pretpostavka da je Tanko-si}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske masonske loè, kako bi se upoznao saprotokolom i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustrojstvo organizacije„Ujediwewe ili smrt“). S obzirom na wegov karakter i temperament, te{koda je ovakva spekulacija odrìva. Tako|e, beogradska masonska loà nije usvoje redove primala aktivne oficire. Mogu}e je da Tankosi} nije o svemublagovremeno obave{tavao Apisa, koji je, u jednom trenutku, nameravao daspre~i mladobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, rekao kako ga je Tan-kosi} pitao da li da neke mladi}e iz Bosne pusti da pre|u preko Drine i daje, ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek posle toga, Tankosi} mu je sa-op{tio da ti mladi}i, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, „ho}e da poku{ajune{to protiv Ferdinanda"45. Na pitawe jednog italijanskog novinara oeventualnoj ume{anosti „Narodne odbrane“ u atentat, Tankosi} je 1915. re-kao: „Narodna odbrana nema ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugiodlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali svoje odobrewe“. Na novo pi-tawe: misli li tu na „Crnu ruku“, on se samo nasmejao, ali nije poricao"46.Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tankosi}a u atentat wegovo li~no delo47.Atentatori su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama koje su, izme|u komi-te i mladobosanaca, uspostavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revolu-cionarni programi i ciqevi bili su podudarni. Uticaj i ugled koji jeTankosi} zadobio u „Narodnoj odbrani“ i kasnije u „Crnoj ruci“, ali iwegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno za „srpsku stvar“, uputili suzaverenike ba{ ka wemu. Do wega su, zahvaquju}i obave{tajnim podacima i


47

43 D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, 13644 Isto, 13045 D. Qubibrati}, nav. delo, 14046 Isto, 14147 Takav stav zastupao je êd. A. Popovi} (biv{i sekretar „Crne ruke“) u seriji ~lanaka

objavqenim u „Novoj Evropi“. Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wego-ve tvrdwe bile vi{e motivisane èqom da se skine teret odgovornosti sa srpske vlade.

rezultatima brzo sprovedene istrage, do{le i austro-ugarske vlasti. Zatonije nikakvo ~udo {to se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od atentatado slawa ovog dokumenta srpskoj vladi, pro{lo samo mesec dana. Srpska vla-da je kra}e vreme, dràla Tankosi}a u pritvoru. Dok je bio u pritvoru, wego-ve komite nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog ~ega se komandantDunavske divizije ‘alio komandi. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opaskuda }e „ludi Rusi objaviti rat Austriji“, odgovorio: „Kada su {a{avi nekaratuju, ali nemaju za koga!“48. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani komita mi-slio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi} je pu{ten, „jer Austro-Ugarska vladanije podnela nikakve dokaze niti optu`be protiv wega“. U stvari, wegovohap{ewe i eventualno su|ewe, prekinuo je rat.

Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda iz austrijskih monitora.Prve napade hrabro su odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i spontanibranioci (finansi, ‘andarmi, jedna ~eta 18. pe{adijskog puka i ~lanovigimnasti~kog dru{tva „Du{an Silni“)49. Upis dobrovoqaca obavqan jeodmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobrovoqci su upisivani u kafani „Top“(dana{wa Kraqa Aleksandra) i „Zelenom vencu“. Iz kafane „Moruna“, doduboko u no}, dopirala je pesma: „Sprem’te se, sprem’te, ~etnici, silna }eborba da bude...!”50 Ima podataka da je Tankosi} sa upisom dobrovqaca otpo-~eo znatno ranije. On je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog deladràve do{li na vidovdansku proslavu u Beograd. Zbog nedostatka oru`ja,od prijavqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo 370 qudi. Najve}imdelom to su bili dobrovoqci iz Bosne i Hercegovine. Tako je osnovan Sav-ski ~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je okupqawe i naoruà-vawe dobrovoqaca otpo~elo 13. jula. U no}i izme|u 13/14. jula, wegovajedinica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve} bila na poloàju Vidinkapija – savski most. Me|u dobrovoqcima se na{la i legendarna MilunkaSavi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa Stepanovi}. Redosled aktivnostiTankosi} detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio komandantu Tre}e armi-je krajem avgusta 1914. Kakvo je bilo raspoloèwe me|u rodoqubima svedo~ii podatak da je samo u toku 25/26. jula bilo upisano oko 2.000 dobrovoqaca.Skopski mitropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manastira Rakovice. Sdruge strane, vozovima, fijakerima i na taqigama, grabili su iz grada kaunutra{wosti gra|ani, ‘ene, deca, ~inovnici i nadle{tva. U no}i izme|u28/29. jula, dignut je u vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri no}ionemogu}avale neprijetequ prelazak preko Save. To je bilo od velikog zna-~aja, jer se dobilo u vremenu za sprovo|ewe mobilizacije i pripremawe od-brane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la redovna vojska, komite su pre{le na

Milorad Beli}

48

48 Tajna prevratna organizacija, 180, 18249 Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd. 1990, 37; P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot

Beograda na po~etku rata 1914, IG (1986), 1, 98; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svet-skom ratu, Zagreb, 1925, 3

50 “Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70

Banovo brdo. Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom iz gradova iobrazovanim (seqaka nije bilo). Zanimqivo je da je srpska vlada smatrala dakomite {tetno deluju, po{to izazivaju neprijatqa i tako „izlaù stanovni-{tvo {teti“. Kao „~etnici“ predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koris-te}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tankosi}eva patrola nije pohvatalai kaznila. Na Solunskom procesu, Tankosi}a su la`no optuìli M. Cigano-vi} i \. [arac (wegovi najbliì saradnici) da je pqa~kao i batinao narodna Torlaku i da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih razloga, oka-rakterisao za drumskog razbojnika51. Komite su hapsile i sve sumwive stran-ce me|u kojima je bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju {pijunskudelatnost. Tankosi} je javno pretio i da }e izbatinati i ministre „{to suprve no}i utekli iz grada i stvorili paniku52. U no}i izme|u 4/5. avgusta, ko-mite su izvele pravi podvig. Pre{av{i Savu upali su u neprijateqskustraàrnicu, razoruàli straàre, svukli im odelo i dali im svoje komit-sko, pa ih tako poslali u Zemun. Sa straàrnice su skinuli austrijsku zasta-vu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u austrijskim uniformama, sedeliu kafani i izazivali veliku znatièqu Beogra|ana53. Xon Rid je ovako opi-sao dobrovoqce: “Dvadesetina ~upavih, krupnih qudi, u {ubarama, sa rede-nicima ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama izve{enim o pojasu..."54

Deo tzv. neregularnih dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po{to suodbili da kopaju rovove. Govorili su: „Do{li smo da se bijemo protiv [va-ba, a ne da kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici...“55 Rade}i naokupqawu dobrovoqaca Tankosi} je pokazao i svoju politi~ku zrelost. Mu-slimanskog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce, uputio je na rad uCrveni krst, a potom u rezervnu bolnicu u Ni{u. Tankosi} je smatrao da gatreba sa~uvati po{to }e, posle oslobo|ewa Bosne, biti potreban kao musli-man.56

Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta 1914. stvorena su ~etiri komit-ska odreda: Zlatiborski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Jadarski(major Vojin Popovi}-vojvoda Vuk); Rudni~ki (major Vojin Tankosi}, koji jepu{ten iz pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}). Svi komandanti subili vode}i qudi „Ujediwewa ili smrt“ i nijedan od wih nije ‘iv do~ekaokraj rata. Mawi deo boraca bio je naoruàn brzometkom (model iz 1879), a ve-}ina je dobila tzv Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili su po 150 metaka na pu-{ku, dok je 1000 bombi bilo raspore|eno na svakog drugog ~etnika, kao i pojedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za oficire iznosila je tri, a za ~etnike


49

51 M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, 250-261; P. Markovi}, nav. delo, 112; Dokumenti o spoqnojpolitici, kw. 7, sv. 2, dok. 639

52 B. Hrabak, nav. delo, 53353 Istorija Beograda, 3, Beograd. 1974, 8 i daqe54 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/4755 Isto, 4756 \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu, IG, 1-2 (1980), 112

jedan dinar. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en je ka Drini i Zvorni-ku. Prvo nare|ewe koje su tamo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji supre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku. Hronologija narednih doga|aja je pri-li~no nepouzdana, s obzirom da su komite ~esto mewale formaciju i obav-qale raznovrsne zadatke (dejstva u pozadini ili kao prethodnica; bomba{keakcije; obezbe|ivawe bokova redovnim jedinicama; delovawe u sastavu re-dovnih jedinica i sl. ).

Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred se nalazio u sastavu Dunav-ske divizije I poziva, potom u sastavu Tre}e armije. Rejon wegovog dejstva,prema Uputstvu koje je izdala srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obalaKolubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika. Centri dejstva su biliKosmaj i Rudnik. U ofanzivnoj fazi, odred je trebalo da pre|e preko Save iprodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se preko Kosmaja i Ka~era povu~e kaRudniku, dejstvuju}i na komunikacije Beograd – Mladenovac i Beograd – La-zarevac. Ima mi{lqewa da je ovaj plan sastavio Apis. Ovo Uputstvo jeizmeweno 9. avgusta i prema wemu, Rudni~ki odred je trebalo da deluje nafrontu od Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zadatak da pre|e Drinui prodre ka Javoru i Kowuhu, a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tudejstvuje na komunikacije: Qubovija – Pecka – Vaqevo; Roga~ica – Vaqevo;Pecka – Ose~ina; Krupaw – Zavlaka i Zavlaka – Vaqevo. Nov, detaqnijiUput, vojno ministarstvo je izradilo u Ni{u decembra 1914. Na Jadru je 15.avgusta Tankosi} dobio zadatak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva posvaku cenu. Tu je dobio poja~awe od jedne ~ete iz 10 puka III poziva, koja je saProslopa povu~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etnici zarobli su100 neprijateqskih vojnika, od kojih je „izvestan broj odmah poubijan, a jedanaustrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u pozadinu“57. Protiv Austro-Ugar-ske 42. divizije poginulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na Ravnobrdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginulo je jo{ 47 komita. Tankosi} jetraìo od komande Tre}e armije da najstroìje kazni komandira ~ete prvogpoziva 3. prekobrojnog puka, po{to je „formalno pobegao iz borbe, a ~eta muse rasturila“58. Te{ke borbe vo|ene su kod Grn~arskog grobqa (20/21. avgus-ta) i na Tr{i}kom visu, gde je poginulo gotovo ~etvrtina qudstva, a 24. av-gusta odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe su vo|ene prsa u prsa,bajonetima i bombama. U krupawskoj bolnici ostalo je nekoliko te{kihrawenika, koje su austro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali. Telo Do-bre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada, bilo je ise~eno na komade. Otpordobrovoqaca je bio ‘estok, pa je neprijateq stekao utisak da se radilo o ve-}im srpskim snagama. To je bio razlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i te-

Milorad Beli}

50

57 Izve{taj V. Tankosi}a o borbama koje je odred vodio od 25. jula do 29. avgusta, upu}en ko-mandi Tre}e armije. Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd,1980; A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M.Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, 173

58 Isto, Izve{taj V. Tankosi}a

hni~koj nadmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. Zbog izuzetnehrabrosti koju su pokazali u svim borbama, Tankosi} je predloìo komandida nekoliko ~etnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu slu`bu. Istovreme-no, ‘alio se da mu je nezgodno da podnese spisak za odlikovawa, po{to je ve-liki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan „u ranijim ratovima“, a oni kojito jo{ nisu, bili su austro-ugarski podanici. Bore}i se pred frontom Mo-ravske divizije I poziva (21. avgusta), ~etnici su spasili ve}i broj dece imladi}a, koje su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom. Svete}i se nepri-jatequ za zlo~ine koje su po~inili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbi-na iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da je zna~ajno pomagaoSrbima u srpsko-turskom ratu. „Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je pojednu surovu dramu...“, rekao je, nad le{om ovog nesre}nog Srbina, Tankosi-}ev komita Du{an Saki}59. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom kamenu i suko-ba na Drini, komite se nalaze u rejonu G. Dobri} – Brasina – Eminova voda usastavu Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugarskih jedinica bio jepopuwen qudstvom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Po okon~awu ovihborbi, Tankosi} je prekomandovan za komandanta bataqona êvrtog pe{a-dijskog puka „Stevan Nemawa“, a wegovi ~etnici prikqu~eni su Drugom do-brovoqa~kom bataqonu u Uìcu. U sastavu Qubovi|skog odreda, „ja~ine do130 pu{aka“, nalazi se krajem septembra, drè}i desnu obalu Drine od utokeUzovnice do utoke Jelova~kog potoka. Kada su Austro-Ugari zauzeli Qubo-viju potisnut je ka Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi|skog odreda), gdeje pretrpeo osetne gubitke (53 ~oveka)60. Odatle se povukao ka poloàju Bli-zowski vis – Karaula, nalaze}i se u sastavu Moravske divizije I poziva. Udramati~nim doga|ajima koji su obeleìli tzv. defanzivnu fazu Kolubarskebitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim borbama oko Lazarevca i Vra-~eg brda. Iz molbe koju je komandantu II armije uputio komandant IV pe{adij-skog puka, moè se videti u kakvim su se uslovima borili i komite. „...Ovajpuk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene mar{eve po dobivenim zapovestima.Vr{io je i no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju preduzimane su sve mere,da se {to boqe i potpunije drì mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fi-zi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i da se ona odrì. Zbog zamo-ra i nespavawa pri ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bilapopu{tawe u disciplini, a s druge strane, povla~ewe bez borbe ~ini da mo-ralna snaga kod vojnika popu{ta. mislim, da }e jedna od mera za odràvawediscipline biti ta, da se mar{uje samo no}u i to ne vi{e od 35 kilometa-


51

59 A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, 26860 Ima indicija da je na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline, izvr{ena tzv. decimacija.

Bosanci iz Jadarskog ~etni~kog odreda streqali su svakog desetog vojnika i potom ih sa-hranili u zajedni~ku raku. B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139.Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beo-grad. 1969, 173, 174, 332, 338; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4.

ra...“61 Uz gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike po~eo je da kosi i ti-fus. Od 120 ~etnika, koliko ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, uborbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifusa razboleti 75 dobro-voqaca. To je bio razlog da ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica.Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II poziva, oja~ani sa jednombaterijom, gonili su neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. decembra1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na Kru{ik, a odatle ka Kli~evcu, Da-bi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori~evcu. U akcijama koje su sledile zamenilesu ih trupe Drinske divizije I poziva. Uo~ava se da je zbog sloènosti zadata-ka koje je dobijao wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u svakodnev-nim borbama, Tankosi}ev odred ~esto mewao poziciju i formacijskupripadnost.

Gotovo neverovatno deluje podatak da su, uprkos ‘estokim bitkama istradawu naroda, pripadnici Srpske socijal-demokratske partije i daqe‘estoko napadali vladu i wenu politiku. Od wihove poznate anti-ratnekritike nije bila po{te|ena ni crkva. U ironi~nom tekstu, objavqenom upartijskom glasilu „Radni~ke novine“, „da li je boqe klati [vabe kamomili ih raskidati bombama“, napali su vladiku Nikolaja i studente teologi-je. Zakqu~uju}i da }e se vladika opredeliti za drugu varijantu, kao predava~esu mu peporu~ili „crkvene oce i svece, kao {to su major Voja Tankosi}, voj-voda Vuk i dr.“62

Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak deset meseci iznenadnogpredaha. Potu~eni neprijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me|utim, ono{to nije ~inio neprijateq na bojnom poqu, ratnicima i civilnom stanov-ni{tvu radio je tifus. U januaru 1915. do{lo je do reorganizacije dobro-voqa~kih formacija. Uz ukqu~ivawe novoprijavqenih, od starih odredastvoren je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom majora Vojina Popo-vi}a, da bi, do oktobra iste godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko3.500 dobrovoqaca. Neregularno stawe pogodovalo je raznim zloupotrebama,nedisciplini, pqa~kawu stanovni{tva i formirawu neregularnih forma-cija. La`ne komite pojavile su se i u vaqevskom kraju, gde je Tankosi}, kra}evreme, organizovao i vodio tzv. komitsku {kolu.63 Izgleda da je ovo uticalona naru{avawe odnosa izme|u dvojice vojvoda, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insis-tirati da jedino Vrhovna komanda moè formirati dobrovoqa~ke odrede.

Ne moè se pouzdano ustanoviti daqe Tankosi}evo kretawe i angaò-vawe. Verovatno je u~estvovao u daqem produbqivawu sukoba izme|u staro-radikala i „crnorukaca“. Veruje se da su pripadnici „Crne ruke“ imaliva`nu ulogu u ube|ivawu staroradikala da prihvate koalicionu vladu kra-jem novembra i po~etkom decembra 1914. Sigurno, da je vojnim krugovima zna-~ajno porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru, Drini, Gu~evu i

Milorad Beli}

52

61 Veliki rat Srbije, IV, 12662 "Radni~ke novine", 207, 30. novembar 191463 MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p-110

Kolubari. Poznato je da je vojvoda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve toukazuje da su Tankosi} i „crnorukci“ bili vrlo uticajni i u ovom periodu.

Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko 800.000 neprijateqskih vojni-ka, savremeno opremqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog general-fel-dmar{ala Augusta fon Mekenzena. Udruène armije, bugarska, nema~ka iaustro-ugarska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915; najpre, artiqerijskom va-trom, da bi sutradan usledio glavni udar forsirawem prelaska preko Save iDunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a III armija pod komandom gene-rala Pavla Juri{i}a-[turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao je „da jeotpor ‘estok“ i da se „Srbi tuku juna~ki“64. Kao komandant jednog bataqonaIV pe{adijskog puka (U Spomenici XXXII klase Vojne akademije navodi se daje komandovao bataqonom II Prekobrojnog puka, a u „Vidovdanu“ da je koman-dovao prvim bataqonom 18 puka). Tankosi} se neprijatequ suprostavio naDunavu. Sedi{te {taba nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio jelak{e rawen u glavu. Prema svedo~ewu S. Xili}a, Tankosi} je svoju po-sledwu borbu vodio kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a. Suo~en sadaleko nadmo}nijim neprijateqem, u jednom trenutku povikao je svojim sa-borcima: „Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine!“ Jedan nema~ki {ra-pnel ubio je dvojicu dobrovoqaca, a osmoricu ranio. Me|u wima bio je iTankosi}. Kugla mu je s le|a probila grudi. Stigao je samo da kaè: „Ujedo{eme!“, a potom je klonuo65. Navodno je rekao i: „Ne bojim se od vra`jeg okota,neka ga je k’o na gori lista!“66 Wegovi ~etnici nosili su ga u {atorskom kri-lu 2-3 kilometra, a potom su ga vozom prebacili do Trstenika. Za komitskogvojvodu, me|utim, vi{e nije bilo spasa. Umro je posle dva dana u privremenojbolnici u zgradi Narodne osnovne {kole „Sveti Sava“.67 Sahranio ga jewegov pratilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali je, zbog predos-tro`nosti, otkopao le{ i po drugi put ga sahranio na tajnom mestu. Austri-janci su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod mesnih vlasti, ipak,prona{li grob i posle stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legendar-nom komiti koji im je toliko zagor~avao ‘ivot. Le{ su fotografisali iobjavili sliku u {tampi uz slede}i tekst: „Kraj Voji Tankosi}u. Demon svet-skog rata, podstreka~ ubistva prestolonaslednika Voja Tankosi}, majorsrpske vojske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu traìla na{a vlada od Srbije.Majora Tankosi}a sustigla je kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je pogi-nuo. Srbi su proneli vest da je on ‘iv. Da bi razbile srpsku legendu na{evojne vlasti naredile su ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegovidentitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev grob, a druga ekshumirani


53

64 Istorija srpskog naroda, VI-1, 9765 Isto, 12466 "Vidovdan", II, 9967 Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996, 645

le{“.68 Posmrtne ostatke prenela je wegova majka Miqa i sahranila na beo-gradskom Novom grobqu (otac Pavle je umro u toku rata) 1922. Grob mu se na-lazi u IV parceli, drugom redu, grobno mesto broj 6.

Na spomeniku pi{e:„Venac besmrtne slave

srpska ti vila plete,

nad tvojim grobom, Vojo,

komitske pla~u ~ete."

Spor na re~i prebrz na orozu

Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}evom liku, a da se dobro neshvati duh vremena u kome je ‘iveo. Burni doga|aji su se smenivali kao nafilmskoj traci i neumoqivo su uticali na wegov ‘ivot i karakter. Od Maj-skog prevrata 1903. do prerane pogibije 1915. pro{ao je sva isku{ewa komit-skog poziva i oba balkanska rata. êtni~ka akcija je bila priprema imotivacija naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Komite su podizaleduh i ulivale nadu. Bili su „besmrtna prethodnica“ onih koji }e ome|itigranice budu}e dràve. Politi~ko iskustvo sticao je u periodu konfronta-cije Srbije i Austro-Ugarske, ali i kroz permanentne sukobe sa politi~kimneistomi{qenicima. Animoznost izme|u wega i nekih vode}ih politi~araonog doba, bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim prezirom i omalo-vaàvawem „sa kojim revolucionari gledaju na diplomate, a oni na wega sonom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na revolucionare“69. „Crno-rukci“ su smatrali da su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i da ga„samo jedan rat moè spasti“. Odatle i wegova nestrpqivost da {to pre ot-po~ne rat protiv Turaka 1912. i wegovo uplitawe u pripremawe Sarajevskogatentata.

Postao je „prvi bojovnik organizacije, wen plameni ma~“70.âst, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neraskidivo vezani

za wegovu li~nost. To mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli. Ali,neobuzdani temperament mu je „pri{io“ i druga~ije epitete: „ispi~utura“,„ènskaro{“, „kavgaxija i prznica“... Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle je,najverovatnije, i nadimak – [iqa. Mo`da je ba{ iz te ~iwenice proiza{lawegova neverovatna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez tankih, za-{iqenih brkova, a izgleda da je samo za vreme ~etovawa pu{tao i gustu bra-du. U opho|ewu je bio „miran i tih, ~ak i stidqiv“, ali se iza toga krila„sirovost i surovost neobuzdane prirode“71. Karakterisale su ga ~este pro-mene raspoloèwa. O wegovoj strogosti prema svojim borcima ispredale su

Milorad Beli}

54

68 A. Sto{i}, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnom spomeniku u Beogradu pi{e daje umro 17. oktobra, a u Spomenici 75-godi{wice Vojne akademije da je to bilo 20. oktobra.

69 S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwièvni glasnik, 6, 16. jul 1937, 42370 V. Kazimirovi}, nav. delo, 35371 B. Gligorijevi}, nav. delo, 55

se ~itave bajke. Nikoga se ~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu vole-li. „On tu~e i grdi; on psuje i ka`wava svoje qude, ali im ubrzo, tepa i delisa wima posledwu paru“72. Pravi ambijent za wega bila je borba i u woj semnogo boqe snalazio nego u periodima mira, koji mu je „bio mrzak“. Za wegasu govorili da se „rodio da pogine i da je celoga ‘ivota ‘iveo samo za juna-{tvo i borbu“73. On je, jednostavno, pomirio ono {to je ‘ivelo u wemu saonim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tankosi}a imale bezgrani~no pove-rewe, pre svega, zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i odlu~nosti unajteìm trenucima bitke i velike hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne bi„ìvot poloìo za wega“74. Uo~i bitke kod Merdara 1912 ~etnike je grupisaoprema wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao jehladne zamenike, uz ne`ne |ake stavqao je stare i iskusne ~etnike. Opra{ta-ju}i se sa ~etnicima uo~i bitke, rekao im je. „Nemojte putem pevati, nemojteizazivati, budite mirni, slu{ajte stare{ine. Budite verni drugovi, zaklo-nite grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke neprijatequ!“75 Nepot-kupqivost i „isterivawe pravde“, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dostaneprijatnosti. Data re~ bila je za wega svetiwa i zna~ila mu je „vi{e nego‘ivot“.76 Odatle i revnost sa kojom je radio na prijemu municije u Francus-koj i burna reakcija na uo~ene nepravilnosti. Uverenost u ispravnost sop-stvenih stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim li~nostima. To jenajvi{e uticalo na stvarawe i one druge, negativne, slike o Tankosi}u („~o-vek sirove du{e i spreman na svako zlo“, „spor na re~i, prebrz na orozu svogaoru`ja“, „veseo i nakresan“).77 O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e zabele-{ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova, „uz tikve{ko vino i meze“ do~eki-vao dobrovoqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru, posle Sarajevskogatentata i pritiska Be~a na srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki}.Kada ga je oslovio sa: „Zdravo, casus beli!“, Tankosi} mu je uzvratio „veseo inakresan“. X. Rid, u svojim bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu 1915. upo-znao Tankosi}a „~oveka malecnog rasta i velike li~ne hrabrosti, ina~e ‘en-skaro{a i ispi~uturu”.78 Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile „zgodnimsredstvom“ u Apisovim rukama, ali je nesporan i wegov li~ni pe~at u svimzna~ajnim doga|ajima u periodu 1903-1914.

Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa lako}om {irio krug sebiprivrènih i do kraja odanih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako pro-birqivi intelektualci, tako i sirovi potomci starih hajdu~kih porodica.


55

72 Politika, 3. novembar 191973 "Vidovdan", II, 8774 "Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart 191375 Politika, 3. novembar 191976 Vidovdan, II, 8777 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; „Srpske novine“, 10. decembar 1908; P. Dra{ki}, Moji memo-

ari, Beograd, 1990, 8278 X. Rid, nav. delo, 151

Sam Tankosi} je, za svoje najbliè saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne iHercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa.

Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilegali, nastoje}i da ostanu{to neupadqiviji. Tankosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi izazovno{etao Beogradom i pose}ivao najvi|enija mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u izvani~noj vladinoj politici, ali i ‘eqe da afirmi{e doborovoqa~ku akci-ju. Smatrao je da se ne mogu ostvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije ipodr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu rada, ~etnici }e postati sim-bol nacionalne borbe i neizbeàn ~inilac u politi~kom ‘ivotu Srbije.

Dve spomen-plo~e

Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog komitu podse}a osnovna{kola, koja nosi wegovo ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vremena idoga|aji posle II svetskog rata pretili su da se i ovo malo se}awa potisne uzaborav. Ulice, trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i sportski klu-bovi, ozna~avani su imenima i znamewima iz nekog drugog perioda. Kao da jeistorija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su zalud bili svi prethodnivekovi. Nakaradnim simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su se i ta-kvi likovi za koje ni studiozniji znalaci na{e pro{losti nisu mogli odgo-netnuti odakle dolaze i ~ime su to zaduìli potomstvo. Zahvaquju}iupornosti me{tana i neizbrisivom tragu koji (im) je ostavio komitski voj-voda, izbegnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi. O tome, upe~atqivosvedo~i pri~a o spomen-plo~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesnesudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske zgrade.

Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru{ena je 1965. Na istom mestu,podignuta je nova {kolska zgrada. Problem je nastao oko postavqawa obe-le`ja: dve stare spomen-plo~e. Na jednoj je pisalo: „Vojislav Tankosi}, pe{a-dijski major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slavni nacionalniradnik. Rodio se krajem 1881. u selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Po-povi}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko rawen 18. oktobra 1915".Drugu plo~u postavili su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: “Dràvna na-rodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Rukladi. Podignuta 1942. godine". Ikako je to onda bio red aktivirani su svi merodavni faktori. Op{tinskiodbor ubskog Subnora, krajem 1966. i tokom 1967. zatraìo je od Vojnoisto-rijskog instituta i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Beogradami{qewe da li se Vojislav Tankosi} „vodi kao legendarna li~nost“ i da lizasluùje da se stara spomen-plo~a postavi i na novopodignutu {kolu.Stru~waci iz Instituta su odgovorili da se u arhivu „ni Tankosi}, niti kodrugi ne vodi kao legendarna li~nost“, pa su preporu~ili da se ne mewajupostoje}a obele`ja. Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim organima damogu postaviti spomen-plo~u „pogotovu {to su to zahtevali i gra|ani ovogsela“ (podvukao M. B.).

Milorad Beli}

56

I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima i saglasnosti, neko je,ipak, bio iznad struke i meritornih organa. Pored ulaznih vrata pos-tavqena je samo jedna plo~a – ona prva. Druga je, najverovatnije, zbog ~iweni-ce da su je postavili „doma}i izdajnici“ 1942, prelomqena i ba~ena. Da seradi o ~uvenom komiti, to nije bilo sporno. Ali, te{ko je bilo prelomiti uglavi barijeru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom vojvodi. Nije bilova`no {to su onda{we vojvode svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}isrpski narod u neoslobo|enim krajevima. Jednostavnije je bilo ignorisatipostojawe druge plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti. Me|utim,sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna {ta ve}, opet su ume{ali prste. ûme}iu tavanskom buxaku plo~a je preìvela sva isku{ewa posleratnog vremena ido~ekala je da, ponovo, bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi Pav-lovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkovca, plo~a je reparirana i 30. juna2002. vra}ena gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli~no, obavili supo jedan predstavnik onda{we i sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio jeg. @ivko Uro{evi} iz Veselinovca, biv{i pripadnik JVuO, a danasdràvqanin Amerike, dok je novu vlast predstavqao dr. Jovan Tomi} izVaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini. Sve je, opet, bilo na svome mes-tu. Nekolicina starijih me{tana smatrala je da druga~ije i nije moglo da bu-de. Jer, komita je utabao put i onima koji su se za ostvarewe nacionalnihideala borili u Drugom svetskom ratu, i onima danas, za koje rodoqubqe ni-je samo deo svakodnevne politi~ke retorike.


57

Spomen-plo~e Vojislavu Tankosi}u na Osnovnoj {koli u Rukladi.

Rezime

Po~etkom XX veka, Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija, jo{uvek su se nalazili pod turskom vla{}u. Teror nad srpskim ìvqem u tim krajevimauslovio je zvani~no formirawe komitske organizacije, 1905. godine, u Beogradu.Me|u osniva~ima je bio i Vojislav Tankosi}. îtav wegov daqi ìvot obeleìlo je~etovawe, borbe za nacionalno oslobo|ewe Srba, borbe u oba balkanska rata i prveoslobodila~ke borbe I svetskog rata. Bio je, posredno ili neposredno, u~esnik mno-gih istorijskih zbivawa, od Majskog prevrata 1903, Aneksione krize 1908, do Sara-jevskog atentata 1914. âst, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neras-kidivo vezani za wegovu li~nost, kao i obdarenost vojni~kim sposobnostima. Bio jeomiqen, kako kod probirqivih intelektualaca tako i kod potomaka starih haj-du~kih porodica, ali i u sukobu sa vode}im politi~arima toga doba. Jedan je odosniva~a tajne organizacije „Ujediwewe ili smrt“, 1911. godine, poznatije pod ime-nom „Crna ruka“. Januara 1913, unapre|en je u ~in majora i odlikovan Kara|or|evomzvezdom sa ma~evima. U borbi kod Velikog Popovi}a, oktobra 1915, izgubio je ìvot.

U spomen na Vojislava Tankosi}a, osnovna {kola u selu Rukladama kod Ubadobila je wegovo ime.

Summary

At the beginning of XX century, Kosovo and Metohija as well as Olden Serbia and Mac-

edonia, were still under Turkish rule. The terror over Serbian people in those regions caused

the official formation of a guerilla activity in Belgrade in 1905. Vojislav Tankosi} was among

the founders, too. His whole further life was marked by guerilla warfare, battles for the na-

tional liberation of the Serbs, the battles in both Balkan wars and the first liberation clashes of

I World War. He was, indirectly or directly, a participant in numerous historical events, from

May overthrow in 1903, Annexion crisis in 1908 to Sarajevo assassination in 1914. Honour,

loyalty, justice and bravery are the attributes which are connected with his personality, as well

as the talent in military abilities. He was favoured by choosy intellectuals and descendants of

old highwaymen families, but he was also in conflict with leading politicians of the time. He

was one of the founders of the secret organization „Union or death“ in 1911, known under the

name „Black hand“. In January 1913, he was promoted to the rank of a major and decorated

with Karadjordje star with swords. He was killed in the battle at Veliki Popovi} in October

1915.

To the memory of Vojisal Tankosi}, primary school in the village Ruklade near Ub bears

his name.

Milorad Beli}

58

Aleksandar Kale Spasojevi}

Institut za savremenu istoriju

Beograd

PIONIRSKI PERIOD ELEKTRIFIKACIJE SRBIJE

(1884-1914)

APSTRAKT: U ovom tekstu autor daje pregled primene elektri~ne energije

za osvetqewe u Kraqevini Srbiji, od 1884. do po~etka Prvog svetskog rata.

OD PRVE ELEKTRI^NE RASVETE U SRBIJI

DO ELEKTRIFIKACIJE BEOGRADA

Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji iz-vr{ena je avgusta 1884. godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu.1

Taj veliki ~in delo je Todora To{e Seleskovi}a, ma{inskog inèwera uzavodu, a izvedeno je u novoizgra|enom pogonu za proizvodwu municijskih~aura. Elektri~na centrala nabavqena je od firme „Sigmund Schuckertt“, asastojala se od dinamo ma{ine, za proizvodwu jednosmerne struje, snage 5 KS,pokretane od parne ma{ine. Duìnom hale bio je postavqen provodnik nakoji je u nizu vezano 30 sijalica od po 16 sve}a i 2 lu~ne lampe od po 1200 sve-}a. Godine 1885. uvedeno je elektri~no osvetqewe u sva odeqewa Zavoda.

Ovo je dokaz da je primena elektri~ne energije u Srbiji bila u vremenskomdosluhu sa Evropom.

59

UDK = 621.311(497.11) "1884/1914"

1 Mogu}e je da se doga|aj sa elektri~nim osvetqewem u beogradskoj kafani „Hamburg“ i zbio,kako o tome pi{e Dimitrije C. \or|evi} u „Beogradskim op{tinskim novinama“ za 1939.godinu, broj 1-2, str. 45-47, ali kako u toj pri~i nema podataka o vremenu, to ni kasnije odnekog dodatu godinu 1880. ne moèmo uzeti kao po~etak primene elektri~ne energije uSrbiji. Dokaz vi{e je i podatak koji profesor \. Stanojevi} navodi u svom izve{taju izMinhena, novembra 1883. godine, ministru prosvete i crkvenih dela Stojanu Novakovi}u,a koji glasi: „... pred nama stoje dve, unekoliko samo sli~ne, ali, me|utim u stvari vrlo ra-zli~ite vrste ve{ta~kog osvetqewa: gasno i elektri~no. Prvo je mnogo starije, poznatije; adrugo se pojavilo tek pre vrlo kratkog vremena, dosta je retko (kod nas nikako) do sad upo-trebqeno, pa stoga i vrlo malo poznato“. Zato tekst i po~iwemo sa delom Todora To{e Se-leskovi}a u VTZ u Kragujevcu 1884. godine.

Jo{ je jedna fabrika u Srbiji posedovala elektri~no osvetqewe, a to jebila tekstilna fabrika bra}e Minh u Para}inu (1881-1904). Iako sve ukazu-je da je fabrika osvetqena nekoliko godina ranije, kao nesporni podatakuzimamo 1889. godinu. Sve fabri~ke i stambene zgrade u okviru fabri~kogkruga ve} 1890. godine su imale elektri~no osvetqewe. U pogonskom odeqewusu bile instalirane dve dinamo-ma{ine. Obi~no je u radu bila jedna, ka-i{om prikop~ana za parnu ma{inu snage 80 KS. U sprezi sa transmisijom vo-dne turbine, fabrika je obezbe|ivala pogonsku snagu od 130 KS. Snaga jednedinamo-ma{ine obezbe|ivala je rad 300 sijalica ja~ine od 10 i 16 sve}a.Ukqu~ewem i druge, kapacitet se pove}avao na 800 sijalica, {to je prevazi-lazilo potrebe fabrike, tako da su obe dinamo-ma{ine ukqu~ivane samo izu-zetno, kada je trebalo osvetliti i Para}in, prilikom kraqevih poseta.

Proizvodwa i primena elektriciteta za osvetqewe ove dve fabrike nijebitno uticala na daqu elektrifikaciju gradova i fabri~kih postrojewa uSrbiji.2

Presudan uticaj na kontinuiranu, dodu{e sa povremenim zastojima, izgrad-wu objekata za proizvodwu elektri~ne energije u Kraqevini Srbiji imala je iz-gradwa elektri~ne centrale u Beogradu 1893. godine i weno pu{tawe u rad.Period od 1893. godine pa do 1914. godine, uz povremene zastoje, bio je obeleènstalnim umnoàvawem kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije.

Kneèvina Srbija progla{ena je za Kraqevinu 22. II (6. III) 1882. godine.Po ‘eqi kraqa Milana, za predsednika Op{tine beogradske, uskoro je do-{ao wegov pouzdanik evropskih pogleda dr Vladan \or|evi}. Ideja da se Be-ograd osvetli, bilo elektri~nom bilo plinskom svetlo{}u, nastala je kaoposledica ‘eqe novog kraqa Srbije da prestoni~ni grad preuredi i od urba-nisti~ki i komunalno zapu{tene orijentalne varo{i napravi evropskigrad, na retko atraktivnom geografskom poloàju. Ta odluka predvi|ala jenivelaciju i ure|ewe ulica u gradskom jezgru, wihovo poplo~avawe, ure|ewetrotoara, izgradwu savremene kanalizacije i vodovoda, uvo|ewe javne rasve-te (zamena op{tinskih i kafexijskih fewera sa lojanicama modernom rasve-tom). Me|u ovim prioritetima na{lo se i ure|ewe savskog priobaqa iizgradwa pristani{ta. Sredstva za realizaciju trebalo je da obezbedi Beo-grad putem inostranog zajma koji bi Vlada obezbedila preko Uprave fondo-va. Ovaj kraqev i vladin plan beogradska trgova~ka ~ar{ija je odbila. Da bisvoju nameru realizovala, Vlada je pribegla drugom re{ewu na koje odborOp{tine beogradske nije mogao da reaguje, mada su sredstva za otplatu radovaopet optere}ivala wihovo poslovawe. Naime, u visini sredstava zajma zave-dena je varo{ka tro{arina – naplata gradskog poreza na svu robu unetu u Be-


60

2 Pa ~ak ni Kragujevac ni Para}in nisu uveli elektri~no osvetqewe u svoje domove, nitiosvetlili ulice, podstaknuti primerom svojih fabrika. Para}in je osvetqen 1911. godine,a Kragujevac su u centralnom delu varo{i osvetlile Austrougarske okupacione vlasti1917. godine.

ograd. Kako je preko Beograda vr{en uvoz robe i za veliki deo Srbije, deotereta za ure|ewe Beograda pao je i na stanovni{tvo provincije.

Da je osvetqewe Beograda bilo vaàn segment modernizacije grada nala-zimo u ~iwenici da je ministar prosvete i crkvenih dela Stojan Novakovi}uputio, avgusta 1883. godine, o dràvnom tro{ku, u Be~ na elektri~nuizlo`bu, \or|a Stanojevi}a, profesora eksperimentalne fizike na Filo-zofskom fakultetu Velike {kole Univerziteta u Beogradu, sa zadatkom daizvidi dokle se stiglo sa primenom elektri~ne energije u Evropi, prvenstve-no u odnosu na osvetqewe gradova. U svom izve{taju, od 24. XI 1883. godine,podnetom ministru, \or|e Stanojevi} saop{tava: „Elektri~nu svetlost tre-ba da uzmemo za na{e osvetqewe, pa bilo za osvetqewe ulica varo{kih, biloza osvetqewe zatvorenih prostora. Svi navedeni primeri o cenama gasne

energije i elektri~ne svetlosti pokazuju da elek-tri~na svetlost ko{ta jevtinije; nekad vi{e, ne-kad mawe. Recimo da nas ko{ta toliko isto kao igasno osvetqewe, pa opet treba da usvojimo elek-tri~no, jer je na wegovoj strani higijena.“

Osnovnu {kolu i niù gimnaziju zavr{io je urodnom Negotinu. [kolovawe nastavqa u Prvojbeogradskoj gimnaziji (1874-1877) gde i maturira.Prirodno-matemati~ki odsek upisuje 1877. Tokomstudija orijenti{e se prema fizici, {to }e tokomprofesure, uz mehaniku, ostati wegov predava~kipredmet. Nadarenost i rad promovisali su ga i zamesto asistenta-pripravnika na katedri za fizi-ku. Sa poloènim ispitom za gimnazijskog profe-sora (1883) prelazi u Prvu beogradsku gimnaziju.Kao vojni stipendisit odlazi u Berlin, London i

Pariz da dopuni i usavr{i svoje, ina~e zavidno znawe. U Beograd se vra}a1887. godine kada dobija mesto profesora fizike i mehanike u Vojnoj akade-miji. Na Veliku {kolu, za profesora eksperimentalne fizike, prelazi 1892.da bi uskoro postao i direktor Fizi~kog instituta Filozofskog fakulteta.Uz nastavne zadatke ovaj Institut se bavio i komercijalnim poslovima kao{to su opravke {kolskih instrumenata za predmet fizika, opravka elektro-motora i kontrola ispravnosti strujomera u Beogradu. Bio je dekan Filozo-fskog fakulteta (1909-1913) i rektor Beogradskog univerziteta (1913-1921).

Tokom boravka u inostranstvu kao talentovan i perspektivan mlad nau-~nik, a naro~ito posle u~e{}a u nekoliko nau~nih ekspedicija za pra}ewepomra~ewa sunca, Stanojevi} je dao zapaène nau~ne radove. Povratkom u Be-ograd, udaqio se od ~iste nauke i opredelio za popularizaciju i komercija-lizaciju svog znawa, naro~ito u oblasti elektriciteta i hla|ewa.

U periodu Stanojevi}eve priqe`nosti nau~nim istraìvawima dve suoblasti wegovog interesovawa u kojim je pokazao zavidan rezultat: prva, u

Pionirski period elektrifikacije Srbije...

61

\or|e M. Stanojevi}

(1858–1921)

analogiji me|u disparetnim pojavama u prirodi, odnosno da se Wutnov zakono centralnim silama u planetarnom sistemu odnosi i na pojave u prirodi;druga oblast je astrofizika sunca. Nerazumevawe i otpor dela beogradskognau~nog kora spram wegovih nau~nih rezultata koje je postigao tokom rada uinostranstvu, a najvi{e u okviru opservatorije u Medonu kod Pariza.Stanojevi}a je udaqilo od fundamentalnih istraìvawa. Put ka populari-zitoru nauke bio je za \or|a Stanojevi}a otvoren.

U toj fazi wegove delatnosti najva`nija su dva angaòvawa: da se Srbijaelektrificira i drugi, primena industrijskog i transportnog hla|ewa radiza{tite doma}ih proizvoda, na prvom mestu mesa, u prenosu ka evropskimzemqama. Zahvaquju}i prof. Stanojevi}u, Srbija je jedan od osniva~a (1909)Me|unarodnog udruèwa hla|ewa sa sedi{tem u Parizu.

Po politi~kom opredeqewu \. Stanojevi} bio je napredwak. U politikuje u{ao 1897. godine, kada se na insistirawe iz dvora na{ao na listi kvali-fikovanih poslanika za grad Beograd. Tako obezbe|eni status narodnog po-slanika trajao je tri godine (1897-1900). Poku{ao je ponovo da stekne statusposlanika kao nezavisni kandidat u Leskovcu na izborima 1905. godine. Do-bio je samo 8 glasova.

Prvi u Srbiji napravio je rendgenski aparat i obavio snimawe pomo}urendgenskih zraka. To se zvani~no dogodilo 7. VII (25. VI) 1899. u kabinetuFizi~kog instituta Velike {kole. Pacijent je bio a|utant kraqa Milana,major Nikola Luki}, kome se, {tite}i suverena od atentatora u Ivawdan-skom atentatu, u ramenu zadràlo revolversko tane. Locirawem poloàja,tane je hirur{kom intervencijom odstraweno. Na prosvetnu politiku istandarde u toj oblasti uticao je kao ~lan Glavnog prosvetnog saveta tokomdve {kolske godine (1900-1901. i 1901-1902) i predsednik komisije za pola-gawe ispita za profesore sredwih {kola.

Posle drugog Balkanskog rata (1913) angaòvan je od vlade KraqevineSrbije da prou~i mogu}unost uvo|ewa elektri~nog osvetqewa u Bitoq.

Ideju o gasnom osvetqewu Beograda zastupao je prof. Marko T. Leko, he-mi~ar. @estoka polemika (1883/1884) izme|u wega i profesora \or|a M.Stanojevi}a, podelila je ne samo stru~nu javnost ve} i deo stanovni{tva. Ra-di razre{ewa ovog problema, odbor Op{tine beogradske oformio je komisi-ju, koja je u novembru i decembru 1884. godine posetila desetak evropskihgradova radi uvida u kvalitet gasnog i elektri~nog osvetqewa.

Wegovo veli~anstvo maler je hteo da prva hidroelektri~na centrala u ju-goisto~noj Evropi, koja je Temi{var osvetqavala elektri~nom svetlo{}u, uvreme prispe}a beogradskih odbornika, zbog velikih mrazeva nije radila.Sablasno mra~ni Temi{var je te no}i presudio. Utisak na odbornike tako|eje ostavilo sigurno i dobro organizovano plinsko osvetqewe u velikim ev-ropskim gradovima.Na osnovu izve{taja komisije, odbor Op{tine beograd-ske je na sednici od 24. II (08. III) 1885. godine re{io da se Beograd osvetli„svetle}im gasom“.


62

Kako su uticajni pojedinci, a na stalni pritisak \or|a M. Stanojevi}a,shvatili da je elektri~na energija budu}nost, realizacija odluke o plinskomosvetqewu odlagana je sve do 17. (29) XII 1890. godine. Tada su i okolnosti bi-le druga~ije. Nijedan grad u Evropi posle 1888. godine nije kao trajno re-{ewe prihvatio gasno osvetqewe, pa to nije hteo ni Beograd. Usvojiv{iizve{taj komisije koja iskqu~ivo predlaè elektri~no osvetqewe, odborOp{tine beogradske 27. I (8. II) 1891. godine, objavio je konkurs za podno{eweponuda za izvo|ewe radova. Prihva}ena je ponuda Periklesa Cikosa iz Mi-lana, s kim je potpisan ugovor 3. (15) VIII 1891. godine. Koncesionaru je datrok od dve godine da elektrificira Beograd.

Iako su svi radovi predvi|eni ugovorom bili obavqeni ve} po~etkomseptembra, zvani~ni prijem istih obavqen je 23. IX (5. X) 1893. godine. Kao{to se zna, zgrada elektri~ne centrale izgra|ena je na dunavskoj padini dor-}olskog kvarta. Pogonski deo centrale ~inile su tri horizontalne parne ma-{ine koje su pokretale, preko devet transmisionih to~kova, devet dina-mo-elektri~nih ma{ina, ukupne snage 441,3 kW jednosmerne struje. Jedna tre-}ina ukupnog kapaciteta centrale bila je u rezervi. Radnim kapacitetomobezbe|ivana je javna rasveta i jo{ 3000 sijali~nih mesta u privatnoj po-tro{wi. Sve je ovo napajano preko varo{ke mreè ukupne duìne 62 km. Pro-blem kvalitetnog snabdevawa Beograda elektri~nom energijom pojavi}e seodmah po pu{tawu elektri~ne centrale u rad. Periferni delovi elektri~nemreè nisu dobijali dovoqan napon. Sijalice u tim delovima grada su zbogtoga davale slabu, treperavu svetlost, a ~esto je nije ni bilo. Ova situacijase pogor{ala od 4. (16) VI 1894. godine, pu{tawem u rad elektri~nog tramvajana liniji Terazije – Top~ider.

Do Prvog svetskog rata ugra|eni generatori sukcesivno su zamewivanigeneratorima za proizvodwu polifazne struje, ali }e problem snabdevawaBeograda kvalitetnom elektri~nom energijom i daqe postojati.

POKU[AJI ELEKTRIFIKACIJE POSLE 1893. GODINE

U tom periodu bilo je vi{e namera, nego poku{aja, da i neka druga mestau~ine {to i Beograd. To se odnosi na [abac, Poàrevac, Ni{ i Vaqevo.

Prva elektri~na sijalica u [apcu zasijala je u hotelu Pante Kurtovi}a,„Kasina“ 1894. godine. Od 1896. godine Op{tina {aba~ka ~inila je vi{e po-ku{aja da elektrificira svoj grad.

Poàrevqani su elektrifikaciju svog grada vezali za regulaciju VelikeMorave. Taj plan u to vreme bio je finansijski nerealan, ne samo za Poàre-vac, ve} i Srbiju.

Upotreba elektri~ne energije u Ni{u prvobitno je planirana u jednojklanici inostranog investitora. Do realizacije nije do{lo. Inicijativu,zatim, preuzima op{tinska uprava 1895. godine, ali tek 1899. godine se kon-kretizuje program elektrifikacije grada Ni{a.

Tada je locirano mesto na Ni{avi gde }e biti izgra|ena hidrocentrala.


63

Do svakako najozbiqnijeg poku{aja elektrifikacije do{lo je jula 1897.godine, kada je Narodna skup{tina usvojila Zakon o pogodbi zakqu~enojizme|u srpske dràve, s jedne i g. Huga Lutera, inèwera i industrijalca izBraun{vajga u Nema~koj, s druge strane. Ovim zakonom daje se g. Luteru pov-lastica (koncesija) za izgradwu hidrocentrale na srpskoj obali Sipskog ka-nala (\erdap), snage 22000 kW. Elektri~na energija bi se koristila pre svegaza razvoj rudarstva i industrije, a zatim i za osvetqewe. Naàlost, iz vi{erazloga ovaj projekat nije realizovan.

HIDROCENTRALE U VAQEVU I U@ICU

Prva hidroelektri~na centrala za jednosmernu struju izgra|ena je na pe-riferiji Vaqeva na reci Gradac. Ona je delo Matije Mate Nenadovi}a, pre-duzima~a iz Vaqeva. Borave}i u [vajcarskoj i Nema~koj, gde je stekaoosnovna saznawa o elektricitetu, a prakti~no se upoznao sa wegovom prime-

nom u Beogradu, Matija je, 1895. godine,traìo od op{tinske uprave u Vaqevu do-zvolu da i Vaqevo elektrificira.

Matija S. Nenadovi}, poti~e iz pozna-te srpske porodice Nenadovi}a iz Bran-kovine. Unuk je Alekse i prote Matije, asin Svetozara Nenadovi}a. Ro|en je 1. (13)jula 1856. godine u Vaqevu. Detiwstvo jeproveo u Beogradu. Posle ubistva knezaMihaila Obrenovi}a, u kojem je u~estvo-vao i Matijin otac, porodica Nenadovi}dospeva u nemilost koja }e trajati sve domajskog prevrata 1903. godine. [kolovaose na tehni~kim {kolama u Nema~koj i[vajarskoj i tu se zainteresovao za ino-vacije u industriji i energetici. Tu svojutehni~ku naobrazbu primenio je u vaqev-skom kraju u okviru svojih privrednihpregnu}a, a sve sa ciqem da manuelni rad

zameni mehani~kim. Godine 1881. prvi je uVaqevu otpo~eo sa tehnolo{ki novom obradom kamena; slede}e godine jeotvorio majdan kamena za tocila; 1883. podigao je modernu strugaru, a 1890.godine, prvi je u Vaqevu podigao mehani~ki mlin. Wegove tehni~ke inovaci-je prihvatili su i drugi poslovni qudi u vaqevskom kraju. Godine 1895. do-bio je saglasnost gra|ana Vaqeva da u grad uvede elktri~no osvetqewe. Tusvoju nameru realizovao je 27. aprila (9. maja) 1900. godine.

U vreme wegovog predsednikovawa op{tinom vaqevskom (1903-1907)izvr{ena je regulacija gradskog zemqi{ta, ulice su kaldrmisane, izgra|enisu trotoari, ure|en je tok Kolubare kroz varo{, kao i gradska pijaca.


64

Matija S. Nenadovi}

Svoju daqu aktivnost vezao je za rudnik bakra u Boru gde je u zvawu sekre-tara ostao do 1928. godine.

Posle penzionisawa Matija ‘ivi u Beogradu u kome je i umro 9. juna 1933.godine. Sahrawen je u Vaqevu na starom varo{kom grobqu.

Nailaze}i na mnoge probleme i usput ih re{avaju}i, Matija Nenadovi} je1897. godine zapo~eo sa gradwom elektri~ne centrale koju je zavr{io 27. IV

(9. V) 1900. godine. Hidrocentrala se sastojala od adaptirane mlinsko-vode-ni~ke zgrade u koju su sme{teni turbina snage 20 KS i dinamo-ma{ina snage12 kW, ustave na reci Gradac i kanala za dovod vode u malo akumulaciono je-zero. Elektri~na struja je vazdu{nim vodom preno{ena do Vaqeva i uli~nemreè na koju je bilo instalirano samo 150 sijalica od po 16 sve}a i 3 lu~nelampe od po 600 sve}a (6 A).

Zbog nemogu}nosti da postoje}om opremom osvetli {ire podru~je grada,ve} u prole}e 1901. godine Matija Nenadovi}, u ortakluku sa rudarskim pre-duzima~em iz Engleske J. R. Finejom, zamewuje prvobitnu opremu novom, sadaza proizvodwu polifazne struje, i to turbinom od 50 KS, generatorom 36 kW,7,5 A, 50 Hz, napona 3100 V. Ovim je varo{ka mreà znatno pro{irena i u wojsu bila tri transformatora, 320 sijalica i 4 lu~ne lampe.

U septembru 1901. godine, prodaje ovu hidrocentralu Englezu J. R. Fineju, azemqi{ta za planiranu drugu hidrocentralu u selu Deguri}, tako|e na reciGradac, [vajcarcima bra}i Fegeli, ina~e poslovnim qudima iz Beograda.

Dok je prva vest o elektrificiranom Vaqevu objavqena u {tampi dva me-seca po pu{tawu hidrocentrale u rad, dotle je prestoni~ka {tampa pomnopratila gradwu hidrocentrale na \etiwi u Uìcu, od ideje do sve~anog pu-{tawa u rad.

Ideju o gradwi je dao profesor \or|e M. Stanojevi}, a na molbu nekoli-cine uì~kih poslovnih qudi u junu 1898. godine, dok je boravio u tom gradukao izaslanik Ministarstva prosvete. Naime, na molbu Uì~ana da re{iwihov problem pogonske snage za tekstilnu fabriku koju su nameravali daizgrade, \or|e Stanojevi} je kao vrstan poznavalac elektriciteta, sa iskus-tvom ste~enim tokom gradwe centrale u Beogradu, predloìo gradwu hidro-centrale iz koje }e se elektri~na energija prenositi do bilo koje lokacijegde fabriku budu izgradili. Vi{kom elektri~ne energije mo}i }e daosvetqavaju grad. Tom prilikom Stanojevi} je mislio na polifaznu, Tesli-nu struju. Obi{av{i kawon \etiwe iznad grada, profesor Stanojevi} je lo-cirao mesto za izgradwu hidrocentrale.

Zamoqen od Uì~ana da realizuje svoju ideju, Stanojevi} putuje u Pe{tu iBe~ gde naru~uje plan hidrocentrale i opremu. Zbog nemogu}nosti da se plannapravqen u Pe{ti realizuje, prihva}en je projekat A}ima Stevovi}a, ma-{inskog inèwera iz Ni{a, a izvo|a~ je bio Josif Granàn, gra|evinskipreduzima~ iz Ni{a. Kamen temeqac za ovu hidrocentralu postavio je kraqAleksandar I Obrenovi} u prisustvu svog oca eks-kraqa Milana, 3. (15) V

1899. godine. Prva hidrocentrala u Srbiji za proizvodwu polifazne struje


65

pu{tena je u rad 2. (14) avgusta 1900. godine, 96 dana posle pu{tawa u rad hi-drocentrale u Vaqevu.

Uì~ku hidrocentralu ~inila su tri objekta – re~na brana raspona 32 m;dovodni kanal duìne 776 m i zgrada centrale u kojoj su bile instalirane dveFrancisove turbine snage 50 KS ~iji je proizvo|a~ „Danubius-Maschinen Har-

tmann“ i dva generatora za proizvodwu trofazne naizmeni~ne struje snage odpo 32,8 kW, napona 2000 V, 12,4 A, 50 Hz koji su izra|eni u radionicama fir-me „Siemens & Halske“ iz Berlina. Od centrale do grada u duìni od 1200 mbio je izvu~en troì~ni vod visokog napona i razveden do sedam stubnihtransformatora. Za javnu i privatnu rasvetu bilo je instalirano 1554 sija-lica ja~ine 16 i 25 sve}a i 8 „bogen lampi“ od 6 i 8 A.

UTICAJ ELEKTRIFICIRANIH VAQEVA I U@ICA NA DAQU

ELEKTRIFIKACIJU SRBIJE

Podstaknuti primerom Vaqeva i Uìca, vi{e varo{i i varo{ica uSrbiji ispitivalo je mogu}nosti da i oni dobiju elektri~no osvetqewe, an-gaùju}i pri tom neke od bitnih aktera elektrifikacije ova dva grada. [ap-cu i Ni{u koji su na tome radili i pre 1900. godine posle 1901. godinepridruùju se i â~ak, Leskovac, Palanka (Smederevska), Kru{evac, Pirot,Poàrevac i Zaje~ar. Od navedenih gradova do 1914. godine elektri~nu ener-giju }e obezbediti samo Leskovac, [abac, Ni{ i Zaje~ar. Iako kasnije zapo-~ev{i sa radom na elektrifikaciji wima }e se pridruìti i Ivawica 1911.i Veliko Gradi{te 1914. godine.

Prvi koji su se posle Uì~ana obratili profesoru Stanojevi}u mole}iga za stru~nu pomo} bili su â~ani, jer su znali za wegovu tezu da je ZapadnaMorava u delu Ov~arsko-Kablarske klisure najve}i re~ni potencijal uSrbiji. Profesor Stanojevi} je 26. aprila 1901. godine obi{ao teren i lo-cirao tri najpogodnija mesta za izgradwu hidrocentrale, koja bi na bilokom od wih davala nekoliko hiqada kowskih snaga. Proizvedena energijaobezbe|ivala bi elektrifikaciju ne samo â~ka, ve} i Gorweg Milanovca,Kragujevca i okolnih sela. Ceo ovaj projekat jewava po~ev od maja 1902. godi-ne, posle saznawa da postoji posednik prava na kori{}ewe vode u tom delureke Morave, zakqu~no sa 1916. godinom. Stanojevi} se iz celog projekta pov-la~i 1903. godine.

I varo{ani Palanke (Smederevske) zatraìli su stru~nu pomo} profe-sora Stanojevi}a. Wihova saradwa trajala je od oktobra 1901. do marta 1902.godine. Profesor Stanojevi} je svoje istraìvawe usredsredio na reku Jase-nicu i konstatovao „...da Palanka moè dobro i jeftino osvetqewe da ima,samo ako to ho}e...“. Gra|ani Palanke su na zboru odrànom 25. III 1902. godi-ne podràli ovu ideju i zaduìli predsednika suda g. Dragutina Todori}ada kontaktira prof. Stanojevi}a. Novih vesti o Stanojevi}evom angaò-vawu u Palanci nismo na{li.


66

I grupa „prvih gra|ana Kru{evca“ organizovala se da svom gradu obezbe-di u to vreme presti`ni status korisnika elektri~nog osvetqewa i elektri-~ne energije kao pogonske snage za postoje}e i nove industrijske pogone. Prvizbor gra|ana koji je raspravqao o ideji da se Kru{evac elektrificiraodràn je novembra 1902. godine, a do posete prof. Stojanovi}a je do{lo 11.decembra iste godine. On je tada obi{ao tok reke Rasine i predloìo dvaprojekta: jedan na gorwem, planinskom toku ove reke i drugi, vizionarski,koji je predvi|ao podizawe hidrocentrale na Velikoj Moravi u delu izme|uStala}a i Braqine, koja bi snagom od oko 2600 KS obezbe|ivala elektri~nomenergijom Para}in, ]upriju, Aleksinac, Raàw, Varvarin, Trstenik i \u-nis. Tada{wa Srbija nije bila spremna da u|e u realizaciju ove ideje ni fi-nansijski, ni tehni~kom kulturom, ni gra|evinskom operativom. UmestoKru{evca, u neposrednoj blizini grada, elektri~no osvetqewe dobila jedràvna barutana u Obili}u. To se dogodilo u prole}e 1904. godine.

Prvu ideju sa nekom vrstom programa za uvo|ewe elektri~nog osvetqewa uPirot dao je Matija Mata Nenadovi}, ~ije je prvo delo bila hidrocentrala uVaqevu. Iz nama nepoznatih razloga Matija se u julu 1902. godine obreo uPirotu i snimiv{i stawe varo{ke rasvete i vodnih mogu}nosti Ni{ave,ponudio je plan elektri~nog osvetqewa. Od ove Nenadovi}eve inicijative ugraditeqskom i finansijskom smislu ni{ta nije realizovano. Nova inici-jativna grupa za realizaciju programa elektrifikacije Pirota uzela je pro-verenog projektanta inèwera A}ima Stevovi}a. Do Prvog svetskog rataPiro}anci nisu uspeli u svojim namerama.

Posle Vaqeva i Uìca, prvi elektrificirani grad je bio Leskovac.

Po{to je ve} locirao najpovoqnije mesto za postavqawe hidrocentralena brzacima Vu~janske reke, prof. \or|e Stanojevi} je juna 1901. godine an-gaòvan od grupe gra|ana Leskovca da pripremi dokumentaciju za osnivaweLeskova~kog elektri~nog dru{tva i da obezbedi tehni~ku dokumentaciju zagradwu hidrocentrale, dalekovoda do Leskovca i varo{ke elektri~nemreè.

Na upotrebu vode Vu~janske reke pretendovao je i Petar Ili}, suvlasniktekstilne fabrike u Leskovcu. Zbog naklonosti dràvne vlasti prema \or|uStanojevi}u i akcionarskom kapitalu, pravo na upotrebu vode pripalo jeLeskova~kom elektri~nom dru{tvu. Propusti u radu LED-a koje je dràvnavlast tolerisala, omogu}ili su Petru Ili}u da pokrene spor, koji }e seokon~ati tek 1913. godine.

Do sada navo|eni podatak u literaturi o pu{tawu u rad hidrocentrale„Vu~je“ nije ta~an. Najnovija istraìvawa pokazuju da se to nije dogodilo ni1902. ni 1903. ve} u aprilu 1904. godine. Razlog za ovo pomerawe pu{tawa urad elektri~ne centrale bilo je pomawkawe finansijskih sredstava, odno-sno sukob me|u akcionarima oko na~ina pribavqawa sredstava. A kada je ito re{eno i instalirana sva oprema u centrali, pokazala se tehni~ka gre{kazbog koje je pu{tawe u rad hidrocentrale odloèno do aprila 1904. godine.


67

Prva pretplata za elektri~nu energiju napla}ena je od korisnika u maju 1904.godine.

U hidrocentrali „Vu~je“ instalirana je slede}a oprema: 2 turbine od po250 KS, 2 generatora za proizvodwu trofazne struje snage od po 200 kW, napo-na 7000 V, 50 Hz. Izme|u Vu~ja i Leskovca izgra|en je vod visokog napona uduìni od 16,5 km. To je bio prvi dalekovod izgra|en u Kraqevini Srbiji.

ELEKTRIFIKACIJA SRBIJE OD 1906. DO 1914. GODINE

U ovom periodu elektrificirane su slede}e varo{i i varo{ice: [abac(1906), Ni{ (1908), Zaje~ar (1909), Ivawica (1911) i Veliko Gradi{te (1914).

[abac i Ni{ su na elektrifikaciji svojih mesta po~eli raditi jo{ pre1900. godine. [ap~ani su taj posao okon~ali 1906. godine, izgradwom termo-centrale za proizvodwu jednosmerne struje. Projekat i oprema „Ganz“ – Bu-dimpe{ta. Vlasnik ove elektri~ne centrale bio je \oka Jovanovi}.Prilikom pu{tawa u rad centrala je imala dve stabilne parne ma{ine od po75 KS, dve dinamo-ma{ine od po 64 kW, napona 110 V. Do Prvog svetskog rataproizvodwa i potro{wa elektri~ne energije je bila mala, a cena visoka.Zbog toga su samo najuì centar [apca i gradska nadle{tva bili osvetqeni,a doma}instva retko.

Da je elektrifikacija gradova u Srbiji zavisila od wihovog administra-tivnog, privrednog, politi~kog i saobra}ajnog zna~aja, Ni{ bi bio elektri-ficiran odmah posle Beograda. Op{tinske uprave u Ni{u blagovremeno supreduzele korake da to i realizuju. Jo{ u decembru 1899. godine bila je odre-|ena lokacija budu}e hidrocentrale – na Ni{avi u Si}eva}koj klisuri kodmanastira „Sveta Petka“.

Za otplatu zajmova koji bi se uzeli za izgradwu svih objekata za elektri-fikaciju Ni{a, op{tina je odredila prihode od varo{ke tro{arine koja je1899/1900. godine iznosila oko 85.000 din. Ovi prihodi bi bili dovoqni zaotplatu planiranih zajmova. Za izgradwu gra|evinskih objekata hidrocen-trale za koje je projekat uradio ing. A}im Stevovi}, Op{tina je obezbedila ujanuaru 1903. godine zajam od Uprave fondova u iznosu od 600.000 dinara. Tegodine po~ela je i izgradwa gra|evinskih objekata. Kako je napredwa~kavlast u Ni{u bila upori{na ta~ka dinastije Obrenovi}, majskim prevratom1903. godine i zna~ajnim pove}awem politi~kog uticaja radikala u Srbiji,za napredwa~ku vlast u Ni{u nastaju te{ko}e. To je sve usporavalo izgradwuobjekata za elektrifikaciju Ni{a. Pa ipak 1905. godine raspisana je lici-tacija za izradu hidroelektri~nog postrojewa, a poslovi su ustupqeni naj-kvalitetnijem i najpovoqnijem ponu|a~u – firmi „Siemens Schuckertt Werke“iz Be~a.

Za otplatu ugovorene opreme zatraèn je i dobijen od Uprave fondova jo{jedan zajam 1906. godine u iznosu od 500.000 dinara. U prole}e 1908. godinezavr{eni su svi gra|evinski i monta`ni radovi, kao i dalekovod od hidro-centrale do Ni{a u duìni od 25 km i varo{ka niskonaponska mreà sa 10


68

trafostanica. Hidrocentrala je u momentu pu{tawa u rad bila opremqenasa dve Francisove turbine od po 300 KS koje su pokretale dva generatora odpo 250 kVA. Na varo{ku mreù bilo je prikqu~eno 3000 sijalica. Ni{ je nanajsve~aniji na~in elektrificiran 8. septembra 1908. godine. HE „SvetaPetka“ bila je tada najve}i proizvodni hidroenergetski objekat u Srbiji. Zapotrebe Ni{a izgra|ena je 1912. godine jo{ jedna (rezervna) centrala sa di-zel motornim pogonom.

Izvesno je da su po~etkom dvadesetog veka i Zaje~arci po~eli da ra-zmi{qaju o elektrifikaciji svog grada, ali i Timo~ke krajine. Bez sumwe dasu uz sugestije profesora \or|a Stanojevi}a, presudan uticaj na osnivaweZaje~arskog elektri~nog dru{tva imali elektri~nom energijom snabdevenirudnici „Vr{ka ~uka“ i „Rusman“, a posebno uvo|ewe elektri~nogosvetqewa u proizvodne pogone i upravnu zgradu pivare Zaje~arskog indus-trijskog dru{tva (1902. godine) {to je bilo delo ma{iniste Stevana@ivkovi}a.

U junu 1902. godine prihva}en je predlog \or|a Stanojevi}a da se naCrnom Timoku, u ataru sela Gamzigrad, izgradi hidroelektri~na centrala.Odmah je osnovano Elektri~no dru{tvo. Do zamirawa rada ovog Dru{tva do-lazi krajem 1902. godine, a u toku 1903. godine Dru{tvo je prekinulo svakuaktivnost. Uzrok ovome je bilo nadmetawe dve bogate zaje~arske industrij-sko-trgova~ke porodice Savi} i Milo{evi} za dobijawe koncesije zaizgradwu elektri~ne centrale. U tome je uspela trgova~ka firma „Uro{ Mi-lo{evi} i sinovi“ novembra 1906. godine. Porodi~nim kapitalom izgradi-li su hidrocentralu na Timoku, u Gamzigradu, koja je u rad pu{tena 1.novembra 1909. godine.

Projekat za ovu hidrocentralu uradili su stru~waci firme „Ganc“(„Ganz“) iz Budimpe{te. Umesto planirane kamene brane, investitor jeizgradio drvenu. Hidroelektri~na oprema u centrali sastojala se od turbi-ne snage 130 KS i generatora za proizvodwu trofazne struje snage 110 kVA inapona 6000 V. Izme|u centrale i Zaje~ara izgra|en je dalekovod duìne 10km, sa koga su kasnije izvu~eni vodovi za elektrifikaciju nekoliko sela. Nagradsku mreù u Zaje~aru bilo je ukqu~eno 5 plamenih lampi i oko 180 sija-lica. Interesantno je da je zadràn i izvestan broj fewera, osnovnih snabde-va~a svetlo{}u iz prethodnog perioda.

Para}in je delimi~no elektrificiran 1911. godine iz Hidrocentrale nareci Crnici koja je izgra|ena za potrebe Prve srpske fabrike stakla.

Izgradwi hidrocentrale u Ivawici, na reci Moravici, 1911. godine,doprinele su slede}e okolnosti: prirodan poloàj grada na brzoj, planin-skoj reci, blizina elektrificiranog Uìca, uticaj Mali{e Atanackovi}a,koji je Ivawi~anima (1907) ukazao na koristi od elektri~nog osvetqewa, kaoi evropski duh ivawi~kih trgovaca stokom, koji su stekli ~esto putuju}i doelektrificiranih varo{i u Austrougarskoj.


69

Ivawi~ko akcionarsko elektro-industrijsko dru{tvo osnovano je 1907.godine. Radovi na izgradwi ove hidrocentrale zapo~eli su 1908. godine.Zbog problema sa finansirawem, kao i zbog nesporazuma sa posednicimaobjekata i zemqi{ta na kojima je gradwa planirana, radovi oko elektrifi-kacije Ivawice su odloèni.

Uslovi za nastavqawe radova su se stekli 1910. godine. Ta i slede}a godi-na iskori{}ene su za dovr{ewe gra|evinskih radova. Hidroelektri~nuopremu za ovu centralu isporu~ila je firma „Simens [ukert“ („Siemens

Schuckert Werke“), a sastojala se od jedne turbine Francisovog sistema, snage205 KS, direktno kuplovane sa generatorom „Simens [ukert“ od 160 KVA zaproizvodwu polifazne struje. Hidroelektri~na centrala pu{tena je u radna Svetog Nikolu 6. (19) XII 1911. godine. Iz napona varo{ke mreè obezbe-|ivana je javna i privatna rasveta, a ne{to kasnije i pogonska snaga za jednumawu strugaru i vunovla~aru.

Do Prvog svetskog rata u Srbiji }e jo{ samo Veliko Gradi{te biti elek-trificirano. To se dogodilo 1914. godine, a ideja o elektrifikaciji se kodgra|ana rodila 1908. godine. Lociranost na dowem delu Dunava, sa poqo-privredno bogatim zale|em, stvorili su od Gradi{ta prometno mesto koje seizme|u 1895. i 1915. godine trgova~ki razvilo vi{e od ostalih mesta u Pomo-ravqu i Podunavqu. U tom periodu izgra|ene su nove moderne zgrade, kao{to su Op{tina i Sud, izra|en je regulacioni plan varo{i, glavna ulica itrotoari su asfaltirani i to je bila prva upotreba asfalta u Srbiji. Ure|e-no je i dunavsko pristani{te. U okviru ovih nastojawa da se modernizuje ‘i-


70

Izvorni izgled zgrade hidroelektri~ne centrale u Ivawici, na reci Moravica.

vot u Velikom Gradi{tu, nametnulo se kao va`no i pitawe wegove elektri-fikacije.

Prvobitno mi{qewe angaòvanih stru~waka bilo je da se u Gradi{tuizgradi elektri~na centrala koja bi bila pokretana motornom, ili parnomsnagom. Pregovori sa pe{tanskom firmom „Ganc“ su prekinuti po{to Op-{tina nije obezbedila zajam od Uprave fondova. Od 1912. godine, Op{tina jeu pregovorima sa novim partnerom za elektrifikaciju Gradi{ta. To je uSrbiji poznata i cewena firma „Simens i [ukert“, filijala u Be~u. An-gaòvani stru~waci ove firme predloìli su da se izgradi hidrocentralana reci Pek, na mestu gde se nalazila jedna vodenica. Tako su iskori{}enipostoje}i objekti, kao {to su re~na ustava i dovodni kanal, a umesto vodeni-~ne podignuta je nova zgrada elektri~ne centrale. U rad je pu{tena pre juna1914. godine. Ako je zate~eno stawe u hidrocentrali na Peku 1931. godine in-denti~no opremi koja je ugra|ena 1914. godine, onda je centrala na dan pu-{tawa u rad imala jednu turbinu snage 135 KS i generator od 120 KVA.

Pored navedenih i istraìva~ki obra|enih gradova, varo{i i varo{i-ca, koje su do Prvog svetskog rata obezbedile elektri~nu energiju za svoje su-gra|ane, industriju, zanatstvo, trgovinu i saobra}aj, bilo je jo{ nekolikovaro{i i varo{ica koje su uspele isto to da urade, ali o tome nismo pisali,zato {to ne postoje podaci za potpuni uvid. Navodimo neke od wih: Kraqevo,Para}in, Vlasotince, zatim bawe: Mataru{ka i Koviqa~a. Pored navede-nih rudnika „Rusman“ i „Vr{ka ~uka“ u ovom periodu elektri~nu energiju sudobili i Sewski rudnik, Bor i Majdanpek. Zbog visoke cene elektri~ne ener-gije, mnoge dràvne ustanove, prvenstveno bolnice, posedovale su sopstveneagregate i motore. To se odnosi i na hotele, naro~ito prestoni~ne.

U nedostatku dràvne politike u odnosu na elektri~nu energiju, Srbijase u periodu od 1900. do 1914. godine elektrificirala na komunalnom nivou.Izuzimaju}i {est ili sedam sela du` dalekovoda Gamzigrad – Zaje~ar, koji subili elektrificirani iz jednog izvora, takav slu~aj vi{e nemamo nigde uSrbiji. Bilo je planova i namera da se iz jednog izvora elektrificiraju ve}apodru~ja, kao na primer â~ak, Gorwi Milanovac i Kragujevac, saobli`wim selima, iz hidrocentrale u Ov~arsko-Kablarskoj klisuri. Uzovaj projekat profesor \or|e Stanojevi} se zalagao za izgradwu hidrocen-trale na Velikoj Moravi kod Stala}a, odakle bi se elektrificirali Kru{e-vac, Para}in, ]uprija, Aleksinac, Raàw, Varvarin, Trstenik i \unis.Me|utim u nedostatku finansijskih sredstava, zainteresovanosti dràvne,ali i lokalne vlasti, ovi idejni projekti ostali su ne samo nerealizovani,ve} i nezapaèni.

U ratnim godinama od 1912. do 1918, izuzev Kragujevca gde su okupacionevlasti osvetlile jedan deo grada, nijedno mesto nije elektrificirano. Na-protiv u toku tih godina zbog nemogu}nosti da se tehni~ki odràvaju iobnavqaju, elektri~ne centrale, dalekovodi i mreè niskog napona do te me-


71

re su raubovani da su po oslobo|ewu jedva odràvali minimum osvetqewa, aneki od wih nisu mogli biti stavqeni u pogon.

ELEKTRIFIKACIJA VOJVODINE DO PRVOG SVETSKOG RATA

Primena elektri~ne energije u Vojvodini po~ela je iste godine kad jeelektrificiran Beograd. Taj po~etak zbio se u Staroj Pazovi (1893) u me-snom mlinu. Daqa elektrifikacija gradova, varo{i i sela u Vojvodini do1914. godine u odnosu na Srbiju, bila je vrlo intenzivna. U tom periodu bilisu obasjani elektri~nom svetlo{}u svi ve}i gradovi kao {to su VelikiBe~kerek (Zrewanin) (1895), Senta (1895), Subotica (1896), Vr{ac (1897), Ze-mun (1901), Sombor (1905), Kikinda (1906), Novi Sad (1910), Sremska Mitro-vica (1913) i jo{ wih {esnaest. Ovaj proces zaustavqen Svetskim ratom,nastavqen je u me|uratnom periodu, pa je Vojvodina dostigla najvi{i nivoelektrifikacije u Kraqevini Jugoslaviji.

Stepen elektrificiranosti naseqa u Srbiji i Vojvodini 1914. godinebio je: u Srbiji 20 ili 0,47%, a u Vojvodini 14 ili 9,7%.

Rezime

Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji izvr{ena jeavgusta 1884. godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu. Presudan uticaj imalaje izgradwa elektri~ne centrale u Beogradu 1893. Pioniri na tom poqu bili su ma-{inski inèweri Todor Seleskovi} i \or|e M. Stanojevi}, uz podr{ku kraqaMilana i dràvnih zvani~nika dr Vladana \or|evi}a i Stojana Novakovi}a. Uunutra{wosti Srbije, do kraja 19. veka, po~iwe da se koristi elektri~na energija zaosvetqewe Vaqeva i Uìca (1900). Prva hidroelektri~na centrala izgra|ena je uVaqevu na reci Gradac, a delo je Matije Mate Nenadovi}a, preduzima~a iz Vaqeva.Po~etkom 20. veka, pored Beograda, Vaqeva i Uìca, izvr{ena je elektrifikacijajo{ {est varo{i i varo{ica u Srbiji: Leskovca (1904), [apca (1906), Ni{a (1908),Zaje~ara (1909), Ivawice (1911) i Velikog Gradi{ta (1914). U Vojvodini elektrifi-kacija je po~ela iste godine kada i u Beogradu (Stara Pazova, 1893), dok je Novi Sadelektrificiran 1910. Kraqevina Srbija, iako industrijski nerazvijena, bila jejedna od prvih zemaqa u Evropi koja je krenula putem elektrifikacije. Ovaj procesprimene i izgradwe objekata za proizvodwu elektri~ne energije zaustavqen je Prvimsvetskim ratom.

Summary

The first application of electric power for lighting in the Kingdom Serbia was performed

in August 1884 in Military-technical institute in Kragujevac. A decisive influence was made

by the construction of the power plant in Belgrade in 1893. The pioneers in that field were

mechanical engineers Todor Seleskovi} and Djordje M. Stanojevi}, with the support of king

Milan and state authorities dr Vladan Djordjevi} and Stojan Novakovi}. In the interior of Ser-


72

bia, until the end of 19th century, electric power started being used for the lighting of Valjevo

and Uìce (1900). The first hydroelectric power plant was built in Valjevo on the river

Gradac, and it was the work of Matija Mata Nenadovi}, a building contractor from Valjevo.

At the beginning of 20th century, besides Belgrade, Valjevo and Uìce, electrification of an-

other six towns and townlets in Serbia was finished: Leskovac (1904), [abac (1906), Ni{

(1908), Zaje~ar (1909), Ivanjica (1911) and Veliko Gradi{te (1914). In Vojvodina, electrifica-

tion began in the same year as in Belgrade (Stara Pazova, 1893), whereas Novi Sad was elec-

trified in 1910. The Kingdom Serbia, although industrially underdeveloped, was one of the

first countries in Europe which was on the road to electrification. This process of the applica-

tion and construction of facilities for the production of electric power was stopped by World

War I.


73

Zdravko Rankovi}

IP „Kolubara”

Vaqevo

UBSKO DOBROVOQNO POZORI[NO DRU[TVO

APSTRAKT: Rad govori o nastanaku i kratkom postojawu Ubskog dobro-

voqnog pozori{nog dru{tva 1873-1875, zasnovanom na autobiografskom zapisu

glumca Mihaila Mi{e Dimitrijevi}a.

U nekada{wem Vaqevskom okrugu, pored Vaqeva i Obrenovca, i Ub je imaoizvesno vreme u drugoj polovini 19. veka svoje Dobrovoqno pozori{no dru-{tvo. Prvu predstavu – „Mara Srbijanka” – ono je izvelo u jesen 1873. godine.Jedino poznato svedo~ewe o tome je autobiografski zapis glumca MihailaMi{e Dimitrijevi}a, objavqen 1900. godine o dvadesetpetogodi{wici wego-vog gluma~kog rada.1

Prvi skup prvih ubskih pozori{tnika bio je, svedo~i Dimitrijevi}, jedneseptembarske ve~eri 1873. godine, u gazda – Trajkovoj kafani. Okupili su se napoziv Milo{a Beogradlije, op{tinskog pisara i prvog predsednika ubskogDobrovoqnog pozori{nog dru{tva. Na taj skup je devetnaestogodi{wi Mi{aDimitrijevi} po{ao pun zanosa, uveren da }e tuma~iti kakav herojski lik,„junaka u sjajnim vojvodskim tokama, s {lemom i kalpakom”. Doìveo je te{korazo~arawe jer mu je pripalo da prve korake na sceni u~ini kao – babaPetrija, svekrva lepe Mare Srbijanke. „Od kudeqe napravili mu sijedu kosu!Baba Jula, èna Milivoja berberina, obukla me u nekakvu staru sukwu,ubradili me i namjestili me ba{ kao – pravu babu” – se}ao se mnogo kasnije~uveni glumac.

Podizawu zavese prethodila je svirka Cigana i pesma, za ono vreme nova,„Vozila se po moru galija”. A posle predstave Dimitrijevi} je bio izvrgnutop{tem podsmehu ubske ~ar{ije. âk toliko da je nakon nekoliko dana, ozlo-je|en, napustio Ub. Novi gluma~ki anga`man, „naravno bez plate”, dobio jeubrzo u nekom putuju}em pozori{nom dru{tvu u selu Jarkovcu (Banat).

75

UDK = 792.077(091) (497.11 Ub) "1873/1875"

PRILOZI

SUPPLEMENTS

1 „Vra~ poga|a~”, 16. decembar 1900, 179-180. – Na te uspomene zna~ajnog dramskog umetnikaskrenuo je pa`wu Stani{a Vojinovi} ~lankom „Prvo ubsko pozori{te” u Reviji „Koluba-ra” (mart 1997, str. 38). Tu je pre{tampano i Dimitrijevi}evo se}awe.

Mi{a Dimitrijevi} je, dodu{e, jednom pri-likom tvrdio i to da je on 1870. godine stupio„kao diletant na pozornicu u srbijanskom sre-skom gradi}u Ubu – u samim ènskim ulogama”.2

A istori~ar srpskom teatra Borivoje S.Stojkovi} je, pak, pisao da je Dimitrijevi} prviput zaigrao na Ubu u predstavama putuju}egpozori{ta Stevana Veli}a.3 Verovatno da Dimi-trijevi} u tom momentu (1894. godine) nije sma-trao odve} va`nim da vremenski precizno po-svedo~i o svom umetni~kom po~etku, ili mo`datada nije bio u stawu da odre|eno ukaè o kojem jevremenu re~.4 Sebe je ispravio {est godina kas-nije ali tu ostavku nisu uo~avali docniji pisciwegovih biografija. Izmakla je ona i pa`wi

marqivog B. S. Stojkovi}a. Raspoloìvi podaci o onovremenim Veli}evimgostovawima u Obrenovcu, Lazarevcu, Loznici i Ubu osnaàvali su wegovupretpostavku da je Mi{a Dimitrijevi} po~eo u Veli}evoj trupi, ~iji se radugasio upravo krajem 1870. godine.5

O prvom teatru me|u Ubqanima kazuje pone{to i jedan sudski akt – tu`baSudu okruga vaqevskog, podneta 21. februara 1875. godine radi naplate duga kojije u~iwen za pozori{ne potrebe kod ubskih trgovaca Milisava Vukosavqevi}a iVase Ilij}a. Ta tu`ba je sa~uvana u vaqevskom Istorijskom arhivu (fondOkru`nog suda). Iz tog dokumenta saznajemo da je Pozori{nim dru{tvom u vremewegovog zaduìvawa kod dvojice trgovaca („pre godinu dana”), upravqaoMihailo H. Popovi}. S wim su u Dru{tvu, kao ~lanovi, jo{ bili: telegrafistaPantelija Pavle Mati}, op{tinski pisar Milo{ Marinkovi}, trgovciMijajlo Trifunovi}, Jovan H. Oguli}, Milan Z. Jankovi} i Antonije Popovi},kafexija Gavra Dori}, pu{kar Dragutin Milo{evi}, praktikanti Sreza tam-navskog Luka Gavrilovi} i Jovan Nedi} i po{tar druge klase Mladen @ujovi}.6

Tu`ba je podignuta protivu svih wih uz traèwe da solidarno isplate dug.

Zdravko Rankovi}

76

Mi{a Dimitrijevi}

2 S. Batu{i}, Tri umjetnika – [ap~anina na hrvatskoj pozornici, Sto pedeset godina pozo-ri{nog ùvota u [apcu (1840-1990), Beograd 1999, 116.

3 B. S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od sredweg veka do modernog doba (drama i ope-ra), Teatron, br. 13/14, jun 1978, 325.

4 Pokqawaju}i puno poverwa tom podatku, saop{tenom dr N. Andri}u, koji je u „Spomen-kwiziHrvatskog zemaqskog kazali{ta” (Zagreb, 1895) objavio prvu Dimitrijevi}evu biografiju,wegovi potowi biografi ponavqaju da je on 1870. godine na Ubu prvi put kro~io na scenu.Tako je u~iweno i u nekrologu, objavqenom 30. januara 1909. u „Bosanskoj vili”, str. 31.

5 B. S. Stojkovi}, n. d., str. 520.6 Od @ujovi}a iz Vra~evi}a. Slu`bovao je na Ubu 1874-78, docnije po{tar u Kwaèvcu (1880),

Ni{u (1883) i Beogradu. Zatim je proizveden u konduktera i u tom zvawu penzionisan.

Dobrovoqno pozori{no dru{tvo je od ubskih trgovaca Vukosavqevi}a iIlij}a uzelo „za svoje potrebe razne artikle” u vrednosti 773 gro{a i 30para ~ar{ijskih i nije ih platilo do februara 1875. godine. Nije iako su natom pla}awu zajmodavci insistirali „vi{e puta” ali su upraviteq i poje-dini ~lanovi to odbijali svaquju}i svu odgovornost jedan na drugoga. IlijaH. Popovi} je u vreme podizawa tu`be ve} bio „pisar sreza jo{ani~kogOkruga kru{eva~kog”. U arhivskom fondu vaqevskog Okru`nog suda nema,me|utim, spisa iz kojih bi se mogao doznati ishod te parnice.

Sva je prilika da je u vreme podno{ewa tu`be ve} bio sasvim zamro svakirad Dobrovoqnog pozori{nog dru{tva na Ubu. Verovatno je, s druge strane,da je posle svog prven~eta, pozori{ne pri~e iz jani~arskih vremena „MaraSrbijanka”, ono igralo jo{ koji komad jer je postojalo i po~etkom 1874. go-dine, kada je i nastao sporni dug.

Glumac Mihailo Mi{a Dimitrijevi}, ~ija se uspe{na umetni~ka karije-ra za~ela na Ubu, ro|en je u [apcu, 26. oktobra 1854. godine (otac Kosta,}eramixija, majka Dragiwa).7 Tu je u~io osnovnu {kolu a ~etiri nià razre-da gimnazije u Beogradu. Kad su mu roditeqi sasvim osiroma{ili prekinuoje {kolovawe i bavio se molerskim i drugim poslovima. Na Ubu se, useptembru 1873, zatekao kod svojih srodnika, ne zna se da li sa o~eve ili samaj~ine strane. On je najznatnije umetni~ke uspehe, gluma~ke i rediteqske,postizao u Novom Sadu i Zagrebu. Ogledao se i u kwièvnosti, kao dra-mati~ar, pripoveda~ i pesnik. Umro je 17. januara 1909. godine.

Pone{to se moè re}i i o ostalim za~etnicima pozori{nog pregala{tvame|u Ubqanima, spomenutim u Dimitrijevi}evom se}awu i u tu`bi izfebruara 1875. Op{tinski pisar Milo{ Marinkovi} je svakako identi~ansa Milo{em Beogradlijom. U~iteqica Persa („koja se moderno nosila, abila u struku utegnuta onako isto, kao i ona slika na zidu kod gazda-Trajka”mogla bi da bude istovetna sa ubskom u~iteqicom Persidom Sre}kovi},mada o wenom u~iteqevawu na Ubu imamo podatke tek iz osamdesetih godina19. veka. O gazda-Trajku, u ~ijoj je kafani, tada verovatno najreprezentativ-nijoj u toj varo{ici, igrana „Mara Srbijanka„, nismo u mogu}nosti bilo{ta vi{e da kaèmo, pa ni to gde se pribli`no nalazila wegova kafana.Dimitrijevi}u je, ina~e, u najupe~atqivijoj uspomeni ostao sedlarski maj-stor Gavra, koji je u prvom pozori{nom poduhvatu Ubqana igraojani~arskog poglavicu Salka. On „bija{e mlad, ali grdosija od ~ovjeka; punaglasina neka, kao u rudni~koga bika”. U uspomenama Mi{e Dimitrijevi}ajo{ su spomenuti: op{tinski pisar Jefta, ba{tovanxija Stojko, baba Jula(„èna Milivoja berberina”) i Mija Ciganin, bubwar u orkestru.

Pozori{ni komad „Mara Srbijanka”, ~ijim su se izvo|ewem Ubqaniprvi put teatarski oku{ali, napisao je Petar Zari}. Objavqen je 1861. godine

Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo

77

7 B. Peruni~i}, Popis ìteqa i wihove imovine u [apcu 1862. godine, Godi{wak Istorij-skog arhiva, IV, [abac 1967, 303

u Novom Sadu, pod naslovom: „Mara Srbijanka ili Stara vernost ènska –Pozori{na igra u tri dejstvija izvedena iz ìvota Srba pod Turcima”.8

O zainteresovanosti onda{wih Ubqana za pozori{nu umetnost, kazuje ipodatak da ni oni nisu ostali izvan odu{evqewa koje se rasprostrlo Srbi-jom kada je krajem {ezdesetih godina 19. veka povedena akcija prikupqawanovca za zidawe u Beogradu Narodnog pozori{ta. Op{tina ubska je za todala 220 gro{a ~ar{ijskih.9

U vreme postojawa na Ubu Dobrovoqnog pozori{nog dru{tva, Ubqani suve} imali jednu kulturnu instituciju – îtaonicu ubsku. Osnovana je 1872.godine, na Savindan, a 1874. imala je 24 redovna ~lana, bila pretpla}ena na

Zdravko Rankovi}

78

8 S. Vojinovi}, Pretplatnici iz Vaqeva i okoline na kwige, novine i ~asopise, Kalendar„Kolubara” za 2001, 177. – Petar Zari} je ro|en u Novom Sadu 1812. Po{to je zavr{io „bo-goslovske i filozofske nauke”, pre{ao je u Srbiju i bio nastavnik Uì~ke polugimnazije(1840-42) i Prve beogradske gimnazije (1842-44). Po povratku u zavi~aj, slu`bovao je kaou~iteq i sve{tenik. Svoju zainteresovanost za teatar ispoqio je ve} u Uìcu 1841. Pored„Mare Srbijanke”, objavio je i komad „Milan” (1859). Wegov sin Milan Zari} bio je,krajem 19. veka, profesor Vaqevske gimnazije.

9 „Srpske novine”, 11. april 1870, 280

devet listova i posedovala tri slike srpskih vladara. Kwiga u woj nije bilo.Postojala je svega tri godine. Poneki Ubqani – trgovci, zanatlije i ~inov-nici nièg ranga – bili su tada i li~no pretpla}eni na „Javnost” i „Glasjavnosti” Svetozara Markovi}a i „Rad” Pere Todorovi}a. Svakako i na jo{poneke novine. I na kwige..

Osnivawu ~itaonice i Pozori{nog dru{tva prethodilo je nekoliko po-duhvata koji su u~inili da ova varo{ica, sme{tena na va`nom putu izme|uVaqeva i Beograda, u~ini u svom razvoju nekoliko znatnih iskoraka unapred.Najpre su Ubqani otkupili jedno „prostrano poqe za va{ari{te i na tomemestu imaju dva godi{wa va{ara, i to u vrlo udobna doba godine”. Zatim su„svoju osnovnu {kolu uve}ali sa 4-tim razredom, a osem toga dobili su poèqi wihovoj i ènsku osnovnu {kolu”. Isposlovali su {to je trebalo da imse otvori telegrafska stanica. Podigli su, uz sve to, i „lepu crkvu”. Uzpregala{tvo samih Ubqana, zasluge za takav uspon na po~etku sedamdesetihgodina 19. veka pripisivane su i sreskom na~elniku Atanasiju Petrovi}u.10

Rezime

Nastanak i kratko postojawe Ubskog dobrovoqnog pozori{nog dru{tva 1873-1875,utemeqen je na autobiografskom zapisu glumca Mihaila Mi{e Dimitrijevi}a, we-govom prvom nastupu u tek osnovanom pozori{tu, i sudskom sporu pozori{ta sa ub-skim trgovcima oko duga. Ujedno, zabeleèno je osnivawe kulturnih, prosvetnih idrugih institucija u varo{ici: ~itaonice, pozori{ta, ~etvororazredne {kole, te-legrafske stanice, izgradwa lepe crkve, zakupu placa za dva stalna va{ara u „ugodnovreme”, u varo{ici Ubu u drugoj polovini 19. veka.

Summary

The text about the voluntary theatre company in Ub, 1873-1875, is based on the autobio-

graphical records of the actor Mihailo Mi{a Dimitrijevi}, his first appearance in the newly

formed theatre, in the legal proceedings with merchants from Ub because of the debt. At the

same time, we noted the foundation of cultural, educational and other institutions in the town:

reading-rooms, theatres, four-year schools, telegraphic stations, building of a nice church, the

lease of a plot for two permanent fairs in „pleasant time“ in the town of Ub in the second half

of 19th century.

Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo

79

10 „Jedinstvo”, 31. jul 1871, 2

Qubodrag Popovi}

arhivski savetnik

Beograd

ZAKON O PANA\URIMA I

NEDEQNIM PAZARNIM DANIMA

iz 1902. godine i Vaqevski okrug

APSTRAKT: Rad govori o odràvawu pana|ura po zakonu iz 1902. godine i

propisanim standardima za podizawe pana|uri{ta.

Srpske novine – slu`beni list Kraqevine Srbije u svome broju od 10. aprila1902. godine obnarodovale su nov Zakon o pana|urima i nedeqnim pazarnim danima.

Ovaj, tre}i po redu zakon o pana|urima, od dono{ewa tzv. Turskog ustava 1838.godine, bio je rezultat ozbiqnih razmatrawa u Narodnoj skup{tini Srbije.

U diskusiji vo|enoj povodom Zakona iskristalisala se misao da se pana-|uri u~ine kao mesta koja su korisna za zemqu, te da od wih treba u~initicentre za izvoznu trgovinu. Pana|ur je trebalo da bude trgova~ko mesto,nesumwivo ve}e koristi nego {to su to bili dotada{wi va{ari.

Pomo}u ovih mesta trebalo je privu}i {to vi{e trgovaca kako bi prodaja– trgovina bila {to ve}a. Ovim bi proizvodi iz Srbije mogli {to lak{ei}i na pijace van zemqe. Da bi se to postiglo, trebalo je da pana|uri budu natakvim mestima koja su pristupa~na svakome.

Ovaj stav bio je najboqe izraèn u ekspozeu ministra narodne privrededr M. Milovanovi}a, koji je izme|u ostalog o ovome rekao: „Gospodo, ako seho}e da se od pana|ura ima koristi za na{u op{tu trgovinu, onda se moragledati, da se broj tih pana|ura svede koliko je mogu}e, i da se oni drè namestima, u kojima }e se zbiqa mo}i skoncentrisati veliki dovoz na{ihsirovina, koje izvozimo u tu|inu. Pana|uri treba da budu mesta poglavito zaizvoznu trgovinu, a ta mesta treba da daju sve pogodbe, da bi se kupci, kojiuzimaju na{e proizvode, mogli re{iti, da bi mogli na}i koristi da samido|u na na{e trgove, na na{e pana|ure i da se snabdevaju sa svima svojimpotrebama. To bi bila krupna ekonomska korist za na{u zemqu. To bi naprvom mestu u{tedilo put, to bi u{tedilo tro{ak na{im izvoznicima; time

81

UDK = 394.6(497.11) (094.5) "1902"

bi otpale sve one provizije, koje se pla}aju usqed toga, {to na{i domorodcine poznaju strane trgove. Da bi smo te koristi postigli, ja opet ponavqam,pana|uri treba da budu takvi, da se na wima steknu sve mogu}e pogodbe, koje}e mo}i re{iti kupce, i to ne samo one iz obli`wih mesta, nego i one iznajudaqenijih krajeva, da tu do|u, tu pazare, uzmu {to im je potrebno, a da nebudu uzloèni nikakvome riziku. Ako bi se zadràlo dana{we stawe na{ihpana|ura, ne bi od wih bilo nikakve koristi; oni bi postojali samo da {tetena{oj trgovini.”1

Sama mesta za pana|ure morala su ispuniti i zadovoqiti odre|ene idruge va`ne zahteve. Kada èlimo i ho}emo da postignemo {to vi{e,istaknuto je u ovoj raspravi, onda „u tom slu~aju moramo voditi ra~una i otrgova~kim ugovorima i o veterinarnoj konvenciji, te da se postaramo da sena ovim trì{tima vodi dovoqan nadzor od marvenih lekara, kako bi se naovim trgovima prodavala samo zdrava stoka, te da nebi bilo r|avihposledica u izvozu za na{u sto~nu trgovinu kao {to ih je u mnogo slu~ajevabilo do sada, a od kojih su imali {tete samo na{i trgovci izvoznici.”2

Odredbama Zakona bili su odre|eni i elementi za kupovinu i prodajuizme|u stanovni{tva Srbije, nedeqni pazarni dani. Predvi|eno je da onimogu biti u varo{ima i varo{icama. Ove su mogle imati svake nedeqe pojedan pazarni dan, a taj dan nije bio ni{ta drugo ve} nedeqni va{ar.Smatralo se da }e na taj na~in biti omogu}eno da gra|ani svake nedeqe mogudoterati sami na pijacu, pazarnog dana „{to od svoje stoke ili drugo {to kadim novac ustrebao bude, npr. da plate porezu ili da drugoj svojoj potrebiodgovore.”

Takvi stavovi i mi{qewa omogu}ili su da bude donet ovaj novi Zakon. Onje omogu}avao ispuwewe uslova za ukqu~ivawe Srbije u modernu Evropu togavremena.

O ovome se kod nas veoma malo zna. Uzusi dati u wegovim odredbama dugogodina imali su uticaja na trgovinu Srbije. Neki od wih su u neformalnojva`nosti i danas, kao npr. pazarni dani.

Zato smo èleli da u ovom izlagawu, u malo {irem obimu, upoznamo na{ukako nau~nu, tako i {iru javnost.

*

Zakonski propisi ozvani~eni u novom Zakonu, a koji su regulisalimateriju datu u naslovu zakona, imali su da stupe u va`nost 10. maja istegodine.

Ministarstvo narodne privrede, kao organ nadleàn za ispuwavawedonetih propisa, je u toku aprila i maja zapo~elo proces na wihovoj reali-zaciji.

Qubodrag Popovi}

82

1 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine za 1901. god, str. 3246.2 Isto, str. 3245.

Posao se obavqao u dva smera.

Jedan smer bilo je zakonsko utvr|ivawe mesta, u okruzima Srbije, ukojima se u budu}e mogu dràti pana|uri. Sa tim je u uskoj, neposrednoj vezi,bio i datum odràvawa, kao i vreme rada na wima.

Drugi smer je bio obezbe|ewe uslova, odnosno opremawe pana|uri{ta saopremom koja omogu}ava wihovo nesmetano odràvawe. To je bio prostor iobjekti, odgovaraju}e zgrade, kao obavezan preduslov.

Posao koji se ovom prilikom odvijao, odnosio se na ~itavu dràvu Srbi-ju. Mi smo iz tog obimnog materijala koji se odnosio na ovu problematiku,izdvojili one koji se odnose na tada{wi Vaqevski okrug i ovde ih prezento-vali.

Oni su kao i u samom fondu Ministarstva podeqeni u dve grupe, po pro-blemima koje su tretirali.

I

MESTA U KOJIMA SE UBUDU]E IMAJU DR@ATI PANA\URI

^lanovima Zakona, 1 i 2, bilo je predvi|eno da se odre|uju mesta u okrugu ukojima se mogu dràti pana|uri, a koja se utvr|uju posebnim raspisom.

U tom smislu je Ministarstvo, 28. aprila, svim okru`nim na~elstvima,pa i Vaqevskom, uputilo posebni akt. U wemu je pisalo da na~elstva odop{tinskih sudova u okrugu, koji imaju pravo na pana|ur, zatraì izja-{wewa, koja su imala sadràvati odgovore na slede}a pitawa: „1. U koje daneu godini se imaju dràti pana|uri u doti~nim mestima; 2. âs po~etka isvr{etka dnevnog rada na pana|urima.”

Istovremeno je skrenuta pa`wa i na ono {to se posebno imalo naglasitiop{tinama. To je kao prvo, da se u jednom mestu moè dràti pana|ur najvi{etri puta u godini, i da svaki od wih ne moè trajati duè od pet dana. Kaodrugo, imalo se pri odobrewu pana|ura uzeti u obzir, va`nost doti~nogmesta, a tako|e i trgovinski promet na pana|uru ranijih godina.

U navedenom aktu, sem o pana|urima, bilo je preporu~eno re{avawe jo{jednog pitawa. To su bili pazarni dani. Od na~elstva je traèno da naredisvim op{tinama koje su do tog momenta imale stalne pazarne dane da, najdaqeza mesec dana po stupawu u ìvot novog Zakona, podnesu Ministarstvu, prekona~elstva, izve{taj „u koje dane drè pazarne dane”.

Svoj odgovor po ovom aktu Na~elstvo okruga vaqevskog je uputiloMinistarstvu, 31. maja 1902. godine.

U uvodu je, govore}i o ~emu {aqe izve{taj, ono navelo „da treba odobritidràwe pana|ura i nedeqnih pazarnih dana, jer to ekonomski i finansijskirazredi zahtevaju”, pa je nastavilo svoj izve{taj:

Zakon o pana|urima i nedeqnim pazarnim...

83

„I

U gradu Vaqevu:

1. Pana|ur peto-dnevni o Sv. Iliji svake godine, a da se drì u dane 20, 21,22, 23. i 24. jula.

2. Pana|ur zv. Mioqski, a da se drì u dane 29. i 30. septembra i 1. okto-bra svake godine.

Pazarni dan je u Vaqevu petak svake sedmice i op{tina èli da joj taj dani na daqe ostane.

âs po~etka i svr{etka dnevnoga rada na gorwim pana|urima, op{tinanije odredila ~asovima vremena, i ako joj je ponova nare|eno, no je ostala pritome, da se to vreme odredi izrazom: u zoru i u ve~e.

II

U varo{ici Ubu:

1. Prvi tro-dnevni pana|ur u dane 1, 2. i 3. maja svake godine.2. Drugi pana|ur u dane 18, 19. i 20. oktobra svake godine.Po~etak dnevnog rada na ovim pana|urima je u 7 ~asova pre, a svr{etak u 7

~asova po podne.Ub èli da mu u budu}e bude pazarni dan petak svake sedmice.

III

U varo{ici Obrenovcu:

1. Prvi Petrovski pana|ur da se drì u dane 29. i 30. juna i 1. jula svakegodine.

2. Drugi Krstov.danski pana|ur u dane 14, 15 i 16. septembra svake godine.Na prvom pana|uru po~etak dnevnog rada u 7 ~asova pre a svr{etak u 7

~asova po podne.Na drugom pana|uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 6

~asova po podne.Obrenovac èli da mu u budu}e pazarni dan ostane u subotu svake

sedmice.

IV

U varo{ici Mionici:

1. Prvi pana|ur o Markovu-dne u dane 25, 26. i 27. aprila svake godine.2. Drugi jesewi pana|ur u dane 1, 2. i 3. septembra svake godine.Na prvom pana|uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 7

~asova po podne.

Qubodrag Popovi}

84

Na drugom pana|uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 6~asova po podne.

Mionica ho}e da joj bude pazarni dan svaka subota u sedmici.

V

U selu Grabovcu (srez Posavski):

Op{tina traì jedan pana|ur godi{wi i to u dane: 15, 16. i 17. avgustasvake godine.

Po~etak dnevnog rada na ovome pana|uru je u 8 ~asova pre podne a svr-{etak u 6 ~asova po podne.

U svima ovim mestima, u gore re~enim danima, postojali su i do sada pa-na|uri i pazarni dani, a vi{e nema mesta u ovome okrugu, koja bi imalapravo dràti pana|ure i nedeqno pazarne dane prema ~l. 1 Zakona i pana-|urima i nedeqno pazarnim danima.

Na~elnik okrugaSt. Popovi}.”

Po pribavqenim odgovorima, poslatim od Na~elstva vaqevskog okruga iostalih na~elstava, Ministarstvo je odredilo, 24. avgusta 1902. godine, da sepana|uri u Okrugu vaqevskom drè u slede}e dane:

„1. u Vaqevu 20–22. jula i 29. septembra – 1. oktobra;2. u Grabovcu 15–17. avgusta;3. u Mionici 1–3. septembra;4. u Obrenovcu 29. juna – 1. jula i 14–16. septembra;5. na Ubu 1–3. maja i 18–20. oktobra.”

Iz donete odluke vidi se da su bili prihva}eni datumi koji su predlo-èni, izuzev onaj za prvi u Grabovcu. Za{to je to u~iweno, iz raspoloìvihdokumenata nije se moglo doznati.

Predlog za pazarne dane bio je prihva}en bez promena. Vreme wihovogodràvawa ostalo je skoro do dana{wih dana.3

II

OPREMAWE „PANA\URI[TA”

Problematika spremawa mesta na kojima se trgovalo bila je obuhva}ena udva ~lana Zakona (~l. 7 i 12).

^lan 7 Zakona predvi|ao je da }e ministar narodne privrede, preko ode-qewa za trgovinu ovog ministarstva, propisati planove za zgrade i odeqewaza razme{taj stoke na pana|urima.


85

3 Arhiv Srbije (daqe: AS), MNP, T f H, r. 1/902

Ovaj ~lan je predvi|ao i da su op{tine koje po Zakonu imaju prava na dr-àwe pana|ura du`ne u roku od dve godine podi}i ove objekte.

^lan 12 se pak odnosio na istu problematiku, ali za mesta na kojima sedrè pazarni dani.

Da bi se pomenute odredbe izvr{ile, ovo Odeqewe je preduzelo vi{eposlova.

Kao prvi, u tom smislu ura|eni posao, bilo je pismo upu}eno 31. maja 1902.godine Odeqewu za poqsku privredu i veterinarstvo, istog ministarstva. Uwemu je ovo Odeqewe, odnosno wegov veterinarski otsek, zamoqen zami{qewe o dva pitawa.

Prvo pitawe je glasilo: „Kakve bi zgrade i odeqewa za sme{taj stoke napana|urima trebalo podi}i i kakve planove propisati (~lan 7)”. Drugo jebilo o tome: „Kakve bi se zgrade, prema ta~ci 2 i 3 ~l. 12 ovoga zakona, imalepodi}i za sme{taj i kontumacirawe stoke, na mestima gde se drè nedeqnipazarni dani.”

Me|utim, kako odgovora nije bilo, Odeqewe za trgovinu je ovaj zahtevponovilo i 9. avgusta. No i pored toga, bilo je potrebno skoro dva meseca daglavni marveni lekar, u ime Odeqewa za poqsku privredu i veterinarstvo,26. septembra, po{aqe traèno mi{qewe. Ono je sadràvalo odgovor o tome„kako treba da budu ure|ena pana|uri{ta i nedeqni sto~ni trgovi i kakvezgrade vaqa na wima podi}i, te da se odgovori veterinarsko–policijskimzahtevima”.

Tekst ovog odgovora je glasio:

„I Pana|uri{te

Mesto za dràwe pana|ura treba odrediti komisijski. Komisija ovasastoji se iz ovih ~lanova:

A U okru`nim mestima:

1. Sekretar Na~elstva,2. Okru`ni marveni lekar,3. Predsednik op{tine doti~nog okru`nog mesta,4. Jedan op{tinski obornik, koga op{tinŠski¹ sud odredi, i5. Jedan marveni trgovac, koga odre|uje Na~elstvo.

B U sreskim i ostalim mestima:

1. Na~elnik doti~noga sreza,2. Okru`ni marveni lekar,3. Predsednik doti~ne op{tine,4. Jedan odbornik doti~ne op{tine, koga op{tinski sud odredi, i5. Jedan marveni trgovac, koga odre|uje sreski na~elnik.

Qubodrag Popovi}

86


87

Nacrt

za

razm

e{

taw

ezgrada

na

st

o~nom

tr`

i{

tu

Izabrano i odre|eno mesto za dràwe pana|ura – pana|uri{te mora seograditi sigurnom ogradom. Najprakti~nija, a jevtina ograda: da se mestoo{an~i jedan metar dubokim, a dva metra {irokim {ancem, na izbo~enojzemqi, da se zasadi bagrem i tako podigne ìva ograda, iznutra da se udariograda od bodqikave ìce, prikovana bar u 3 reda na rastovim direcima,visokim nad zemqom najmawe 11/2 metar. Gde je gora jevtina moè se ograditiplatom.

Prostor odre|en za pana|uri{te mora se podeliti na dvoje. Jedna polo-vina ima da sluì za razme{taj stoke, dognate na pana|ur radi prodaje; adruga polovina za du}ane, mehane, tovarna kola i t.d. Izme|u ove dve polovi-ne mora se podi}i ograda – plot ili od ìce. Za saobra}aj izme|u jedne i dru-ge polovine napravi}e se prolazi i to samo za qude. Svako od ova dvaodeqewa mora imati zasebne prostrane kapije, i to za ulaz i izlaz. Naodeqewu namewenom za sme{taj stoke radi prodaje, mogu biti najvi{e dvaprolaza s ulazom i izlazom.

Odeqewe – polovina nameweno za sme{taj stoke dognate na pana|ur radiprodaje mora biti razdeqeno u dva odeqewa:

1. Odeqewe za sme{taj govedi,

2. " " kowa,

3. " " sitnih preìvara (ovce i koze),

4. " " sviwa.

Izme|u ovih odeqewa mora biti prolaz {irok najmawe pet metara.

Veli~ina pojedinih ovih odeqewa mora biti srazmerna broju stoke, kojase na doti~ni pana|ur, prema dosada{wem iskustvu, dogoni. U svakomeslu~aju pak odeqewe za sme{taj govedi mora biti najve}e.

Pojedina ova odeqewa moraju biti postrojena ovako:

Odeqewe za sme{taj govedi – ono se mora podeliti na tri pod-odeqewa, i to:

a) Odeqewe za sme{taj ugojenih govedi;

b) " " radnu stoku; i

v) " " priplodnu stoku.

U svakome od ovih pododeqewa moraju se postaviti na direcima jakerastove grede sa jakim alkama od kovanoga gvo`|a za vezivawe govedi. Alkemoraju biti na {ipovima, ~iji }e se vrhovi, po{to probiju gredu, posuvrati-ti u gredu. Alka od alke treba da bude udaqena najmawe za 1 – 25 metara, a uda-ri}e se samo s jedne strane. Grede se moraju postrojiti paralelno u ostojawunajmawe ~etiri metra, pa kad se stoka veè, da ostane pozadi dovoqno {irokprolaz. Duìna jednoga reda je 40 metara. Izme|u ovih redova od 40 metaramora ostati prostor od 3 metra za prolaz stoke i qudi.

Odeqewe za sme{taj kowa – mora imati tako isto kao i pre|a{we odeqeweparalelne grede s gvozdenim alkama za vezivawe kowa. Alka od alke morabiti udaqena najmawe 15 metara. Alke i ovde moraju biti samo s jedne strane.Pored ovog odeqewa, a do spoqne ograde, mora se ostaviti dovoqno {irok i

Qubodrag Popovi}

88

duga~ak prostor za prikazivawe kowa u hodu i kasu, sa i bez jaha~a. Zemqi{tena ovom prostoru mora biti uravnano.

Odeqewe za sitne preìvare – u ovome odeqewu moraju se podi}i obori zasme{tawe pojedinih ~opora. Broj obora ima se odrediti prema tome u koli-kome se broju na doti~ni pana|ur dogoni ova vrsta stoke. Najmawe pak morabiti dvadeset obora, a veli~ine, da u svakome moè stati do 50 brava, i takoude{eni, da se izme|u wih pregrade mogu di}i, pa dva i vi{e spojiti ujednoza ve}e ~opore.

Odeqewe za sviwe. – i u ovome odeqewu moraju se podi}i obori, gde }e sedognate sviwe sme{tati. Broj i veli~ina wihova ima se upravqati premamesnim prilikama. Radi pojewa stoke u ovoj polovini pana|uri{ta morabiti bar jedan bunar sa ~istom pija}om vodom u dovoqnoj koli~ini i morabiti korita.

Za kontumacirawe stoke moraju se u ovoj polovini pana|uri{ta podi}idve zgrade:

1. Zgrada za sme{taj zaraène stoke i

2. Zgrada za kontumacirawe sumwive stoke – bilo, da na woj ima sumwivihznakova kakve zarazne bolesti, bilo da je bila u dodiru sa zaraènom stokomili da je iz mesta, gde vlada kakva sto~na zaraza.

Za stoku, koja bude dognata na pana|ur bez sto~noga paso{a, odredi}e sezaseban jedan prostor na pana|uri{tu, gde }e se mo}i vezati ili, ako je sitnastoka, u zatvor – obor~i}e smestiti.

Svaka od napred pomenutih zgrada mora biti od tvrdog materijala,malterisana i okre~ena. Tavan odozgo mora biti tako|e malterisan iokre~en. Ona je podeqena popre~nim zidom na dvoje: za sme{taj krupne i sit-ne stoke. Svako odeqewe ima zaseban ulaz. Odeqewe za krupnu stoku mora bi-ti toliko veliko, da se u w’ moè smestiti najmawe dvadeset grla; a odeqeweza sitnu stoku, da se u w’ moè smestiti najmawe 50 brava. U odeqewu za krup-nu stoku ne sme biti nikakve drvenarije; a za vezivawe stoke imaju se uzidatigvozdene alke. U odeqewu za sitnu stoku ozida}e se bar {est obor~i}a odcigle, sa stranama malterisanim i okre~enim. Vrata na ovim obor~i}imamogu biti drvena.

Zgrade ove ne smeju biti jedna do druge i moraju biti podignute podaqe ododeqewa, gde je stoka razme{tena.

Na pana|uri{tu mora se podi}i klanica za klawe stoke sitne, koja se napana|uru koqe za potro{wu. Goveda se ne smeju klati na ovoj klanici, ve} naklanici op{tinskoj. Radi odràwa ~isto}e na klanici mora biti dovoqnovode.

Za merewe govedi mora se podi}i potreban broj vaga – s obzirom naprodaju ugojenih govedi na doti~nom pana|uru – na podesnom mestu, a ublizini odeqewa, gde su sme{tena gojazna goveda. Pred ulaz na vagu i s drugestrane moraju se podi}i dobro ogra|eni obori, u koje se moè ugnati do 20grla govedi.


89

Qubodrag Popovi}

90

Plan govedarnika

Za merewe sviwa podi}e }e se vaga do odeqewa, koje je odre|eno za sme{tawesviwa, sa potrebni obor~i}ima.

Zgrada za komesarijat mora biti u sredini pana|uri{ta i u woj morabiti jedno odeqewe za veterinarske organe, koji vr{e slu`bu na pana|uru.

II. Mesto za nedeqni sto~ni trg

U onim mestima, gde ima pana|uri{ta, nedeqni sto~ni trg mogao bi sedràti u wemu. Samo u tom u slu~aju moraju se odeqewa za sme{taj sitnihpreìvara i sviwa pove}ati i u wima napraviti ve}i deo obor~i}a i kododeqewa za sviwe mora se podi}i vaga sa potrebnim obor~i}ima i pregle-daonicom za pregled sviwa od bobica.

Ako se, budi kojih razloga, nedeqni sto~ni trg ne moè da drì napana|uri{tu, isto tako kao i u mestima gde nema pana|uri{ta, ima se, radiodre|ivawa mesta, obrazovati komisija iz ~lanova, kao {to je predvi|eno zapana|uri{te.

Komisijski izabrano mesto saop{ti}e se op{tinskom sudu.

Mesto odre|eno za nedeqni sto~ni trg mora biti ogra|eno sigurnomogradom i imati najvi{e dva ulaza.

U ovom prostoru imaju se postrojiti ova odeqewa:

1. Za sme{taj govedi,

2. " kowa,

3. " sitnih preìvara i

4. " sviwa.

Sva ova odeqewa moraju se postrojiti sa pod-odeqewima i onako, kako jepropisano za pana|uri{ta. Ali odeqewa za sitne preìvare i sviwe morajubiti ve}a i sa ve}im brojem obora, srazmerno dogonu ove stoke na doti~ni trg.

Dràwe sto~nog trga po ulicama zabraweno je, ve} sva stoka, dognata zatrg, mora se smestiti u odeqewima za wu postrojena.

Radi kontumacirawa zaraène i sumwive stoke moraju se u ovome prostorupodi}i dve zasebne zgrade, kao {to je predvi|eno za pana|uri{ta, s tom raz-likom, da one mogu biti mawe u toliko, da se moè smestiti u odeqewu zakrupnu stoku najmawe 10 grla, a u odeqewu na sitnu stoku najmawe 20 brava.

Radi kontumacirawa stoke, koja do|e na trg bez sto~nog paso{a, odredi}ese zasebno mesto i na wemu podi}i potrebne gredice sa alkama za vezivawekrupne stoke i obori za sme{taj sitne stoke.

Do odeqewa, gde su sme{tena goveda ugojena, moraju se podi}i potrebnevage za merewe govedi, kao {to je predvi|eno kod pana|uri{ta; a u bliziniodeqewa, gde se sme{taju sviwe, mora se podi}i vaga za merewe sviwa. Dovaga podi}i }e se potreban broj obor~i}a za sme{taj sviwa, koje ima da semeru i one, koje su izmerene. Zatim mora se podi}i i pregledaonica zapregledawe sviwa od bobica, koja }e biti pokrivena; no tako da je dovoqnovidna. Uz ovu pregledaonicu bi}e i jedan obor, gde }e se zatvarati oni bravi,


91

koji se budu na{li da su bobi~avi, pored obora, u kojima }e se sme{tati svi-we, koje imaju da se pregledaju i onih, koje su pregledane.

Za vr{ewe slu`benih poslova na sto~nom trgu mora se podi}i zgrada, ukojoj mora biti i jedno odeqewe za marvenog lekara, koji }e otpravqati vete-rinarske poslove na trgu.

Dostavqaju}i tome Odeqewu predwe, ovo Odeqewe ima ~ast izjaviti, dase prema ovome detaqnome rasporedu mogu lako izraditi planovi, kako zarazme{taj stoke tako isto i za gra|evine na pana|uri{tima i sto~nim trgo-vima.

Po naredbiMinistra narŠodne¹ privrede,

Glavni marveni lekarAleksa Q. Popovi}.”

Dobijawe ovog mi{qewa uslovilo je daqe poteze Ministarstva na rea-lizaciji Zakona. Traèna je saradwa Ministrastva gra|evina.

U pismu koje mu je upu}eno 1. oktobra 1902. godine, ono je zamoqeno da sena osnovu izloènih podataka u mi{qewu, u tom Ministarstvu izrade potre-

bni planovi: 1. za pana|uri{te; 2. za nedeqne sto~ne trgove. Istovremeno, na-pomenuto je da po{to je stvar hitne prirode da ovi planovi budu {to preura|eni i poslati.

Me|utim, Ministarstvo gra|evina, i pored u~iwene napomene nije poka-zalo aùrnost. Ovo je primoralo Ministarstvo privrede da 13. novembraopomene Gra|evine na podneti zahtev.

Nova opomena sledila je 16. decembra, no i ona je bila bezuspe{na.

Ni promena ministra, u novoj vladi, nije donela poboq{awe u re{avawuproblema. Novi ministar privrede je u tri maha, 13. novembra 1902, 14. feb-ruara i 28. marta 1903. godine podse}ao na zahtevane planove, ali bez uspeha.4

Izgleda da je tek autoritet novog ministra u prvoj vladi posle smenedinastije urodio plodom. Dugo o~ekivani odgovor je, posle skoro sedam me-seci, stigao 6. juna 1903. godine.5

U pismu koje je uputio ministru privrede, ministar gra|evina je javqaoda su stru~waci wegovog ministarstva projektovali traène nacrte, i to:

1. Rasporedni nacrt u razmeri 1:500 koji predstavqa onaj deo trì{ta(va{ara) gde se samo stoka izlaè prodaji, a veli~ina je: du`Šine¹ 321,5 m,

Qubodrag Popovi}

92

4 U vladi formiranoj 9. maja 1902. god. ministar narodne privrede bio je dr \. J. Nikoli}, agra|evina Pera Velimirovi}. Oni su na toj du`nosti ostali do 7. novembra 1902.Nova vlada formirana 7. novembra dovela je i do promena u ovim resorima. Novi ministarprivrede postao je Qub. Novakovi}, a gra|evina Pavle Deni}.

5 Novi ministar privrede je, u dve vlade, formirane posle dinasti~kog prevrata 1903. (od29. V – 12. VI i 12. VI – 21. IX 1903) bio \or|e Gen~i}.Istovremeno, u obe vlade, ministar gra|evina bio je Aleksandar Ma{in.Deni}.

{irine 220 m – svega 7.07 30 ha. Na istome su ozna~ene sve zgrade po odeqe-wima za svaku vrstu stoke.

2. Nacrti za pojedine zgrade u razmeri 1:200 m.3. Izgled celoga sto~noga trì{ta ozgo – ti~ija perspektiva.

Ovome dodajemo jo{ i obja{wewe priloènih nacrta kao i na{emi{qewe o izradi definitivnih projekata za pojedina trì{ta.6

Ovim nacrtima bilo je dodato i obja{wewe wihovo, kao i mi{qeweministra gra|evina o izradi definitivnih projekata za pojedina trì{ta.

Tekst ovoga je glasio:

„I

O op{tem rasporedu, broju i veli~ini pojedinih zgrada

Kako nam nije dato ni broj stoke koja se dogoni na pojedina sto~natrì{ta ni situacija pojedinih trì{nih mesta, to smo morali izraditijedan idealni nacrt za sto~no trì{te, obziru}i se pri tome na op{tenapomene iznete u pomenutom aktu Ministarstva narodne privrede. Tako jeop{ti raspored izra|en za zemqi{te ravno, ocedno, zdravo i sa nazna~enihstrana pristupa~no bez obrzira na strane sveta.

II

O izradi i rasporedu zgrada u delovima za pojedinu vrstu stokekao i drugih zgrada

1) Govedarnici

Predvi|eno je osam zgrada sa mestom za jo{ dve u slu~aju potrebe. Ove suzgrade od tvrdog materijala veli~ine: 15,4 m. {irŠine¹, 39,5 m. du`Šine¹ i 3,5m. visŠine¹ do glavnih greda veza~a, a podeqena je svaka ili neke od wih –kako je gde potreba – na dva dela, te je jedan za krupnu, a drugi deo za sitnustoku. Odelewa za krupnu stoku u pojedinim zgradama mogu sluìti, jedna zaugojenu, drugu za radnu, a tre}a za priplodnu stoku. Prilaz stoci je sa skorosviju strana mogu}an. Telad u svom odelewu mogu imati odvojena mesta, nomoè i vi{e wih biti zajedno. Da ne bi bilo promaje u zgradama ulazi susnabdeveni dvostrukim vratima. Svaka od zgrada osvetqava se prozorima naokolnim zidovima a i svetlarnicima na krovu, koji u isto vreme sluè zaprovetravawe.

2) Kowarnici

Zgrade za izlagawe kowa prodaji tako|e su od tvrdog materijala a veli-~ine: 10 m. {irŠine¹, 34,50 m. duìne i 3,5 m. visine do glavnih greda veza~a.


93

6 AS, MNP, T f V, r 87/904

Qubodrag Popovi}

94

Izgled

tr`

i{

ta

Osvetqewe i provetravawe je kao i kod govedarnika. Previ|eno je mesto za~etiri zgrade – svaka sa trideset grla. Ako se pojedina ogra|ena mesta u timzgradama, u kojima se stoka ne vezuje (box), upotrebe ne samo za pastuve, no i zavi{e komada `drebadi ili kobile sa `drebadima, to bi se moglo u ove~etiri zgrade smestiti do 150 grla. Izme|u ovih zgrada ostavqen je dovoqno{irok i duga~ak prostor za prikazivawe kowa u hodu i kasu, sa i bez jaha~a.

3) Sviwarnici

Kako se sviwe u najve}em broju od ostale stoke dogone na na{a trì{taradi prodaje, to smo i najve}i prostor na trì{tu ostavili za sme{tajsviwarnika. Projektovali smo dve vrste sviwarnika:

a) Sviwarnik za duè bavqewe sviwa, koji je prostraniji sa ko{em ikaqugom i

b) Sviwarnik najmawih dozvoqenih razmera, bez ko{eva i kaquga.

Programom se ne traè ko{evi, no mi smo ih kod prve vrste sviwarnikapredvideli. Stoga {to je na jednom takvom trì{tu potrebno i takihodelewa, gde bi se smestila hrana, koja se dovozi na trì{te radi prodaje,ishrane stoke ili da u zgodnom poloàju prema obli`wem naseqenom mestumogu sluìti za op{tinske ko{eve. Najzad, isti ko{evi mogu biti izdavanipod zakup za navedenu ceq.

Ako se ima razloga ne podizati sviwarnike sa ko{evima, onda se moèraditi po drugom nacrtu ili pak uzeti kombinaciju iz prvoga i drugoga.

Predvi|eno je mesta za 1000 brava, no moè se pove}ati broj obora jo{ za500 brava.

Na sredokra}i je jedan bunar.

4) Odelewe za sitne preìvare (koze i ovce)

Obora ima 20, a rezervisano je za jo{ 11. U svakom moè stati po 50 brava,a dva ili vi{e obora mogu se uklawawem drvenih pregrada pretvoriti ujedan ve}i obor. Na zgodnim mestima u ovim oborima name{tena su potrebnamerila (Waagen) i izvesnim poloàjem vrata, koje zatvaraju obori}e i hodni-ke pored istih, stoka se moè bez ikakve te{ko}e dovesti do merila iliizlaza. Glavna gra|a za ove obore je drvena.

5) Zgrade za kontumacirawe sumwive, bolesne i zaraène stoke

Mesto za te zgrade je odmah s leve strane do pregledaonice, veli~ine 20 m.{irŠine¹ i 90 m. duìne. Ove nismo projektovali, nego }e se to izraditi kadbudu ra|eni definitivni planovi. One se moraju projektovati sa obzirom nabroj i stepen zaraènosti stoke, a sve u sporazumu sa marvenim lekarom.


95

6) Mesto za stoku bez isprave

Za tu stoku zadràno je mesto s desne strane, veli~ine kao i pod br. II5

ovoga izve{taja. Na istom se mogu podi}i potrebne zgrade, obori}i i dr. zastoku bez isprave.

7) Klanica

Predvi|ena je i ozna~ena u rasporednom nacrtu.

8) Snabdevawe vodom

U svakom odelewu trì{ta predvi|en je kao najprostiji na~in snab-devawa vodom po jedan bunar za pojewe stoke, odràvawe ~isto}e na klanicii ostalu potrebu. No, moè se prema prilikama izvr{iti i centralno snab-devawe vodom, {to bi bio predmet naro~ite {tudije.

9) Merila (Waagen)

Merila imamo dva velika, za krupnu stoku, ve}e tovare i sviwe sa dovoq-no obori}a, i malih, koja su raspore|ena po pojedinim odelewima premapotrebi. Prilaz sviwa velikom merilu mogao bi se udesiti isto tako kao{to je prilaz sitnih preìvara malim merilima. (vŠidi¹ II4)

10) Zgrade za administraciju

Predvi|eno je vi{e zgrada za ovu ceq i to:a) Glavna zgrada, koja je u sredini trì{ta i sluì za komesare, pisare,

kmetove, pomo}nike, straù i dr.b) Zgrada za marvenog lekara – pregledaonica pri ulazu gde se vr{i pregled

stoke a i za poslugu wegovu, iv) Straàre pri ulazu i izlazu trì{ta.Sve ove zgrade samo su ozna~ene u rasporednom nacrtu.

11) Gostionice

Van programa ozna~ena je u rasporednom nacrtu i gostionica sa stano-vima za trgovce i druge posetioce trì{ta.

12) Prodavnice kola i sto~nog pribora

Programom se ne traè ove zgrade, no mi smo i to predvideli dve i ucrtaliu rasporednom nacrtu, blizu ulaza u gostionice.

13) \ubri{ta i nu`nici

Programom se ne traè |ubri{ta, gde bi se privremeno ostavqalo |ubre,koje se svakodnevnim ~i{}ewem obora dobija, a tako isto ni nu`nici zaupotrebu stanovnika i posetilaca trì{ta. No, pri izradi projekata potre-bno je i to predvideti, kojom prilikom moè im se i zgodna mesta odrediti.

Qubodrag Popovi}

96

14) Komunikacija

Za dovoz i odvoz, odnosno ulaz i izlaz iz trì{ta sluè dve kapije, poredkojih sa strane su jo{ po dvoja mala vrata za pe{ake. Tako isto ima pe-{a~koga prilaza i sa trì{ta, gde su du}ani, mehane, tovarna kola i dr. pro-davnice.

Gde to prilike dozvoqavaju moè se ceo prenos vr{iti èqenicom ~ija jetrasa ozna~ena i vezuje sve glavne grupe zgrada i klanicu.

15) Ograda trì{ta

Kao {to je u programu dobivenom od Ministarstva narodne privrede na-vedeno, ograda moè biti razli~na, kako po materijalu, tako i po izradi.Ista je samo u rasporednom nacrtu ozna~ena, a u perspektivnom izgledu kaoplot nacrtana.

Zakqu~ak

Kako su ovde priloèni nacrti samo informativne prirode, a nikakoplanovi za izradu sto~nih trì{ta, to ih treba podneti Ministarstvu na-rodne privrede sa ovim obja{wewem na ocenu i odobrewe. Ukoliko istibudu usvojeni mogu sluìti kao gra|a za izradu definitivnih projekata.

Za izradu ovih projekata potrebno je jo{:

a) Situacija za svako pojedino trì{te; mesto sa okolinom,

b) Znati broj i vrstu stoke koja se na doti~no trì{te verovatno moèdognati radi prodaje, i

v) Pribli`no odre|ena nov~ana sredstva za podizawe trì{ta.

Osim ovoga, naro~ito je potrebno i za svako pojedino trì{te izraditipotpun program, u kome }e biti navedene sve potrebe koje se imaju projektomobuhvatiti.

Nacrte za nedeqna sto~na trì{ta nismo radili iz toga razloga, {to seista razlikuje od godi{wih i polugodi{wih samo po veli~ini, a nikako posu{tini i kakvo}i izrade.7”

Za ~itavo ovo odugovla~ewe vi{e od pola godine ministar gra|evina jenaveo veoma {turo obja{wewe. Ono je glasilo da „ovaj projekat nije mogaobiti svr{en {to su na dnevnom redu stajali mnogi hitni tehni~ki radovi i

{to je sam projekat zahtevao nemalih {tudija i rada.”

Po obavqenom prvom delu posla predvi|enog ~l. 7 pre{lo se na drugi.

Ministarstvo je 24. jula 1903. godine uputilo svim na~elstvima, pa i va-qevskom raspis, „da naredi podru~nim mu op{tinama da sredstvom komisijaodredi mesto za pana|uri{te i za iste izradi potreban raspored i planoveza zgrade”. Izvr{ewe ovih poslova imalo se obaviti na osnovu re{ewa od 26.septembra 1902. godine.


97

7 AS, MNP, T f V, r 87/904

Na~elstvu je istovremeno naloèno da se ovaj posao {to pre izvr{i, a powegovom zavr{etku „odmah podnese izve{taj radi odobrewa izvr{enog ras-poreda i planova”.

Otezawe odgovora na~elstava, a me|u wima i vaqevskog, dovelo je do novogakta Ministrastva, 18. septembra 1903. godine. U wemu su ona opomenuta zazahtevane podatke. No sada je nare|eno, da to „u roku od 5 dana od dana pri-jema ovog akta bude ura|eno”.

Odgovor na ovaj, drugi raspis, Na~elstvo okruga vaqevskog uputilo jesvoj izve{taj 8. novembra. U wemu je stajalo:

„Po zakonu o pana|urima i nedeqnim pazarnim danima op{tine: vaqev-ska, upska, mioni~ka, obrenova~ka o grabova~ka, u ovome okrugu, imaju pravona dràwe pana|ura.

Od ovih imaju op{tina vaqevska, upska i mioni~ka svoje zemqi{te po-dobno za pana|uri{ta, te je s toga odre|ena komisija za izradu rasporeda iplanova za zgrade kao i ocenu zemqi{ta.

Kad komisija bude svr{ila svoj posao i planovi budu gotovi doti~ne op-{tine pristupi}e gra|ewu i podizawu zgrada i ostalog tako da u zakonomostavqenom dobu – od dve godine – prema wihovom pristanku i obvezi po-dignu potpuno ure|eno pana|uri{te.

To }e isto uraditi i op{tina obrenova~ka i grabova~ka, koje tako|e ima-ju svoja pana|uri{ta, u ostavqenom roku, no sada nemaju buxetske mogu}nostiza poziv komisije za izbor zemqi{ta, izradu planova i ostalog, ve} }e komi-siju pozvati da preduzme posao po~etkom idu}e godine i odmah pristupitipodizawu zgrada i ure|ewu pana|uri{ta.”8

A op{tine u vaqevskom okrugu su ovaj posao zavr{avale ovim redom:

A) Prvo je ovaj posao zavr{en u Mionici.

Postupaju}i po nalogu okru`nog na~elstva na~elstvo sreza kolubarskogje obrazovalo svoju komisiju. Ona se sastala 8. decembra, izvr{ila izbormesta i o svome radu sastavila svoj izve{taj., koji je uputila Ministarstvunarodne privrede.

Izve{taj upu}en Ministarstvu glasio je:

„Komisijski izve{taj o izboru mesta za pana|uri{teOp{tine mijoni~ke, SrŠeza¹ kolubarskog9

Na osnovu raspisa Gospodina Ministra narodne privrede od 24. julatŠeku}e¹ gŠodine¹, tŠeku}i¹ br. 3576, i na~elstva ovog okrŠuga¹ od 28. julatŠeku}e¹ gŠodine¹ br. 7796, odre|ena komisija izvr{ila je izbor mesta zapana|uri{te op{tine mijoni~ke, pa je na|eno slede}e:

1. Komisija je pregledala dosada{we va{ari{te pored reke Ribnice uneposrednoj blizini do same varo{ice i na{la je da je isto zemqi{te po-

Qubodrag Popovi}

98

8 AS, MNP, T f V, r 87/9049 AS, MNP, T f V, r 87/904

desno za pana|uri{te, jer se na istome moè izvesti potreban rasporedodelewa, koja se traè po zakonu o pana|urima i gorwem raspisu.

2. Raspored pojedinih odelewa, kako se prema mestnim prilikama moèizvesti, komisija je unela u ·/· priloènoj skici, koju je sastavio okru`niinèwer. Iz istog rasporeda vidi se da najve}e odelewe treba da bude zagoveda, jer se na pana|urima ove okoline najvi{e govedi dotera, te je i ko-misija to odelewe najve}e i odvojila. Ostala odelewa, za kowe i sitne preì-vare, mawa su, a odelewe za sviwe, odre|eno je vrlo malo, rezerve radi, ali sena pana|ure one ne dogone, nego na nedeqne pazarne dane.

3. Mesta za pojedine zgrade komisija je tako|e ozna~ila na planu, gde bi sekoja imala podi}i.

4. Planove zgrada komisija ne podnosi, po{to je u ~l. 7 Zakona o pana|u-rima predvi|eno da }e planove za zgrade propisati Gospodin ministar na-rodne privrede. A i radi jednoobraznosti ovih zgrada za sva pana|uri{tatreba propisati jednake tipove ovih zgrada.

i 5. Za nedeqne pazarne dane op{tina ima svoju pijacu u varo{ici savagom za stoku i ve}e mere.

8. decembra 1903. g.Mijonica

^lanovi komisije:inìwer okrŠu`ni¹

êd. Gali}na~elnik sreski

M. M. Jevti}okru`ni marvŠeni¹ lekar

@. Radojevi}predsednŠik¹ op{tine

Vas. Milovanovi}odbornik op{tinski

Sreten Lazarevi}marveni trgovac

Ranko M. Vasi}.”


99

Sa~iweni izve{taj je zbog nekih formalnih primedbi, koje je u~iniilookru`no na~elstvo, stigao u Ministarstvo tek 29. decembra.

Uz izve{taj bila „je priloèna inìnirska skica”.

B) Drugo po redu izvr{ewa bilo je okru`no mesto, Vaqevo

Komisija obrazovana onako kako je to propisima zahtevano, a za izbormesta za pana|uri{te u Vaqevu, obavila je svoj posao 31. januara 1904. godine.

Izve{taj komisije, upu}en istog dana Ministarstvu, glasio je:

„Komisijski izve{taj o izboru pana|uri{ta za grad Vaqevo10

Na osnovu pretpisa Gospodina Ministra narodne privrede od 24. julaprŠo{le¹ godŠine¹, tŠku}i¹ br. 3576, i re{ewa na~elstva od 27. januara tekŠu-}e¹ godŠine¹, 880, potpisati ~lanovi komisije izvr{ili su pregled i izbormesta za pana|uri{te grada Vaqeva, pa podnose slede}e izve{}e:

1. Dosada{we pana|uri{te varo{ko koje je sluìlo za ovu ceq komisijaje pregledala i prema dogonu stoke na|eno je da se na ovom mestu moèzadràti i budu}e pana|uri{te.

2. Od ovog pana|uri{ta sastavqen je plan situacije, u koji je komisijaucrtala sva potrebna odelewa, koja se gorwim pretpisom Gospodina Mini-stra traè. Prema dogonu stoke, najvi{e treba odvojiti za ugojena goveda,zatim za rad i priplod. Stoga je i u planu komisija ova odelewa najve}a odre-dila. Ova su odelewa razdeqena na pododelewa pojedinim prolazima.

3. Kad se izbor ovog zemqi{ta odobri od nadle`ne vlasti, onda }e op-{tina pristupiti parcelisawu ovih odelewa kopawem {an~eva ili zasa-|ivawem ìve ograde, a tako isto i podizawu potrebnih zgrada. Dosada{wiop{tinski ~ardaci mogli bi se zgodno upotrebiti za obore, gde su pre biliispod ~ardaka du}ani va{arski. Oba odelewa za sitnu stoku (ovce i sviwe)odre|ena su vrlo mala, jer je uop{te i dogon ove stoke vrlo mali.

i 4. U ovom planu ucrtana odelewa komisija podnosi na nadle`no odo-brewe s tom napomenom da bi radi jednoobraznosti izvr{ewa ovih poslovatrebalo poraditi kod Gosp. Ministra narodne privrede, da se za sve zgrade,koje se traè za ova pana|uri{ta izrade u Ministarstvu tipovi po kojima biop{tina pristupila izvr{ewu. Zgrada za komesarijat mogla bi se ova pos-toje}a zadràti, po{to je solidno ura|ena, a ima i propisna odelewa. Pored~iste grada~ke vode mogu se lako na~initi i bunari.

Pored op{tinske klanice, koju }e op{tina podi}i za varo{ku upotrebu,komisija je odredila i jedno mesto u planu za klanicu sitne stoke za potrebupana|ura.

Qubodrag Popovi}

100

10 Ovde je bio priloèni plan, kako je u tekstu to nazna~eno (nalazi se, kao prilog, na kraju~asopisa)

Vaga postoji op{tinska u varo{i na sto~nom trgu, a moè se, ako potrebapana|ura zahteva, postaviti i na pana|uru.

31. januara 1904. g.Vaqevo

^lanovi komisije:pomo}nik na~elnika

Tih. K. Deki}inìwer okrŠu`ni¹

êd. Gali}okrŠu`ni¹ marvŠeni¹ lekar

@. Radojevi}predsednŠik¹ op{tine

M. S. Nenadovi}odbornik op{tinski

Jevrem S. Tomi}izvoznik

êd. R.”

V) Tre}i je bio Srez tamnavski sa Uba

U svome saop{tewu od 12. februara 1904. godine on je bio najkra}i. Wegovizve{taj je glasio:

„Na~elstvu okrŠuga¹ vaqevskog

Sastavqena komisija u ovome srezu 25. januara ove godine, a na osnovuraspisa Gospodina ministra narodne privrede od 24. jula 1903. god, T. br.3576 odredila je mesto za pana|uri{te u ovdŠa{woj¹ varo{ici i sastavqeniplan inìwera u~tivo {aqem na~elstvu prema naredbi od 28. jula prŠo{le¹godŠine¹, br. 7796, s molbom na daqe odobrewe.

Na~elnik sreskiNovakovi}”

Na~elstvo okruga vaqevskog je ispuwavaju}i molbu Sreza tamnavskog, ve}sutradan plan uputilo Ministarstvu.

„Plan va{ari{ta na Ubu”, stigao je kako je to zapisano u Ministarstvu,17. februara 1904. godine.

Time je bio ispuwen zahtev Ministarstva, koji se odnosio na Vaqevski okrug.11

*

Iznose}i ovo pred ~itaoce, nadamo se da }emo u slede}em broju „Glas-nika” mo}i da pruìmo ono {to se daqe doga|alo oko pana|ura i pana|uri-{ta u ovom nekada{wem okrugu.


101

11 AS, MNP, T f V, r 87/904

Rezime

Tre}i Zakon o pana|urima i nedeqnim pazarnim danima, iz 1902. godine, bio jerezultat ozbiqnih razmatrawa u Narodnoj skup{tini Srbije. Namera dràve bilaje da pana|uri postanu centri za izvoznu trgovinu, {to bi bila ogromna ekonomskakorist za zemqu. Zakonom je odre|eno gde i kada se mogu odràvati pana|uri. Tako|e,strogo su propisani standardi po kojima moraju izgledati i biti opremqena pana-|uri{ta. Vaqevski okrug dobio je odobrewe da pana|ure moè odràvati u gradu Va-qevu, varo{icama: Ub, Obrenovac i Mionica, i u selu Grabovac (Posavski srez).Neke odredbe ovog zakona su u neformalnoj upotrebi i danas, kao npr. pazarni dani.

Summary

The third Law of fairs and week market days from 1902 was the result of serious specula-tions in The National Assembly of Serbia. The intention of the state was for fairs to becomethe centres for export trade, which would be a huge economic benefit for the country. It wasdetermined by the law where and when the fairs could take place. Also, the standards afterwhich the fair-plots should look like and be equipped were strictly determined. Valjevo dis-trict got the permission to organize fairs in the town of Valjevo and the townlets: Ub,Obrenovac and Mionica and in the village Grabovac (Posavina county). Some regulations inthis law are still in informal usage today, like, for example, market days.

Qubodrag Popovi}

102

Situacija izabranog zemqi{ta za ubsko pana|uri{te

Dejan Popovi}

Ekonomska {kola

Vaqevo

ZGRADA U SENCI

APSTRAKT: U ovom ~lanku autor razmatra nastanak i trajawe jedne ve}

davno zaboravqene zgrade, koja je u minulim vremenima imala raznovrsne namene.

Namera nam je bila da ukratko ukaèmo na istorijat ovog objekta i da jo{ jed-

nu pri~u o starom Vaqevu sa~uvamo od zaborava.

Kako sve vi{e odmi~emo u XXI vek, svedoci smo jedne ipak, sasvim o~eki-vane pojave. Vaqevo, nekada{wi grad niskih, prizemnih ku}a, nestaje predna{im o~ima i ustupa mesto vi{espratnicama, novim poslovnim objektima,novim arhitektonskim re{ewima. Generacije koje dolaze sigurno se ne}e se-}ati nekada{wih uxerica, tro{nih ku}a sa po~etka pro{log veka ili jo{starijih, koje je na svojim platnima ovekove~io akademski slikar Stojan Pa-ji}. Svakako, broj starih ku}a u Vaqevu i danas je prili~no veliki, ali iz da-na u dan on sve vi{e opada i one, neumitno, i{~ezavaju.

*

Skoro u centru Vaqeva, u Panti}evoj ulici, nalazi se jedna sakrivenaspratna gra|evina, koja se iz okolnih ulica (Panti}eve, Hajduk-Veqkove iSin|eli}eve) ne moè lako da uo~i, jer je nadvisuju novije zgrade, a nalazi setik uz Sin|eli}a blok i od wega je odvojena masivnim zidom. Na prvi pogled,nema {ta mnogo da se vidi. Stara, ispucala zgrada, sa ostacima ‘ute fasade,ne pruà neki naro~it prizor. Me|utim, iz isto tako poùtelih arhivskihdokumenata i pri~a savremenika uspeli smo da rekonstrui{emo veoma inte-resantne pri~e iz pro{losti koje su se odvijale u ovim zidovima i malenomdvori{tu ispred. Ali, prvo da se vratimo u pro{lost i krenemo od po~etka.

Pri~a po~iwe 1937. godine, kada su dr Milo{ i dr Julka (Me{terovi})Panti} poru{ili jednu omawu ku}u i posekli okolni {qivik1 da bi na tom

103

UDK = 725.19:727.11

1 Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabeleèna maja 2003. godine

mestu sagradili stambenu ku}u u Pan~i}evoj ulici (kasnije Kraqice Marije105)2, gra|enu u stilu moderne, crvenkaste fasade. Ulaz je ulep{avala lepagvozdena ograda, ukra{ena biqnim ornamentima.3 Po se}awima starihVaqevaca, to je bila u to vreme jedna od najlep{ih ku}a u tom delu grada.4 Ukratkotrajnom aprilskom ratu 1941. godine, vojska Kraqevine Jugoslavijedoìvela je slom, a nema~ka vojna sila okupirala je zemqu. Ranih jutarwihsati, 14. aprila iste godine, Nemci su oklopnim jedinicama u{li u Vaqevo,uz sporadi~ne borbe sa jugoslovenskim formacijama, koje su minirale mosto-ve na rekama Kolubari i Qubostiwi, da bi omeli ulazak nema~kih trupa ugrad.5 Nemci su za svoje vojne potrebe zauzeli mnoge stambene ku}e, pa su izme-|u ostalih zaposeli i ku}u Panti}a6, vrlo prostranu, kada su ovi oti{li upartizane. U ku}i Panti}a stanovali su nema~ki oficiri, koji su preko da-na bili stacionirani u kasarni Petog pe{adijskog puka kraqa Milana.7

Pored oficira, u ovoj stambenoj ku}i bili su i pripadnici nema~ke Feldgen-

darmie (nema~ko vojno obezbe|ewe i vrsta policije). Po{to je ku}a Panti}a,ipak, za sve ove potrebe bila nedovoqna, Nemci su u dvori{tu, iza ku}e sa-gradili jednospratnu zgradu 1943. godine, za jedinice Feldgendarmie (na fo-tografiji8). U prizemqu zgrade, nalazile su se garaè za nema~ka vojnavozila, a na spratu kancelarije. Ceo objekat bio je ogra|en zidom od cigle,visine oko tri metra, a sama zgrada imala je 175,5 m2 prostora.9

Ne zna se koliko je vremena zgrada gra|ena, ali je Nemcima sluìla kaoprivremeno re{ewe. Za potrebe nema~kih okupacionih vlasti, gra|evina jekoristila u periodu 1943-1944. godine.

Sama Feldgendarmie bila je vrsta policije, sastavqena od nema~kih fol-ksdoj~era iz Banata, koji su, naravno, znali srpski jezik, i kako su pri~alistariji „najgori su bili Nemci koji su govorili na{ki“. Wih se narod klo-nio, a lokalno stanovni{tvo zapamtilo je folksdoj~era Zelenkovi}a, podo-ficira, koji je jurio i batinao decu koja se igrala oko ovih zgrada.10

Vaqevci su mogli da vide iznutra zgradu tek kada su se Nemci povukli iz gra-da septembra meseca 1944. godine i tom prilikom unutra je na|eno puno orma-na i nema~ke dokumentacije, koje su partizani izneli iz objekta.11

Dejan Popovi}

104

2 Revija „Kolubara“ br. 79, novembar 2000, str. 35, Vaqevo3 Kazivawa Miodraga Ratkovi}a, zabeleèna maja 2003.4 Kazivawa Vidosave Gavrilovi}, zabeleèna maja 2001.5 Milorad Radoj~i}, „@ivot u okupiranom gradu 1941-1944", Zbornik radova “Vaqevo

1941-1945", str. 226-263, Vaqevo 1996.6 Danas je ku}a potpuno preure|ena i nema nikakve sli~nosti sa nekada{wim zdawem7 Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabeleèna jula 2001.8 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), Godi{wi izve{taj o

radu {kole za 1958. godinu, del. br. P-188/589 Isto10 Kazivawa Slavka Bogdanovi}a, zabeleèna juna 2001.11 Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabeleèna jula 2001.

Dana 13. februara 1945. godine, sve~ano je u imenovanoj zgradi otvorenDom pionira, a dr Julka Panti} je poklonila deci navedeni objekat. O ovomdoga|aju je pisala i lokalna {tampa.12 Me|utim, krajem 1945. godine desio sejedan nesre}ni slu~aj, jer je jedan stariji pionir (a oni su ponekad nosiliprazne pu{ke) ubio svog druga, misle}i da je pu{ka prazna. Verovatno da je tobio jedan od razloga {to je po~etkom 1946. godine zatvoren pionirski dom, aotvoreno, inicijativom Antifa{isti~kog fronta ‘ena (AF@) de~je obda-ni{te.13 U obdani{tu su prebivala deca, dok su za to vreme wihovi roditeqibili na radnim mestima i mali{ani su tu vaspitavani i o wima su vodilebrigu vaspita~ice. Za boravqewe svoje dece u domu, roditeqi su izdvajalimese~no od 200 do 350 dinara.14

Savet za narodno zdravqe pri vladi Narodne Republike Srbije (NRS) or-ganizovao je 1947. godine otvarawe ve}eg broja babi~kih {kola u Srbiji.Shodno tome, zdravstveno odeqewe Gradskog narodnog odbora ( GNO ) Vaqe-vo obavestio je putem {tampe javnost, u~enike i omladinske organizacije ootvarawu {kole za de~je negovateqice. [kola se uselila u prostorije neka-da{weg obdani{ta, a po~ela je sa radom decembra 1947. godine. Nastava je upo~etku trajala godinu dana, da bi potom budu}e babice i negovateqice sti-cale znawa tri godine i {kola je pre{la u rang niè medicinske {kole. Us-tanova je bila internatskog tipa i u~enice su u woj besplatno dobijale stani hranu.15

Upravnik babi~ke {kole bio je dr Rajko Nenadi}, osoba koja je imala dru-ga~ije poglede i politi~ka shvatawa od oficijelnih vlasti, ali mu to nijesmetalo da bude prvi ~ovek ove ustanove. [kola se u svom radu oslawala naveliki broj nastavnika.16 Na spratu zgrade se odràvala nastava, a ve{eraj zapotrebe {kole nalazio se u prizemqu.17

Babi~ka {kola zavr{ila je svoj rad u Vaqevu 1953. godine.18 Tada je odlu-~eno da se {kola ukine, a u~enici koji su izrazili ‘equ da nastave {kolo-vawe morali su oti}i u [abac, Ni{ ili Kragujevac, te tamo ste}i prekopotrebna znawa, po{to u Vaqevu uslovi za sredwu medicinsku {kolu jo{ ni-su postojali.19

U me|uvremenu, u zgradu su se uselile brojne porodice u periodu 1953-1954.godine i ona je postala stambeni blok sa dozidanom pomo}nom zgradicom. I

Zgrada u senci

105

12 "Otvarawe pionirskog doma u Vaqevu", „Sve za pobedu“ br. 2 od 22. februara 1945, str. 413 Q. Matunovi}, „Otvoreno je obdani{te“, „Sve za pobedu“ br. 55 od 9. februara 1946, str. 514 "Kako provode vreme deca u de~jem obdani{tu Dr. Milo{ Panti}", „Napred“ br. 107 od 13.

januara 1947.15 "Konkurs za prijem u {kolu za de~je negovateqice", „Napred“ br. 133 od 22. novembra 1947.16 "êtiri decenije u slu`bi higije", monografija Medicinske {kole „Dr. Mi{a Panti}“,

Vaqevo 1958-1998, str. 31-32, Vaqevo 1998.17 Kazivawa Nade`de Pantovi} Pelivanovi}, u~enika {kole, zabeleèna maja 2001.18 "êtiri decenije u slu`bi higije", monografija Medicinske {kole „Dr. Mi{a Panti}“,

Vaqevo 1958-1998, str. 32, Vaqevo 1998.19 Kazivawa Nade`de Pantovi} Pelivanovi}, zabeleèna maja 2001.

u ranijem periodu s vremena na vreme se koristio deo gra|evine za stambenepotrebe, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo.20 Novi stanari malo suuloìli truda u obnavqawe objekta, jer je ona bila u vlasni{tvu Narodnogodbora gradske op{tine (NOGO) Vaqevo, pa je zgrada po~ela polako dapropada.

Septembra 1954. godine, pri odseku za prosvetu i kulturu NOGO Vaqevootvorilo se pitawe nalaèwa zgrade za budu}u muzi~ku {kolu. Zgrada je utom pogledu morala da zadovoqi specifi~ne uslove, da ima male u~ionice,izolovane jedne od drugih, u kojima bi se izvodila individualna nastava.Zgradu takvih uslova nije bilo lako na}i (u stvari, u to vreme te{ko da je bi-lo koji objekat u Vaqevu posedovao takve {kolske uslove), pa je posle duègtraèwa odlu~eno da se dve prostorije zgrade u Panti}evoj 103/121 iskoristeza prostorije Muzi~ke {kole.

U ovoj zgradi {kola je ostala punih 11 godina, sve do jeseni 1965. godine.22

Posle preme{tawa Muzi~ke {kole (1965. godine) zgrada je vra}ena op-{tini, a objekat je ostao neiskori{}en sve do pod kraj {ezdesetih godinapro{loga veka kada je ponovo oìveo i postao stambeni blok. Tokom sedam-

Dejan Popovi}

106

Stara zgrada u Panti}evoj ulici

20 Kazivawa Katice Savkovi}, u~enika {kole, zabeleèna maja 2003.21 Danas numeracija brojeva nije ista u pomenutoj ulici kao pre pedeset godina, jer je Panti-

}eva ulica u me|uvremenu produèna sve do Tehni~ke {kole.22 Dejan V. Popovi}, Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1969), Glasnik MIAV-a

br. 36 za 2002, str. 73-97, Vaqevo 2002.

desetih i osamdesetih godina u ovo tro{no zdawe uselile su se brojne romskeporodice, a danas je tu romsko naseqe.23 U me|uvremenu, zgrada je potpunoizmenila enterijer, jer su stanari pojedine prostorije pregra|ivali, a negdei zidove izbijali prave}i posebne ulaze. U posledwih dvadesetak godina jakomalo je u~iweno po pitawu opravke, tako da je objekat jako propao. Ni da-na{wi izgled zgrade, spoqa gledano, nije vi{e isti kao sa fotografija24, jerje u me|uvremenu izgra|en ulaz koji nema nikakve stilske srodnosti sa pome-nutim tro{nim zdawem. Zgradu u Panti}evoj ulici polako ru{i zub vreme-na, a ona polako vene i bledi u o~ima i se}awu svojih sugra|ana.

Rezime

Gra|evina u Panti}evoj ulici sagra|ena je za vreme nema~ke okupacije, a u wu suse smestile, 1943. godine, jedinice Feldgendarmie. Posle oslobo|ewa, zgrada je pripa-la op{tini Vaqevo i u woj je, tokom ~etrdesetih i pedesetih godina pro{log veka,bio Dom pionira, de~ije obdani{te, babi~ka i negovateqi~ka {kola, da bi,sredinom pedesetih godina, u ovom objektu bila sme{tena tek otvorena Muzi~ka{kola. Posle preme{tawa Muzi~ke {kole u drugi prostor, zgrada je postala stambe-ni blok {to je i danas.

Summary

A building in Panti}eva street was constructed during German occupation and the units of

Feldgendarmerie were located in it. After the liberation, the building devolved upon Valjevo

municipality and it housed, during the forties and fifties of the last century, Pioneers’ House, a

kindergarten, the school for midwives and nurses. In the middle of the fifties, the newly

opened Music school was located in this building. After the dislocation of Music school to the

other space, the building became a residential facility, which it still is.

Zgrada u senci

107

23 Kazivawa Miodraga Ratkovi}a, zabeleèna maja 2003.24 Fotografija je snimqena 2001. godine (snimateq Svetlana Radovanovi})

Sneàna Radi}

Me|uop{tinski istorijski arhiv

Vaqevo

AGRARNA REFORMA NA TERITORIJI

TAMNAVSKOG SREZA U 1946. GODINI

APSTRAKT: Rad govori o sprovo|ewu agrarne reforme u Tamnavskom srezu,

1946. godine. Dat je popis narodnih odbora, veli~ina zemqi{nog fonda i imena

lica ~iji su posedi oduzeti po ovom osnovu.

Novouspostavqeni dru{tveno-ekonomski i politi~ki poredak Jugoslavije,posle Drugog svetskog rata, zasnivao se na dràvnoj svojini. Nove vlasti su tajciq ostvarile ukidawem privatne svojine, kao vladaju}eg oblika, dono{ewemniza zakona i propisa u uslovima kada je politika iznad ekonomije. Dràvnasvojina predstavqa svojinski sistem „prisilnog“ kolektivnog privre|ivawa.Oduzimawe imovine, odnosno eksproprijacija, u naj{irem smislu, pravnozna~i prisilno oduzimawe imovine od privatnih lica, u op{tem interesu,naro~ito zemqi{ta, fabrika i svih drugih sredstava proizvodwe. U najuèmsmislu, predstavqa na~in prelaska prava svojine nad nepokretnostima udràvnu svojinu protiv voqe sopstvenika te nepokretnosti. Ovo je bio osnovnina~in razvla{}ewa buròazije posle rata kod nas, putem razli~itih formioduzimawa imovine: konfiskacijom, sekvestracijom, agrarnom reformom inacionalizacijom. Veliki i va`ni privredni objekti u ruke dràve prelazeputem konfiskacije, sekvestracije i nacionalizacije, a zemqi{ni posedi,delom putem konfiskacije, a najvi{e primenom agrarne reforme.

Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji

Na~elo: „Zemqa pripada onima koji je obra|uju“, ostvareno je usvajawemZakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 28. avgusta 1945. godine.1 Agrarnareforma je postupak oduzimawa poqoprivrednih dobara i {umskih poseda

109

UDK = 332.021.8:63(497.11 Tamnavski srez)"1946"

1 Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, Slu`beni list DFJ, br. 64 od 28. avgusta 1945.

od biv{ih vlasnika (agrarnih subjekata) da bi se stvorio zemqi{ni fondpotreban za dodeqivawe zemqe agrarnim interesentima, tzv. „bezemqa{i-ma“ i za stvarawe „velikih dràvnih uglednih i oglednih dobara“ po uzoruna biv{i SSSR (sovhozi i kolhozi). Namera je bila, da se primenom ovogzakona, razvlaste velikoposednici (kulaci). Zakon je imao 37 ~lanova, a zatemu koja se obra|uje, va`ni su ~l. 3 pod a), gde pi{e da se oduzimaju „velikiposedi, tj. takva poqoprivredna dobra ~ija ukupna povr{ina prelazi 45hektara ili 25 do 35 hektara obradive zemqe (oranice, livade, vo}waci ivinogradi), ako se iskori{}uju putem zakupa ili najamne radne snage“; ~l. 10(po kojem u zemqi{ni fond ulazi imovina oduzeta po osnovu konfiskacijeod tzv. „narodnih neprijateqa“, odnosno po sudskim presudama); ~l. 4 pod 1)gde se navodi da imovina oduzeta po pomenutom ~l. 3, oduzima “bez ikakveo{tete vlasnicima”; ~l. 5 pod 1) kojim se odre|uje zemqi{ni maksimum „stim {to ne moè biti mawi od 20 ni ve}i od 35 ha obradive zemqe“ i ~l. 12.Zanimqiv je ~l. 24 po kojem „Zemqi{te dodeqeno po ovom Zakonu ne moèbiti za rok od 20 godina razdeqeno, prodato, dato pod zakup ili zaloèno niu celini ni delimi~no“, kao i ~l. 33, koji je kratak i jasan: „Nemaju pravo nadodeqivawe zemqe lica koja po Zakonu ne uìvaju bira~ko pravo“. Primenaovog zakona tekla je u upravno-pravnom postupku, a sprovodilo ga jenovoformirano Ministarstvo za agrarnu reformu i kolonizaciju, u skladusa kasnije donetim uredbama i uputstvima. Od sredine 1946. poslovimasprovo|ewa agrarne reforme rukovodi Ministarstvo poqoprivrede.

Postupak sprovo|ewa agrarne reforme

Pri Poqoprivrednom odeqewu Okru`nog narodnog odbora Vaqevo (udaqem tekstu: ONO) osnovan je Odsek za agrarnu reformu. Prvi posao koji jeobavio novoformirani odsek bilo je prikupqawe podataka o imawima uVaqevskom okrugu ~ija je povr{ina bila ve}a od 45 ha. Registrovana su 94takva poseda. Sreski odbori dobili su zadatak da izvr{e popis svih imawakoja padaju pod „udar” agrarne reforme, tako {to su morali da naprave spis-kove u koje su unosili ime i prezime vlasnika (pravna i fizi~ka lica),sedi{te vlasnika, veli~inu poseda, katastarsku oznaku, zanimawe vlasnikai porodi~ni status. Mesni narodni odbori su, tako|e, obavqali i gorenavedene poslove, ali je wihov glavni zadatak bio da naprave spiskovesiroma{nih mesnih agrarnih interesenata koji ispuwavaju prava za dodeluzemqe.2 Poqoprivredno odeqewe je predloìlo ministarstvu da obrazujeAgrarni sud pri ONO Vaqevo, {to je i u~iweno. Za prvog predsednika jeizabran S. P. Ivani{evi}, a zatim je tu du`nost obavqao @ivota A. Jere-mi}. Okru`ni agrarni sud u Vaqevu donosio je odluke u ve}u, u kojem su pored

Sneàna Radi}

110

2 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo (1944-1967), pr. br. 5, Raspis Ministarstva zaagrarnu reformu i kolonizciju od 10. oktobra 1945. u kojem je detaqno izloèno pomenutouputstvo, K-304

predsednika suda, bile i sudije, odnosno dva ~lana ve}a: Gvozden Bir~anin i@ivorad Go|evac. Ina~e, okru`ni agrarni sudovi rade do maja 1948. godine.3

Svi spisi Okru`nog agrarnog suda u Vaqevu, vezano za oduzete posede iwihovu raspodelu, a koji, prema teritorijalnoj podeli, pripadaju wihovompodru~ju, predati su nadle`nim sreskim narodnim odborima.4

U zavisnosti od veli~ine poseda, a po utvr|enim kriterijumima, odluke ooduzimawu zemqe najvi{e su donosili mesni narodni odbori, narodni od-bori op{tina, zatim sreski narodni odbori i okru`ni odbor (u daqemtekstu: MNO, NOO, SNO i ONO). Sve wihove odluke postojale su punova`netek kad ih potvrdi Okru`ni agrarni sud u Vaqevu. Postupak oko oduzimawai raspodele zemqe bio je sloèn. Nakon utvr|ivawa zemqi{nog fonda zaodre|eni mesni narodni odbor, formiran na osnovu oduzete zemqe od„agrarnih objekata“ tj. biv{ih vlasnika poseda, odràvani su zborovi mes-nih agrarnih interesenata. Na tim zborovima utvr|ivao se broj siroma{nihzemqoradnika i donosile „odluke“ o raspodeli zemqe, a pravo prvenstvaimali su borci partizanskih odreda (~l. 16 Zakona). Pravo na dobijawe zem-qe imali su oni koji se bave zemqoradwom, ali su „bez zemqe ili sa nedo-voqno zemqe... i to u mestu ili bliòj okolini“ (~l. 12 Zakona).

U tada{woj prepisci, „odluke“ MNO ili NOO nazivane su referatima.Referati su, zajedno sa zapisnikom o odrànoj raspravi na zboru mesnihagrarnih interesenata, prosle|ivani sreskom narodnom odboru (agrarnomodseku) koji je na osnovu ~lana 18, stav 2 Zakona o agrarnoj reformi iunutra{woj kolonizaciji, donosio odluku o utvr|ivawu objekta agrarnereforme (biv. vlasnik). Odluke su bile veoma detaqne i imaju 6 ta~aka, sapodacima o imovnom stawu vlasnika i ~lanova wegove porodice, i da liposedi „padaju pod udar agrarne reforme“, ili ne; popis zemqi{ta pokatastru (brojevi parcela, vrsta i veli~ina); koliko im, po zakonu, trebaostaviti na osnovu pripadaju}eg maksimuma (~l. 3, stav 5), s tim {to suvlasnici bili u mogu}nosti da izaberu parcele; konstataciji da se ostav-qaju vlasniku sve zgrade i postrojewa, kao i sav ìvi i mrtvi inventar, ilida se deo oduzima; podatke u kojima se navodi {ta se od poseda oduzima(brojevi parcela, vrsta i veli~ina); na kraju, ostavqena je mogu}nost pravaàlbe. Ove odluke su potom prosle|ivane Okru`nom agrarnom sudu u Vaqevui, po wihovom „javnom obnarodovawu“, u roku od tri dana, mogla se uputitiàlba zainteresovanih strana. Postoji razlika za biv{e vlasnike i mesneagrarne interesente. Naime, prvi su mogli da se àle na odluku sudu isnosili su sve tro{kove, dok ovi drugi, mogli su da se àle sreskom odboru i

Agrarna reforma na...

111

3 Sl. glasnik NR Srbije br.16 od 10. marta 1948; na 110 strani objavqeno je Uputstvo ona~inu likvidacije okru`nih agrarnih sudova.

4 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo 1944-1967, pr. br. 43 i 44, Spisak raznih predmeta oagrarnoj reformi i kwiga Okru`nog agrarnog suda, predatih Sreskom narodnom odboruVaqevo, po rasformirawu suda, od 31. maja i 4. juna 1948, K-304

bili su oslobo|eni pla}awe takse na izjavqenu àlbu. Obi~no su odlukebile punova`ne.

Odluke o oduzimawu poseda veli~ine preko 45 ha, a pripadali su jednom vla-sniku, donosilo je Ministarstvo za agrarnu reformu.

Mere novih dràvnih vlasti, posle uvo|ewa agrarne reforme 1945, nisuzaobi{le ni crkve i manastire vaqevskog kraja.5

U Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu sa~uvani su podaci osprovo|ewu agrarne reforme na teritoriji Tamnave, a nalaze se u fondovima:ONO Vaqevo – Poqoprivredno odeqewe 1946. i Skup{tini sreza Vaqevo za1946. godinu, kao u u fondovima op{tinskih i mesnih narodnih odbora.

Oduzimano poqoprivredno zemqi{te ulazilo je u zemqi{ni fond mes-nih narodnih odbora. Potom su pravqeni spiskovi bezemqa{a (agrarnihinteresenata) i na zborovima „mesnih agrarnih interesenata“ utvr|ivalo seko }e i koliko dobiti zemqe iz zemqi{nog fonda datog MNO. Tamnavskisrez u svom sastavu 1945. godine imao je, kao najniè organe uprave i admini-strativno-teritorijalne jedinice, 44 mesna narodna odbora: Bajevac, Bawa-ni, Batalage, Bogdanovica, Brgule, Brezovica, Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvoz-denovi}, Guwevac, Dokmir, Zvizdar, Zukve, Jabu~je, Kaleni}, Kalinovac, Ko-ùar, Kr{na Glava, Lajkovac, Liso Poqe, Mali Borak, Murga{, Nepri~ava,Novaci, Paquvi, Pambukovica, Radqevo, Radu{a, Rubribreza, Ruklade,Skobaq, Slatina, Sovqak, Stepawe, Stublenica, Takovo, Tvrdojevac, Tr-li}, Trwaci, Ub, û~uge, Crvena Jabuka i [arbane.6

Na osnovu arhivske gra|e ura|en je popis narodnih odbora za koja su sa~u-vani podaci o veli~ini zemqi{nog fonda, a za neke odbore dati su spiskovilica kojima su oduzeta poqoprivredna dobra. Treba imati u vidu, da jeteritorija pojedinih odbora obuhvatala vi{e katastarskih op{tina, ili dasu pojedini biv{i vlasnici imali poseda u vi{e katastarskih op{tina.

Popis narodnih odbora i biv{ih vlasnika

Bajevac7

Ivkovi} (Maksima) Borisav, Bajevac. Vlasniku je na ime zemqi{nogmaksimuma ostavqeno 20,38.77 ha, a oduzeto 2,66.92 ha.

Bawani

Vesi} Petronije, Bawani, oduzeto je 5,17.00 ha. (Poq. odeq.)8

Sneàna Radi}

112

5 O tome detaqnije vidi: “Glasnik” MIAV br. 31, Vaqevo, 1997, str. 246-2506 @ivorad Jevti}, Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju (1944-1955),

“Glasnik” MIAV, br. 23, Vaqevo, 1988, str. 517 MIAV, fond: NOO Bajevac (1944-1955), kut. inv. br. 32. Napomena: treba pogledati i

Nepri~avu jer su posedi biv{ih vlasnika bili u nekoliko katastarskih op{tina.8 Isto, fond: ONO Vaqevo (1944-1947), Poqoprivredno odeqewe - Agrarni odsek, 1946, K-5,

V, del. br. 1665/46. Napomena: u daqem tekstu, da bi se izbeglo ponavqawe brojevi predmeta}e se nalaziti u zagradama, a izvor je isti i nalazi se u K-5 ili u K-8 istog fonda.

Petkovi} M. Privislav, Bawani. Imao je posede na teritoriji vi{e mes-nih narodnih odbora: Bawanima, Kalinovcu i Brezovicama. Prema odlu-kama ovih odbora od januara 1946. imenovani se smatrao za nezemqoradnikai sva imovina mu je oduzeta izuzev 5 ha. Po àlbi biv{eg vlasnika, Okru`niagrarni sud u Vaqevu doneo je odluku o poni{tewu prethodnih, pa je Petko-vi} Privislavu ostavqen zemqi{ni maksimum od 20 ha, a oduzeto je 31,05,20ha u K.O. Kalinovac, {to je u{lo u zemqi{ni fond MNO Brezovica.9

Batalage

Zemqi{ni fond je iznosio 18,20.97 ha, od toga 14,44.97 ha je obradivo i3,76.00 ha neobradivo zemqi{te i sve je podeqeno argrarnim interesentima.Nagla{ava se da je konfiskovana imovina Aleksandra Ikonovi}a10 iDragi{e Zarubca, tako|e predvi|ena za raspodelu, ali se ne zna veli~inawihovih poseda. (pr. br. 80)11

Brezovica i Kalinovac

Na zboru mesnih agrarnih interesenata za sela Brezovica i Kalinovacodrànom 24. januara 1946. odlu~eno je da se 125,37.16 ha oduzetog zemqi{taraspodeli na 83 porodice bezemqa{a. Posedi su oduzeti od: Jovanovi} Voji-slava iz Kalinovca, Petkovi} Radovana iz Kalinovca, Jela~i} Miladina,trgovca iz Uba; Jovi~i} An|elije iz Brezovice, Rafailovi} Katarine, ro|.Soki} iz Beograda; Soki} @ivorada iz Kalinovca, Petrovi} Vojislava izBrezovice, Stanimirovi} Qubica, ro|. Petkovi} iz Vaqeva; Kuzmanovi}Dragutina iz Brezovice, Savi} Selimir iz Kalinovca, Petkovi} Privislaviz Bawana i Nedeqkovi} Dragomira iz Brezovice.12

Petrovi} Vojislav, Brezovica. Oduzeto je 5,17 ha za poqoprivrednu sta-nicu. (Poq. odeq.)

Popovi} Milivoje, Brezovica, oduzeto je 5,51 ha. (Poq. odeq.)Rafailovi} Katarina, ro|. Soki} iz Beograda. Oduzet joj je posed u veli-

~ini od 28,48.74 ha i raspodeqen na 16 porodica bezemqa{a.13

Vrelo

Celokupan zemqi{ni fond bio je 23,18.50 ha, a ~inilo ga je obradivo zem-qi{te, izuzev 1,30.00 ha pod {umom. Oduzeti posedi raspodeqeni su na 34agrarna interesenta. (pr. br. 86)


113

9 Isto, fond: NOO Bawani (1944-1959), Odluka SNO Ub o utvr|ivawu mesnih agrarnih inte-resenata na posedu Pribislava Petkovi}a iz Bawana od 10. aprila 1946, kut. inv. br. 16

10 Sneàna Radi}: Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu 1944-1946, MIAV, Vaqevo,2002, str. 141.

11 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo (1944-1967), pr. br. 80, K-304. Napomena: u daqemtekstu, da bi se izbeglo ponavqawe, brojevi predmeta }e se nalaziti u zagradama, a izvor jeisti, kao i broj inventarne jedinice.

12 Isto, fond: NOO Bawani (1944-1959), Zapisnik sa rasprave mesnih agrarnih interesenataod 24. januara 1948, (Pored imena biv{ih vlasnika, u zapisniku su navedene kat. parcele,wihova veli~ina i kome se dodequju), kut. inv. br. 16

13 Isto, isto, Odluka MNO Brezovica od 24. januara 1948, kut. inv. br. 16

Berkovi} – Mirosavqevi} Lazar, Obrenovac. Oduzeto je 4,19.20 ha.14

\ur|evi} Vojislav, [abac. Oduzeto je 1,74.10 ha.

Jovi~i} An|elija, ro|. Soki}, Brezovica. U zemqi{ni fond sela Vrelou{lo je 8,13.90 ha oduzetih poseda.

Rafailovi} Katarina, ro|. Soki}, Brezovica. Oduzeto je 5,20.80 ha.

Soki} @ivorad, Brezovica. Oduzeto je 3,00.00 ha.

Vukona

Agrarni fond bio je 14,16.22 ha, sve je obradivo zemqi{te i podeqeno jena 14 bezemqa{a. Nema imena vlasnika poseda od kojih je oduzeta imovina.(pr. br. 87)

Dokmir

Zemqi{ni fond bio je 233,51.83 ha. Agrarnim interesentima podeqeno je164.07,78 ha obradivog i 33,20.54 ha neobradivog zemqi{ta, a za sto~arskustanicu izdvojeno je 5,00.00 ha. Ostalo je nepodeqeno 28,51.91 ha. Poznato je,da je oduzeta zemqa od Bosan~i} @ivojina iz Dokmira, ali ne i koliko. (pr.br. 92)

Zvizdar

Josipovi} Aleksandar i Anka ro|. Dimitrijevi}, Zvizdar. U korist zemqi-{nog fonda MNO Tvrdojevac u K.O. Zvizdar oduzeto je 16,05.35 ha, a u K.O.Bajevac 10,81.85 ha, {to ukupno iznosi 26, 87.20 ha.

Jabu~je

Zemqi{ni fond bio je 301,02.52 ha. Prema odluci SNO Ub potvr|enoj odAgrarnog suda pri ONO Vaqevo, u Jabu~ju treba da se podeli 249,37.97 haobradivog i 51,64.55 ha neobradivog zemqi{ta na 155 upisanih porodicaagrarnih interesenata, i sto~arsku stanicu u Ubu. Rasprava je odràna 1.aprila 1946. kojoj je prisustvovalo 130 agrarnih interesenata, a od pred-stavnika vlasti: predsednik MNO Jabu~je, Bogoqub S. Petrovi}, delegatSNO Ub, Andrija Maziwanin, a zapisni~ar je bio Milan M. Mitrovi}. Kaoovera~i zapisnika potpisali su se Dragoslav Petkovi} i Damwan Ta{i}.Me|utim, u izve{taju dostavqenom SNO Ub od 30. aprila iste godine, pi{eda je u zemqi{ni fond podeqen na 165 agrarnih interesenata, i da je dato 5 haza sto~arsku stanicu. Sve donesene odluke potvr|ene su od Agrarnog suda uVaqevu. (pr. br. 98)

Sneàna Radi}

114

14 Isto, fond: NOO Vrelo (1944-1955), Podaci za dole navedena lica, ~ija je imovina u{la uzemqi{ni fond sela Vrelo, preuzeti su iz Zapisnika sa zbora mesnih agrarnih intere-senata od 3. aprila 1946, kut. inv. br. 3

Popis biv{ih vlasnika u Jabu~ju:

Baji} Vladimir, Jabu~je. Vlasniku je ostavqen zemqi{ni maksimum od 20ha, a u zemqi{ni fond je u{lo, odnosno oduzeto, 10,36.49 ha {to je podeqenona 8 porodica. (pr. br. 98 i 156)

Baji} M. Miladin, Jabu~je. Vlasniku je ostavqen zemqi{ni maksimum, aoduzeto je 9,65.40 ha i podeqeno na 8 porodica. (pr. br. 98 i 157)

Bjelovi} \. Milo{, u~iteq iz Vaqeva imao je u Jabu~ju 5,78.00 ha. Oduzetoje zemqi{te po ~l. 3, d) Zakona, i podeqeno na 8 porodica „bezemqa{a“. (pr.br. 98 i 158)

Vuji~i} Velimir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,27.50 ha{to je podeqeno na 3 porodice. (pr. br. 98 i 170)

Vu~eti} Vojislav i sinovi Borivoje i Vitomir iz Jabu~ja. U korist zemqi-{nog fonda oduzeto je 9,30.53 ha i podeqeno na 14 porodica. (pr. br. 98 i 172)

Vu~eti} M. Miroslav, Ruklade. U korist zemqi{nog fonda MNO Jabu~jeoduzeto je 1,32.76 ha. (pr. br. 173)

Vu~eti} Mom~ilo, Jabu~je. Oduzeto je 2,67.95 ha i podeqeno na tri poro-dice. (pr. br. 98 i 174)

Jakovqevi} M. @ivko i Dragiwa, ro|. Lazarevi}, Jabu~je. Ostavqen je zem-qi{ni maksimum, a oduzeto je 12,16.70 ha koji su podeqeni na 12 porodica.(pr. br. 98 i 201)

Mili} J. @ivorad, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 9,71.00ha {to je podeqeno na 9 porodica. (pr. br. 98)

Mili} Peri{a i Qubica ro|. Radoji~i}, Jabu~je. Oduzeto im je 7,33.27 ha ipodeqeno na 12 porodica. (pr. br. 98)

Milosavqevi} Qubomir, Jabu~je. Na “ukupnoj povr{ini od 51,82.60 ha ut-vr|uju se za agrarne subjekte” 39 porodica bezemqa{a. (pr. br. 98)

Poboi} Darinka, Jabu~je. U zemqi{ni fond u{lo je 11,86.95 ha oduzetogzemqi{ta, a podeqeno je na 4 porodice. (pr. br. 98)

Popovi} V. Milenija, Jabu~je. Oduzeto je 2,53.00 ha i dato jednoj porodici.(pr. br. 98)

Popovi} (zadruga), Sava, Milan, Qubisav, Mom~ilo, Stanimir, Spasoje i

Obrad, svi iz Jabu~ja. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 146,31.83 ha uK.O. Jabu~je i K.O. Paquvi, ali po osnovu 7 zemqi{nih maksimuma ostav-qeno je ~lanovima zadruge 140 ha. Oduzeta imovina, ~lanova ove zadruge uJabu~ju (131,39,09 ha), podeqena je na 93 porodice bezemqa{a (pr. br. 98 i 269)

Popovi} Svetozar, Jabu~je, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.)Radivojevi} Radojica, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,89.50

ha. (pr. br. 98 i 271)Radovanovi} Desimir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je

6,21.75 ha i podeqeno na 8 porodica. Naslednicima Ranku i Branislavuostavqen je zemqi{ni maksimum od 20 ha. (pr. br. 98 i 273)

Radovan~evi} M. @ivko, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je6,33.82 ha i podeqeno na 5 porodica. (pr. br. 98 i 274)


115

Raki} M. Tihomir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 14,97.00ha i podeqeno na 10 porodica. (pr. br. 98 i 280)

Smiqani} Mili}, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,35.80ha, a podeqeno je na 3 porodice. (pr. br. 98 i 290)

Kaleni}

Zemqi{ni fond bio je 27,09.93 ha. (pr. br. 101)Jankovi} S. Bogoqub, Jankovi} M. Radomir i Peri} A. Mladen, svi iz Kaleni-

}a. Na wihovoj oduzetoj imovini za koju je dat zbirni podatak i iznosi 11,09.25ha „uvedeno je u privremeni posed“ 12 „agrarnih subjekata“. (pr. br. 101)

Petrovi} D. Olga, Kaleni}. Oduzeto je 14,86.28 ha zemqi{ta i podeqenona 15 bezemqa{a. (pr. br. 101)

Koùar

Na osnovu sprovedene agrarne reforme, u zemqi{ni fond u{lo je 65,00.37ha. Od toga 49,22.78 ha je obradivo, a 10,77.59 ha neobradivo zemqi{te. Pode-qeno je na 42 agrarna interesenta. U istom predmetu pi{e da se ~eka odluka„Ministarstva za agrarnu reformu i kolonizaciju NR Srbije o oduzimawuimovine Luki} D. Marka iz Koùara“. (pr. br. 103)

Markovi} Stojan, Koùar, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.)

Lajkovac

Zemqi{ni fond bio je 8,42.28 ha. (pr. br. 106)ân~arevi} Svetislav i Milo{, Rubribreza. Na zboru mesnih agrarnih

interesenata varo{ice Lajkovac odrànoj 1. marta 1946. odlu~eno je da seoduzeta imovina navedenih lica u veli~ini od 6,60.63 ha podeli na 6agrarnih interesenata. Predsednik MNO je bio Bo{ko ân~arevi}. U zem-qi{ni fond MNO Lajkovac u{ao je i oduzeti posed „narodnog neprijateqa“Paunovi} Rozomira iz Rubribeze u veli~ini od 1,81.45 ha. (pr. br. 106)

Murga{

Zemqi{ni fond bio je 94,19.52 ha, od toga 84,27.22 ha je obradivo a 6,92.30neobradivo zemqi{te. (pr. br. 114)

Nepri~ava15

Dimitrijevi} (\ur|a) Spasoje, Bajevac. Vlasniku je ostavqeno 20,15. 90 ha,a oduzeto je 7,09.86 ha.

@ivanovi} Bojana, èna @ivanova, Vaqevo. S obzirom da nije zemqorad-nik, ostavqeno joj je 3 ha, a oduzeto 3,09.00 ha.

Ivanovi} (Sretena) Slavko, Bajevac. Na ime maksimuma, vlasniku jeostavqeno 19,69.94 ha obradive i 3,46.87 ha neobradive zemqe. Oduzeto je 2 haobradive zemqe.

Sneàna Radi}

116

15 Svi podaci za MNO Nepri~ava preuzeti su iz fonda: NOO Bajevac (1945-1953), Zapisnik sazbora mesnih agrarnih interesenata MNO Nepri~ava, odrànog 17. januara 1946, kut. inv. br. 32

Jovanovi} (Milutina) Jevrem, Bajevac. Zabeleèno je da je vlasnikuostavqeno 21,41.20 ha obradive zemqe, a „u zemqi{ni fond imaju u}i parc.br.: 20,187, 188 i 1111“, odnosno 3,14.35 ha.

Milo{evi} (Boìdara) Nikola, Nepri~ava. Pomenutom licu imovina jekonfiskovana presudom Sreskog narodnog suda u Ubu br. 278 od 14. decembra1945. i 2,28.03 ha u{lo je u zemqi{ni fond sela Nepri~ava.

Mitrovi} (Qubomira) Milisav, Nepri~ava. Ostavqen mu je zemqi{nimaksimum od 20,00.35 ha, a oduzeto je 1,80.95 ha.

Popovi} (Sime) Milivoje, Nepri~ava. Vlasniku je ostavqeno 30,93.92 haobradive zemqe i 13,40.69 ha pod {umom. Oduzeto je 7,36.63 ha.

Stankovi} (Marka) Du{an, Bajevac. Vlasniku kao „dobrom zemqoradni-ku“ ostavqeno je 35,00.00 ha obradive i 8,68.61 ha neobradive zemqe. Zazemqi{ni fond uzeto je 10,39.84 ha.

Stanojevi} (Milo{a) Momir i Aleksandar, Stepawe. Ostavqen im po jedanzemqi{ni maksimum od po 20 ha, a oduzeto je u K.O. Nepri~ava 3,83.60 ha. (Uku-pno im je oduzeto Bajevcu, Nepri~avi i Stepawu 8,37.36 ha. Postoji jo{ jednanedoumica, kada je u pitawu ova porodica. Prema spisku lica sa imovinomve}om od 20 ha, koji je uradio Bajevac, pi{e da je zadruga Stanojevi} Milo{aimala u K.O. Stepawe 62,49.20 ha, K.O. Nepri~ava 67,78.65 ha i K.O. Bajevac7,06.25 ha {to ukupno iznosi 137,34.10 ha. Ostavqeno im je 40 ha, gde je ostalo?– prim. autora)

Novaci

Zemqi{ni fond bio je 117,36.41 ha, od toga 90,33.85 ha pod obradivim i27,02.56 neobradivim zemqi{tem. Posedi su podeqeni tako {to je za sto-~arsku stanicu dato 5 ha od oduzete imovine „narodnog neprijateqa“ Miha-jila Davidovi}a iz Novaka, a ostatak je podeqen na 57 agrarnih interese-nata. (pr. br. 115)

]irilovi} D. Qubomir, Novaci. Nema podataka koliko je oduzeto imovine.

Pambukovica

Veli~ina zemqi{nog fonda MNO Pambukovica bila 159,03.69 ha, od ~egaje 121,96.15 ha obradivo i 37,07.54 ha neobradivo zemqi{te. Zemqa je pode-qena na “svega 58 agrarnih interesenata“ i ostavqeno je za sto~arsku stanicu5 ha. (pr. br. 117)

Mihailovi} Velisav, (naslednici: èna Persa ro|. Petrovi} i usvojenik,Dragojlovi} Konstadin), Pambukovica. Nema podataka da li je i koliko jeoduzeto imovine.

Milovi} Milosav, Mati} Spasenija i Paunovi} Milenko, svi iz Pambu-kovice. Ukupno im je oduzeto 5,44 ha. (Poq. odeq.)


117

Radqevo i Brgule

Zemqi{ni fond bio je 50,89.13 ha, od toga 49,40.19 ha obradivo zemqi{te,a 1,48.94 ha pod {umom. Zemqa je podeqena na 61 agrarnog interesenta. (pr.br. 125)

Brankovi} Mladen, Liso Poqe. Vlasniku je ostavqeno 17,44.55 ha obradi-ve zemqe i 2,55.25 ha pod {umom, a oduzeto je 10,73.20 ha. 16

Vujanovi} (Radomira) Vojislav, Brgule. Po osnovu konfiskacije u zemqi-{ni fond Radqeva u{la je oduzeta imovina u veli~ini od 10,42.20 ha.

Krsmanovi} Milivoje, Brgule. Po osnovu konfiskacije u zemqi{ni fondRadqeva u{la je oduzeta imovina u veli~ini od 3,21.45 ha.

Popovi} (Milutina) Aleksandar, Brgule. Po presudi Vojnog suda br.16/46, imenovani je kao “narodni neprijateq” osu|en i na konfiskaciju imo-vine koja je u{la u zemqi{ni fond sela Radqevo. Wegovoj porodici je ostav-qen maksimum od 22,72.60 ha, a oduzeto je 16 ha u K.O. Brgule i K.O. [arbane.

Radu{a

Zemqi{ni fond bio je 17,28.05 ha sa 15,03.34 ha obradivog i 2,24.71 ha neo-bradivog zemqi{ta. Naknadno dobijeno konfiskovano zemqi{te od Petra

Negi}a u veli~ini od 6,06.05 ha tek je trebalo da se raspodeli. Nisu sa~uvanipodaci od koga je koliko oduzeto, niti na koliko je agrarnih interesenatapodeqeno. (pr. br. 127)

Sovqak

Zemqi{ni fond – 15 ha. (pr. br. 138)17

Aleksi} Aleksa, Sovqak, oduzeto je 20 ha, radi osnivawa dràvnog poqo-privrednog dobra. (Poq. odeq.)

Takovo

Skroman zemqi{ni fond, od 4,27.72 ha, raspodeqen je, ali nema podatakana koliko bezemqa{a. (pr. br. 137)

Tvrdojevac

Milo{evi} Stana, Tvrdojevac, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.)

Tulari

Zemqi{ni fond bio je 17,15.08 ha. (pr. br. 138)Zujalovi} N. Mihailo, Tulari. Oduzeto poqoprivredno zemqi{te bilo je

veli~ine 5,26.33 ha.Jeli~i} Miladin, trgovac iz Uba. Imao je u Tularima 11,55.63 ha {to je

oduzeto po osnovu agrarne reforme.

Sneàna Radi}

118

16 Isto, NOO Radqevo (1944-1956), Zapisnik sa zbora mesnih agrarnih interesenata, odrànog28. januara 1946. Iz istog izvora uzeti su podaci za sva lica u odboru Radqeva, kut. inv. br. 15

17 Samo je od Aleksi} Alekse oduzeto 20 ha, pa je “nejasna” veli~ina zemqi{nog fonda ovogodbora od 15 ha. (prim. autora)

(Podaci za navedena lica uzeti su iz pr. br. 138)

Ub

U aktu od 2. maja 1946. navedeno je prema zapisniku br. 1032/46, da zem-qi{ni fond iznosi 76,68.88 ha, da bi u istom dokumentu daqe pisalo da jepodeqeno agrarnim interesentima obradivog zemqi{ta 68,32.00 ha i 8,36.88ha pod {umom, a za sto~arsku stanicu izdvojeno je 5,51.40 ha. Kada se ovosabere vidi se da je zemqi{ni fond MNO varo{ice Ub iznosio 82,20.88 ha.(pr. br. 140)

Ivezi} Dimitrije, Ub, oduzeto je 5,51 ha. (Poq. odeq.)

[arbane

Zemqi{ni fond bio je 20,67.85 ha, od kojeg je samo 8 ari bilo pod {umom.(pr. br. 142)

Zakqu~ak

Analizom prikupqenih podataka moè se zakqu~iti da je u zemqi{nifond narodnih odbora, putem oduzimawa poqoprivrednih poseda, u{lo1461,86.89 ha. Najve}i zemqi{ni fond imala su sela: Dokmir, Jabu~je, Nova-ci i Pambukovica. Samo u ova 4 MNO oduzeto je 810,94.45 ha. Najvi{eobradivog zemqi{ta oduzeto je zadruzi Popovi} iz Jabu~ja, 146,31.83 ha. Akose ima u vidu da im je ostavqeno 7 zemqi{nih maksimuma po Zakonu, odnosno140 ha, jasno je, da je to bilo jedno od najbogatijih seoskih doma}instava u Va-qevskom okrugu. Wihova imovina podeqena je na 93 porodice bezemqa{a.

Iz izve{taja SNO Ub, od oktobra 1946, upu}enog ONO Vaqevo – Poqo-privredno odeqewe, saznajemo slede}e:

– u 25 MNO sproveden je postupak agrarne reforme,– broj vlasnika od kojih je oduzeta zemqa je 164,– zemqi{ni fondovi narodnih odbora raspodeqeni su na 1364 porodice

bezemqa{a, koje su imale 7.612 ~lanova,– na teritoriji Tamnavskog sreza oduzeto je 1876 ha obradivog i 190 ha

neobradivog zemqi{ta, ili ukupno 2.066 ha.18

Pore|ewa radi, u celom Vaqevskom okrugu, po osnovu agrarne reforme,oduzeto je 5.532,82.15 ha (gde su u{li i oduzeti posedi crkava i manastira) irazdeqeno na 3.307 agrarnih interesenata.

Ovi podaci nisu kompletni, jer kako je ve} istaknuto, za sve posede ve}eod 45 ha odluke o oduzimawu zemqi{ta donosilo je Ministarstvo poqopri-vrede. Podaci o tome nalaze se i ~uvaju u Arhivu Srbije u Beogradu.Obra|eni su samo podaci koji se ~uvaju u Arhivu Vaqeva.


119

18 MIAV, Fond ONO Vaqevo (1944-1947), Poqoprivredno odeqewe 1946, del. br. 2178, kut.inv. br. 8.

Rezime

Primena Zakona o agrarnoj reformi iz 1945. data je na primeru Tamnavskogsreza, najbogatijeg plodnim zemqi{tem u tada{wem Vaqevskom okrugu. Od 44narodna odbora, kao administrativno-teritorijalne jedinice Tamnavskog sreza,obra|eni su podaci za 26 odbora u kojima je sprovedena agrarna reforma tokom 1946.To je ne{to malo vi{e od polovine od ukupnog broja, mada se kod pojedinih biv{ihvlasnika pomiwe da su im oduzeti posedi u odborima kojih nema na popisu kao {tosu: Liso Poqe, Stepawe, Rubribreza i Ruklade.

Summary

The application of the Law of the agrarian reform in 1945 was given on the example of

Tamnava district which was the richest in fertile land in Valjevo region in those days. Out of

44 national committees, as administrative-territorial units of Tamnava district, we analyzed

the data for 26 committees where the agrarian reform was performed during 1946. It is a little

more than the half of the total number, although it is mentioned at some former owners that

their estates were taken away in the committees which are not on the list as: Liso Polje,

Stepanje, Rubribreza and Ruklade.

Sneàna Radi}

120

Branko Lazi}

Narodni muzej

Vaqevo

O ELEKTRONSKOJ DOKUMENTACIJI I

PREZENTACIJI MUZEALIJA: DIGITIZE vs. NATURE1

Kqu~ne re~i: ba{tina, za{tita, digitalizacija, muzeologija, muzeografija,

dokumentacija, prezentacija.

I - Heritologija. U gotovo neizrecivom obuhvatu i zna~aju heritologije,kao vrlo kompleksne teorije ba{tine, ali i kao primewene discipline u di-rektnoj odbrani riznice nacionalnog nasle|a, muzeologiji i muzejima pri-padaju zna~ajna mesta, neporecivo ravnopravna u odnosu na ostale stru~nenazore i institucije u delatnosti ~uvawa kulturnih i prirodnih draguqa.

Zna~i, pored jednog zajedni~kog temeqa i istozna~nog strate{kog ciqaheritologije, postoje zakonske i rezonske razlike u stru~nom delovawu tzv.za{titarskih institucija, upravo zbog uvaàvawa bogatstva sadràja i ra-zu|ene strukture odre|ene nacionalne ba{tine, odnosno zbog sloènosti isuptilnosti wene adekvatne za{tite. Tako|e, u uèm pogledu, razli~ite vr-ste kulturnih dobara (npr. po srpskoj zakonodavnoj klasifikaciji i u stru-~noj praksi: spomenici kulture kao tzv. nepokretna kulturna dobra, muzejskipredmeti kao tzv. pokretna kulturna dobra, arhivska gra|a, stare i retkekwige, filmski materijal, kao i vrednosti i retkosti o~uvane prirode)nalaù specijalne pristupe, procese i specifi~na krajwa re{ewa za wihovuza{titu, pa tako i za postupak digitalizacije, za svaki konkretni slu~aj.Istovremeno, pored objektivnih karakteristika pojedinih poqa kulturnognasle|a, u datom trenutku je potrebno po{tovati èqe i zahteve naru~ilaca,tj. korisnika, ozna~ene kroz zadate odrednice kona~nih upotrebnih perfor-mansi digitalizovanog sadràja.

121

UDK = 069.004.9

METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA

METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY

1 Saop{tewe sa Nau~no-stru~nog skupa „Nove tehnologije i standardi: Digitalizacijanacionalne ba{tine“, odrànog 29-30. maja 2003. godine, na Matemati~kom fakultetu uBeogradu.

Dakle, kao i u mnogim poqima dru{tvene zbiqe, ili kao u srodnimustanovama u oblasti za{tite duhovnog i materijalnog blaga, i u muzejima suprisutne ideje i namere, odnosno nu`nost i primerena aktivnost naprevo|ewu prirodno-analogne stvarnosti u virtualno-digitalizovani svet.

II - Muzeologija. U domenu muzeologije, digitalizacija se najvi{e uo~avai primewuje u dva segmenta muzejske aktivnosti: dokumentaciji i prezenta-

ciji, kao redovnim, a, u isti mah, i specifi~nim vidovima (o)~uvawa kultur-nog nasle|a.

Naravno, nesagledivim mogu}nostima savremenog beleèwa stvarnosti,pa i pomo}u digitalnih rikordera slike i-ili zvuka, a markiranim i umuzejskoj delatnosti, moè se dodeliti i odgovaraju}i smisao istraìvawa

i evidentirawa dobara koja uìvaju prethodnu za{titu, odnosno simbo-li~nog prikupqawa pokretnih kulturnih dobara, tj. muzejskog starawa o ~u-vawu i odràvawu za{ti}enih umetni~ko-istorijskih dela koja se nalaze

van muzeja na teritoriji na kojoj vr{i delatnost za{tite ovih dela2. Ipak,nare~eno „virtualno prikupqawe“, koje uistinu jeste privid, u srì sezavr{ava na svakako vrlo korisnoj, a relativno bogatoj informaciji opostojawu odre|enog kulturnog dobra (u posedu nekog pravnog lica ili uprivatnom valsni{tvu).

Tako, po svojoj delotvornosti, i pored dobre voqe da se prepoznaju kaone{to vi{e, digitalni zapisi „sa terena“ jesu i ostaju samo vrsta i prilogmuzejskoj dokumentaciji.

III - Dokumentacija. U regularnom tretmanu muzejskih fondova, digitali-zacija nudi novu, a zahvalnu dokumentacijsku obradu kulturnih dobara. Os-tavqaju}i po strani, ovom prilikom, nu`nost „ra~unarskih forenzi~ara“,zatim posebnu nepoznanicu o upotrebnoj trajnosti nosa~a digitalizovanihinformacija, kao i dugu, neuviru}u reku muzeolo{kih pitawa i re{ewa mu-zejske (za)stare(le) dokumentacije (pitawa koja su bila, jesu, a i daqe }e bitirazmatrana), dobro je zapamtiti da i nova elektronska dokumentacija, ipak,jo{ uvek zavisi od postoje}e, startne, papirne dokumentacije, sa i bez znakanavoda.

U isti mah, ne samo u prostoru muzejske dokumentacije, evidentan je jedanfundamentalan problem izraèn u neshvatawu razlika izme|u dva segmenta:muzeolo{ko-teorijskih stavova i muzeografsko-prakti~nih tokova. Jer, nime|u muzejskim profesionalcima, a pogotovo me|u laicima, ne postoji uvek

Branko Lazi}

122

2 Zakon o kulturnim dobrima, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 71/94, ~l. 65, ta~. 1) i7); ~l. 77, ta~. 3). Bez obzira na najavqeni novi zakon o kulturnim dobrima, odnosno novizakon o muzejima, izvesno je da }e pomenute redovne aktivnosti muzeja i daqe postojati, udatoj ili redefinisanoj formi, a, u svakom slu~aju, kao nezaobilazne muzejske zapovesti uza{titi nacionalnog nasle|a.

razumevawe i razlikovawe osnovnih pogleda i postulata muzeologije odostalih muzeografskih rezultata i podataka. Pozicionirawe, s jedne strane,muzeolo{kog dok-kompleksa, koji proisti~e iz op{tih misaonih opser-vacija i komunikolo{kog ekonomisawa, a, s druge strane, muzeografskog vo-kabulara koji proizilazi iz mnoìne muzejskih struka i razvoja muzejauop{te, odnosno me|usobno razdvajawe ove dve celine, jeste bespogovorninalog zato {to ta dva skupa informacija i jesu kvalitativno razli~ita, u{irokom i pravom muzeolo{kom smislu.

U celini, poklawaju}i punu pa`wu elektronskoj dokumentaciji, mogu sepredo~iti i upoznati tri polazna poqa, koja su od presudne va`nosti zateorijsko usagla{avawe i definisawe, tj. za prakti~no konstituisawe irealizaciju muzejske digitalne dokumentacije.

1. Muzeolo{ki dok-kompleks

Determinisawe vrlo {irokog muzeolo{kog dok-kompleksa su{tinskipoti~e iz ~iste teorijsko-logi~ke sfere, pri ~emu, u uèm smislu muzejskedokumentacije, prevashodno treba razlikovati dve paralelne info-matice,sa dve pripadaju}e grupe info-}elija:

A) Primarna info-matica predstavqa skup primarnih }elija, malo-brojnih, ali od vitalne uloge za formirawe muzejske elektronske dokumenta-cije. Ovom skupu, u prakti~nom pogledu, pripadaju samo tri rubrike:

a) naziv institucije - muzeja i dràve-grada (po pravilu, neponovqiv,generalno, na lokalnom, regionalnom, dràvnom i na svetskom nivou),

b) inventarska oznaka - numeri~ka i-ili slovna (sigurno neponovqiva nanivou osnovne datoteke, mogu}e ponovqiva na vi{im nivoima dokumenta-cije, ali tada je i potisnuta, opet neponovqivom, ulaznom, registarskomi-ili nekom novoustanovqenom, druga~ije imenovanom oznakom) i

v) naziv objekta - muzejskog predmeta (sigurno ponovqiv, i na nivouosnovne datoteke, i na vi{im dokumentacionim nivoima).

Primarne }elije su neizostavne u respektabilnoj i odgovornoj muzejskojslu`bi, predstavqaju neophodan i dovoqan uslov za obrazovawe muzejske elek-tronske dokumentacije i za elementarnu dok-za{titu kulturnog dobra, a pos-ledi~no, u vrlo velikoj meri, i za uzorno trezorirawe, neposredno brzudostupnost i lako manipulisawe kulturnim dobrom.3

B) Sekundarna info-matica, koja proisti~e iz muzejskih struka, preds-tavqa skup sekundarnih }elija, potencijalno veoma mnogobrojnih i od na-gla{ene va`nosti za efikasnost muzejske dokumentacije. Skup sekundarnih

O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji...

123

3 Tri primarne info-}elije, kada su ispravno ispuwene, u funkciji su prvostepene inepogre{ive za{tite, tj. identifikacije kulturnog dobra, a dejstvuju poput GPS sistema(Global Positioning System), kojim se locirawe bilo kog subjekta - objekta izvr{ava sa trikoordinatno-prostorna podatka, i uskla|enim hrono parametrom. U muzeolo{kom dok-sistemu,na mestu gps vremenskog parametra, kao dopunski, ~etvrti element bi se najpre mogla na}ifotografija (!), ili mo`da: signatura, katalo{ki broj, literatura, ...

}elija je takore}i neograni~en i u prakti~nom pravcu obuhvata sve ostalerubrike (npr. ime autora, tj. umetnika, vreme i {kola, materijal i tehnika,dimenzije, nabavna cena, ...), u raznovrsnoj muzejskoj dokumentaciji (inven-tari, ulazne, prijemne i druge evidencije, registri, ...), predvi|ene metodo-lo{kim i suvremeno-saznajnim uzansama pojedinih muzejskih struka.

Sekundarne }elije su alternativne, ali prisutne, uvek ciqane i poèqnedokumentacijske vrednosti, a predstavqaju sistem jedna~ina ~ija je primenai ispuwewe u kauzalnoj, obrnuto-srazmernoj vezi sa redovnim muzejskimradom. Sekundarne }elije su sistem za re{avawe i dostizawe nau~no-istra-ìva~ke i stru~ne delotvornosti muzejske elektronske dokumentacije.

2. Muzeografski sadràj - tezaurus

Determinisawe muzeografskog sadràja, koji stoji u direktnoj vezi samuzeolo{kim dok-kompleksom, zna~i utvr|ivawe, uskla|ivawe i po{tovawestandarda, prvenstveno stru~ne terminologije, iz svake muzejske struke, alii svih drugih, op{tevaè}ih elemenata muzejske dokumentacije (npr. slovneoznake dimenzija, jedinice mera, skra}enice, ...). U ovom poqu muzejske doku-mentacije, naslovna sintagma „muzeografski sadràj“ prevashodno podrazu-meva izradu i stalno aùrirawe strukovnih tezaurusa, kao „strukturi-san(ih) re~nik(a) za upotrebu u sistemima uskladi{tewa i pronalaèwa

informacija“4.U praksi, stvarawe i negovawe pragmati~nog pojmovnika za svaku muzej-

sku struku je relativno naporan i spor poduhvat koji se ne dostiè lako, aiziskuje i stalni pozor zbog neprekidnog razvoja i novih spoznaja muzejskihstruka, kao i zbog {irewa i modifikacija muzejske delatnosti pod uplivomcivilizacijskih promena.5 Bilo kako bilo, trajna obaveza muzejskih profe-sionalaca je da ustanove, a potom i unapre|uju sopstveni jezik komunikacije,prema svojim strukama, kako bi sami sebi, ali i drugima, omogu}ili dobrurazmenu nedvosmislenog znawa, a time nesporno doprinosili i pouzdanomo~uvawu kulturne ba{tine.

3. Tipovi dokumentacijskog sadràja

U mno{tvu razli~itosti muzejskog materijala, pa samim tim i dokumen-tacijskih jedinica koja ih prate, raznoliki su i putevi za wihovo klasifi-kovawe. Ipak, po muzejskom obilnom „papirolo{kom“ iskustvu, delimi~noi po elektronskom, ali prevashodno prema prirodno izlu~enim sadràjima

Branko Lazi}

124

4 Milica Crv~anin, Tezaurus za likovne umetnosti - Metodologija izrade, Beograd 1983, 13.Pravopisne odrednice napisane u zagradama (mnoìna, u datom padeù) autora su ovogogleda.

5 „Projekti tezaurusa“ na srpsko-muzejskoj sceni, na àlost, u zavisnosti su i od inertnosti,i od me|usobnog nerazumevawa, pa i od personalnog sukobqavawa, „i na levici, i nadesnici, i u centru“.

ba{tine koji se pohrawuju, izdvajaju se tri elementarna tipa dokumentacij-skog sadràja:

a) tekstualni tip,b) pikturalni tip, iv) audio tip.Svakako, uvaàvaju}i mogu}e preplete i unakrsne odnose pomenutih doku-

mentacijskih tipova, postoji {iroko podru~je druga~ijih pristupa, daqihpodela i usmeravawa ka novim podtipovima, porodicama, vrstama i nijan-sama brojnog produkovawa, sortirawa, deponovawa i eksploatacije muzejskedok-gra|e. U svakom slu~aju, prema ovoj muzeolo{koj postavci, u bliskoj sa-radwi informati~ara i muzejskih stru~waka se moraju izna}i kako najboqiprogramsko-operativni pravci za prenos nare~enih dok-tipova na„digitalnu ravan“, tako i za budu}e oplemewivawe elektronske forme muzejskedokumentacije, zbog ~este, svakodnevne upotrebe i servisirawa.

U biti, sada{wi osnov i trenutni vrh projekcije elektronske dokumentacijemuzealija izsijava iz preseka prethodno ponu|enih poqa, sa osloncem na jedno-stavnom principu numeri~kog arhivirawa, ali i sa mo}nom, zavidno diferen-ciranom pretraìva~kom ma{inom „visokog senzibiliteta“. Po{tuju}i svetskestandarde i utvr|uju}i odgovaraju}i set nacionalnih standarda za digita-lizaciju kulturne ba{tine, mogu}e je u zna~ajnoj meri, i na op{tezadovoqstvo, digitalizacijom obogatiti uobi~ajeni postupak i sadràjdokumentacijske za{tite muzejskih predmeta.

IV - Prezentacija. Prezentacija kulturnog nasle|a jeste izuzetno plodo-nosno poqe za primenu i puno dejstvo digitalizacije. Pri tom, kqu~na i objek-tivna ta~ka obima i na~ina prezentacije digitalizovane nacionalne ba{tine,preciznije, pokretnih kulturnih dobara, nalazi se u shvatawu i definisawumuzejskog predmeta, kao jedne od osnovnih ~estica u kulturolo{kom jezgru. A,definisawe muzejskog predmeta sadràno je u konstataciji da odre|eni predmetin fondo, posle odre|ene obrade i vremena, u jedinstvu s okruèwem, sti~e muzej-ski identitet, odnosno svojstvo muzealnosti koje esencijalno ozna~ava vred-nosti predmeta kao svedoka pravne realnosti iz koje poti~e i prirodne sredineiz koje je izdvojen.6 Tako, u muzejskoj realnosti, predmet, stekav{i svojstvomuzealnosti, titulisan kao muzealija, sledstveno zahteva i omogu}ava kakovi{ezna~no - vi{eslojno secirawe svojih karakteristika, tako i heuristi~keodnose, i sa profesionalcima i sa laicima.

Stoga, u muzeolo{kom kontekstu, upravo se u kreirawu i primeni digi-talizovane ba{tine pojavquje problem o~uvawa muzejskog karaktera predme-ta. Jer, sama digitalizacija muzealije moè biti ili jeste tehnolo-{ko-tehni~ki pomak, ali prezentacija digitalizovane muzealije ne zna~i


125

6 Branko Lazi}, O modernizaciji muzejske stalne postavke (Referat koji je pod naslovom Mu-

zejska stalna postavka na razme|i dva milenijuma prezentovan na Simpozijumu odrànom1989. godine), Projeka(r)t br. 3, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 1994,77-78.

automatski i muzeolo{ki uspeh. Zato {to se u elementarnom pitawu oko-relacijama originala i wegove elektronske prezentacije kriju odre|enenedoumice, a i opasnosti, zbog mogu}eg prelaska kriti~nog praga od formeciqane kopije ka pojavi neèqenog falsifikata originalnih vrednostimuzealije. Zakqu~no, u elektronskoj obradi i publikovawu muzejskihpredmeta je evidentan rizik, simboli~no re~eno, od e-izdawa do E-izdaje,rizik ~ije je re{ewe u digitalizaciji koja se nalazi samo naspram, ali ne iprotiv izvorne prirode muzealija, u digitalizaciji koja je partnerski ele-ment klasi~noj obradi i ekspoziciji, tj. koja je komplementarni kvalitet ukompletnoj dokumentaciji i prezentaciji muzealnih vrednosti.

Jedino u slu~aju namernog i namenskog negirawa, tj. provocirawa svoj-stava muzealije, odnosno umetni~kog ispitivawa, pa i iskrivqavawamuzejske stvarnosti, koja su unapred, ako ne do kraja osmi{qena, a onosigurno najavqena, moè se govoriti o legalnom poku{aju i zahvatustvarawa paralelne stvarnosti, digitalne stvarnosti naspram muzejskestvarnosti. U ostalim slu~ajevima se moè konstatovati ili profesionalniproma{aj, tj. uspeh, ili odsustvo dobre namere (!), podrazumevaju}i ponekad iposledi~ne efekte u vidu neprimereno velike zadivqenosti, ushi}enihkomentara i neodmerenih pohvala za tek naumqene ili, pak, ve} ostvareneprojekte. Naime, civilizacijska (sa)znawa, pogotovo nau~na, sama po sebi,jesu amoralna, ali, ne retko, wihova operacionalizacija i primena usvakodnevici je podlo`na mnogim uticajima, i odre|ena interesima centaramo}i, i u mikro i u makro okruèwima. Istovremeno, u dubini ~oveka, kaojedinke, (sve)prisutna egocentri~nost, narcisoidnost i egoizam, odprimereno zdravih doza do nagla{eno patolo{kih ekskursa, jesu zahvalnapodloga za pojavqivawe i opstojavawe ultimativnog poriva za li~nom,samoìvom afirmacijom, kroz razli~ite forme dru{tvene dominacije iposlovnog prestià. Potom, rezultati se o~ituju u skorojevi}kim skokovimai infantilnoj groznici, boqe re~eno, u bezuslovnom favorizovawu ineopravdano bezrezervnoj naklonosti ka sve novim i novimtehnolo{ko-tehni~kim dostignu}ima. A, kompjuteri su izgleda „du{u dali“za korisni~ki, poseban programsko-mentalni egzibicionizam, ...

Kona~no, verovatno nije ni potrebno nabrajati i obja{wavati sve kapa-citete digitalne prezentacije kulturnog nasle|a, tj. kanale produkcije, pro-mocija i eksponirawa digitalizovanih kulturnih dobara, od digitalnihvideo i audio rikordera, preko disketa, CD-a i promotivnihreprodukovawa u raznim poslovnim ili privatnim okolnostima, doe-mail/a, elektronskih ~asopisa, video konferencija, internetskih sajtova,...

U krajwoj liniji, nije te{ko zapaziti da, u odnosu na muzejsku dokumen-

taciju, u kojoj je problem „digitalizacija protiv prirode“ u na~eludruga~iji i blaì, a, po mogu}im tuma~ewima, i nepostoje}i, za prezentaciju

muzealija se javqa pitawe su~eqavawa stvarnosnog i elektronskog, tj. veoma

Branko Lazi}

126

su va`ni odgovori za pomirewa i krajwa re{ewa u relacijama iskonskog idigitalnog pulsa muzealija.

V - Finale. Na po~etku XXI veka, u naj{irem komentatorskom pogledu,digitalizacija je kako tema i fenomen nau~nih spoznaja, tako i sve zna~aj-niji, mada i diskutabilan ~inilac sofisticirane realnosti (npr. elektron-ske finansijske, a i li~ne identifikacione karte, biometrijske kontrole iosigurawa, medicinski ~ipovi, e-trgovina, ...). U isti mah, moè se re}i da jedigitalizacija delimi~no i pomodna pojava, a, u odre|enom zna~ewu, inovoustanovqena dru{tvena norma. Finalno, izvesno je da digitalizacijastvarnosti nije samo rezultat izrazite nau~ne ekspanzije, tj. visokog razvojakosmi~kih tehnologija, dostignutog u posledwim decenijama XX veka, nego jei posledica ekonomsko-finansijskih i socio-psiholo{kih stremqewa,koliko u nesagledivoj sferi sadràja i dinamike savremenog ìvota, naglobalnom planu, toliko i na bazi~nom nivou qudskog bi}a, kao individue.

Na kraju krajeva, va`no je ista}i da, pored svih kvaliteta pomenute teh-nologije, ostaje potreba da se svakoj promeni, i prakti~noj primeni u muzej-skoj delatnosti, pri|e oprezno, sa studioznim procenama u svakom realnom,konkretnom slu~aju. Tehni~ko-manipulativne sposobnosti i visoka voltaàmodernih elektronskih sistema moraju se dozirati i ne dozvoliti falsifi-kovawe autenti~nih vrednosti, jer se s opasno{}u su{tinskih promena morfo-lo{kih i ikonolo{kih karakteristika muzealija moè dospeti do prenagla{enog,neprirodnog supstituirawa originalnog muzejskog predmeta. Prilikom osavreme-wivawa, s ose}ajem za meru, mora se izbe}i profanacija i banalna komerci-jalizacija, mora se eliminisati kompromitovawe muzeja i wegovog identiteta.Uostalom, akcelerativnost i polivalentnost dru{tvenih tokova u savremenomdobu izazivaju seizmi~nost i relativnost svake projekcije budu}nosti.7

Stoga, oprezno s digitalizacijom, e da bi se izbegla mar{-ruta sentenci:od povremeno korisnog stava - „Drvo na drvo, a ~ovek se i na ra~unar oslawa“,preko upozoravaju}eg ìvotnog toka - „ôvek sam, sve {to je digitalizovano,nije mi strano“, do posledi~no ekstremnih odnosa - „ôvek je ~oveku kompju-ter“, ... I sve to, ne samo zbog muzealija, muzeja i muzeologije, zbog kulture iba{tine, nego zbog ~oveka, qudskosti i - ìvota, i ...

I, da parafraziram jednu misao, pretapaju}i je iz kristalno filosof-skog u muzeolo{ko-matemati~ki kontekst: ko misli logi~no, ne zna~i da jemuzeolog ili matemati~ar, ali ko jeste (pravi) muzeolog ili matemati~ar,on (treba da) misli logi~no i jasno, ...


127

7 Ibid, 80.

Rezime

U gotovo neizrecivom obuhvatu i zna~aju heritologije, kao kompleksne teorijeba{tine, ali i kao primewene discipline u direktnoj odbrani riznice nacionalnognasle|a, muzeologiji i muzejima pripadaju zna~ajna mesta. Tako|e, u uèm pogledu,razli~ite vrste kulturnih dobara nalaù specijalne pristupe i specifi~na krajware{ewa za wihovu za{titu, pa tako i za postupak digitalizacije. Dakle, i u muzejimasu prisutne ideje i namere, odnosno nu`nost i primerena aktivnost na prevo|ewuprirodno-analogne stvarnosti u virtualno-digitalizovani svet.

U domenu muzeologije, digitalizacija se najvi{e uo~ava u dva segmenta: dokumen-

taciji i prezentaciji. Naravno, nesagledivim mogu}nostima beleèwa stvarnosti,pa i pomo}u digitalnih rikordera, a markiranim i u muzejskoj delatnosti, moè sedodeliti i odgovaraju}i smisao istraìvawa i evidentirawa, odnosno simboli~nogprikupqawa kulturnih dobara. Ipak, „virtualno prikupqawe“ se zavr{ava na in-formaciji o kulturnom dobru, tako da digitalni zapisi „sa terena“ jesu i ostajuprilog muzejskoj dokumentaciji.

Digitalizacija nudi specifi~nu dokumentacijsku obradu kulturnih dobara. Uisti mah evidentan je problem u neshvatawu razlika izme|u muzeolo{ko-teorijskihstavova i muzeografsko-prakti~nih tokova. U celini, mogu se predo~iti tripolazna poqa od va`nosti za muzejsku dokumentaciju: 1. Muzeolo{ki dok-komplekssa dve info-matice: primarnom i sekundarnom; 2. Muzeografski sadràj - tezaurussa utvr|enom stru~nom terminologijom; 3. Tekstualni, pikturalni i audio tipdokumentacijskog sadràja. Po{tuju}i svetske standarde i odgovaraju}i setnacionalnih standarda za digitalizaciju ba{tine, mogu}e je obogatiti postupak isadràj dokumentacijske za{tite muzejskih predmeta.

Prezentacija kulturnog nasle|a je plodonosno poqe za primenu digitalizacije.Pri tom, kqu~na ta~ka prezentacije nalazi se u shvatawu muzejskog predmeta koji in

fondo sti~e muzejski identitet kao svedok pravne realnosti i prirodne sredine izkoje je izdvojen. Ali, pojavquje se problem o~uvawa muzejskog karaktera predmetazato {to se u ko-relacijama originala i wegove elektronske prezentacije kriju opas-nosti, zbog mogu}eg prelaska kriti~nog praga od forme ciqane kopije ka pojavi ne-èqenog falsifikata originalnih vrednosti muzealije.

Zakqu~no, evidentan je rizik od e-izdawa do E-izdaje, rizik ~ije je re{ewe u di-gitalizaciji koja se nalazi naspram, a ne protiv prirode muzealija, u digitalizaci-ji koja je partnerski element, tj. komplementarni kvalitet u dokumentaciji i prezen-taciji muzealnih vrednosti.

Summary

In almost inexpressible scope and importance of heritology, as a complex bequest theory,

but also as an applied discipline in the direct defence of the treasury of national heritage, im-

portant places belong to museology and museums. Also, in a narrow view, various types of

cultural properties ask for special approaches and specific final solutions for their preserva-

tion and, thus, for the digitalisation procedure. So, ideas and intentions are also present in

museums as well as the necessity and an adequate activity in transforming the natu-

ral-analogous reality into virtual-digitalised world.

Branko Lazi}

128

In the field of museology, digitalisation is mostly noted in two segments: documentation

and presentation. Of course, an adequate sense of research and registering, ie. symbolic col-

lecting of cultural properties can be assigned to incalculable possibilities of reality recording

even by means of digital recorders which are marked in museum activity. Yet, „virtual collect-

ing“ ends at the information about cultural property, so that digital recordings „from the field“

are and remain the supplement to museum documentation.

Digitalisation offers a specific documentation processing of cultural properties. At the

same time, the problem in not understanding the differences between museological-theoreti-

cal attitudes and museographic-practical flows is evident. On the whole, three starting fields

important for museum documentation can be presented: 1. Museological documentation com-

plex with two info-dies: primary and secondary; 2. Museographic contents - thesaurus with

set professional terminology; 3. Textual, pictorial and audio type of documentation contents.

Respecting world standards and a suitable set of national standards for the digitalisation of the

heritage, it is possible to enrich the procedure and contents of documentation preservation of

museum items.

Presentation of cultural heritage is a fruitful field for the application of digitalisation. The

main point of presentation is located in the comprehension of the museum item which „in

fondo“ gains the museum identity as a witness of legal reality and natural environment it had

been singled from. But, there appears the problem of the preservation of the museum item

character as dangers hide in co-relations of the original and its electronic presentation, be-

cause of a possible stepping beyond the critical threshold from the form of aimed copy to the

appearance of the unwelcome forgery of original values of a museum piece.

Finally, the risk of e-edition to E-treachery is evident, the risk whose solution is in the

digitalisation which is located opposite and not against the nature of museum pieces, in the

digitalisation which is a partner element, ie. a complementary quality in documentation and

presentation of museum values.


129

Stani{a Vojinovi}

ISPISI STARINA IZ MANASTIRA BOGOVA\A U

OSTAV[TINI STOJANA NOVAKOVI]A

U kwi`nici manastira Bogova|a, na zahtev Stojana Novakovi}a, prepi-sao je nepoznati, 1873. godine, vi{e zapisa koji se odnose na Haxi-Ruvima.Neki od ovih zapisa poznati su nam iz rasprave Lazara Mirkovi}a, ali kakoje on pregledao manastirsku kwi`nicu vi{e od pedest godina docnije, uovim zapisima ima i nekih nepoznatih detaqa. Pre svega ima nepoznatihzapisa, ali i oni poznati sadrè deteqe koji su vremenom uni{teni.

Prvi je nepoznati Haxi-Ruvimov prepis zapisa o osniva~u manastira Bo-gova|e Mardariju:

„V leta od sot(v)orenija 7110 (1602) goda prestavisja prepodobni sta-

rac Mardarije iguman monastira Bogova~e u velikom angelskom obrazu.

Prepodobwej{i Ot~e Mardarije, trudoqubivaja p~elo, grob lite prija

zdje, i oboim. I ro`denijem bil prepodobni O(ta)c Mardarij od Ercegov(i)ni,

ot mjesta zovom Vrane{i, i niwe zdje s(ve)tija mo{ti po~ivajut vo grobnice,

i to~at iscjelenija i ~udesa, so vjeroju prihodja{~im, do dane{nago dan, sle-

pim prozrenije, gluhim sli{anije, guglivim odverzaet jazik i pro~aja. Mnogaja

~udesa i neopisannaja, a niwe po~ivaet vo svoem grobje, bliz crkvi hrama

s(ve)tago veliko-mu~enika Georgija pobjedonosca. I tako povjestvuetsja da su

jego, neki jerom(onasi) kteli mo{ti izvaditi od grobnici, i nekaja boè-

stvennaja sila im vozbranila, i tagoè vremene niko nederzauet, vo grobnicu

s(ve)tago, tokmo blagodarno i blagovjejno poklonaetsja odkodit i ~est i

poklonenije daet prepodobwej{emu i s(ve)tomu Otcu Mardariju.

Prepisal, jeromonah Ruvim Ne{kov bablu~anin poklonik s(ve)ta i ìvotvo-

rja{~ego groba gospodwa; sego goda 1791 = januarija 2a

~isla, pri jeromonahu Vasi-

liju Petrovi}u namesniku bogova~skom tomu slava vo vjeki amin.”

Pri dnu zapisa drugom rukom: „A prestavio se v leto 1797. to stoji tako

na kamenu koj je i danas od desno cerkvi.“1

131

GRA\A

DOCUMENTS

1 Godina smrti igumana Vasilija Petrovi}a. U raspravi Lazara Mirkovi}a, Starine mana-

stira Bogova|e (Spomenik SAN, kw. XCIX. Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 1. Beograd, 1950,63) pi{e za ovaj spomenik „bez oznake ~iji je grob“.

Stani{a Vojinovi}

132

Nepoznati Haxi-Ruvimov prepis zapisa o osniva~u manastira Bogova|e Mardariju

Drugi zapis se odnosi na te{ko stawe u manastiru Bogova|a. U vrhu lista,drugom rukom: „Na ova original nema po~etka, po~em je kwiga izrezana: i to

samo nekoliko re~i.”

Zapis je bez podataka od koga je napisan:

„U tog bio nekatori brat jerom(onah) F(V)ikentij ro`denijem od Erce-

govini i prozivaem od familije ûpi}, i postrigom ot monastira Mora~e,

pri{el zdje u manastir Bogova}u hram s. v. m. Georgija, i bil 26 leta i pre-

stavilsja vi{e pomenutogo leta oktombra 19 ~isla, i po wem ostal jero-

m(onah) Vasilij Petrovi}, i mnogo ot Turkov bjedi preterpjel, ~rez nekogo

brata Sofronija postriènnika Ribni~kog obje{~al smai biv{em ago mo-

nastira Osman Ibraimovi} (stoji: Ibraimagi}) 100 zlatica a{~e i`dene-

{i vi{e pomenutago Vasilija ostav{ago po Vikentija, i toj spaija od

Vasilija vzjal 400 gro{(a) i ostal u manastiru; posle `de pri{el rat i

pogorela vi{e pomenuta obiteq od Turkov. Vo goda 1788. avgusta 14. je-

rom(onah) Vasilij ubeàl u Vru{ku, u manastir Rakovec i tamo bil jako dva

leta, paki vozvratilsja u ovaj m(onasti)r vo Bratstvo i posle diè...“

Tre}i zapis je posledwi put {tampan u kwizi Borivoja Marinkovi}a, apo~iwe: „Sego goda, junija mesjaca 13. ~isla 1791. leta...“

2

êtvrti zapis je poznati spisak kwiga Haxi-Ruvima, i sadrì tridesetosam naslova, koji je posledwi objavio Borivoje Marinkovi}.3 U prepisu izNovakovi}eve ostav{tine spisak ima trideset i ~etiri naslova i zanim-qive dodatke prepisiva~a. Zapis u celini glasi:

„Iz jednoga rukopisa samoru~noga na ~ast perva Tolkovanija na Psaltir

na{ao sam i tako glasi:

Vesno budi, koliko imam kwiga u mojoj biblioteki. To jest, Arhimandri-

ta Haxi Ruvima bogova~kog.

îsla

1. - 2 @itija Ote~eska, po {est meseca

2. - Minej ~eti, na dva toma.

3. - 1 kniga Margarit.

4. - 3 ~asti Tolkovanij Psaltira.

5. - 1 kniga, tolkovano Evangelije (Teofilakta).

6. - 1 kniga Tolkovano Evagelije na cjeli krug Nedeq. I praznicima

7. - Gedeonovi prpovedi

8. - Lestvica Jo(v)anna Lestvi~nika (Gre~. Klimakos)

9. - Tolkovanije Rai~a Arhimand(rita) Nedeq. I prazn. Cjela goda.

10. - Platona Mitropolita Moskovskog i Kalu{kog 5 toma.

11. - Dimitrije Mitropolita Rostovskog 5 ~asti.

12. - Jo(v)ana Damaskina Filosofija (skoro preved(eno) s gre~e(skog) jazika.

Ispisi starina iz manastira Bogova|a...

133

2 Haxi Ruvim, Kwiga druga, Vaqevo 1990, 9-10.3 Isto, 199-201.

13. - @itije i trudi Petra Velikoga Moskovskog 2 toma.

14. - Istorija Persijskoga cara 6 tomov(a).

15. - Platonova Bogoslovija.

16. - Kniga Avve Doroteja.

17. - Ava Makarija Velikog.

18. - @ivotipravlenijeruskihOte~kihsoobrazimauvelikaknigaso~tenijeih.

19. -IstorijaodAdamaivsehcarejGre~eskih,rimskih,ruskih,srbskihiturskih.

20. - Biblija cjela so figurima.

21. - Kniga, Evrema Sirina

22. - Kniga, Hristijansko pou~enije.

23. - Kniga U nedequ Pravoslavija: protiv jeresi.

24. - Kratko pou~enije na srbski jazik.

25. - ûdesa Presvjatija Bogorodici.

26. - ûdesa sv. Nikolaja.

27. - Kniga, O antihrista.

28. - Kratka Biblija: Rai~ev Katikisus.

29. - Kniga Zlata so~inenije.

30. - Istorija Ruska i ot kuda Russi.

31. - Kniga Pou~enije Grigorija Bogoslova.

32. - Kniga Zlatousta 6 slova O svja{~enstve. So grekojelinsk(og) preve-

dena na russki.

33. - Kniga Evrema Sirina.

34. - Kniga Istorija, O drevnih carej rimski i francuski.

Ovo sam nameril napisano u Ivoj

~ast(i) Tolkovanij Psaltira; ko(j)e se poka-

zu(j)e da (j)e isti wegov samorodan (?) rukopis, spored re~i u po~etku vestno bu-

di, koliko imam knig u moj biblioteki to (j)est Arhimandrit Haxi Ruvim

Bogova~ki.

Evo glavni dokaz, koj(i) ovako glasi:

Siju bogo-duhnovenu knigu Tolkovanije otkupi ju Blagosloveni Radovan

Ili} ro`denijem iz sela Nepri~ave; usop{im Pantilej veseli supruga, sinu

Marku, }er Mariji i, po smerti ih vi{ere~enij Radovan priloì im za

spomen sije Tolkovanije Psaltir u manastir Bogova~a pri Arhimandritu

Ruvimu, iguman(u) Vasiliju sego goda 1796.4

Isto i v istoj knigi Ima obraz Prepodobnago Mardarija zalepen pri

korici izraden litografi~eski prosto, za prv put od Ruvima 1793. god.(ine)

a naslov tako glasi: SVJATIJ PREPODOBNI MARDARIJ NOVIJ I@E

VO BOGOVAÎ VELIKIJ ISCJELITQ.

Ah kako (j)e àlno, kad namernost so{~estvu(j)e v oni lica koj to treba

da znadu. Ovo sam ja na{el u 1873. god.(ini) u manastir Bogova|a.”

Stani{a Vojinovi}

134

4 Ovaj zapis o poklonu Radovana Ili}a, posledwi je objavio Borivoje Marinkovi}, ali pre-ma znatno o{te}enom zapisu iz koga se nevidi prezime darodavca, i ostalo {to smo stavilikurzivom (Isto, 185).

Ko je ispisao ova zapise nije poznato. Na na zadwoj strani posledweg lis-ta pi{e:

„Izvodi

N. 1.

Iz Bogova~kog m(anas)t(i)ra: za prepodobnago Otca sv. Mardarije koj je

osnovao i pervoga puta napravio crkov.

Adresa

Kapetanski

Milojko Duwi} (kapetan sreza vaqevskog).

\or|e Kiri} (predsednik suda okr. vaqevskog).

Mirko Sre}kovi} (kapetan sreza tamnavskog, Ub).

U Novakovi}evoj ostavini nema drugih podataka o mogu}em zapisiva~u. Uprepisci koja je sa~uvana u znatnoj meri nema ni pomena. Navedeni zapisinalaze se u Novakovi}evoj ostavini u Arhivi Srbije u Beogradu.5

Ispisi starina iz manastira Bogova|a...

135

5 Stojan Novakovi}, br. 590.

Milorad Radoj~i}

VOJNI^KO GROBQE U OSEÎNI

O mati~nim kwigama

Zna se da su mati~ne kwige javne kwige u koje se upisuju ~iwenice od zna~ajaza fizi~ka lica. Postoje tri osnovne vrste mati~nih kwiga: ro|enih (kr{te-nih), ven~anih i umrlih. U na{im krajevima mati~ne kwige se vode od po~et-ka 1837. godine.

Mati~ne kwige su dragoceni izvor raznovrsnih podataka, pa je jo{ 1968.godine, Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo evidentirao sve crkvenemati~ne kwige koje su se, u to vreme, nalazile u mati~nim slu`bama op{tinai mesnim kancelarijama na podru~ju sada{weg Kolubarskog okruga. Naosnovu Odluke Skup{tine Srbije, iz 1979. godine, one su i zvani~no svrstaneu kategoriju arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja, pa je to zahtevalo posebnemere za{tite, ~uvawa i kori{}ewa te gra|e. Kao takve, mati~ne kwige ro-|enih, starije od 110 godina, i mati~ne kwige ven~anih i umrlih, starije od80 godina, predaju se nadle`nim arhivima, sukcesivno svakih 5 godina.

U periodu od 7. marta 1988. do 18. marta 1999. godine preuzeto je i u depoovog arhiva pohraweno 245 mati~nih i pomo}nih kwiga. Od wih je, u ArhivuVaqevo, obrazovano 19 novih arhivskih fondova. Ve}ina preuzetih crkvenihmati~nih kwiga u ovom Arhivu ve} je mikrofilmovana.

Pored ostalih crkvenih mati~nih kwiga, u Istorijskim arhivu u Vaqevunalazi se i 20 kwiga Hrama Vaznesewa Gospodweg u Ose~ini. Me|u wima je 6kwiga kr{tenih, 5 kwiga ven~anih i 9 kwiga umrlih1. Na{u pa`wu posebnoje privukla Kwiga umrlih ove crkve u Ose~ini, od oktobra 1914. do juna 1916.godine, jer ima obiqe dragocenih podataka. Uz podatake o umrlim i strada-lim ‘iteqima Ose~ine i okolinih mesta, u wu su upisani i podaci za preko500 osoba umrlih u epidemiji pegavog tifusa, pa svedo~i o velikoj raspros-trawenosti te bolesti i na tim prostorima, kao i ogromnim ‘rtvama, o koji-ma se vrlo malo znalo. U woj su i podaci za preko 60 lica umrlih od difeterije,

136

1 Svemir Popovi}, Crkvene mati~ne kwige vaqevskog kraja u Istorijskom arhivu Vaqevo,Glasnik MIAV, br. 33, Vaqevo, 1979, str.171.

ali i vi{e desetina umrlih od: {arlaha, velikih bogiwa, zapalewa plu}a ivelikog ka{qa. Posebno je zanimqivo da se u woj nalaze imena vi{e desetinavojnika iz ovih krajeva poginulih ili umrlih na drugim boji{tima tokomratnih sukoba.

U mno{tvu podataka o stradawima na po~etku Prvog svetskog rata, na{upa`wu privukli su podaci o umrlim u Drugoj poqskoj bolnici Dunavske di-vizije II poziva u Ose~ini2, a sahrawenim na Vojni~kom grobqu u ovoj pod-gorskoj varo{ici. To je zanimqivo iz vi{e razloga, a pre svega {to svedo~io: 1) masovnim stradawima na ovim prostorima; 2) o boravku i aktivnostiove vojne formacije, pa i wene bolnice u ovom kraju; 3) postojawu Vojni~koggrobqa u Ose~ini koje se skoro nigde ne pomiwe. Grobqe ~ak nije zabeleènoni u geodetske karte, pa ni u zemqi{ne kwige koje se vode u Op{tinskoj geo-detskoj upravi u Ose~ini3. S tim u vezi, treba podsetiti da vojni~ka grobqapostoje u jo{ nekim podgorskim selima: Komiri}u, Beloti}u, Peckoj i dru-gim, o kojima se tako|e nedovoqno zna.

Umrli i sahraweni na Vojni~kom grobqu Ose~ini

Mati~ne kwige umrlih Crkve ose~anske, Hrama Svetog Vaznesewa Hris-tovog, od oktobra 1914. do juna 1916. godine, a koje se odnose na umrle u Drugojpoqskoj bolnici Drinske divizije II poziva u Ose~ini, i sahrawene na Voj-ni~kom grobqu u Ose~ini, pruàju slede}e podatke:

1. Zikopulos dr Aleksandar iz Ni{a, lekar II pukovske bolnice Dunavskedivizije II poziva, star 40 godina. Ro|en je i ‘iveo u Ni{u. Umro je od tifusa2. februara 1915. godine u Ose~ini, br. 2574.

2. Petrovi} Jelena, k}i Vladimira Petrovi}a iz Ose~ine, stara 35. godi-na, udova, umrla je 3. marta 1915. godine u Ose~ini od tifusa, br. 431.

3. Popovi} Vladimir, ro|en 21. januara 1880. godine u Ose~ini, zemqora-dnik, star 36. godina, u braku 11. godina, umro od zadobijenih rana na Kostaj-niku 13. oktobra 1914. godine u Ose~ini, br. 483.

4. Jankovi}-Vasiqevi} Krstivoj, ro|en 21. 03. 1881. godine u Brata~i}u,srez podgorski, okrug vaqevski, oèwen, u braku 6 godina, redov I ~ete I ba-taqona I pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca 21. januara 1915. godine,br. 665.

5. Markovi} Miladin, zemqoradnik iz Livadica, srez moravski, okrugpoàreva~ki, redov I ~ete I bataqona VIII puka II poziva, umro u Ose~ini 11.januara 1915. godine, br. 838.5

Vojni~ko grobqe u Ose~ini

137

2 Odnosno Vojnoj bolnici u Ose~ini kako se tada govorilo.3 Kazivawe direktora Op{tinske geodetske uprave u Ose~ini 13. maja 2003. godine.4 Radi se o rednom broju upisa u mati~nu kwigu na strani 57.5 Zavedni pod rednim brojevima od 838. do 925. upisani su u mati~nu kwigu na stranama od

129. do 140.

6. Vaqarevi} Vlastimir, zemqoradnik iz Kru{evca, srez kru{eva~ki, re-dov III ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka umro od pegavca u Ose~ini 11.januara 1915. godine, br. 839.

7. Petrovi} Aleksandar, zemqoradnik iz Ranilovi}a, srez kosmajski,okrug beogradski umro od pegavca u Ose~ini 15. januara 1915. godine, br. 840

8. Radojkovi} Mihailo, zemqoradnik iz Velikog Laola6, umro od pegavcau Ose~ini, 15. januara 1915. godine, br. 841.

9. Ne{i} Radosav, zemqoradnik iz Cerja, srez goluba~ki, borac III ~ete I

bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 17. janu-ara 1915. godine, br. 842.

10. Ga~i} Obrad, zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrug smederev-ski, redov III ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~i-ni 17. januara 1915. godine, br. 843.

11. Jankovi} Milo{, zemqoradnik iz Ven~ana, srez kolubarski okrug be-ogradski, pripadnik II ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva umrood pegavca 17. januara 1915. godine, br. 844.

12. Petronijevi} \or|e, zemqoradnik iz sela Bele vode, srez rasinski,okrug kru{eva~ki, redov IV ~ete II bataqona Kru{eva~kih kombinovanihtrupa, umro od pegavca 17. januara 1915. godine, br. 845.

13. Jankovi} Stoji}, zemqoradnik iz ê{qevih Bara, srez ramski, okrugpoàreva~ki, redov II ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro uOse~ini..., br. 846.

14. Markovi} Stevan, zemqoradnik iz Turije, srez zvi{ki, okrug poàre-va~ki, redov III ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka, umro od pegavca u Ose-~ini 15. januara 1915. godine, br. 847.

15. Nedeqkovi} \ura|, zemqoradnik iz Guberevca, srez kosmajski, okrugbeogradski redov Pekarske ~ete Dunavske divizije II poziva, umro od od pe-gavca 15. januara 1915. godine, br. 848.

16. Radoji~i} Radoje, zemqoradnik iz Pudaraca, srez gro~anski, okrug be-ogradski, redov III ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka, umro od pegavca uOse~ini 19. januara 1915. godine, br. 849.

17. Nedeqkovi} Milorad, zemqoradnik iz Trbu{nice, srez kolubarski,okrug beogradski, redov IV ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka Ipoziva,umro od pegavca u Ose~ini... br. 850

18. Marjanovi} Ilija, zemqoradnik iz Viteèva, srez resavski, okrug mo-ravski, redov II ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pe-gavca u Ose~ini 18. januara 1915. godine, br. 851

19. Mari~i} Aleksandar, zemqoradnik iz Selevca, srez jaseni~ki, okrugasmederevskog, podnarednik u poqskoj bolnici Dunavske divizije II poziva,umro u Ose~ini...., br. 852.

Milorad Radoj~i}

138

6 Op{tina Petrovac na Mlavi.

20. Lazarevi} @arko iz Beograda, blagajnik u Dunavskoj diviziji II pozi-va umro od pegavca u Ose~ini 19. januara 1915. godine, br.853.

21. Kitani} Dragomir, zemqoradnik iz Baba, srez kosmajski, okrug beo-gradski, redov IV ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pe-gavca u Ose~ini 19. januara 1915. godine, br. 854.

22. Nikoli} @ivojin, zemqoradnik iz Simonovi}a, srez takovski, okrugrudni~ki, redov II ~ete III bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro uOse~ini 20. januara 1915. godine, br. 855.

23. Markovi} Milo{, zemqoradnik iz Ven~ana, srez kolubarski, okrugbeogradski, redov III ~ete III bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro jeod pegavca u Ose~ini 20. januara 1915. godine, br. 856.

24. Ivanovi} R. Milan, zemqoradnik iz Lozovika, srez ora{a~ki, okrugsmederevski, redov I ~ete III batoqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 20. januara 1915. godine, br. 857.

25. Radivojevi} Vojislav, zemqoradnik iz Zelenike, srez goluba~ki, okrugpoàreva~ki, redov II ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca 20. januara 1915. godine, br. 858.

26. Mi}i} Branko zemqoradnik iz Budi{i}a, srez ra|evski, okruga po-driwskog, redov I ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umro od pe-gavca u Ose~ini 12. januara 1915. godine, br. 859.

27. Miladinovi} Vladimir, ne zna se odakle je, redov V ~ete I bataqonaKru{eva~kih kombinovanih trupa, umro od pegavca u Ose~ini 12. januara1915. godine, br. 860

28. Petrovi} Filip, zemqoradnik iz Zabr|a, srez mlavski, okrug poàre-va~ki, redov V ~ete II bataqona Kombinovanih kru{eva~kih trupa umro uOse~ini 12. januara 1915. godine, br. 861.

29. Trifunovi} Lazar iz Lipni~kog [ora, srez jadranski, okrug po-driwski, ‘iveo 28 godine umro u Ose~ini od pegavca 31. decembra 1915. godi-ne, 862.

30. Mijailovi} Marko, zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski,okrug smederevski, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka, umro odpegavca u Ose~ini 8. januara 1915. godine, br. 863.

31. Mirkovi} Stanoje, zemqoradnik iz ]irikovca, srez i okrug poàre-va~ki, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka, umro od pegavca 5. janu-ara 1915. godine, br. 864.

32. Pavlovi} Milovan, zemqoradnik iz Begove Le{nice, srez jadranskiokrug podriwski, umro od pegavca u Ose~ini 21. januara 1915. godine, br. 865.

33. \or|evi} @ivko, zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski okrugsmederevski, redov IV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrou Ose~ini 21. januara 1915. godine, br. 866.

34. Markovi} Milivoj, zemqoradnik iz Du~ine, srez kosmajski, okrug be-ogradski, redov I ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva umro od pe-gavca u Ose~ini 21. januara 1915. godine, br. 867.


139

35. \or|evi} Milosav zemqoradnik iz Male Krsne, srez podunavski,okrug smederevski, redov II ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva,umro u Ose~ini 21. januara 1915. godine, br. 868.

36. Savi} Vuka{in, zemqoradnik iz Rusn(t)ova, srez i okrug ni{ki, redovIV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~i-ni 5. januara 1915. godine, br. 869.

37. Bo{kovi} Veqko, zemqoradnik iz Gro{nice, srez gro{ni~ki (?),okrug kragujeva~ki, narednik III ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka II pozi-va, umro od pegavca u Ose~ini 5. januara 1915. godine, br. 870.

38. Rankovi} Milorad, zemqoradnik iz Vreoca, srez kolubarski, okrugbeogradski, redov I ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro uOse~ini 21. januara 1915. godine, br. 871.

39. Jankovi} Dragomir, zemqoradnik iz Katrge, srez qubi}ki, okrug ru-dni~ki, redov IV ~ete III bataqona X pe{adijskog puka III poziva, umro u Ose-~ini 6. januara 1915. godine, 872.

40. Ili} Milenko, zemqoradnik iz Aleksandrovca, srez moravski, okrugpoàreva~ki, redov I ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umroje od pegavca u Ose~ini, 7. januara 1915. godine, br. 873.

41. \oki} Stanbol zemqoradnik iz Rafune, srez jablani~ki, okrug vraw-ski, redov I ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavcau Ose~ini 7. januara 1915. godine, br. 874.

42. Uro{evi} Mijailo, zemqoradnik iz Drlupe, srez kosmajski, okrug be-ogradski, redov I ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka, umro od pegavca uOse~ini 7. januara 1915. godine, br. 875.

43. Trifunovi} Miladin, zemqoradnik iz Dobriwe, srez mlavski, okrugpoàreva~ki, redov I ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro odpegavca u Ose~ini 5. januara 1915. godine, br. 876.

44. \or|evi} Miloje, zemqoradnik iz sela Lipe, srez podunavski, okrugsmederevski, redov II ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro uOse~ini, br. 877.

45. Mitrovi} @ivojka, k}i Save Mitrovi}a, zemqoradnika iz Radaqa,srez ra|evski, okrug podriwski, izbeglica, stara 15 godina, umrla od pegav-ca u Ose~ini 6. januara 1915. godine, br. 878.

46. Antonijevi} Jovan, zemqoradnik iz Trbu{nice, srez jadranski, okrugpodriwski, star 16 godina, izbeglica, umro od pegavca u Ose~ini 20. januara1915. godine, br. 879.

47. Bogdanovi} Svetozar, zemqoradnik iz Maruqevaca, srez i okrug poà-reva~ki, redov VI eskadrona Kowi~kog diviziona Dunavske divizije, umrood pegavca u Ose~ini 28. decembra 1914. godine, br. 880.

48. @ivanovi} Radojka, k}i Milorada @ivanovi}a, zemqoradnika iz Ka-menice, srez jadranski, okrug podriwski, stara 11. godina, umrla od pegavcau Ose~ini 29. decembra 1914. godine, br. 881.

Milorad Radoj~i}

140

49. Rudni~ki Stanija, zemqoradnik iz ôke{ine, srez jadranski, okrugpodriwski, izbeglica, umrla od pegavca u Ose~ini 29. novembra 1914. godi-ne, br. 882.

50. Petkovi} Lazar, zemqoradnik iz Bawana, srez i okrug skopqanski,komorxija III prekobrojnog pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose-~ini 6. januara 1915. godine, br. 883.

51. Igwatovi} @ivan, zemqoradnik iz Culina, srez ra|evski, okrug po-driwski, redov IV ~ete IV bataqona VI prekobrojnog pe{adijskog puka i po-ziva, umro od pegavca u Ose~ini 6. januara 1915. godine, br. 884.

52. Mi}ovi} Pavle iz Vaqeva, ne zna se {ta je po zanimawu, borac IV ~eteI bataqona V pe{adijskog puka III poziva, umro od pegavca u Ose~ini 20. de-cembra 1914. godine, br. 885.

53. Vu~eti} Milan, zemqoradnik iz Vrbi}a, srez ra|evski, okrug po-driwski, redov II ~ete I bataqona V pe{adijskog puka III poziva umro od pe-gavca u Ose~ini 20. decembra 1914. godine, br. 886.

54. Jankovi} \or|e, zemqoradnik iz Staw~eva, srez mlavski okrug poà-reva~ki, redov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka I poziva umro u bol-nici 15. decembra 1914. godine u Ose~ini, br. 887.

55. Dimitrijevi} Milivoj, zemqoradnik iz Korenite, srez jadranski,okrug podriwski, redov Posledwe odbrane Dunavske divizije umro od pegav-ca u Ose~ini 27. decembra 1914. godine, br. 888.

56. Stojkovi} Lazar, zemqoradnik iz sela Lipe, srez podunavski, okrugsmederevski, redov II ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 27. decembra 1914. godine, br. 889.

57. Bogdanovi} Savo, zemqoradnik iz Batovca, redov – komorxija II

poqske bolnice Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 28.decembra 1914. godine, br. 890.

58. Cerovi} Rista, zemqoradnik iz Mal~inova, srez dobra~ki okrug to-pli~ki, podnarednik IV ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, um-ro od pegavca u Ose~ini 28. decembra 1914. godine, br. 891.

59. Ili} Milutin iz Beograda, ne zna se {ta je po zanimawu, podnarednikI ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini13. januara 1915. godine, br. 892.

60. Stankovi} Milorad, zemqopradnik iz Raqe, srez podunavski okrugsmederevski, redov I ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 13. januara 1915. godine, br. 893.

61. Mladenovi} Qubomir, zemqoradnik iz Velikog Sela, srez i okrugpoàreva~ki, redov IV ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 13. januara 1915. godine, br. 894.

62. Petrovi} Dragutin, zemqoradnik iz @drela, srez mlavski okrugpoàreva~ki, redov III ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro odpegavca u Ose~ini 4. januara 1915. godine, br. 895.


141

63. Korunovi} Petar, zemqoradnik iz Krepoqina, srez homoqski okrugpoàreva~ki, redov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umrood pegavca u Ose~ini 3. januara 1915. godine, br. 896.

64. Stevanovi} Mijailo, zemqoradnik iz Oreovice, srez moravski okrugpoàreva~ki, redov – bolni~ar II poqske bolnice Dunavske divizije II pozi-va, umro od pegavca 2 januara 1915. godine, br. 897.

65. Markovi} Radosav, zemqoradnik iz Ku{iqeva, srez moravski, okrugpoàreva~ki, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umrood pegavca u Ose~ini 17. decembra 1914. godine, br. 898.

66. Markovi} Joka, zemqoradnik iz Le{nice, srez jadranski, okrug po-driwski, izbeglica, umro od pegavca u Ose~ini 28. decembra 1914. godine, br.899.

67. Ga~evi} Gospava, zemqoradnik iz Selenca, srez azbukova~ki, okrugpodriwski, izbeglica, umrla od tifusa u Ose~ini 24. decembra 1914. godine,br. 900.

68. @ivkovi} Stojadin, (ne zna se odakle je), redov IV ~ete IV bataqona IX

pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 1. januara 1915. godi-ne, br. 901.

69. Kalinovi} Dimitrije, zemqoradnik iz Brestova, srez resavski, okrugmoravski, redov – komorxija X (prvobitno pisalo II ) pe{adijskog puka III

poziva, umro od pegavca u Ose~ini 13. januara 1915. godine, br.902.70. Gazibari} Miodrag iz Jagodine, okrug moravski, redov – vojni po{tar

Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara 1915. godi-ne, br. 603.

71. Maksimovi} @ivko, zemqoradnik iz Vr~ina, srez gro~anski, okrugbeogradski, kaplar I ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro odpegavca u Ose~ini 8. januara 1915. godine, br. 604.

72. @ivkovi} Petronije, zemqoradnik iz Velikog Popovca, srez mlavski,okrug poàreva~ki, redov III ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva,umro od pegavca 20. januara 1915. godine, br. 905.

73. Brki} Pavle, zemqoradnik iz Glu{aca, srez ma~vanski, okrug po-driwski, redov Posledwe odbrane Drinske divizije na slu`bi pri Zav-la~koj vojnoj stanici, umro od pegavca u Ose~ini 21. januara 1915. godine, br.906.

74. Markovi} Blagoje, zemqoradnik iz Dobre, srez goluba~ki, okrugpoàreva~ki, podnarednik u I ~eti III bataqona IX pe{adijskog puka II pozi-va, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara 1915. godine, br. 907.

75. Staleti} Stevan, zemqoradnik iz \ovdina, srez mlavski, okrug poà-reva~ki, redov I ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pe-gavca u Ose~ini 9. januara 1915. godine, br. 908.

76. Ili} Kostantin, zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski, okrugsmederevski, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 9. januara 1915. godine, br. 909.

Milorad Radoj~i}

142

77. Milenkovi} @ivojin, zemqoradnik iz Saraoraca, srez ora{a~ki,okrug smederevski, redov IV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara 1915. godine, br. 910.

78. Simeunovi} \ura|, zemqoradnik iz Du~ine, srez kosmajski, okrug beo-gradski, redov II ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka, umro je od pegavca 9.januara 1915. godine u Ose~ini, br. 911.

79. Gavrilovi} @ivota, zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrugsmederevski, redov II Krupove baterije, umro od pegavca u Ose~ini 25. decem-bra 1914. godine, br. 912.

80. Vasiqevi} \uka, k}i Milovana Vasiqevi}a, zemqoradnika iz Zaja~e,srez jadranski, okrug podriwski, izbeglica, umrla od pegavca u Ose~ini 8.januara 1915. godine, br. 913.

81. Ili} Vladimir, zemqoradnik iz Velike Krsne, srez jaseni~ki, okrugsmederevski, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 8. januara1915. godine, br. 914.

82. ôrbani} Petar, zemqoradnik iz Laznice, srez homoqski, okrugpoàreva~ki, redov I ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro odpegavca u Ose~ini 8. januara 1915. godine, br. 915

83. Stan~i} @ivomir, zemqoradnik iz Darosave, srez kolubarski, okrugbeogradski, redov II ~ete III bataqona V pe{adijskog puka I poziva, umro odpegavca u Ose~ini 31. decembra 1914. godine, br. 916.

84. Sovreni} Ak. Savka7, zemqoradnik iz Borine, srez ra|evski, okrug po-

driwski, umrla od pegavca u Ose~ini 12. januara 1915. godine, br. 917.85. Spasi} Nikola, zemqoradnik iz Lu~ice, srez i okrug poàreva~ki,

redov V ~ete II bataqona Kru{eva~kih kombinovanih trupa, umro od pegavcau Ose~ini 7. januara 1915. godine, br. 918.

86. Veqkovi} Vasilije, zemqoradnik iz Batovca, srez i okrug poàre-va~ki, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka, umro je od pegavca uOse~ini 20. januara 1915. godine, red. br. 919.

87. Jovanovi} Dimitrije, zemqoradnik iz Me|ulu`ja, srez kosmajski,okrug beogradski, redov Pekarske ~ete Dunavske divizije II poziva, umro je uOse~ini 20. januara 1915. godine, red. br. 920.

88. Jovi} An|elko, zemqoradnik iz Dvori{ta, srez goluba~ki, okrugpoàreva~ki, redov II ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 25. decembra 1914. godine, br. 921.

89. Nikoli} Stanojlo, zemqoradnik iz Trnov~e, srez mlavski, okrugpoàreva~ki, redov V ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umrood pegavca u Ose~ini 23. decembra 1914. godine, br. 922.

90. Mati} Milan, zemqoradnik iz Berana, srez i okrug poàreva~ki, re-dov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umro od pegavca u Ose-~ini 22. decembra 1914. godine, br. 923.


143

7 Bila dva puta upisana pod rednim brojem 917 i 69, pa je u ovom radu drugi put izostavqena.

91. Brankovi} Milan, zemqoradnik iz Golupca, srez goluba~ki, okrugpoàreva~ki, redov – komorxija IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pe-gavca u Ose~ini 22. decembra 1914. godine, br. 924.

92. Raki} \ura|, zemqoradnik iz Vla{ke, srez kosmajski, okrug beograd-ski, redov II ~ete I bataqona XVIII pe{adijskog puka I poziva, umro od rana uOse~ini 4. septembra 1914. godine, br. 925.8

93. Ili} Najdan, zemqoradnik iz Vasiqa, srez zaglavski, okrug topli~ki,redov II ~ete I bataqona III puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose-~ini 4. septembra 1914. godine, br. 44.9

94. @ivkovi} Zlatko, zemqoradnik iz Mrve{a, srez jablani~ki, okrugvrawski, redov IV ~ete III bataqona II pe{adijskog puka II poziva, umro od za-dobijenih povreda u Ose~ini 4. septembra 1914. godine, br. 45.

95. Mickovi} Jordan, zemqoradnik iz Kru{evqa, srez kru{evski, okrugbitoqski, redov IV ~ete I bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro odzadobijenih povreda u Ose~ini 6. septembra 1914. godine, br. 46.

96. Vasi} Dragutin, zemqoradnik iz Tabanovi}a, srez ma~vanski, okrugpodriwski, redov III ~ete IV bataqona VI pe{adijskog puka I poziva, umro odzadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra 1914. godine, br. 47.

97. Jankovi} Filip, zemqoradnik iz Radenkovi}a, srez ma~vanski, okrugpodriwski, redov Operativnog ubojnog slagali{ta II poziva, umro od zado-bijenih povreda u Ose~ini 10. oktobra 1914. godine, br.48.

98. Vasi} Milivoj, zemqoradnik iz Jabu~ja, srez tamnavski, okrug vaqev-ski, redov – vozar III poziva, umro u Ose~ini 10. oktobra 1914. godine10, br. 49.

99. Vu~i}evi} Bogoqub, zemqoradnik iz sela Stubo, srez i okrug vaqev-ski, redov III ~ete II bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro od rana uOse~ini 10. oktobra 1914. godine, br. 50.

100. Zlatanovi} Ivko, zemqoradnik iz Jarebica, srez jadranski, okrugporiwski, redov III ~ete II bataqona VI pe{adijskog puka I poziva, umro odzadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra 1914. godine, br. 51.

101. Jovanovi} Milosav, zemqoradnik iz Sibnice, srez i okrug moravski,kaplar II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od zadobije-nih povreda u Ose~ini 9. oktobra 1914. godine, br. 52.

102. Crepuqarevi} Zaharija, zemqoradnik iz Semegweva, srez zlatibor-ski, okrug uì~ki, redov II ~ete II bataqona IV pe{adijskog puka II poziva,umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra 1914. godine, br. 53.

Milorad Radoj~i}

144

8 Dana 1/14. januara 1920. godine sve{tenik Vlad. Z. Proti} zabeleìo je i ovo: " Usled ra-tnih prilika i zaraznih bolesti, a i zbog oskudice u sve{tenicima nije bilo mogu}e po re-du opojavati niti pak po redu umirawa zavesti u ovu kwigu. Umirawe je bilo suvi{e velikoa i zbog odstupawa na{e vojske umrli od rednog broja 545. do 925. zapisani su u ovu kwigutek posle oslobo|ewa Otaxbine i zapisa ih paroh ose~inski Vlad. Z. Proti} u toku 1919.godine".

9 Zapisani od rednog broja 44. do 69. upisani su u mati~nu kwigu na stranama od 146 do 149.10 Uzrok smrti nije upisan.

103. Nikoli} Milivoj, zemqoradnik iz Gorobiqa, srez poè{ki, okruguì~ki, redov IV ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva , umro odzadobijenih povreda u Ose~ini, 9. oktobra 1910. godine, br. 54.

104. Andri} Dobrosav, (ne zna se odakle), redov II ~ete II bataqona XVII pe-{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra1914. godine, br. 55.

105. Vesi} Miqko, zemqoradnik iz Karana, srez i okrug uì~ki, redov IV

~ete I bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povredau Ose~ini 9. oktobra 1914. godine, br. 56.

106. Milo{evi} Milinko, zemqoradnik iz Stepojevca, srez kolubarski,okrug beogradski, redov Pekarske ~ete Kombinovane divizije, umro u Ose~i-ni 11. oktobra 1914. godine, br. 57.

107. Vilini} @ivan, zemqoradnik iz Le{nice, srez jadranski, okrug po-driwski, redov II ~ete III bataqona VI pe{adijskog puka I poziva umro u Ose-~ini 12. oktobra 1914. godine, br. 58.

108. Kneèvi} Velimir, zemqoradnik iz Petke, srez kolubarski, okrugbeogradski, redov IV ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva umrood zadobijenih povreda u Ose~ini 7. januara 1915. godine, br. 59.

109. Radosavqevi} Jevrem, zemqoradnik iz Pauna, srez kolubarski, okrugvaqevski, redov pri {tabu Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca uOse~ini 7. januara 1915. godine, br. 60.

110. Papi} Vojislav, zemqoradnik iz Kova~evca, srez jaseni~ki, okrugsmederevski, redov – komorxija VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegav-ca u Ose~ini 7. januara 1915. godine, br. 61.

111. Viti} Mijailo, zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrug sme-derevski, redov III ~ete II poziva VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od pe-gavca u Ose~ini 29. januara 1915. godine, br. 62.

112. Mileti} Vladimir, zemqoradnik iz Resnika, srez vra~arski, okrugbeogradski, kaplar III ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umrood pegavca u Ose~ini 25. januara 1915. godine, br. 63.

113. Milovanovi} Jovan iz Kora}ice, srez kosmajski, okrug beogradski,redov pri {tabu Dunavske divizije, umro od pegavca u Ose~ini 25. januara1915. godine, br. 64.

114. Trifunovi} Dragomir, zemqoradnik iz Borka, srez posavski, okrugbeogradski, redov IV ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umrood pegavca u Ose~ini 25. januara 1915. godine, br. 65.

115. Stankovi} Milan, zemqoradnik iz Senaje, srez gro~anski, okrug be-ogardski, redov III ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro odpegavca u Ose~ini 27. januara 1915. godine, br. 66.

116. Duwi} Aleksandar, zemqoradnik iz Velike Krsne, srez jaseni~ki,okrug smederevski, redov III ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka I poziva,umro od pegavca u Ose~ini 27. januara 1915. godine, br. 67.


145

117. Martinovi} Milo{, zemqoradnik iz [opi}a, srez kolubarski,okrug beogradski, redov I ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, um-ro u Ose~ini 21. februara 1915. godine, br. 6811.

118. Mi{kovi} Mihailo iz Metkovi}a, srez ma~vanski, okrug po-driwski, redov IV ~ete IV bataqona VI pe{adijskog puka, umro je u Ose~ini3. oktobra 1914. godine od zadobijenih povreda, br. 1.

119. An|elkovi} Luka, (ne zna se odakle je a nema ni podataka kojoj je jedi-nici pripadao), umro je od zadobijenih povreda u Ose~ini 3. avgusta 1914. go-dine, br. 2.

120. Vuka{inovi} Svetislav, (ne zna se odakle je, niti se zna kojoj je jedi-nici pripadao), umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 4. avgusta 1914. go-dine, br. 3.

121. Jawi} Vojin, zemqoradnik iz Prodora (verovatno Prwavora), srezkolubarski, okrug vaqevski, ne zna se kojoj je jedinici pripadao, umro od za-dobijenih povreda u Ose~ini 4. avgusta 1914. godine, br. 4.

Dvojica poznatih Ni{lija

Me|u nastradalima i sahrawenim u Vojni~kom grobqu u Ose~ini, verova-tno ima vi{e poznatih i zanimqivih li~nosti. Mi za sada znamo za dvojicu.Indikativno je da su oba u nekom periodu svoga ‘ivota bila vezana za Ni{ apreminuli su u januaru 1915. godine. Po{to se radi o poznatim li~nostimaukratko }emo ih predstaviti.

Prvi je dr Aleksandar Zikopulos ro|en 1870. godine u Papingenu, srez Za-gorija, okrug Jawina, u gr~kom Epiru. Zavr{io je osnovnu {kolu, gimnazijui maturu u Jawini a studije na Medicinskom fakultetu u Atini. Po zavr{e-nim studijama oti{ao je u Francusku i oko tri godine radio po pariskimbolnicama. Iz Pariza do{ao je u Ni{ i radio u ovom gradu. Otuda je upu}enna rad u sanitetsku slu`bu u Drugoj poqskoj bolnici Dunavske divizije II

poziva. Tu se zarazio od pegavca i umro 2/ 3 januara 1915. godine.12

Drugi je popularni karakterni glumac, odli~an peva~ i scenarista @arko

Lazarevi}, ro|en 7. januara 1885. godine u Ni{u. Zavr{io je dva razreda gim-nazije u Ni{u i Vojno-zanatlijsku {kolu u Kragujevcu. Igrao je u mnogim po-zori{tima i putuju}im pozori{nim grupama. Veoma uspe{no tuma~io jemnoge dramske i karakterne uloge. Uz to bio je nadareni pesnik i autor dve za-paène zbirke pesama. Na ‘alost zbog preteranog konzumirawa alkohola nijeuspeo da iskaè svoj celokupni rasko{ni talenat. Oboleo je od pegavog tifusai umro 19. januara 1915. godine u vojnoj bolnici u Ose~ini, gde je i sahrawen.

Milorad Radoj~i}

146

11 U napomeni od 1. januara 1921. godine paroh ose~inski Vlad. Z. Proti} pi{e: "Umrlog zapi-sanog pod brojme 926 za 1915. godinu. Kao i umrle zapiasne pod br. 44-69 zapisne u 1916. go-dini u kwizi umrlih naknadno je upisao paroh ose~inski Vlad. Z. Proti}, jer ih je na{aozapiasne u jednom spisku Suda op{tine ose~inske".

12 Vojislav M. Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima1912-1918. godine, Beograd, 1922.

Autori ovih zapisa

U mati~noj kwizi stoji i zabele{ka da je opelo uglavnom vr{io sve{te-nik Zarija Proti} a da umrli nisu ispovedani i pri~e{}ivani. Ovaj sve{te-nik je vodio i evidenciju o stradalima, bilo da je umrle odmah upisivao umati~ne kwige ili da ih je prvo unosio u pomo}ne evidencije, a potom ih pre-pisao wegov sin Vladimir Z. Proti}, tako|e, sve{tenik. Zahvaquju}i wiho-vom predanom radu, sa~uvani su nam i ovi zapisi u mati~nim kwigama, pazasluùju da se o wima ne{to vi{e kaè..

Zaharije Proti}, ili Zarija, kako su qudi obi~no govorili, ro|en je 4. av-gusta 1853. godine u Gorwoj Bukovici kod Qubovije, od majke Kosane i ocaVasilija Proti}a, poznatog bukovi~kog paroha. Poti~e iz poznate azbuko-va~ke porodice koja je iznedrila vi{e sve{tenika i drugih znamenitihli~nosti. Osnovnu {kolu u~io je u Qubovi|i i Uìcu, gde je zavr{io i dvarazreda realke. Tre}i i ~etvrti razred gimnazije i Bogosloviju zavr{io je uBeogradu 1875. godine. Ve} 5. oktobra iste godine, sklopio je brak sa Smiq-kom, k}erkom Petrije i Andrije Popovi}a, paroha lopatawskog. Dvadesetakdana kasnije, postao je |akon stricu Kosti Proti}u u Beogradu.

Od 27. avgusta 1879. godine bio je sve{tenik u Lopatwu i Ose~ini. Poredrada na duhovnom poqu, aktivno je u~estvovao i u dru{tvenom ‘ivotu svojesredine: osnovao je prvu zemqoradni~ku zadrugu u Lopatwu, organizovao os-nivawe prve {kole u tom selu, nabavio zvona za crkvu u Ose~ini, itd.

Aktivno je u~estvovao u prvom i drugom srpsko-turskom ratu kao vojnisve{tenik. Od 8. marta 1916. do oktobra 1918. godine, Zarija je bio interni-ran u Neìder (Ma|arska). Po oslobo|ewu vratio se u domovinu i nastavioslu`bu. Umro je 19. maja 1929. godine.

U braku sa Smiqkom imao je sinove Vladimira, sve{tenika, i Dragoqu-ba, inspektora Ministarstva saobra}aja. Zarijin ro|eni brat bio je GrujicaProti}, poznati u~iteq u Ose~ini i okolini. Gruji~in sin Dragomir bio jeaktivni poru~nik srpske vojske i komitski (~etni~ki) vojvoda, a poginuo je uborbi za oslobo|ewe ju`ne Srbije i Makedonije na êlopeku.13 Bio je poznatkao istaknuta li~nost i nacionalni radnik u svom kraju.

Podatke koje je uglavnom prikupio Zarija Proti}, u mati~nu kwigu zapi-sao je wegov sin Vladimir Z. Proti}, ro|en 1. januara 1877. godine u GorwojBukovici. Posle zavr{ene osnovne {kole i niè gimnazije [apcu i petograzreda u Vaqevu, upisao je i zavr{io Bogosloviju. Bio je oèwen Katomk}erkom Pante Vukovi}a, trgovca i narodnog poslanika iz Stanine Reke kodVaqeva.U Prvom svetskom ratu najpre je u~estvovao kao vojni sve{tenik III

prekobrojnog puka Drinske divizije I poziva a potom Pontonirskog poluba-taqona Vardarske divizije, odnosno Jugoslovenske divizije. Umro je 13. av-gusta 1931. godine. S tim u vezi, vredno je napomenuti da je Vladimir Z.Proti} sve ove podatke ispisao skoro kaligrafskim rukopisom. Ne samo da


147

13 "Glas crkve", [abac za 1929. godinu strane od 113. do 115. i od 145. do 153.

se trudio da sve te podatke lepo i ~itko ispi{e ve} se i svojski angaòvao dasva ta slova imaju lep izgled u ~emu je, bez dileme, potpuno uspeo.

Dunavske divizije II poziva i wena bolnica

Na po~etku Prvog svetskog rata Dunavska divizija II poziva14 u svom sas-tavu imala je: kowi~ki divizion, osmi i deveti puk II poziva, poqski ar-tiqerijski divizon i pionirski polubataqon. Tako su tada wen sastavsa~iwavila: 2 eskadrona, 8 bataqona i 12 topova. Komandant ove divizije uto vreme bio je general{tabni pukovnik Milo{ Vasi}15 a na~elnik {tabamajor Milutin M. Uskokovi}16. Uglavnom je bila u sastavu Prve armije.

Za vreme borbi na Ceru ona je bila na frontu Beograd, odnosno Grocka –Golubac. Tih dana dobila je nare|ewe da krene u pomo} II armiji. Nepreki-dno je mar{evala pravcem Poàrevac – Raqa – Obrenovac – Vaqevo – Pecka– Bela Crkva – Mramor. Ve} 12. septembra 1914. godine imala je zadatak da za-uzme Mramor i uhvati vezu desno sa odredom pukovnika Mi{i}a na Miluti-novom grobu a levo na Ra`wu sa Qubovijskim odredom, {to je i u~inila.Posle toga uspe{no je kontrolisala pravac Milutinov grob – Mramor.

Tih dana dobila je nare|ewe da krene u pomo} II armiji, a 14. septembraponovo je u{la u sastav I armije17, koja je imala zadatak da se prikupi kod Pe-cke i dejstvuje u bok i pozadinu neprijateqa u pravcu Krupwa, odnosno Zav-lake. Sutradan je veoma uspe{no dejstvovala na poloàju Ravno brdo ali isama trpela je velike gubitke. Samo II bataqon IX puka izgubio je 5 oficira i450 vojnika. U toku 15 avgusta 1914. godine {tab Tre}e armije iz Vaqeva pre-mestio se u selo Ose~inu.18 Sedamnaestog septembra 1914. godine u 15 ~asovakrenula je iz Pecke, da poja~a III armiju, jer je bio ugroèn putni pravac Pe-cka – Ose~ina – Vaqevo.

Posebno zapaènu ulogu Dunavska divizija II poziva imala u borbama zaMa~kov kamen, koje su vo|ene od 14. do 22. septembra 1914. godine. Uspela je daosvoji kote 784 i 771, koja je sa Rujevskim rudnicima, bio solidan oslonac zaprelazak u napad na poloàju Ko{utwa stopa – Ma~kov kamen – Perunika{ume. Na taj na~in otvorena je i mogu}nost za redovnije snabdevawe. Ve} 19.septembra ujutro po ki{i i magli krenula je u odlu~uju}i napad na Ma~kovkamen. U toj borbi ova jedinica imala je 11.490 qudi, me|u kojima je bilo idosta stare{ina.19.

Milorad Radoj~i}

148

14 Ponegde se pojavquje i pod imenom Brani~evski odred ili u sastavu sa jo{ nekim jedinici-ma ~ini taj odred.

15 Dok je Dunavskom divizijom I poziva na po~etku Prvog svetskog rata komandovao popular-ni pukovnik Milivoje An|elkovi} Kajafa.

16 \or|e Luki}: Bitka na Drini 1914. godine, Beograd,1966, str. 440-441.17 îji je {tab bio u Zavlaci kod Krupwa.18 Dr \or|e Kneèvi}: Krupaw i Ra|evina u Prvom svetskom ratu, u kwizi „Ra|evina u pro-

[losti“, Beograd, 1986, str. 427.19 \or|e Luki}: Bitka na Drini 1914. godine, Beograd,1966, str. 68.

U jesen 1914. godine, Tre}a na{a armija u{la je u Ose~inu i zauzela po-loàj na vencu planine Vla{i} iznad varo{ice.U Ose~ini bio je {tab Tre-}e armije a ona je bila tada puna izbeglica sa raznih strana, iz Podriwanajvi{e. Vojska je {irila tifus a `rtve su bile svakodnevne.20

Nakon toga i Dunavska sivizija II poziva, poput ostalih jedinica, povla-~ila se pred daleko brojnijim i tehni~ki nadmo}nijim protivnikom. Sedmogdecembra 1914. godine izbila je na planinu Maqen i presekla put Vaqevo –Uìce. U ~uvenoj Kolubarskoj bici ponovo je bila u sastavu Prve armije, podkomandom @ivojina Mi{i}a, i dala zna~ajan doprinos wenom uspehu. U tovreme wen sastav ~inili su: Rogati~ki odred, XVIII pe{adijski puk I poziva,II bataqon VIII pe{a dijskog puka I poziva, XII pe{adijski puk II poziva, XV

prekobrojni pe{adijski puk III poziva, dva poqska i dva brzopotezna topa idva Debanova topa21.

Za sve vreme delovawa na ovom prostoru, krajem 1914. i po~etkom 1915. go-dine, ova divizija imala je svoju bolnicu u Ose~ini. Prema kazivawu me{ta-na ona je bila sme{tena u staroj (gorwoj) zgradi Osnovne {kole i naprostoru oko we. Na ‘alost nema pisanih podataka ni o wenoj opremqenos-ti, stru~nim radnicima angaòvanim u ovoj bolnici, organizaciji ishranei snabdevawa bolesnika i osobqa, le~ewu povre|enih i obolelih, drugim re-~ima o atmosferi koja je vladala u woj. Iz dostupnih izvora vidi se da jesmrtnost wenih pacijenata bila velika i da su pored boraca te jedinice uwoj spasa traìli i pripadnici drugih jednica, naro~ito kombinovaih kru-{eva~kih trpa, pa i civilna lica iz Ose~ine i okoline.


149

Stara zgrada osnovne {kole u Ose~ini.

20 @ivan J. Gruji~i}. Istorija ose~inskog kraja, Vaqevo, 1994, str. 88.21 Milan Radenkovi}: Kolubarska bitka, Beograd, 1959, str. 43.

Zapu{teno grobqe

Za veliki broj umrlih krajem 1914. i po~etkom 1915. godine u mati~nojkwizi pi{e da su umrli u vojnoj bolnici u Ose~ini. Sada pouzdano znamo daje najve}i broj wih umro u Drugoj poqskoj (vojnoj) bolnici Dunavske divizijeII poziva koja je 5-6 meseci bila stacionirana u Ose~ini. Pored onih koji suumirali od povreda zadobijenih u borbama na frontu nemali broj wih umroje i od pegavog tifusa i sli~nih oboqewa. Ve}ina wih sutradan je sahrawenana Vojni~kom grobqu u Ose~ini. Opelo je uglavnom vr{io paroh ose~inski aumrli se nisu ispovedali i pri~e{}ivali.

Na ‘alost to vojni~ko grobqe22 nije ni~im obeleèno, pa ni upisano nina katastarskim, a kamoli geografskim kartama, te velika ve}ina ‘iteqa nezna ni da postoji. Uz pomo} Marka Rankovi}a, predsednika, @ivana Gruji-~i}a i Vukovi}a, ~lanova Upravnog odbora Podru`nice Udruèwa boracaratova od 1912. do 1920. godine, i wihovih potomaka u Ose~ini, ustanovilismo da se ono nalazi neposredno kraj Crkve u Ose~ini. Sme{teno je na padi-nama Popovog brda, na zemqi{tu veli~ine 40 h 25 m, a samo tridesetak meta-ra udaqeno od ove crkve sa wene zapadne strane. Ceo taj prostor obrastao je{ibqem i drve}em. U grobqu se te{ko prime}uju humke, koje nisu ni~im obe-leène, pa se ne zna da li su umrli sahrawivani pojedina~no ili u zajedni~kugrobnicu. Na{i sagovornici tvrde da kada je pre desetak godina preko togzemqi{ta prosecan makadamski put, koji vodi ka varo{kom grobqu u Ose~i-nu, nailazilo se na ostatke drvenih krstova i drugih predmeta koji potvr|ujuda su ova lica ba{ tu sahrawena. I sada se mestimi~no mogu videti uzvi{ewaili ulegnu}a koja svedo~e o prisustvu humki na tom prostoru.

Pretpostavqa se da su u okolnim wivama sahraweni i neki austrougarski voj-nici, ali ni ta mesta, kao i ovo, nisu ni~im obeleèna, pa se vi{e i ne poznaju.Istine radi, treba naglasiti da i u {umi jugoisto~no od crkve ima jo{ nekihgrobnica i starih spomen~i}a. Po{to se na wima skoro i ne vide natpisi, a mno-gi su i polomqeni i na druge na~ine o{te}eni, te{ko se moè zakqu~iti kome suoni podignuti. Po izgledu i rasporedu pretpostavqamo da poti~u iz starijihvremena. Ipak, trebalo bi da ih neko od stru~waka pa`qivije pogleda i prou~i.

O prisustvu i aktivnosti srpske vojske u Ose~ini i okolini, u tom peri-odu, svedo~e jo{ dva spomen-obele`ja. Oko pola kilometra od ovog grobqa,iza De~ijeg vrti}a „Lane“ u Ose~ini, nalazi se spomen-~esma. Na plo~i pi{e:"Za herojske podvige Dunav. divizije II poziva Suvobor – Vaqevo – [abac –Drina, 4. nevembar 1914. – Slava hero(j)ima sa Suvobora23”. U potpisu stoji„[tab kolonskih vozova“.

Milorad Radoj~i}

150

22 Wega prvo pomiwe @ivan J. Gruji~i} u kwizi „Istorija ose~inskog kraja“, Vaqevo, 1994,str. 88 i pozivaju}i se na kazivawe me{tanina Mi{e Ga~i}a, konstatuje „tu je pokopano okohiqadu vojnika“.

23 Ovaj tekst izgleda da je dopisan ponovo ili popravqan.

Na suprotnoj strani, oko 300 metara od vojni~kog grobqa, na izvoru zv.Popova voda, tako|e se nalazi spomen-~esma koja svedo~i o tim ratnim dani-ma. Tu se nalazi jo{ jedna spomen-~esma na kojoj pi{e: „Prekobrojni inèwe-rijski bataqon – Krstovdan 1914“. O~igledno je da su ovu ~esmu sagradilipripadnici te jedinice i o tome ostavili pisano svedo~anstvo. Ina~e, iz te~esme ide voda koja gradi Popov potok koji se uliva u reku Lova~ku. Pre ne-koliko godina taj izvor je kaptiran i sada sluì za lokalni vodovod iz kogase sluè ‘iteqi okolinih ku}a.

îni nam se da ne bi trebalo biti dileme da su ova dva izvora kori{}enaza potrebe bolesnika i rawenika Druge poqske bolnice Dunavske divizije II

poziva. Kao objekti od vitalnog zna~aja za na{e ratnike, a verovatno i sta-novnike okolnih ku}a, oni su sagra|eni i ure|eni na prikladan na~in. Zatosa vojni~kim grobqem i starom zgradom osnovne {kole u kojoj je bila staci-onirana ova bolnica predstavqaju jedinstvenu celinu koju bi trebalo obe-leìti, urediti i trajno sa~uvati od nezaborava za dana{wa ali i budu}apokoqewa.

Zakqu~ak

Poznato je da su Vaqevski kraj, pa i Podgorina, tokom oslobodila~kihratova od 1912. do 1918. godine podneli ogromne qudske i materijalne `rtve.Naro~ito su bile bolne i te{ke posledice izavane velikom epidemijom pega-vog tifusa. O wegovoj pojavi i {irewu u Vaqevu, na~inima suzbijawa i po-sledicama bilo je vi{e puta re~i pa se dosta zna, govori i pi{e.

Me|utim, za sada se malo zna da je ova opaka bolest bila zahvatila i okol-na mesta, naro~ito ona u kojima je vojska ~e{}e i masovnije boravila, kao{to su: Ose~ina, Ub, Koceqeva, Pecka, Pri~evi} i drugi, te da je i u wimabilo velikih stradawa. U prilog tome ide i podatak da o ovom stradawu uOse~ini skoro nema ni pomena u literaturi koja govori o ovom kraju ilkitom periodu. Zahvaquju}i, mati~nim kwigama, tom dragocenom izvoru ra-znovrsnih podataka, do{li smo do ovih saznawa, a verujemo da ih ima i u ma-ti~nim kwigama u drugim mestima, ne samo ovog kraja.

Podaci do kojih smo do{li pokazuju, ne samo {irinu stradawa na{eg na-roda, ve} ukazuju i na mnoge druge zanimqive podatke, pa bi im se ~e{}e tre-balo vra}ati. Imaju}i u vidu broj i strukturu nastradalih smatramo datreba preduzeti efikasne mere da se mesto na kome su sahraweni trajno sa~uvaod zaborava.


151

Qiqana Uro{evi}

Li~ni fond

BLAGOJE ÛPAREVI]

1907–1992.

Istorijska bele{ka

Blagoje ûparevi}, profesor, rukovodilac arhivskog sredi{ta, i sara-dnik SANU, dao je veliki doprinos radu vaqevskih institucija kulture uperiodu posle II svetskog rata. O wegovom po‘rtvovanom radu je ve} pisano.1

Biografska bele{ka

Blagoje ûparevi} je ro|en u Prizrenu 1907. godine od oca Lazara i majkeAne, ro|ene Tomi}. Otac mu je bio trgovac ~iju su radwu opqa~kali Bugariza vreme balkanskih ratova. Posle rata radio je kao ~inovnik na tro{arini.Pored Blagoja, Ana i Lazar imali su sina Milo{a i k}erke Maricu i Mi-tru. Blagoje je zavr{io osnovnu {kolu u Srpskoj narodnoj {koli u Prizrenu1919. Ni‘u gimnaziju je zavr{io 1922, a vi{u, 1927, u Velikoj dr‘avnoj gim-naziju u Prizrenu. Zbog te{kog materijalnog stawa nije bio u mogu}nosti danastavi {kolovawe. Podneo je molbu za mesto u~iteqa u Prizrenu ili oko-lini. Me|utim, dobio je kredit i upisao fakultet. Studirao je na Filozof-skom fakultetu u Skopqu. Diplomirao je na grupi za srpski jezik iju‘noslovensku kwi‘evnost, 1931. godine. Prvi posao dobio je 6. novembra1931. godine. Postavqen je za suplenta Bogoslovije u Cetiwu, a ve}, 5. XII

1931, godine, jpreme{ten je u gimnaziju u Baru. Po sopstvenoj ‘eqi, preme-{ten je u Prizren, 1932, godine. Iste godine je postavqen za honorarnog nas-tavnika srpskog jezika u prizrenskoj Bogosloviji. Re{ewem ministarstvaprosvete 1934. je preme{ten u Kumanovo, a iz Kumanova, 1935, u Krivu Palan-ku da bi u januaru 1936. bio vra}en u Prizren. Profesorski ispit polo‘io je

153

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE’S WORK

1 Milorad Mitra{inovi} – Od Arhivskog sredi{ta do Me|uop{tinskog istorijskog arhi-va 1948–1978, Glasnik MIAV, Vaqevo 1979, br. 13-14 /1979; Milorad Mitra{inovi} – Bla-goje ûparevi}, In memoriam, Glasnik br. 26-27/1992.

u Beogradu 1936. godine. U zvawe profesora postavqen je 1937. godine. Do1941, radio je kao profesor u prizrenskoj Gimnaziji. Drugi svetski rat jeproveo u zarobqeni{tvu. Od 1945. godine ‘ivi i radi u Vaqevu. U avgustu1945. je postavqen za profesora Prve me{ovite gimnazije. Odlukom Savetaza prosvetu i kulturu GNO Vaqevo br. 13731 od 16. VI 1951. formirana je uVaqevu Vi{a me{ovita gimnazija. ûparevi} je radio kao wen profesor do1. IX 1958. kakda prelazi u Tehni~ku {kolu gde je penzionisan 4. XI 1971. go-dine. Kao profesor, koji se isticao u pedago{kom radu, imenovan je za peda-go{kog savetnika 1963. godine.

Pored rada u {koli, ûparevi} je u~estvovao i u radu ustanova kulture.Od 1945. je bio ~lan prosvetnog odbora i saveta za prosvetu i kulturu GNOVaqevo. Ministarstvo prosvete NR Srbije je re{ewem br. 6240 od 8. XII 1948.postavilo Blagoja ûparevi}a za rukovodioca Arhivskog sredi{ta. Tokom1949. on je u Beogradu zavr{io kurs za rukovodioce arhivskih sredi{ta.Odlukom GNO Vaqevo, od 21. I 1952. godine, Arhivsko sredi{te prerasta uGradski dr‘avni arhiv za ~ijeg direktora je postavqen Radovan M. Dra{ko-vi}. Blagoje ûparevi} je godinama bio ~lan Saveta arhiva. Za vreme rukovo-|ewa Arhivskim sredi{tem, on se izborio za radni prostor i za sme{taj ar-hive Vaqevskog prvostepenog suda.2

Blagoje ûparevi} se o‘enio u Prizrenu 1935. svojom koleginicom Da-rinkom Ristanovi}, Vaqevkom, koja je predavala istoriju u prizrenskoj Gim-naziji. Iz tog braka ro|en je, 1937. godine, u Prizrenu, sin Tomislav koji jezavr{io gimnaziju u Vaqevu i Tehnolo{ki fakultet u Beogradu. Tomislav‘ivi sa porodicom u Pan~evu.

Blagoje ûparevi} umro je 6. V 1992. godine u Vaqevu.Odlikovan je Srebrnom plaketom u Tehni~koj {koli 1980. godine.

Stawe gra|e, preuzimawe i sre|ivawe

U martu 2003, Tomislav ûparevi} poklonio je Istorijskom arhivu uVaqevu pisanu zaostav{tinu svoga oca i biblioteku od 500 naslova (Kwigaprijema br. 505). Gra|a je primqena u nesre|enom stawu, dobro o~uvana. Naj-ve}i deo spisa pisan je rukom, u sveskama i listovima. Posle pregleda i kla-sifikacije gra|e, pristupilo se wenom sre|ivawu. Prema uputstvu o sre|i-vawu li~nih fondova, gra|a je podeqena na: li~na dokumenta, dokumenta de-latnosti, prepisku, ilustrovani materijal i dokumenta o srodnicima tvor-ca fonda. U okviru ovih grupa, gra|a je sre|ena tematski i hronolo{ki. Kodsre|ivawa dokumenata delatnosti nije bilo uvek mogu}e ispo{tovati hrono-lo{ki princip, jer neke bele{ke nisu datirane. Dr‘e}i se tematskog prin-

Qiqana Uro{evi}

154

2 U Glasniku MIAV 23/1988 strana 107-111 objavqeni su izve{taji GNO Vaqevo, upu}eniMinistrarstvu prosvete, o arhivskom materijalu od 11. VII 1949; Izve{taj Izvr{nog odbo-ra GNO Vaqeva od 1. XII 1949. u kome je sadr‘an zahtev za re{avawem problema prostora zarad i Izve{taj o radu Arhivskog sredi{ta od 16. XI 1950. Ove izve{taje je pisao rukovodi-lac Arhivskog sredi{ta Blagoje ûparevi}.

cipa, podelili smo dokumenta delatnosti na tri grupe: bele{ke vezane zaVaqevo, istra‘ivawe Prizrena i okoline i ostalo, gde su sme{tene pripre-me za predavawa i literarni zapisi. Prepiska je podeqena na pisma tvorcafonda, pisma tvorcu fonda i prepisku srodnika. Sva prepiska je sre|ena te-matski i hronolo{ki. Po zavr{enom sre|ivawu, gra|a je sme{tena u pet ku-tija. Svaka kutija ima spoqa{wu i unutra{wu listu. Spoqa{wa lista sa-dr‘i: naziv arhiva, naziv fonda, raspon godina i vrstu gra|e. Unutra{walista sadr‘i popis predmeta i kratak sadr‘aj predmeta. Sre|ivawe fondaobavqeno je 2003. godine. Ura|en je sumarni inventar.

Sadr‘aj gra|e

Me|u li~nim dokumentima tvorca fonda se nalaze: izvodi iz kwige ro|e-nih i ven~anih, li~na karta, svedo~anstva o zavr{enoj {koli, re{ewa o pos-tavqewu na posao, dekreti o prevo|ewu u vi{i platni razred i dokumenta ve-zana na ostvarivawe prava na penziju.

Od dokumenata delatnosti za nas su posebno va‘na ona koja se odnose naVaqevo. Sa~uvane su bele{ke iz arhivistike i zadaci koje je on postavio zarad arhiva na prikupqawu arhivske gra|e. Tako|e, kao zadatke postavqa is-tra‘ivawa pro{losti Vaqeva, kao ustani~kog mesta, ali da treba prou~ava-ti istoriju privrednog i kulturnog ‘ivota, jer je Vaqevo va‘an administra-tivni, privredni i kulturni centar. Zato je neophodno prikupqawe arhiv-ske gra|e svih ustanova. Kroz Vaqevo su prolazili razni putevi i ukr{talise kulturni uticaji. ûparevi} predla‘e istra‘ivawe veza koje su postojaleizme|u Vaqeva i Beograda, sa oblastima preko Save i Dunava, sa zapadnomSrbijom, Bosnom i Dubrovnikom, sa ju‘nom i isto~nom Srbijom. Va‘no je iprou~avawe migracija stanovni{tva. U ciqu prikupqawa podataka, potre-bno je da se uspostavqaju kontakti sa potomcima uglednih porodica i Vaqev-cima koji ‘ive u drugim gradovima. Kao lingvista, ûparevi} posve}uje po-sebnu pa‘wu prou~avawu jezika i zala‘e se za prikupqawe starih listova.Postoje i bele{ke koje je napisao 1963. godine, kao pedago{ki savetnik, pri-likom obilaska osnovnih i sredwih {kola. Sa~uvan je i rukopis istorijataTehni~ke {kole od 1949. do 1969.

Najobimniji deo rukopisa Blagoja ûparevi}a predstavqaju tekstovi ko-ji se odnose na Prizren i okolinu. Kao ro|eni Prizrenac, tokom burnog 20.veka, video je svoj grad u tri dr‘ave (Turska, Srbija i Jugoslavija) i tri dru-{tvena ure|ewa (feudalizam, kapitalizam, socijalizam). Zapamtio je dvabalkanska i dva svetska rata. ûparevi} je uo~io i zabele‘io promene uizgledu grada, privrednoj delatnosti i pona{awu qudi. Kao saradnik SA-NU, obavqao je istra‘ivawa prizrenskog govora od 1935. do 1941. i od 1945.do 1965. godine. Glavni predmet wegovog istra‘ivawa je sudbina polugla-snika, kao jedne od starih crta srpskog jezika sredwe{tokavskog govora. û-parevi} se poziva na istra‘ivawa Aleksandra Beli}a o {tokavskom govoruod Timoka do Vrawa u dijalektima isto~ne i ju‘ne Srbije. Pre istra‘ivawa

Li~ni fond: Blagoje ûparevi} 1907-1992.

155

prizrenskog govora data su kratka zapa‘awa o stawu poluglasnika u govori-ma koji se grani~i sa prizrenskim. U kosovsko-metohijskim govorima starijegrupe poluglasnik je pre{ao u vokal, a kao poluglas se sa~uvao u |akovi~komgovoru. U govoru gorweg Kosova se nije sa~uvao jer je taj govor imao prirodnuvezu sa vrawskim, skopskim i tetovskim govorom. Tu vezu je prekinula naje-zda Arnauta koji su se naselili u dugom lancu od Gusiwa preko Metohije doVrawa i Kratova. Oni su kompaktnim etni~kim i plemenskim grupisawemrazbili srpsku etni~ku celinu u mawe grupe koje su se sa~uvale do dvadesetogveka. Prizrenska oblast je u sredwem veku bila srpska, o ~emu svedo~e velikibroj crkava i naseqenih mesta pomenutih u poveqama cara Du{ana. Procesistrebqivawa Srba sa ovih prostora zapo~eo je u XV veku i traje jo{ uvek.Prou~avaju}i istoriju Prizrena, ûparevi} ispituje okolnosti pod kojimaje Arsenije ârnojevi} izveo narod. Wegova pretpostavka je da se iza togakrije smi{qena politika Austrije i katoli~anstva. Preostali Srbi na Ko-sovu i Metohiji imali su razli~itu sudbinu: jedni su prihvatili islam i al-banski jezik i potpuno se asimilovali, a drugi su prihvatili islam, ali susa~uvali jezik i neke obi~aje. Postoje i oni koji su sa~uvali i jezik i veru inacionalnu svest. Razloge za nedovoqnu istra‘enost ove oblasti ûparevi}vidi u strahu nau~nika da odlaze u te predele i da se du‘e zadr‘avaju zbogplemena koja su sklona pqa~ki i odmetni{tvu. Kao poznavalac albanskog iturskog jezika, ûparevi} je istra‘ivao razlike u govoru Arnauta iz Pri-zrena i \akovice i turske re~i u prizrenskom govoru.

Uo~io je da Prizren, nekada{wa srpska prestonica i va‘no trgova~ko iadministrativno mesto iz perioda turske vladavine, gubi zna~aj u dvadese-tom veku zbog udaqenosti od glavnih saobra}ajnica. Kritikuju}i provinci-jalnu u~malost svojih sugra|ana, ûparevi}, 1939, pi{e: „Vreme je da Pri-zrenci iza|u iz onog uskog kruga palana~kog ‘ivota i prionu na rad. U tome}e im pomo}i oni koji nisu ro|eni u Prizrenu, ve} su iz raznih krajeva do-{li na slu‘bu.“3

Me|u rukopisima se nalaze i opisi Bara i Ulciwa iz 1931, pripreme zapredavawa i zapisi o doga|ajima iz osamdesetih godina dvadesetog veka.

Prepiska je privatne prirode. Radi se o pismima koja su razmewivali~lanovi porodice. Iz prepiske se vidi da su wihovi me|usobni odnosi bilivrlo srda~ni i da je Blagoje bio po{tovan i omiqen.

Ilustrovani materijal nam svedo~i o hobiju i filateliji.Dokumenti srodnika sadr‘e li~na dokumenta ~lanova porodice.

Zakqu~ak

@ivotni put Blagoja ûparevi}a odvijao se izme|u Prizrena, u kome jero|en i odrastao, i Vaqeva, u kome je proveo najplodnije godine svoga rada iu kome je zavr{io svoj radni i ‘ivotni vek. Kao {to je napisao 1939, da ra-

Qiqana Uro{evi}

156

3 MIAV Li~ni fond Blagoje ûparevi} kutija br. 2

zvoju Prizrena treba da pomognu oni koji su do{li da u wemu rade, on je svojpuni doprinos dao radu prosvetnih i kulturnih institucija u Vaqevu. We-gov rad se mo‘e nazvati prosvetiteqskim, jer je bio predava~, vaspita~, is-tra‘iva~ i ~uvar kulturnih dobara i vrednosti. U {koli je uvek ocewivannajvi{im ocenama. Kao pedago{ki savetnik, pohvalno se izra‘ava o radusvojih kolega. Pored rukovo|ewa Arhivskim sredi{tem, od 1948. do 1951, an-ga‘ovao se u radu Muzeja i Biblioteke. Pru‘ao je stru~nu pomo} malim bi-bliotekama u radnim organizacijama. Iz wegovih izve{taja i pisama vidi seda je bio ~ovek koji je po{tovao principe i nikada nije klonuo duhom. Zada-ci koje je postavio Arhivu jo{ uvek su aktuelni. Znamo da, zahvaquju}i wego-voj upornosti i neposrednom radu na prikupqawu i sme{taju stare gra|e, da-nas imamo fondove mnogih institucija, a pre svega Vaqevskog prvostepenogsuda. U svemu {to je radio do{lo je do izra‘aja wegovo {iroko obrazovawe ipoznavawe stranih jezika.

Za istori~are i lingviste mogu biti dragoceni izvori podataka ûpare-vi}eve bele{ke o Prizrenu i prizrenskom govoru.

Ne treba zaboraviti da dokumenta li~nih fondova sadr‘e i informacijeo ustanovama koje su izdavale odre|ena dokumenta. Gra|a li~nih fondovapru‘a velike mogu}nosti za istra‘ivawe.

Li~ni fond: Blagoje ûparevi} 1907-1992.

157

Mil~a Madi}

ARHIVSKA GRA\A OD IZUZETNOG ZNAÂJA U

ISTORIJSKOM ARHIVU VAQEVO I MOGU]NOSTI

PRIMENE POSEBNIH MERA ZA[TITE

Kqu~ne re~i: arhivska gra|a, za{tita, kategorizacija, mikrofilmovawe, konzervaci-ja, restauracija, digitalizacija.

Kategorizacija arhivske gra|e, kao kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja,je postupak valorizacije dokumenata, delova arhivskih fondova ili fondo-va kao celine, u skladu sa utvr|enim kriterijumima o wihovom zna~aju za na-cionalnu i svetsku kulturu i nauku. Dono{ewe odluke o utvr|ivawu arhiv-ske gra|e od izuzetnog zna~aja je u nadle`nosti Skup{tine Republike Srbije,a ostvaruje se na predlog Arhiva Srbije, kao mati~ne nacionalne ustanove uoblasti za{tite arhivske gra|e, kao kulturnog dobra, koja donosi odluku outvr|ivawu arhivske gra|e od velikog zna~aja. Svrha kategorizacije jesteprimena odgovaraju}ih mera za{tite i na~ina kori{}ewa arhivske gra|e uarhivima ili u posedu drugih subjekata. Zakonom o kulturnim dobrima Repu-blike Srbije (Sl. glasnik RS br. 71/ 1994), utvr|ivawe kulturnih dobara odvelikog i izuzetnog zna~aja reguli{e se ~lanovima 56 – 58, a upis u Registarkulturnih dobara od 59. do 64. ~lana. Arhiv Srbije, kao mati~na ustanova,utvr|uje posebnim pravilnikom, uslove i na~in primene mera tehni~ke za-{tite arhivske gra|e od izuzetnog i velikog zna~aja ( ~lan 111 navedenog za-kona), ~ime bi trebalo da bude ostvarena posebna za{tita kategorisane ar-hivske gra|e.

Kategorizacija arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja, koja se nalazi u arhi-vima Srbije, obavqena je u dva navrata. Prvi put, odluku o utvr|ivawu ar-hivske gra|e od izuzetnog zna~aja donelo je Izvr{no ve}e Socijalisti~keRepublike Srbije (Sl. glasnik br. 18/1979) a na osnovu tada vaè}eg Zakona oza{titi kulturnih dobara iz 1977. godine (~lan 72). Drugom odlukom, Naro-dna skup{tina Republike Srbije je, 1998. godine, dopunila i pro{irila lis-tu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja (Sl. glasnik br. 42/1998). Ovim

158

odlukama postavqene su obaveze pred arhive, kao ustanove nadle`ne da pri-mewuju posebne mere za{tite kategorisane arhivske gra|e koja se nalazi uwihovom posedu.

Na osnovu navedenih odluka, u Istorijskom arhivu Vaqevo arhivskomgra|om od izuzetnog zna~aja utvr|eni su slede}i arhivski fondovi i zbirke:

1. "Na~elstvo okruga vaqevskog – Vaqevo 1941-1944" ; 7 kwiga, 5 arhiv-skih kutija spisa, 1,1 metara du`nih,

2. "Okru`ni narodni odbor Vaqevo – Vaqevo 1944-1947", 123 kwige, 140arhivskih kutija spisa, 18 metara du`nih,

3. "Okru`ni sud Vaqevo – Vaqevo 1923-1918", 285 kwiga; registara, delo-vodnih protokola, Suda za ratnu {tetu i druge, 3592 kutije spisa, 373, 4 meta-ra du`nih,

4. "Sreski komitet Saveza komunista Vaqevo – Vaqevo 1945-1968", 41kwiga, 94 arhivskih kutija spisa, 13, 5 metara du`nih,

5. "Udruèwe zanatlija za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo 1911-1918",2 kwige i 1 kutija spisa, 0,2 metra du`na,

6. "Vaqevska trgova~ka omladina – Vaqevo 1885-1941", 31 kwiga, 5 arhiv-skih kutija spisa, 1,5 metara du`nih,

7. "Zbirka mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih, 1936-1916" ( ka-snije arhivisti~kom obradom Zbirka je razvrstana u 19 fondova Crkvenihop{tina), 236 mati~nih kwiga, 12 metara du`nih,

8. "Zbirka memoarske gra|e i dokumenta o radni~kom pokretu i narodnoo-slobodila~koj borbi 1931-1990", 3 kutije spisa, 0,3 metara du`nih gra|e,

9. "Zbirka fotografija“ 19. i 20. vek, oko 1500 fotografija i 7 albuma,10. "Zbirka mikrofilmova 1836- ", 62442 mikrosnimaka,11. Zbirka odborskih sednica: „Sloge vaqevskih radenika 1883-1902" (for-

miran fond posle kategorisawa gra|e), 6 kwiga, 0,3 metara du`nih,12. "Li~na prepiska Prote Matije Nenadovi}a" – (formiran li~ni fond

„Prota Mateja Nenadovi} 1777-1854"), 2 kutije spisa, 0,2 metara du`nih,13. "Zbirka Varia 1832-1990", 25 kutija spisa, 2,5 metara du`na,14. "Zbirka plakata 1906- ", 0,7 metara du`nih.Sumirawem arhivske gra|e koja je dobila status „izuzetan zna~aj“, dola-

zimo do brojke od {est fondova i osam zbirki koje sadrè: 743 kwige i 3909arhivskih kutija spisa (428,1 m1). Iz ovoga proizilazi da arhivska gra|a odizuzetnog zna~aja predstavaqa jednu petinu (24%) od ukupne koli~ine gra|ekoja se nalazi u depou Arhiva (1790 m1). Ne ulaze}i u opravdanost i realnoprocewenu vrednost tolike koli~ine gra|e, Arhiv se na{ao pred odgovor-nim i ozbiqnim zadatkom da obezbedi odgovaraju}e uslove i opremu za pro-pisanu za{titu.

Za{tita arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja...

159

Posebne mere fizi~kog obezbe|ewa i tehni~ke za{tite

Posebne mere tehni~ke za{tite arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja utvr-|uje Arhiv Srbije kao mati~na organizacija u oblasti za{tite arhivskegra|e.

Obzirom na obim i koli~inu arhivske gra|e, koja je ovim odlukama dobi-la status arhivske gra|e od izuzenog zna~aja, postavio se problem odgovaraju-}e fizi~ke i tehni~ke za{tite iste. U postoje}im prostornim uslovima, sapostoje}om opremom i finasijskim sredstvima koje je realno mogu}e obezbe-diti za ove namene, te{ko je, u dogledno vreme, stvoriti neophodne uslove iprimeniti odgovaraju}e mere za{tite.

U skladu sa prostornim uslovima, raspoloìvom opremom i finansij-skim sredstvima Istorijski arhiv Vaqevo je u prethodnih petnaestak godinapreduzimao posebne mere za{tite i fizi~kog obezbe|ewa arhivskih fondo-va, zbirki i pojedina~nih arhivalija kategorisanih kao arhivska gra|a odizuzetnog zna~aja.

Sme{taj i fizi~ko obezbe|ewe

Arhivska gra|a koja je gore navedenim odlukama stekla status gra|e odizuzetnog zna~aja, sme{tena je sa ostalom arhivskom gra|om, uglavnom u is-tim uslovima.

Imaju}i u vidu obim arhivske gra|e koja je dobila status izuzetnog zna~a-ja i ograni~ene sme{tajne mogu}nosti u depou (550 kvadratnih metara kori-sne povr{ine), opreme za tehni~ku za{titu i fizi~ko obezbe|ewe u zatvore-nim metalnim ormarima, odgovaraju}a za{tita obezbe|ena je za minimalnideo arhivalija ove kategorije. Crkvene mati~ne kwige (236), dva najstarijadokumenta iz 1807. i 1809. godine i 97 starih i retkih kwiga iz sastava arhiv-ske biblioteke su sme{teni u posebnim ormarima, dok su mikrofilmovi du-plicirani i ~uvaju se u zatvorenim kasetama u depou i arhivskoj biblioteci,razdvojeni u razli~itim objektima. Ostala gra|a od izuzetnog zna~aja nijeposebno fizi~ki odvojena u depou, niti su stvoreni uslovi da bude sme{tenau posebno obezbe|ene i zatvorene metalne ormare. U depou kao i u ostalimobjektima u kojima se nalazi arhivska gra|a, ili gde se vr{i weno sre|ivawe,u biblioteci i ~itaonici, instalirani su automatski dojavqiva~i poàrai protivprovalni alarmni ure|aji. Sve prostorije u kojima se nalazi arhiv-ska gra|a opremqene su propisanim aparatima za ga{ewe poàra. ObjektiArhiva locirani su u ogra|enom prostoru, ali bez stalnog fizi~kog obezbe-|ewa, posebno posle radnog vremena i u neradne dane. To je problem koji pra-ti Arhiv od wegovog osnivawa. Nedostatak finansijskih sredstava, posebnoodgovaraju}eg stambenog prostora za domara, lice koje bi stalno boravilo ukrugu Arhiva i obavqalo poslove fizi~kog obezbe|ewa objekata i arhivskegra|e, glavni je razlog ovakvog stawa. Uvo|ewem centralnog grejawa u pros-torije depoa, tek od 2002. godine, mikroklimatski uslovi su zadovoqavaju}i,{to se kontroli{e instaliranim higro-termometrom.

Mil~a Madi}

160

Mere tehni~ke za{tite

Ograni~ene mogu}nosti primene posebnih mera za{tite, u prvom reduzbog nedostatka finasijskih sredstava za nabavku odgovaraju}e opreme, edu-kovawe kadrova za ove poslove i nedostatak odgovaraju}e strategije u oblas-ti tehni~ke za{tite arhivalija u arhivima, uslovili su skromne rezultatena tom planu i u ovom Arhivu. Relativno najvi{e pa`we posve}eno je mikro-filmovawu, povezivawu arhivskih kwiga, a znatno mawe je ura|eno na kon-zervaciji i restauraciji najvrednijih i o{te}enih arhivalija i biblio-te~ke gra|e.

Mikrofilmovawe kao mera tehni~ke za{tite

Imaju}i u vidu skromne izvore finansirawa ukupne delatnosti na za-{titi arhivske gra|e u posledwih petnaestak godina, ostvareno je mikro-filmovawe crkvenih mati~nih kwiga (231) sa oko 60.000 stranica i jo{ 2.000snimaka dokumenta iz zbirki, koji pripadaju najve}im delom gra|i koja jeprogla{ena izuzetno zna~ajnom. Ovaj posao obavqan je u vi{e faza i od ra-zli~itih izvo|a~a, neujedna~enog je kvaliteta mikrofilmova u rolnama ilimikro-fi{evima. Kod kori{}ewa mikrofilmovane gra|e, u upotrebi su dvamikro~ita~a slabijeg kvaliteta, {to ote‘ava weno kori{}ewe i izazivaizvesno nesnala‘ewe i neraspolo‘ewe kod korisnika. Mikrofilmovawe ce-lokupne gra|e koja ima status „izuzetni zna~aj“, a nalazi se u depoima ovogArhiva, zahteva zna~ajna finasijska sredstva do kojih je u sada{wim okol-nostima finansirawa te{ko do}i.

Konzervacija i restauracija

Za obavqawe poslova konzervacije i restauracije, u ovom Arhivu ne pos-toje potrebni uslovi a ni obim potreba nije takav da zahteva formirawe la-boratorije sa odgovraju}om opremom i kadrom, ~ije edukovawe je dugotrajnoi skupo. U dosad{woj praksi najugroènije i o{te}ene arhivalije su povera-vane laboratoriji za konzervaciju i restauraciju Arhiva Srbije, koja je uzpuno razumevawe za urgentnom intervencijom, a u skladu sa sopstvenim mogu-}nostima, vr{ila usluge za potrebe Istorijskog arhiva Vaqevo.

U posledwih dvanaest godina obavqena je konzervacija sa ko`nim pove-zom; tri kwige sudskih protokola i deset crkvenih mati~nih kwiga, dva naj-starija dokumenta iz 1807. i 1808. (dva predmeta iz gra|e Okru`nog suda) i ~e-tiri kwige iz arhivske biblioteke, majstorsko pismo, diploma zanatske ko-more i poveqa o progla{ewu narodnog heroja. Kwige sudskih protokola iz1834-1835. i 1840-1841. godine predate su na konzervaciju posle poplave u de-pou, izazvane pucawem vodovodne cevi na hidrantu, {to je zahtevalo krajweoprezno i stru~no pristupawe adekvatnoj za{titi. Stru~ni uvid nadzornogorgana mati~nog Arhiva Srbije nad stawem crkvenih mati~nih kwiga koje suprimqene u Arhiv, obavqen je 1990. godine, kada je ustanovqeno da od 174 do


161

tada preuzetih kwiga, 46 treba podvrgnuti potpunoj restauraciji, 27 parci-jalnoj restauraciji sa povezom, 32 prepovezati i 2 kwige parcijalno resta-urirati bez povezivawa. Treba napomenuti da je u me|uvremenu preuzeto, odnadle`nih mati~nih slu`bi, jo{ 62 kwige, nad kojima nije obavqen stru~ninadzor, me|u kojima svakako ima mawe ili vi{e o{te}enih. Jasno je kolikoposla na restauraciji i konzervaciji jo{ predstoji, posebno imaju}i u vidupodatak da je tek 10 najo{te}enijih kwiga predato nadle`noj laboratorijiArhiva Srbije 2000. godine na postupak odgovaraju}e za{tite.

Digitalizacija i primena ra~unara

Brzi razvoj i sve ve}e mogu}nosti primene ra~unara, skenera i digital-nih kamera uz odgovaraju}e programe, otvara {iroke i znatno jevtinije mogu-}nosti za{tite arhivske gra|e, naro~ito prilikom wenog kori{}ewa. Uzadekvatno opremawe Arhiva i edukaciju kadrova za primenu novih tehnolo-gija, stvaraju se uslovi za efikasniju za{titu arhivske gra|e i jednostavnijii {iri pristup zainteresovanim subjektima u wenom kori{}ewu. Mogu-}nost nabavke neophodne opreme, ra~unara, skenera, digitalnih kamera je re-alno sve dostupnija, tako se mo‘e ra~unati na realnost primene ovih tehno-logija na za{titi arhivalija od o{te}ewa prilikom manipulacije i kori-{}ewa a time jednostavnije i {ire mogu}nosti kori{}ewa arhivske gra|e odizuzetnog zna~aja.

Zakqu~na razmatrawa

Polaze}i od zakonom utvr|enih obaveza imalaca arhivske gra|e, na za-{titi kategorije gra|e „od izuzetnog zna~aja“, Istorijski arhiv Vaqevo kaoorganizacija nadle`na u ovoj oblasti, poseduje znatnu koli~inu arhivskegra|e ove kategorije i zakonsku obavezu da je na propisan na~in ~uva i {titi,ne uskra}uju}i mogu}nost kori{}ewa iste. Imaju}i u vidu obim i koli~inufondova i zbirki koji su dobili ovaj status, potrebno je obezbediti odgova-raju}e uslove i opremu za sme{taj, ~uvawe, posebnu za{titu i mogu}nost be-zbednog kori{}ewa iste. Dosada{we skromne finasijske mogu}nosti koje suizdvajane za ove namene, nisu bile dovoqne za ostvarivawe potrebnih uslovaza adekvatnu za{titu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja.

U narednom periodu bi}e potrebno zna~ajnije izdvajawe finansijskihsredstava za ove namene uz izbor najmodernije opreme, edukaciju kadrova zarad na za{titi uz primenu novih i po mogu}nosti jevtinijih metoda, kao {tosu digitalizacija i skenirawe, {to }e omogu}iti jednostavniji, brì i be-zbedniji pristup dokumentu i wegovu kvalitetniju za{titu, posebno pril-kom wegovog kori{}ewa. Finasirawe regionalnih arhiva iz op{tinskihbuxeta jedva omogu}ava pokrivawe minimalnih tro{kova poslovawa {toznatno oteàva i onako nezavidan materijalni poloàj Arhiva, dok o izdva-jawu zna~ajnijih sredstava za ove namene od strane op{tina nema realnih iz-gleda.

Mil~a Madi}

162

Literatura:

1. dr Vera Radosavqevi} i Radmila Petrovi}: „Konzervacija i restauracija ar-hivske i bibliote~ke gra|e i muzejskih predmeta od tekstila i koè“, Arhiv Srbije iArhiv Vojvodine, Beograd 2002.

2. dr Vera Radosavqevi}: „Za{tita i ~uvawe bibliote~ke i arhivske gra|e“, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd 1981.

3. Arhivski pregled, 1994-1995, 1-4, Mili} Petrovi}; „Kategorizacija arhivskegra|e“ (str. 17-31), Radmila Petrovi}: „Posebna za{tita arhivske gra|e od izuzetnogi velikog zna~aja“ (str. 33-42)

4. Arhivski pregled, 1996-1997, 1-4, „Zakon o kulturnim dobrima (s obja{wewima),str. 99.

5. Mirjana Kqaji} – Wegovan Kqaji}: „Pravni sistem za{tite kulturnih dobarau Srbiji“, JP „Slu`beni glasnik“ sa p.o. Beograd, 1996.

6. Arhovski pregled, 1998-1999, 1-4, „Kategorizacija arhivske gra|e“ (str.129-185)


163

Sini{a Mi{i}

Piter BerkISTORIJA I DRU[TVENA TEORIJA

Beograd, 2002.

U nevelikoj kwizi, po obimu, PiterBerk na zanimqiv i argumentovan na~inrazmatra osnovna pitawa odnosa isto-rije i dru{tvene teorije. U prvom po-glavqu (Teoreti~ari i istori~ari) au-tor nastoji da da odgovor na dva pitawa:1. kakve je koristi dru{tvena teorija zaistori~are i 2. kakva je korist od isto-rije za dru{tvene teoreti~are. Istori-~ari i sociolozi se bave dru{tvom kaocelinom i celokupnim rasponom qud-skog pona{awa, mogu jedni druge oslobo-diti raznih vrsta parohijalizama (teri-torijalni, vremenski), ali je wihov dija-log obi~no „razgovor gluvih“. Sociolo-ge obu~avaju da uo~avaju op{te pravil-nosti i oni ~esto previ|aju izuzetke, aistori~are u~e da se posve}uju konkret-nom na u{trb op{tih obrazaca.

U XVIII veku sociologija jo{ nije ute-meqena kao nauka, a istori~ari se bavedru{tvom (Gibon, Mezer). Me|utim, u XIXveku usvajawe „dokumentarnog“ principau~inilo je istori~are sku~enijim, sta-romodnijim u izboru predmeta istra‘i-vawa od prethodnika iz XVIII veka. SaRankeom i wegovim u~enicima poli-ti~ka istorija je povratila dominantnupoziciju. Na drugoj strani teoreti~arisu pro{lost uzimali ozbiqno, ali su po-kazivali malo respekta za istori~are.Vode}i sociolozi kraja XIX veka (Pare-to, Dirkem, Veber) bili su dobro „pot-kovani“ iz istorije. Veber se na istorijuoslawao da bi crpeo gra|u, a na istori-~are da bi na{ao konpcept. Sebe je jedvasmatrao sociologom, ve} komparativ-nim istori~arem.

Posle smrti Dirkema (1917) i Vebera(1920) sociolozi su okrenuli le|a pro-

{losti. Antropolozi se od Malinov-skog okre}u radu na terenu, a sociolozise dramati~no pomeraju ka sada{wosti.Neorankeovski istori~ari i funkci-onalisti~ki antropolozi jesu bilistro‘i u metodama od prethodnika, alisu isto tako bili i sku~eniji. Oni su izposmatrawa iskqu~ivali sve ono ~ime ni-su mogli da rukuju na na~in spojiv sa no-vim profesionalnim standardima. Po~et-kom XX veka po~iwe uspon dru{tvene is-torije (K. Lampreht, M. Blok, L. Fevr).Trend se nastavqa do danas: sve vi{e so-ciologa svojim studijama daje istorijskudimenziju, a istori~ari masovno pro-u~avaju dru{tvenu istoriju.

P. Berk u drugom poglavqu (30-50) ra-zmatra zajedni~ke modele i metode kojeprimewuju istori~ari i dru{tveni te-oreti~ari. Tako je pore|ewe uvek imalocentralno mesto u dru{tvenoj teoriji,dok su istori~ari bili skloni da ga od-bacuju. Dirkem i Veber su pokazali da jepore|ewe nu‘no i za istoriju, a prvi jeto prihvatio Mark Blok. Komparativnimetod se pokazao plodotvornim u priv-rednoj istoriji. Ovaj model ima i svojihopasnosti (evoluirawe dru{tva, etno-centrizam). Sociolozi su stvorili dvakontrastna modela dru{tva: konsezual-nog (Dirkem) i konfliktnog (Marks).Ima istori~ara koji rade sa jednim mo-delom zaboravqaju}i na drugi. Istori-~ari, svesno ili nesvesno, upotrebqavajumodele (kapitalizam, feudalizam, grad,klasa, revolucija). Kvantitativni meto-di imaju dugu istoriju upotrebe kod is-tori~ara, sociologa, psihologa. Bez kvan-titativnog metoda izvesne vrste istorijene bi bile mogu}e, kao prou~avawe kre-

165

KRITIKE I PRIKAZIREVIEWS

Kritike i prikazi

166

tawa cena i stanovni{tva. Metod imasvojih ograni~ewa (na primer, gre{ke upopisu). Metoda dru{tvenog mikrosko-pa postaje zna~ajna za istori~are sawihovim okretawem ka mikroistoriji iotkri}em rada socijalnih antropologa.Izvla~ewe op{tih zakqu~aka iz lokal-nih podataka je ciq mikroistorije, {toname}e problem tipi~nosti (na primer,da li je Montaju tipi~no selo?). Mora sejasno pokazati veza izme|u malih zaje-dnica i makroistorijskih trendova.

U sredi{wem delu kwige autor raz-matra probleme centralnih koncepata(51-108). Koncepti nisu nu‘no univer-zalni i za pojedine periode u istorijividqive su wihove mane. Dru{tvena ulo-ga je koncept koji se defini{e pomo}uobrazaca ili normi pona{awa koje seo~ekuju od nekoga ko ima odre|eni po-lo‘aj u dru{tvenoj strukturi. Za isto-ri~ara je korisnije recimo da kraqevemiqeniks posmatra kao dru{tvenu ulo-gu, a ne kao zle qude. Koncepti pola i ro-da, porodice, zajednice, klasa, doprine-li su boqem prou~avawu ‘ene u istoriji,sela i dru{tvenih grupa. Sa konceptomklase tesno su povezani i status, dru-{tvena pokretqivost, patronat i korup-cija, vlast. Svi ovi koncepti poma‘uboqem shvatawu odnosa u dru{tvu, kao iodnosa unutar odre|enih grupa u jednomdru{tvu, wihovih me|usobnih odnosa.Tu se name}e pitawe odnosa centra i peri-ferije. Istori~ari Skandinavije su poka-zali naro~it interes za koncept „perife-rije“. Odnos centra i periferije je i pi-tawe etnosa, mentaliteta ili ideologi-je. Nije mogu}e razumeti funkcionisawesistema bez razumevawa stavova i vre-dnosti onih koji u wemu u~estvuju. Dru-{tvenu istoriju nije mogu}e pisati bezistorije sva~ijih ideja. Istorija menta-liteta je u su{tini dirkemovski pristupidejama. Prou~avawe ideologije vodi pro-u~avawu sredstava putem kojih se ideje{ire, drugim re~ima prou~avawe komu-nikacija. Medij je deo ideolo{ke poruke(usmeni, pisani, slikani). Istorijskestudije o glasinama su i daqe retke. Mi-tovi su po Malinovskom pri~e sa dru-{tvenom funkcijom. Va‘no je biti sves-

tan toga da usmene i pisane pripovestisadr‘e elemente arhetipa, stereotipaili mita.

U slede}em poglavqu (109-133), P. Berkrazmatra centralne probleme izme|u is-torije i dru{tvene teorije. Kqu~ni kon-cept dru{tvene teorije je funkcionali-zam, koji je istori~arima privla~an za-to {to predstavqa protivte‘u wihovojtradicionalnoj sklonosti da isuvi{etoga u pro{losti obja{wavaju nameramapojedinaca. Funkcionalizam stvara iprobleme: dru{tvena stabilnost ne mo-ra da implicira konsenzus, ve} i razbo-ritost ili inerciju. On zanemaruje dru-{tvenu promenu, dru{tveni sukob i in-dividualne motive, ali se ovi problemiu primeni mogu prevazi}i. Funkcional-na analiza se ne bavi qudima, ve} „struk-turama“. Poku{aji da se strukturalna ana-liza kombinuje sa istorijskom analizomname}u diskusiju o odnosu izme|u indivi-dualnih aktera i dru{tvenih sistema.

Istori~ari, sociolozi i antropolo-zi su ostali na distanci od psihologije.Me|utim, psiholo{ka istorija mo‘e is-tori~ara da oslobodi „zdravorazumskih“,pre}utnih pretpostavki o qudskoj pri-rodi i da doprinese procesu kritikeizvora (autobiografije, dnevnici). Psi-holozi, tako|e, mogu dati doprinos ras-pravi o odnosu izme|u pojednaca i dru-{tva (psihologija vo|a i sledbenika).

U posledwem poglavqu (134-168) au-tor posmatra odnos dru{tvene teorijeprema dru{tvenoj promeni. Postoje dvaglavna modela dru{tvene promene: evolu-cioni (Spenser) i konfliktni (Marks).Spenserov metod nagla{ava dru{tvenuevoluciju, promenu koja je postepena ikumulativna. To je model promene koji suupotrebqavali i Dirkem i Veber. To jemodel modernizacije u kojem se procespromene sagledava, u su{tini, kao razvojiznutra, a spoqni svet daje samo podsti-caj za „prilago|avawe“. Istori~ari ovajmetod ne bi smeli olako da odbace: zna-tan deo privredne istorije se mora takoposmatrati. Spenserov model ima mana:promena je pravolinijska, nema mesta zaregresiju, malo je obave{tewa o mehani-zmu promene. Marksov model o smewiva-

wu dru{tva po~iva na privrednim siste-mima i sadr‘i unutra{we sukobe kojivode u krizu, revoluciju i diskontinu-iranu promenu. Ovde ima mesta za prome-nu u „pogre{nom“ pravcu. Marks se mno-go vi{e bavi samim mehanizmom prome-ne. Naglasak na revoluciji je karakte-ristika ovog modela koji mnogo mawe za-dovoqava kao interpretacija predin-dustrijskih dru{tava. U nekim aspekti-ma ova dva modela se vi{e dopuwuju nego{to protivure~e. P. Berk se zalaè zasintezu oba modela, i to sa puno oprav-dawa. Oba su izgra|ena da bi se objasni-la industrijalizacija i wene posledice.

P. Berk na kraju prikazuje {est mo-nografija u kojima je, po wegovom mi-{qewu, tragano za novom teorijom. Po-sebno treba skrenuti, u tom pogledu,pa‘wu na dela Brodela, Ladirija i Vo-htela. Brodel je (1949) pokazao da se is-

torijske promene odvijaju razli~itombrzinom, pa u skladu sa tim postoje i trivrste vremena: 1. vreme geoistorije; 2.vreme dr‘ava i civilizacija; 3. vremedoga|aja i pojedinaca. N. Vohtel je skre-nuo pa‘wu na ulogu demografije u dru-{tvenoj promeni.

Mo‘emo se slo‘iti sa autorovimzakqu~kom da su mnoga pitawa na ovompoqu otvorena. Jo{ uvek je mnogo vi{enedoumica na pitawa bez odgovora negoponu|enih re{ewa. Istina je da se u XX

veku grabi krupnim koracima napred uprou~avawu dru{tva od strane istori-~ara, sociologa, antropologa, etnologai psihologa. Ali, saradwa izme|u ovihoblasti jo{ uvek je, ~esto, „razgovor glu-vih“. Uprkos tome, svi moraju biti sve-sni ~iwenice da bez pro‘imawa istori-je i teorije mi nemamo izgleda za razume-vawe, bilo pro{losti bilo sada{wosti.

Aleksandra Fostikov

Sima ]irkovi}, Desanka Kova~evi}-Koji}, Ru‘a ]ukSTARO SRPSKO RUDARSTVO

Vukova zadu‘bina, Beograd i Prometej, Novi Sad, 2002

„Staro srpsko rudarstvo”, kwiga au-tora: S. ]irkovi}a, D. Kova~evi}-Koji}i Ru‘e ]uk, nastala je kao te‘wa da seizlo‘e do sada poznate ~iwenice o struk-turi starog srpskog rudarstva, od wego-vih po~etaka do opadawa i zamirawa udrugoj polovini XVII veka. Podeqena jena ~etrnaest poglavqa, tematski odre|e-nih i obuhvata teritorije srpskihsredwovekovnih dr‘ava, Srbije i Bosne.U konciznom predgovoru (5-10) izneti suglavni pravci istra‘ivawa, wegove sra-zmere u odnosu na zastupqenost izvorakoji u daleko ve}em broju svedo~e o razvo-ju obojene metalurgije nego gvo‘|a, osvrtna razvoj ovog pitawa u istoriografiji,kao i na formu prezentacije ovog dela,koje je zbog namene {irokom ~itala~komkrugu li{eno kriti~kog aparata. Iza re-

zimea na engleskom jeziku (215-225), nakraju kwige se nalaze: bibliografija iz-vora i literature (229-246), registar li-~nih i geografskih imena (247-259) dat poazbu~nom principu i popis karata kojisadr‘i i publikacije odakle su neke odwih preuzete (261-262).

Prvo poglavqe predstavqa uvodnorazmatrawe o rasporedu rudnika za vremeantike iz kojih su otpremane ogromne ko-li~ine obojenih metala koji su slati uRim za izradu novca, a podataka ima i zaolovo kao i za gvo‘|e koje je kori{}eno ulokalnim radionicama za izradu oru‘ja.Sa slovenskom kolonizacijom po~etkomVII veka dolazi do pomerawa stanovni-{tva, a rudarska proizvodwa privreme-no zamire. Na~in snabdevawa Srba meta-lima u periodu ranog sredweg veka nije

Kritike i prikazi

167

poznat, a prvi pomen srpskog novca po-ti~e iz doba vladavine kraqa StsfanaPrvoven~anog (1196-1227) (I R. \uk, An-ti~ko i slovensko nasle|e,11-19). Do no-vog uspona rudarstva do{lo je tek sa do-seqavawem nema~kih rudara Sasa sredi-nom VII veka koji su doveli do procvatasvog mesta delovawa, Brskova. Uticaj Sa-sa pa srpsku teritoriju ogleda se u geo-grafskim, kao i imenima zanata i alata,a posebno u novom gradskom ure|ewu ru-darskih centara, po uzoru na sasko, kojese pro{irilo i na druga gradska naseqa(III R. ]uk, Dolazak Sasa i uspon Brsko-va, 21-32). Zbog masovnog ukqu~ivawa do-ma}eg stanovni{tva u rudarsku proiz-vodwu, u XIV veku dolazi do otvarawanovih rudnika: Novog Brda, Srebrenice,Fojnice... Tre}e poglavqe prikaz je ovihkori{}enih nalazi{ta po rudarskimbasenima (III R. ]uk, Otvarawe rudnika uXIV veku, 33-47).

Rudari su radili u cehovima koji po-drazumevaju ceo sistem objekata, okana, ho-dnika i galerija. Nakon va|ewa rude pris-tupalo se wenom topqewu i daqoj prera-di. Poslovi po rudnicima bili su veomaraznovrsni, a o razvoju rudarstva govori ispecijalizacija profesija koje se mogupratiti, vezanih za otkopavawe i preradurude. Tako je postojalo posebno ime ro-{tar za osobu koja se bavi pr‘ewem meta-la, ili nazivi huntar i horwar u vezi sakolicima za prevoz i vitlom za izvla~ewerude ili vode iz jame (IV S. ]irkovi}, Ru-dnici i rudarski poslovi, 49-64).

Proizvodi srpskih rudnika, srebro,zlato, olovo i bakar postaju va‘an deoizvoza i posredstvom trgovaca iz Koto-ra i Dubrovnika dospevaju na Levat iMediteran. Velike koli~ine srebra iz-vo‘ene su i u Veneciju. Uskoro, Dubrov-~ani preuzimaju primat u trgovini meta-lima sa Srbijom i Bosnom i osnivajusvoje kolonije u va‘nijim rudarskimcentrima. Razvoj rudarstva prati i us-pon trgovine (V R. ]uk, Proizvodi srp-skih rudnika, 65-77). Izgledi za profitdoveli su do raznih vrsta udru‘ivawaradi potrage za tra‘enim metalima, arudarsko pravo omogu}ivalo je da fi-nansijeri prate aktivnosti i radove

preko zastupnika tzv. naru~nika. Slo‘e-ne odnose prvi put je regulisao poznatiRudarski zakonik despota Stefana Laza-revi}a, namewen Novom Brdu, ali pri-mewivan i u ostalim rudnicima, nastao1412. godine (VI S. ]irkovi}, Preduzet-ni{tvo i rudarsko pravo, 79-93). Sre|i-vawe spoqnih i unutra{wih prilika zavreme despota Stefana, doprinelo je no-vom napretku rudarstva. Istovremenodolazi i do pove}ane potra‘we plemeni-tih metala na evropskom tr‘i{tu. Usledtih ~iwenica dolazi do otvarawa novihrudnika radi eksploatacije. Glavni cen-tri dubrova~kih trgovaca postaju NovoBrdo i Srebrenica koja se od 1411. godi-ne nalazi u sastavu srpske dr‘ave (VII D.Kova~evi}-Koji}, Novi rudnici u prvojpolovini XV veka, 95-111). Najve}i deosrebra odlazio je u Italiju. O obimu ovetrgovine svedo~e poslovne kwige bra}eKabu‘i}, a o samoj proizvodwi srebra uSrbiji ~iwenica da je pored velike ko-li~ine koja je izvo‘ena deo koji je osta-jao bio dovoqan za izradu monete, naki-ta i ukrasa. Vladari su, tako|e, ostav-qali poklad u obra|enom ili sirovimmetalima. Tako je poklad hercega Stefa-na Vuk~i}a u Dubrovniku iznosio prekopola tone srebra (VIII D. Kova~evi}-Ko-ji}, Srpski rudnici u evropskoj pro-zvodwi srebra, 113-121).

Rudarstvo je donosilo velike priho-de vladarima na osnovu regalnih prava:urbure tj. jedne desetine iskopane rude,prihoda od kovnica i carina, ali i svo-jim uticajem pa pove}awe prometa krozdr‘avu, usled wegovog razvoja. Ovimnovcem podizani su i darovani manasti-ri, a kasnije je wime despot \ura| pla-}ao hara~ Turcima. Procvat ove privre-dne grane prati daqa urbanizacija gra-dova, po{to rudarski centri postaju icentri trgovine i zanatstva. U centrunaseqa nalazio se trg, glavni prostor zajavni i privatni ‘ivog, sa radwama i ku-}ama trgovaca, obi~no Dubrov~ana. Is-tovremeno dolazi i do kreditne trgovi-ne. Promena statusa stanovni{tva vid-qiva je i iz porasta wihove kupovne mo-}i. Sve vi{e dovoze se odre|eni artikli,poput tkanina, direktno u rudarske gra-

Kritike i prikazi

168

dove, a wihova podgra|a se razvijaju (IXD. Kova~evi}-Koji}, Rudarstvo u priv-redi zemqe, 123-144).

Drugom polovinom XV veka rudarskaproizvodwa po~iwe da opada. Turci za-brawuju svaki izvoz srebra i zlata, ne sa-mo na teritoriji neposredne vlasti sul-tana, ve} i u oblastima svojih vazala, is-tovremeno propisuju}i cenu po kojoj nisusvi mogli da isplate tro{kove proi-zvodwe. Sami rudnici ukqu~eni su u po-sede sultana, hasove, a nekada su davani ikao timar pojedincima. Ipak, te‘wa zaujedna~ewem propisa i zavo|ewem redaomogu}ila je Turskoj da, barem u po~etku,nastavi proizvodwu plemenitih metalakoji postaju jedan od materijalnih oslo-naca turske mo}i. Iako se neki rudnicinapu{taju, otvaraju se i novi (X S. \ir-kovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Rudnici udrugoj polovini XV veka, 145-157). Usvim periodima dr‘avna vlast bila jeva‘an ~inilac u ekonomiji rudarstva. Odwe su zavisili ne samo uslovi poslovawa,ve} i veli~ina proizvodwe, i koli~inametala koji je odlazio u dr‘avne riznice.Ovom pitawu, kao i pitawu ulagawa u pro-izvodwu i obrtu metalima posve}eno jspoglavqe Ekonomija rudarskog poslovawa(XI S. ]irkovi}, 159-172).

Tokom prvog perioda osmanske vlas-ti na teritoriji Srbije i Bosne, nas-tavqen je kontinuitet u razvoju rudar-stva, omogu}en ne samo prethodnim pri-lago|avawima, ve} i relativno mirnimprilikama u oblastima rudnika, koji suse nalazili daleko od teritorija zahva-}enih ratovima. Sultan Sulejman II

(1520-1566) pobrinuo se da se zakonskireguli{e i oblast ove privredne grane.Sem Novog Brda i Srebrenice, na zna~a-ju dobija i rudnik Sase (XII S. ]irko-vi}, Posledwi polet, 173-184). O usponurudarstva prvom polovinom XVI veka go-vori i popis nepoznatih rudnika u sul-tanovom hasu iz 1519. godine. Me|utim,ve} sredinom XVII veka primetno je opa-dawe proizvodwe plemenitih metala.Prvo su propadali rudnici ~ija je ek-sploatacija po~ela ranije. Istovremenoprime}uje se promena orijentacije, takoda sada na zna~aju dobijaju rudnici gvo‘-|a, od kojih neki ostaju aktivni sve do

XIX, a negde i do XX veka. Kona~an krahsredwevekovnog rudarstva nastupio je po-sle Velikog rata (1683-1699) koji je zahva-tio i teritorije od Save i Dunava doSkopqa. Posledice poput razarawa i ve-likih pomerawa stanovni{tva uticalesu i na prestanak rada najve}eg broja ru-dnika (XIII S. ]irkovi}, Zamirawe sred-wovekovnog rudarstva, 185-204).

Posledwe poglavqe obuhvata razma-trawa o uticaju rudarstva u razvojuzemqe. Nomadski ‘ivot rudara i wihovapotraga za boqim nalazi{tima dovela jedo upotpuwavawa mre‘e komunikacija inaseqa. Zbog potreba rudara dolazi doobrazovawa novih tr‘i{ta za agrarneproizvode i do aktivne razmene sa seos-kom okolinom koja stupa u robno-nov~aneodnose. Tako|e, uticalo je na razvoj trgo-vine, a time posredno i na veze srpskedr‘ave sa okolnim svetom, uglavnom pu-tem Dubrov~ana i wihovih kolonija kaoposrednika. Teritorije rudarskih centa-ra bile su i administrativno izdvojene{to je doprinelo i stvarawu nove katego-rije gradskih naseqa. Samo rudarstvouticalo je na kraju i na razvoj pismenostii ra~unawa radi poslovnih potreba, kaoi na daqi uspon zanatstva, ~iji su pred-stavnici radili u mnogim rudarskimcentrima, opslu‘uju}i kako ovu posebnuprofesiju, tako i samo stanovni{tvo(XIV S. ]irkovi}, Zavr{na razmatrawa:Rudarstvo u razvoju zemqe, 205-214).

Grafi~ka oprema obuhvata karte, re-produkcije fotografija alata, likovnihpredstava, izvora i novca, a prilo‘enesu i razli~ite tabele o eksploatacijirudnika, kao i koli~ini ulagawa. Naunutra{wim koricama nalazi se kartaDubrovnika i Boke Kotorske iz XVI iplan Venecije iz XV veka.

Iako je „Staro srpsko rudarstvo“ na-meweno {irokom krugu, ima vrednosti iza istori~are, kao priru~nik o ovoj de-latnosti i wenoj povezanosti sa drugimprofesijama, ali i o posebnom statusu irazvoju rudarskih dru{tvenih struktu-ra. Tako|e, rasvetqava istoriju samogrudarstva kao privredne grane i ta-da{wi proces prerade metala, ~ime do-prinosi i istra‘ivawima posebne ru-darsko-geolo{ke istorije.

Kritike i prikazi

169

Gordana Stojkovi}

A. Vuleti}:PORODICA U SRBIJI SREDINOM XIX VEKA

Beograd, 2002

Istorija porodice je novija oblast uistoriografiji. Wenim prou~avawem ug-lavnom su se bavile sociologija i antro-pologija, dok joj istori~ari nisu posve-}ivali posebnu pa‘wu. Tek posledwihdecenija postala je tema na kojoj sara|ujumnoge nauke, ukqu~uju}i i istoriju. Pos-toje}a literatura je dosta jednostrana iuglavnom se bavi prou~avawem zadruge zakoju se dugo mislilo da je bila dominan-tan oblik porodice. Iz istra‘ivawa jeustanovqeno da se doma}instva u Srbijinisu mnogo razlikovala 60-ih godinaXIX veka od doma}instava u Evropi.

Pisac daje pregled bibliografijeradova koji su se bavili ovom temom.Ozbiqnije i nau~no utemeqeno istra‘i-vawe porodice po~elo je tek 60-ih godinaXIX veka, a 70-ih kona~no konstituisanokao posebno podru~je istra‘ivawa. USrbiji su prve demografske analize de-mografskih podataka izvr{ene jo{ 60-ihgodina XIX veka. Valtazar Bogi{i}, is-taknuti istori~ar prava iz druge polo-vine XIX veka, smatra se na{im prvimpravim istra‘iva~em porodice. U XX ve-ku, prou~avawem na{e porodice najvi{esu se bavili etnolozi, a najve}i napredakposti‘u antropolozi i sociolozi, madasu oni uglavnom izu~avali savremenu po-rodicu bez osvrta na wen istorijski ra-zvoj, ali vremenom i to ukqu~uju u svoj do-men istra‘ivawa.

Centralna tema ovog rada odnosi sena strukturu porodice u Srbiji sredi-nom XIX veka. Kao glavni izvor kori-{}en je popis stanovni{tva Kne‘evineSrbije iz 1862/63. godine, jedini popisiz tog razdobqa koji je skoro u celinisa~uvan. Pored toga, kori{}ena je i boga-ta arhivska gra|a, podaci iz kwi‘evnihdela, dokumenti Ministarstva unutra-{wih dela, protokoli sa zasedawa naro-dnih skup{tina, sudski dokumenti...

U uvodnom delu „Pojam porodice“,pisac obja{wava savremeni pojam poro-dice i pojam iz XVI-XVI veka. Danas sepod porodicom podrazumevaju rodbin-ski povezane osobe koje ‘ive pod istimkrovom (u‘e: bra~ni par sa decom), doksu se ranije pod porodicom podrazumeva-le sve osobe koje su ‘ivele u istoj ku}i,bez obzira na srodstvo, pa su se ~lanovi-ma porodice podrazumevale i sluge. Ja-~ina porodice cenila se po broju odra-slih mu{kih ~lanova u woj. Prvo po-glavqe ove kwige nosi naziv „Seoska po-rodica“ i bavi se pitawima sela, sudskihi rodbinskih veza u wemu, strukturom se-oske porodice, promenama strukture, po-rodicom kao ekonomskom zajednicom, na-~inima zasnivawa porodice i odnosimaunutar we, stare{instvom, svojinom i na-sledstvom, politikom deobe u zadrugamai dru{tvenim statusom.

Selo i seoska zajednica predstavqalisu najva‘niju dru{tvenu ustanovu, okviru kome se odvijao ‘ivot seoske porodice.U srodni~ke odnose stupale su samo poro-dice istog imovnog stawa. Inokosna (samalim brojem mu{kih odraslih glava) izadru‘na (sa ve}im brojem odraslih gla-va) obi~no se smatraju glavnim oblici-ma srpske seoske porodice u XIX veku.Seoska porodica se stalno stvarala,obnavqala, razgra|ivala usled biolo-{kih, dru{tvenih i ekonomskih dela-tnosti. Posledice su bile ~este promenebroja ~lanova i karaktera wihovih me-|usobnih odnosa. Analizom seoske poro-dice obuhva}ene su porodice u 13 srezo-va, od ukupno 64 sreza Kne‘evine Srbije,sa slede}im podacima: ime i prezime do-ma}ina i doma}inove dece, roditeqa idrugih srodnika i uku}ana, kao i wihovazanimawa.

Sve porodice svrstane su u 4 grupe:

1. inokosne (prave, pro{irene i ne-potpune),

Kritike i prikazi

170

2. domazetske,

3. zajednice oca i sina,

4. zadruge (o~inske, bratske i ostale).

Popis stanovni{tva prvenstveno jeimao za ciq da popi{le obveznike i dautvrdi wihove finansijske obaveze pre-ma dr‘avi. Ogromna ve}ina porodicabila je patrilinearnog karaktera, tj. po-vezana srodstvom po mu{koj liniji. Ra-tarstvo i sto~arstvo bili su podjednakozastupqeni i obe grane bile su eksten-zivne. Seoska porodica se obi~no posma-tra kao zatvorena ekonomska zajednica.Bavqewe poqoprivredom je izvor wenihspecifi~nih obele‘ja:

- seqa~ka porodica je radna grupa,

- dosta je samostalnija u odnosu na os-tale grupe,

- obim funkcija je ve}i,

- solidarnija je i mawe podlo‘naraspadu.

U stawu je da proizvede gotovo sve {toje wenim ~lanovima potrebno. Novac nemazna~ewa u svakodnevnom ‘ivotu. Sto~ar-stvo je bilo glavni izvor prihoda, ali jebilo na niskom stepenu razvoja.

Bra~na zajednica predstavqa osnovusvake porodice. @ivot u vanbra~noj zaje-dnici bio je neprihvatqiv i zakonom za-brawen, ali je, ipak, u malom broju slu~a-jeva postojao. Brakovi su retko sklapaniizme|u pripadnika razli~itih etni~kihgrupa.U tradicionalnoj srpskoj porodi-ci glava porodice bio je mu{karac. Onse brinuo o porodi~noj egzistenciji, up-ravqao ku}nim poslovima i predstav-qao porodicu pred svetom. Posao ‘enebio je starawe o svakodnevnim ku}nimposlovima i podizaws dece. Ukoliko je uporodici bilo vi{e odraslih mu{kara-ca, stare{ina je bio najstariji me|uwima, ali je sve odluke donosio uz sagla-snost ostalih. Sopstvenik imawa nijeli~nost, ve} porodica. Woj pripadajuzemqa i ku}a, stoka, rod sa zemqe i poq-ski alat. Pravo nasledstva imali su sa-mo, i iskqu~ivo, mu{ki ~lanovi. Dr‘av-na politika u XIX veku, u na~elu, bila jeusmerena ka o~uvawu zadru‘nih porodi-

ca. Poreske obaveze lak{e je podnosilazadru‘na porodica.

Drugo poglavqe ove kwige bavi segradskom porodicom. Ukqu~uje i podat-ke o razvoju gradova i gradskog ‘ivota,bavi se strukturom gradske porodice, za-nimawima i porodi~nim odnosima ugradskim porodicama. U ovom delu datisu i opisi porodica Ilije Gara{anina,Jovana Ili}a, oca Vojislava Ili}a, kaoprimeri gradskih porodica. SredinomXIX veka u Srbiji je mawe od jedne dese-tine stanovni{tva ‘ivelo u gradovima.Po~etkom veka gradovi su bili u lo{emstawu (nered, ne~isto}a, beda). Varo{kojezgro bilo je jasno profilisano. Obi-~no se sastojalo od zgrada dr‘avnih na-dle{tava, du}ana i ku}a imu}nijih trgo-vaca i visokih dr‘avnih ~inovnika. Kaperiferiji su se nalazile ku}e i radwesiroma{nijih gra|ana, kao i ku}e i ima-wa zemqoradnika.

Po ugledu pa evropske gradove, naj-br‘e su se u Srbiji razvijali gradovi uzSavu i Dunav, koji su imali kontakata sasusednom Austrijom. U wima su se pro-‘imala dva na~ina ‘ivota – turski i ev-ropski. Gradovi u unutra{wosti su seslabije razvijali. Najstariji sloj grad-skog stanovni{tva ~inili su, uglavnom,starosedeoci koji su se bavili zemqo-radwom. Broj stanovnika se prvenstvenouve}avao doseqavawem, mnogo mawe pri-rodnim prira{tajem. U gradove su seretko selile ~itave porodice, uglavnommla|i ~lanovi. Kulturni ‘ivot bio je ve-oma skroman. Sredi{te dru{tvenog ‘ivo-ta bile su kafane, gotovo jedino mesto zave~erwi izlazak. Gradsko stanovni{tvonaj~e{}e je bilo skoro doseqeno, retkoje ‘ivelo u gradu du‘e od jedne ili dve ge-neracije. Izuzetak su ~inile zemqora-dni~ke porodice, koje su u ve}ini slu~aje-va predstavqale starosedeoce. Strukturagradske porodice prikazana je na prime-ru 7 gradskih naseqa: Smedereva, Zaje~a-ra, Vaqeva, Po‘arevca, Loznice i Veli-kog Gradi{ta. Kori{}en je popis stanov-ni{tva Kne‘evine Srbije iz 1862/63. go-dine. Gradsku porodicu karakteri{eprevaga inokosne porodice i sama~kihdoma}instava. Svi ostali oblici poro-

Kritike i prikazi

171

dice su slabo zastupqeni. Karakteristi-~no je i prisustvo nesrodnika (velikibroj sluga, {egrta). Postoji veliki brojporodica bez nepokretne imovine.

Analiza odnosa izme|u strukture po-rodice i profesije kojima su se weni~lapovi bavili izvr{ena je na primeru 4grada: Smedereva, Zaje~ara, Kru{evca iVaqeva. Najbrojnije su bile porodice za-natlija i sluga, zatim porodice trgova-ca, ~inovnika i nadni~ara. U svim pro-fesijama preovladavala je inokosna po-rodica, a posle we sama~ko doma}in-stvo. Trgova~ke porodice imale su ve}ibroj ~lanova i uglavnom su to bile zaje-dnice oca i sina i bratske zajednice.Nastavqalo se isto zanimawe iz genera-cije u generaciju. Trgovci su bili naji-mu}niji gradski sloj. Wihova imovinase obi~no sastojala od ve}eg broja ku}a,du}ana i mehana, a posedovali su i obra-divu zemqu. Porodice trgovaca i ~inov-nika bile su najistaknutije, predwa~ilesu u prihvatawu evropskih novina. Dale-ko brojnije bile su porodice zanatlija.Porodice ~inovnika ~inile su mawe od10% ukupnog broja gradskih porodica.Malo ~inovni~kih porodica smatraloje imu}nim. To su bile porodice dr‘av-nih slu‘benika, ministara, savetnika,vi{ih sudskih ~inovnika. înovnici subili glavni nosioci gra|anskog na~ina‘ivota. Posebnu vrstu ~inovni~kih po-

rodica ~inile su porodice oficira, alije wih bilo veoma malo. Zemqoradni~keporodice ~inile su 3-15% ukupnog brojagradskih porodica, ‘ivele su na peri-ferijama.

Brakovi su sklapani izme|u pripa-dnika istog dru{tvenog sloja, imovine iugleda, unutar istih profesija. Zvani-~no, mu‘ i ‘ena bili su u ravnopravnompolo‘aju. U Srbiji XIX veka, brakovi suretko raskidani. Nadle‘ni sudovicrkve retko su davali dozvolu za rastavu.Polo‘aj razvedene ‘ene bio je veomate‘ak. Brak i porodica u Srbiji XIX ve-ka obi~no se posmatraju u svetlu patri-jarhalnih odnosa.

Ova kwiga nastala je iz magistarskograda pod naslovom „Porodica u Srbiji zavreme druge vlade kneza Mihaila“. Prvi jerad u doma}oj istoriografiji koji se baviistorijom porodice. Porodica u srpskomdru{tvu XIX veka nije jasno izdvojena kaoposebna institucija, ve} se javqa kao jedanod osnovnih elemenata prou~avawa isto-rije dru{tva. Razvoj srpske porodice, igradske i seoske, nije se mnogo razlikovaood razvoja evropskih. Inokosna porodicabila je dominantna u Srbiji XIX veka.Promene unutar porodice bile su spore iza savremenike, uglavnom neprimetne. Sre-dinom XIX veka, porodica je i daqe opsta-jala kao tradicionalna i patrijarhalnainstitucija.

Mil~a Madi}

VAQEVSKA OP[TINA 1839–2003,priredio Zdravko Rankovi},

IP Kolubara, Vaqevo 2003. str. 168

Kwiga koja predstavqa Vaqevsku op-{tinu iz razli~itih aspekata u razdobquod wenog prvog osnivawa 1839. godine dodana{wih dana. Prire|iva~ ve{tim ko-ri{}ewem objavqene literature, isto-riografskih radova, novinskih ~lanakai arhivske gra|e, hronolo{ki i vi{e-slojno prikazuje razvojni put lokalneuprave u Vaqevskoj op{tini, prate}i we-ne uspone i padove u razdobqu duèm odsto {ezdeset godina.

Posle uvodnog poglavqa: „Vaqevo uprvim decenijama 19. veka”, u kojem sehronolo{ki daje skica najzna~ajnijihzbivawa i aktera u dru{tvenom ‘ivotutada{we kasabe, demografskim, nacio-nalnim, ekonomskim i politi~kim pro-menama lokalne zajednice, prire|iva~izla‘e osnovne podatke o osnivawu Op-{tine, wenoj teritoriji, izboru prveuprave, nosiocima najzna~ajnijih funk-

Kritike i prikazi

172

cija, nadle‘nostima, zajedni~kim potre-bama i na~inu finasirawa istih.

U poglavqu: „Op{tinski poslovi –fragmenti” na~iwen je izbor zna~ajni-jih poslova koji su ostvarivani u op-{tinskom organima u razdobqu od 1841.godine do 2003. godine, iz kojeg se vidikojim se sve poslovima u pro{losti ba-vila lokalna samouprava u Vaqevu. Po-daci o demografskim promenama, posebnoo kretawu broja stanovnika op{tine,izlo‘eni su u poglavqu: “Statistika –stanovni{tvo”, po~ev od 1859. godine.Podaci o promenama u sto~nom fondu,meteorolo{kim prilikama i sada{wojpovr{ini op{tine izlo‘eni su nared-nim podnaslovima. Zna~ajno poglavqe ukwizi posve}eno je op{tinskim predsed-nicima. Pored kratkih biografskih poda-taka ilustrovanih fotografijama, navodese najzna~ajniji poslovi ostvareni uop{tini u vreme wihovog mandata. Po-seban pe~at ovom delu kwige daju oda-brani tekstovi, objavqeni u novinama i~asopisima o ~etvorici biv{ih pred-sednika, iz pera poznatih publicista iispovesti trojice predsednika o (ne)pri-jatnostima sa kojima su se susretali to-kom obavqawa funkcije.

U poglavqu „Svedo~anstva” prezen-tovano je niz dokumenta: ustrojenija,

pravilnika, statuta, odluka o odre|iva-wu naziva ulica, progla{ewu po~asnoggra|anina op{tine, o utvr|ivawu i upo-trebi amblema i grba op{tine i dr.

Pod poglavqem “Oglasi” objavqen jeizbor razli~itih javnih akata, koje su op-{tinske vlasti ogla{avale raznim povo-dom; licitacije, konkursi, ostavke, javneprodaje, naredbe, obave{tewa, objave i dr.U prilogu odabranih dokumenata prire-|iva~ pru‘a ~itaocu zna~ajnu informaci-ju o {irokom dijapazonu pitawa i proble-ma kojima se lokalna samouprava bavila urazli~itim periodima svoga delovawa.

Na kraju kwige dat je spisak odbor-nika i ~lanova Izvr{nog odbora Skup-{tine op{tine Vaqevo izabranih 2000.godine, sa osnovnim podacima kojoj po-liti~koj stranci pripadaju i iz koje iz-borne jedinice su izabarani.

Kwiga je opremqena fotografijama,faksimilima dokumenata i geografskimkartama podru~ja op{tine i na krajuspiskom kori{}ene literature i regis-trom li~nosti koje su pomenute u kwizi.Tehni~ka oprema kwige je na zavidnomnivou, {tampana u tira‘u 800 primeraka.

Prire|iva~ kwige o Vaqevskoj op{ti-ni od wenog prvog osnivawa do danas, po-nudio je sa‘etu i nadasve korisnu infor-maciju o razvoju lokalne samouprave.

Mil~a Madi}

Sini{a Mi{i}:JUGOISTO^NA SRBIJA SREDWEG VEKA

Vrawe, 2002. Me|uop{tinski istorijski arhiv Vrawe iUdru‘ewe istori~ara Brani~eva i Timo~ke krajine

Autor studije nevelike po obimu alizna~ajne po sadr‘aju, profesor na kate-dri za Nacionalnu istoriju sredweg vekana Odeqewu za istoriju Filozofskog fa-kulteta u Beogradu, popuwava prazninu usrpskoj medievistici posebno u oblastiistorijske geografije, kada se radi oovom prostoru, koji se u tom istorijskomrazdobqu naj~e{}e nalazi izme|u Bugar-ske i Srbije. Iako su izvori za prou~a-

vawe ove oblasti u sredwem veku oskudnii fragmentarni a dosada{wa istorio-grafija se wome bavila uzgredno, autor jeuspeo da na osnovu poznatih izvora iobjavqenih radova i literature prezen-tuje relativno celovitu sliku istorij-skih procesa koji su se odvijali na ovomprostoru od 1282. do dolaska Turaka.

Kritike i prikazi

173

Kwiga je sa~iwena iz sedam poglavqa,rezimea na engleskom jeziku, spiska izvo-ra i literature, registra li~nih imena iregistra geografskih pojmova, dve geo-grafske karte i tabele poreza i prihodaiz poreskih kwiga. Poglavqa kao temat-ske celine su metodolo{ki ve{to poveza-na i ~ine koherentnu celinu koja daje ce-lovitu predstavu o oblasti u nazna~enomrazdobqu.

Uvodno poglavqe u podnaslovimaVrela i Odlike tla i ‘upe, autor pregle-dno navodi sve zna~ajne radove objav-qene na ovu temu kao i izvornu arhivskugra|u koja je sa~uvana i poznata dosa-da{woj istoriografiji. Autor nastojida nepristrasno izlo‘i sve relevantneradove bez obzira na wihovu nacionalnuprovenijenciju. U drugom delu ovog po-glavqa autor prostorno ome|uje ovu ob-last „izme|u reke Ni{ave na severu dosrpsko-bugarske granice do u{}a u Ju‘-nu Moravu, zapadna granica ide doli-nom Ju‘ne Morave od desne obale doGrdeli~ke klisure, posle koje prelazi nalevu obalu obuhvataju}i oblast oko Vra-wa i Pre{eva spu{ta se na jug gde obu-hvata @egligovo i izbija na dowi tokreke P~iwe koja zajedno sa dolinom Kri-ve Reke ~ine ju‘nu granicu, koja se na is-tok pru‘a daqe preko Osogovskih plani-na i izbija u dolinu Strume, dok se isto-~na granica ne poklapa sa sada{womgranicom izme|u Srbije i Bugarske jer uwen sastav ulaze i oblasti oko ]usten-dila i oblasti Kraji{ta i Znepoqa“. Uokviru ovog podnaslova uvodnog poglav-qa autor daje precizan opis geografskihkarakteristika ovog podru~ja. Granice‘upa unutar oblasti sa ubicirawem na-seqa unutar wih, autor zasniva na sa~u-vanim izvorima; poveqama, hrisovuqa-ma i va‘e}oj literaturi.

U drugom poglavqu koje nosi naziv:„Politi~ka doga|awa“, autor dokumen-tovano izla‘e hronologiju politi~kihpromena, smewivawe bugarske i vizan-tijske vlasti i na kraju uspostavqawesrpske dr‘avne vlasti u ovoj oblasti, svedo turskih osvajawa. Ve{tim kori-{}ewem istorijskih izvora i objavqeneliterature, autor nas vodi kroz poli-

ti~ke promene koje se de{avaju na ovomprostoru u trouglu smewivawa; vizan-tijske, bugarske i srpske vlasti kao i po-dele poseda me|u feudalnim velikodos-tojnicima i manastirima, koje su ~inilisredwevekovni vladari svojim podani-cima. Pod posebnim podnaslovima u is-tom poglavqu izla‘e se period ulaskateritorije jugoisto~ne Srbije u sastavsrpskih sredwevekovnih zemaqa, posleratova Stefana De~anskog i kraqa Mi-lutina sa bugarskim kraqevstvom, osva-jawa i zaposedawa teritorija zapadno odJu‘ne Morave do reke Strume na istoku,leve strane Ni{avske doline na severu iOsogovskih planina i reke P~iwe na ju-gu. Na ovom prostoru vlast srpskih vla-dara odr‘ava se sve do osmanlijskog pro-dora u ove krajeve i wihovog stavqawapod upravu Otomanskog carstva. Dobaoblasnih gospodara u vreme Nemawi}keSrbije, organizaciju vlasti u ‘upama itragove koje su ostavili na tim prosto-rima onda{wi feudalci, bilo u retkosa~uvanim pisanim dokumentima ili za-du‘binarstvom prema crkvi i manasti-rima, autor izla‘e jasnim stilom ijezikom.

U narednim poglavqima kwige: „Dr-‘avna uprava“ i „Crkvena organizaci-ja“, predstavqena je organizacija svetov-ne i crkvene vlasti Srpske sredwevekov-ne dr‘ave na ovim prostorima. Od vre-mena Stefana Prvoven~anog do vladavi-ne kraqa Milutina i cara Du{ana, ovajprostor bio je ure|en kao kraji{te sa se-di{tem u Vrawu. îtavu nomenklaturuvladaju}eg plemstva sa imenima najzna-~ajnih velika{a, koji su upravqali ovimoblastima i tragovima koji su iza wihostali, dokumentovano su izlo‘eni uovom delu kwige. Episkopska organiza-cija i manastiri sa svojim vlastelin-stvima su detaqno obra|eni i predstav-qeni na osnovu temeqno prou~enih izvo-ra i literature.

U poglavqu „Naseqa“ autor obra|ujesva utvr|ewa i trgove koji su postojalina tom prostoru, kada su nastali i pod~ijom upravom su bili u razli~itim pe-riodima sredwevekovne Srpske dr‘avena ovim prostorima. Posebno detaqno

Kritike i prikazi

174

su izlo‘eni podaci o nazivima seoskihnaseqa i wihova pripadnost odre|enim‘upama, od kojih mnoga i danas postoje,{to svedo~i o kontinuitetu srpskog sta-novni{tva u wima.

Privreda i saobra}aj su predstavqe-ni u petom poglavqu kwige, u kojem sepod posebnim naslovima opisuju pojedi-ne privredne grane, zemqoradwa, sto-~arstvo, rudarstvo, zanati, trgovina iputevi. Na osnovu podataka iz sa~uvanearhivske gra|e, posebno iz poreskihkwiga, izvodi se logi~an zakqu~ak opoqoprivrednom, prete‘no sto~arskomkarakteru privrede, uz zanatstvo i trgo-vinu kao prate}e delatnosti, koja seodvijala vi{e u tranzitu nego u neveli-kim i nedovoqno razvijenim trgovima.

U zakqu~ku koji autor izvodi na kra-ju svojih razmatrawa konstantuje se da;„Jugoisto~na Srbija u sredwem veku nijepredstavqala jedinstvenu, niti posebnupoliti~ku celinu, kao {to je to bio slu-~aj sa drugim oblastima (Zeta, Humskazemqa). Me|utim, ona ~ini prili~nokompaktnu geografsku celinu. U svompoliti~kom ‘ivotu jugoisto~na Srbijaje dugo bila sastavni deo Vizantijskogcarstva, ali je ulazila i u sastav Prvog,

a potom i Drugog bugarskog carstva. -Srpska dr‘ava je za ovim prostorom prviput posegla u vreme velikog ‘upana Ste-fana Nemawe, a wegov sin i naslednikStefan Prvoven~ani se u~vrstio u doli-ni Ju‘ne Morave i Ni{ave, dr‘e}i takozapadni deo jugoisto~ne Srbije. Najve}ideo teritorije ove oblasti srpskoj dr‘a-vi je prisajedinio 1282. godine kraq Mi-lutin. Samo je Poni{avqe ostalo izvanwegove dr‘ave. Ono {to je Milutin nago-vestio ostvario je wegov sin Stefan De-~anski, koji je u bitci kod Velbu‘da 1330.godine potukao Bugare i od Srbije u~i-nio najmo}niju dr‘avu na Balkanu. Odlu-ka o tome pala je na prostoru jugoisto~neSrbije, u wenim isto~nim oblastima, ko-je su se grani~ile sa bugarskom dr‘avom.Posle 1330. godine i Poni{avqe je u{lou sastav Srbije, pa je tako cela jugoisto-~na Srbija u{la u sastav srpske dr‘ave,gde }e ostati sve do dolaska Turaka.“

Studija profesora Sini{e Mi{i}asintetizuje dosada{wa znawa o oblastijugoisto~ne Srbije u sredwem veku, nude-}i ~itaocu celovitu predstavu o isto-rijskim de{avawima na ovom prostorukoji je u istoriografiji obra|ivan vi{euzgredno i fragmentarno.

Kritike i prikazi

175

Mil~a Madi}

BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWAO VAQEVSKOM KRAJU

Kolubara – Veliki narodni kalendar za

prostu 2003, Vaqevo, IP „Kolubara“,2003, 284

Trinaesta kwiga popularne peri-odi~ne publikacije, pored uobi~ajenogpriloga u uvodnom delu, donosi niz za-nimqivih priloga iz pro{losti vaqev-skog kraja. Posebna pa`wa posve}ena jeistoriji {kolstva i nastanku i razvojulokalne samouprave. Ovaj broj kalendarasadrì slede}e priloge: Vaqevski pred-sednici, priredio Zdravko Rankovi};Qubomir Pavlovi}, PredsednikovaweMarjana Bir~anina; Du{an Mil. [i-ja~ki, Dobri~ina Rista Topalovi} Kon-zul; Slobodan @. Markovi}, Vaqevo bezglavne ulice; Hronika 2002 – Listawekalendra, hroni~ar Qiqana Kecojevi};Inèwer Aleksandar Uro{evi}, Vaqe-vac – li~nost godine; Pre sto godina –stare vesti; (Ne) obi~ni Tamnavci 1903;Borislav Vuji}, Ro|eni, ven~ani, umrli1903; Brana Petrovi}, Vaqevo, od pos-tawa; Zdravko Rankovi}, Ubske prvine –kad se, {ta i kako prvi put na Ubu doga-|alo; Dragoslav Cile Marjanovi},[kola u Qigu i weni u~iteqi: mr Mi-lo{ Mitrovi}, Iz ‘ivota vaqevskePoqoprivredne {kole; Aleksandar Lo-ma, Rika prole}nog bika; Legende Ri-bni~kog kraja – Kako su neka sela u ovomkraju dobila nazive; Nenad Qubinkovi},Tri biografije Petra Nikolajevi}a

Molera; \or|e Peri}, Gedeon Juri{i}kao nastojateq manastira Bogova|a;Boìdar Kova~evi}, Rodoslov Nenado-vi}a iz Brankovine; Stani{a Vojino-vi}, Pretplatnici iz Vaqeva i okolinena kwige, novine i ~asopise; NedeqkoSavi}, Nezapisana istorija – o ProtiJevti Popovi}u Kuveqi; Danica Fili-povi}, „Narodni u~iteq“ Vase Pelagi}au vaqevskom kraju; Sima Pandurovi},Sre}ni vaqevski dani; Boìdar Kova~e-vi}, O Branislavu Petronijevi}u – se-}awe na znamenitog srpskog filozofa;dr Mom~ilo Isi}, Poqoprivreda uPodgorini 1934. godine; Letopis {koleu Planinici od 1922. do 1982. – prire-dio Zoran Joksimovi}; êdomir Pro-ti}, (Ne)obi~ni mioni~ani: Dejan Po-povi}, Muzi~ki ‘ivot u Vaqevu1944–1954; Mnimom lajkova~kom litera-ti – pesni~ke posvete Radovanu BelomMarkovi}u; Milenko Radovi}, ôvekmnogih vrlina – Qubisav Andri}1938–2002; Vitomir Vuleti}, Mojedruèwe sa Qubom Andri}em; Laza ûr-~i}, Bez Qubisava Andri}a – dnevni~kizapis; Radovi Qubisava Andri}a u Ka-lendaru „Kolubara“; Mom~ilo Para-u{i}, Dve ku}e – o poemi Matije Be}ko-vi}a „Kad do|e{ u bilo koji grad“; Mi-lutin Lujo Danojli}, Stvarala~ki iizdava~ki poduhvat – Biografski leksi-kon Vaqevskog kraja, A–M, urednikZdravko Rankovi}, redaktor Zoran Jok-

177

BIBLIOGRAFIJEBIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}

178

simovi}, Vaqevo 1996–2001; VitomirVuleti}, Srbija o Sankovi}u – re~ o Go-di{waku „Selo Sankovi}“ na Mi{i}e-vim danima u Mionici, 16. jula 2002; Du-{an Vidakovi}, Sto brojeva „Kolubare“;Milorad Radoj~i}, Jevreji u vaqevskomkraju; dr Tomislav \uri}, Stanovni-{tvo i privredni ‘ivot u Gorwem Ta-oru; Narodne pesme – u zapisima Vasili-ja Jankovi}a; Stanovni{tvo Kolubar-skog okruga – broj stanovnika i stanovau popisima 2002. i 1991; Fotograf Mi-lan Markovi} i pretplatnici Kalenda-ra „Kolubara“ za 2003. godinu.

Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo,br. 36, Vaqevo, 2002, 226

U ovom broju godi{waka objavqenisu ~lanci: Qubodrag Popovi}, Vaqev-ski pana|uri u prvoj polovini 19. veka;Milorad Radoj~i}, Sto godina {kole uPopu~kama; Milan Milo{evi}, Poli-cijsko-bezbednosne strukture u okupira-noj Srbiji 1941–1944; Dejan V, Popovi},Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqe-vo (1954–1969); Prilozi: Dragana Laza-revi}-Ili}, Prilog istraìvawima opostojawu i eksploataciji rudnika ba-kra Rebeq od anti~ke epohe do po~etka20. veka; Iz metodologije i istoriogra-fije: Nedeqko Radosavqevi}, Problemiistraìvawa lokalne istorije (primerzapadne Srbije); Vladimir Krivo{ejev,Rat istoriografija – Paralelni osvrt nakwige, Vaqevo pod okupacijom 1941–1944.(@arko Jovanovi}) i êtnici Draè Mi-hailovi}a u gra|anskom ratu u Srbiji1941–1945 (Milorad Beli}); Iz arhivskegra|e: Mirko Bojani}, Spisak ‘iteqavaqevskih 1836; Qubodrag Popovi}, Po-pis „vaqevskog okruga“ 1853. godine; Izrada Arhiva: Qiqana Uro{evi}, Potom-ci kneza Rake Te{i}a; Biqana Stojako-vi}, Ratnici iz Tamnave, u~esnici oslo-bodila~kih ratova Srbije 1912–1918;Kritike i prikazi: @ivorad @ika Jev-ti}, Selo Jasenica – monografija; Veli-bor Berko Savi}, Solunci na loma~i;Milan Vasi}, Majinovi} – hronika sela

(prikaze sa~inio Mil~a Madi}); StevanPavlovi}, Istorija Balkana (prikazNedeqko Radosavqevi}); @arko Jovano-vi}, Neostvareni ratni ciqevi DraèMihailovi}a, kolaboracija u Srbiji1941–1945; @arko Jovanovi}: Vaqevo podokupacijom 1941–1945. (prikaze uradilaDubravka Staji}); @arko Jovanovi}: Va-qevo pod okupacijom 1941–1944. (prikazMilorad Beli}); Svetlana Peji}: Ma-nastir Pustiwa (prikaz Branko Lazi});Sneàna Radi}: Konfiskacija imovineu Vaqevskom okrugu 1944–1946. (prikazNedeqko Radosavqevi}); Bibliografi-je: Mil~a Madi}, Bibliografija isto-riografskih izdawa o vaqevskom kraju iIn memoriam: Qubisav Andri} (prire-dio Milorad Radoj~i}).

Milan Gruji}, Uzana Lajkova~ka pruga,

Preduze}e za ‘elezni~ku izdava~ko-no-vinsku delatnost d.o.o. Beograd, 2002, 338

Monografija o pruzi uzanog kolose-ka od za~etka ideje, zakona o gradwi pru-ga krajem 19. veka, toka izgradwe, pu-{tawe u saobra}aj, pro{irewa mreè,eksploatacija u mirnodopskim i ratnimuslovima, lajkova~ki ‘elezni~ki ~vor,osobqe i organizacija rada i ukidawepruge. Monografija je bogato ilustrova-na, fotografijama, faksimilima dokume-nata, skicama, spiskovima zaposlenog oso-bqa i drugim likovnim materijalom, {toje ~ini verodostojnim svedo~anstvom orazdobqu u kojem je pruga funkcionisa-la i qudima, prilikama i doga|ajima nai oko pruge, posebno u Lajkovcu kao na-sequ koje nastaje uporedo sa nastankom irazvojem ‘eleznice kao va`ne raskrsni-ce u ovom mestu.

Zdravko Rankovi}, Vaqevski kraj u dva-

desetom veku – hronologija, Izdava~kopreduze}e „Kolubara“, Vaqevo 2002, 378

Najzna~ajniji doga|aji, pojave i li-~nosti koje su obeleìle 20. vek u vaqev-skom kraju, hronolo{ki zabeleèni sabitnim podacima, pregledno su izloè-ni u ovoj zanimqivoj i korisnoj kwizi,

kako za istraìva~e pro{losti tako i zaobi~ne ~itaoce znatièqnike. U uvo-dnom delu kwige dat je kratak preglednajva`nijih doga|aja u 19. veku na ovompodru~ju a na kraju popis najva`nijihkwiga o ovom razdobqu i registar li-~nih imena koja se pomiwu u kwizi.Izbor objavqenih tekstova o zna~ajnimdoga|ajima i li~nostima u vaqevskomkraju tokom 20. veka, udahwuju {tivu ‘i-votnost a veliki broj fotografija ifaksimila sliku o doga|ajima i qudima~ine uverqivijim.

Aleksandar Jevti}, Kroz magle i me}ave

– Se}awa i ispovesti, Op{tinski od-bor Saveza udruèwa boraca NOR-aVaqevo, 2002, 404

U kwizi 6, iz edicije „Prilozi za is-toriju Vaqevskog kraja“, autor iznosisvoja se}awa na ratne doga|aje od febru-ra 1941. do marta 1942. Kao jedan od akte-ra dramati~nih zbivawa uo~i fa{is-ti~ke okupacije, priprema za oruàniotpor koji su pripremali komunisti ineposredni u~esnik, do zarobqavawa iinternirawa u logor na severu Norve-{ke, svoja se}awa izlaè u ovoj kwizi,autenti~no kako ih je sam doìvqavao.Wegovo svedo~ewe o organizovawu i iz-bijawu ustanka u Beloj Crkvi i prvihborbi partizanskih odreda na terenu se-verozapadne Srbije spada u red prvokla-snih memoarskih {tiva, dragocenih zaneposrednije sagledavawe prilika i us-lova u kojima deluju partizanske jedini-ce u prvoj godini rata na ovom podru~ju.

Maturanti Vaqevske gimnazije 1952. go-

dine, Grupa autora, glavni urednik Zo-ran Joksimovi}, Vaqevo, 2003, str. 250

Spomenica jednoj znamenitoj genera-ciji maturanata Vaqevske gimnazije, iz-data je povodom pedesete godi{wice. Bo-gato opremqena i dokumentovana pruàobiqe podataka o maturantima, wiho-vom li~nom, porodi~nom i profesio-nalnom ‘ivotu i doprinosu u odre|enimoblastima dru{tvenog ‘ivota i rada.

Spomenica prezentuje podatke i o pro-fesorima i osobqu {kole u vreme {ko-lovawa ove generacije maturanata. Spo-menica je ilustrovana sa preko 350 foto-grafija i opremqena biografijama svr-{enih maturanata, wihovih profesora ipomo}nog osobqa.

Vaqevska op{tina 1839–2003, priredioZdravko Rankovi}, IP Kolubara,Vaqevo 2003, str. 168

Kwiga koja predstavqa Vaqevsku op-{tinu sa razli~itih aspekata od wenogosnivawa 1839. godine do dana{wih da-na, u kojoj je posve}ena pa`wa razvoju lo-kalne samouprave, predstavqawu pred-sednika i wihovom doprinosu u re{ava-wu komunalnih i drugih problema gra-|ana lokalne zajednice. Izborom norma-tivnih akata, odluka, objava, naredbi idrugih dokumenata koje su organi lokal-ne samouprave donosili tokom svoje de-latnosti, uverqivo svedo~e kojim se svepitawima bavila op{tinska uprava upro{losti. Kwiga je sa~iwena na osnovuobimne literature, objavqenih istorio-grafskih radova i arhivske gra|e, ilus-trovana je fotografijama, faksimilimadokumenata i geografskim kartama geo-grafskog podru~ja op{tine i opremqenaimeni~nim registrom.

Poginuli u ratovima Srbije u 19. veku,

[aba~ko-vaqevska eparhija – Spomenica,

prire|iva~i Mom~ilo Isi} i Mi-roqub Jovanovi}, IP Kolubara,Vaqevo, 2003, str. 138

Spomenica posve}ena 200. godi{wiciPrvog srpskog ustanka uz prigodan pred-govor i uvodni tekst prire|iva~a, prezen-tuje najpre sumarne a zatim pojedina~nepodatke o poginulima u ratovima koje jevodio srpski narod i dràva tokom 19. ve-ka, koji poti~u sa prostora {aba~ko-vaqev-ske eparhije ili sada{we teritorije Ma~ve,Podriwa, Azbukovice, Podgorine, Koluba-re, Posavine i Tamnave.

Podaci su sre|eni i sistematski iz-loèni prema parohijama, crkvenim op-

Bibliografija istoriografskih izdawa...

179

Mil~a Madi}

180

{tinama, srezovima, okruzima i na krajui po naseqima ~iji su ‘iteqi bili izgi-nuli u ratovima.

Selo Sankovi}, Godi{wak 2003, sveska5, urednik Zdravko Rankovi}, redaktorZoran Joksimovi}, IP Kolubara,Vaqevo 2003, 60 str.

U ovom broju godi{waka objavqeni suautorski prilozi, Zdravka Rankovi}a: „San-kova~ke biblioteke“ i „U Beogradskometnografskom muzeju“, Mihaila Ivano-vi}a Pu{kina: „U~iteqevawe u Sanko-vi}u“, Mom~ila Isi}a: „Primaoci in-validnine“ i „Sto~ni fond 1859. godi-ne“, Milorada Radoj~i}a: „Ubistvo kodStudenca 1944.“, Vitomira Vuleti}a:„Srbija u Sankovi}u“. Prilozi uredni-ka: „Ba{tovani“, „Osnovna {kola“,„U~iteqi iz Sankovi}a“, „Sankova~kefamilije – 3", “Ratnici iz Sankovi}a",„Vaqevski Sankov~ani“, „Stare i novevesti“ i „Razli~itosti“, ~ine ovu sveskugodi{waka zanimqivim prdstavqawemsela Sankovi}a u pro{losti i sa-da{wosti.

Boìdar Kneèvi}, Bele`nica

(1896-1897), priredila Aleksandra Vra-ne{, izdava~ Gradska biblioteka„Boìdar Kneèvi}“, Ub, 2002. str. 100.

Li~ne bele{ke Boìdara Kneèvi-}a, filozofa, kwièvnika i prosvetnogradnika, nastale tokom wegovih stru-~nih ekskurzija po ju`nim krajevima Sr-bije i sa Istre gde je boravio pet nedeqa1907. godine na le~ewu. Bele{ke svedo~eo demografskim, jezi~kim, kulturnim inacionalnim prilikama u delu srpskognacionalnog korpusa u prvim decenija-ma po oslobo|ewu od vekovne vladavineOtomanskog carstva i doìvqajima zavreme provedeno u Istri. Rukopisne be-le{ke predate Narodnoj biblioteci Sr-bije od strane wegove }erke, koja je sa~i-nila kratku biografiju; „@ivot mojihroditeqa“, objavqenu u pogovoru kwige ,studiozno je prou~ila i priredila za{tampu uz prikladan predgovor Alek-

sandra Vrane{, filolog a Gradska bibli-oteka wegovog zavi~ajnog mesta bila je za-hvalni izdava~ ovog zanimqivog {tiva.

Milan D. Jankovi}, protojerej, Sveti

episkop Nikolaj – ‘ivot, misao i delo,

tom 1 – 3, godina izdavawa 2002-2003,izdava~ Eparhija {aba~ko-vaqevska,{tamparija „Vaqevo-print“, str. 2200.

@ivot, misao i delo vladike Nikola-ja Velimirovi}a, predstavqeni su u ovojtrotomnoj studiji, hronolo{ki od de-tiwstva i {kolovawa, mona{kog ‘ivota,boravak i rad u Engleskoj i Americi,izbor za episkopa, wegove sve{teni~kemisije, zato~eni~ki ‘ivot, u emigraciji,objavqena dela, upokojewe i smrt, drugi oNikolaju, povratak, negovawe kulta ibio-bibliografija 1902-1941.

Radivoje Radisavqevi}, Milan Radi-

savqevi}. Vel{evci selo pokraj Qiga,

Biblioteka „Hronika sela“, Kultur-no-prosvetna zajednica Srbije, Beograd2002. str. 408.

Hronika o malom selu u neposrednojokolini Qiga, sa~iwena na osnovu sa~u-vane arhivske gra|e do koje su autori do-{li, objavqene literature i se}awa sta-rijih ‘iteqa, sadrì podatke o nastan-ku sela, rodoslove familija koje su ‘ive-le u pro{losti kao i o sada{wim poro-dicama i ‘iteqima nevelikog ali zna-~ajnog sela Veli{evca. Monografija sa-drì osam poglavqa: Op{ti podaci o se-lu, Seoski atar, Tip naseqa i arhitektu-ra, Selo u upravnim podru~jima i lokal-noj samoupravi, Stanpvni{tvo, Privre-dna delatnost i ekonomski poloàj sta-novni{tva, Dru{tveni ‘ivot sela, Selou ratovima, Familije – poreklo i razvoj.Kwiga je bogato opremqena fotodoku-mentacijom o mestu, stambenim i eko-nomskim objektima, nadgrobnim spome-nicima, narodnoj no{wi, fotografija-ma poznatih li~nosti, sa svadbenih idrugih obi~aja.

Vaqevski almanah, sveska 4, Beograd,Udruèwe Vaqevaca u Beogradu, 2003.str. 348

U ~etvrtoj svesci publikacije objav-qeno je vi{e priloga posve}enih dve sto-toj gdi{wici od po~etka Prvog srpskogustanka iz pera; akademika dr Aleksan-dra Lome, dr Slobodana @. Markovi}a,istori~ara i publiciste Velibora BerkaSavi}a, publiciste Nikole Bura, novi-nara Dragoslava Mihailovi}a, i profe-sora Sre}ka Jovanovi}a. Prikaze aktu-elnog trenutka op{tina Kolubarskogokruga dali su wihovi ~elni qudi, Vi-dosava Xagi}, predsednik Privredne ko-more predstavqa stawe privrede u okru-gu u 2002. godini i tok procesa priva-tizacije. @ivotopisi znamenitih qudivaqevskog kraja: pedagoga Marka Krs-ti}a, prof. dr Gordane Babi}-\or|evi},generala @ivote Avramovi}a, profesoraDragutina Mijanovi}a, starog ratnika@ivojina Lazi}a, fudbalera DraganaXaji}a i novinara i publiciste Qubi-sava Andri}a, prezentovani su uz pa-`qivo odabrane podatke o wima. Prikazpro{logodi{weg popisa stanovni{tva,doma}instava i stanova u vaqevskomkraju, tekstovi o nadimcima i poro-di~nim imenima, zna~ajnim zbivawima u

19. veku u vaqevskom kraju, putopis oTamanavi, intervju sa jednim od najus-pe{nijih privrednika i obiqe zna~aj-nih informacija o ~lanovima udruèwai wegovim aktivnostima nude se ~itaocuove zanimqive i korisne publikacije.

Strani putnici i strani putopisci o

Vaqevu, Priredio MilojkoMarjanovi}, samostalno izdaweprire|iva~a, Vaqevo 2003. str. 190

Prire|iva~ je iz dosada objavqenihistoriografskih zapisa o Vaqevu, nas-talih iz pera stranih putopisaca iliputnika koji su u pro{losti boravili uVaqevu razli~itim povodima ili samo uproputovawu posetili varo{, sa~iniopublikaciju prezentuju}i autenti~nosvedo~anstvo koje su ostavili za sobom.Na stranicama publikacije izloèna suse}awa na Vaqevo, putnika i putopisacaod najstarijih: Feliksa Petan~i}a(1502), Bartola Ka{i}a (1612, 1620),Luja @edeona (1624), Evlije êlebije(1660), do Ficroja Maklina (1944). Pu-blikacija je ilustrovana crteìma i fo-tografijama sa priloènim spiskom od25 imena putnika i putopisaca ~ijizapisi o Vaqevu su hronolo{kim redomizloèni.

Bibliografija istoriografskih izdawa...

181

Documents

GLASNIK...UDK 93/94 ISSN 0354-9143 GLASNIK Broj 37, godina 2003. HERALD History archive Valjevo number 37, year 2003. SADR@AJ – CONTENTS ^LANCI ARTICLES Milan Milo{evi}: Tajna policija