-
7. 1876. , 7. 1941.
-
-,
1000 ,24 ,8 , 2000
,
1913.
-
,, ,,,
-
-
-
- -
-
1913.
85 ,,,
-
: , !: . ?: . .: ?: .: !: . . ; . .: ?: . , . , . .: A ?: ; , .:
, , .
-
2""Pesnie, vee se primie; tvoja kosa sedi. uje li u svojim
osamnim mislima poruku drugoga sveta?""Vee je", ree pesnik, "pa
oslukujem, jerme neko moe zvati sa sela iako je dockan.Bdim: da li
se mlada, bludna srca nalaze, dali dva para enjivih oiju prose
svirku, koja biprekinula njihovo utanje i za njih govorila.Ko bi
tkao njihove vrele pesme ako bih ja sedeo na obali ivota i
posmatrao smrt i drugi svet?Veernjaa nestaje.Tinjanje pogrebne
vatre umire lagano na nemoj reci.Sakali urliu u horu sa dvora
opustele kue, pri svetlosti umornoga meseca.Kada bi neki putnik
ostavio svoj dom i doao da probudi no i pognute glave oslukuje ubor
sutona, ko bi mu na uho aputao tajne ivota ako bih ja zatvorio
svoja vrata i hteo da se oslobodim zemaljskih veza?Sta mari to moja
kosa sedi.Ja sam uvek toliko mlad i toliko star koliko i najmladi i
najstariji u tom selu.Jedni se osmejkuju slatko i prosto; jedni
lukavo namiguju oima.Jedni imaju suza koje naviru u po bela dana, a
drugi suza koje se kriju u tami.Svima sam njima potreban, zato
nemam vremena da lupam glavu o onome to e tek biti.Sa svima sam
podjednako star; ta mari onda to moja kosa sedi?"
-
16XVI Ruke nam se obavijaju, oci nam se upijaju: tako pocinje
povest nasih srdaca. Noc je u martu, mesecina svetli; vetar nosi
slatki miris hene; moja svirala lezi na zemlji zanemarena, a tvoj
cvetni venac nedovrsen. Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je
kao pesma. Tvoj preves boje safrana opija mi oci. Venac jasminov
koji si isplela za me ispunjuje mi srce drhtavom kao hvala. To je
igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja; nesto
osmeha i sasvim malo stidljivosti, i poneka tek slatka besciljna
kavga. Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma. Nikakve
tajne izvan danasnjice; nikakve borbe oko nemoguceg; nikakve senke
iza ljupkosti; nikakvo pipanje u dubinama tame. Ljubav ova izmedju
tebe i mene prosta je kao pesma. Mi ne lutamo iz reci u vecito
cutanje; ne podizemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade.
Zadovoljni smo onim sto dajemo i onim sto dobijamo. Nismo iscedili
i poslednjuu kap radosti, da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma.
-
41 ; , . . , . ; , . , . , . ; , . . , . ; , . , . , . ; , . .
.
-
49Cuvam joj ruke,grlim je I trazimDa poljupcima opljackam njen
osmeh,U narucju da otmem jo draziDa ispijem jo usne ,tamne kao
greh.Ali ko nebu plavetnilo da uzme?Lepotu mi se dodirnuti htelo,Al
izmedju ruku ona mi ispuze,U rukama mi osta samo telo.Gde je
lepota?Gde je njen svet?Vracam se natrag prevaren I smozden.Ah kako
telom da dotaknem cvetSto samo duh ga dotaknuti moze?
-
50
, - , . ; ; . . , , ., ! , , ?
-
59 , ; . ; . , , , , , . . , .
-
68 , , . . , . . : ., . . . , ., . . , , . , , ., . , . , . ; .
, ., . , . , . . .
-
85 , , ? , . . . .
-
, ". ". ".
