003 - zibl.netсавремено градитељство година iii, број 05 - 2011 006 content 008 orthodox churchyard as holiness or profane yard velimir lj. Ćerimović

савремено градитељство година III, број 05 - 2011

003САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВОнаучно - стручни часопис за градитељство републике српске,година III, број 05 - 2011

Оснивачи:- Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС- Aрхитектонско грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци- Привредна комора Републике Српске- Завод за изградњу а.д. Бања Лука

Издавач:Завод за изградњу а.д. Бања ЛукаМарије Бурсаћ бр. 4, Бања Лука, РСтел: 051/225-162e-mail: [email protected]

Главни и одговорни уредник, Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ.

Редакциони одбор:1. Проф. др Мирко Аћић, дипл.инж.грађ, Београд, Србија2. Мр Радован Белеслин, дипл.инж.грађ. - Бања Лука, РС, БиХ3. Проф. др Предраг Гавриловић, дипл.инж.грађ. - Скопље, Македонија4. Мр Борко Ђурић, дипл.инж.грађ.- Бања Лука, РС, БиХ5. Доц. др Бранкица Милојевић, дипл.инж.арх. - Бања Лука, РС, БиХ6. Проф. др Мила Пуцар, дипл.инж.арх. - Београд, Србија7. Горјана Росић, проф. филологије - Бања Лука, РС, БиХ8. Проф. др Миленко Станковић, дипл.инж.арх - Бања Лука, РС, БиХ9. Проф. др Добривоје Тошковић, дипл.инж.арх. - Београд, Србија10. Проф. др Драго Тркуља, дипл.инж.геол. - Бања Лука, РС, БиХ11. Александар Цвијановић, дипл.инж.грађ. - Бања Лука, РС, БиХ

Уређивачки одбор:1. Проф. др Петар Арсић, дипл.инж.арх. - Београд, Србија2. Проф. др Мирко Аћић, дипл.инж.грађ. - Београд, Србија3. Мр Радован Белеслин, дипл.инж.грађ.- Бања Лука, РС, БиХ4. Алвира Вујиновић, дипл.инж.арх.- Бања Лука, РС, БиХ5. Миленко Ј. Дакић, дипл.инж.грађ. - Бања Лука, РС, БиХ6. Мр Михаела Замоло, дипл.инж.грађ. - Загреб, Хрватска7. Станко Иваштанин, дипл.инж.шум.- Бања Лука, РС, БиХ8. Доц. др Љубиша Прерадовић, дипл.инж.ел.- Бања Лука, РС, БиХ9. Проф. др Миленко Пржуљ, дипл.инж.грађ. - Љубљана, Словенија10. Чедо Савић, дипл.правник - Бања Лука, РС, БиХ11. Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед. - Бања Лука, РС, БиХ (уредник)12. Проф. др Михаило Трифунац, дипл.инж.грађ.- Лос Анђелес, САД13. Проф. др Младен Улићевић, дипл.инж.грађ. - Подгорица, Црна Гора14. Мр Саша Чворо, дипл.инж.арх. - Бања Лука, РС, БиХ

Имена су организована по азбуци.

Насловна страна: Милана Роквић, дипл.инж.арх.Лектор:Вида СрбљановићМаркетинг:Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед.Рецензија:Радови су рецензовани

Дизајн: архитекти

Рјешењем министарства просвјете и културе РС број 07.030-611-01--4/09, научно стручни часопис "Савремено градитељство" уписан је у Регистарјавних гласила под редним бројем 576.DTP и штампа: НИГД ДНН, Бања ЛукаБрој примјерака: 600

UDK 711;ISNN 1986-5759


004CONTEMPORARYBUILDING DEVELOPMENTScientific Technical Journal for Building Development of the Republic of Srpska, 3rd year, No. 5 - 2011.

Founders:-Ministry of Spatial Planning, Civil Engineering and Ecology of the government of the Republic of Srpska-Faculty of Architecture and Civil Engineering, Banja Luka-Chambre of Comerce and Industry of the Republic of Srpska-Institute for Construction a.d. Banja Luka

Publisher:Institute for Construction a.d. Banja LukaMarije Bursac no. 4, Banja Luka, Republic of SrpskaPhone 051/225-162Editor-in-Chief:Rаjko Pucаr, B.Sc. (Civ.eng.)Editorial Board:1. Prof. Mirko Acic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia2. Assistent Lecture, Radovan Belesnin, M.Sc. (Civ.eng.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H3. Prof. Predrag Gavrilovic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Skopje, Macedonia4. M.sc. Borko Djuric, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H5. Assistant Professor, Brankica Milojevic, B.Sc. (Arch.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H6. Prof. Mila Pucar, B.Sc. (Arch.), PhD - Belgrade, Serbia7. Prof. Gorjana Rosic, B.Sc.(Philology) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H8. Prof. Milenko Stankovic, B.Sc. (Arch.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H9. Prof. Dobrivoje Toskovic, B.Sc. (Arch.), PhD - Belgrade, Serbia10. Prof. Drago Trkulja, B.Sc. (Geology), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H11. Aleksandar Cvijanovic, B.Sc. (Civ.eng.)- Banja Luka, Republic of Srpska, B&H

Review Board:1. Prof. Petar Arsic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia2. Prof. Mirko Acic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia3. Assistent Lecture, Radovan Belesnin, M.Sc. (Civ.eng.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H4. Alvira Vujinovic, B.Sc. (Arch.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H5. Milenko J. Dakic, B.Sc.(Civ.eng.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H6. Mihaela Zamolo, M.Sc. (Civ.eng.) - Zagreb, Croatia7. Stanko Ivastanin, B.Sc. (Forestry) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H8. Assistant Professor, Ljubisa Preradovic, B.Sc.(El.eng.)9. Prof. Milenko Przulj, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Ljubljana, Slovenia10. Cedo Savic, B.LL - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H11. Gorana Stanarevic Kenjalo, B.Sc. (Media Man.), Banja Luka, Republic of Srpska, B&H - (editor)12. Prof. Mihailo Trifunac, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Los Angeles, SAD13. Prof. Mladen Ulicevic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Podgorica, Montenegro14. Assistent Lecture, Sasa Cvoro, M.Sc. (Arch.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H

Names are arranged in alphabetical order by surname.

Designd front page: Milana Rokvic, M. (Arch.)Lector: Vida SrbljanovicMarketing: Gorana Stanarevic Kenjalo, B.Sc. (Media Manager)Review:The papers were reviewed

Based on solutions of Ministry of Education and Culture of Republic of Srpska No. 07.030-611-01— 4/09, scientific journal „Contemporary building development“ is entered in the register of public media numbered 576th.

Design: architects

DTP & Printing: NIGD DNN, Banja LukaNumber of copies: 600

UDK 711;ISNN 1986-5759


005САДРЖАЈ

008 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ПОРТА КАО СВЕТОСТИЛИ ПРОФАНО ДВОРИШТЕВелимир Љ. Ћеримовић

ПРИКАЗ И АНАЛИЗА ЕВРОПСКЕ МАКРОСЕИЗМИЧКЕСКАЛЕ 1998 (ЕМС-98)Мирко Аћић, Владимир Аћић

024048 МОДЕЛ УЧЕЊА УРБАНИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

- СЛОЈЕВИТА ИНТЕГРАЛНОСТСветлана Перовић, Светислав Поповић

056 МОДЕЛ САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ - ДОГАЂАЈ КАО АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ У ЛАКТАШИМАМихаило Лујак, Невена Предојевић

068 ИСПИТИВАЊЕ ПРОБНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ КРОВНИХ РЕШЕТКАСТИХ НОСАЧА ИЗВЕДЕНИХ ОД ЛАМЕЛИРАНОГДРВЕТА НА ОБЈЕКТУ СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ У ЛАКТАШИМААхмет Имамовић, Несиб Решидбеговић

076 НЕМА ФАВОРИЗОВАНИХ ПРЕДУЗЕЋАИНТЕРВЈУ Сребренка Голић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију у Влади Републике Српске

080 "SHP CELEX" БАЊА ЛУКА УКУПНИ ПОБЈЕДНИКПривредна комора РС изабрала најбоље у привреди РС за 2010. годину

082 НАКОН РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ,САНАЦИЈА ТУНЕЛА И МОСТОВАЈавно предузеће ”Путеви Републике Српске”

084 БУДУЋНОСТ У ЗЕЛЕНОЈ ЕНЕРГИЈИ- МАЛИМ ХИДРОЕЛЕКТРАНАМАКомисија за концесије Републике Српске

086 14 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДААрхитектонско - грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци

088090

ОБАВЈЕШТЕЊЕ О КАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИРАДОВА ЗА ЧАСОПИС „САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“

ПРЕГЛЕД САЈМОВА ЗА 2011. ГОДИНУ


006CONTENT

008 ORTHODOX CHURCHYARD AS HOLINESS OR PROFANE YARDVelimir Lj. Ćerimović

DESCRIPTION AND ANALYSIS OF EUROPEAN MACROSEISMIC SCALE 1998 (ЕМС-98)Mirko Aćić, Vladimir Aćić

024048 MODEL OF URBANISM STUDIES IN

MONTENEGRO A LAYERED INTEGRITYSvetlana Perović, Svetislav Popović

056 A MODEL OF CONTEMPORARY CULTURE - EVENT AS AN ARCHITECTURAL CONCEPT OF SPORTS HALL IN LAKTASIMihailo Lujak, Nevena Predojević

068 PROOF LOAD TESTING OF ROOF TRUSSES MANUFACTURED FROM LAMINATED WOOD ON A SPORTS HALL IN LAKTAŠIAhmet Imamović, Nesib Rešidbegović

076 THERE ARE NONE FAVORIZED COMPANIESInterview conducted by Srebrenka Golic, the Minister of Physical Planning, Construction and ecology in The Government of Republika Srpska

080 "SHP CELEX" BANJA LUKA - THE TOTAL WINNERChamber of Commerce of Republika Srspak chose the best in economy of Republika Srpska for 2010

082 AFTER THE REHABILITATION OF ROAD NETWORK, READJUSTMENT OF TUNNELS AND BRIDGESPublic company "Putevi Republike Srpske"

084 THE FUTURE IN THE GREEN ENERGY/FOR SMALL HYDROELECTRIC POWER STATIONSThe commission for concessions of Republika Srpska

086 14 YEARS OF THE EXISTENCE AND WORKFaculty for Architecture and construction, University of Banja Luka

088090

PUBLIC ANNOUNCEMENT ABOUT THE CATEGORIZATION AND PREPARING ARTICLES FOR THE MAGAZINE "CONTEMPORARY CONSTRUCTION"REVIEW OF FAIRS IN 2011


008Велимир Љ. Ћеримовић*

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА��ПОРТА КАО СВЕТОСТ ИЛИ

ПРОФАНО ДВОРИШТЕ1

РезимеНакон 2. миленијума Хришћанства научно истраживање, изучавање и сагледавање црквене порте представља

својеврсни раритет у тео лошкој, градитељској и другим научним дисци плинама. Савремени приступ њеном изучавању започео је тек крајем 20. и у 21. в. Међутим, њено иновирање и варирање

до данашњих граница профанизације није резултат стицања услова и прилика само у оквирима савременеурбанизације. Разне промене првобитне хришћанске црквене порте почињу још у далекој прошлости и у тесној везису са варирањем и умножавањем хришћанског догматског учења поготово након раскола у 11. веку. То је утицалона развој и типологију њених облика, а и учестало посветовљавање нарочито кроз начин избора локације инеодрживо поимање њеног светог волумена као црквеног, односно световног дво ришта.

У вези с тим, научно објашњену црквену порту на примерима црквеног наслеђа аутор је уз пет табела удисертацији наставио проучавањем изведене анализе, што је уз нова истраживања у Архиепископији београдско-карловачкој резулти рало синтетизовањем нових резултата. Захва љујући томе, ова тема је заправо нови приступу вредновању црквеног градитељског наслеђа, али и вредновању, планирању и изградњи других црквених целина иоблика.

Кључне речи: Архетипска структура, свето место, тачка ослонца, троугаона култна светост, световнодвориште.

ORTHODOX CHURCHYARD AS HOLINESS OR PROFANE YARD

Summary After the second millennium of Christianity scientific research, study and understanding of the churchyard is a kind of rarity

in the theological, architectural and other disciplines.Modern approach to its study began only in the late 20th and in the 21th century however, its innovation and variation to the

present borders of profanation is the result of the acquisition conditions and opportunities in the frame of modern civilization. Afluctuation of the original Christian church yard beginning in ancient times and in close connection with the variation of the mul-tiplication of Christian dogmatic teachings, especially after the split in the 11th century. This influenced the development of thetypology of its forms, and frequent secularization especially through the method of selecting locations and untenable notion ofits volume as the church of St or secular court.

In this regard, scientifically explained the churchyard on the examples of ecclesiastical heritage is the author of the five ta-bles in the thesis continues the study performed the analysis, which along with new research in the Archbishopric of belgrade-karlovacka resulted in synthesizing new results. As a result, this issue is actually a new approach for evaluating thearchitectural heritage of the church, and evaluation, planning and construction of other religious entities and shapes.

Key words: Archetypal structures, sacred place, the fulcrum, the sanctity of the cult triangular, secular court.

Прегледни (научни) радUDK 726.7:271.222(497.16)

*Овај рад резултат је припремне фазе истраживања у оквиру научног пројекта број 36032 „Развој и типологија облика православне црквенепорте у Архиепископији београдско-карловачкој“, који се реализује уз подршку Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије уоквиру Програма истраживања у области технолошког развоја за период 2011-2014. *Окосницу нових истраживања у Архиепископији београдско-карловачкој у овој припремној фази представља докторска дисертација аутора“Православна црквена порта у првопрестолничкој Архиепископији Митрополије карловачке – развој и типологија облика”, Факултет техничкихнаука - Департман архитектура и урбанизам – Универзитет у Новом Саду.

трајање као обновљене или новостворене вредности. Из овог јасно произлази да православна црквена

порта није никаква фиктивна света или световнатворевина. Овде се ради о архетипској црквено-градитељској физичкој структури која је као спољашњисвети простор утемељена, пре свега на архетипскимконститутивним системским индикаторима и елементиманематеријалне и материјалне природе. А они су кроздуготрајни црквено-историјски процес кристализације иутврђивања хришћанских догматских начела, обредно-религиозних потреба и црквено-градитељских решења иоблика настајали, развијали, груписали се све до нивоаконтинуираних и традиционалних системских целина,тековина и дакако данас посебно створених вредности.

2. Сложеност светог волумена

Када је у питању изучавање спољашњег светогпростора око православног храма данас се поузданоможе рећи да до 21. века нису познати истраживачи којису се бавили генезом православних црквено-инсти -туционалних јединица и последичним развојем итипологијом облика овог светог места и волумена. То сепоуздано зна за помесно подручје Српске православнецркве, па и за подручје Источнохришћанске ортодоксије.Већ из ове констатације назире се сложеност светогволумена око православног храма коју артикулишуелементи нематеријално-просторне и материјално-просторне структуре. Из тога је видљиво да нема -теријално-просторна структура која претходима ни фестацији теофаничног и хијерофаничног феноменаи откровењу теофаничног и хијерофаничног genius loci,увек и неизоставно у духу религиозног и обредног реда исмисла у стварању светих вредности претходиматеријализацији видљивих, иконографски иморфолошки препознатљивих црквено-градитељскихоблика.

Надаље, у црквено-институционалном смислу, такођепоследични црквено-амбијентални волумени саприпадајућим просторно-градитељским обликом порте,променљиве су категорије и увелико зависе од(хи)јерархијско-епархијског система субординације,организације и вршења црквено-духовне власти, трајањаи опстајања функција црквено-институционалне јединице,али и од локационих фактора који непосредно утичу наситуационе услове теофаничног и хијерофаничног geniusloci. Овакво (хи)јерархијско и епархијско институционалнополазиште сасвим је утемељено на континуитету итрадиционалним вредностима црквеног, духовног,религиозног, обредног и градитељског наслеђа, јер премарангу, достојанству и приоритетним религиозним,обредним и богослужбеним функцијама нареченецрквено-духовне институције и локалним градитељскимутицајима и карактеристикама теофаничног ихијерофаничног genius loci, артикулишу и обликују сепропорције светог места, простора, волумена, амбијентаи целине.

Зато (хи)јерархијско и епархијско степеновање(рангирање) наречене црквено-духовне институције и њојпримерено достојанство представљају темељну подлогуза градитељско структурисање и типолошко раз -врставање помесних, али и хијерархијско рангирањеепархијских и других нижих црквено-хришћанских


0091. Увод

У вези с научним истраживањем и објашњењемправославне црквене порте као специфичне, сложене ибогонадахнуте црквено-градитељске целине која јеобдарена светошћу и испуњена њеном благодетно иблаготворно дејственом енергијом, јасно је да она имасвоје посебно место и улогу у вредновању наслеђенихцрквених добара, али и у организацији и изградњи новихцрквено-градитељских структура и целина у руралном,урбаном или натуралном амбијенту и окружењу.

Ова света црквено-градитељска структура заснива сена црквеној, духовној, институционалној, народној,обредној и религиозној традицији и култури, затимцрквено-градитељском искуству, знању и наслеђу и имасвој историјски континуитет и упориште у религиозно,односно хришћански профилисаном људском бићу. То јеместо, простор, волумен, амбијент и целина гдедоминирају духовне (нематеријалне) творевине иархетипови[2] кoсмoгoниje или oнтoфaниje[3], мани -фестације и откровења[4] теофаничног[5] (богојавног) ихијерофаничног[6] (излива светости) феномена. Истотако, то је место материјализације његових онто-духовних и обредно-религиозних потреба, које су натеофаничном и хијерофаничном genius loci оваплоћене уделотворном трансцендентном, иконографски и мо -рфолошки артикулисаном и функционално сазданомцрквено-градитељском облику светог места, простора,волумена и амбијента.

То није нимало случајно, јер хришћанска религија, каои друге, свеопшта је појава у човечанству. Уосталом,историја религије нехотично сведочи да је „религијанепролазна појава у човечанству. Све настаје и нестаје,али религија остаје. Она је као енергија: мења својеоблике, али сама не ишчезава, не уништава се“. Онапостоји у историји човеченства као какав неодвојивипратилац који је још како видно учествовао у тој историји,још како моћно утицао на њено формирање, и још какобогато стварао и оплођавао културу човечанства. Осимтога, она је израз и захтев саме људске природе којатражи религију и захтева је, јер почива на прирођенојрелигијској клици која је својствена људској души ирелигијској способности човекове душе[7].

Ова исконска религиозност људског бића није упитна,па на тај начин не може бити упитна ни његова потребаза религиозном истином, било путем непосредногспољашњег натприродног откровења, било путемневидљиве благодати коју му натприродним начиномсаопштава Бог[8]. Овакве људске онто-духовне иобредно-религиозне особине и потребе, захваљујућипрeтхoднoj манифестацији феномена светости каообредног и религиозног архетипа на првобитно илипретходно већ познатој хришћанској или световноанонимној локацији, сасвим логично се изражавају ирезултирају откровењем теофаничног и хијерофаничногgenius loci[9] и његовим црквено-градитељскимназидавањем. Све ово указује на посебну вредностоткровења и посебну важност установљења такве светецелине (духовне творевине и тековине), која происходииз постојања и сабрања црквено-народне заједнице, азатим и обредно-религиозног чинодејства као релевантнеи неизоставне претходнице у њеном настајању, али ињеног посвећења или обожења, чиме се само дефинивнопотврђује и њено свето назидавање и будуће одрживо

институција, којима је за обредне, религиозне ибогослужбене потребе, а потом и неговање и чувањетрадиционалних хришћанских вредности, иманентанпримерени црквено-градитељски облик и волуменцрквене порте као релевантног обредног и религиозног,односно спољашњег светог простора. Управо на тимтемељима онто-духовног исходишта, односно сложеног итрадиционалног обредног и религиозног надахнућа ипотреба православно профилисане црквено-духовнезаједнице и градитељски степенованих облика и целина,произашао је синтетички резултат узрочно-последичногструктурисања институционалних и градитељских облика,веза и односа, односно категорисања и рангирањацрквено-институционалних и градитељских целинаправославне црквене порте који је табеларносистематизован и презентован у оквиру Табеле I. (ВидиСл. 1.)

На тај начин, неминовно је дошло до хијерархијскогодређивања, оплемењивања, обликовања и уређењаиманентних просторно-градитељских волумена светогкултног места[10]. А, волуменизација (тери тори -јализација) и хијерархијско дефинисање физичкихструктура за богослужбене потребе светог култног места,допринели су темељном развоју, утеловљењу иинтерполацији нужно потребних и садржајно-фу -нкционалних црквено-градитељских облика и остварењау физички варирајуће просторно-градитељске волуменеспољашњег светог простора око хришћанских богомољаили храмова. Тако су у оквиру спољашњег светогволумена, заживеле материјализоване црквено-духовнепотребе и структуре, које су интегрисале дух креативно-стваралачке имагинације хришћанског духовног бића. А,манифестације његових унутрашњих духовних потребакроз хришћанско-православну историју, традицију,искуства и знања најчешће анонимних, али и познатихнародних градитеља, допринеле су развоју креативно-

уметничког стваралаштва и црквено-градитељскекултуре, које су у значајној мери афирмисале иартикулисале културу уређења и оплемењивањанареченог институционалног и последично припадајућегградитељског степена, све од првобитних до данашњихоблика хришћанско-православне црквене порте[11].

До данас, српскоправославна црквена порта још нијеу целости истражена као подтип Свете православнецркве која има ознаку типа, али с обзиром на познатеисторијске околности, када су у средњем веку српскеземље као кнежевине, деспотије или неки други обликдржавне творевине освајане од стране разних освајача,освајане и дељене су и црквене области на засебнеделове, од којих су неке биле са аутономним статусом уразличитим временским периодима[12].

Због познатих историјских околности, под утицајемразних култура у време њиховог трајања, ове црквено-

историјске области се данас међусобно и приметноразликују по својим културно-историјским и црквено-градитељским карактеристикама. И наравно, унутар њихсамих, постоје опет њихови локализми који битно утичуна локалне посебности, а на тај начин и на њиховузасебну систематизацију, класификацију и типолошкукатегоризацију. А то значи, да било која аутокефална(помесна) црква Источнохришћанске ортодоксије унаведеном контексту, следи и поштује усвојенииконографски тип православног храма и усвојениархетипски концепт црквене порте. Међутим, помеснецркве их варирају уношењем аутентичних локалнихелемената, зависно од аутентичне традиције самепомесне Цркве, па и локалне традиције у конституисанимцрквеним областима, односно епархијама и другимцрквено-институционалним јединицама вишег и нижегранга и достојанства које их прихватају, као и историјскогтренутка у којем аутентични и локални утицајни елементинастају[13].


010

Сл. 1. Табела I – Типолошко разврставање хришћанских институција са припадајућим обликом црквене порте премаВелимиру Љ. Ћеримовићу

Осим овде наведене Табеле I, у оквиру две дуге исасвим нове табеларне систематизације које су као новисинтетички резултат још у фази текстуалне обраде,посебно су презентовани нематеријално-просторни,односно претходни конститутивни системски индикатории елементи, и материјално-просторни, односноградитељски конститутивни системски индикатори иелементи. Сложеница „нематеријално-просторни“индикатори и елементи односи се на претходне, односнообредне, религиозне, и богонадахнуте радње, активностии творевине црквено-народне заједнице у простору, асложеница „материјално-просторни“ односи се наконкретне материјалне, односно градитељске активностина простору светог места и волумена на теофаничном ихијерофаничном genius loci. Њихово уочавање иразликовање у оквиру истраживаног подручја некадашњеставропигијалне Архиепископије карловачке (1690-1920),утицало је на систематизацију уочених онто-духовних,обредно-религиозних, црквено-институционалних,црквено-народних, просветитељско-културних и црквено-градитељских карактеристика светог места, простора,волумена и амбијента.

Сложеност, прагматичност и каузалност просторно-градитељског система православне црквене портесремскокарловачке свакако артикулишу системскецелине које су разврстане у групу претходних(нематеријално-просторних) и у групу градитељских(материјално-просторних) конститутивних системскихиндикатора и елемената. Прву групу чини само једнаподгрупа, а другу групу чине две подгрупе. То су свеинтегративне, компатибилне и комплементарнеархетипске целине и оне чине окосницу просторно-градитељског система православне црквене портесремскокарловачке на истраживаном подручју. Збогзначаја ове табеларне систематизације, у овом раду онасе само помиње, а због њене сложености и обима, њенадетаљна презентација биће предмет будућег рада сапосебним насловом.

У вези са сложености и прагматичности православнецрквене порте и узрочно-последичним везама иодносима системских група између духовних и световнихиндикатора и елемената и њиховог здруживања исинергије у функцији одрживости различито сазданихоблика за религиозне, обредне, богослужбене и животнепотребе у оквирима пропорционално дефинисане светецелине, јасно је да су у томе посебну улогу ималиусвојени, утврђени и ортодоксно профилисани онто-духовни, обредно-религиозни, црквено-институционалнии (хи)јерархијско-епархијски систем потреба и начела,али и анонимни и познати неимари који су на канонскимосновама усвојили, неговали и делатно преносилисистемске вредности, тековине, умећа и знања устварању светог места, простора, волумена и амбијента.Нарочито су архијереји и свештенство као градитељи,али и други неимари својим умећем, прегнућима,стремљењима, традиционалним знањима и дакако, безписаних и узакоњених црквених или световних правила оструктури и просторној организацији православнецрквене порте доприносили и утицали на ортопраксичнообликовање ове традиционалне црквено-градитељскетворевине и тековине[14]. Они су опет, зависно одлокалних утицаја на целокупном подручју Архиепископијекарловачке, а поготово на много већем подручју Српскеправославне цркве, па тако и Источне ортодоксије,

варирали и континуирано са колена на колено кроздвомиленијумску хришћанску историју инспиративно,интуитивно и делатно преносили елементе икарактеристике ових системских црквених творевина ипосебно вредних традиционалних, религиозних,обредних, народних, градитељских и институционалнихтековина.

На тим основама, на истраживаном подручјуставропигијалне Архиепископије карловачке (1690-1920)у оквиру научноистраживачког пројекта “Црквено-престолне структуре Карловачке митрополије 1690. –1920. године.”, (Види Сл. 2.) у сарадњи са УдружењемСрба из Хрватске - Одељење за културно наслеђе Срба иМузеја Српске православне цркве у Београду (1998-2004), аутор овог рада уочава, дешифрује и дефинишесистем спољашњег светог волумена око православногхрама. На тим истраживачко-аналитичко-синтетичкимосновама данас разликујемо три системске целине ипрепознајемо их као три архетипске структуре иконстанте и то: 1. Архетипску онто-духовну, 2. Архетипскудуховно-световну и 3. Архетипску црквено-народнуструктуру[15].

На овој карти Срем и Архиепископија карловачка сујединствена географска и црквено-управна целина ипростиру се у међуречју Саве и Дунава на око 6.700 км2

3. Прва истраживања просторне структуреспољашњег светог волумена

Тек после 1975. г. захваљујући научним истра -живањима Светлане Мојсиловић, први пут је подстакнутоизучавање просторне структуре манастира средњо -вековне Србије. Ова насловљена тема и њој примереннаучни приступ, односи се на проучавање манастирскогнасеља[16]. То јасно указује да се она није директнобавила проучавањем манастирске, па ни неког другогоблика порте као светог места, простора, волумена иамбијента.

Свакако, треба рећи да она у својој истраживачко-аналитичко-синтетичкој фази истиче значај киновије имонашке заједнице, затим ритуала у троуглу измеђуулаза у манастир, у храм и трпезарију (како она пише


011

Сл. 2. Стара епархијска карта под називом „Срем каоАрхиепископија карловачка“ са одабраним местима ипортама: Земун (4); Сремски Карловци (3); Манастир

Крушедол (1); Ириг (3); Рума (2); Сремска Митровица (2); Шид(1); Вуковар (1); Даљ (1).

Извор: Душан Петровић – Историја Сремске епархије, Епархијасремска, Сремски Карловци 1970. г.

„специјалног простора“), архитектонске симболике, ипотом природних карактеристика окружења и друштвено-историјских околности које су биле од великог утицаја занастајање манастирских целина у средњовековнојСрбији. Одређујући и везујући овакав концепт и контекстистраживања за само један облик светог места као што јеманастирска целина, она без артикулисања значајаонтофаније, теофаније и хијерофаније као битнихнематеријалних индикатора и елемената онто-духовнепретходнице у настајању светог места са теофаничним ихијерофаничним genius loci, затим увида у друге облике ицрквено-градитељскe структурe православне црквенепорте, те (хи)јерархијско-епархијско рангирање ипоследично институционално и градитељско степе -новање грађених целина и типолошких облика, и нијемогла бити на трагу функционалне, конститутивне икаузалне парадигме „онто-духовна претходница –институција – функција – облик“, која је и те како битна занастанак манастирске, али и других још седам, данас већпознатих облика православне црквене порте.

Овде треба подсетити да Светлана Поповић, тј.Светлана Мојсиловић (иста особа) средњовековнуманастирску форму синтетизује као приближно кружну сацентралним просторним решењем. Она истиче какосрпски манастири из 12. и 13. века који припадајувизантијском културном кругу, скоро да не познају„габарит који се разликовао од кружног“. Тако је онаутврдила да они имају једно сасвим аутохтоно решење,без обзира на раније византијске узоре са четво -роугаоном схемом[17].

Овакав приступ и циљ који је био темељно опре -дељен и усмерен на издвојено проучавање манастирскихцелина на подручју средњовековне Србије, без увида и удруге врсте и типове црквено-градитељских целина наистраживаном подручју, свакако није могао откритињихове квалитативне или структурне сличности иразлике. Осим манастирске целине, по том принципу нијебило могуће открити преостале, данас познате црквено-градитељске целине и облике православне црквенепорте, који су нпр. до 2005. г. утврђени и дефинисани наистраживаном подручју некадашње ставропигијалнеАрхиепископије карловачке (1690-1920). Зато после двамиленијума Хришћанства, са пуно разлога се може рећикако започето научно истраживање и проучавање,односно анализирање и синтетизовање знања ирезултата о православној црквеној порти, на почетку 21.века представља својеврсни раритет, како заправославну црквену науку, тако и за црквено гради -тељство и друге научне дисциплине.

Значи, након што је у задњој четвртини 20. векаСветлана Мојсиловић, тј. Светлана Поповић истраживалаи синтетизовала просторну структуру манастирасредњовековне Србије[18], али не и манастирску порту,коју она чак назива и манастирско двориште[19], ауторовог рада је готово деценију касније и са битноразличитим хипотезама сасвим неовисно истраживао, аонда је у првој деценији 21. века синтетизовао и научнообјаснио структуру српске православне црквене портесремскокарловачке на целовито прегледаним, ана -лизираним и тако селектованим репрезентативнимпримерима у Архиепископији карловачкој[20]. Захва -љујући овим првим корацима у научном истраживању ипроучавању манастирске структуре средњовековнеСрбије[21] и православне црквене порте у ста -

вропигијалној Архиепископији карловачкој[22], види се даона још није истражена у целости на подручју Српскеправославне цркве, а још мање на подручју Источнеортодоксије.

4. Синтетизовање резултата о спољашњемсветом волумену

Проучавање манастирске структуре представљакапитално дело Светлане Мојсиловић, тј. Светлане По -повић за науку уопште. Ту се истиче да манастир сре -дњовековне Србије „у просторном погледу, пре дстављаспецифично насеље“, чија особеност „произлази прве -нствено из његове по карактеру двоструке – сакралне исветовне – намене“.

Међутим, ту нису акцентовани и системски раз врс -тани нематеријални индикатори и елементи који претходеоткровењу теофаничног и хијерофаничног genius loci каосветог места, пре релевантних градитељских активностирелигиозно профилисане заједнице у смислу изградње иформирања светог простора, волумена, амбијента ицелине. На тај начин, ту нема акцентованих претходнихконститутивних индикатора и елемената са архетипскомонто-духовном структуром као веома важном не -материјално-просторном претходницом за мате ри -јализацију светих црквено-градитељских облика,једи ница, целина и волумена. Затим, ту ни градитељскиконститутивни системски индикатори и елементи нисуразврстани у контексту са архетипском духовно-све -товном структуром унутар ограде и архетипском црквено-народном структуром изван ограде. На крају, ту нема ницрквено-институционалних индикатора и елемената којидоводе у везу (хи)јерархијско-епархијски статус идостојанство црквено-духовне (манастирске) институцијеса степеновањем и последичном матери јализацијом иорганизацијом црквено-градитељских облика за смештај,рад и деловање наречене црквено-духовне институције.

У односу на наведене чињенице, видљиво је да суњена истраживања, анализе и синтеза били утемељенина другачијим хипотезама и циљу, у односу на каузалну,функционалну и конститутивну парадигму „онто-духовнапретходница – институција – функција – облик“. Дакако,ова синтетизована парадигма претпоставља сасвимдругачије хипотезе, које су имале за циљ да утврдетемељну окосницу за сагледавање и разматрање развојаи типологије облика православне црквене порте у ста -вропигијалној Архиепископији Митрополије кар ловачке(1690-1920).

Ипак, она истиче да „утемељење храма у византијскојцркви је подразумевало посебан ритуал, који се спроводиуз присуство епископа и других црквених, али и све -товних личности. Чин утемељења је пратилаодговарајућа молитва“. Међутим, “нема неких сигурнијихдоказа о посвећењу целокупног манастирског простора“,али ипак у вези с тим, средњовековни писци помињузидање цркве и ограде, које су битне одредницеманастира[23]. Исто тако, бројни средњовековни текстовикoји бележе о зидању владарских задужбина говоре и опростору који би био погодан за изградњу манастира, причему се сигурно мислило и о одређивању про порци -оналних просторних габарита за просторну организацијуманастира, те за религиозне, обредне и животне потребемонашке заједнице.


012

На темељу ових чињеница, види се да је настајањуманастирске свете структуре претходила онтофанија,теофанија и хијерофанија које су и те како везане замолитвено сабрање локалне црквене или монашкезаједнице и обредно-религиозно чинодејство наодабраној локацији у границама пропорционалноосигураног простора.

Резултат тог нематеријалног религиозног, обредног ибогонадахнутог чинодејства јесте управо крстоносномаркирање и територијализација теофаничног ихијерофаничног genius loci, које подразумева оду -ховљење (посвећење) и утеловљење (убикацију)светости између реперних тачака које оквирно дефинишупропорције (границе) неке познате старе хришћанскелокације или неког анонимног или знаног мистичногместа.

Значи, овим богонадахнутим чинодејством остварујесе крстоносно маркирање теофаничног и хијерофаничногgenius loci, што у ствари значи и подразумевапостављање крста на светом месту. Тај крст у ствариобележава будућу диспозицију храма, и он се при самомчину утемељења храма поставља у његове темеље, каоу случају изградње манастирског храма у Сопоћанима, очему пише и Светлана Поповић. Међутим, тај крстуграђивао се и у зид апсиде или другим деловима храмазависно од локалне традиције[24]. Исто тако,богонадахнутим чинодејством већ унапред су одређиваниправци и границе будућег оградног потеза спољашњегсветог волумена, који је око православног храма познаткао манастирска или неки други облик црквене порте. Увези с одређивањем и дефинисањем просторногволумена за обредне, религиозне, богослужбене иживотне потребе монашке заједнице, С. Поповић чакбележи и опис Григорија Цамблака како се код зидањаМанастира Дечани „Прво около подиже град, довољнодуг и широк“[25].

Све ово показује да су нематеријално ибогонадахнуто обредно и религиозно откровењетеофаничног и хијерофаничног genius loci, те његовокрстоносно маркирање и територијализација претходилинастајању, формирању, димензионирању и градитељскојматеријализацији манастирског светог простора,волумена и амбијента у довољно широким оквиримамистичног и пропорционално осигураног простора(локације).

Значи, манастир и било који други свети простор нисуникада настајали без претходне религиозне и обреднеимагинације (онтофаније) и манифестације теофаније ихијерофаније и крстоносног маркирања теофаничног ихијерофаничног genius loci. Из тога се разазнаје дапретходне онто-духовне и обредно-религиозне радње, ите како за религиозно профилисано црквено-духовнобиће, односно локалну црквену или монашку заједницупредстављају врло битне нематеријалне и богонадахнутеактивности, индикаторе и елементе у настајању светогместа као будуће тачке ослонца, оријентације иновостворене вредности. Међутим, зна се да је тајпрвобитно крстоносно обележен и реперно назначенволумен у границама довољно издвојеног светогпростора, континуирано и традиционално затваран иштићен, односно оградно артикулисан, издвajaн иограничаван као света целина или свети просторнисистем[26].

5. Издвајање и ограђивање светог простора

У ширем историјском контексту, волуменско диме -нзионирање и оградно дефинисање светог волумена имавишезначан и вишенаменски смисао. Ограда је пре свегафизички потез (систем) који визуелно недвосмисленораздваја посвећени од профаног простора због њиховеквалитативне разлике у односу на новостворену вредностсветог волумена. Она затим симболички штити светутворевину од демона, болести, смрти или другихпошасти. Када су ови обредни и религиозни разлози упитању, ограде су најчешће формиране као прозирне,лаке и декоративне структуре. Међутим, у несигурнимвременима, ограде су из прагматичних разлога фо -рмиране као значајне физичке препреке, па чак и каофортификације како би биле што ефикаснија физичказаштита религиозног комплекса од освајача, узурпатораили других скрнавитеља. У таквим ситуацијама као услучају Манастира Дечани, прво се оградно дефинисао иштитио свети манастирски простор, па су потом унутарограде материјализоване свете јединице и структуре.

У овом контексту, С. Мојсиловић, тј. С. Поповићистиче да је константа просторне манастирске структуреу средњовековној Србији темељно везана за хришћанскиритуал[27] и зато се она никако не може посматрати каорезултат стихијног стварања[28]. У вези с тим и Елијаде-овом сакрализацијом, односно квалитативним ра -зликовањем светог и профаног простора код античкихкултура и цивилизација, она још подсећа да је чак иоснивање људских пранасеља са јасно израженимграницама, представљало саставни део ритуалаограђивања – затварања простора, односно некакавоблик сакрализације дела световног простора за потреберелигиозно профилисане заједнице у урбанострединскомборавишту. Насеље као грaђeнa и сакрализована целинаархајског homo religiosusa, како истиче М. Елијаде, апоготово светилиште у њему „добија и грађевинскеконтуре које се у континуитету могу пратити кроз исто -рију, са посебним обележјем цивилизације којој при -падају“. Нарочито материјални остаци светилиштапоказују да су то била ограђена и посвећена места, асамо „одабрани појединци се издвајају у посебну групуљуди, која својим присуством обезбеђује контакт сасветим местом“[29].

Исто тако, и у Хришћанству се наставља, поштује иконтинуирано негује традиција посвећивања и посебногиздвајања, оглашавања и ограђивања дела простора задуховне и обредне потребе религиозно профилисаногдуховног бића (homo religiosusa). Захваљујући томе, алии континуираној, традиционалној и квалитативној разлициизмеђу светог и световног простора на коју указује иМирча Елијаде[30], затим кроз развој древних религиознопознатих цивилизација током овоземаљске историје, апотом хришћанства и монашког покрета током црквено-историјских епоха, видљиво је како се на нематеријалнимархетипским онто-духовним принципима аподиктичкиуспоставља, затим како на догматским принципимаеволуира, и како, темељно уважавајући творевине духа идогматске каноне на црквено-градитељским принципимаконтинуирано се материјализује, оплемењује, тра -нсформише и развија хришћанско светилиште. Његовапарадигма, данас је окосница познате манастирске,манастирско-парохијске, парохијске, намесничко-парохијске, епархијске, митрополијске, архиепископске и


013

патријаршијске порте као светог места, простора,волумена, амбијента, и тако постојане, богонадахнуте,интегративне, компатибилне, комплементарне, тради -ционалне и континуирано већ одрживе ортодоксне иортопраксичне свете целине и физичке структуре.

У вези с тим, и С. Мојсиловић, тј. С. Поповић јасноуочава како ограђивање архајских светилишта иограђених хришћанских манастирских структура варира удимензијама и примени материјала, али континуирано,религиозно и обредно традиционалистички се примењује,наставља, афирмише и траје кроз градоградитељску ицрквеноградитељску историју. То свакако јасно инедвосмислено артикулише и потенцира архетипскоонтолошко, односно континуирано и традиционалноразликовање светог и световног простора, како у времеантичких, тако и у време трајања савремених хришћанскипрофилисаних институција и црквено-народних за -једница.

6. Свети простор око храма није српскодвориште ни турска авлија

Међутим, у односу на ово традиционално, кул -туролошко и научно, односно сликовито и релевантноподсећање, указивање и довођење у везу грађенеманастирске структуре у средњовековној Србији саограђеним претхришћанским светилиштима, затим ранимограђеним и ортопраксично структурисаним хришћанскимманастирским целинама Египта, Сирије и Антиохије удуху и контексту са хришћанском догмом и ритуалом, каои у односу на чињеницу да се свети простор од исконаиздваја, дефинише, уздиже и оглашава као света(посвећена), обредна, религиозна, богодолична ибогонадахнута целина, ипак је необично да С. Мој -силовић, тј. С. Поповић након оваквих паралела и по -ређења наводи да ограђена манастирска структура наистраживаном подручју средњовековне Србије пре -дставља манастирско двориште.

Овде је потребно скренути пажњу на неодрживупримену појма „двориште“ којим се ословљава илиназива спољашњи свети простор манастирске или некедруге православне црквене порте. Примена овог појмакоји превасходно означава, артикулише, препознаје иподразумева било који облик световног дворишта, нијеприхватљива, јер спољашњи свети простор oкo храмаили православна црквена порта није никакво световно, тј.обично српско двориште или турска авлија. Значи,неселективна примена појма „двориште“, спољашњисвети простор око храма или православну црквену портунеодрживо преводи, изједначава и поистовећује са билокојим другим световним простором.

То није и не може бити прихватљиво, јер је неспојивода се концепт и контекст световног дворишта у било комсмислу доводи у раван са било којим концептом иконтекстом светог волумена око храма. То није могуће извише разлога. Пре свега, световни градитељски концепт,програм и контекст настајања и организације световногдворишта, инкомпатибилан је са потпуно другачијимархетипским oнтo-духoвним (нематеријалним) и црквено-градитељским (материјалним) концептом, програмом иконтекстом настајања, уздизања, организације, стру -ктурисања, иконографије и морфологије спољашњегсветог простора око православног храма. Исто тако,

обредне, религиозне и богослужбене функције и наменаспољашњег светог волумена и простора око храма, битносу различите и инкомпатибилне су са световним фу -нкцијама и наменом простора било којег световногдворишта. На крају, хришћанска догма и обред, мо -литвено сабрање, богонадахнути призив Светог Духа иманифестација теофаничног и хијерофаничног фе -номена, али и утеловљење светости као његове об -новљене или новостворене вредности у односу нанепосредно световно окружење, битно утичу на от -кровење светог места, простора, волумена и амбијента,па су сасвим инкомпатибилни и без утицаја на структуру,простор, амбијент и целину настајања световног дво -ришта и обратно.

Зато спољашњи свети волумен манастирске портеније и не може бити манастирско световно двориште укојем евентуално егзистирају само неки делићи светогпростора као што је нпр. троугаона култна светост. Иакоелементи ове карактеристичне троугаоне структуре прателогику хришћанског симболизма, они су сагледиви самоако су изграђени храм, трпезарија и ограда порте. Дакле,само након откровења теофаничног и хијерофаничногgenius loci и материјализације релевантних градитељскихактивности, односно изградње наведених трију основнихелемента овог карактеристичног и варирајућег култногподсистема.

Исто тако, манастирско двориште не може поготовопостојати око храма као окоснице светог система,волумена, амбијента и целине, јер се зна да у самојхрамовној вертикали егзистира унутрашњи свети простор(унутар храма), и да око храмовне светиње егзистираспољашњи свети простор и волумен. Њихова пре дви -дива нематеријална и материјална својства, део су пре -тходне религиозне и обредне имагинације (онто фаније),затим назначавања у фази манифестације теофаније ихијерофаније, али и у оквирима истовре меног откровењатеофаничног и хијерофаничног genius loci, којем јетемељно својствена димензија прво битности, затимкрстоносно маркирање, територија лизација са репернимназначавањем оптималних пропорција светог простора иутеловљење светости. Дакле, у оквирима димензијепрвобитности и обредног и религиозног чинодејства каопретходнице светости, нема никаквих световних еле -мената и својстава, већ само онтофанија, теофанија,хијерофанија и откровење теофаничног и хијерофаничногgenius loci, тј. откровење светог места, простора и во -лумена, а не профаног дворишта.

7. „Троугаона култна светост“ као последицаширег светог волумена

Ипак, пре култне анализе наводи се како „Ма -настирски простор носи и обележје светог простора,односно специјалног простора“[31]. Значи, из оваквоглогичног историјског поређења религиозних, обредних,духовних, традиционалних, културних и градитељскихтворевина и тековина, као и њиховог довођења умеђусобну везу на религиозним, традиционалним,културолошким, просторним, функционалним основама, инаучнo утврђеним и синтетизованим искуствима изнањима у вези са просторном структуром манастира,затим цитирања Мирча Елијаде који и те како разликујесвето и профано, чак и након темељне анализе култне


014

(свете) целине, пренебрегава се чињеница и при њеномкрају, истиче се главни улаз у „манастирско дво ри -ште“[32], уместо да се истиче главни улаз у свети волу -мен манастирске порте, или како се у тој анализи наводи„специјални простор“.

Из тога се може закључити да се у светом споља -шњем волумену манастирске порте чак у зони култа као„специјалном простору“ види само „обележје“, односноуочава један троугли симбол светог простора. Из оваквогконтекста, по којем свети простор има или носи само„обележје светог простора“ или га симболизује, јасно севиди да је он свети само због култа који се дешава упросторно минорном троуглу између улаза у манастир, ухрам и трпезарију.

Иако тај троугао култне светости има темељанкултни, духовни, обредни и религиозни смисао, исто такоон има и три битне тачке које у положајном, визуелном,физичком и обредном смислу имају своја посебнасвојства и значења, а с тим у вези је и редослед њиховогнастајања, вредновања и дејства у оквирима претходно(првобитно) артикулисаног светог волумена. Тако јевидљиво и јасно да та троугаона култна димензија нијенастала (створена) у исто време, или у моменту наста -јања или откровења теофаничног и хијерофаничногgenius loci, и видљиво је да се широки и првобитни оквирсветости теофаничног и хијерофаничног genius loci неможе сужавати, сводити и ограничавати на тај мини -мални просторни и култни троугао у западном квадранту,који се може формирати тек након изградње храма,трпезарије и ограде порте.

То такође произлази из још једне важне чињенице покојој првобитно откровење теофаничног и хијеро фа -ничног genius loci није и не може бити исто што ипоследично настајање или формирање троугаоне култнесветости након релевантних градитељских активности.Сада је јасно да је троугаона култна светост само једнакаснија животна и материјална, односно градитељска икиновијска последица првобитне нематеријалнепретходнице (откровења теофаничног и хијерофаничногgenius loci), односно молитвеног сабрања, богона -дахнутог призива Светог Духа и манифестације теофа -ничног и хијерофаничног феномена, али и претходногутеловљења светости као најширег оквира претходнообновљене или новостворене вредности у односу натроугаону култну структуру (светост). (Види Сл. 3.)

Дакако, ова манастирска „троугаона култна светост“уочена и потврђена је и у свим другим облицима иливрстама православних црквених порти у ставропигијалнојАрхиепископији карловачкој. Међутим, она не можепостојати ако нема теофаничног и хијерофаничног geniusloci, дакле претходно успостављене и утеловљенесветости као новостворене вредности и изграђенеманастирско-градитељске или неке друге црквено-градитељске целине. Значи, она је темељно везѕна заоткровење и територијализацију теофаничног и хије -рофаничног genius loci, односно светог места и волуменау довољно широким и реперно дефинисаним и назна -ченим оквирима мистичног и пропорционално осигураногсветог простора (локације).

Та и тако наречена и утеловљена светост као духо -вна творевина и новостворена вредност на просторновећ дефинисаном теофаничном и хијерофаничном geniusloci, има димензију првобитности и знатно ширег волу -мена него што га одређује и чак варирајуће дефинишеовај добро уочени и артикулисани култни троугао. Дакле,светост је дефинитивно присутна у храму и око храмовневертикале, како у непосредном, тако и у њеном ширемокружењу. Зато се благотворно и благодетно дејствоенергије светости без препрека и ограничења шири иосећа знатно више, односно шире од варирајућег ипросторно малог троугла култне светости у западном илинеком другом квадранту манастирске порте, или некогдругог типа и облика православне црквене порте.

На то указује и претходно откривени теофанични ихијерофанични genius loci као обновљена или ново -створена вредност, који никако није само једна тачка иликултни троугао. Он је још у фази откровења пропо -рционално територијализован и претходно реперно иволуменски назначен, а у фази градитељске мате -ријализације свете целине или комплекса оградно једимензиониран, па је тако дефинисани просторниволумен и целина теофаничног и хијерофаничног geniusloci посвећена знатно пре (димензија првобитности иширег волумена), него што је дошло до било каквеградитељске материјализације и успоставе култногтроугла на релацији улаза у манастир, улаза у храм итрпезарију.

Зато није прихватљиво истицање да светост ма -настирског простора има само један троугаони оквир којије једино обележје или симбол светости, а да све оно штоје изван тог, иначе просторно и волуменски варирајућегтроугла, у ствари представља манастирско, тј. световнодвориште. Односно, такво варирање као што јепревођење светог простора изван култног троугла усветовни простор (манастирско двориште), а одмах затиму зони западног квадранта као шире варирајућег култногоквира, следи превођење дела тзв. манастирскогдворишта (световног простора) у свети, тј. „специјалнипростор“ или „троугаону култну светост“, јасно показује даје дошло до диференцирања и једностраног издвајања„троугаоне култне светости“ из остале шире целинесветог простора и оквира (димензије) првобитности, којемје иначе иманентна претходно, тј. при откровењутеофаничног и хијерофаничног genius loci, најпререперно назначена, а онда и оградно (градитељски)дефинисана и утврђена знатно шира пропорција иволумен светог простора. Исто тако, сводећи знатношири или пропорционално дефинисан волумен светостии њену димензију првобитности у оквирима претходно


015

Сл. 3. Карактеристика манастирске структуресредњовековне Србије – схема према Светлани Мојсиловић,

Извор: Светлана Мојсиловић, Просторна структура манастира средњо -вековне Србије, Саопштења бр. XIII, Београд 1981. г.

Б) рурални простор

1. Киновија2. Затворена структура

А) ограђено језгро - манастир - константа система

- доминанта система храмтрпезарија

улаз


016успостављеног и оградно дефинисаног теофаничног ихијерофаничног genius loci, дакле спољашњег светогпростора, волумена и амбијента око храма, на минорни инакнадно по изградњи храма, трпезарије и ограде портеформирани „троугао култне светости“, само показује дазапочета анализа култне зоне у склопу укупног спо -љашњег светог волумена (манастирске порте) није у томсегменту доведена до краја.

Неспорно је да „троугаона култна светост“ постоји ида се ту ради о карактеристичној и константној структуриса варирајућим просторним односом троугаоних(тежишних) тачака (улаз у порту, храм и трпезарију). Истотако, неспорно је да је она само један специфични,минорни и накнадно, односно по изградњи храма,трпезарије и оградног потеза успостављени део у оквирупрвобитно (претходно) установљеног и знатно ширегсветог простора, волумена и амбијента на теофаничноми хијерофаничном genius loci, без којег је сасвимнезамислива било која манастирска или некакав другиоблик црквене порте. Дакле, без теофаније и хије -рофаније, односно онто-духовних и обредно-религиознихфеномена као битне нематеријалне претходнице уодређивању и настајању светог места, простора,волумена и амбијента, С. Мојсиловић, тј. С. Поповић иније могла сагледати релевантне и првобитно важненематеријалне конститутивне индикаторе и елементе којиартикулишу светост манастирске целине, у односу насветост наведеног култног троугла, тј. „специјалногпростора“.

То је и те како важно за указивање на чињеницу да јеманастирска целина са иманентном светом структуромпорте и њеном димензијом првобитности у ствари, знатновеће, шире, првобитно и комплексније свето место,простор, волумен и амбијент, у односу на троугаонукултну светост као последичну и по редоследу настајањасветости секундарну, а само по култном смислу и значају,примарну творевину у њеном светом волумену. И накрају, то јасно показује да овако саздан спољашњи светипростор око манастирског или неког другог православногхрама, није никакво манастирско, односно световнодвориште, иако су у склопу манастирског (односнопарохијског, епархијског итд...) светог волумена, чакнепосредно, односно тангентно присутни пратећи објектикоји су у функцији световних (животних) потреба. (ВидиСл. 4.)

1. Појединачни црквено-духовни облик киновије1.1.Манастирски облик киновије

2. Затворена структура3. Четвороугаони – већином правоугаони модел4. Ограђено језгро – црквена порта5. Духовни центар (“троугаона култна светост”)

- константа и доминанта система – Храм(архетипска оријентација исток-запад)

- заједничка Т рпеза хришћана – братске агапе(променљив положај)

- комуникације између верника и цркве – Улаз(променљив положај)

6. „Аура светости“ (недимензионирани волумен изванограде)

8. Синтетизована парадигма каоградитељски модел светог волумена

Осим тога, С. Мојсиловић, тј. С. Поповић у односу напретпостављене хипотезе о просторној структуриманастира у средњовековној Србији, није истраживаларазвој и типологију облика манастирских порти, а нипостојање, ни развој и типологију других обликаправославне црквене порте као што је то до 2005. г.истраживао, а онда и дисертационо синтетизовао ауторовог рада на подручју некадашње ставропигијалнеАрхиепископије карловачке (1690-1920). Како је већнапред истакнуто, она је истраживала просторнуструктуру манастирског насеља, а овде већ више путацитирана научна монографија С. Поповић, „Крст у кругу“ уподнаслову истиче да је предмет проучавања ар -хитектура манастира у средњовековној Србији. На тајначин, ово њено у целости подстицајно полазиште унаучном аналитичком и синтетичком смислу, ипак уодносу на тадашња научна достигнућа у оновременојистраживачкој фази, није ни могло бити доведено донеког посве другачијег (новог) закључка од оног којег јеона и остварила у односу на претпостављене хипотезе ициљ.

Значи, она јесте истраживала и указивала наконститутивност материјалних (градитељских) инди -катора и елемената, али није истраживала, па онда нијемогла ни указивати ни закључивати нпр. о консти -тутивности нематеријалних индикатора и елемената, апоготово о архетипској онто-духовној структури каорелевантном нематеријалном систему (духовнојтворевини) која претходи откривању теофаничног ихијерофаничног genius loci, његовом крстоносноммаркирању и територијализацији као важној парадигми иконстанти у настајању светог простора православнецрквене порте, које она у својим делима није истра -живала, па их није ни могла констатовати. Дакле, из тихразлога грађена манастирска целина на истраживаномподручју средњовековне Србије није била препо -знатљива, па онда и није било могуће открити даманастирска порта није ни манастирско, ни неко сасвимдруго световно двориште. Односно, још је теже билозакључити да грађена манастирска целина заједно са„троугаоном култном светошћу“ на претходно про -порционално дефинисаном и територијализованомтеофаничном и хијерофаничном месту (genius loci), на

Сл. 4. Схема фрушкогорске манастирске порте уАрхиепископији карловачкој према Велимиру Љ. Ћеримовићу

којем су настајале и манастирске целине на подручјусредњовековне Србије, представља архетипскухришћанску, односно традиционалну обредну и ре -лигиозну тековину и структуру, која је још од пре -тхришћанских развојних фаза, па кроз хришћанскусредњовековну епоху и све до данас, заснована наархетипском концепту и програму са духовном, све -товном и заштитном основама, због чега континуиранопредставља киновијски испуњену и надахнуту свету,обредну, религиозну и богонадахнуту целину, простор,волумен и амбијент.

На крају, она из наведених разлога у делима опросторној и градитељској структури манастирасредњовековне Србије није указивала на везу хије -рархијско-епархијског степеновања манастирскихинституција и последичног степеновања просторно-градитељских облика са припадајућим обликом црквенепорте. Зато није нимало случајно што је дисертацијааутора овог рада, прва и пре свих претпоставила ианалитички артикулисала, синтетизовала и потврдилауспоставу каузалне, конститутивне и функционалнепарадигме „онто-духовна претходница – институција –функција – облик“. На тој основи, сагледиво је да(хи)јерархијско-епархијски систем, битно утиче надефинисање и степеновање статуса и достојанстванаречене црквено-институционалне јединице, као што јевидљиво и сагледиво да се то црквено-институционалностепеновање, такође непосредно и континуирано крозцрквено-градитељску историју наставља, одражава иманифестује кроз степеновање и типолошко развр -ставање просторно-градитељских облика православнецрквене порте[33]. Исто тако, ова црквено-историјскатековина и наслеђе дефинитивно показују да јеоткровење теофаничног и хијерофаничног genius lociортодоксна и ортопраксична претходница и аподиктичнадуховна творевина, али и сасвим објективно ортодокснорелигиозно полазиште и ортопраксичан синтетичкирезултат, матрица и парадигма у артикулисању инастајању, односно стицању искуства и закључивањузнања о светости православне црквене порте каоспољашњег светог простора и волумена око пра -вославног храма.

То је објашњено и презентовано као синтетичкирезултат у већ цитираној дисертацији аутора, иследствено томе, православна црквена порта заиста нијеи не може бити никакво манастирско, црквено или билокакво друго световно српско двориште или турска авлија.Тако је она данас откривена, дефинисана и научнообјашњена као спољашњи свети волумен, феномен итеофанични и хијерофанични genius loci са централнимрешењем[34] у оквиру четвороугаоне схеме. Ту свету ибогонадахнуту целину артикулише њен архетипскиконцепт и програм са духовном, световном и заштитномосновом, потом дисертационо синтетизоване онто-духовне иницијације као претходни (нематеријални)конститутивни индикатори и елементи, затим последичниградитељски (материјални) конститутивни индикатори иелементи, константе и потконстанте[35], који се сад каонови резултат први пут табеларно систематизују.

У том контексту, такође треба рећи да је аутор овограда први пут дисертационо синтетизовао интегративнии каузални или темељни конститутивни образац „онто-духовна претходница – институција – функција – облик“.То је функционална и каузална релација која је била и

остала у функцији њеног настајања кроз црквено-градитељску историју. Њеном конституисању допринелоје уочавање ових тежишних тачака, што је одредилоњихово релационо повезивање и хијерархијсковредновање, поредак и рангирање. Само на таквимтемељима, као иманентна и последична структура, могаосе формирати спољашњи свети волумен као де -финисани, оптимални и примерени амбијент и целина сахрамовном вертикалом као његовом централном осом идоминантом. У том контексту, данас разликујемо осампознатих облика православне црквене порте саприпадајућим институционалним и градитељскимјединицама. Међу њима, познати су манастирски,манастирско-парохијски, парохијски, намесничко-парохијски, епархијски, митрополијски, архиепископски ипатријаршијски облици православне црквене порте[36].(Види Табелу I)

Научно објашњење црквене порте као светогпростора везано је за дуговечне, споменички вредне инаслеђене црквено-градитељске локације. То суодабрани примери старих црквено-градитељских целинау ставропигијалној Архиепископији карловачкој (сремској).Опредељење за овакве црквено-градитељске целинеуследило је због чињенице да се поуздано проучавањемора ослањати и везати за компактну црквено-територијалну целину (област или епархију) која има својисторијски, институционални и црквено-градитељскиконтинуитет. У такве одабране црквене целине јединоспадају старији и очувани црквено-институционални иградитељски комплекси, који су утемељени напринципима (хи)јерархијско-епархијске субординације,организације и вршења црквено-духовне власти, али иправославне обредно-религиозне и црквено-градитељскетрадиције и културе.

То је и логично, јер овако одабрана црквено-градитељска добра имају сачуване и проверенеисторијске, културне и традиционалне црквене, духовне,народне и градитељске вредности, које због континуитетаи традиционалне ваљаности трају и данас, и које уједноартикулишу и њихове споменичке карактеристике исвојства. Осим тога, утемељеност и провера дисе рта -ционих хипотеза и циљева, затим истраживање, анализаи синтетизовање уочених архетипских својстава икарактеристика у вези с православном црквеном портом,имају своје упориште и оправдање само ако су заснованина примерима укорењеним у темељну подлогуправославне црквено-народне традиције, културе иконтинуитета.

9. Закључак

Овакав научни приступ проучавању православнецрквене порте као црквене институционалне, обредне ирелигиозне творевине и тековине кроз двомиленијумскуцрквено-градитељску историју, указује на савременепогледе који откривају, препознају и осветљавајунеписане архетипске вредности и традиционалнахришћанска правила откровења њеног теофаничног ихијерофаничног genius loci (светости), али и обредне ирелигиозне мотиве и догматске и (хи)јерархијско-епархијске разлоге и законитости градитељскогстепеновања и артикулације светости њеног волумена.Зато ово савремено научно истраживање, изучавање и


017

сагледавање православне црквене порте представљаретроактивну и ретроспективну анализу уочених,ненаписаних и необјашњених законитости и правила, штои јесте својеврсни раритет у односу на њен дво ми -ленијумски континуитет и традиционално вредно насле -ђе, како за православну црквену, тако и савремену наукукао најшири оквир умећа, искуства и знања. То је важноистаћи, јер црквена порта као спољашњи свети волумен,феномен и теофанични и хијерофанични genius loci допочетка 21. века није мотивисала потребну пажњу ибудност надлежних, али и других компетентних истра -живача у вредновању њених светих и пратећихструктура, пропорција и облика.

Мало се зна и осећа, али се ипак види како збогуврежене урбане детрадиционализације хришћанскихвредности, потом скромних знања о значају онто-духовнеи последичне обредне и религиозне претходнице уоткровењу теофаничног и хијерофаничног genius loci и оњеговој територијализацији, о неузакоњености црквенихи световних начела о њеним волуменским пропорцијама,затим о познавању њеног архетипског концепта ипрограма као традиционалне просторне структуре иорганизације, о каузалној вези (хи)јерархијско-епархијског(институционалног) и градитељског степеновањацрквено-градитељских облика, евидентно је израженадоминација посветовљавања овог примордијално светогволумена и култног места. Овакви оквири скромних иливећ потпуно изобичајених и чак девалвираних тради -ционалних вредности и знања о наведеним чињеницама,посредно су се одразили на видљиво урушавање,разводњавање, деградацију, односно посветовљавањењене светости. Ове сурове чињенице никако не смијувише бити и остати неважне. Напротив, оне морајупостати мобилизирајући фактор нове кохезије, ха -рмонизације, интегрисања и нужне ревитализацијехришћанског морала, културе, традиције и другиххришћанских вредности, па и саме црквено-градитељскеструктуре порте као вредне црквене, духовне, обредне иградитељске творевине и тековине.

Наравно, на темељу данашњег ретроактивногпосматрања њеног двомиленијумског трајања, односносавременог приступа њеном изучавању тек крајем 20. ипочетком 21. века, видљиво је да њено иновирање иварирање до граница данашњег посветовљавања илидетрадиционализације, није резултат простог стицањауслова, околности и прилика само у оквирима савременеурбанизације. Може се рећи да варирање првобитнехришћанске црквене порте има своје корене још у далекојпрошлости и да је оно темељно везано за варирањехришћанског догматског учења. Тако изазвани раскол у11. веку представља први и у ствари јеретички обликдетрадиционализације хришћанских тековина, вредностии творевина, чије су последице савремени облиципрофанизације њене светости.

Ипак, у вези с тим мора се рећи да историјске исавремене прилике урбанизације и цивилизацијскетековине општег развоја човечанства и монументалногхришћанског бића, само су интензивирале и поспешилету давно започету детрадиционализацију. Овај обликиновације видљив је, како код светих волумена, тако икод првобитних хришћанских начела јединства СветогДуха, морала, културе, градитељских и обредно-религиозних тековина и вредности везаних за светоместо и Хришћанство у целини. Дакако, последично је то

везано и за разарање првобитног и осипање актуелногхришћанског бића као битне претпоставке и парадигме заодржив опстанак Хришћанства.

Дакле, први облик детрадиционализације започињеувођењем двoначалија које су афирмисале и наметнулеримокатоличке Филиокве. Након ове јереси, Хришћанствопоступно и толико видно наставља путем даљегмеђусобног опонирања, варирања, иновирања идетрадиционализације првобитних начела јединстваСветог Духа, што је на крају само умножило досадашњејереси и секташтво теолошких и духовних тековина иградитељских облика. То је и те како поспешило све ко -лико штетно варирање и стварање јеретичких догматскихвизија које су тобоже засноване на хришћанскимначелима. Тако и варирање хоризонталног и вертикалногплана и савремено незнање о светости црквене портесамо још више доприноси посвето вљавању, па иволшебној негацији светости спољашњег светог волу -мена, што и те како указује на деградацију хришћанскихтрадиционалних вредности и културе.

Уочене историјске и савремене чињенице у вези спосветовљавањем и варирањем у вредновању спо -љашњег светог волумена, подстакле су аутора нанаставак започетог рада у вези с новим погледима идостигнућима на расветљавању парадигме традици -оналне црквене порте у историјској Архиепископијикарловачкој, а данас и у актуелној Архиепископијибеоградско-карловачкој. То је и те како важно у контекстуизналажења и артикулисања елемената за вредновањекод обнове, одрживе заштите и ревитализације црквено-народне традиције и наслеђа, те хришћанских тради -ционалних вредности и културе. Исто тако, ту јепрепознатљив значајан допринос даљем допуњавањувећ започете подлоге за синтетизовање црквено-градитељских правила о савременом планирању иобликовању нових религиозних целина и комплекса саиманентним светим волуменом црквене порте[37], какоби се дефинитивно зауставио процес детрадици -онализације (посветовљавања) светих вредности,творевина и тековина у условима савремене урба -низације и већ предоминантне и неодрживе псеудо -урбанизације.

10. Напомене и литература

[1] Ћеримовић Љ. Велимир (2008), Парадигмаправославне црквене порте као подлога зацрквено-градитељска правила о њеномсавременом планирању и обликовању - II део,Изградња, Број 62 (8-9 август-септембар), ГодинаLXII, Београд, стр. 336-337. ; Ћеримовић Љ.Велимир (2007), Православна црквена порта упрвопрестолничкој Архиепископији Митрополијекарловачке – развој и типологија облика ,Докторска дисертација, Библиотека Факултетатехничких наука Универзитета у Новом Саду,Нови Сад, стр. 505-511.

[2] Елијаде Мирча (1986), Свето и профано – сапредговором Сретена Марића , Књижевназаједница Новог Сада, Нови Сад, стр. 16-17.;Према Сретену Марићу за М. Елијаде архетиповијош увек дају смисао живота и стварају културневредности. Исто тако, архетипови су средство


018

преображаја на темељу егзистенцијалнихситуација које су некад производиле феноменекроз митове и симболе (као архајске религије),кроз архајски доживљај светости света, то јестархајску хијерофанију. У вези с тим неминовноследи компаративно проучавање религије које ћеодиграти културну мисију највећег значаја ублиској будућности. Баш из тог „сусретапримитивне религије и западне свести настаћедруга ренесанса“.

[3] Онтофанија је космогонија мита, односноизбијање стварног, избијање Бића у свет, као штоје увек и хијерофанија. „Мит прича како је светустановљен као стварност кроз свето, које јекрајњи узрок егзистенције. (...) Мит прича о ономшто се збило in i l lo tempore“. У контекстурелигиозно профилисаног бића, овде је реч ооном што је Господ учинио на почетку времена,„које је, не време историјско, па, дакле, потпуноилузорно, већ време свето, па, дакле, јединостварно“. (Види: Мирча Елијаде, Свето ипрофано, Књижевна заједница Новог Сада, НовиСад, 1986, стр. 22).

[4] Пено М. Здравко (2005), Катихизис – основеправославне вере, Манастир Острог, стр. 28-31.

[5] Теофаничан феномен, значи да се у вези саоткровењем новог или старијег хришћанско-православног знака у локалном просторно-пејзажном окружењу догодило богојављење. Овајбогојавни феномен посебно артикулише „духместа” и светог озрачја. Све до момента сабрањаи чинодејства локалне црквене заједнице имолитвеног откровења овог феномена, одређеноанонимно или знано мистично световно местопредстављало је неоткривени и непознати geniusloci у локалном просторно-пејзажном амбијенту.Након откровења богојавног феномена, то местопостаје богојавно, односно свето и будуће култноместо. То је архетипска онтолошко-духовна структура,чија је историјско-хришћанска симболика везаназа свето (култно) место, која му као значајнаобредно-религиозна претходница удахњујеблаготворну духовну енергију, затим која му дајесвето озрачје и значај светости, и дефакто заувекили трајно, уздиже дотадашњу профану структуруна узвишени степен светости. На тај начин,богојавни феномен је артикулисао и удахнуо новиквалитет и додатно потенцирао “дух места” ињегову нову вредност у локалном просторно-пејзажном амбијенту. Такав чин установљењатеофаничног genius loci допринео је његовомиздвајању и обожењу, чиме су створени услови заубикацију његове светости. То сада већ оглашенои посебно препознатљиво и означено место,испуњава разлоге за афирмисање иартикулисање његове волуменизације, штотакође претходи будућој изградњи храмовнесветиње и смештају наречене црквено-духовнеинституције.Дух светог места је тачка ослонца за православнопрофилисано духовно биће (homo religiosus), којана темељу његовог онто-духовног искуства иартикулисаних хришћанско-православних

структура и симбола, афирмише његовекреативно-стваралачке потребе са посебнимстваралачко-градитељским односом и захтевом.На тај начин, његови просторни волумени постајукреативно-стваралачки изазов, који ће адекватноартикулисати материјализацију примерене про -сто рно-градитељске структуре за потребенаречене институционалне црквено-духовнејединице. Зато М. Елијаде каже “теофанија посвећује некоместо самом чињеницом што га чини 'отвореним'ка висинама, то јест што му омогућује општење саНебом; парадоксална тачка прелаза из једногначина бивствовања у други. (...) Често чак и нијенужно да се ради о теофанији или хијерофанији устрогом смислу речи: довољан је било какав знаккоји указује на светост места. (...) Уколико сеникакав знак не манифестује у околини, онда сеон изазива. Упражњава се, на пример, нека врстаevocatio помоћу животиња: оне показују које јеместо погодно да се на њему подигне светилиштеили насеобина“. Ту је дакако реч о молитвеномпризивању Светог Духа (светих снага или слика),и у ствари тражи се неки тајанствени знак каоапсолутна тачка ослонца за сналажење ухомогености простора. Из тог разлога, зарелигиозног човека разрађене су разне техникеоријентације, „које су у правом смислу речтехнике изградње светог простора“. На тај начин,обредно-религиозни чин претходи изградњисветог простора. Он је нужност за свакорелигиозно профилисано биће, а ефикасан јесамо утолико уколико репродукује делоГосподње. (Види: Мирча Елијаде, Свето ипрофано, Књижевна заједница Новог Сада, НовиСад, 1986, стр. 63-66).

[6] Хијерофаничан феномен, значи “излив” светостикоји је у вези са откровењем новог или старијегхришћанско-православног знака у локалномпросторно-пејзажном окружењу. Излив светог,посебно је артикулисао “дух места” и светогозрачја, на до тада анонимном и неоткривеномсветовном genius loci у локалном просторно-пејзажном амбијенту.Значи, светост је нешто што је квалитативноразличито од световног (профаног) окружења.Мирча Елијаде наводи да „Свaкa врста светогпростора подразумева неку хијерофанију, изливсветога, чиме се извесна територија одваја одкосмичке средине која је окружује, чинећи јеквалитативно различитом. (...) Манифестацијаили испољавање светог може чак бити у ма којемпредмету, камену или дрвету, и тако све „донајвише хијерофаније, која је за хришћанинаинкарнација Бога у Исусу Христу. (...) То је увекисти мистериозни чин манифестација нечег„сасвим другог“, неке реалности која не припаданашем свету, у предметима који чине саставнидео нашег „природног“ и „профаног“ света. (...)Свети камен, свето дрво нису обожавани каотакви; они су то управо и само зато што сухијерофаније, зато што „показују“ нешто што вишеније ни камен ни дрво, нешто што је ganz andere”(тј. сасвим друго оп. а.).


019


020Тако, манифестујући свето, ма који предмет илибогојавни или просторни феномен постаје нештодруго, али не престаје да буде оно што јесте, „јерон наставља да учествује у космичкој срединикоја га окружује“. Значи, са световног аспекта,свети камен остаје камен, свети простор остајепростор, и привидно ништа се свети камен неразликује од осталог камења, односно светипростор од осталог простора. Међутим, за онекојима се неки камен или неки богојавни илипросторни феномен указује светим, њихованепосредна стварност се преобратила, напротив,у натприродну. „Другим речима, за оне који имајурелигиозно искуство, целокупна Природа јепогодна да се укаже као космичка сакралност.Космос у својој укупности може да постанехијерофанија“. Елијаде још наводи да „светоодговара моћи и, у крајњем случају, стварности управом смислу речи. Свето је засићено бићем.Света сила, то истовремено значи стварност,дуговечност и ефикасност“.За религиозног човека простор није хомоген. Онима прекиде и пукотине и зато постоје „деловипростора који су квалитетно другачији од других.„А Бог рече: не иди овамо. Изуј обућу своју с ногусвојих, јер је мјесто гдје стојиш света земља“(Друга књига Мојсијева, III, 5). Постоји, дакле,свети, и према томе „јаки“, значајни простор, алипостоји и други, не-посвећени и, дакле, безструктуре и постојаности, једном речи: аморфнипростор“. На тај начин, „Манифестација светогонтолошки заснива Свет“. Значи, у бескрајном ихомогеном простору, „без икакве ознаке, где јенемогућа било каква оријентација, хијерофанијаоткрива апсолутну „тачку ослонца“, „Центар“, тј.хијерофанични genius loci. (Види: Мирча Елијаде,Свето и профано, Књижевна заједница НовогСада, Нови Сад, 1986, стр. 56-63).

[7] Милин Лазар (1977), Научно оправдање религије(Апологетика), Књига 2 - Историја религије,„Православље“, Београд, стр. 11, 319. и 354.

[8 Милин Лазар (1977), Исто, стр. 320.[9] Теофаничан и хијерофаничан genius loci

происходи из теофаније и хијерофаније каоархетипске богонадахнуте и богослужбенеструктуре, па у наведеном контексту СретенМарић каже: „Свеједно да ли је данашњи човектога свестан или није, да ли их разуме или неразуме, извесни симболи и митови (духовнетворевине оп. а.) живе у њему и играју одлучујућуулогу. И даље Сретен Марић цитирајући М.Елијаде каже: „Код модерног човека, који сепрокламује арелигиозним, религија и митологијасу се „склониле“ у тмине несвесног... У најбољемделу свог бића он чува успомену [на исконскемитове]... Световни човек је потомак hоmоrеligiоsusа, и он не може да избрише влаституисторију, то јест понашање властитих предака...“Надаље, по Елијаде-у архетипови „владају истотако и свешћу, а нарочито „надсвешћу“ (tra nsco -nsciousness), религиозним, свесним доживљајемсвета“.

У реализацији архетипа постоји строги логичкипринцип који делује при производњи творевина

Светог Духа, „а наши симболизми имају својнајвиши израз у религиозном надсвесномдоживљају“. Дакако, ти симболизми нисупроизвод људског духа, они су откровење, ониуказују на нешто што човека превазилази, што одчовека не долази. Они указују на откровењефеномена, тј . теофанију (богоја вљеније) ихијерофанију (излив светости) на избијајуће,богојавно и изливно означеном светом месту. Ониуказују на хијерофанију као овоземнуманифестацију светог, дакле нешто што „неприпада овом свету“, а манифестује се нааподиктичан (очит и необорив) начин и уцртаванам правац, одлучује о нашем понашању.Творевине Светог Духа увек имају онтолошкирежим и откривају нам структуру стварности, паонтофанија увек имплицира теофанију. Зато јењихово откровење схваћено као спознаја и закону стриктно религиозном смислу: „као фактичкооткровење вечитих истина од стране нат -природних сила“ (Бога). Тако творевине СветогДуха чине облик тих откровења, „не нешто што биархајски човек сматрао откровењем, већ што тојесте“. (Види Елијаде М. (1986), Свето и профано(са предговором Сретена Марића), Књижевназаједница Новог Сада, Нови Сад, стр. 17-19).

Управо ови свети феномени су за сва бића сарелигиозним искуством релевантни симболи ирепери који удахњују светост као новостворенувредност и тако дефакто обележавају иутеловљују свете творевине духа као нема -теријалне вредности на неком дотад анонимномили знаном световном мистичном месту. Оветемељне чињенице биле су од великог утицаја нааутора овог рада, да на темељима религиозногискуства и манифестација онтофаније, теофанијеи хијерофаније, као и битне разлике измеђусветог и световног места и простора на којууказује и М. Елијаде, утврди себе у уверењу датакво свето место има посебан нематеријалнидух, а тиме и посебну или додатну нематеријалнувредност остварену кроз откровење иманифестацију теофаније и хијерофаније. Тањегова новостворена нематеријална вредносткао квалитативна посебност уздиже га, и чак гаиздваја и изузима у односу на уже и ширепрофано окружење, а то значи да оно као таквоније и не може бити обичан (световни) genius loci.Значи, како је свако свето место са утеловљеномсветости као новоствореном вредности битнатачка ослонца за религиозно профилисаноцрквено-духовно биће, и како се оно због тогаквалитативно разликује од сваког световногgenius loci у непосредном окружењу, у докторскојдисертацији аутор је последично свако светоместо уз наведене разлоге и дефинитивнопрепознао, истакао и назвао: теофанични ихијерофанични genius loci. (Види: Велимир Љ.Ћеримовић (2007), Православна црквена порта упрвопрестолничкој Архиепископији Митрополијекарловачке – развој и типологија облика,Докторска дисертација, Универзитет у НовомСаду, Факултет техничких наука - Департманархитектура и урбанизам, Нови Сад, стр. 65;


021Велимир Љ. Ћеримовић (2007), Православнацрквена порта и савремена урбаност, Новаурбаност – Глобализација - Транзиција, Друштвоурбаниста Београда, Београд, стр. 260).

[10 ]Свето (култно) место, заснива се натеофаничном и хијерофаничном genius loci којинакон откровења, територијализације,одуховљења и утеловљења светости,дефинитивно постаје просторно димензионираниволумен или наменски, институционално,просторно и градитељски дефинисана истепенована целина. Историјски континуитет итрадиционализам овакве свете целине происходеиз њихове везе са религиозним творевинама удалекој претхришћанској и ранохришћанскојпрошлости. Кроз дуговечну религиозну историјучовечанства одређена места за обредно-религиозне радње и сабрање религиознезаједнице, подразумевала су оптималнепропорције, али и централни положај упросторном опсегу насеља. Увођењем хришћанства и установљењемцрквено-духовних институција (манастир,парохија итд.), свето (култно) место такође,добија централни положај у насељу ипропорционално димензиониран просторни оквирза изградњу храма и пратећих световнихсадржаја, који су у функцији боравкабогослужбених лица, функционисања црквено-духовног протокола и окупљања члановахришћанско-православне заједнице радибогослужења. У оквирима спољашњег светогволумена око православног храма, у духу саархетипским просторно-градитељским концептомкоји преферира духовну, световну и заштитнуоснову, кроз хришћанско-православну историју ивишевековне креативно-стваралачке процесе,дошло је до црквено-градитељскеструктурализације и развоја неколико типолошкихоблика православне црквене порте.

[11 Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Истo, Докторскадисертација, стр. 67.

[12] Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Истo, Докторскадисертација, стр. 68-69.

[13] Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Истo, Докторскадисертација, стр. 69.

[14] Ћеримовић Љ. Велимир (2000), Престолниархијереји као градитељи митрополијско-патријаршијских структура у Архидијецезикарловачкој, Магистарска теза, Универзитет уНовом Саду, Факултет техничких наука –Департман архитектура и урбанизам, Нови Сад,стр. 18-277; Ћеримовић Љ. Велимир (2007),Сремски Карловци и Даљ - престолни центриКарловачке митрополије - нови погледи ,Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке и суиздавачи Удружење Срба изХрватске – Одељење за културно наслеђе Срба –Београд, Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд, Београд, стр. 63-436.

[15] Резултат наведеног пројекта су: Ћеримовић Љ.Велимир (2000), Престолни архијереји каоградитељи митрополијско-патријаршијскихструктура у Архидијецези карловачкој ,

Магистарска теза, Универзитет у Новом Саду,Факултет техничких наука - Департман архи -тектура и урбанизам, Нови Сад (стр. 283);Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Православнацрквена порта у првопрестолничкој Архи -епископији Митрополије карловачке – развој итипологија облика, Докторска дисертација,Универзитета у Новом Саду, Факултет техничкихнаука - Департман архитектура и урбанизам, НовиСад (стр. 675); Научна монографија: ЋеримовићЉ. Велимир (2007), Сремски Карловци и Даљ -престолни центри Карловачке митрополије -нови погледи , Архиепископија београдско-карловачка са благословом Његове светостиПатријарха српског Г.г. Павла, Eпископа сремскогВасилија и Епископа осечкопољског и барањскогЛукијана, Удружење Срба из Хрватске –Одељење за културно наслеђе Срба и Српскокултурно друштво „Зора“ Книн-Београд, Београд(стр. 486); Надаље, аутор је о православнојцрквеној порти објавио и следеће научне радове:Велимир Љ. Ћеримовић (2003), Црквено-престолне структуре Карловачке митрополије,I. међународни научни скуп “Срби у источнојХрватској” – Осијек 7.-8. јуна 2002. г., Српскокултурно друштво “Просвјета” Загреб - ПододборОсијек, Зборник радова, Осијек (стр. 185-197);Велимир Љ. Ћеримовић (2007), Православнацрквена порта – традиција и савременост,Часопис за урбанизам, архитектуру и дизајн„Архитектура“, Број 117, септембар 2007. г., Клубархитеката – Архитектонски форум, Београд &Подгорица (стр. 10-11); Велимир Љ. Ћеримовић(2007), Православна црквена порта и савременаурбаност, Зборник радова „Нова урбаност –Глобализација – Транзиција“, Друштво урбанистаБеограда, Београд (стр. 251-266); Ћеримовић Љ.Велимир (2008), Православна црквена портасремскокарловачка - I део, Изградња, Број 62 (3-4. март-април), Година LXII, Бeoгрaд (стр. 65-84);; Ћеримовић Љ. Велимир (2008), Парадигмаправославне црквене порте као подлога зацрквено-градитељска правила о њеномсавременом планирању и обликовању - II део,Изградња, Број 62 (8-9. август-септембар), ГодинаLXII, Београд (стр. 315-338),; Велимир Љ.Ћеримовић (2009), Српскоправославна црквенапорта сремскокарловачка као просторно-градитељски феномен (Serbian-orthodoxchurchyard of Sremski Karlovci church as a spa tial-architectural phenomenon), International conference„The space i European architecture – tradition andinnovation“ („The palace“ – the town of Balchik,Bulgaria 3.-5. june 2009), Ministry of culture –Republick Bulgaria, State Cultural Institute „Thepalace“ – the town of Balchik, Varna Free University„Chernorizets Hrabar“ Faculty of Architecture,Proceedings part I, Balchik, Bulgaria (стр. 178-187).

[16] Поповић Светлана (1993), Крст у кругу -Архитектура манастира у средњовековнојСрбији, Просвета - Београд и Републички заводза заштиту споменика културе, Београд, стр. 45.

[17] Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 59. [18] Мојсиловић Светлана (1981), Просторна


022структура манастира средњовековне Србије,Саопштења - Communications, Брoj XIII ,Републички завод за заштиту споменика културе,Београд, стр. 7-43.

[19] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 18. i 30;Поповић Светлана (1993), стр. 46.


[21] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 7- 43.[22] Ћеримовић Љ. Велимир (2000), Исто, Нови Сад,

стр. 63-130.[23] Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 48-49.[24] Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 48.[25] Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 48-49.[26] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 8, 18-21.[27] Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 46-47; Исто

тако, обредни значај и континуитет у oграђивањусветилишта са јасно дефинисаним границама(волуменом) истиче и Мирча Елијаде. (Види:Свето и профано, Књижевна заједница НовогСада, Нови Сад, 1986, стр. 61-85; и Mircеa Eliade,Traite d histoire des religions, Paris,1964, стр. 313).У вези с тим, треба подсетити да се и у оквируконститутивне парадигме „онто-духовнапретходница – институција – функција – облик”уочава значај обредног и религиозног чинодејствакод одређивања теофаничног и хијерофаничногgenius loci као битног упоришта у откривању иартикулисању светог места и волумена. (Види:Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Православнацрквена порта у првопрестолничкој Архи -епископији Митрополије карловачке – развој итипологија облика, стр. 458-650). Надаље,обредно-религиозна чинодејства кроз црквено-градитељску и градоградитељску историју, која сукао претходница у функцији откривања светогместа, преносива и примењива су и на оснивањенасеља и градова. Тако код одређивања локацијебудућег града Етруршћани су у оквиру онто-духовне претходнице заоравали свету бразду.Овај етрурски обичај забележен је на плиткомрељефу који се чува у Courtesy Museo Arche -ologico у Аквилеји. Осим тога, у поступку фу -ндације етрурског града истиче се више фаза:Inaguratio , Contemplo , Orientat io , Limitat io ,Аmburbia i Consecratio. О етрурској митологији иритуалима који су претходили изградњи будућегграда пише и Богдан Богдановић. (Види: Урбс &Логос – огледи из симбологије града, Градина,1976, стр. 80-91). Међутим, овo обредно-религиозно чинодејствo везано за Disciplinuetrusca нијe сe само oднoсилo нa правила ооснивању града. Бруно Милић истиче да су точитаве збирке магијских формула које суодређивале тадашња света и световна правилапонашања. (Види: Развој града кроз стољећа I –праповијест-антика, Школска књига, Загреб,1994, стр. 181-183. и 208-209).

[28] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 7.[29] Свето култно место као оградно издвојен простор

и теофаничан и хијерофаничан genius loci, битносе разликује од непосредног профаног окружења.Тако ограда са вратима значи границу или прагкоји раздваја свети и световни простор, а

истовремено раздвајају и два начина бивство -вања, световног и религиозног. Зато ограда иврата представљају и међу која раздваја двасупротстављена света. Уједно то је парадоксалноместо где они међусобно опште и „где се одвијапрелаз из профаног у сакрализовани свет“. У везис тим треба рећи, ни континуитет ограђеногместа, као ни симболизам централног решења сасветом доминантом светилишта, не прекида се спојавом хришћанства. То истиче и Мирча Елијаде.(Види: Свето и профано, Књижевна заједницаНовог Сада, Нови Сад, 1986, стр. 61-85; и MircеaEliade, Traite d histoire des religions, Paris,1964,стр. 313), а потврђује и С. Мојсиловић. (Види:Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 8). Такоје хришћанско светилиште по својој суштиниузвишено и богонадахнуто, што за непри -премљеног верника представља духовноискушење (С. Мојсиловић цитирајући М. Елијаденаводи да је оно чак и опасно за неприпремљенујединку). Зато религиозно профилисано духовнобиће има исконску потребу да се кроз његовосаборно учешће у обредно-религиозном чино -дејству, молитвено припреми и уведе у духовни ифизички контакт са светим местом и волуменом.

[30] Елијаде Мирча (1986), Исто, стр. 61-66.[31] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 20;

Поповић Светлана (1993), Исто, стр. 46.[32] Мојсиловић Светлана (1981), Исто, стр. 30.[33] Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Православна

црквена порта у првопрестолничкој Архи -епископији Митрополије карловачке – развој итипологија облика, стр. 55-457; Ћеримовић Љ.Велимир (2008), Православна црквена портасремскокарловачка - I део, Изградња, Број 62 (3-4. март-април), Година LXII, Бeoгрaд, стр. 65-84.;; Ћеримовић Љ. Велимир (2008), Парадигмаправославне црквене порте као подлога зацрквено-градитељска правила о њеном савре -меном планирању и обликовању - II део, стр. 315-338; Ћеримовић Љ. Велимир (2009),Ср пско православна црквена порта сремско -карловачка као просторно-градитељскифеномен (Serbian-orthodox churchyard of SremskiKarlovci church as a spatial-architecturalphenomenon), International conference „The space iEuropean architecture – tradition and innovation“(„The palace“ – the town of Balchik, Bulgaria 3.-5.june 2009), Proceedings part I., Ministry of culture –Republick Bulgaria, State Cultural Institute „Thepalace“ – the town of Balchik, Varna Free University„Chernorizets Hrabar“ Faculty of Architecture,Balchik, стр. 178-187.

[34] Православна црквена порта као спoљaшњи светипростор и волумен има свој центар који јетемељно везан за теофанични и хијерофаничниgenius loci. На том крстоносно маркираном местуизграђена је храмовна вертикала која пре -дставља централно решење и доминанту(центар) светог култног места, система иволумена. Постављањем крста и изградњомхрамовне вертикале „сакрализован је предео, штоје на известан начин одговарало “новом рођењу“.Зато „храмови су слика и прилика космичке


023Планине и према томе представљају праву „везу“између Неба и Земље“. Исто тако, „основехрамова сежу дубоко у доње пределе“; „светостХрама је заштићена од сваког земаљског квара“зато што је архитектонски план храма божиједело, а милошћу божијом „човеку се указује сјајнавизија ових модела, а он затим настоји да ихрепродукује на Земљи“. (Види: Свето и профано,Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1986,стр. 71. и 83).Посебна богонадахнутост светог култног местапроисходи из његовог узвишеног центра који јетемељни и саставни елемент свете целине. Увези са центром као доминантом светог исветовног просторног система и КристијанНорберг Шулц наводи да је таква вертикалнадоминанта кроз црквено- и градо-градитељскуисторију везана за свети и световни простор.(Види: Становање, Грађевинска књига, Београд,1990, стр. 22-25). Он каже цитирајући Болнова(Bollnow) „Центар“ је она тачка где појединацзаузима положај духовног бића у простору, тачкагде „застаје“ и „живи у простору“. Човек је заистаувек замишљао да простор има центар. Грци сусмештали „пупак универзума“ (omphalos) уДелфе, Римљани су Кампидољо (Campidoglio)сматрали за caput mundi, Ka'ба Меке је још увек

центар Исламског света, а да не помињемо каквусу узбуну изазвали Коперник и Галилејпорицањем да је Земља центар универзума“. Затим цитирајући М. Елијаде истиче како он каже:„Опште узев, центар, било да је откриће илипројекција једне чврсте тачке, исто је што истварање света“. Зато К. Н. Шулц још истиче какоцентар уопште, доживљава се као онавертикална axis mundi (оса света) која сједињујеземљу и небо, а вертикала се сматра светомдимензијом простора. „Она представља 'путању'према једној 'вишој' или 'нижој' стварностисвакодневног живота, реалност чија је судба данадвлада земљину тежу или да јој подлегне. Аxismundi је још значајнија представа од оне о центруна земљи, она предочава везу између космичкихцарстава, показује правац дуж којег се можепрећи из једног у друго царство. Пошто се људскиживот дешава на земљи – под небом, вертикаласе доживљава као линија напона“.


[36] Ћеримовић Љ. Велимир (2007), Истo, Докторскадисертација, стр. 20.

[37] Ћеримовић Љ. Велимир (2008), Истo, Изградња,Београд, стр. 336-337.


024Мирко Аћић*, Владимир Аћић**

* редовни професор, др, дипл.грађ.инж., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд** дипл.грађ.инж., ГЕА д.о.о. Предузеће за пројектовање и инжењеринг, Панчево, e-mail:[email protected]

ПРИКАЗ И АНАЛИЗА ЕВРОПСКЕ МАКРОСЕИЗМИЧКЕ

СКАЛЕ 1998 (ЕМС-98) Резиме

У раду се приказују и анализирају концепт, карактеристике, структура и могућности примене Европске макросеизмичке скале 1998. (ЕМС-98, EM-скале 98). То је, уствари, модерниизована скала MSK-64, из које је задржан изворни концепт, а скала је прилагођена садашњем времену. EM-скала98 је, у односу на скалу MSK-64, знатно проширена и очишћена од сувишних, небитних и вишезначних елемената. Она обухвата, пореднесеизмичких зграда и зграде које су пројектоване и изведене према асеизмичким прописима, што је издваја од осталих скала које се, углавном,заснивају на традиционално грађеним објектима, без примене било каквих асеизмичких мера. Према томе, EM-скала 98 обухвата готово светипове конструкција обичних зграда, по материјалу, технологији грађења и др. То је данас једина скала у свету која, на прави начин, увођењемкласа повредљивости типова конструкција, узима у обзир утицај стања конструкције (ниво квалитета, ниво регуларности и др.), приодређивању-процени сеизмичког интензитета. То представља значајно унапређење земљотресног инжењерства. Иначе, према EM-скали 98,процена интензитета се заснива на анализи ефеката земљотреса на људе, свакодневне кућне предмете и на оштећења зграда. Скала је врлопогодна и за процену интензитета историјских земљотреса. Може се применити и за процену оштећења и штета на зградама, неког одабраногместа, за одређени степен интензитета земљотреса. Познавање интензитета је од посебног значаја за урбанисте, пројектанте, осигуравајућекомпаније и др. Значајан део рада се односи на упоредну анализу сеизмичке отпорности конструкција, пројектованих по YU-прописима иотпорности одговарајућих типова конструкција, датих у EM-скали 98. Из те анализе јасно се види да су конструкције зграда, пројектоване по YU-прописима, знатно повредљивије (већа оштећења, већи ризик) него по стандарду EC8 на коме се заснива EM-скала 98. Због тога се предлаже дасе, што пре, EM-скала 98 и EC8, заједно са осталим еврокодовима за конструкције, усвоје као национални стандарди.

Кључне речи

Макросеизмички интензитет, EM-скала 98, ефекти земљотреса, типови конструкција, сеизмичка отпорност, класе повредљивости, степени оштећења.

DESCRIPTION AND ANALYSISOF EUROPEAN MACROSEISMIC

SCALE 1998 (ЕМС-98)Summary

The paper illustrates and analyses concept, characteristics, structure and possibilities of use of the European Macroseismic Scale 1998 (ЕМS-98, EM-scale98). This is, in fact,widened and modernized MSK-64 scale, without accessive, unimportant and unclear elements. It covers, apart from antiseismic structures, buildings designed and designed inaccordance with antiseismic rules. This differs it from the other scales, based on the traditional buildings, built without implementation of antiseismical measures. Therefore, EM-98scale covers almost all types of plain constructions - meaning materials, building technology, etc. Presently, this is the only scale in the world which, in the right way, is includingclasses of vulnerability of the structural types and takes into account state of building /quality level, regularity level, etc./ when assessing seismically intensity. Therefore represent-ing important improvement in earthquake engineering. In accordance with EM-98 scale, intensity assessment is based on the analysis of the earthquake effects on people, every-day house objects, and damage to buildings. Possibility of analysis of the historical earthquakes is one of the positive aspects of the scale. It could be used for evaluation ofdamages to buildings, or a chosen place, for a certain /simulating/ level of the quake intensity. Familiarity with the earthquake level is of particular interest to urbanists, designers, in-surance companies, etc. Comparative analysis of seismically resistance of buildings designed in accordance with YU codes and resistance of similar types of structures defined inEM-98 scale represents a significant part of the paperwork. The analysis clearly points out the buildingsdesigned under YU standards are much more vulnerable/higher level ofdamages, higher risk / than the ones designed under EC8 standard, which is basis for the EM-98 scale. This is the reason to suggest the use of EM-98 scale and EC8 as nationalstandard as soon as possible, together with other Eurocodes for design.

Key words

macroseismic intensity, EM-98 scale, earthquake effects, types of structures, earthquake resistant, vulnerability class, damage grades.

Прегледни (научни) радUDK 624.131.32:550.34.01

земље, које су примењивале асеизмичке прописе. Сазнања иискуства у свету о понашању асеизмичких објеката у земљотресу,тада па и дуго година касније, нису била довољна да би се скаламогла да примени и на асеизмички пројектоване и грађене објекте,при процени сеизмичког интензитета.

Било је потребно да прође више од три деценије, од званичногусвајања скале МSК-64, да би се стекла одређена знања и искуства опонашању конструкција зграда, пројектованих и грађеним поасеизмичким прописима, при дејству јаких земљотреса. Тестирањеових зграда, почетком 90-их година 20-ог века, (за оптималневеличине статистичких узорака), на силне земљотресе, показало је, усмислу вероватноће, да постоји реална могућност да се, у проценустепена интензитета земљотреса, укључе и асеизмичке конструкцијезграда. Фонд таквих зграда је већ 1992. године постао релативнозадовољавајући, у погледу стечених знања и искустава, посебно придејству силних земљотреса. Због тога је радна група (РГ) Европскесеизмолошке комисије израдила 1992. године предстандард Европскемакросеизмичке скале 1992 (ЕМС-92) који у суштини, као што је већречено, представља осавремењену верзију скале МSК-64, допуњену,проширену и делом измењену, али не и у битним елементима.Изворни принципи скале МSК-64 су задржани. Проширење и допунаскале, углавном, се односе на увођење ефеката земљотреса и назграде, пројектоване и грађене према асеизмичким прописима којеприпадају класи значаја II (по EC8) односно II категорији објеката поYU-пропису [16]. То су обичне, свакодневне зграде. У том погледу,типови зиданих и армиранобетонских (АБ) конструкција зграда сузнатно проширени и прецизније дефинисани. Предстандардом ЕМС-92 обухваћене су, поред зиданих и АБ конструкција, још и челичне идрвене конструкције.

Зидане конструкције су подељене на седам типова, међу којимасу, у односу на скалу MSK-64 и нови типови, као што су уоквирене (АБхоризонтални и вертикални серклажи) и армиране зиданеконструкције.

АБ конструкције, у зависности од нивоа (степена)интензитета,односно вредности максималног хоризонталног убрзања тла,разврстане су у шест типова конструкција са ниским, умереним(средњим) и високим нивоом сеизмичке отпорности. Типовиконструкција ниске сеизмичкe отпорности намењени су за подручја саниском сеизмичношћу, где нису потребне посебне мере заобезбеђење дуктилности конструкција, јер оне, у условима ниске сеиз-мичности, у току земљотреса, "раде" у квази еластичном стању панека значајнија дуктилност није ни потребна. Умерена и високасеизмичка отпорност конструкција се постижу применом методепрограмираног (унапред планираног) понашања конструкције (capacitydesign method) [9,14,15,2,4,5,6]. За конструкције високе сеизмичкеотпорности се захтева висок ниво дуктилности али и поштовање идругих фактора који утичу на високу сеизмичку отпорност конструкције[9,11,14,15]. Дакле, висока сеизмичка отпорност конструкције захтевапуну примену програмираног понашања, а, у нешто блажој форми,примену тога понашања и за умерени ниво сеизмичке отпроности.Највећа пажња, у ЕМ-скали 98, посвећена је ефектима зиданих и АБконструкција. Ово је сасвим разумљиво, ако се зна да су (по броју иповршини зграда) зидане конструкције зграда, код нас и у свету,далеко најзаступљеније, са око (80-85)%, затим знатно иза њихдолазе АБ зграде, са око (12-15)%, и најзад, челичне и дрвене зграде,са свега (2-3)%. Не треба посебно наглашавати да у зиданимконструкција има доста и армираног бетона (темељи, међуспратнеконструкције, серклажи и др.).

Због различитог понашања у току земљотреса, у ЕМ-скали 98,при одређивању степена оштећења, зидане и АБ конструкције зградасе одвојено разматрају. То је учињено из простог разлога, што језиданим зградама својствен крти лом, а АБ конструкције се могу,одређеним технички планираним мерама, учиинити довољнодуктилним. Може се рећи да је изузетно велики напредак учињен управцу поузданије процене интензитета, увођењем такозваних класаповредљивости (vulnerability class), за сваки тип конструкције, што ускали МSК-64, као и у већини других скала, уопште, не постоји.Увођењем класа повредљивости у ЕМ-скалу 98, омогућено је увођењеутицаја нивоа регуларности зграда, затим утицаја квалитета(отпорности) материјала, квалитета извођења и одржавања


0251. УВОД

У раду се приказују и анализирају концепт, структура, основнекарактеристике и примена Европске макросеизмичке скале 1998(ЕМС-98, EM-скала 98). То је у суштини, модернизована скалаинтензитета MSK-64. Скала MSK-64 је у званичној употреби у СФРЈод 1990. године и још је важећа скала у Србији и у већини државабивше Југославије, као и неким државама Европе и света. Потребаза увођењем једне нове скале у области земљотресногинжењерства је сасвим оправдана, јер је постојећа скала МSК-64превазиђена. Заснована је (ако је реч о ојектима) на концептуодређивања-процени степена интензитета, користећи објекте којинису ни пројектовани ни грађени према антисеизмичким(асеизмичким) прописима. Дакле, скала MSK-64 се заснива,углавном, на традиционално грађеним објектима без примене (билокаквих) асеизмичких мера. С обзиром на већ велики фонд објеката,посебно зграда изграђених по асеизмичким прописима, логично јебило да, поред претходних, несеизмичких и асеизмички објектибуду обухваћени макросеизмичком скалом, што се чини помоћу EM-скале 98.

Иначе, скала MSK-64, као што је познато, заснива се на тригрупе показатеља (ефеката) интензитета земљотреса:

а) Понашања људи и животињаb) Оштећења зградаc) Појава у природи. Зграде које се користе за процене интензитета, према

показатељима b), подељене су на три типа: Тип А -зграде од необрађеног камена, сеоске зграде од

непечене глине, куће од иловаче и прућа (куће од блата). Тип B-обичне зграде од опеке, зграде од великих блокова, и

монтажних елемената; зграде зидане природним тесаним каменоми зграде са делимично дрвеном конструкцијом. Тип C-зграде одармираног бетона и добро грађене дрвене куће.

Према скали MSK-64, оштећења зграда су класификована упет нивоа-степени, где 1. степен представља лака оштећења, ситнепрслине у малтеру, отпадање комадића и љуспање малтера и бојеса зидова и таваница, док 5. степен представља потпуно рушењезграде. Већина земаља Европе, па и добар део земаља света, суозваничиле скалу MSK-64, као национални стандард након њеногусвајања, на УНЕСКО-вој скупштини у Паризу 1964. године, где јепрепоручено да она буде међународна скала интензитетаземљотреса.

Истакнимо још једном да скала MSK-64 не омогућујеукључивање, у процену маркоинтензитета, савремено грађенезграде. То је њен велики недостатак с обзиром да су већ давноизграђена бројна насеља, делови градова, па и читави градови, којису пројектовани и изведени по асеизмичким прописима. Тајнедостатак скале MSK-64 отклања се применом Европскемакросеизмичке скале 1998 (ЕМС-98).

Први асеизмички пропис у СФРЈ под називом: "Правилник опривременим сеизмичким прописима за грађење у сеизмичкимподручјима" [17] донет је 1964. године, само годину дана наконСкопског катастрофалног земљотреса (1963.). Прилог Правилникује била "Привремена сеизмолошка карта СФРЈ" из 1964. која једефинисала интензитет земљотреса у степенима скале MCS, акарта је састављена на основу догођених земљотреса. Ова скала језадржана све до 1990., након чега је усвојена скала MSK-64,Службени лист СФРЈ 52/90. У склопу те скале, 1987. објављене сунове "Сеизмолошке карте" за СФРЈ, за разне повратне периоде аступили су на снагу 1990. године. За објекте високоградње II и IIIкатегорије је усвојен, повратни период од 100 година за стање упо-требљивости а за стање граничне носивости -500 година. Иначе,прва "Сеизмолошка карта Југославије" урађена је 1950. уСеизмолошком заводу Србије (аутор Ј. Михајловић).

Звучи невероватно али истинито, да се, донети међународнистандард MSK-64, не може применити на објекте, који се почињу дапројектују и граде у СФРЈ (водећи рачуна о сеизмичким утицајима),по, исте године, донетом асеизмичком YU-правилнику [17].Међутим, није се то односило само на СФРЈ, већ и на све друге

конструкције, оронулости зграде и др. То је велики недостатак скалеMSK-64, као и већине осталих скала, јер те елементе не садрже. Првоје израђен (1992) предстасндард Европске макросеизмичке скале1992 (ЕМС-92, EM-скала 92) [12]. У складу са добром праксомЕвропске уније, предстандард је упућен на јавну дискусију и пробнупримену, паралелно са националним асеизмичким прописима, увремену од три године, у већину земаља Европе, као и у вишеземаља у свету (Јапан, Нови Зеланд и др.), у којима је сеизмичкихазард јако изражен, а заштита од земљотреса релативно висока. Упробном периоду, који је потрајао скоро два пута дуже одпредвиђеног, приспело је пуно корисног материјала, који је у видупрепорука, допуна, измена и др. уграђен у ЕМ-скалу 98. У том периодудогодило се и више јаких земљотреса у Европи, Азији и Америци, пасу у скалу унете одређене допуне и измене, као резултат спроведенихтестова о понашању зграда на дејство тих земљотреса. Конверзијапредстандарда ЕМскале 92 у стандард ЕМ-скале 98 је извршена 1998.године када је стандард и усвојен. EM-скaла 98 задржала је изворност,концепт и опште принципе скале MSK-64. ЕМ-скала 98 се, припроцени интензитета земљотреса, ослања на скоро све постојећетипове конструкција обичних зграда (по материјалу, систему,технологији и изградњи, итд.). Промена концепта и основних принципаскале MSK-64, при доношењу EMскале 98, довело би у питање већпроцењене интензитете земљотреса, који су урађени према скалиMSK-64 у последњих 4-5 деценија, колико дуго се ова скала упојединим земљама већ примењује. Осим тога, то би произвело врловелике компликације и конфузију при проучавању сеизмичностиодређене територије, односно при истраживању сеизмичког хазарда.

У стандарду ЕМ-скале 98, осим табеле типова конструкцијама икласа њихове повредљивости, садржане су и класификацијеоштећења носећих и неносећих конструкција зграда, али су по првипут, одвојене зидане од АБ конструкција. Дате су и фотографијезграда, које илуструју описе њихових оштећења на разним нивоима,од 1-5. степена. Оно што чини изузетан допринос квалитетнијој ипоузданијој процени степена оштећења носеће и неносећеконструкције зграде, представља прилог у одељку 5 овог рада. У њемује дато 25 фотографија, земљотресом оштећених зграда (за свакузграду по једна карактеристична фотографија), које омогућују да селакше, брже и сигурније процене поједини степени оштећења и да сепостигне што боље уједначавање критеријума учесника (грађевинскихинжењера-конструктера), у процени степена оштећења и штета назградама. Задржана је и овде дванаестостепена скала као и у скалиMSK-64 и у већини других скала интензитета. Дата је дефиниција(опис) сваког степена интензитета ЕМскале 98 (тачка 3.1).

Поред набројаних елемената који чине окосницу ЕМскале 98, каообавезујућег стандарда, дата су и врло корисна упутства за применусаме скале, са примерима примене. Иначе, скала је намењенапроцени степена интензитета након догођеног земљотреса, напогођеној територији, прикупљањем података на терену о оштећењузграда, података о ефектима земљотреса на људе и свакодневнепредмете у кући (стану). Скала интензитета је погодна и за проценуисторијских земљотреса.

Познавање степена интензитета је од велике важности заурбанисте, при просторном и урбанистичком планирању наменеодређеног простора (територије, насеља, града). Осигуравајућекомпаније имају такође, посебан интерес да, при одређивању накнадаи премија за осигурање људи и имовине, знају са којим сеизмичкимризиком улазе у та осигурања, оцењујући ниво заштите (од земљо-треса) практично сваке предметне зграде. Пројектанти, по традицијикористе скале интензитета, као интегрални приступ при пројектовањуобјеката (посебно када је реч о обичним зградама), као инструменту,којим се унапред може проценити штета коју би нанео евентуалниземљотрес. Дакле, скала је погодна и за процену штете коју биизазвао евентуални земљотрес задатог (прогнозираног) интензитета.

Скраћена верзија скале интензитета, која је дата у одељку 8 овограда, намењена је припреми становништва за евентуални земљотрес.

Овај рад представља прилог упознавању струке и одговарајућихструктура власти, о изузетној улози и значају скале, као и позиву зашто хитније усвајање ове скале као националног стандарда и на овимнашим просторима, упоредо са усвајањем еврокодова за грађевинскеконструкције.

2. ТИПОВИ КОНСТРУКЦИЈА ЗГРАДА И КЛАСЕ ПОВРЕДЉИВОСТИ

Типови конструкција зграда и њихове класе повредљивости суприказани у табели 2.1. Зграде су разврстане по материјалу и типу(врсти и систему)конструкције. Према материјалу конструкцијезграда су подељене на зидане, армиранобетонске (АБ), челичне идрвене конструкције. Зидане конструкције разврстане су у седамтипова, углавном, у зависности од врсте материјала зиднихелемената, степена обезбеђења заједничког рада зидова зграде,примењене технологије извођења и сл. (ћерпич, камен, опека,уоквирени и армирани зидани зидови). Од 1964. године, када јеступио на снагу Правилник о привременим прописима [17],градитељи у СФРЈ, су у обавези да пројектују и граде објекте ускладу са асеизмичким принципима и правилима. Године 1981. уСФРЈ су изашли нови савременији прописи за асеизмичко грађењеу високоградњи [16] који су у Србији и у већини држава бившеСФРЈ још у важности.

Камен као зидни елеменат има врло дугу традицију. Користи севековима за зидање, као ломљен, са релативно слабим квалитетоммалтера, као обичан камен, затим добро обрађени тесани крупникамен и сл. Прва група елемената од камена највише се користилау сиромашним насељима, па је квалитет зидова релативно слаб. Убогатијим срединама, коришћени су тесани крупни комади, чијиквалитет може бити јако добар (монументалне грађевине, цркве,тврђаве, задужбине и сл.). У групу врло лоших елемената зазидање, као и самих зидова, осим ломљеног камена, спада ићерпич који се израђује од глине и земље (30-40% глине, 70-60%земље), којима се додаје исецкана сува слама, дужине влакана100-120 мм [3]. Додавањем воде праве се елементи, по правилу,димензија 30x40x12 (cm) који се суше на сунцу. Опекарски ибетонски елементи за зидање зидова зграда врло су различити поврстама, облицима и димензијама, а могу бити пуни и шупљи.Облик, димензије, механичка и друга својства регулисани супрописима и стандардима. Првих пет типова зиданих зидоваодносе се на зграде код којих су међуспратне конструкције(таванице) флексибилне у својој хоризонталној равни (табела 2.1).Обично су то, по традицији, дрвене греде, које се директноослањају на зидове. Главни недостатак оваквих таваница је тај штооне не обезбеђују међусобну повезаност зидова, а то уземљотресу, изазива релативна померања -размицања зидова, пачесто и, при релативно ниским сеизмичким утицајима и до њиховогрушења. Изузетак делом чине зидови од великих, добро обрађених-тесаних камених блокова (са квалитетним малтером), који показујувећу сеизмичку отпорност. Треба истаћи да, према асеизмичкимпрописима, првих пет типова зиданих зграда, због флексибилнетаванице, није допуштено да се граде (табела 2.1). Они су грађенипре доношења асеизмичких прописа. Повезивањем зиданих зидова(носећих и везних) у једну целину (заједнички рад), на нивоу свакеетаже, са армиранобетонским серклажима (повезаним са зидовима

-бетонирањем серклажа по озиданим зидовима) и са АБ плочом,добија се кутијаста (крута) конструкција, где АБ плоча има улогудијафрагме, тј. врло круте плоче у својој (хоризонталној) равни. На тајначин, знатно се повећава сеизмичка отпорност конструкције зграде,а према крутостима појединих зидова, врши се расподела утицаја нањих. Повезивање зидова зграде на нивоу темеља је такође веомапотребно, да би се, и на овоме нивоу, формирала крута дијафрагма.Уопште, стварање круте таванице (дијафрагме) је основни принципна коме се заснива филозофија пројектовања зграда у сеизмичкиактивним подручјима, без обзира на врсту материјала, технологијуизвођења, тип (систем) конструкције и др. Највеће повећањесеизмичке отпорности зиданих зграда постиже се извођењемармираних зиданих зидова и/или уоквирених зидова (са АБсерклажима). Тиме се значајније повећава њихова дуктилност, штоомогућује да конструкција задржи потребан капацитет носивости и упостеластичном стању. Нажалост, армирани зидани зидови нисузаживели на овим нашим просторима. Уопште, дуктилно понашањеконструкција је врло неопходно, као мера способности конструкциједа се одупре бочним сеизмичким (цикличним) оптерећењима, у


026

постеластичном стању, акумулацијом и дисипацијом сеизмичкеенергије, у критичним зонама конструкције, формирањемпластичних зглобова.

При томе се јављају и одређена, планирана локална оштећења(па и просторна), зависно од типа конструкције. Обично, зиданезграде, при земљотресу, показују велику кртост материјала, а нпр.челичне конструкције -врло висок степен дуктилности. Такође ибетонске конструкције се, одређеним мерама, могу учинитидовољно дуктилним. Многе конструкције, захваљујући дуктилномпонашању, преживеле су и врло јаке земљотресе. АБ конструкцијезграда заступљене су у табели 2.1, у виду два статичка модела(типа)-тип оквирне конструкције и тип конструкције у виду зидова(повезаних или неповезаних). Ови АБ типови, зависно од степенањихове сеизмичке отпорности, односно од степена интензитетаи/или динамичких параметара тла (нпр. маx. хоризонталногубрзања тла), могу имати низак, умерени (средњи) или високи ниво(пројектоване) сеизмичке отпорности. За конструкције са нискимнивоима сеизмичке отпорности не инсистира се на некој значајнијојдуктилности, па стога ни на обради одређених детаља, јер секонструкција, на том нивоу напрезања, понаша квази еластично, па

се пројектовање, прорачун и армирање конструкција и за сеизмичкадејства, може спроводити по савременим прописима за бетонскеконструкције, не водећи рачуна о посебним захтевима, садржаним уасеизмичким прописима. Предлаже се да се, у таквим и уопште, услучајевима ниске сеизмичке отпорности, примењује Еврокод 2 (EН1992-1-1:2004) [9], са одговарајућим пратећим стандардима. Честосе, у низак ниво сеизмичке отпорности могу уврстити и зграде којесе налазе у зони јаких ветрова, где систем конструкције прихватарелативно велике утицаје од дејства ветра. Овој групи бездетаљније анализе не би могле да припадну и АБ конструкцијезграда које су пројектоване и изведене по прописима у којима сеније водило рачуна о сеизмичким дејствима. То се односи на зградеизведене пре увођења асеизмичких прописа у инжењерску праксуи/или накнадном преквалификацијом одређене области, изсеизмички неактивне, у сеизмички активну област. Те би секонструкције, највероватније, у већем броју, могле сврстати у групуврло ниске сеизмичке отпорности.

До 1964. године, пре доношења првих асеизмичких прописа, уСФРЈ су се сеизмичка дејства узимала у обзир само преко хоризон-талних сила од (1-2)% гравитационог оптерећења, зависно од


027

Табела 2.1 Табела повредљивостиTable 2.1 Table vulnerability

Легенда: Највероватнија класа повредљивостиВероватни распон (опсег) класе повредљивостиРаспон мање вероватан у изузетним (необичним) случајевимаНије потребна примена асеизмичких мера1)

сеизмичке зоне, дате у сеизмолошкој карти из 1950. У скалуинтензитета ЕМС-98, у односу на изворну скалу МSК-64, уведено је,као што је у уводу речено, знатно више типова, како зиданих, тако иАБ конструкција зграда. Ово је учињено из оправданих разлога, јерсу ове конструкције данас највише заступљене, како на нашимпросторима, тако и у свету. Зависно од типа конструкције, у токујаких земљотреса, јављају се оштећења, како носеће, тако иненосеће конструкције зграде. Јасно је да ће, при истоминтензитету земљотреса (истом кретању тла), земљотрес уништитикућу, нпр. од ћерпича, а да ће, незнатна оштећења доживети АБзграда. Та неуједначена сеизмичка отпорност различитих типовазграда, разврстана је у класе деструкције, назване класеоштетљивости-повредљивости (vulnerability) конструкција. Изразповредљивост већ се одомаћио у нашој стручној литератури па ћесе користити у даљем тексту рада. Међутим, повредљивост истихтипова конструкције зграда, зависи, како је у уводу рада истакнуто,од квалитета материјала, квалитета изведених радова, одквалитета одржавања, а посебно од нивоа регуларности зграде,затим од геофизичких и динамичких својстава тла и др. Међутим,увођењем ових и других фактора у табелу повредљивости (табела2.1), довело би до тога да скала интензитета постане сувишегломазна за успешну примену, али се, због тога, при процени класеповредљивости конкретног типа конструкције, о свим тимфакторима мора водити рачуна, како би се што поузданијепроценила класа повредљивости, а тиме и степен интензитета. Кодоквирних АБ конструкција, на ниво оштећења може да утиче врста иквалитет зидова испуне, ако је испуна у контакту са АБ оквирномконструкцијом, али и ниво сеизмичког интензитета.

Раније верзије скале MSK, посебно скале MSK-64, заснованесу само на типовима градње, занемарујући утицаје претходнопобројаних фактора. У ЕМ-скали 98, коју неки аутори источнеЕвропе, називају и скалом MSK98 [1,21], конструкције зграда суразврстане на типове који директно одражавају нивое сеизмичкеотпорности, тј. класи повредљивости. Дакле, класа повредљивостизграда зависи од типа конструкције и претходно наведенихфактора. У вези са тим, ова скала садржи шест класа, саопадајућим степеном повредљивости, почев од класе означенесловом А (највећа оштећења) према слову Ф (најмања оштећења)(табела 2.1). У табели повредљивости, су прве три класе (A, B, C)врло блиске типовима зграда A, B, C у изворној скали MSK-64(зграда од ћерпича (A), зграда од печене опеке (B) и зграде одармираног бетона (C), Класе повресдљивостi D, E i F су настале каорезултат побољшане сеизмичке отпорности зграда, применомсавременог асеизмичког пројектовања и бољом контроломквалитета материјала и већим степеном регуларности зграда и др.Стога се, од класе D према класи F, приближно линеарно смањујеповредљивост (оштећење зграде), како носећих, тако и неносећихелемената конструкције. Класе повредљвости, у табели 2.1, дате суза сваки анализирани тип конструкције зграде, а настале су изсазнања и искустава из догођених земљотреса, користећи североватноћом и одговарајућим вредностима статистичких узорака.При томе кружић (О) представља највероватнију класуповредљивости за одређени тип конструкције. Пуна линија ( )приказује вероватни распон (опсег), у коме може да се креће класаповредљивости. Тачкаста ллинија (.......) приказује распон укласама, али мање вероватан; дешава се ређе, у изузетнимслучајевима. Пројектовани ниво сеизмичке отпорности конструкцијазграда зависи и од примењених асеизмичких прописа, који се, ипак,међусобно разликују, од државе до државе, а разлике постоје и уготово свакој држави, јер су, временом, мењани и допуњаванипостојећи или доношени нови асеизмички прописи. Свакако, дапотребан ниво сеизмичке отпорности, у многоме, зависи одсеизмичког интензитета односно од сеизмичких параметаралокалитета.

Да бисмо што поузданије проценили класе повредљивости, запоједине типове конструкција зграда, а са тиме и степен (ниво)интензитета земљотреса у одређеној области (насељу, граду),потребно је да, за ту област, претходно утврдимо, шта је све и покојим прописима, и када саграђено, без узимања у обзирсеизмичких сила а шта све и у ком периоду по прописима,

узимајући у обзир сеизмичке силе. При томе, потребно је сагледатии анализирати основне принципе и правила на којима се заснивајути прописи, посебно у делу који се односи на степен заштите људии објеката. За разматране типове зграда, у предметној области, закоју процењујемо интензитет, (а за одабрану оптималну величинустатистичког узорка), треба претходно проценити ниворегуларности конструкција у основи и по висини зграде, квалитетматеријала, квалитет извођења конструкције, као и квалитет укупногстања зграде, грешака у пројекту и др. На бази тих елемената,процењују се класе повредљивости предметних типова конструкцијазграда. Оне могу и да се разликују од највероватније(карактеристичне, реперне, идеализоване) класе повредљивостиодговарајућих типова конструкција (означених кружићем у табели 2.1).Треба тежити да се што поузданије процене класе повредљивостиодабраних типова конструкција на терену, јер од тога зависи ипоузданија процена макросеизимичког интензитета у предметнојобласти -месту. Резултат те процене може бити усвајањенајвероватније класе, дате у табели 2.1 (кружић О), усвајање ниже иливише класе од ове највероватније, али само у границама назначеногопсега (распона) класа. С обзиром на ниво претходних и садашњихYU-прописа, посебно асезмичких [17,16] није реално очекивати да ћесе, при томе, моћи да усвоји класа мање повредљивости (мањегоштећења) од највероватније класе, дате у табели 2.1. Чак ће бититешко достићи и највероватнију класу у табели 2.1. посебно за високиниво сеизмичке отпорности конструкције.

Сазнања и искуства из скоро свих догођених земљотресапоказују да се, са повећањем степена нерегуларности конструкцијезграда, како носеће, тако и неносеће, у знатној мери, повећавастепен њеног оштећења, па расте и повредљивост -оштећењезградa. Због тога је врло важно да се, при пројектовању усеизмичким подручјима, та нерегуларност што више смањи и да сетежи, по могућству, избору регуларних (симетричних) конструкција,како у основи, тако и по висини зграде. Показало се такође да је,код нерегуларних конструкција, више изражен крти лом, који сетеже може, обликовањем и обрадом карактеристичних (критичних)зона, превести у жељено, дуктилно понашање конструкције идуктилни лом. Стога је императив пројектанта конструкције да нивонерегуларности зграде сведе у прихватљиве границе, а да се притоме, значајније не нарушава ни функција ни естетика зграде и др.

Треба рећи да ниво регуларности не зависи само одгеометријских величина, већ и од параметара који дефинишудинамичке карактеристике конструкције, као што су крутости, маса,затим степен трансформације сеизмичке енергије, степен јасних иједноставних путева преноса сеизмичких сила и др. Потребанкапацитет дуктилности конструкције се може знатно лакше исигурније остварити код регуларних конструкција, него код оних којето нису. Осим избора што регуларније носеће конструкције, у двауправна правца, уједначене крутости, важно је да се постигне и штоје могуће већа регуларност неносеће конструкције (преграднизидови, зидови испуне и др.). Изразито нерегуларна конструкцијазграда по висини се јавља нпр. код оквирних конструкција, код којиху приземљу не постоји неносећа конструкција (преградни зидови изидови испуне), а на спратовима постоји, што ствара, у токуземљотреса, меко приземље, склоно колапсу.

Степен регуларности зграде се може изразити и прековеличине момента торзије који настаје као резултат непоклапањацентра крутоsти и центра маса а који може изазвати неповољнанапрезања (крти лом) у елементима у близини центра крутости(језгра), а у удаљенијим елементима (нпр. стубови у фасади)значајна померања и оштећења.

У упутству за примену ЕМ-скале 98, у вези са ближим описомстепена регуларности конструкције зграде, читалац се упућује наЕврокод EC8 [9].

АБ конструкције, сврстане у типове ниске сеизмичкеотпорности, дате су у табели 2.1, под називом: "Оквирнеконструкције са ниским нивоом сеизмичке отпорности" односно"конструкције зидова са ниским нивоом сеизмичке отпорности".Њихове класе повредљивости се могу кретати од A до D (оквири),односно од B до D (зидови) а највероватнија класа повредљивостије класа C за оба типа АБ конструкција.


028

Поставља се питање које критеријуме применити, да би се штореалније процениле класе повредљивости за ова два типаконструкција ниског нивоа сеизмичке отпорности. АБ конструкцијезграда које су саграђене пре 1964. када су донети први Привремениасеизмички прописи у СФРЈ [17], могле би се, уопштено говорећи,сврстати у категорију врло ниске сеизмичке отпорности (пројектноубрзање тла типа A.... ag£0,04 g или ag£S£0,05 g, где је Sфактортла, g-гравитација) са класом повредљивости B. Добропројектоване, изведене и одржаване зграде могле би се сврстати укласу C. Од 1964. године, у ниво ниске сеизмичке отпорности,могле би се сврстати конструкције пројектоване по асеизмичкимYU-прописима [17,16]. То су конструкције које се налазе у подручју7. степена скале интензитета [11], са класом повредљивости C, аузависности од "тежине" неповољних параметара, могу прећи и укласу B. Такође и конструкције рачунате за пријем врло јакихветрова, могле би се, генерално, сврстати у класу C. Међутим, задоношење такве одлуке, морају се анализирати и други релевантнифактори који би могли довести до већег оштећења, тј. до класеповредљивости B. Треба преконтролисати подужни правац зграде,јер је, у том правцу, укупна хоризонтална сила ветра знатно мањанего у попречном, па отпорност у том правцу на земљотрес можебити недовољна.

Конструкције које су разматране у склопу ниског нивоасеизмичке отпорности, у општем случају, намењене су областима 7.степена интензитета, који, генерално, одговара пројектованомубрзању тла типа A, ag£0,08 g или agS£0,10 g. Низак нивосеизмичке отпорности одговара и коефицијенту смицања основе (2-4)%·g [11]. За овај ниво сеизмичке отпорности конструкције,прорачун сеизимичких утицаја се, у одређеним случајевима, можеспровести и по поједностављеним методама.

Иначе, потребан ниво сеизмичке отпорности конструкције,произилази од степена сеизмичког интензитета и/или другихфактора, као што су максимално убрзање темељног тла иликоефицијент смицања основе.

Умерени ниво сеизмичке отпорности АБ конструкција постижесе пројектовањем и грађењем објеката према асеизмичкимпрописима. При томе се, како је већ речено, примењују одређенемере при обликовању детаља, у критичним зонама, у циљупобољшања дуктилности конструкције (метод планираногпонашања). Овај ниво сеизмичке отпорности конструкције,пројектује се за 8. степен скале интензитета или за коефицијентсмицања основе (5 7)% g. Према табели 2.1, овом нивоу сеизмичкеотпорности конструкција, типа АБ оквира и типа АБ зидова,одговара највероватнија класа повредљивости D.

Високи ниво сеизмичке отпорности конструкције подразумеваврло висок ниво дуктилности конструкције, посебно у зонамапластичних зглобова, где се мора обезбедити висок капацитетпластичних деформација, како би се избегао крти лом. Овде се употпуности примењује метод програмираног (задатог) понашања(capacity design method), којим се обезбеђује дуктилно понашањеконструкције, уз унапред, прорачуном обезбеђену потребнусигурност од појаве кртог лома [9,14,15, 2,4,5,6]. Прорачун оваквихконструкција спроводи се динамичким методама. Пројектовање играђење зграда, са високим нивоом сеизмичке отпорности, требаочекивати у подручјима високе сеизмичности (9. степенинтензитета), при коеф. смицања основе (8-12)% g, и/или привисоком нивоу убрзања тла.

Иначе, табела повредљивости 2.1 је, углавном, резултатпраћења понашања конструкција у току јаких земљотреса,пројектованих и изведених по савременим асеизмичким прописима,заснованих у одређеним случајевима на делимичној или потпунојпримени програмираног понашања који је у свету заживео пре вишедеценија (Нови Зеланд и др.).

Према табели повредљивости (табела 2.1), најнижу сеизмичкуотпорност имају зидови од ломљеног камена и ћерпича (класаповредљивости је A). Зидови од опеке, бетонских блокова и обичногкамена имају класу повредљивости B, а зидови од добро обрађеног(тесаног) крупног камена, могу достићи класу C. Зиданеконструкције имају врло дугу традицију. Грађене су обично, укречном малтеру са темељима од камена, опеке, бетона, ... Спадају

у врло крте конструкције, са израженом склоношћу оштећењу -повредљивости и не задовољавају асеизмичке прописе. Ако сезидане конструкције граде према асеизмичким прописима, сакрутим међуспратним елементима у својој средњој равни(армиране плоче као дијафрагме), који повезују носеће и везнезидове у једну целину (кутијаста конструкција), смањује се степенповредљивости на класу C, а ако се армирају зидани зидови и/илисе уоквире АБ елементима (серклажима) добија се знатно повећанасеизмичка отпорност, а повредљивост се смањује на класу D, доксе у изузетно повољним условима може спустити и на класу E.

Ако неки тип конструкције није садржан у табелиповредљивости, нпр. двојни (мешовити) АБ тип (систем), а при томеје масовно заступљен у разматраној сеизмичкој области, може се,на бази његових својстава, прогнозирати његова класаповредљивости. С обзиром да су највероватније класеповредљивости АБ оквирних конструкција и конструкција АБзидова, међусобно уједначене, за разматрани ниво сеизмичкеотпорности, може се очекивати да ће и, за двојни тип конструкције,највероватнија класа повредљивости бити једнака класама овихпојединачних типова конструкције. Класа повредљивости може сепроценити и на други начин (видети пример 3 овог одељка).

Пракса је показала да су оквирне конструкције повредљивијеод конструкција АБ зидова нарочито ако је темељно тло "мекше". Тосе одразило и на табелу повредљивости. Док оквири имају могућиопсег (распон) од четири класе повредљивости, дотле се, код АБзидова, тај распон сужава на три класе. Међутим, док се код оквираможе повећати повредљивост (оштећење) за две класе, дотле јекод зидова, то повећање повредљивости (оштетљивости) могућесамо у изузетним случајевима и то само за једну класу у односу нанајвероватнију класу (дату кружићима) у табели 2.1. Класаповредљивости код оквирних конструкција може се повећати примекој етажи, при слабим стубовима, а јаким гредама, при P-Dефекту и сл. У случају истовременог присуства свих ових неповољ-них фактора, класа повредљивости може да пређе са класе C чакна класу A, која је најповредљивија.

Зидане зграде, посебно индивидуалне, саграђене и у скоријевреме, због лошег материјала и неквалитетног извођења,претрпеле су у Србији много већа оштећења него што би се моглоочекивати од догођених земљотреса (пример Мионица 1999. иКраљево 2010.). Грађење индивидуалних кућа, код нас јепрепуштено приученим, назови "мајсторима", где струка практичноне учествује. Чести су случајеви, посебно у индивидуалнојбесправној градњи код сиромашних власника кућа, да је малтер зазидање врло лошег квалитета (круни се, мрви се), да вертикалнеспојнице, између зидних елемената, остају делимично па и потпунопразне, без малтера, чиме се знатно смањује чврстоћа смицањаодносно чврстоћа напона затезања зида. Опека се непосредно президања, при високим температурама, по обичају, не влажи (кваси)па малтер прегори. Оптимална влага зидног елемента је врловажна -да не би повукла из малтера ни превише ни премало воде.Иначе, при оптималној влази, приањање између зидног елемента ималтера је највеће. У пракси су чести и случајеви да се необезбеђује правилна веза зиданог зида и вертикалног АБ серклажа.Зид се заврши без "шморца", па се губи ефекат "уоквиренихзидова" јер спој зида и вертикалног серклажа не може тада даприми ни релативно мале напоне смицања. У румунским асеиз-мичким прописима, ова веза се још појачава хоризонталномарматуром, у виду укосница, на сваких 50-60 cm по висини зида.Такође, заштити и нези свеже озиданог зида, посебно кодиндивидуалне изградње, практично се не поклања никаква пажња.Јако сунце, киша, ветар, мраз и др. без адекватне неге и заштите,могу знатно да умање механичко-физичка и друга својства таквогзида. Ово су само неки од већег броја недостатака која често пратиграђење зиданих конструкција.

У свету су зграде, без круте таванице у својој равни (углавномса дрвеним таваницама) и без армиранобетонских темеља,проглашене потенцијалним сеизмичким "убицама" и при релативнослабим земљотресима [1]. Због тога се предузимају одговарајућетехничке мере, (не чекајући да се догоди земљотрес), у погледупостизања хоризонталне крутости таваница (АБ плоче, затеге и


029

др.), а темељи се ојачавају са АБ елементима. Надоградњипостојећих зграда такође се код нас не посвећује дужна пажња.Нису ретки случајеви да, после надоградње, зграда постајесеизмички знатно мање отпорна него што је била пре надоградње,иако ни тада није била довољно отпорна, а то је недопустиво.

Факултети (посебно грађевински), националне инжењерскекоморе и друге институције које обављају грађевинску делатност,треба да уложе додатне напоре да би се квалитет зиданих зградазнатно побољшао, посебно у индивидуалној градњи. Дуго временасу зидане конструкције зграда биле ван наставних планова ипрограма на већини факултета, виших и средњих школа, а било јепериода када је био и врло слаб одзив ученика за зидарски занат.

Масовна страдања људи и огромна материјална штета, каопоследице догођених земљотреса у последње две-три деценије,посебно у сеоским подручјима, где су зидане конструкције највишезаступљене, натерала је владе неких земаља (нпр. Иран) дазабране изградњу породичних зиданих кућа без пројекта. Државепреузимају обавезу да бесплатно обезбеде пројекте кућа и да дајубесплатан надзор над њиховом изградњом.

Пример 1. Зграда је од неармиране опеке са АБ таваницом,али са меким приземљем, насталим уклањањем делова зидова уприземљу. Зграда је просечне регуларности и просечног квалитетаматеријала и извођења. Према табели 2.1, за овај тип конструкције,имамо највероватнију класу повредљивости C, али због мекогприземља, она прелази у класу Б са већим оштећењима.

Пример 2. Зидана зграда је од опеке, са дрвеним таваницама,и меким приземљем, лошег је квалитета материјала и извођења,оронула је. Највероватнија класа повредљивости би била класа Бза уобичајену регуларност и квалитет зграде. Међутим, мекоприземље и слаб квалитет зидова, доводи ту конструкцију зградена класу A, тј. највишу класу у погледу повредљивости, тј. на најни-жу сеизмичку отпорност.

Пример 3. У неком граду, многе су зграде од опеке, класе B,претрпеле оштећења 2. степена, а мали број нових зграда (новогтипа) претрпео је оштећења, такође 2. степена. У скалиинтензитета, тачка 3.1, налазимо да нови тип конструкције зградеима класу повредљивости C, а да се земљотрес, у том граду,процењује на 7. степен интензитета.

3. МАКРОСЕИЗМИЧКИ ИНТЕНЗИТЕТ Према ЕМ-скали 98, макросеизмички интензитет

представља градацију јачине потресања (кретања, осциловања)тла на основу запажених ефеката, које изазива земљотрес наодређеној површини терена на којој се процењује интензитет.

Према тој скали, ефекти-показатељи, на којима се заснивапроцена (одређивање) интензитета земљотреса, деле се у тригрупе:

a) Ефекти на људеb) Ефекти на предмете (и природу)

3

c) Оштећење зграда. Скала интензитета (тачка 3.1 овог рада), за сваки степен (има

их дванаест), садржи битне описе ефеката: (запажања, понашања)земљотреса који се наводе претходно датим редоследом.Упоређујући ову скалу са изворном скалом MSK-64, види се да једошло до одређених промена у "тежини" неких ефеката, аиуњиховом редоследу. То је резултат "чишћења" скале од небитнихефеката и ефеката који могу бити вишезначни, у погледу процененивоа интензитета. Због тога су ефекти које земљотрес изазива услободној природи (ненасељена подручја), као што су такозванисеизмогеолошки ефекти (одрони, клизишта, пукотине у тлу,промене у издашности извора и сл.), искључени су из ЕМ-скале 98,док у скали MSK-64 заузимају равноправно место (ефекти c) саефектима из друге две групе. По датом Упутству, према ефектимаземљотреса, у природном окружењу, не може се процењиватиинтензитет, јер једном уоченом ефекту земљотреса, може даодговара читав низ степени интензитета. Додуше, при појачању

земљотреса и ови ефекти постају израженији, али их је практичнонемогуће квантификовати. Ова вишезначност ефеката може се,према Упутству, користити само као додатни податак, у смислупотврђивања других ефеката, а никако да коригују степенинтензитета, процењен на основу других (битних) ефеката. У везиса тим, јављају се одређени проблеми при процени интензитета уненасељеним подручјима.

У ЕМ-скали 98, у групи побројаних ефеката, не појављјују сеефекти земљотреса на домаће животиње. Међутим, у опису(дефиницији) појединих степени интензитета, тачка 3.1 овог рада, угрупи b), појављују се одређена запажања и у понашању животињау току земљотреса.

Оно што је врло карактеристично за ЕМ-скалу 98 јесте њенамогућност да обухвати практично све типове конструкција зградакоје се данас појављују и инжењерској пракси, а припадају обичним(уобичајеним) зградама, типичним за разматрано подручје (насеље,део града, град, ...) без обзира на материјал, тип конструкције,технологију извођења и др.

Ефекти земљотреса под a) односе се на то како људидоживљавају земљотрес у кућама и напољу (изван куће) приразличитим степенима интензитета земљотреса.

Ефекти земљотреса наведени под b) односе се на запажањаграђaна који су се, за време земљотреса, затекли у кућама(становима), о њиховим осећањима, понашањима, као и о њиховимзапажањима о понашању у кући обичних, свакодневних предмета(посуђа, намештаја, стакларије и др:), у току земљотреса.

Подаци о ефектима под a) и b) најчешће се прикупљају помоћудобро осмишљеног упитника на који одговарају грађани који судоживели предметни земљотрес.

Ефекти под c), представљају оштећења зграда у земљотресу,а податке о томе, прикупљају комисије, састављене одграђевинских инжењера-конструктера, добрих познавалацаземљотресног инжењерства у високоградњи. Оштећења зграда секласификују у пет нивоа -степени од 1-5, према табели 2.2 зазидане и према табели 2.3 за армиранобетонске конструкције.Процењује се стање, како носећих, тако и неносећих елеменатаконструкције. При процени интензитета, ЕМ-скала 98 се не ослањана могућност оштећења инсталација (цевовода) унутар зграде, каони на комуналну, саобраћајну, ни било коју другу инфраструктуру,док ефекти земљотреса, на тим системима, у скали МSК-64 сеузимају у обзир.

Треба нагласити да је ЕМ-скала 98 у пробном периоду, одскоро шест година, тестирана на следеће јаке земљотресе:Kilari/Индија,1993., Northrigde/САД,1994., Cobe/Јапан, 1995., Ae-gion/Грчка,1995., Dinar/Турска,1996, Cariaco/Венецуела,1997.,централна Италија, 1997/98. Према радовима [13,18,21] успешно јепримењена ЕМ-скала 98 за проверу степена оштећења зграда икласа повредљивости појединих типова конструкција зграда и наоснову тога процењен је степен интензитета одређене територије ина дејство више силних земљотреса у земљама бившег СССР-а од1988 до 2001. [21] и у Италији 2009. године од дејства Abruzziземљотреса [13].

Скала је дванаестостепена, као и већина других скала. Неке одњих су: скала MCS [Mercalli (Меркали), Cancani (Канкани), Zieberg(Зиберг)] која је била у употреби у СФРЈ пре ступања на снагу скалеMSK-64 [(Медведев,

Sponheuer (Шпонхојер), Карник], затим скала ММ-56(модификовани Mercalli) која је у употреби у САД. Како су сватројица аутора ЕМ-скале 98 Европљани: Медведев (Москва),Шпонхојер (Јена), Карник (Праг), логичан је назив "Европскамакросеизмичка скала 1998 (ЕМС-98)", иако скала имамеђународни значај јер се може примењивати и изван Европе

У пракси се дванаестостепена скала, уствари, своди наосмостепену скалу, с обзиром да 1. и 2. степен не изазивају никаквеефекте, а 11. и 12. степен се, са великом вероватноћом, не могу нидогодити на нашим просторима. Из скале интензитета се види датек у 5. степену интензитета долази до мањих оштећења зграда,али само класа повредљивости А и B, а да закључно са 9. степеноминтензитета нема никаквих оштећења на типу конструкције класеповредљивости F. Скала интензитета је слична систему


030

3 Детаљније у одељку 7 овог рада

стенографије, у коме се сажима вербални опис ефекатаземљотреса у један једини симбол -цифру (степен). Интензитет сеизражава описно попут описа неког догађаја, а не аналитички ниинструментално. Описи за сваки степен интензитета представљајуидеализоване слике ефеката земљотреса, очекиваних на појединимстепенима сеизмичког инензитета. Ради лакше примене укомпјутерима, степени се могу означавати и арапским, а не саморимским бројевима. Интензитет се везује за одређену област (место) истога се може посматрати само за одређено место (локалитет), у комесе интензитет може сматрати константан, нпр., каже се: "Максималнајачина земљотреса била је 7. степени у том и том месту".

У упутству за примену ЕМ-скале 98, препоручује се да сеинтензитет не усваја на пола степена (нпр. 6,5 степени). Коректнијеје писати 6-7. степен, што значи или је 6. или 7. степен али никако6,5 степени [11,12]. У упутству се наводи пример из једногисторијског списа: "У нашем граду попадали су димњаци, али ниједна зграда није оштећена". У спису се не наводи проценатоштећених од укупног броја димњака у дотичном месту, што јепотребно да би се, према скали интензитета, могло одлучити да ли

се ради о 6. или 7. степену интензитета. Констатација да није било"озбиљних оштећења кућа" указује да се у граду није догодиоземљотрес 8. степена. Ако нема додатних података, може да сепроцени да је интензитет био у распону од 6-7. степена.

Има случајева у пракси, да, нпр. подаци у свему одговарајуопису за степен 6, па чак и више од тога, али не и за степен 7, па јенајбоље да се одлучимо за степен 6, јер на описе скале требагледати као на граничне оквире. Дакле, ако је пређен интензитет 6,а ако гранични оквир, за интензитет 7 није прекорачен, тада се неможе сматрати да се ради о интензитету 7, већ о интензитету 6.

Пример: У једном селу има 180 кућа, од чега је процењено да30 кућа припада класи повредљивости А, а остале куће су класе B.Од кућа А класе, 15 трпи 1. степен оштећења, док 10 кућа трпи 2.степен оштећења, а пет је неоштећено. Од кућа класеповредљивости B, њих 10 трпи 1. степен оштећења, пет кућа трпи2. степен, а остале су неоштећене [11]. Ако би се само по оштећењукућа процењивао интензитет земљотреса у дотичном селу, тада јевише него довољно да се процени да је интензитет био 6. степена,али не никако 7. степена (видети тачку 3.1).


031

Табела 2.2 Класификација оштећења зиданих зградаTable 2.2 Classification of damage masonry buildings

1. Степен: Занемарљиво мала, једва приметна оштећења.(нема оштећења носеће конструкције, незнатна, једваприметна оштећења неносеће конструкције) Прслине ширине власи косе у врло малом броју зидова.Отпадање само малих парчади малтера. У само малом бројуслучајева дешава се испадање невезаног камена са горњихделова зидова зграде.

2. Степен: Умерено оштећење(мало -незнатно оштећење носеће конструкције, умеренооштећење неносеће конструкције) Пукотине на многим зидовима. Отпадање малтера сарелативно великих површина. Делимично рушење димњака.

3. Степен: Знатно до тешко оштећење(умерено оштећење носеће конструкције, тешко оштећењененосеће конструкције) Велике и раширене (разгранате), пукотине на већини зидова.Црепови на крову се раздвајају -размичу, клизе. Димњаци серуше на нивоу равни крова. Лом појединих неносећихелемената (преградних зидова и зидова калкана -забата).

4. Степен: Врло тешко оштећење(тешка оштећења носеће конструкције, врло тешкаоштећења неносеће ко нструкције) Озбиљна рушења зидова, делимична рушења носећеконструкције крова и међуспратних конструкција -таваница.

5. Степен: Разарање -рушење(врло тешка оштећења носеће конструкције) Потпуно или скоро потпуно рушење зграде.


0321. Степен: Занемарљиво мала, једва приметна оштећења.(нема оштећења на носећој конструкцији; незнатна,једва приметна оштећења на неносећој конструкцији)Фине прслине у малтеру елемената оквирне конструкцијеили у зидовима приземља. Танке прслине у преграднимзидовима и зидовима испуне.

2. Степен: Умерено оштећење(незнатно оштећење носеће конструкције, умеренооштећење неносеће конструкције) Прслине у стубовима и у чвору греда-стуб оквирнеконструкције приземља и у носећој конструкцији (везнојгреди) која повезује зидове. Пукотине у преграднимзидовима и зидовима испуне. Отпадање крте облоге ималтера. Отпадање малтера са спојева зидних панела.

3. Степен: Знатно до тешко оштећење(умерено оштећење носеће конструкције, тешко оштећењененосеће конструкције)Пукотине у стубовима и на спојевима стубова и гредаоквирне конструкције у приземљу и на вези везне греде изидова. Љуспа се заштитни слој бетона, извијају се шипкеарматуре. Јако издужене пукотине у преградним зидовима изидовима испуне, лом (рушење) појединих панела испуне.

4. Степен: Врло тешко оштећење(тешка оштећења носеће конструкције, врло тешкаоштећења неносеће конструкције) Изражене пукотине у носећим елементима конструкције саломом притиснутог бетона и кидањем шипки арматуре.Отказивање споја бетона и арматурних шипки; лом гредауслед губитка приањања; нагињање стубова Руши се мањиброј стубова или појединачних горњих међуспратнихконструкција.

5. Степен: Рушење(врло тешка оштећења носеће конструкције) Рушење приземља или делова (нпр. крила) зграде.

Табела 2.3 Класификација оштећења зграда од армираног бетонаTable 2.3 Classification of damage to buildings of reinforced concrete

Има случајева у пракси [11] где се подаци могу протумачити и каоинтензитет, нпр. 6. и 7. степена, али никако као 8. степена. Тадаинтензитет треба приказати као 6-7 степени. У упутству се наводи иследећи пример [11]: Ефекти на становништво указују да је у питању 6.степен, а ефекти на оштећењу зграда да је 8. степену интензитета иобрнуто. Произилази да је становништво врло "едуковано" на дејстваземљотреса, а грађевинарство на врло ниском нивоу и обрнуто. Врловажно питање које се поставља при процени интензитета, односи се навеличину подручја (места). Колико треба да буде оно велико или мало даби се за њега могао довољно поуздано проценити интензитет. Одговорније лак ни тако једноставан, јер се зна да кретање (осциловање) тлазнатно варира и на врло малим растојањима. Концепција интензитета сезаснива на ставу да је одређени ниво јачине кретања тлакарактеристичан за одређено место, из чега произилази да је то местодовољно велико да се из њега може добити довољно великистатистички узорак, а да на њега много не утичу локална својства малихразмера, али да то место није толико велико, да би се морало водитирачуна о промени интензитета локалног значаја. Дакле, интензитет нетреба да се процењује за једну једину зграду или улицу, нити треба једанисти интензитет усвојити за читав велики град или целу земљу. Уопште,посматрано, најмање место не треба да буде мање од села, а највеће нетреба да прелази величину средње великог европског града. У свакомслучају, корисник ЕМ-скале 98 ће доносити одлуке у зависности одконкретне ситуације. Пожељно је да се процена нивоа интензитета урадиза територију на којој је тло, у приличној мери уједначених својстава,нарочито у погледу типа тла. Ако град, који лежи на терену саразличитим геотехничким условима, нпр. један део града лежи наалувијуму, а други на стени, тада ће се процена интензитета даспроводи, посебно за сваки део града.

При макросеизмичком проучавању ефеката датог земљотреса,разликују се следеће кораци:

• Прикупљање података анкетирањем -путем упитника, затимтеренским обиласком, земљотресом погођене територије (каојединствене лабораторије 1:1, где земљотрес открива све грешке инедостатке при планирању, пројектовању и извођењу објеката), позивомза прикупљање информација у виду описа догађаја, процена степенаоштећења зграда, проучавањем релевантне литературе и др.

• Сређивање података, издвајањем информација у целине које семогу интерпретирати, што се, углавном, своди на распоређивањеподатака на оне позиције-тачке са којих су и сакупљени.

• Распоређивање података у степене интензитета, при чему сеподаци интерпретирају коришћењем скале интензитета, тачка 3.1 овограда. Тако се добија табела места са односним степеном сеизмичкогинтензитета. То даље служи за израду изосеизмичке карте и картезонирања -карте интензитета, која постаје и део законске регулативе.

Прилика је, да се, коришћењем ЕМ-скале 98, процене степениинтензитета за Краљево и околину, за дејство земљотреса од 3.11.2010.године. Ефекти земљотреса се, по правилу, појачавају са повећањемвисине зграде. Због тога се само ефекти земљотреса, које су доживелиљуди закључно до 5. етаже (рачунато од коте терена), могу да узму уобзир при процени сеизмичког интензитета. За процену интензитета немогу се узимати у обзир ефекти суседних зграда које су се судариле (илисе могу сударити) у току земљотреса, затим зграде са знатнијимнедостацима и грешкама, зграде са базном сеизмичком изолацијом.Ефекти земљотреса, посматрани (доживљени) испод коте терена такођесе не узимају у обзир. Специјални објекти, водоторњеви, светионици исл. такође нису прихватљиви за процену интензитета и сл. Интензитет сепроцењује на основу ефеката земљотреса на обичним, масовнозаступљеним зградама. Зграде од значаја не налазе се такође у групизграда за које се ефекти земљотеса узимају у обзир при процениинтензитета земљотреса. Разлог томе су велике разлике у дефинисањуобјеката од значаја, у прописима појединих земаља, где су усвојенеразличите вредности за факторе категорије односно класe значајаобјеката. Тако, нпр., према YU-прописима, [16], за I категорију објекатафактор Ко=1,5, а према Еврокоду EC8 [9], пропоручују се фактори g=1,2за класу значаја III и g=1,4 за класу значаја IV. ЕМ-скала 98 не садрживезу између интензитета земљотреса и физичких параметара тла, каошто су кретања тла (померања, брзине, максимална убрзања тла),предоминантне периоде осциловања тла, амплификациони ефекти,трајање јаког дела земљотреса и др. Иако се не може порећи чињеница

да су ефекти (учинци) земљотреса на површини тла (терена), на основукојих се процењује интензитет, повезани са физичким параметрима тла,ипак се између њих не може успоставити јединствена веза. Односизмеђу њих је врло комплексан и сложен. Јавља се изузетно великорасипање резултата, тако да, нажалост, није могуће између њихуспоставити једноставну и једнозначну везу коју бисмо могли користити удаљим анализама. Интересантно је да се, у упутству за примену скале[11,12], констатује да маx убрзање тла и није најважнији фактор којиутиче на ниво интензитета земљотреса. Подсетимо се, да скала МSК-64садржи ову везу у врло широким, практично неупотребљивим границама.Тако, 7. степену интензитета одговара убрзање тла од (0,5-1,0) m/s2, 8.степену интензитета одговара убрзање од (1,0-2,0) m/s

2 и 9. степену

интензитета одговара убрзање тла од (2,0-4,0) m/s2. ЕМ-скала 98 поседује велику виталност, а то значи, да мале

разлике у дијагностици ефеката (опажања, уочавања, осећања)земљотреса, не доводе до вишезначности интензитета, тј. до великихразлика (распона) у процени степена интензитета. Ово је резултат тогашто су, у скалу интензитета, унети само битни (примарни) ефекти, који сукарактеристични за одређене степене интензитета. Ефекти земљотресакоји су својствени не једном већ неколицини степени интензитета, неспадају у битне ефекте. Даље карактеристике скале су:

• Једноставност примене. • Опис скале је језички јасан и једнозначан. • Скала представља компромисно решење између скала са врло

малим бројем "типова" зграда које не разликују конструкције поматеријалу, типовима и класама поузданости и скала које траже врлодетаљну анализу сеизмичке отпорности конструкције зграда.

• Скала је тако конципирана да је погодна и за процену историјскихземљотреса.

• Скала је врло прихватљива, како за потребе сеизмолога, тако и запотребе грађевинских инжењераконструктера.

• Својства тла, у макросеизмичком и сеизмогеолошком смислу (маxубрзање тла, предоминантне периоде осциловања тла, ампли -фикациони ефекти и др.), битно утичу на ниво-степен интензитетаземљотреса, о чему се мора увек водити рачуна.

Велика прецизност у процени ефеката на људе, кућне предмете,на оштећења објеката и сл. није потребна нити је њу могуће постићи.Због тога су уведени квантитативни показатељи: мало, много,већина. У скали је усвојено компромисно решење, са мањимпреклапањем интензитета од (0-20)% -мало; од (10-60)% -много и од(50-100)% - већина.

3.1 ДЕФИНИЦИЈЕ -ОПИСИ СВАКОГ СТЕПЕНА ИНТЕНЗИТЕТА У ЕМС-98

Дефиниција квантитета

Редослед ефеката земљотреса, за сваки степен скалеинтензитета, дат је на следећи начин:

a) Ефекти на људеb) Ефекти на предмете и природу*

c) Оштећење згарада. Уводне напомене: Поједини степени интензитета могу да укључе ефекте кретања

тла нижег степена интензитета или нижих степени интензитета ионда када се ови ефекти директно и не помињу при вишимстепенима интензитета.

I степен. Неосетан земљотреса) Не осећа се ефекат земљотреса ни поднајповољнијим околностима. b) Нема ефеката. c) Нема оштећења. II степен. Једва осетан земљотреса) Подрхтавање тла се осећа само у посебним случајевима

(осећа га мање од 1% људи). Осећају га људи који се одмарају у


033

* Ефекти земљотреса на природу су дати у одељку 7 овог рада

кућама и који се нађу у нарочито повољном положају. b) Нема ефеката. c) Нема ефеката. III степен. Слаб земљотреса) Земљотрес осећа мали број људи у кућама. Људи који се

одмарају осећају љуљање или слабо подрхтавање тла. b) Лако клаћење обешених предмета. c) Без оштећења. IV степен. Умерен земљотреса) Земљотрес осете многи људи у кућама, док га напољу осећа

само врло мали број људи. Мањи број људи се пробуди из сна.Ниво вибрација није застрашујући. Вибрације су умерене. Људиосећају слабо подрхтавање или љуљање зграде, собе, кревета,столице и сл.

b) Порцелан, чаше и прозори звецкају а врата клопарају.Обешени предмети се клате. Лаки намештај се, у мањем бројуслучајева, видљиво дрма и шкрипи. У мањем броју случајева,таваничне дрвене греде шкрипе и крцкају.

c) Без оштећења. V степен. Јак земљотреса) Земљотрес осећа већина људи у зградама и мало људи

изван зграда. Мање њих је уплашено и беже напоље, из зграде.Многи људи се буде из сна. Затечени људи у зградама осећају јакотрешење и љуљање целе зграде, собе или намештаја.

b) Висећи (обешени) предмети се навелико клате -љуљају.Порцелан и чаше заједно звецкају. Мали, неуравнотеженопостављени и/или , у недовољној мери, подупрти предмети, могу сепомерати или падати

-претурати се. Незатворени прозори и врата се сами јакоотварају и затварају У мањем броју случајева, стакла на прозоримапуцају. Течност осцилује и може да се прелива -запљускује издобро напуњених посуда. Животиње у затвореном простору могу дасе узнемире.

c) Мали број зграда, класа повредљивости А и B, достиже1. степен оштећења. VI степен. Земљотрес незнатног оштећењаа) Већина људи га осећа у кућама, а многи људи га осећају и

изван кућа, на отвореном простору. Мањи број људи губиравнотежу. Много људи је уплашено и беже напоље из зграда.

b) Мали предмети, уоибичајене стабилности, могу да падају, анамештај може да се помера. У мањем броју случајева, може доћидо разбијања посуђа и стакларије. Домаће животиње (ако су инапољу) могу бити узнемирене -уплашене.

c) На многим зградама, класа повредљивости А и B се јављајуоштећења 1. степена, а на мањем броју зграда, класеповредљивости C- оштећења 1. степена.

VII степен. Штетан земљотреса) Већина људи је уплашена и покушава да побегне напоље из

зграде. Многи људи тешко одржавају равнотежу при стајању,нарочито на вишим спратовима зграда.

b) Намештај се помера и може да се преврне ако је горњи деотежи од доњег. У великом броју, предмети падају са полица. Водасе прелива (пљуска) из посуда, резервоара, рибњака.

c) Многе зграде, класе повредљивости А, достижу оштећења 3.степена, а мањи број -4. степена. На многим зградама класеповредљивости B појављују се оштећења 2. степена, а на мањемброју -3. степена. Мањи број зграда, класе повредљивости C,доживљава оштећења 2. степена. Мањи број зграда, класеповредљивости D, доживљава оштећење 1. степена.

VIII степен. Јако штетан земљотреса) Многи људи се тешко одржавају на ногама, чак и изван кућа,

на отвореном простору. b) Може доћи до превртања намештаја. Предмети, као нпр.

телевизор, писаћа машина и сл. падају на под. Надгробниспоменици понекад могу бити померени, нагнути, заокренути илипреврнути. Могу да се примете таласи на врло меком тлу -тло језаталасано.

c) Много зграда класе повредљивости А има оштећења4. степена а мало зграда те класе -5. степена. Много зграда

класе повредљивости B има оштећења

3. степена, а мањи број -4. степена. Много зграда, класеповредљивости C, има оштећења

2. степена, а мало њих -3. степена. Мало зграда, класеповредљивости D, има оштећења

2. степена. IX степен. Разоран земљотреса) Општа паника. Од силне јачине земљотреса може доћи до

падања људи на тло. b) Многи споменици и стубови падају или долази до њиховог

нагињања. Видљив је таласаст облик терена у меком тлу. c) Много зграда класе повредљивости А има оштећења5. степена. Много зграда класе повредљивости B има

оштећења4. степена, а мањи број -5. степена. Много зграда класе

повредљивости C има оштећења3. степена, а мало њих -4. степена. Много зграда класе

повредљивости D има оштећења2. степена, а мање њих -3. степена. Мало зграда класе

повредљивости E има оштећења2. степена. X степен. Врло разоран земљотресc) Већина зграда класе повредљивости А има оштећења5. степена. Многе зграде класе повредљивости B имају

оштећења 5. степена. Многе зграде класе повредљивости C имајуоштећења 4. степена, а мањи број -5. степена. Многе зграде класеповредљивости C имају оштећења 3. степена, а мањи број -4.степена. Многе зграде класе повредљивости Е имају оштећења 2.степена, а мали број -3. степена. Мали број зграда класеповредљивости F има оштећења 2. степена.

XI степен. Пустошан земљотресc) Већина зграда класе повредљивости B има оштећења5. степена. Већина зграда класе повредљивости C има

оштећења4. степена, а мањи број -5. степена. Много зграда класе

повредљивости D има оштећења4. степена, а мало њих -5. степена. Много зграда класе

повредљивости Е има оштећења3. степена, а мало њих -4. степена. Много зграда класе

повредљивости F има оштећења2. степена, а мањи број -3. степена. XII степен. Потпуно пустошан земљотресc) Све зграде класа повредљивости А и B и практичносве зграде класе повредљивости C су срушене. Већина зграда класа повредљивости D, Еи F супорушене. Ефекти земљотреса достижу изузетно великеразмере које људски ум тешко може и да замисли.

4. ПРОЦЕНА ИНТЕНЗИТЕТА ЗЕМЉОТРЕСА НА ОСНОВУ ИСТОРИЈСКИХ ПОДАТАКА

Историјски подаци се често користе за описе ефекатаземљотреса, догођених пре 1900. године, тј. пре употребеинструмената за "мерење" земљотреса. Али треба рећи да су се типодаци користили и током 20. века, а користиће се и у будућности.Комбинација историјских записа и савремених писанихсведочанстава могу дати добре резултате у процени ефекатаисторијских земљотреса. Важно је знати да ли су описи ефекатаземљотреса писани за сеизмолошке намене или нису. Ако суписани за сеизмолошке намене, они имају много већу тежину,посебно ако су подаци сакупљани помоћу упитника, који јеприпремио искусан стручњак у области сеизмичког инжењерства.Исто тако је важно да се записи просторно и временски прецизнолоцирају, како не би дошло до замене, локација и података оземљотресу. У историјским списима, нажалост, углавном, сеописују оштећења на монументалним објектима (дворци, палате,куле, тврђаве, цркве и др.). Ретки су списи који се односе на обичнекуће, које се једино и могу користити у Европској макросеизмичкојскали -ЕМS-98. До 17. века постоји мало стручне литературе из које


034

би се сагледала физиономија тадашњих кућа. Зна се да сукоришћени материјали из ближе околине: камен, опека, дрво, ....ида су богатији људи градили квалитетније куће, а сиромашнији -знатно лошије. Може се претпоставити да су, у приградскимнасељима и селима, где су живели сиромашни слојевистановништва, зграде биле класе повредљивости А, а у градовима -касе B. Дрвене зграде су могле достићи и класу повредљивости C.

Информације о историјским земљотресима су најчешћенепотпупне. На пример, даје се број оштећених објеката, али се ненаводи који је то проценат од укупног броја тих објеката. Тада сетреба довијати на разне начине, користећи демографске изворе,податке о попису становништва и непоректне имовине и сл.,изводећи разне екстраполације и корелације, да би се дошло доприближног броја зграда у време земљотреса у дотичном месту. Тоипак, носи извесну неопузданост у процени интензитета, где грешкаможе бити и –1 степен.

Квалитет описа ефеката земљотреса у историјским списима јенајчешће недовољан и непотпун. Информације непосредно послеземљотреса су обично пуне емоција, личног доживљајаземљотреса и сл. Касније пристигле информације, обично суквалитетније. Некад је довољно да се дозна да се живот у некомместу после земљотреса, одвијао готово нормално, као и преземљотреса, па да се закључи да земљотрес није имао значајнијепоследице.

5. ПРИМЕРИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ОШТЕЋЕЊА ТИПОВА КОНСТРУКЦИЈЕ ЗГРАДА ОД ДЕЈСТВА ЗЕМЉОТРЕСА

У овом одељку рада приказано је 25 фотографија 25оштећених зграда у земљотресима (по једна за сваку зграду), којису се догодили од 1976. до 1996. године, у земљама Европе, Азије иАмерике. Из тог приказа се види да су заступљени скоро сви типовиконструкција зграда (по материјалу и систему) који се данас могусрести у инжењерској пракси, а на основу којих се врши проценастепена оштећења зграда и сеизмичког интензитета, премаЕвропској макросеизмичкој скали 1998 (ЕМС-98). Ово је први пут,да се, уз неку скалу, дају и примери који ће бити од велике помоћидипломираним грађевинским инжењерима -конструктерима увисокоградњи, да, лакше, брже и поузданије процене оштећења иштете на зградама.

Ови и слични примери треба, такође, да омогуће инжењеримада се врло детаљно упознају са разорном снагом земљотреса ипоследицама, које се, на разне начине, манифестују код оштећењазграда. Стога је неопходно да се уједначе критеријуми (од комисиједо комисије) у процени степена оштећења конструкција зграданакон јаког земљотреса.

При томе, најбољи резултати ће се постићи, ако се, на овим(и/или другим сличним) примерима, чланови комисија за проценуоштећења (штета) зграда, стручно добро припреме. Топодразумева квалитетну обуку, а, пре свега, утврђивањематеријала и система (типа) конструкције зграда на земљотресомпогођеном подручју. С обзиром да размере разарања могу бити иврло обимне, по броју оштећених зграда, могу се, ако то ситуацијазахтева, обучити и млађи дипл.грађ. инжењери-конструктери, запроцену оштећења односно штета на зградама. Тада стручни штаб,који обједињује радове свих стручних комисија, треба да извршиедукацију тих инжењера, да обилази комисије на терену, даје имдодатна упутства, посебно у делу који се односи на уједначавањекритеријума између комисија. Подсећања ради, треба рећи да је1987. у СФРЈ донето "Упутство о јединственој методологији запроцену штета од елементарних непогода" [20] које се односи и наземљотрес.

У упутству за примену Европске скале [11] се истиче, да се,можда, увек не може сагледати процењени степен оштећењазграда, посматрајући само једну приложену фотографију оштећенезграде. Међутим, наглашава се да су процену оштећења сваке, од25 приказаних зграда, вршили веома искусни грађевински

инжењери који су специјалисти за земљотресно инжењерство.Процењени степен оштећења је резултат детаљног прегледа ианализа свих оштећења, на свакој појединачној згради. Збогограниченог простора, дата је само по једна карактеристичнафотографија за сваку зграду, која ипак, показује да је степеноштећења, углавном, добро процењен. Пажњу заслужују датикратки коментари за сваку оштећену зграду, у којима се наводебитни разлози за процењени степен оштећења, како носеће, тако иненосеће конструкције..

На приложеним фотографијама нису приказана оштећења 1.степена, јер та оштећења и не постоје на носећим конструкцијама, ана неносећој конструкцији (преградни зидови, зидови испуна и др.)су незнатна, једва приметна.

Треба имати на уму да су везни зидови, код зиданихконструкција зграда, за гравитациона оптерећења, неносећизидови, а при дејстви сеизмичких хоризонталних сила, они постајуносећи, који су, по правилу, неповољније оптерећени од носећихгравитационих зидова, јер су, уз релативно мале вертикалне силе,оптерећени са релативно великим хирозонталним сеизмичкимсилама.

Овде аутори овог рада указују на слику 5-21, на којој се, нафотографији, види порушена АБ оквирна (скелетна) конструкцијазграде (5. степен оштећења), у земљотресу 1988. године уЈерменији. Иако је зграда пројектована према важећимасеизмичким прописима, који су (до тада) сматрани врлосавременим, догодило се масовно рушење зграда овог типа, апогинуло је преко 10.000 људи. Сличне трагедије су се догодиле уТурској и Тајвану 1999. године, Индији 2001., у Јапану (Кобе), 2005.године и др. У свим овим земљама, сеизмички прописи су сматраниза врло савремене, али пројектовани степен заштите за оквирнеконструкције, показао се далеко нижи, него код мешовитих системаили система са АБ зидовима. У овим случајевима, посебно уЈерменији, биле су заступљене у великом броју и монтажне оквирнеАБ конструкције које су се показале најповредљивије и масовно сусе рушиле.

J. М. Ајзенберг у раду [1] иШ.А. Хакимов у раду [21] закључују,након обимних истраживања, да обрада детаља армирања овихконструкција није била ни изблиза онаква каква би требало да будеда би се конструкција сврстала у усвојени умерени ниво сеизмичкеотпорности са претпостављеним релативно високим факторомдуктилности. Конструкција, са неадекватним армирањем, није моглада обезбеди такву дуктилност. Због тога је долазило до ломапритиснутог бетона и/или извијања притиснутих подужних шипкиарматуре. При томе се пукотине од савијања и/или трансверзалнихсила (уласком арматуре дубоко у праг течења) нису затварале напритиснутој страни АБ пресека стуба, па је долазило и до гњечењаових шипки. Главна замерка на коришћене прописе односила се нато да су крајеви стубова и зоне чворова (где се спајају греде и сту-бови), неадекватно армирани. Прописима захтевана самоконструктивна попречна арматура (узенгије), у току земљотреса,била је сувише слаба па се покидала.

Осим тога, ови истраживачи истичу и друге мањкавости упрописима бившег СССР-а и неких других земаља за пројектовањеконструкција у сеизмичким подручјима, којe се односе на врловисоку дозвољену аксијалну силу у стубовима од гравитационогоптерећења. Тиме је остајало врло мало резерве, у капацитетуносивости стубова, за додатне утицаје од сеизмике. НашПравилник YU 81 [16], у члану 61. односно 73. ограничавагравитационо оптерећење у АБ стубовима, односно АБ зидовима,што је добро. Али, као и претходни наши прописи [17], имају ивелики недостатак у томе што се попречна арматура, у критичнимзонама оквирне конструкције, усваја конструктивно, самопрогушћавањем узенгија, а не прорачуном и без посебне обавезеза унутрашњим узенгијама. Тако критични крајеви стубова остајунеутегнути узенгијама.

Поред тога, са истим коефицијентом сигурности, за сванапрезања (савијање, смицање, приањање бетона за шипкеарматуре и сл.), наши прописи, асеизмичким мерама, необезбеђују претпостављено дуктилно понашање конструкције, пасе може појавити непожељни крти лом.


035


036

У односу на стандард ЕC8 [9], пројектовањем по асеизмичкимYU-прописима [17,16] се добија знатно већа повредљивост (већеоштећење) без обзира на то да ли се ради о 7, 8. или 9. степенуинтензитета.

Сеизмичке силе по YU-прописима су знатно мање од сила поЕC8, уз врло висок фактор дуктилности (фактор понашања), алибез адекватног обликовања детаља у виду "утезања" узенгијамапопречних пресека критичних зона конструкције. Фактордуктилности по YU-прописима m‡ 5, без обзира да ли се ради о 7.,8. или 9. степену интензитета. Детаљније видети у радовима [2,6].

YU-прописи се не заснивају на програмираном понашању, паконструкције рачунате на 8. односно 9. степен интензитета по овимпрописима, неће моћи да достигну умерени односно високи нивосеизмичке отпорности конструкције, онако како је дато у ЕМ-скали98. Због тога би било врло корисно да се што пре усвоји ЕС [9] каонационални стандард уместо YU-прописа [16].


037


038


039


040


041

6. ПРИМЕРИ ПРОЦЕНЕ МАКРОСЕИЗМИЧКОГ ИНТЕНЗИТЕТА

Наводе се два примера процене макросеизмичког интензитетакоја су преузета из публикације "Европска макросеизмичка скала1998 (ЕМS-98). Први пример се односи на новинарске записе оефектима земљотреса у Шкотској 1801. године, а други наземљотрес у Јужној Енглеској 1979, за који су подаци о ефектимаземљотреса прикупљени путем одговора (анкетирања) грађана напостављена питања истраживача.

6.1 ПРИМЕР 1- ИЗ ДОКУМЕНТАЦИОНИХ ПОДАТАКА

У два извештаја из новинске документације наводе се подаци оземљотресу од 7. септембра 1801. године у Комрију (Comprie), Шкотска.Оба извештаја су преузета из тадашњих новина града Единбург.Земљотрес се догодио у 6 сати ујутро.

Пви извештај потиче од једног посматрача, који је доживеоземљотрес и он гласи:

1) Потрес .... је био веома снажан и не може се описати колико јебио страшан. Са појединих кућа подали су црепови (од шкриљаца), амноги непричвршћени предмети су изненада падали на под. Флаше,чаше и слични предмети, уз звукове су се сударали и звецкали. Неколиковеликих комада и делова стене су се сурвали низ стрмине планине.Делови камених зидова су попадали, а један земљани насип је слетео сасвога места. Да је потрес био снажнији, вероватно би се неколикослабијих кућа срушило, али није било других оштећења од претходнонаведених..

Други новинарски извештај гласи: 2) Бука и потреси... појавили су се истовремено. Сви укућани који су

били у кревету, су, са страхом, помислили да ће им се кућа срушити наглаву и многи од њих, овде и у суседним кућама, поскакали су из креветаза трен ока. Све је то трајало негде око пет до шест секунди. За све товреме су се јако тресли подови, кревети и капци на прозорима, а крововису јако шкрипали и пуцкетали. Коњи на испаши су били уплашени иузнемирени, са начуљеним ушима. По мукању крава, које су биле ушталама, стекао се утисак да су и оне биле веома уплашене. Знацистраха били су уочљиви и на псима и другим животињама. Наудаљености од неколико миља, у правцу запада, крдо говеда, које јепастир непосредно пре тога раздвојио, одмах се опет окупило, чим је тлопочело да се тресе.

Коментар: Ова два извештаја су врло корисна и садрже већи бројинформација него што се обично дешава када се у неком малом месту,које је 1801. могло да има око 1500 душа, догоди земљотрес умеренејачине. Верује се да су тадашње куће биле у највећем броју, једноетажне,зидане од камена, са дрвеним крововима и покривачем од шкриљаца.Може се рећи да тај тип кућа спада у класу повредљивости B. Овде серади о незнатном оштећењу. Други извештај и не помиње било каквооштећење кућа. Основни запажени ефекат је падање покривача одшкриљаца са појединих кровова кућа, што указује на 3. степеноштећења. С обзиром да нису забележена друга оштећења, као што су,нпр. оштећења димњака и зидова, то се највероватније ради о"цреповима" који нису били фиксирани за елементе кровне конструкције.О прслинама у малтеру није ништа речено, али то се и не можеприметити, све док се не уђе у кућу. Често се дешава да их ни власниккуће одмах не примети, већ касније, нарочито ако су и раније постојаленеке прслине. Стога, што се одмах у извештајима не помињу прслине(извештај написан 2-3 дана након земљотреса), не мора да значи да ихније било. Али непомињање оштећења димњака и неких веома слабихкућа представља вредне податке. Први закључак који би се могао дати,на основу саопштених оштећења, указује нам да је интензитетземљотреса био најмање 5. степени, али не више од 6.

Камени зидови, поменути у описима ефеката земљотреса, сукамени зидови-међаши, на граници између две парцеле земљишта. Иакосе о овој врсти оштећења, у ЕМ-скали 98 не говори, искуство показује даоштећење таквих зидова (у суво зиданих) почиње са 5. степеноминтензитета. Према ефектима које је земљотрес оставио на људе, обаизвештача се слажу да је земљотрес био изузетно јак и застрашујући.


042

Људи су се уплашили да им се куће не сруше, па су многи поскакали изкревета, али се не саопштава да ли су побегли из кућа, што се чинисасвим могућим. Опис ових догађаја би се најбоље уклопио у реченицу:"Многи људи се плаше и беже ван зграда", што је опис у скали заинтензитет 6. степена. Земљотрес се осетио и напољу (пастир га јеосетио), али недостаје информација колики га је проценат људи осетио.Ефекат на људе потврђује могући распон интензитета од 5-6 степена, стим што је више вероватан 6. степен. У првом извештају се каже да сумноги предмети попадали. Ова констатација више одговара "Може доћидо померања или падања малих предмета нормалне стабилности"(интензитет 6) него: "Може доћи до померања или падања малихпредмета, неуравнотежено постављених и/или несигурно подупртихпредмета" (интензитет 5) а то није далеко ни од описа "Многи предметипадају са полица" (интензитет 7).

Звецкање флаша, клопарање прозорских капака и др. јесте ефекатземљотреса који почиње са 4. степеном интензитета и даље се запажа,при вишим интензитетима из чега јасно произилази да је интензитетземљотреса био најмање 5. степена.

У другом извештају се помињу ефекти земљотреса на животиње.Краве су у штали (затворени простор) постале узнемирене (интензитет5.), док су коњи и краве на испаши били уплашени (интензитет 6.). Ако сесве ово сабере, произилази да интензитет 6. степена представљанајадекватнију процену разматраног земљотреса који се догодио уКомрију 7.9.1801. године. Потврда за ову процену може се наћи и узапаженим сеизмогеолошким подацима у извештају. Први извештај кажеда су се велики камени блокови (самци) стене сурвали низ планинскестране а један земљани насип је склизнуо -померио се. Први ефекатвише подсећа на осулине него на одрон, али оба ефекта почињу да сепојављују при интензитету 5. степена. Типични су за опсег (распон)интензитета 6-7, а за одрон-распон је 6-8. Други ефекат је везан зараспон интензитета 5-7, али изгледа да је то једини пример ефеката овеврсте, па он није тако битан. Све у свему, ови сеизмогеолошки подаципотврђују закључак, изведен на основу разматрања ранијих,несеизмогеолошких података да се ради о 6. степену интензитета.

6.2 ПРИМЕР 2- ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА ИЗ УПИТНИКА

Подаци за овај пример преузети су из упитника, а везани су заефекте земљотреса, магнитуде М=4,8, који се догодио 26.12.1979. уКарлајлу (Carlisle), у Северној Енглеској. Упитник, објављен улокалној штампи, читаоци (испитаници) су попунили и послалинаручиоцу (кориснику). При томе нису примењене методе насумицеузетог узорка приликом прикупљања података. Стога се, заизрачунате проценте из узорка не може баш гарантовати дапоуздано, представљају укупне житеље града. При припремиупитника није се мислило на скалу МSК-64, па сва питања нисустрого везана за текст из те скале. Из овога примера се види да јета скала применљива и на податке који нису баш идеални.

За разматрани пример даје се приказ података из западногдела града из којег је прикупљено 222 упитника. Иначе, при томе јеград био подељен на три дела. Земљотрес се догодио у 3 сата и 57минута, када су сви становници спавали у кућама. Улице су билепусте, био је други дан католичког Божића.

Испитаници су одговарали на питања из упитника. Питање: Шта сте осетили? 87% испитаника је осетило неку врсту вибрација, 19% је

написало да су вибрације биле врло јаке, 1% слабе, а 11% уопштеих није ни осетило.

Коментар: Уопште, вибрације су биле уочене или су биле јаке. Питање: Шта су други људи у близини осетли или чули? 73% испитаника је одговорило да су њихови суседи осетили

или чули земљотрес, 12% је одговорило да нису, а остали нисузнали одговор или нису одговорили.

Коментар: Земљотрес је осетила већина људи која се затеклау кућама.

Питање: Да ли сте били заплашени и узбуђени? 69% је позитивно одговорило, а 18% - негативно. Три

испитаника су одговорила да су побегли из кућа иако се тај податак

није тражио у упитнику, тако да постоји вероватноћа да је вишељуди побегло напоље.

Коментар: Многи људи или већина њих су били узнемирениили узбуђени-уплашени, а бар неколико је побегло из куће.

Досадашња разматрања указују да би земљотрес могао битиинтензитета, у распону 5-7 степени.

Питање: Да ли су врата или прозори клопарали? 54% је рекло да, а 26% не. Питање: Да ли је још нешто звецкало? 54% је рекло да, а 19% не. Коментар: Интензитет земљотреса је био најмање 4. степена,

вероватно 5. или чак и више. Питање: Да ли су се висећи предмети љуљали? 14% је рекло да, 26% не, а остали испитаници нису имали

висеће предмете, или ако су их имали, нису могли да виде да ли сељуљају у мраку, или нису дали никакав одговор.

Коментар: Како је љуљање висећих предмета, уследрелативно слабог земљотреса, у овом случају, на малојудаљености од епицентра, највероватније имало великуфреквенцију, не може се очекивати да је много људи приметило, дасе висећи предмети љуљају. Одговори на постављено питање, уодносу да:не=1:2 указују да је било доста јако љуљање, тј. да јеинтензитет биио бар 5.

степена. Питање: Да ли је нешто пало или се преврнуло? 18% је рекло да, а 72% не. Коментар: Интензитет је био најмање 5. степена. Питање: Да ли је било неких оштећења? 13% испитаника је навело по неку врсту оштећења, 85% није

навело никакво оштећење. Већина оштећења односила су се напрслине у малтеру зида, на падање црепова са крова, рушењедимњака и дислоцирање опека у зиду.

Коментар: Куће су углавном зидане у опеци. Мали број кућа,класе повредљивости B је претрпео оштећења

1. и 2. степена. Овај опис се у свему не поклапа са описом уЕМ-скали 98 за зидане конструкције, али је ближе опису за 6.степен него за неки други степен интензитета.

Питање: Да ли сте још нешто запазили? Коментар:Приспели су различити одговори. Девет особа је

рекло да се намештај померао, а то је ефекат који се први помињеза 6. степен скале интензитета.

Закључак: На основу датих одговора, највероватнија јепроцена да је земљотрес, у западном делу града, био интензитеа 6.степена. Та процењена вредност интензитета је на самој граници,па би неко други могао тврдити да је интензитет био 5. или од 5-6.степена. Анализа степена оштећења кућа, померање намештаја иброј уплашених људи наводе на 6. степен. Остали подаци иду томеу прилог, иако би се могло (а није) очекивати да је падањепредмета било запажено од већег броја испитаника.

7. ЕФЕКТИ ЗЕМЉОТРЕСА НА ПРИРОДНУ СРЕДИНУ

Ефекти земљотреса на природну средину, названисеизмогеолошки ефекти, често су саставни делови скалаинтензитета, укључујући и скалу МSК-64. Међутим, у пракси је теефекте врло тешко употребити у корисне сврхе, јер су те појаве(ефекти) врло сложене. На њих делују разни фактори, као што су:клизишта, одрони, пукотине у тлу, варијације подземне воде и др.Ове појаве нису такве да би биле увек доступне посматрачима какоби знали њихова стања непосредно пре и после земљотреса.Већина ових појава (ефеката) се може запазити у врло широкомраспону степени интензитета.

Сеизмогеолошки ефекти су приказани у табели 7.1. За свакиефекат земљотреса, коришћени су следећи симболи: пуна линијаприказује могући распон опажања, празни кружићи означавајураспоне интензитета, типичне за тај ефекат а пуни кружићиозначавају распон интензитета, за који је тај ефекат


043

најприхватљивији. Линије које су омеђене стрелицом указују намогућност ванредних опажања изузетних случајева, као што супосебни геолошки услови или постојање велике осетљивости насеизмичка кретања (осцилације), чак и изван граница означенихстрелицама. За неке објекте нису нацртана сва три типа претходнихсимбола, а то су они случајеви за које не постоји одговарајућеискуство да би се могао донети неки суд о разматраној појави(ефекту). Треба имати у виду да ће се већина ових ефеката многолакше запазити уколико је виши степен интензитета земљотреса.Тако, опис "утиче на извирање воде", могао би да се очекује при 5.степену интензитета (мала промена у издашности извора), а привишим степенима, могла би да буде много већа издашност извора..Ипак, дошло се до закључка да није прихватљиво да се, у ЕМ-скали98, прави разлика између незнатне и велике промене издашностиизвора, јер је врло тешко извршити квантификовање (мерење)таквих појава. Ове и друге ефекте земљотреса посматрач често неможе на време да уочи. Већина тих ефеката се јавља у врлошироком спектру иинтензитета, па је немогуће успоставитиједнозначну везу између тих ефеката и степена интензитета. Једанједини ефекат може да се јавља у широком опсегу интензитета.

Ефекти земљотреса на природну средину подељени су учетири категорије (табела 7.1): хидрогеолошки ефекти, ефектирушења косина, процеси на равном тлу и конвергентни/комплекснипроцеси. Из табеле 7.1 се види, нпр., да до покретања (клизања)терена долази услед лома по косини и услед конвергентнихпроцеса. То је због тога што је клижење терена директна последица

дејства земљотреса, а стабилност косина може бити нарушена иуслед нових хидролошких услова. Дешава се да није лако уочитиразлику између узрока једне исте појаве, па искрсавају великипроблеми када су у питању не само ефекти ове појаве, већ, уопште,када се ради о "сеизмогеолошким" ефектима. На пример, одронстене може бити изазван атмосферским утицајима па кажемо стенаје тада јако повредљива. Али за добро везане комаде камења застенску масу, одрон се може десити само при јаком земљотресу.Међутим, одрон би се могао десити и при врло слабом земљотресу,ако је стена већ била "начета" атмосферским утицајима, итд.

Због немогућности квантификације ових ефеката, њиховокоришћење у ЕМ-скали 98 је ограничено. Ови ефекти земљотресамогу се користити са другим ефектима, у циљу потврђивања, аникако за кориговања степена интензитета, процењеног премадругим ефектима.

Овде проблем настаје код процене степена интензитета уруралном, ненасељеном подручју, удаљеном од насеља/градова,где се јављају практично само "сеизмогеолошки" ефекти. У томслучају, треба се врло детаљно позабавити са сваким уоченимсеизмогеолошким ефектом земљотреса, користећи евентуално идруге релевантне податке. У ЕМ-скали 98 предлаже се да се овде,због недостатка једнозначности, користи опсег интензитета, (например, 6-7 или чак 6-8 степени), што је данас уобичајено у Европии свету. И у овом случају треба трагати за новим подацима који бимогли да учине једнозначнијом везу ефеката земљотреса и степенаинтензитета.


044

Табела 7.1 Зависност интензитета од сеизмогеолошких ефекатаTable 7.1 Relation of seismogeological effects to intensity degrees

8. СКРAЋEНИ ОBЛИК СКAЛE ИНТEНЗИТEТA Скраћени облик ЕМ-скале 98 садржи сажети опис типичних

ефеката земљотреса за сваки степен скале интензитета. Овај обликскале, уопште, није подесан за процену интензитета земљотреса јертоме није ни намењен. Стога га ни у ком случају не треба у те сврхе,користити. За процену интензитета земљотреса треба користитискалу са пуним (нескраћеним) описом ефеката земљотреса, за свакистепен интензитета (тачка 3.1). Скраћени облик је намењен широкојпопулацији становништва, као део образовно-превентивног процесаграђана о неопходним припремама, пре земљотреса, које се односена њихово понашање и деловање у току и непосредно наконземљотреса. Према статистичким подацима, грађани који су путемобуке прихватили основна начела и правила о начину понашања иделовања у току и непосредно после земљотреса, могу очекивати

смањење последица од ефеката земљотреса, тј. смањењесеизмичког ризика) за око 30-35%, у броју спашених живота иповређених грађана, али често и у смањењу материјалне штете.Образовање грађана на основу ове скраћене скале, која је, у описуефеката земљотреса и у терминологији њима прилагођена, треба даспроводе искусни познаваоци земљотресног инжењерства, пре свега,грађевински инжењери-конструктери али и друга стручна лицацивилне заштите и штабова за ванредне ситуације. Овај видобразовања, у технички развијеним земљама, са израженим труснимподручјима, почиње још у вртићима и обухвата основне и средњешколе, факултете, затим установе, фирме, удружења и другеорганизације. Добри резултати се постижу и путем масмедија,семинара, саветовања и нарочито при извођењу симулацијеземљотреса на одређеној територији (насељу, делу града ...) у којојучествују и грађани те територије.


045Напомене уз табелу 7.1:

1) Одређује се само помоћуаутоматских инструмената2) Лако уочене промене3) Настају од удаљених земљотреса и могу изазватизамућеност воде сеизмичким таласима4) Од растресених седимената на дну језера5) Промене брзине истицања или брзине замућености воде6) Растресити материјал у природи (речне обале и сл.) илина вештачким косинама (усеци на путевима)7) Мањи одрони у природи (стене) или вештачки створена

места (засеци стена, каменолом)8) Gраница између те две категорије није јасна. Скреће сепажња да се, при идентификацији узрока настанка пукотина,може догодити забуна, тако што се пукотине, насталеуслед других (несеизмичких) узрока, могу приписатиефектима земљотреса.9) Клизишта настала услед претежно хидролошких узрока(ефекти могу и да касне)10) Ликвефакција (нпр. пешчани кратери, облици хумке и сл.)се може да јави само при присуству подземне воде.

Легенда: Најподеснији опсег (распон) за процену интензитетаИнтензитети такође типични за овај ефекатМогући опсег запажањаМогућа екстремна запажања и изван датих граница.

Tабела 8.1 Скраћени облик EМС-98 Table 8.1 Short form of the ЕМS-98

EМС-98 интензитет

Дефиницијаземљотреса Опис запажених типичних ефеката земљотреса (скраћена верзија)

I Неосетан Нема

II Једва осетан Осећа га само врло мали број људи који се одмарају у кући.

III Cлаб Мали број људи у кући осећа земљотрес. Људи који се одмарају, осећају љуљање или лако подрхтавање тла.

IV Умерен Земљотрес осећају многи људи који бораве у зградама, а врло мали број -изванзграда. Мали број људи се буди из сна. Врата клопарају а прозори и посуђе звецкају.

V ЈакВећина људи га осећа унутра, у кућама, а мало -напољу. Многи људи се буде из сна.

Мали број људи је уплашен. Читава зграда подрхтава. Висећи предмети се јакоклате -љуљају. Мали предмети се померају. Незатворени прозори и врата се њишу.

VI Незнатно оштећењеМноги људи су уплашени и беже напоље, из кућа. Мањи предмети преврћу се и

падају. Многе куће добијају мала оштећења на неносећим елементима конструкције,у виду финих прслина и отпадања малтера са мањих површина.

VII ШтетанВећина људи је уплашена и бежи из куће напоље. У великом броју намештај се помера а

предмети падају са полица. Многе добро грађене уобичајене (обичне) зграде добијајуумерена оштећења, јављају се прслине у зидовима, отпада малтер, делови димњака се

руше. У старијим зградама могу се појавити пукотине у зидовима и рушење испуне зидова.

VIII Јако штетанМноги људи тешко се одржавају на ногама. Многе куће добијају широке пукотине у

зидовима. На мањем броју добро грађених уобичајених зграда, виде се тешкаоштећења зидова, док слабе старе конструкције могу да се и сруше.

IX Разоран Општа паника. Многе слабе конструкције се руше. Чак и добро грађене, обичне зграде, имајуврло тешка оштећења: озбиљна рушења зидова и делимично рушење носеће конструкције.

X Веома разоран Многе добро грађене обичне зграде се руше.

XI Пустошан Већина обичних, добро грађених зграда се руши. Чак и неке зграде са добромземљотресном отпорношћу се руше

XII Потпуно пустошан Готово све зграде су уништене.


046ЛИТЕРАТУРА

[1] Айзенберг, Я. М. (2001): Железобетон в сейзмостойкомстройтельстве, 1-я всероссийская конференција попроблемам бетона и железобетона "Бетон на рубежетретьего тысячелетия", пленарые доклады, книга 1.Москва, стр. 9-14.

[2] Alendar, V., Aćić, M. (1999): "EC8 -zemljotres" potresa Ju-goslaviju. Časopis "Izgradnja", Beograd, N

o6, str. 139- 147.

[3] Aničić, D., Fajfar, P., Petrović, B., Szavitz-Nossan, A.,Tomaževič, M. (1990): Zemljotresno inženjerstvoo -visoko-gradnja, DIP "Građevinska knjiga", Beograd, str. 642.

[4] Aćić, M., Ulićević, M., Janković, S. (1998): Projektovanjeseizmički otpornih zgrada od armiranog betona -I deo,Građevinski kalendar. Savez građevinskih inženjera itehničara Jugoslavije, Beograd, str. 71-220.

[5] Aćić, M., Ulićević, M., (1999): Projektovanje seizmički ot-pornih zgrada od armiranog betona -II deo, Građevinskikalendar. Savez građevinskih inženjera i tehničara Ju-goslavije, Beograd, str. 233-286.

[6] Аћић, М.: Асеизмичко пројектовање зграда од арми-раног бетона, 3. Научно-стручни скуп "Савременатеорија и пракса у градитељству", Бања Лука, 19. и 20.април 2007., стр. 13-42.

[7] Aćić, M. (2004): Aseizmičko projektovanje betonskih i zi-danih konstrukcija zgrada. Pisana i umnožena predavanja(u vidu skripti), održavana do 2009. na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Banjoj Luci, građevinski odsek,VII semestar, str. 185.

[8] Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004. (2006): Proračun betonskihkonstrukcija. Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade.Prevod sa engleskog na srpski jezik. Građevinski fakultetUniverziteta u Beogradu, Beograd, str. 237.

[9] Evrokod 8: EN 1998-1:2004 (2009): Proračun seizmički ot-pornih konstrukcija, Deo 1: Opšta pravila, seizmička dejstvai pravila za zgrade. Prevod sa engleskog na srpski jezik.Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.204.

[10] Evrokod 6: EN 1996-1-1:2005 (2009): Proračun zidanihkonstrukcija, Deo 1-1: Opšta pravila za armirane i nearmi-

rane zidane konstrukcije. Prevod sa engleskog na srpskijezik. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,Beograd, str. 119.

[11] European Macroseismic Scale 1998 (EMS-98). EuropeanSeismological Commission, Subcommission on Engineer-ing Seismology, Working Group "Macroseismic scales". Edi-tor G.Grϋnthal. Luxembourg, 1998. 100 p.

[12] European Macroseismic Scale 1992 (up-dated MSK-scale).European Seismological Commission, Subcommission onEngineering Seismology, Working Group MacroseismicScales. Editor G.Grϋntal. Luxembourg, 1993, 79 p.

[13] Mauro, D. (2010): The April 6, 2009 Abruzzϊ Earthquake,Časopis "Porta" V, N

o 3: Gradežništvo, arhitektura,

ekologija, Skopje, p. 35-41. [14] Paulay, T., Priestley, M.S.N. (1992): Seismic of reinforced

concrete and masonry buldings. John Willey and sonc inc.New York. Chichsler. Brisbone. Toronto. Singapore, 744 p..

[15] Paulay, T., Bachmann, H., Moser, K. (1990): Erdbebenbe-messung von Stahlbetonhochbauten. Birkhäuser Verlag,Basel-Boston-Berlin, S. 562..

[16] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata vi-sokogradnje u seizmičkim područjima, Službeni list SFRJbr. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90.

[17] Pravilnik o privremenim tehničkim propisima za građenje useizmičkim područjima. Službeni list SFRJ 39/64.

[18] Radovanović S., Petronijević, m. (2009): Building tipes andvulnerability to ground shaking in Serbia. International con-ference on earthquake engineering, Banja Luka, October26-28th 2009, p. 181-192.

[19] Spence, R. (2010): Reducing future earthquake death tolls -the global challenge. Časopis "Porta" No3. Скопје,градежништво, архитектура, екологија.

[20] Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta od el-ementarnih nepogoda, Službeni list SFRJ 27/87.

[21] Хакимов, Ш.А. (2001): Некоторые вопросы сейзмо-стойкости зданий и сооружений из железобетона приземлетрясения. 1-я всеросийская конференция попроблемам бетона и железобетона "Бетон на рубежетертьего тысячелетия", Секционные доклади", книга 2,стр. 659-668.


048Светлана Перовић*

Светислав Поповић**

Прегледни (стручни) радUDK 711.4:72.035/.038

* Мр, дипл. инж. арх., Архитектонски факултет у Подгорици, Џорџа Вашингтона бб, 20000, Подгорица, Црна Гора, [email protected]** Доц. др, дипл. инж. арх., Архитектонски факултет у Подгорици, Џорџа Вашингтона бб, 20000, Подгорица, Црна Гора, [email protected]

МОДЕЛ УЧЕЊАУРБАНИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ- СЛОЈЕВИТА ИНТЕГРАЛНОСТ

Резиме:У раду је приказан модел учења урбанизма који се спроводи на Архитектонском факултету у Подгорици, посматран кроз истраживачку призму,са тенденцијом да снажније артикулише његов даљи развојни ток и да се детерминишу кључне пре ференце за његово унап ређење. Анализирасе значај интег ралности кроз све сегменте ангажовања и на највишем нивоу. Кроз анализу методолошких и програмских основа учења урбанизма на Црногорском универзитету потенцира се питање дијалога теорије ипраксе са акцентом на значај интегралног дејства ова два поља дјеловања, као и провјеравање дискурса кроз практичне интервенције и об-рнуто. Такође се истиче и значај интеракције урбанизма, архитектуре и пејзажне архи тектуре, али и важност повезивања урбанизма и другихдисциплина.У раду се третирају и одређени урбанистички концепти који су детерминисали урбанистичку праксу 20. вијека и имали вишедеценијско дејство,као и најновији теоријски покрети чија извјесност практичне верификације тек предстоји.Интегрални урбанистички концепт на којем се базира академска урбанистичка едукација у Црној Гори од утилитарног је значаја за развој одрж-ивог урбаног система. Комплексност и слојевитост урбанизма указује на међуусловљеност и мултидимензионалност различитихистраживачких поља и сензибилитета. Урбани простор је до те мјере комплексан да захтијева интегрално ангажовање свих облика академскоги неакадемског знања и кроз различите нивое. У том контексту перспективе учења урбанизма у Црној Гори базирају се на трансдисциплина-рном разумије-вању, учењу и истраживању урбаног простора која подразумијевају синергију различитих праваца професионалног дјеловања и ра-зличитих друштвених чинилаца. Трансдисциплинарност је императив за развој хуманог, компактног, здравог, одрживог урбаног система.

Кључне ријечи: урбанизам, модел учења, комплексност, слојевита интегралност, трансдисциплинарност, одрживи развој

MODEL OF URBANISMSTUDIES IN MONTENEGRO

A LAYERED INTEGRITYSummary:The paper presents a model of Urbanism studies implemented in the Faculty of Architecture in Podgorica, viewed through research aspect with a tendency to strongly arti-culate its further development and determine key preferences for its improvement. The importance of integrity is analyzed through all segments and in highest levels.Through analysis of methodology and programmatic bases of Urbanism studies in the University of Montenegro the issue of dialogue between theory and practice is un-derlined, with an emphasis on importance of integral impact of these two fields of activity as well as testing the discourse through practical Interventions and the other wayaround. In addition, the importance of interaction between Urbanism, Architecture and Landscape architecture is highlighted as well as Importance of connecting Urbanismwith other disciplines. The paper deals with specific urbanism concepts that have determined practice of urbanism in the 20th century and had spread through decades as well as theories thathave not yet been verified in practice. Integral urbanism concept that Academic urbanism educa tion in Montenegro is based on is of crucial importance for the development of a sustainable urban system.Thecomplexity and layered structure of urbanism indicate interrelation and multi-dimensional character of different research fields and sensibilities. Urban space is complex tothe extent of demanding the engagement of all forms of academic and non academic knowledge through different levels.In this context the perspective of Urbanism stu-dies in Montenegro is based on transdisciplinary understanding, learning and research of urban space that implies synergy of different directions of professional activitiesand different social factors. Trans-disciplinary approach is an imperative for the development of humane, compact, healthy and sustainable urban system. Keywords:Urbanism, model of studies, complexity, layered integrity, trans-disciplinary approach, sustainable development

2.1. Методолошке основе

Методолошка основа учења урбанизма у Црној Го -ри је вишедимензионална, слојевита и интегрална.

Она обједињује:● теоријска сазнања - интегративно теоријско анга -

жовање (предавања, литература, интернет), ● комуникативне нивое учења кроз дискусије, дебате,

семинаре, радионице, размјене искустава са другимсрединама;

● практични, истраживачки рад са акцентом на студијеслучаја по принципу дијагностицирања одређеногпроблема користећи аналитичке, емпиријске и другеме тоде, затим конкретне интервенције и на крајупрезентовање позитивних рјешења кроз изложбе ипубли кације;

● експериментални рад, и на највишем нивоу● научноистраживачки рад кроз квалитативне и

квантитативне напредне методе истраживања у интердисциплинарном контексту урбаног развоја и конте -к сту цјеловитости урбаног система.

Методологија урбанистичке едукације у Црној Гориусмјерена је ка континуираном и интердисциплинарномобразовању и са тенденцијом ка развоју трансдисципли-нарног модела учења, који као такав може одговоритииза зовима и захтјевима комплексног система какав јеурбани у новом стољећу живота и дјеловања које је преднама. Спој урбанизма, архитектуре и пејзажне архите -ктуре, кроз јединство теорије и праксе, као и концен -трација широког поља дисциплина: социо-економске,еко ло шке, историјске, географске, психо лош ке, филозо -фске, и др. и њихово удружено дјеловање уз учешћеоста лих друштвених структура, отвара врата ка интен -зивним могућностима и аутентичним вриједно стима.

Урбанистичка академска едукација у Црној Горипотенцира интеракције на свим нивоима и кроз свесегменте. Упућује на значај комуникативне стратегије икомуникативног планирања [7], како би се постизала аде -к ватна рјешења за практичне интервенције у простору.

Истраживање грађене средине из различитих угловакроз тимски рад, здраву атмосферу, корелацијско илогичко промишљање уз поштовање контекста и значаја„мјеста“ има примарну улогу у едукационом амбијенту.Међутим, не изоставља се ни развој индивидуалнихсензибилитета и значај обликовања објективне реалн -ости на основу субјективних инстанци просуђивања.Истиче се слобода у креацији, успостављање личногодноса према грађеној средини и према сложенимоблицима дјеловања. Посебан акценат се ставља наурбанистичко пројектовање, граничну област измеђупланирања и архитектуре, гдје се провјеравају теоријсказнања и интерпретирају кроз праксу и гдје се истражујеоправданост и значај њихове примјене на конкретнимпројектима.

Циљ едукације је продукција компетентне интелекту-алне професионалне елите за конкретне захтјевепростора и времена. Тај циљ је достижан ако смо опре -дијељени за континуирани и интегрисани модел учења,за слојевито сагледавање урбаног амбијента и ху мани издрави поглед на друштвене вриједности. Ово су уједнои основе за развој амбијента трајних културних пара -дигми.


0491. УВОД

Трећи миленијум је „озваничио“ простор за животчов-јечанства. То су градови. Док је са једне страненаучни, технички, технолошки, интелектуални и осталина предак цивилизације проузроковао сложеностдруштвених процеса усљед економског просперитета имогућности и наговијестио развојне токове и свијетлипут стољећа, са друге стране, само продуктивна дје -латност омогућена богатством знања, компетентности,умијећа, вјештине и искуства, обезбиједиће прави смјер,који ће одговарати изазовима новог времена, закреирање бољих, узвишенијих облика живота и дјело -вања. Вјерујемо да је пут будућности заснован нахуманости и човјекомјерности.

Док нови миленијум отвара просторе за новевиртуелне облике стварности, нове мреже интер -конекција, моделе генерисаног ритма живота, град остајеи даље кључно мјесто егзистенције и дјеловања циви -лизације, поље могућности, али и драматичних друш -твених пресјека, фокус развоја, али и стагнације,ра дости, али и патње, потенци- јала, али и ограничења,градитељских подухвата, али и недостатака, поетике итактилности, али и поремећене сликовитости и чулности,синтезе, али и сегрегације, до- живљајне слободе иасоцијативних комплемената, али и визуелних прекида иагресивности. Од нас зависи како ћемо се позициониратии на који начин ћемо усмјерити дјеловање.

Град је развијени склоп вишезначних јединица, причему је физичка димензија само једна компонентапросторне композиције. Градски простор је, изнад свега,социјална позорница, а његове основне вриједности су,или би требале бити: хуманост и интеракција. У томконтексту, модел урбанистичке едукације, базиран наздравом и чврстом урбанистичком концепту, одфундаменталне је важности за развој одрживог урбаногсистема.

2. МОДЕЛ УЧЕЊА УРБАНИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИГрадови су експлицитни показатељи знања,

градитељске снаге и културе, укупног друштвеног развоја.Знање и вјештина су носиоци развоја. Уједињеноангажовање дискурса и праксе и различитих профе -сионалних компетенција омогућава продуктиво упра -вља ње урбаним системом, његово контролисање иуна пређење. Академска урбанистичка едукација у ЦрнојГори развија се на темељима ових становишта. Општепосматрано, едукациона димензија је механизам застимулисање одрживог урбаног развоја. Механизам којиразвија стратегије за одрживу атмосферу система ињегову одрживу будућност.

Сложеност урбанизма као дисциплине упућује иобавезује на његово слојевито учење прилагођенодинамичним друштвеним промјенама и савременимусловима живота и дјеловања. Важан правац у про -фесиоалном едукационом амбијенту је да се крозинтегрално ангажовање, које је уткано у стратегијскеметодолошке оквире оријентисане ка истраживачкојлинији, промовишу нови облици развоја урбане културеи друштва, гдје едукациони процес није искључивопратилац друштвених промјена, већ његов покретач, а тосе може остварити искључиво интегралним и здравимпромишњањем и дјеловањем.


0502.2. Студијски нивои и програмске основе

Процес академске урбанистичке едукације у ЦрнојГори обухвата три нивоа: основне, специјалистичке имагистарске студије.

Први ниво укључује трогодишњи период основнихстудија. У почетном дијелу едукационог процеса крозопште предмете, синхронизована су разноврсна урба -нистистичка начела, принципи, правила, елементи, тех -ни ке и методе урбанистичког планирања и про јек товања,теоријске и практичне основе. Студенти се уводе у свијетурбанистичке области кроз анализу процеса ра звојаурбанизма као дисциплине, као науке и као струке, крозре троспективну анализу теоријских и практичних ос тва -рења код нас и у свијету, базирајући се, прије све га, напозитивним искуствима, али не искључујући ни оне којису се негативно одразили на урбанистички развој. Ана -лизира се настанак и развој основних елемената урбаногпростора: улице, трга и блока, гдје се на основу прет хо -дних сазнања истражују конкретни јавни градски про сто -ри и на њима врше интервенције. Анализира се значајуче шћа и повезаности урбанизма са другим обла стима унајширем смислу. Након стеченог основног нивоа знања,прелази се на фазу гдје се анализирају и истра жују вишинивои грађене средине, просторно-функци онална и стру -ктурна организација, морфолошке одлике града, сло -женост и слојевитост физичке структуре кроз адек ва тненаставне предмете. Анализира се историја урба низма наглобалном и локалном нивоу, различити нивои истра -живања, које се завршава нивоом разраде сложеног ур -ба нистичког пројекта конкретне теме и конкретног мјеста.

Специјалистички ниво траје једну годину, гдје се сту -денти оријентишу ка специфичним темама истра живањакроз пројекте, уз одређене теоријске предмете ко ји ука -зују на комплексније сагледавање проблема.

Највиши ниво се заснива на синтези претходнихсазнања и студент се усмјерава ка научноистраживачкомраду, гдје се опредјељује за одређену урбану тему и фо -кусира на њено истраживање избором адекватне ме -тодологије.

Централну позицију цјелокупног процеса заузимајуСинтезни пројекти, гдје се синхронизована знања примје-њују на конкретни задатак кроз његово цјеловито саг-ледавање на нивоу студије случаја. Синтезни пројекат јефокус дијалога теорије и праксе, продукт интензивногудруженог дјеловања различитих области, мјесто доказао непостојању универзалног рјешења, већ гдје се свакаинтервенција и свака прилика третира према својимспецифичностима.

Основна карактеристика предмета генерално је инте-грално учење и истраживање. Предмети се међусобнодопуњују, садрже се, заснивају се на истим принципима.

2.3. Генерални приступи

Генерални приступи у учењу урбанизма у Црној Горису: јединство теорије и праксе, јединство урбанизма, арх-итектуре и пејзажне архитектуре и интеракција урбанизмаи других области.

2.3.1.Јединство теорије и праксе

Потенцирање образовања које је интелектуално, којеје прагматично и које је утилитарно императив је за

одрживи урбани систем. У том контексту, један од кљу -чних приступа у академском урбанистичком едукациономпроцесу у Црној Гори је концепт јединства теорије и пра -ксе. Искључиво уједињена теоријска и практична знањаимају енергију да у потпуности одговоре изазовимаглобалног времена и усмјере путеве урбаног развоја.Амерички архитекта и урбаниста, професор Денис СкотБра ун истиче као основно обиљежје професионалногживота: доживотни напор да се одрже теорије и праксазаједно, чиме потврђује значај едукационог концепта ојединству ова два поља.

Наш је став да је интегрално третирање теорије ипраксе у едукацији од суштинске важности за обликовањепрофесионалног живота у урбаном амбијенту новог сто-љећа. Теорија и пракса заједничком платформом знањаи компетенције, усклађеним, равноправним, јединств е -ним, дјеловањем могу да подстакну, оснаже и развијајунове моделе обликовања животног простора, неопходнеза развој одрживог система. Стављање теорије у пра -ктични контекст и обрнуто, кроз континуирано преиспи ти -вање усвојених теоријских постулата и њиховомо дифи ковање кроз пројекат, као и преиспитивањемодела из праксе, кроз теоријска истраживања, од не изо -ставне је важности. Рецентна искуства теорије и струкепоказују да је генерално потребно уложити више енергијеу тражењу нових теоријских модела за одрживи урбанисистем. У том контексту учење урбанизма у Црној Гориинсистира на чињеници да конкретним интервенцијама уурба нистичком планирању и пројектовању претходиинтегрална истраживачка фаза. Универзалност прак -тичних рјешења успорава развој система, а свака грешкаоставља трајне посљедице на град и становнике.

У оквиру студијског програма, пракса је да се конти -нуирано уводе предавања из домена практичних иску -става која се преплићу са теоријским. Такође, присутан јесистем увођења стручне праксе у процес едукације крозактивно учешће студената у раду одговарајућих про -јектантских бироа. Основна оријентација академске ур -банистичке едукације у Црној Гори је директна примјенатеоријских знања у реалном животу, гдје се универ зите -тска институција посматра као симбол јединства теоријеи праксе.

2.3.2. Јединство урбанизма, архитектуре и пејзажне архитектуре

Просторно и урбанистичко планирање и пројекто -вање, архитектонско и пејзажно пројектовање су научне истручне дјелатности које искључиво у синергији омогућујуодржив урбани систем. Оне су међусобно условљене,допуњују се, садрже се. Планирање простора безпромишљања о архитектури и обрнуто не може ићи упра вцу развоја компактног урбаног система. Кроз процесакадемског учења урбанизма у Црној Гори прихвата сеискључиво архитектура која „припада граду“ и урбанизамкоји има „физичку димензију“. Провјера дистрибуције про -грама и садржаја на свакој конкретној локацији, неоп -ходан је параметар процеса планирања и пројектовања.Непровјерено цртање габарита објеката („габаритски ур -банизам“) ни у ком случају не може и не смије бити при -хва ћено.

Јер, урбанистичке интервенције по дра зу мијевају,између осталог, и дефинисање функционалне орга ни за -ције приземља објеката, што је уједно и „кључ урбани с -


051ти чког пројектовања“. Са друге стране, архитектура морада поштује контекст и захтјеве конкретног мјеста, лишенаапстрактног промишљања простора. Ове три областипредстављају три интегрална слоја, која формирајуфизичку структуру града. О важности њиховог синер иј -ског дејства указује и концепт „пејзажни урбанизам“, каошире поље дјеловања које обједињује знања из: архи -тектуре, арбанизма, пејзажне архитектуре, планирања ипројектовања, као и других чинилаца простора „Пејза ж -ни урбанизам као оквир за интердисциплинарни у рбанидискурс“[16]. Интегрална слојевитост учења урбанизма уЦрној Гори огледа се и кроз овај аспект.

2.3.3. Интегралност урбанизма и других дисциплина

Град је динамички систем који je еволутиван, промјен-љив, трансформабилан. Ништа не може бити унаприједтрајно детерминисано и коначно, па ни најснажније уте -мељене стратегије. Од нас зависи на који начин и којомдинамиком ће се одвијати урбани развојни процес, каоси стем мултидисциплинарног карактера. Поред урба нис -тичке, архитектонске, грађевинске димензије, град је уисто вријеме социо-економски, еколошки, географски,геолошки, хидролошки, политички, филозофски, култу ро -лошки, психолошки амбијент. Значај учешћа сваке од ов -их дисциплина императив је за одрживи развој систе ма.Осим тога, у урбаном развоју треба да учествују сви чи -ниоци друштвеног живота, који га обликују према сво јимпо требама и филозофијама развијајући амбијент којисинтетизује разноврсне активности и друштвене процесе.У овом контексту, учење урбанизма у Црној Гори базирасе на становишту да све интервенције у урбаном про -стору интерпретиране кроз планирање, развој, као и ре -ко н струкцију, ревитализацију, трансформацију, обновуфизичких структура града, имају интердисциплинарнуплатформу. Град прије свега захтијева еколошку одржи -вост система, а то је могуће успостављањем равнотежеиз међу природних токова и изграђених структура. Еко -лошка реалност указује на потребу за регенеративном те -оријом коју одрживо планирање и пројектовање за х тијева[10]. Заштита животне средине је од суштинске важностиза квалитет амбијента у којем људи проводе свој радни иживотни период. Град је центар разно врсних со цијалнихпроцеса, могућности, мјесто психолошких, фи ло зофскихори јентација, мјесто културних интер претација, еко -номских могућности. Интердисциплинарна едукационапрограмска стратегија указује на неиск љу чивост и другихдисциплина, као што је физика, мате матика, биологијаитд. На примјер, математичка теорија детерминистичкогхаоса помаже у разумијевању сло же ности динамичкогсистема какав је градски простор, који је до те мјерекомплексан да се не може у цјелости контро лисати. Фрак -тална геометрија помаже у бољем разумијевању и де -финисању облика из природе, али и као концепт заоб ли ковање физичких структура.

Такође, разумијевање града у контексту „живи орга-низам“, гдје се, како истиче Мамфорд, развија „органска иљудска концепција“, упућује на промишљање сличности уфункционисању феномена човјека и града.

Поред претходних, читав је низ других дисциплинакоје знатно помажу у разумијевању града као сложеногфункционалног система.

Континуитет у интеракцији различитих дисциплина уконтексту развоја урбаног система, пут је и ослонац заква литетно професионално урбанистичко едуковање.

3. УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ

За одрживи урбани систем потребан је чврст ипродуктиван урбанистички концепт, који захтијева снажнутеоретску подлогу за практично дјеловање. Урбанистичкаедукација која се спроводи на црногорском факултетуима ослонац на хуманом и интегралном посматрањуурбаног система и интегралном приступу рјешавањапитања развоја и трансформације, гдје се град посматракао сложен систем елемената интеракцијског дјеловањазаснован на хуманости и живота, и гдје морају битиусклађени сви елементи цјелине. Град и његовистановници су у интерактивном односу и интензивноповећавање броја људи у градовима провоцира напромишљену концептуалну стратегију за урбанистичко иградитељско дјеловање.

3.1. Европска и америчка искуства 20. вијека

Као основ за утилитарно и продуктивно профе сио -нално едуковање у урбанизму, неопходан је јасан урба -нистички концепт. У раду ћемо указати на урбанистичкетеорије и искуства 20. вијека у појединим срединама, којису остварили снажан одјек на урбанистичку и гради -тељску оријен тацију, прелазећи изразите просторне ивременске дистанце и који су у великој мјери детерми -нисали просторно-физичку, социјалну и културну диме -нзију урбаног живота у многим срединама и на почетку21. стољећа. Искуства урбанизма 20. вијека свједоче очитавом низу урбанистичких концепција, неријеткоапсолутно супротстављених оријентација, што указује нарецептивност урбанизма као комплексног система [19].

Док урбанистичке концепције с краја 19. вијека: „Ли -неарни град“ Сорие у Мате, Хауардов „Вртни град“ за 30000 становника и низ других, развијају човјеко мје р не ихумане моделе градова, који се у мањој мјери интер -претирају кроз урбанистичку праксу 20. вијека, јаки кон це -пти, са почетка 20. стољећа усмјерени су ка тражењуно вих теоријских модела заснованих на новим начелимакоји ће избрисати негативна искуства прош лости. Међуњима се истичу: „Разуђени град“ Френка Ло јда Рајта којипотенцира ауто мобилски саобраћај, који је утицао наразвој америч ких градова послије Првог свјет ског рата,затим снажан ути цај послијератне разнолике оријен -тације Ле Корбизијеа и његови модели облико вања гра -дова који су увелико усмјерили вишедеценијскуурба нистичку и архитектонску праксу широм свијета.„Атинска повеља“ Ле Корбизијеа [15], заснована на прин -ципима модерне, поставља нове облике организацијеживота. Историја се искључује, задржавају се само изузе -тни споменици културе, а простор се ослобађа за нову,мо дер нистичку праксу. Занемарују се традиционалниеле менти града, са израженим зонирањем, оријентише сепрема универзалном, типском пројектовању, гдје сехуманост посматра кроз слободностојећу солитерскуархитектуру у зеленилу. На принципима „Атинске пове -ље“ изграђено је више градова, шо је омогућило да сесагледају сви њени недостаци. Период индустријске итехнолошке доминације дјеловао је према овим принци -пима. Када је индустријска револуција достигла врхунац,све више је било очигледно да се не иде у добром пра -в цу и да концепт саобраћајне доминације и пре фа -брикована градња немају будућност. Међутим,не за до вољство и негативне стране овог концепта, као и

не ких претходних, условили су нове моделе 70-их година20. вијека са акцентирањем потреба ка враћању тра -диционалним моделима организације града. Тако је уАмерици, 1980-их година, настао покрет „Нови урба -низам“ [13], усмјерен ка хуманијим облицима друштвеногживота, критикујући претходне, вишедеценијске урба -нистичке моделе, који „немају будућност“. Тако је до 90-их година „Нови урбанизам“ прерастао у урбанистичкушколу која се држи јасних, утемељених принципа пла ни -рања [11].

Нови урбанизам има за циљ да интегрише све елеме-нте простора оријентишући се на предграђа као посебноо сјетљива мјеста, са основним концептом формирањаразноликих стамбених ћелија као јединица система којетре- ба да регенеришу простор у мјеста хуманијихживотних услова. Разноврсност и садржајност, пре -оријентисање саобраћаја на јавни превоз, као и успос тав -ља ње односа према традицији и историјскимври је д но стима стратешки су правци „Новог урбанизма“.

У сличном духу „Нова Атинска повеља“, основана1998. године на међународној конференцији у Атини одстране Европског савјета урбаниста, промовишеурбанистички концепт за 21. вијек заснован на одрживомурбаном развоју. То је амбициозна интенција да сеприкаже комплексност урбанизма у новом стољећу. Овајконцепт потенцира значај мјеста и његов развој уконтексту глобалних трендова, гдје ће се уз очувањеисторијских вриједности, које нијесу нарушенепретходним урбанистичким подухватима, успоставитиравнотежа између историјских и нових градитељскихподухвата, као и успоставити однос између природне играђене средине у контексту унапређења идентитета икултуре средине. Потенцира се развој градова каонезависних јединица интегрисаних на регионалномнивоу. Тенденција је и да се успостави комуникативностна свим нивоима, посебно кроз укључивање грађана упроцес доношења одлука [19].

Град се посматра као флексибилан систем који требада се развија контролисано према друштвеним зах -тјевима. Док су раније теоријске урбанистичке концепцијереализоване кроз праксу кроз више деценија, неријетко употпуности, за нове покрете тек предстоји вријеме да севиди како ће се одразити на најновију урбанистичкупраксу. Рецентне анализе указују на то да покрет „Новиурба низам“ не успијева да се у правој мјери испољи крозконкретне практичне интервенције, већ да долази доодређених контрадикторности између ова два интегралнапоља дјеловања [6].

3.2. Едукациона урбанистичка оријентација у Црној Гори - концепт интегралности

Учење урбанизма у Црној Гори заснива се на чврстомурбанистичком концепту интегралности. То подразуми -јева интеракцију на свим нивоима. Нан Елин „Интегралниурбанизам“ третира као нови искорак у архитектури ипланирању, у теорији и пракси, ка повезивању интервен -ција у малим размјерама и оних на регионалном нивоу.Она истиче да „Интегрални урбанизам“ повезује: функци -је, центцар и периферију, хоризонтално и вертикално,изграђено и неизграђено, планирано и спонтано, базирасе на морфологији, универзалном дизајну (град за свекатегорије корисника) и интердисципинарности. Нан Елинде финише пет основних карактеристика „Интегралног

урбанизма“: хибридност, повезивост, порозност,аутентичност и рањивост [3].

Анализираћемо концепт интегралности са аспектаинтеракције елемената у оквиру просторне структуреурбаног система.

Под физичком структуром града подразумијевамо„ком плексни склоп грађених елемената, простора иамбијената, јединица и склопова који заједнички по -везани у интегрисани урбани систем стварају амбијент иокружење за одвијање сложених процеса урбаног животa[17]. Град подразумијева синергију и хармонију свих еле -маната простора. Интегрални концепт тежи ка међу -зависности, складу и равнотежи. Он подразумијеваин тер акцију свих функција у простору: рад, становање,одмор, без могућности за специјализацијом и функци она -лним зонирањем и са значајем континуираног одвијањаразличитих социјалних процеса.

Концепт интегралности подразумијева децентрали -зацију, развој полицентричног и мултифункционалногграда, затим повезаност центра и периферије, пове за -ност и склад између природног и изграђеног, постојећег иновог, унутрашњег и спољашњег простора, вертикалне ихоризонталне регулације, техничких и технолошких сис -тема. Интегрални концепт подразумијева мреже у сао -бра ћајном смислу, као и интеракцију у погледуфо р ми рања значајних центара као мјеста преплитањавише разноврсних активности. Гордон Кален пише о умје -тности односа која има за циљ да све елементе који чинеокружење: зграде, дрвеће, природу, воду, саобраћај,рекла ме, преплете на начин који их чини драматичним[12].

Урбанистичка едукација у Црној Гори подразумијеваинтегрални концепт усмјерен ка комуникативном односукакав преферира покрет „Нови урбанизам“ [5].

Градски простор захтијева испуњење услова жи -вота који су сложени, а који су у усто вријеме и егзи стен -цијални. Разноврсни елементи просторног система уинтеракцији треба да развију ангажовани град прила -гођен својим корисницима. Успоставњањем равнотеже исклада између елемената цјелине омогућена јекомпактност града која је неопходна за одрживи развој[9].

Период модерне и начин промишљања урбаног про-стора тога времена проузроковао је суштинско одвајањеод самог значења појма урбанизам и разумијевање живо-тне средине без основних начела хуманости и узајам -ности. Као одговор на негативне рефлексије модерне,јавља се „Постмодерни урбанизам“ [4], који се базира напоновном осјећају за мјесто и разумијевање урбанизмана начин примјеренији потребама човјека.

Интегрални концепт има за циљ да раскине свакиоднос са фрагментарним урбанистичким концептима, ада се врати истинским и животно снажним вриједностимаграда, а то су његови корисници и њихове потребе.

4. ИНТЕРАКЦИЈА СА ДРУГИМ ФАКУЛТЕТИМАУрбанизам као сложена област захтијева комуни -

кативан однос на различитим нивоима. Потреба за поја -чаним интензитетом развоја и унапређења едукационогпроцеса на почетку друге деценије 21. вијека је све на -гла шенија. Глобалне перспективе обавезују на промиш -љено реаговање у свим сегментима дјеловања. Размјеназнања и искустава је од посебног значаја за креирање


052

продуктивне еддукационе атмосфере. Међуфакултетскаконекција има посебану улогу у кристалисању садржајанаставног процеса. Учење урбанизма у Црној Гори усмје -рено је ка комуникативном ангажовању различитих факу -лтета кроз заједничке активности. Семинари, радионице,предавања, размјена студената и размјена предавача садругим срединама. У том контексту стварају се условико м би новања образовних елемената који су позитивнипримјери других школа и који омогућавају преиспитивањесопствених опредјељења кроз упознавање других.Успоставњање односа који омогућава размјену знања,методолошких специфичности, оријентација и стано виш -та, стварају се услови за комплексније разумијевањепросторних и временских захтјева у глобалном контек сту.Осим тога, комуникативан однос омогућује унапре ђењеедукационе културе и дисциплине и доприноси креирањупожељног едукационог амбијента чији је примарнизадатак усмјеравање праваца одрживог развоја урбаногпростора и урбане културе високих вриједности.

5. ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕЊА УРБАНИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ МОДЕЛ ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНОСТИ

Модел учења урбанизма на Архитектонскомфакултету у Подгорици базира се на стратегијамаурбаног развоја које се конструишу на трансдисци пли -нараној платформи. Разумијевање урбанизма као транс -дис циплинарног поља теоријских дискурса и практичногдјеловања, у којем је мултидисциплинарна синергијскастратегија генератор урбаног развојног процеса, снажноартикулише истражива чке токове детерминисанеслојевитошћу и мултидимензионалношћу. Интеракцијаизмеђу различитих дисциплина, између различитихоблика знања и различитих актера ур- баног живота,императив је за продуктивно схватање урб- аногпростора као равни објективне реалности која је са- ма посеби мултидимензонална и комплексна. Синергијомразличитих дисциплина у истраживачком процесу стварасе објективна визија креирања урбаног амбијента.

Урбани амбијент као сцена гдје се интерпретирају сл-ожени животни процеси, као мјеста интеракција социјал-них, културних, политичких, интелектуалних, образовних,искуствених и других различитости, искључиво у синер ги -ји свих својих чинилаца може градити и развијати моделеза одрживи урбани систем.

У раду ћемо анализирати значај увођења трансдис -циплинарности у процес учења урбанизма, као и значајтрансдисциплинарности у урбанизму уопште, крозтеорију и праксу.

5.1. Трансдисциплинарност у едукацији

Едукационо трансдисциплинарно дјеловање има зациљ да избјегне фрагментацију знања у корист комуни -кативности [2]. Трансдициплинарност као стратегијаразвоја едукационог ангажовања, али не искључивозасно вана на теоријским принципима већ транс ди с -циплинарност као начин размишљања и дјеловања. Ра -зноврсна истраживања и искуства из других срединапоказују да се на већини универзитета, па чак и оних којису профилисани као факултети за трансдисциплинарнестудије, гдје је трансдисциплинарност, почев од називафакултета па до самог програма, који је озваничен каомодел учења у теорији, настава спроводи у дисципли -нарним оквирима [2]. Овим се потврђује комплексностпримјене ове методологије. Трансдисциплинарност каопојам појавила се 70-их година 20. вијека, да би добилана значају тек двије деценија касније, када се појављујудвије струје које третирају овај појам констатујући значајусмјеравања једнодимензионалне класичне мисли камултидимензионалности коју трансдисциплинарностприхвата [14]. Трансдисциплинарност се заснива насложености, слојевитости, компактности, комуни-кати -вности, али и специфичностима које укључују разли-читастановишта. Значај и актуелност самог појма указује напотребу ка новим, продуктивнијим моделима учења којипрате захтјеве глобалног времена и динамику друшт-вених промјена. Професионална едукација је од виталногзначаја за перспективу. Трансдисциплинарност подразу-ми јева промишњање методологије професионалнеедукације на вишем нивоу. На нашим просторима она серелативно скоро појавила и то углавном на нивоу дис -курса.

Значајно је констатовати три нивоа интеграције: му -лти-дисциплинарност – као најнижи ниво гдје се рјешењеза одређени проблем тражи у разним дисциплинама којенезависно дјелују. Други ниво је интердисциплинатносткоја подразумијева одређену сарадњу међу дисци -плинама. Трећи ниво подразумијева изградњу цје ло -купног система, без чврсте границе између дисциплина.То је уједно и највиши ниво интеграције [2]. Овим сепотвр ђује комплексност самог појма трансдисци пли нар -ности и продуктивност коју може да оствари овакво ме -тодо лошко и стратегијско опредјељење.

Постоји читав низ истраживања првих деценија 21.вијека, гдје се редовно спроводе конференције на ову те -му и траже модели који ће омогућити продуктивну им пле -мен тацију концепта трансдисциплинарности уме то долошку едукациону праксу на универзитетима. Циљје да се уједине раздвојена поља знања и да се генеришеповољан амбијент за професионално и интелектуалноедуковање.

Интердисциплинарност као суштинску црту има


053

Сл.1 Моћ СинергијеFig.1. Power Оf Synergy

идентификацију одређених ставова и питања који се немогу кроз дисциплинске методе и теорије објаснити, као иуспостављање дијагнозе сложених и системских пробле -ма у пракси. Посматрањем едукационог ангажовања уширем смислу, може се констатовати да продуктиван ра -звој опште урбане културе захтијева интеграцијуобразовања кроз приближавање природних и друштвенихнаука, али и укључивање оних нових које још нијесуучврстиле позицију у актуелном времену. То је, чини се, уисто вријеме и важан ослонац за одрживост у глобалномамбијенту.

5.2. Трансдисциплинарност у урбанистичкој пракси

Уређење простора постаје све сложенији процес уактуелном времену и све указује на потребу за систе -мским ангажовањем за одговоре на сложене урбанис -тичке захтјеве. Урбани систем је детерминисанко м пле ксним склопом параметара, утицаја и сила којеуправљају одређеним процесима. Све динамичнијитeхнички, технолошки, научни и друштвени развој зах -тијева истакнуту стратегију за унапређење система.

Читав низ области: екологија, право, економија,социологија, археологија, геодезија, грађевинарство, сао -браћајно инжењерство, географија, политикологија, пси -хологија, умјетност, инфраструктура, менаџмент, поезија,као и нове науке, учествују у обликовању урбаних про -цеса. За успјешан рад и регулисање просторних изазовау било ком пољу стручности потребно је знање, вјештинаи компетентност [18].

Осјетљивост урбанизма као широког поља дјеловањазахтијева синергију активности различитих области попринципу мрежног дјеловања. Трансдисциплинарност сеовдје јавља као процес повезивања логичких различитихактера за рјешење конкретних проблема.

У посљедњој деценији у европским градовима се свевише анализирају питања: ново урбано сиромаштво, сег-регација, центрификација, конкуренција између градова,град маркетинга, урбана култура, одрживи развој, јавни ипри ватни сектор, урбано здравље. Трансдисциплинарнаистраживања дају трајније одговоре на ова питања. Овдјепотенцирамо важност побољшања разумијевања урбаногздравља кроз све облике друштва.

У европском контексту „трансдисциплинарноистраживање“ је постало познат термин као модел истра -живања којим се покреће рјешавање проблема реалногсвијета [8]. Трансдисциплинарност је усмјерена одцентралног ка одрживом развоју и она подразумијевауравнотежени приступ дјеловања као неопходан за

разумијевање урбаног простора. Интервенције кроз урбанистичке планове и пројекте

подразумијевају повезивање научних сазнања, профе -сионалних знања и знања свих чинилаца друштва, једна -ко јавног и приватног сектора.

Одређена истраживања указују на типолошке методепланирања простора за одрживи развој са акцентом натрансдисциплинарно планирање. Оне укључују: теоријскуоријентацију, ресурсе, интердисциплинарну и трансдис -циплинарну оријентацију, стратешку оријентацију и про -сторни концепт [1].

Урбана експанзија и глобални процеси упућују назначај избора методолошких праваца анализе, истра -живања и конкретних интервенција у урбаном простору.Људске активности производе у градовима са једнестране богатство, а паралелно са тим, истраживањапоказују да сиромаштво и фрагментарност заузимајузначајну позицију у урбаном систему.

Избор методологије за проучавање и схватање градаи урбанизације и усмјеравање токова његовог развоја от-вара пут ка одрживом урбаном систему. Истраживањапотврђују да је улога трансдициплинарности у новомстољећу од суштинског значаја.

6. ЗАКЉУЧАК

Захтјеви новог стољећа обавезују на промишљенодјеловање у свим сегментима ангажовања. Едукациониамбијент, као основни покретач друштвених процеса, зах -тијева чврст и продуктиван методолошки оквир и кон- це -п туалну стратегију. Одрживост у глобалном временуомогућена је продуктивним дјеловањем и препознатљи-вошћу система. Одговор на сложене захтјеве временамогућ је удруженим активностима. То подразумијеваинтегралност свих структура друштва, свих поља дјело -вања и кроз све нивое.

Академска урбанистичка оријентација у Црној Гори себазира на интегралној програмској и урбанистичкој кон -цептуалној стратегији и интегралној методолошкој плат -форми. Синергија најразличитијих дисциплина,при ро дних и друштвених, као и теорије и праксе, науке иструке, отвара простор за сложене изазове и захтјевеурбаног простора у трећем миленијуму. У том контексту,трансдисциплинарна едукациона оријентација каонајвиши ниво интеграције, важан је облик промишљањаобразовања кроз све нивое.

Уједињени системи дјеловања у различитим сферамаистраживања, дијалог, интеркција, синергија различитихоблика знања, ослонци су уздизања на пут интензивногурбаног развоја далекосежних домета.


054

ЛИТЕРАТУРА

[1] Anhem, J. (2005) Theories, methods and strategiesfor sustainable landscape planning. In From land-scape research to landscape planning: aspect of in-tegation, education and application, ed.Tress, Bärbel,Gunther Tress,Gary Fry, and Paul Opdam, New York:Springer, pp. 119-131.

[2] Andalécio, A.,M.,L. (2009) Transdisciplinarity in theuniversity:discourse and practice, RECIIS – Elect. J.Commun. Inf. Innov. Health. Rio de Janeiro, v.3, n.3,pp.83-89.

[3] Elin, N.(2006) Integralni urbanizam, Routledge,NewYork.

[4] Elin, N.(2002) Postmoderni urbanizam, Orion, Beo-grad.

[5] Grant, J.(2006) Planning the Good Community: NewUrbanism in Theory and Practice, Routledge, UK.

[6] Grant,J.(2006) The ironies of new Urbanism, Cana-dian Journal of Urban Research, Report Geographic,1 CANA .

[7] Grubović, Lj.(2000), Communicative planning. Gapbetween theory and practice, Spatium, iss.6, pp.30-32.

[8] Hadorn, G.,H.,Bamer,G.,Pohl, C.(2010) Solving Pro-blems through Transdisciplinary Research, The Ox-ford Handbook of Interdisciplinarity. Oxford,UK, andNew York: Oxford University Press, pp. 625.

[9] Jenks, M.,Burton, E.,Williams, K. (1996) The Com-

pact City: A Sustainable Urban Form?, E & FN Spon,London.

[10] Jenks, M., Dempsey, N. (2005) Future Forms andDesign for Sustainable Cities, Architectural Press,pp.221-243.

[11] Joвановић, M.(2004) Урбанистички концептиразвоја градова: компаративна анализа,Индустрија, вол 32, исс.3, пп.37-71

[12] Кален, Г.(1990 ), Градски пејзаж, Грађевинскакњига, Београд.

[13] Katz, P. Scully, V. (1994). The New Urbanism: To-ward an Architecture of Community. New York:McGraw-Hill.

[14] Klein J., T.(2004) Prospects for transdisciplinarity. Futures, 36 , pp. 515–526.

[15] Le Corbusier, The Athens Charter, New York 1973.[16] Lindholm, G.(2008) Large-Scale Architecture, Ecolo-

gical Urban Planning or aDesignerly Research Po-licy, Landscape Urbanism, Alnarp, Sweden.

[17] Радовић, Р. (2004) Форма града, Основе ,теорија и пракса, Орион Арт, Београд, Stylos,Нови Сад, с.16.

[18] Salaj, A., T., etc. (2010) Knowledge, skills and com-petence in spatial planning, Urbani izziv, volume 21,no. 1.

[19] http://www.ceu-ectp.eu/index.asp?id=108,The NewCharter of Athens 2003: The European Council ofTown Planners' Vision for Cities in the 21st century.


055


056Михаило Лујак*

Невена Предојевић**

МОДЕЛ САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ - ДОГАЂАЈ КАО АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ

СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ У ЛАКТАШИМАРезиме

Архитектонски простор на почетку двадесет првог века више није могуће посматрати као геометријски распоред објекатавећ као практични, ментални и симболички однос између објеката у реалном простору. Променом схватања појма урбанитета,различите врсте комуникација, репрезентација и сервиса у оквиру једне урбане средине постају неупоредиво значајније одфизичке повезаности његових изграђених делова. Ниво урбанитета одређене средине, данас, зависи више од степенаинтегрисаности посматране средине у урбано друштво, него од класичних параметара као што је густина насељености.

Лакташи, мало место удаљено петнаест километара од великог градског центра Бање Луке, изградњом Спорске дворанеје постало значајан регионални центар у којем се одржавају кошаркашке утакмице Јадранске лиге, са највећим тимовима изрегиона бивше Југославије. Превазилажењем потреба локалног контекста, пројектни задатак је захтевао потребурепрезентације сложених и различитих друштвених процеса који се одвијају у оквиру полицентричне структуре великог урбаногсистема какав је Бања Лука или Република Српска. Савремена архитектонска концепција дворане у Лакташима постоји измеђудоминантне теме архитектонског простора спортског објекта и социо-културолошког простора, односно потребе зарегионалном репрезентацијом. Потребе социо-културолошког контекста нису схваћене као захтев за новом монументалношћу,већ искључиво као потреба за достојанственошћу, што је реализовано кроз отворен просторни концепт.

Основни архитектонски концепт објекта јесте посматрање спортске активности као догађаја или спектакла, са основнимциљем да се кроз отворен, активан и адаптибилан просторни систем објекта произведе суштински новитет – нова друштвенареалност. Тежиште просторног концепта постоји у блиској будућности, стога је стављено на производњу серије активнихпросторних потенцијала објекта-догађаја који ће током времена бити константно актуелизовани и ре-актуелизовани.

Кључне речи: отворен просторни концепт, спорт као спектакл, јединствени објекат архитектуре, догађај

A MODEL OF CONTEMPORARY CULTURE - EVENT AS AN ARCHITECTURAL

CONCEPT OF SPORTS HALL IN LAKTASISummary

Architectural space, at the beginning of the twentieth century, could not be considered as a geometrical disposal of objects, but as a practical, men-tal and symbolical relation between object in the real space. A change in comprehension of urban site concept has brought to a more portentous pointthe meaning of different types of communications, representations and services inside the same urban site. They have become far more important thenthe mere physical connections among the objects built on a site. A level of urbanization of a certain location, today, depends on how high the integrationinto urban society of the said location has undergone, and much lesser importance has been left to classical parameters such as density of population.

Laktasi, a small town, fifteen kilometres far from a big urban centre of Banja Luka, has become, by building The Sports Hall, the prominent regio-nal centre at which the basketball matches, as a part of Adriatic League, have been held. The greatest basketball teams from all the regions of formerYugoslavia compete in Laktasi, in its Sports Hall.

Overrunning the demands of a local context, the design assignment called for a presentation of complex and different social processes takingplace in polycentric structure of a big urban system such as Banja Luka or Republic Srpska. Contemporary architectural concept of Sports Hall in Lak-tasi is visible in interaction of dominant theme of sports hall architectural space and socio-cultural space, namely, in regional exemplification. The de-mands of socio-cultural context were not understood as a demand for new monumentality but purely as a demand towards dignity which was, indesigning the Hall, given as an open space concept.

The principal architectural concept of this architectural object is watching sport activities as if watching an event or a spectacle, main aim being toproduce, through open, active and adaptable space system of the architectural object, the true novelty – a new social reality. The aspiration of spaceconcept is to be found in the near future, so, the main aspiration, the main goal is to produce series of active space potentials of the architectural object-event which will be actualized again and again, through the future times.

Key words: open space concept, sport as a spectacle, singular architectural object, event

Стручни радUDK 725.8 (497.6 Laktaši)

*Асс. канд. др Михаило Лујак, д.и.а. Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Бул. Краља Александра 73/II, [email protected] +381 60 575 7890**Невена Предојевић, д.и.а. „Пројект АД“ Бања Лука, Веселина Маслеше 1 [email protected] 387565575123

самог града Арсић истиче да је реално очекивати даповратне релације имају веома значајне позитивнеутицаје[2] у погледу изградње нових путева илиреконструкције постојеће саобраћајне мреже, тако да семоже очекивати да ће у скором временском периоду битиотклоњен овај недостатак локације.

1.2 ЛОКАЦИЈА И ПРОСТОРНА ДИСПОЗИЦИЈАСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Имајући у виду да објекат какав је Спортска дворанаЛакташи има изузетан значај и утицај на средину у којојсе реализује, урбанистичко-просторна диспозицијаобјекта и пројектантско решење настали су на основумултидисциплинарних истраживања свих аспекатасавременог архитектонског дела: теоријског оквира,архитектонског концепта, урбанистичке диспозиције,композиционих поставки, обликовања волуметрије,визуелно-естетских карактеристика, дефинисањагабарита, материјала и осветљења, просторне сагле -дљивости и односа према просторном и временскомконтексту.

1.2.1. ЛОКАЦИЈА

Парцела Регулационим планом предвиђена заизградњу Спортске дворане налази се у средишњем делуспортско-рекреативног комплекса и заузима укупнуповршину од приближно 1,1 ha, односно 10.798 m2.Локација је постављена између отвореног спортскогигралишта за фудбал са источне стране, затим парцелепланом предвиђене за изградњу спортског хотела сајужне стране према реци Врбас, заштићеног појасаводоизворишта са западне стране и међуградскесаобраћајнице Бања Лука – Србац са северне стране.Парцела је постављена под углом од 60º у односу наприступну саобраћајницу Бања Лука – Србац, што јерезултовало њеним трапезоидним обликом. Величина иоблик локације омогућавају оптималну диспозицијупредвиђеног садржаја и адекватну оријентацију објекта,помоћних садржаја и паркинг површина.

Услед високе коте подземних вода предвиђено јеиздизање парцеле изнад постојеће коте терена. Имајућиу виду да се приступна саобраћајница Бања Лука – Србацналази на апсолутној коти 126,00 m, пројектом јепредвиђено да се ниво платоа око Спортске дворанеиздигне на коту 125,50 m, док је објекат, односно нивоприземља објекта са котом 0,00 одређен на апсолутнојкоти 126,50 m.

1.2.2. ПРОСТОРНА ДИСПОЗИЦИЈА

Просторна диспозиција Спортске дворане одређенаје на основу резултата анализе урбанистичких условалокације и просторних потреба објекта. Објекат јелоциран у средишњој зони парцеле, и повучен у дубинупарцеле, према јужној граници, са циљем ослобађањапростора за јавни манифестационо-приступни трг испредглавног улаза у објекат. Оријентација подужне оседворане, осе правца одигравања утакмице, постављенаје у оптималном правцу север – југ.


0571. ПРОСТОРНО- ПЛАНСКИ ОКВИР

И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЦИЈЕ

1.1 ДЕФИНИСАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И УТИЦАЈИСПОРТСКОГ КОМПЛЕКСА НА ГРАД ЛАКТАШЕ

Локација Спортске дворане Лакташи дефинисана јеРегулационим планом дела урбаног подручја Лакташа –спортско-рекреативног центра и комунално-сервиснезоне. Планом је предвиђено да се Дворана налази усклопу великог Спортско-рекреативног центра наслободној, равној и просторно неуређеној површининепосредно уз централну градску зону Лакташа. ЛокацијаСпортско-рекреативног центра, укупне површине 11,5 ha,оивичена је главном приступном саобраћајницом,међуградским путем Бања Лука – Србац, са севе -розападне стране, двема новопланираним саобраћа -јницама са западне и источне стране и реком Врбас сајужне стране локације.

Изабрана локација је објединила карактеристикелокација које се налазе у оквиру урбане зоне иприградских локација. Предности локације произашле изблизине урбане зоне су првенствено атрактивност, лакапешачка доступност и постојање адекватних инфра -структурних капацитета, док карактеристике приградскелокације предстваљају велика слободна површина, малистепен изграђености и недовољна уређеност. Известаннедостатак локације представља недовољно развијенасаобраћајна мрежа и мали капацитет приступнесаобраћајнице Бања Лука – Србац. Изградњом Спортскедворане и каснијом реализацијом спортско-рекреативногкомплекса према Регулационом плану у финалномпозитивном салду се може испоставити као мањезначајан аспект од позитивних ефеката које ће изградњаоваквог објекта иницирати, односно како професорАрхитектонског факултета у Београду архитекта ПетарАрсић истиче, да је изградњом оваквог објекта очекиванапозитивна реакција да „физички утицаји пратећихсистема могу да буду већи од утицаја самог комплекса иприпадајућих објеката, а у смислу трансформацијаподручја и урбаног ткива, као и дугорочних развојнихпроцеса“.[1]

Предности близине централне зоне Лакташа истамбене зоне, произлазе из чињенице да се изградњомСпортске дворане, а посебно уређењем целокупногспортског комплекса, може очекивати развој активнихинтеракција корисника и умрежавање између стамбенезоне и спортско-рекреативног центра. Такође, поред овихсоцијалних интеракција, очекиване су и значајнепозитивне трансформације на економско-комерцијалномплану, како ове зоне, тако и самог града Лакташа. Овепромене се односе на повећање економске вредностилокација у непосредној близини Спортске дворане, као иу погледу развоја комерцијалних и пословних делатностиу овој зони града.

Поред ових позитивних утицаја може се очекивати ида ће након изградње Спортске дворане доћи дорешавања недостатака локације који се односе на слаборазвијену мрежу приступних саобраћајница. Говорећи омеђуутицајима изградње једног овако значајног објекта и*Candidate for doctor degree, Mihailo Lujak, architect, assistant at Faculty of Architecture, University of Belgrade, Bul. Kralja Aleksandra 73/II, [email protected] +381 60 575 7890**Nevena Predojević, architect, „Projekt AD“ Banja Luka, Veselina Masleše 1, [email protected], +387565575123

У слободном делу парцеле између манифестационогтрга и приступне саобраћајнице, предвиђен је јавни пар ки нгпростор за гледаоце. На граници између трга и пар ки нгпростора постављени су обавезни јарболи де фи ни санистандардима FIBA:

- Застава домаћег клуба- Застава гостујућег клуба- Застава државе домаћина- Застава такмичења- Застава FIFA ФЕР ПЛЕЈ

1.2.3. ОРГАНИЗАЦИЈА И ДИСТРИБУЦИЈА ПАРКИНГ ЗОНА

У оквиру локације је спроведена диференцијацијапаркинг површина према групама корисника на следећепаркинг зоне:

● паркинг зона намењена гледаоцима спортских идругих манифестација у дворани

● паркинг зона намењена за возила специјалненамене – полицију, ватрогасце, хитну помоћ ихендике пирана лица

● паркинг зона за особље запослено у дворани● паркинг зона за спортисте, судије и званична лица● паркинг зона за комерцијалне сврхе● паркинг зона за медије и телевизијска репортажна

кола● паркинг зона за аутобусе● VIP паркинг зона

Највеће паркинг зоне намењене гледаоцима,лоциране су непосредно уз главну приступну сао -браћајницу, са северне стране испред главног улаза у


058

Слика 1 – Фрагмент бочне фасадеFig. No. 1 – The flank façade – a fragment

Слика 3 – Фрагмент улазне фасадеFig. No. 3 – The Principal façade – a fragment

Слика 2 – Фрагмент улазне фасадеFig. No. 2 – The Principal façade – a fragment

објекат и са бочне западне стране. Оваквим решењемомогућен је комфоран, најкраћи и најједноставнијиприступ паркиралишту. Паркинг простор је довољневеличине и адекватно осветљен тако да се можекористити за одржавање манифестација на отвореном,као што су разне спортске, рекреативне или друштвенеактивности. Остале мање наменске паркинг површинелоциране су у издвојеној приватној зони на источнојстрани парцеле, између објекта дворане и постојећегфудбалског игралишта.

На јужној страни објекта, према парцели предвиђенојза изградњу спортског хотела лоциран је технички објекатса обезбеђеним приступом за моторна возила. Техничкиобјекат је димензија основе 15.0 m х 12.0 m, са укупномповршином од 180.0 m2 и приземне спратности.

2. ТЕОРИЈСКО- КОНЦЕПТУАЛНА ПОСТАВКААРХИТЕКТОНСКОГ РЕШЕЊА СПОРТСКЕДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

2.1. РЕГИОНАЛНИ И ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ

Архитектонски простор на почетку двадесет првогвека више није могуће посматрати као геометријскираспоред објеката већ као практични, ментални исимболички однос између објеката у реалномпростору.[3] Променом схватања појма урбанитета,различите врсте комуникација, репрезентација и сервисау оквиру једне урбане средине постају неупоредивозначајније од физичке повезаности његових изграђенихделова. Ниво урбанитета одређене средине, данас,зависи више од степена интегрисаности посматранесредине у урбано друштво, него од класичнихпараметара као што је густина насељености.[4]

Суштинска последица урбанизације савременогдруштва на почетку двадесет првог века јесте променасхватања урбаног простора, који се више не можепосматрати као географски дефинисан и ограниченпростор. Процес урбанизације директно мења значење ифункцију граница, које из фактора који затвара простор ираздваја различитости, постају активна зона размене иповезивања раздвојених јединица. Почетак процесатрансформације граница и коришћења њенихсупротности представља урбани индикатор за почетакпроцеса трансформације руралне у урбану средину.

Равој, затим квалитет граница, као и њихов потенцијал заповезивање различитости суседних зона представљајуодлучујући критеријум за дефинисање степенаурбанизације друштва. Савремени процес урбанизацијене тежи унификацији различитих урбаних система, већуправо супротно, уважава и афирмише специфичностиурбаних средина.

Иако мало место поред Бање Луке у оваквомсавременом друштвеном контексту, изградњом Спортскедворане, Лакташи постају место које постоји у мрежирегионалних центара заједно са центрима какви суБеоград, Загреб и Љубљана. Умрежавањем са нај -значајнијим регионалним центрима преко регионалнекошаркашке лиге, Спортска дворана Лакташи добијадодатну функцију, можда значајнију и од спортске,репрезентацију урбане средине и савременог друштвеногконтекста Лакташа и Бање Луке, односно РепубликеСрпске.


059

Слика 4 – Ситуациони приказ Спортске дворане ЛакташиFig. No. 4 The Sports Hall Laktasi – The situation

Слика 5 – Детаљ улазне фасадеFig. No. 5 - The Principal façade – a detail

2.2. АРХИТЕКТОНСКО-ПРОСТОРНИ КОНЦЕПТСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Савремена архитектонска концепција дворане уЛакташима постоји између доминантне теме архи -тектонског простора спортског објекта и социо-култу -ролошког простора, односно потребе за регионалномрепрезентацијом. Потребе социо-културолошког ко -нтекста нису схваћене као захтев за новом мону -менталношћу, већ искључиво као потреба задо сто јанственошћу реализованом кроз отворенпросторни концепт. Основни архитектонски концептобјекта јесте посматрање спортске активности каодогађаја или спектакла, са основним циљем да се крозотворен, активан и адаптибилан просторни системобјекта произведе и репрезентује суштински новитет –нова друштвена реалност. Тежиште просторног концептапостоји у блиској будућности, стога је стављено напроизводњу серије активних просторних потенцијалаобјекта-догађаја који ће током времена бити константноактуелизовани и ре-актуелизовани.

2.3. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР

Теоријски оквир архитектонског концепта Спортскедворане Лакташи представљају теорија Јединственогобјекта архитектуре Жана Бодријара (Jean Baudrillard) итеорија Догађаја /Еvent Theory/.

Период модернизма и постмодернизма, када супројектовани „слични“ објекти који су настајали уоквирима правила периода карактерисао је већи деодвадесетог века. Почетак двадесет првог века, премаБодријару, карактеришу објекти који не настају у оквируодређеног уметничког система, већ јединствени објектиархитектуре[5] који настају у контексту константнихпромена или мутација урбаног простора.

Будућност архитектуре, како сматра Бодријар, нијеархитектонска, с тим што је у том случају потребно„одредити шта је архитектура и у ком правцу се креће,односно шта је култура и у ком правцу се креће“.[6]Порастом доминације перспективе, специфичан обликархитектуре и њене праксе ће бити виђен као про -изводња концепата чији ће утицај и значај изаћи издомена архитектуре и прећи у социо-културолошко поље.Ова нова активност теорије не захтева само нове идејеза објекте, већ откриће нових техника за промишљање ианализу облика репрезентације. Догађај /Еvent/ постојиизмеђу специфичне културне праксе и специфичног

културног контекста у реалном времену. Дуалитетдогађаја изражен је у потреби да се налази између дваоблика реалности: између онога што је било и онога штоће доћи. Догађај је веома лабилан, али и адаптибиланотворен систем чија суштина јесте производња новитета.Догађај је јединствен и аутономан, али у његовојпозадини постоји читава мрежа утицаја, намера,позајмљивања и размена који су саставни део просторногконцепта дворане.

2.4. ОПРОСТОРАВАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПРОЦЕСА

Период модернизма и постмодернизма, када супројектовани „слични“ објекти који су настајали у ок -вирима правила периода карактерисао је већи деодвадесетог века. Почетак двадесет првог века, премаБодријару, карактеришу објекти који не настају у оквируодређеног уметничког система, већ јединствени објектиархитектуре који настају у контексту константних променаили мутација урбаног простора.

Концепт Спортске дворане Лакташи заснива се наконстантном процесу трансформације шире урбанесредине, и који истовремено врши, прима и репрезентујеутицаје промена свог урбаног контекста.

Концепт промене или мутације простора дворане играда Лакташа не означава констатацију промена илисавремену потребу за константним променама, већ сеодноси на концепт промена које означавају постајање,као промена која тежи неком циљу као резултатуодређене свесне намере. Интерпретација и репре -зентација постајања је далеко комплекснији и дубљипроцес од питања промена. На овај начин не имплицирасе постојање стратегије, као што концепт Спортскедворане Лакташи није резултат друштвене стратегије, јерстратегија, у овом случају, не постоји, већ постоји скуппојединачних догађаја који несвесно одражавају илирефлектују стварност.

Спортска дворана Лакташи тежи да постане једи -нствени објекат архитектуре.

3. ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНАОРГАНИЗАЦИЈА ОБЈЕКТА СПОРТСКЕДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

3.1.1. ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНА СХЕМА И ОПШТА ОРГАНИЗАЦИЈА САДРЖАЈА

Према обликовном, функционалном и конструктивномрешењу Спортска дворана Лакташи представља једи -нствени архитектонски објекат у региону.

Просторно-функционална схема Спортске дворанеЛакташи пројектована је у складу са прописима Светскекошаркашке организације за овакву врсту објеката, FIBA– Безбедносни стандарди у спортским дворанама (FIBA –Safety standards in halls). Капацитет дворане од 3.200места за гледаоце, дефинисан је на основу условапредвиђеног ранга такмичења, регионалне кошаркашкелиге - Јадранске лиге, према којима минималнидозвољени капацитет дворане износи 3.000 седећихместа.


060

Слика 6 – Основа приземља Fig. No. 6 – Ground floor base

Објекат је у функционалном погледу подељен на двепросторно јасно дефинисане целине:

1. простор спортског игралишта2. клупске просторије

Додатна диференцијација зона у оквиру објектаспроведена је на основу врсте корисника на:

1. део намењен гледаоцима2. део намењен спортистима и актерима осталих

манифестација 3. део намењен управи и администрацији клуба

3.1.2. ОСТВАРЕНЕ ПОВРШИНЕ ОБЈЕКТАСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Основни габарит Спортске дворане Лакташи одређенје у складу са урбанистичко-техничким условима локацијеи просторно-програмским потребама објекта. Основнедимензије објекта износе 94.00 m х 54.50 m, односноукупне стварне површине објекта по етажама износе:

Нето П Бруто П

Основа приземља 4.300 4.570Основа спрата 2.115 2.230Основа техничке етаже 470 525

Због великих спратних висина објекат, у складу сапрописима, није обрачунат само према стварним, већ ипрема редукованим површинама, које износе:


Основа приземља 4.950 5.320Основа спрата 2.690 2.815Основа техничке етаже 485 550

Укупна површина објекта Спортске дворане Лакташиизноси:


Стварна површина 6.880 7.325Редукована површина 8.125 8.680

3.2. ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА УЛАЗА У ОБЈЕКАТ

Функционалну специфичност организационе схемеобјекта представља решење приступа гледалаца. Уместоуобичајеног концепта унутрашње организационе схеме саприступом гледалаца са све четири стране објекта, збогуслова локације, квалитетније функционалне орга -низације, боље прегледности и архитектонске ко -нцепције, објекат је решен са једном доминантномприступном страном. Предности овакве просторнеконцепције су вишеструке и то у функционалном,економском и архитектонско-обликовном погледу.Функционалне предности оваквог решења представљајумогућност једноставног издвајања приватног дела објектаод дела намењеног гледаоцима, квалитетнија контроладворане, боља прегледност објекта и могућностквалитетније организације манифестација као што суконцерти и сл. које имају измештено тежиште догађањаиз средишта дворане. Економска предност оваквогрешења јесте организација објекта на приземној етажи,без издизања дворане и улаза на прву етажу, штозначајно повећава инвестиционе трошкове. У архи -тектонско-обликовном погледу, постојање доминантнеулазне фасаде објекат спортске дворане значењскипреводи у објекат културе или друге јавне намене. Наоснову овакве просторне организације објекта сахијерархијским односом фасада спроведена је следећадистибуција улаза:

- главни улази за гледаоце - северна страна објекта - комерцијални улаз - западна страна објекта - улаз за медије - источна страна објекта - улаз за запослене и VIP улаз - источна страна објекта- улаз за моторна возила


061

Слика 7 – Фронтални изглед Спортске дворане Лакташи Fig. No. 7 – The view of The Sports Hall Laktasi – The Principal façade

Пројектом је предвиђено да сви гледаоци објектуприступају кроз улазе постављене на главној севернојстрани објекта, осим улаза за медије који је издвојен илоциран на источној страни објекта. Улазна зонауоквирена је са обе стране зидним масама снажнихкорпуса. У оквиру ових триангулисаних корпуса лоциранису билетарнице на приземној етажи, унутрашњевертикалне комуникације и оставе за разне реквизите нанивоу прве етаже.

Улаз за медије из разлога приватности спортиста иактера других манифестација није предвиђен у клупскомделу објекта, већ у оквиру корпуса главне дворане. Какоби клупски део објекта могао да функционише независноод дела главне дворане, издвојени су посебни улази закомерцијалне кориснике, запослене у дворани и VIPкориснике. Улаз за комерцијалне кориснике, који користемалу дворану у рекреативне сврхе, лоциран је назападној страни објекта непосредно уз комерцијалнипаркинг, док су улаз за запослене и VIP улаз лоцирани уприватној зони на источној страни објекта уз паркингпросторе намењене запосленим и VIP корисницима. Утренуцима одржавања спортских догађаја комерцијалниулаз није намењен за гледаоце, већ за хендикепираналица, службу хитне помоћи и остале потребне специјалнеслужбе.

Пражњење дворане је предвиђено на основу посебнеанализе и прописаних стандарда за овакву врстуобјеката. Сви наведени улази у објекат се користе каоизлази у случају евакуације, као и посебно пројектованиевакуациони излази који су лоцирани на западној иисточној страни објекта.

3.3. ПРОГРАМСКО-ФУНКЦИОНАЛНАОРГАНИЗАЦИЈА ДЕЛА СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ

Централни простор објекта је мултифункционалнадворана са гледалиштем капацитета 3.200 седећихместа. Од овог броја, 2.860 су фиксна места постављенана бетонским трибинама, док је осталих 340 местаобезбеђено монтажним – телескопским трибинамапостављеним на самом терену.

У оквиру овог дела објекта предвиђени су следећипрограмски садржаји:

● главни улаз за гледаоце са ветробраном● улазни хол ● билетарнице х 2

● трибине за гледаоце х 4● спорстко игралиште● просторије за реквизите х 2● помоћне просторије х 2● подтрибински простор● комерцијални простор – места за освежење са

сендвич-шанком● санитарне просторије (мушке и женске) х 2● отворени балкон за прославе на нивоу галерије

3.3.1. СПОРТСКА ДВОРАНА – АРЕНА

Вишенаменско спортско игралиште је предвиђено заодржавање, кошаркашких, тениских, рукометних иодбојкашких спортских догађаја. Димензионисањеигралишта спроведено је на основу спортских стандардаFIBA i IHF, према којима је игралиште следећихдимензија:

- за одржавање кошаркашких утакмица 15.0 х 28.0 m- за одржавање рукометних утакмица 20.0 х 40.0 m

У циљу рационалнијег искоришћења простора,предвиђено је да се у тренуцима одржавања коша -ркашких утакмица у оквиру слободног простораигралишта, насталог услед значајне разлике увеличинама рукометних и кошаркашких игралишта,поставе телескопске трибине за гледаоце са северне ијужне стране објекта. Око самог терена предвиђен јепростор за остале актере спортских догађаја, судије,делагате такмичења, тренере и резервне играче имедије. Такође, у зони партера предвиђен је безбедан икомфоран простор за гледаоце са инвалидитетом салаким приступом спољном улазу и добрим погледом наигралиште.

Спортско игралиште се у тренуцима одржавањамузичких догађаја или других политичких или друштвенихманифестација може користити као простор за гледаоце.Приликом одржавања оваквих догађаја пројектом јепредвиђено постављање концертне бине са јужне стране,уз део клупских просторија, док би се слободан деоигралишта користио као партерни ниво намењенпублици. За потребе хитне помоћи и техничких возила запостављање музичке сцене обезбеђен је улаз за моторнавозила на северној страни објекта са могућношћу силаскана ниво спортског игралишта.

3.3.2. ОРГАНИЗАЦИЈА ТРИБИНА ЗА ГЛЕДАОЦЕ

Улази за гледаоце, лоцирани на северној страниобјекта, димензионисани су према капацитету дворане ивремену потребном за евакуацију. Након проласка крозулазну контролу и заштитни ветробран, гледаоциприступају у централни лоби из којег се вршидистрибуција гледалаца на одговарајуће трибине. Са обестране игралишта предвиђен је хоризонтални кому -никациони прстен/коридор којим гледаоци долазе доодговарајућих трибина. Коридор је подном дениве -лацијом од 0.5 m и безбедносном оградом одвојен одпростора спортског игралишта, чиме је уједно спроведенобезбедносно одвајање гледалаца од спортиста.

Трибине за гледаоце су подељене на четири сектора,три главне трибине: источна, западна и јужна, којеприпадају нивоу партера и северна трибина која је


062

Слика 8 – Основа спратаFig. No. 8 – The first floor base

лоцирана на галерији, односно на нивоу прве етаже накоти +4.00 m. Коначно, приступ гледалаца седиштима сеодвија следећом путањом: од главног улаза, прекоулазног хола, до излаза на трибине, затим прекохоризонталног комуникационог прстена и вертикалнихкоридира - трибинских степеништа, до самих седишта.Приступ трибинском простору на галерији одвија се одцентралног улазног хола преко вертикалних комуни -кација, лоцираних на источној и западној страни хола, дотрибине са седиштима. Трибине су тако организоване даомогућавају коришћење пуног капацитета дворане утренуцима музичких и других спектакла.

На нивоу галерије, непосредно иза трибинскогпростора, налази се отворена галерија-балкон пре -двиђена за окупљање играча и обраћање навијачима наманифестационом тргу у тренуцима клупских прослава.Седишта за гледаоце у свим трибинским секторима су заседење, са наслоном висине 40.0 cm, и фиксирана су заподлогу.

У оквиру источне трибине предвиђен је посебанпростор за медије, са обезбеђеним посебним улазом иприступном комуникацијом. Део трибине намењенмедијима је директно повезан преко хоризонталногкоридора са салом за конференције, чиме је омогућенефикасан и једноставан долазак новинара из просторадворане на конференцију за штампу након утакмице.

Трибина за VIP гледаоце, издигнута изнад нивоатрибина гледалаца и одвојена оградом, лоцирана је управцу централне линије терена на врху источнетрибине. Приступ VIP гледалаца трибини обезбеђен јепосебним, издвојеним коридором који директно повезујеову трибину са VIP зоном на нивоу прве етаже у оквируклупског дела објекта.

Сигурносни концепт је примаран на савременимспортским игралиштима, тако да је у оквиру пројектапосвећена велика пажња безбедности свих актераспортских манифестација, како спортиста тако игледалаца.

Предвиђене мере заштите од уласка навијача наигралиште не представљају препреку за навијаче услучају опасности или евакуације.

3.3.3. ОРГАНИЗАЦИЈА ПОДТРИБИНСКОГПРОСТОРА

У подтрибинском простору, на источној и западнојстрани објекта, предвиђени су следећи садржаји:

● оставе за спортске и остале реквизите● места за освежење са сендвич-шанком ● санитарне просторије

Приступ подрибинском простору је омогућен хори -зонталним коридорима димензионисаним у складу сакапацитетом објекта и безбедносним захтевима.Подтрибински простор на источној и западној страни је,из разлог лакшег коришћења и оријентације кори -сника/гледалаца, организован симетрично: у средишњемделу су лоцирани санитарни простори – мушки и женски,сендвич-барови су лоцирани на јужној страни, док суоставе за спортске реквизите, са обезбеђеним приступоммоторним возилима, лоциране на северној страниподрибинског простора. Димензионисање санитарнихпросторија извршено је према капацитету и премаважећим стандардима за овакву врсту објеката. Сендвич-барови су тако постављени да не ометају кретањегледалаца кроз подтрибински простор.

3.4. ОРГАНИЗАЦИЈА САДРЖАЈА НАМЕЊЕНИХАКТЕРИМА СПОРТСКИХ ДОГАЂАЈА

3.4.1. Тимске свлачионице за спортисте

Tимске свлачионице су лоциране у приземљу исподјужне трибине, у делу клупских просторија, у оквируприватне, заштићене зоне са директним приступом изспољног простора и из које је омогућен безбедан излазспортиста на игралиште. Излаз на спортски теренпостављен је у углу игралишта, што је према ста -ндардима FIBA један од најидеалнијих положаја. Приступгледалаца и медија у зону намењену спортистима нијеомогућен. Предвиђене су четири свлачионице заспортисте, чиме је обезбеђена могућност одржавањанеутралних утакмица и турнира са четири тима.Свлачионице првог тима и гостујућег тима су лоциранеиспод јужне трибине, док су две свлачионице, намењенемлађим категоријама и за комерцијалну употребу,лоциране уз комерцијални улаз, на западној страниобјекта. Свлачионица првог тима и гостујућег тима суисте величине и са истом опремом и комфором, док сусвлачионице намењене тимовима нижег узраста и закомерцијалну употребу нижег ранга опреме. У саставуглавних свлачионица предвиђени су следећи садржаји:

● простор свлачионице капацитета 15 играча


Слика 9 – Бочни изглед Спортске дворане ЛакташиFig. No. 9 - The view of The Sports Hall Laktasi – The flank façade

063


064● ТВ-сет за тактичку припрему утакмице● простор за масажу● простор за туширање● санитарни простор

Приступ тимским свлачионицама, дворани за тре -нинге и излазак на терен решени су одвојеним (прљавими чистим) коридором. Свлачионице имају посебанкоридор за излазак на терен тако да се тимови спајајунепосредно пред тунелом, односно пред излазак наигралиште. Излаз на игралиште је заштићен одгледалаца помоћу демонтажног „телескоп“ тунела.Сусрет играча и тренера оба тима и службених лицаутакмице са медијима обезбеђен је директномхоризонталним коридиром који повезује просторесвлачионица са салом за конференције.

3.4.2. ПРОСТОР ЗА СЛУЖБЕНА ЛИЦА СПОРТСКОГДОГАЂАЈА

Одржавање спортских утакмица високог такмичарскогранга захтева дефинисање посебних просторија заслужбена лица спортског догађаја. Због економичности испецифичности коришћења ових просторија у погледумалог степена заузетости извршено је суперпонирањекомпатибилних функција у оквиру две посебне про -сторије. Једна просторија предвиђена је за клупскуамбуланту, док је друга просторија намењена тренеримаангажованим у клубу и службеним лицима спортскогдогађаја. Канцеларија тренера се у тренуцима одр -жавања утакмица уступа на коришћење службенимлицима, односно судијама и делегату утакмице.Просторије су међусобно повезане за случај потребапроширења капацитета клупске амбуланте.

Основне карактеристике ове групе просторија суследеће:

● Лоциране су непосредно уз тимске свлачионице● Имају заштићен и директан излаз на игралиште● Неприступачне су за гледаоце и медије● У саставу ових канцеларија предвиђени су

санитарни простор и простор за туширање.

3.4.3. ПОМОЋНА СПОРТСКА САЛА ЗА ТРЕНИНГЕ ИКОМЕРЦИЈАЛНУ УПОТРЕБУ

Дворана за тренинге, димензија стандардногкошаркашког игралишта, предвиђена је првенствено затренинге и загревање играча првог тима и гостујућег тимапред почетак утакмице. Такође, дворана је намењена затренинге млађих категорија клуба, као и за комерцијалнуупотребу као сала за изнајмљивање рекреативним кори -сницима. На основу овакве намене одређен је оптималанположај сале између свлачионца првог тима и свла -чионица за комерцијалну употребу.

Предвиђено је да се сала може користити независноод рада осталих делова објекта, тако да осим посебногулаза има и засебну контролну и информациону службулоцирану у улазном холу.

3.5. ПРОСТОРИЈЕ УПРАВЕ КЛУБАПросторије управе клуба издвојене су у посебан

двоетажни део објекта, лоциран на јужној странидворане. У приватној, изолованој зони парцеле, између

објекта Спортске дворане и постојеће трибинефудбалског стадиона предвиђена је паркинг зона зазапослене у клубу. Непосредно уз паркинг за запосленепостављен је улаз у управни део. Просторије управеклуба налазе се делом на приземној етажи и делом напрвом спрату на коти +4.00 m. Просторна дистрибуцијапрограмског садржаја управног дела објекта спроведенаје у складу са функционаним потребама и потребнимрелацијама са главним делом објекта.

Програмски садржај управног дела објекта јеследећи:

Основа приземља:● улазни хол са контролним и информационим

пултом● вишенаменска сала – прес центар, музеј клуба,

свечана сала● санитарне просторије● вертикална комуникација

Основа прве етаже:● канцеларија председника клуба ● канцеларија техничког директора клуба ● канцеларија секретарице председника клуба ● VIP свечана сала, сала за састанке● канцеларија секретара клуба● канцеларија маркетинг службе● канцеларија шефа финансијске службе ● санитарне просторије● кафе бар● вертикална комуникација

На приземној етажи управног дела објекта налази сеулазни хол са контролном и информационом службом ивишенаменска сала. Из разлога економичностикоришћења простора предвиђено је више компатибилнихначина коришћена једног истог простора, тако да је салапредвиђена за следеће намене:

● прес центар непосредно пред почетак и након завршетка утакмице

вишенаменска сала има функцију медија-центранамењеног одржавању конференција за штампу. Положајсале је одређен тако да омогућава најкраћи инајједноставнији приступ како новинара из зоне медија наисточној трибини, тако и приступ спортиста и другихактера спортског догађаја из дела са тимским свла -чионицама.

● трофејна сала и музеј клубасала је предвиђена као место излагања освојених

трофеја свих категорија клуба и као месторепрезентације значајних догађаја, дресова спортиста,сувенира и других значајних и за историју клуба важнихекспоната.

● свечана сала - сала за састанке предвиђено је да се сала, која има капацитет од 140

седећих места, користи за одржавање већих састанакакао што су седнице Управног одбора или разне клупскеманифестације.

На првом спрату се налазе све канцеларије управеклуба неопходне за квалитетно пословање клуба. Изнадпростора вишенаменске сале, предвиђена је VIP зона иканцеларије председника и техничког директора клуба са

пратећом секретарском службом. У оквиру ове зоненалази се репрезентативни хол који је преко хори -зонталног коридора директно повезан са VIP трибином наисточној страни спортске дворане. На запаној страни,изнад улаза за комерцијалне кориснике налазе секанцеларије финансијске и маркетинг службе клуба, имања сала за састанке.

Преко великих застакљених површина репре -зентативног хола омогућена је визуелна веза зоне управеса простором главне спортске дворане, чиме је знатноповећана атрактивност репрезентативног хола VIP зоне,односно управне зоне клуба.

4. АРХИТЕКТОНСКО ОБЛИКОВАЊЕСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Архитектонско обликовање Спортске дворанеЛакташи настало је као резултат постављеног циља дасе концепт догађаја представи као отворен, динамичан исвима доступан систем. Отворени просторни концептдворане истовремено најадекватније исказује друштвенепотребе за репрезентацијом и укључивањем у савременепроцесе регионалних интеграција.

Новитет у обликовном смислу представља напу -штање класичног затвореног корпуса објекта и поста -вљање савременог отвореног просторног концепта.

Уобичајено решење обликовања великих аудито -ријума, било спортских или културних, како истиче Арсић,прати „неприкосновени“ амерички став, да местаспектакла, спортских или уметничких, морају битизатворена у мрачне „бункере“ у којима се производипредстава, конзумира спектакл и искључиво остварујепрофит“. [7]

Насупрот оваквог крутог концепта класичне спортскедворане постављен је отворени просторни концептСпортске дворане Лакташи.

Велика стаклена опна одражава поставку отвореногпросторног концепта објекта, преко које су спољни иунутрашњи простор повезани у јединствену целину.Унутрашњи простор дворане није тајна, није нешто штотреба сакривати, то је леп динамичан догађај који сеодвија у атрактивном простору и који тежи да буде виђен.Објекат Спортске дворане Лакташи, и поред неопходногвеликог волумена, исказује лакоћу, прозрачност иелеганцију. У тренуцима одвијања спортских или другихдогађања, са пуним трибинама и великим степеномосветљења, објекат се транформише у изузетан визу -елни спектакл, што додатно утиче на повећање укупнеатрактивности објекта и у блиској будућности, целогспортско-рекреативног комплекса.

Објекат је осно симетричан, што је са једне странерезултат потреба спортског догађаја, док је са другестране у складу са концептом достојанствености идруштвене репрезентације.

5. КОНЦЕПТ КОНСТРУКТИВНОГ РЕШЕЊАСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

5.1. КОНСТРУКТИВНО РЕШЕЊЕ СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Конструктивно решење објекта, поред функционално-организационе схеме и архитектонско-обликовног

концепта, представља трећу значајну специфичностобјекта Спортске дворане Лакташи.

Примарни констуктивни склоп чине четири армирано-бетонска језгра и дрвене конструктивне решетке нараспону од 50.0 и 32.0 m. Основни носећи елементи, уовом случају армирано-бетонска језгра, нису постављенина уобичајеним местима иза трибина за гледаоце, већ наугловима трибина, чиме је, за овај капацитет објекта,укупни распон у оба правца смањен за прибилижно 20.0-25.0 m. Остварени распони од 50.0 m и 32.0 m суминимални могући распони за вишенаменску спортскудворану и незнатно су већи од основних димензијаигралишта које износи 44.0 m х 26.0 m. Применом оваквогконцепта конструктивног решења, конструктивни распонису сведени на апсолутни минимум, што је омогућило,уместо армирано-бетонске или челичне, примену дрвене-ламелиране конструкције. На овај начин остварене сузначајне инвестиционе предности, како у погледусмањења финансијских улагања у процесу изградњеобјекта, тако и у процесу одржавања објекта токомпериода експлоатације.

Кровна констукција је постављена на висини од 14.0m од коте паркета игралишта, што је дефинисанопрописима FIBA за овакву врсту објеката.

Специфичност објекта јесте чињеница да примењениламелирани носач на распону од 50.0 m представљанајвећи реализовани распон дрвеног конструктивногелемента у региону.

5.2. КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМ КАООБЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТ УНУТРАШЊЕГПРОСТОРА ДВОРАНЕ

Решење конструктивног склопа представља неде -љиву целину са архитектуром објекта, где концептомунутрашњег архитектонског решења, конструкција објектапостаје главни обликовни и естетски елемент ентеријерадворане. Кровну конструкцију формирају, осим већнаведених примарних решеткастих носача, пуни носачиод ламелираног дрвета, лучног облика на распону од32.0 m. Потконструкцију кровног покривача чине такођеелементи од ламелираног дрвета на распону од 3.0 m и4.0 m. Кровни покривач је кровни панел од трапезноглима дебљине 12.0 cm. Елегантна, унутар објектавидљива конструкција крова, формира складан ритам савертикалама стубова на фасадама објекта.

Темељење објекта је пројектовано на темељнимтракама и темељним стопама, међусобно повезанимтемељним гредама.

6. МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА СПОРТСКЕДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Материјализација објекта одражава основниархитектонски концепт објекта, отворени просторниконцепт.

6.1. МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА ФАСАДНИХПОВРШИНА

Највећи део фасаде објекта чини стаклена полу -структурална фасада постављена на елоксиранојчеличној потконструкцији. Фасадна платна су одтермоизолационог стакла 6+16+6 mm, спољног каљеног


065

стакла „ПАРСОЛ“ сиве боје, док је унутрашње стаклоламинирано 4.1.4. ниско-емисионо са коефицијентомпроводљивости к=1,5. Преко великих стакленихповршина на источној и западној страни објектапостављена је заштита од сунца у виду челичне мреже уалуминијумском оквиру.

Зидне фасадне површине и два унутрашња арми -рано-бетонска језгра обложени су фасадном керамикомцрне боје, постављеном на металној потконструкцији.Кров и кровне надстрешнице обложени су алукобондом усивој боји.

6.2. МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА УНУТРАШЊЕГПРОСТОРА ОБЈЕКТА

Унутрашњи преградни зидови су од опекарскихблокова дебљине 15.0 cm и 20.0 cm са хоризонталним ивертикалним армирано-бетонским серклажима заукрућење. Сви унутрашњи зидови су малтерисани ибојени дисперзивном бојом. У санитарним просторијама,свлачионицама и просторијама за масажу зидови суобложени зидним керамичким плочицама.

Избор врсте подне облоге извршен је у зависности однамене просторија, тако да је обрада подова у објектуразличита. Завршна обрада подова улазног хола,степеништа, ходника, као и клупских просторија уприземљу је противклизна гранитна керамика. У клупскимпросторијама и канцеларијама на првом спрату каозавршна подна облога постављен је паркет А-класе. Усанитарним просторијама, тимским и комерцијалнимсвлачионицама, амбуланти и просторијама за масажу, зазавршну подну облогу предвиђене су стандарднекерамичке плочице. Подна облога спортског игралишта имале сале за тренинге је јасенов паркет постављен надрвеној потконструкцији на гуменим подметачима, усвему према прописаним стандардима FIBA. Трибине суармирано-бетонске, завршно бојене бојом за бетон. Свиплафони су у завршној обради бојени дисперзивномбојом. У случају спуштених плафона предвиђен јеспуштени плафон од плоча на потконструкцији.

7. ИНСТАЛАЦИОНИ СИСТЕМИ И ОПРЕМАСПОРТСКЕ ДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Укупан квалитет и доживљај овако значајног испецифичног објекта, који је предвиђен да се користи заразличите врсте спортских и друштвених догађаја савеликим бројем посетилаца, у великој је зависности одупотребљених инсталационих система.

У објекту су од основних инсталационих система иопреме постављени следећи системи:

● водовод и канализација● електроенергетика● телекомуникације● термотехника● вентилациони системи● контрола озвучења● клима техника● противпожарни систем● безбедносни систем

8. ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗГРАДЊА СПОРТСКЕДВОРАНЕ ЛАКТАШИ

Идејни и главни пројекат Спортске дворане Лакташирађени су током 2007. и 2008. године у оквиру архи -тектонског бироа „Пројект АД“ Бања Лука.

Аутор идејног решења и главни одговорни пројектантје архитект Михаило Лујак. Учесници у изради пројекта су:

1. архитектура – архитекти Михаило Лујак, СањаЂурић и Стојан Вујатовић и грађевински техничарЈадранка Ћетковић; 3D компјутерска визуе -лизација – архитект Александар Кушић.

2. конструкција – грађевински инжењери Алек -сандар Бјелајац, Бојан Бјелајац и Стојан Милу -новић и грађевински техничари Иван Ве лицки иМирко Вејиновић.

3. хидротехника – грађевински инжењер ДраганЧворо

4. термотехничке инсталације – машински инже -њери Свјетлана Ћејић и Зоран Јанковић.

5. електроинсталације – инжењер електротехникеИгор Шкипина.

Реализација објекта, поверена грађевинскомпредузећу „Нискоградња д.о.о.“ из Лакташа, трајала је упериоду 2008 – 2010. године. Објекат су 6.10.2010. годинесвечано отворили председник Републике СрпскеМилорад Додик и начелник општине Лакташи МилованТополовић. Церемонији свечаног отварања прису -ствовали су многи прослављени кошаркаши и коша -ркашки стручњаци и функционери из Србије, Хрватске,Словеније и Црне Горе. Дворана је свечано отворенапријатељском кошаркашком утакмицом, одржаном предпрепуним трибинама, између домаћег тима Игокеа изЛакташа и петоструког шампиона Европе Панатенаикосиз Атине.

Са великим поштовањем захваљујем пројектантскомтиму на изузетној сарадњи и успешно завршеном веомазахтевном и сложеном пројекту Спортске дворанеЛакташи.

Посебну захвалност дугујем директору архите -ктонског бироа „Пројект АД“ Мирославу Вујатовићу, наповерењу и изузетној подршци исказаној током израдепројектне документације као и током реализације објекта.

Литература

[1] [2] [7] Арсић, П. (2009). Планирање, пројектовање,изградња и коришћење спортско-рекреативнихкомплекса, Савремено градитељство, бр. 2.2009. стр. 30 – 45.

[3] Lefebvre, H. (1974). The producion of space. Tran-slated by Donald Nicholson-Smith. Oxford: Bla-ckwell Publishing Ltd, 1991.

[4] Diener, R. etal. (2006) ЕТН Studio Basel Contem-porary City Institute. Switzerland: An Urban Portrait,Translated by Steven Lindberg. Basel: Birkhäuser.

[5] [6] Baudrillard, J. i Nouvel, J. (2000). The Singular Ob-jects of Architecture, Minneapolis: University of Min-nesota Press.


066


067

Слика 10 – Унутрашњи простор Спортске дворане ЛакташиFig. No. 10 - The Sports Hall Laktasi – The interior

Слика 11 – 6.10.2010. Свечано отварање – Прва утакмица Игокеа /Лакташи/ - Панатенаикос /Атина/Fig. No. 11 – Inauguration – the first match Igokea /Laktasi/ - Panatenaikos /Аtens/


068Ahmet Imamović*

Nesib Rešidbegović**

* prof. dr. sc. Ahmet Imamović, dipl. inž. građ., Institut GIT Tuzla, Kojšino 29, e-mail: [email protected]** mr. sc. Nesib Rešidbegović, dipl. inž. građ, Institut GIT Tuzla, Kojšino 29, e-mail: [email protected]

ISPITIVANJE PROBNIMOPTEREĆENJEM KROVNIH

REŠETKASTIH NOSAČAIZVEDENIH OD LAMELIRANOG

DRVETA NA OBJEKTU SPORTSKEDVORANE U LAKTAŠIMA

Rezime:U prigradskom naselju opštine Laktaši, u periodu 2006-2009. godine, izgrađena je sportska dvorana sa lameliranim krovnimrešetkastim nosačima raspona 50,0 i 30,5 m. U skladu sa važećim tehničkim propisima, konstrukcije ovakvog tipa, čiji je ra-spon veći od 30 metara, potrebno je ispitati probnim opterećenjem radi provjere nosivosti i sigurnosti na projektirano korisnoopterećenje i radi kontrole ponašanja konstrukcije pod korisnim opterećenjem. U ovom radu prezentirana je metodologijaispitivanja probnim opterećenjem u skladu sa važećim standardima i pravilnicima, prikazani su rezultati mjerenja deforma-cija i utvrđivanja naponskog stanja, te data usporedba numeričkih i eksperimentalnih rezultata.Ključne riječi:lamelirani rešetkasti nosači, probno opterećenje, deformacije, naponsko stanje.

PROOF LOAD TESTING OF ROOFTRUSSES MANUFACTURED

FROM LAMINATED WOOD ON ASPORTS HALL IN LAKTAŠI

Summary:

In the suburban area of the Laktaši municipality, in the period from 2006 to 2009 was built a sports hall with roof trusses madeby laminated beams range of 50,0 and 30,5 m. In accordance with the applicable technical regulations, the structure of thistype, whose range is greater than 30 meters, it is necessary to examine with the experimentally load to verify the bearing capa-city and safety on the designed payload to control the structural conduct under the payload. This study presents a methodologyof load testing in accordance with applicable standards and regulations, presents the results of measurements of deformationsand determination of the stress notation, and data comparison of numerical and experimental results.

Key words:laminated trusses, test load, deformations, stress notation.

Стручни радUDK 725.8 :711.4 (497.6 Laktaši)

2. OPIS KONSTRUKCIJE

Podužne rešetke (pos - R1) izrađene su kao troslojne re-šetke od lijepljenog lameliranog drveta I klase sa vezama učvorovima i ležištima od čelika Č0361, a predviđene su da sena njih oslone glavni nosači podužnih kosih krovova i glavninosači lučnog krova. Slojevi rešetke su međusobno identični,a međusobno su spojeni na osloncima i dužinom gornjeg po-jasa. U svakom čvoru na gornjem pojasu rešetke, na mje-stima gdje se oslanjaju glavni nosači lučnog krova i glavninosači podužnih kosih krovova, predviđena je limena oslona-čka papuča koja će povezivati tri sloja gornjeg pojasa rešetkeu jednu cjelinu i obezbijediti ravnomjerno prenošenje optere-ćenja na sva tri sloja rešetke.

Slojevi gornjeg pojasa rešetke izvedeni su iz tri dijela:dva krajnja dužine od po 918 cm i srednjeg dužine 3300 cm,a na njihovom spoju je predviđen montažni nastavak. Slojevigornjeg pojasa rešetke, osim na mjestima čvorova, međuso-bno su povezani u sredini polja između čvorova i na mjestimamontažnih nastavaka, a sva ta mjesta su povezana sa po-dužnim spregom uz rešetku, čime se obezbjeđuju projekto-vani uslovi izvijanja gornjeg pojasa rešetke. Slojevi donjegpojasa rešetke takođe su izvedeni iz tri dijela: dva krajnja du-žine od po 818 cm i srednjeg dužine 3300 cm, a na njihovomspoju je predviđen montažni nastavak. Geometrija rešetkeformirana je sa nadvišenjem, odnosno izvedena je sa kon-traugibom u vrijednosti od cca. 8 cm. Širina jedne rešetke iz-nosi 20 cm, a ukupna širina troslojne rešetke iznosi 72 cm(međuprostor između slojeva iznosi 6 cm). Visina gornjeg po-jasa iznosi 76 cm, a donjeg pojasa 68 cm. Širine vertikala idijagonala rešetke su promjenjive i kreću se od 64 cm (iznadoslonaca) do 28 cm (u sredini raspona). Osovinski rasponpolja rešetke je isti za sva polja i iznosi 500 cm, dok je oso-vinski raspon gornjeg i donjeg pojasa 500 cm.

Slika 2. Krovni rešetkasti nosač pos – R1Figure 2. Roof truss, position R1

Poprečne rešetke (pos - R2) izrađene su kao jednoslojnerešetke od lijepljenog lameliranog drveta I klase, debljine 20cm. Pojasevi rešetki (gornji i donji) su izvedeni iz jednog di-jela (neprekinuti). Ovi rešetkasti nosači su izvedeni bez na-dvišenja. Visina gornjeg pojasa iznosi 52 cm, a donjeg pojasa40 cm. Širine vertikala i dijagonala rešetke su promjenjive ikreću se od 52 cm (iznad oslonaca) do 28 cm (u sredini ra-spona). Osovinski raspon krajnjih polja rešetke iznosi 326cm, a ostala polja su osovinskog raspona 400 cm. Osovinskiraspon gornjeg i donjeg pojasa je 400 cm.


0691. UVODNE NAPOMENE

Prema urbanističkom planu opštine Laktaši, u prigrad-skom dijelu Laktaša izvedena je sportska dvorana multifunk-cionalnog karaktera. Namjera investitora je bila da ovopodručje dobije jedan savremeni objekat koji bi zadovoljavaopotrebe sportskih i drugih kolektiva u široj regiji.

Projektant objekta je za krovnu konstrukciju primijenio la-melirane rešetkaste nosače velikih raspona, koji se rijetko pri-mjenjuju na našem području. Namjera autora ovog rada je dakroz vlastita iskustva prezentira inženjerskoj javnosti proce-duru ispitivanja ovakvih konstrukcija probnim opterećenjem.

Nosiva konstrukcija objekta izvedena je kao armiranobe-tonska konstrukcija, dok je krovna konstrukcija izvedena odLLD-lijepljenog lameliranog drveta I klase. Primarnu nosivukonstrukciju krova čine rešetkasti nosači, i to dva podužnatroslojna rešetkasta nosača raspona 50,0 m (pos – R1) i dvapoprečna jednoslojna rešetkasta nosača raspona 30,5 m(pos – R2), koji se oslanjaju na četiri masivna oslonca od ar-miranog betona. Na rešetkaste nosače, iznad sportskog te-rena, oslanja se konstrukcija od lučnih nosača sistematrozglobnog luka sa zategom od čelika u poprečnom pravcu isekundarnih nosača u podužnom pravcu, a iznad tribina kon-strukcija od ravnih nosača.

Slika 1. Izgled krovne konstrukcije objekta sportske dvoraneFigure 1. Roof construction of the sports hall

U skladu sa važećim tehničkim propisima, konstrukcijeovakvog tipa se ispituju probnim opterećenjem radi provjerenosivosti i sigurnosti na projektirano korisno opterećenje iradi kontrole ponašanja konstrukcije pod korisnim optereće-njem. Učinak probnog opterećenja mora odgovarati približnoučinku projektovanog opterećenja primijenjenog u statičkomproračunu. Obim i način ispitivanja, način mjerenja i usloviopterećenja utvrđeni su odredbama standarda JUS U.M1.047– Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereće-njem. Ova ispitivanja se vrše u cilju:

● utvrđivanja stvarnog ponašanja konstrukcije pod dej-stvom statičkog opterećenja;

● provjere kvaliteta materijala i izvođenja;● provjere usklađenosti izvedenih radova i ponašanja

konstrukcije sa onim predviđenim po projektu;● provjere usklađenosti veličine deformacionih karakte-

ristika u odnosu na projektovane;● utvrđivanje ukupne podobnosti konstrukcije za preu-

zimanje predviđenih opterećenja, kao i funkcionalno-sti konstrukcije.


070

Slika 3. Krovni rešetkasti nosač pos – R2Figure 3. Roof truss, position R2

Svi elementi konstrukcije rešetki od lijepljenog lamelira-nog drveta su izrađeni iz lamela od četinara jele i smreke Iklase, vlažnosti 15%, lijepljenih melaminskim ljepilom usvemu u skladu sa normama i pravilima struke, zaštićeni 2xdubinskim premazom. Krovna konstrukcija je ukrućena spre-govima od čelika. Ležišta i vezni limovi u čvorovima kao i vijcisu od čelika Č0361. Svi čelični elementi ležišta veza i veznihsredstava su zaštićeni farbanjem 2x temeljnom farbom i 1xosnovnom farbom. Svi varovi su I klase.

Slika 4. Detalj oslanjanja krovnih rešetkastih nosačaFigure 4. Detail of roof trusses support

3. PROGRAM ISPITIVANJA

Prije nego što se otpočelo sa ispitivanjem, izvršen je vi-zuelni pregled predmetne konstrukcije, kao i uvid u odgovara-juću projektnu dokumentaciju, te u skladu sa usvojenimparametrima izrađen je program ispitivanja. Kako je cjelo-kupna krovna konstrukcija izvedena (zajedno sa krovnim po-krivačem), ispitivanjem probnim opterećenjem vrši seprovjera za granično stanje upotrebljivosti, ispitivanjem kon-strukcije na uticaj korisnog opterećenja (uticaj od snijega nakrovnu površinu), dobivenim za koeficijent sigurnosti 1,0.

3.1. Pripreme za ispitivanje

Prije nego se otpočne sa ispitivanjem konstrukcije, prematehničkoj regulativi, potrebno je provesti određene predra-dnje. U okviru priprema za ispitivanje izvršen je uvid u projek-tnu i ostalu tehničku dokumentaciju (atesti, građevinski

dnevnik, itd.), kako bi se dobile neophodne informacije kojese odnose na:

● ukupan geometrijski oblik konstrukcije i dimenzijeglavnih elemenata;

● starost konstrukcije;● računski uticaji u presjecima prema kojima je kon-

strukcija dimenzionisana;● računske veličine ugiba, vrijednosti napona, i even-

tualnih ostalih parametara graničnih stanja upotreblji-vosti;

● predviđene količine, raspored, vrste i karakteristikedrveta i drugih osnovnih materijala od kojih je kon-strukcija izgrađena;

● predviđeni kvalitet ostalih ugrađenih materijala;● ostali relevantni podaci neophodni za kvalitetno pro-

vođenje ispitivanja.Detaljan pregled i snimanje konstrukcije, odnosno vi-

zuelni makroskopski pregled konstrukcije proveden je prijenego što se otpočelo sa ispitivanjem konstrukcije. Svrha ovogpregleda je da se utvrde eventualna oštećenja i deformacijekonstrukcije, pojava prslina, greške prilikom izvođenja spo-jeva i slično, te da se izvrši otklanjanje eventualnih nedosta-taka koji bi mogli uticati na njeno ponašanje pod probnimop te rećenjem. Istovremeno je vršena kontrola geometrije no-sača i detalja izvođenja spojeva i oslonaca, te usporedba saparametrima datim u projektnoj dokumentaciji.

U okviru pripremnih aktivnosti provedene su mjere zasprečavanje vršenja drugih aktivnosti na lokaciji objekta, na-ročito u području krovnih rešetkastih nosača koji su predmetispitivanja, odnosno osigurano je nesmetano izvođenje ispiti-vanja. Područja gdje se nalazi mjerna oprema (geodetski in-strumenti, oprema za mjerenje napona i sl.) i područja gdjese vrši nanošenje probnog opterećenja potrebno je osiguratiod kretanja ljudi i mehanizacije koji ne učestvuju u aktivno-stima koje su direktno vezane za proces ispitivanja.

3.2. Probno opterećenje

Kako su rešetkasti nosači, koji su predmet ispitivanja, iz-vedeni na objektu sportske dvorane, odnosno završena jemontaža krovne konstrukcije objekta, uključujući i sekun-darne nosače, kao i krovni pokrivač, za potrebe nanošenjaprobnog opterećenja na predmetne nosače izrađena je no-siva platforma (skela), preko koje se indirektno prenosi opte-rećenje na rešetkasti nosač. Korisno opterećenje narešetkaste nosače (snijeg), koje je mjerodavno za probno op-terećenje, se na rešetkaste nosače prenosi preko lučnih i se-kundarnih nosača krovne konstrukcije, koji se oslanjaju nagornju pojasnicu na mjestima čvorova rešetkastog nosača.Da bi se simuliralo navedeno opterećenje, predviđeno je dase nosiva platforma „vješa“ na mjestima čvorova rešetkastognosača, odnosno u neposrednoj blizini mjesta oslanjanja se-kundarne krovne konstrukcije.

Nosiva platforma se na rešetkaste nosače oslanja prekogornje horizontale izvedene od čeličnog profila C-200 i doda-tno ukrućene sa čeličnim limovima u području spoja vertikalasa gornjom horizontalom. Veza gornje horizontale sa platfor-mom na koju se nanosi probno opterećenje ostvarena je sapo dvije vertikale od rebrastog armaturnog željeza 28. Plat-forma na koju se nanosi probno opterećenje je izvedena odpoprečnih nosača (donje horizontale), odnosno od čeličnihprofila C-200 i podužnih nosača (čeličnih profila) I-220. Vezavertikala i čeličnih profila se ostvaruje vijčano, sa po dvije na-vrtke. Nosiva platforma je podužno ukrućena sa horizontal-


071nim i kosim spregovima od rebrastog armaturnog željeza 28.Osiguranje bočne stabilnosti ostvareno je ugradnjom vođicana mjest ima položaja vert ikala, od čel ičnih prof i laL160x160x15, koje su ankerisane za postojeću armiranobe-tonsku konstrukciju tribina. Na mjestu oslanjanja gornje hori-zontale preko drvene konstrukcije postavljena je podloga odtvrde gume debljine 10 mm, kako ne bi došlo do oštećenjadrvenih nosača.

Slika 5. Montaža nosive čelične platformeFigure 5. Mounting of the bearing steel platform

Za potrebe simuliranja probnog opterećenja korišteni subetonski ivičnjaci, koji su složeni na palete dimenzija100x120 cm. Težine paleta sa ivičnjacima su promjenjive, uzavisnosti od predviđenog nivoa opterećenja po fazama na-nošenja opterećenja. Probno opterećenje je statičkog karak-tera i nanošeno je sa auto-dizalicom, prema utvrđenimfazama opterećenja.

3.3. Faze opterećenja

Ispitivanje rešetkastih nosača krovne konstrukcije obavljase pod probnim opterećenjem u punom iznosu projektovanog

opterećenja snijegom. Kako je krovna konstrukcija sportskedvorane u potpunosti završena, sve ostale faze opterećenja(vlastita težina nosača, sekundarne konstrukcije i krovnogpokrivača) su aktivirane na rešetkastim nosačima.

Prema projektnoj dokumentaciji, usvojena je vrijednostopterećenja snijegom na krovnu površinu u iznosu od 1,30kN/m2, odnosno reaktivne sile sa krovnih nosača na rešetka-ste nosače iznose 130 kN po čvoru za slučaj rešetke pos -R1, odnosno 30 kN po čvoru za slučaj rešetke pos - R2.

Prema odredbama standarda JUS U.M1.047, ukupna vri-jednost probnog opterećenja dijeli se u četiri jednaka koraka inanosi u skladu sa usvojenim vrijednostima, po fazama opte-rećenja. U okviru nanošenja opterećenja I faze, u obzir seuzima i težina čelične nosive platforme, koja se privremenomontira na rešetkaste nosače za potrebe nanošenja probnogopterećenja. Snimanje početnog stanja konstrukcije (očitanjenultih vrijednosti deformacija i naponskog stanja) provodi seprije montaže nosive platforme na rešetkaste nosače.

Detaljan prikaz vrijednosti opterećenja po fazama nano-šenja dat je u tabeli 1. (vrijednosti prikazane u kN/ po čvoru).

Slika 6. Poprečni presjek nosive čelične platformeFigure 6. Cross section of the bearing steel platform

Slika 7. Dispozicija probnog opterećenja po fazama nanošenja za pos – R1Figure 7. Disposition of the proof load in accordance with phase of bring for position R1

Ispitni model Nosiva platforma

I faza (sračunata) I faza (ukupno) II faza III faza IV faza

pos - R1 9,0 32,5 23,5 65,0 97,5 130,0

pos - R2 8,0 7,5 - 15,0 22,5 30,0

Tabela 1. Vrijednosti opterećenja po fazamaTable 1. Load value for each phase

Slika 8. Nanošenje probnog opterećenjaFigure 8. Applying the test load

Slika 9. Ukupno opterećenje na krovni rešetkasti nosač pos R1Figure 9. Total load on the roof truss, position R1

Slika 10. Dijagram toka ispitivanjaFigure 10. Flowchart of tests

Nakon nanesene IV faze opterećenja i izvršenih mjere-nja, probno opterećenje IV faze (ukupno probno opterećenje)je ostavljeno na konstrukciji u periodu od 16 sati, a zatim senakon izvršenih mjerenja izvršilo rasterećenje konstrukcije.Nanošenje opterećenja, kao i rasterećenje vršeno je simetri-čno duž rešetkastih nosača.

3.4. Opis mjerenjaU toku ispitivanja vršeno je kontinuirano praćenje defor-

macija (vertikalnih ugiba, eventualnih horizontalnih pomjera-nja, kao i pomjeranja oslonaca) duž cjelokupnog rešetkastognosača i naponskog stanja u pojedinim štapovima.

Parametri ponašanja konstrukcije se prate u onim presje-cima i mjestima konstrukcije gdje su računski naponi, odno-sno deformacije i pomjeranja najveći. Svrha njihovog

određivanja je definisanje graničnih stanja i usporedba sapropisanim vrijednostima koje definišu kvalitet ispitivane kon-strukcije.

Prije nanošenja nosive platforme izvršeno je snimanje„nultog“ stanja, a zatim su vršena mjerenja nakon svake fazeopterećenja. Teret IV faze opterećenja je zadržan na kon-strukciji 16 sati, nakon čega je ponovljeno mjerenje, kako bise odredio prirast deformacija pod ukupnim opterećenjem.Nakon rasterećenja konstrukcije, izvršeno je mjerenje zaosta-lih deformacija. U toku svake faze opterećenja, kao i nakonrasterećenja, konstantno je vršeno vizuelno praćenje ponaša-nja konstrukcije i oslonačkih zona rešetkastih nosača.

Praćenje deformacije ispitnih modela, odnosno mjerenjevertikalnih ugiba i eventualnih bočnih pomjeranja, kao i po-mjeranje oslonaca provedeno je geodetskim osmatranjem vi-zirnih markica, koje su ugrađene na donjoj pojasnici rešetke,u području svakog čvora rešetke. U slučaju rešetkastog no-sača pos - R1, gdje je nosač izveden od tri rešetke, repernetačke su postavljene na srednju rešetku. Praćenje pomjera-nja vršeno je sa Totalnom stanicom firme „Pentax“ Japan,tipa R325NX, tačnost mjerenja ugla 5“, dužine (2+2D) mm.Izabrana metoda i instrument uz određeni broj ponavljanjamjerenja (dvije serije) obezbjeđuju tačnost od 2 mm.

Mjerenje dilatacija, odnosno utvrđivanje naponskog sta-nja u štapovima rešetkastih nosača provedeno je na 4 mjernamjesta kod oba nosača (gornja pojasnica, donja pojasnica,dijagonala i vertikala), i to u područjima gdje su računski utvr-đene maksimalne vrijednosti. Mjerenje dilatacija na rešetka-stoj krovnoj konstrukciji izvedeno je pomoću elektrootpornihmjernih traka, pri čemu su korištene jednoosne elektroot-porne mjerne trake tip 10/120 LY11 proizvođača HBM Darm-stadt. Akvizicija podataka vršena je pomoću 8-kanalnoguređaja Spider 8-30 i softvera Catman 5.0 Professional,proizvođača HBM Darmstadt.


072

Slika 12. Dispozicija mjerne trakeFigure 12. Disposition of the measuring strip

Slika 11. Očitanje deformacija (ugiba)Figure 11. Deformations (deflection) reading

3.5. Kriteriji ocjene rezultata

Prema standardu JUS U.C9.300 (tabela 1) vrijednostiosnovnih dopuštenih napona za lijepljene lamelirane kon-strukcije izvedene od četinara I klase iznose:

- 1050 N/cm2 za slučaj zatezanja;- 1100 N/cm2 za slučaj pritiska.

Dopuštene vrijednosti ugiba za rešetkaste nosače, premavažećim pravilnicima, za slučaj korisnog opterećenja uzima-jući u obzir trajanje opterećenja, iznose L/300 (L – osovinskiraspon nosača).

U skladu sa odredbama standarda JUS U.M1.047 kojese odnose na ocjenu rezultata ispitivanja, konstrukcija izlo-žena probnom opterećenju zadovoljava uslove za tehničkiispravnu konstrukciju u sljedećim slučajevima:

● ako su izmjereni ugibi na mjestima najvećih uticajamanji ili jednaki računskim ugibima pod probnim op-terećenjem pri kratkotrajnom opterećenju;

● ako su izmjereni zaostali ugibi poslije 16 h od raste-rećenja manji od 30% najvećih izmjerenih ugiba (zakonstrukcije od drveta);

● ako se veličina izmjerenih ugiba može ocijeniti kaotakva da ne utiče na funkcionalnost ili estetski izgledkonstrukcije.

Ukoliko kriterijum o veličini zaostalih ugiba nije zadovo-ljen, a zaostali ugibi iznose do 60% (za drvene konstrukcije),mora se ponoviti probno opterećivanje. Pri ponovljenom opte-rećivanju, zaostali ugibi ne smiju biti veći od 15% od izmjere-nih za drvene konstrukcije.

4. NUMERIČKA ANALIZA REŠETKASTIH NOSAČA

Za potrebe usporedbe izmjerenih vrijednosti deformacija inaponskog stanja sa računskim, izvršena je numerička ana-liza krovne konstrukcije, odnosno rešetkastih nosača koji supredmet ispitivanja. Analiza je provedena u licenciranom soft-werskom paketu „Tower 6“ za geometrijske karakteristikedate u projektnoj dokumentaciji i usvojeno opterećenje po fa-zama ispitivanja sračunatim u programu ispitivanja.

Dobiveni rezultati su prikazani u narednim tabelama (vri-jednosti ugiba u tabelama su date za pola nosača, zbog si-metričnosti konstrukcije i opterećenja).

Tabela 2. Računske vrijednosti ugiba za nosač R1Table 2. Calculating deflection values, bearer R1

Tabela 3. Računske vrijednosti napona za nosač R1Table 3. Calculating stress values, bearer R1

Tabela 4. Računske vrijednosti ugiba za nosač R2Table 4. Calculating deflection values, bearer R2


073

Slika 13. Dispozicija mjernih mjestaFigure 13. Disposition of the test points

Fazeopter.

Računske vrijednosti ugiba (mm)D1 D2 D3 D4 D5 D6

I faza 0,00 3,44 6,57 9,13 10,85 11,59

II faza 0,00 6,88 13,14 18,25 21,69 23,18

III faza 0,00 10,32 19,71 27,38 32,54 34,77

IV faza 0,00 13,77 26,28 36,51 43,39 46,36

Faze opter.Računske vrijednosti napona (kN/cm2)

MT-1 MT-2 MT-3 MT-4I faza 0,095 -0,088 -0,047 0,053II faza 0,189 -0,176 -0,093 0,107III faza 0,284 -0,264 -0,140 0,160IV faza 0,379 -0,353 -0,186 0,214

Fazeopter.

Računske vrijednosti ugiba (mm)D1 D2 D3 D4 D5

I faza 0,00 1,29 2,56 3,38 3,67II faza 0,00 2,59 5,12 6,77 7,35III faza 0,00 3,88 7,68 10,16 11,02IV faza 0,00 5,17 10,24 13,54 14,69

Tabela 5. Računske vrijednosti napona za nosač R2Table 5. Calculating stress values, bearer R2

5. REZULTATI ISPITIVANJA PROBNIM OPTEREĆENJEMSnimanje nultog stanja, odnosno deformacione linije donjeg

pojasnika rešetkastih nosača izvršeno je prije montaže nosiveplatforme za probno opterećenje, zbog toga što je težina nosiveplatforme za probno opterećenje uračunata u okviru potrebnogprobnog opterećenja koje se nanosi na konstrukciju koja je pred-met ispitivanja. Vrijednosti koje su dobivene prilikom ovog mjere-nja predstavljaju ugibe koji su nastali na nosačima usljeddjelovanja vlastite težine rešetkastih nosača, sekundarne krovnekonstrukcije i krovnog pokrivača.

Za slučaj rešetkastog nosača pos - R1 izmjerena je vrijed-nost predugiba u sredini raspona (mjerno mjesto D-6) u iznosuod 58,5 mm u odnosu na srednju vrijednost visinske kote oslo-naca rešetkastog nosača (mjerno mjesto D-1 i D-11). Kako jeprema projektnoj dokumentaciji donja pojasnica izvedena sa 80mm predugiba u sredini raspona, može se konstatovati da je re-šetkasti nosač dobio ugib u iznosu od 21,5 mm u sredini ra-spona.

Donja pojasnica rešetkastog nosača pos - R2 izvedena jebez predugiba, tako da je mjerenjem „nultog“ stanja registrovanavrijednost ugiba u iznosu od 1,15 mm u sredini raspona (mjernomjesto D-5) usljed djelovanja vlastite težine rešetkastih nosača,sekundarne krovne konstrukcije i krovnog pokrivača.

Za utvrđivanje naponskog stanja u štapovima rešetke namjestima mjerenja dilatacija usvojena je vrijednost modula ela-stičnosti drveta u iznosu od 1100 kN/cm2. Ista vrijednost je usvo-jena i kod numeričke analize rešetkastih nosača.

Izmjerene vrijednosti ugiba i naponskog stanja za pojedinefaze probnog opterećenja date su u narednim tabelama (u tabe-lama su date apsolutne vrijednosti mjerenja ugiba i napona u od-nosu na vrijednosti utvrđene snimanjem „nultog“ stanja, prijenanošenja probnog opterećenja).

Tabela 6. Izmjerene vrijednosti ugiba za nosač R1Table 6. Measured deflection values, bearer R1

Tabela 7. Izmjerene vrijednosti napona za nosač R1Table 7. Measured stress values, bearer R1

Tabela 8. Izmjerene vrijednosti ugiba za nosač R2Table 8. Measured deflection values, bearer R2

Tabela 9. Izmjerene vrijednosti napona za nosač R2Table 9. Measured stress values, bearer R2

Mjerenje dilatacija vršeno je kontinuirano tokom nanoše-nja probnog opterećenja, a vrijednosti su očitavane nakonsvake faze opterećenja. Vrijednosti naponskog stanja u šta-povima koje su date za IV fazu opterećenja dobivene su zadilatacije koje su izmjerene u štapovima neposredno nakonnanesenog ukupnog probnog opterećenja na konstrukciju re-šetkastih nosača.

Na poprečnom rešetkastom nosaču pos - R2 postavljenaje dodatna mjerna traka na donjoj pojasnici rešetke (mjernomjesto MT-5), sa donje strane pojasnice, kako bi se dobilokontrolno mjerenje dilatacija.

Prilikom mjerenja dilatacija na rešetkastim nosačima, sni-manje podataka pomoću 8-kanalnog uređaja Spider 8-30 isoftvera Catman 5.0 Professional, vršeno je konstantno, takoda se u nastavku daju dijagrami vremenskog zapisa pro-mjene napona u štapovima nosača.


074Faze opter. Računske vrijednosti napona (kN/cm2)

MT-1 MT-2 MT-3 MT-4I faza 0,064 -0,053 -0,033 0,032II faza 0,128 -0,105 -0,065 0,065III faza 0,192 -0,158 -0,098 0,097IV faza 0,256 -0,211 -0,130 0,129

Faze opter. Izmjerene vrijednosti napona (kN/cm2)MT-1 MT-2 MT-3 MT-4

I faza 0,074 -0,054 -0,037 0,003II faza 0,168 -0,121 -0,084 0,010III faza 0,259 -0,162 -0,129 0,027IV faza 0,299 -0,192 -0,149 0,059

Mjernomjesto

Vrijednosti ugiba po fazama opterećenja (mm)I faza II faza III faza IV faza nakon

16hrastere-ćenje

D-1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00D-2 1,75 5,50 7,10 12,30 13,10 3,05D-3 3,75 11,25 18,20 25,10 26,15 5,30D-4 5,15 15,15 25,15 34,75 36,00 8,45D-5 5,95 17,75 28,50 41,05 42,40 10,65D-6 7,65 20,25 33,10 42,90 45,10 11,50D-7 5,25 16,25 27,45 39,75 40,50 10,20D-8 4,75 13,10 24,10 32,60 33,45 7,95D-9 2,50 9,20 16,50 23,90 24,50 4,50

D-10 0,50 3,50 5,40 12,05 12,40 2,50D-11 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Mjernomjesto

Vrijednosti ugiba po fazama opterećenja (mm)

I faza II faza III faza IV faza nakon16h

rastere-ćenje

D-1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00D-2 0,95 2,30 3,45 4,75 5,15 1,10D-3 2,15 4,45 6,70 8,20 8,65 2,05D-4 2,70 5,35 8,10 10,05 11,20 2,60D-5 3,00 6,05 9,20 11,50 12,95 3,15D-6 2,40 5,00 7,70 9,40 10,70 2,25D-7 1,50 3,70 5,95 7,50 8,20 1,80D-8 0,50 1,65 2,80 3,50 4,05 0,90D-9 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Fazeopter.

Izmjerene vrijednosti napona (kN/cm2)MT-1 MT-2 MT-3 MT-4 MT-5

I faza 0,052 -0,044 -0,019 0,004 -0,005II faza 0,122 -0,084 -0,029 0,009 -0,011III faza 0,189 -0,117 -0,043 0,021 0,049IV faza 0,208 -0,147 -0,052 0,027 0,060

Slika 14. Dijagram promjene napona za podužni rešetkasti nosač – R1Figure 14. Diagram of the stress changes for the longitudinal truss – R1

Slika 15. Dijagram promjene napona za poprečni rešetkasti nosač – R2Figure 15. Diagram of the stress changes for the traverse truss – R2

Skok naponskog stanja kod rešetkastog nosača pos - R2 namjernom mjestu MT-1, koji je vidljiv na dijagramu vremenskogzapisa vjerovatno je posljedica trenutnog dinamičkog djelovanjana konstrukciju usljed nanošenja probnog opterećenja.

6. USPOREDBA NUMERIČKIH I EKSPERIMENTALNIH REZULTATA

Za potrebe usporedbe numeričkih i eksperimentalnih rezul-tata analizirane su vrijednosti dobivene za ukupno probno opte-rećenje koje je naneseno na predmetne nosače (IV fazaopterećenja).

Usporedbe dobivenih vrijednosti ugiba u mjernim tačkama,odnosno analize zaostalih progiba, kao i usporedbe naponskihstanja na mjernim mjestima date su u narednim tabelama:

Tabela 10. Usporedba vrijednosti ugiba za nosač R1Table 10. Comparison of the deflection values, bearer R1

Tabela 11. Usporedba vrijednosti ugiba za nosač R2Table 11. Comparison of the deflection values, bearer R2

Tabela 12. Usporedba vrijednosti napona za nosač R1Table 12. Comparison of the stress values, bearer R1

Tabela 13. Usporedba vrijednosti napona za nosač R2Table 13. Comparison of the stress values, bearer R2

Usporedbom računskih i izmjerenih vrijednosti vertikalnih de-formacija – ugiba i dilatacija, odnosno naponskog stanja u mjer-nim tačkama usljed djelovanja probnog opterećenja može sekonstatovati da su izmjerene vrijednosti manje od računskih pofazama opterećenja, kao i za ukupno probno opterećenje.

Za slučaj podužnog rešetkastog nosača pos - R1, uz pretpo-stavku da je donja pojasnica izvedena sa predugibom u vrijedno-sti od 80 mm u sredini raspona, dobija se ukupna vrijednostugiba od uticaja vlastite težine rešetkastog nosača, sekundarnekrovne konstrukcije i krovnog pokrivača, kao i od probnog opte-rećenja (uticaj snijega na krovnu ravan) u sredini raspona u iz-nosu od:

80,0 – 21,5 – 45,1 = 13,4 mmodnosno, pod ukupnim eksploatacionim opterećenjem donja po-jasnica rešetkastog nosača pos - R1 ostaje u predugibu u vrijed-nosti od -13,4 mm.

Ukupni ugib donje pojasnice poprečnog rešetkastog nosačapos - R2 usljed eksploatacionog opterećenja iznosi:

1,15 + 12,95 = 14,10 mmšto je manje od dopuštene vrijednosti ugiba, koja za ovu vrstukonstruktivnih elemenata iznosi ℓ/300.

7. ZAKLJUČAKNakon provedenog ispitivanja predmetnih krovnih nosača

probnim opterećenjem i analize dobivenih rezultata može sekonstatovati da su vrijednosti izmjerenih ugiba, naponskogstanja, te vrijednosti zaostalih ugiba u granicama dozvoljenihvrijednosti prema važećim pravilnicima koji se odnose napredmetnu konstrukciju, odnosno isti zadovoljavaju odredbestandarda JUS U.M1.047.

8. LITERATURA[1] Tehnički propisi za drvene konstrukcije;[2] JUS U.C9.200 – Projektovanje i izvođenje drvenih kon-

strukcija. Konstrukcije od monolitnog drveta i ploča,„Službeni list SFRJ“ 48/1984;

[3] JUS U.C9.300 – Projektovanje i izvođenje drvenih kon-strukcija. Lamelirane lepljene konstrukcije, „Službeni listSFRJ“ 48/1984;

[4] JUS U.M1.047 – Ispitivanje konstrukcija visoko gradnjeprobnim opterećenjem, „Službeni list SFRJ“ 4/1987.


075

Mjerno mjesto

Računskevrijednosti

(mm)

Izmjerenevrijednosti

(mm)Zaostali

ugibi (mm)Zaostali

ugibi (%)

D-1 0,00 0,00 0,00 -D-2 13,77 13,10 3,05 23,3D-3 26,28 26,15 5,30 20,3D-4 36,51 36,00 8,45 23,5D-5 43,39 42,40 10,65 25,1D-6 46,36 45,10 11,50 25,5D-7 43,39 40,50 10,20 25,2D-8 36,51 33,45 7,95 23,8D-9 26,28 24,50 4,50 18,4

D-10 13,77 12,40 2,50 20,2D-11 0,00 0,00 0,00 -

Mjerno mjesto

Računskevrijednosti

(mm)

Izmjerenevrijednosti

(mm)Zaostali

ugibi (mm)Zaostali

ugibi (%)

D-1 0,00 0,00 0,00 -D-2 5,17 5,15 1,10 21,4D-3 10,24 8,65 2,05 23,7D-4 13,54 11,20 2,60 23,2D-5 14,69 12,95 3,15 24,3D-6 13,54 10,70 2,25 21,0D-7 10,24 8,20 1,80 21,9D-8 5,17 4,05 0,90 22,2D-9 0,00 0,00 0,00 -

MT-1 MT-2 MT-3 MT-4Računskavrijednost(kN/cm2)

0,379 -0,353 -0,186 0,214

Izmjerenavrijednost(kN/cm2)

0,299 -0,192 -0,149 0,059

MT-1 MT-2 MT-3 MT-4Računskavrijednost(kN/cm2)

0,256 -0,211 -0,130 0,129

Izmjerenavrijednost(kN/cm2)

0,208 -0,147 -0,052 0,027

Разговарала Горана Станаревић Кењало

� Како се Министарство за просторно уређење,грађевинарство и екологију Републике Српске (РС), начијем сте челу, носи са кризом грађевинске дјелатностикод нас?

Сребренка Голић: Када наступи економска криза,грађевинарство је прва грана привреде која то осјети. Истотако, већи обим производње и радова у грађевинарству супрви знаци да је криза превазиђена. Ова дјелатност јетрадиционално везана за наше просторе и имамо посебнуобавезу да грађевинарство вратимо на позиције које јеимало прије, не ове свјетске економске кризе, него пријерата. Ако знамо да је у грађевинарству запослено осамодсто од укупног броја запослених у Републици Српској и даграђевинарство са шест одсто учествује у укупном брутодруштвеном производу – то је довољно да се ангажују свипотенцијали у мом министарству као ресорном, у Влади, алиу широј друштвеној заједници, јер је ријеч о потенцијалу којине смијемо пустити да се уруши. У овом кратком времену,колико сам на челу Министарства за просторно уређење,грађевинарство и екологију РС, већ сам предузела коракена стабилизацији ситуације у грађевинарству. Одржали смосастанак с представницима Привредне коморе и Извршнимодбором Удружења грађевинарства и произвођача

грађевинског материјала у Комори на којем смо сагледалиситуацију и дефинисали неке кораке које ћемо заједнопредузети на санацији посљедица које је економска кризаоставила на ову дјелатност.

Желим да истакнем да нисам особа која ће отићи насастанак, саслушати проблеме и олако и куртоазно обећатипомоћ и на томе завршити причу. На састанку сам јаснорекла да Министарство неће никог фаворизовати, да су намсва предузећа у овој области равноправна и да ћемокреирати боље услове подједнако за све. Исто тако,отворено сам рекла да Министарство не занимају међусобниодноси грађевинских предузећа, личне или пословне сујете.Наш задатак је да створимо што повољнији пословниамбијент у смислу отклањања административних баријера,да максимално олакшамо процедуре код добијањаодобрења потребних за грађење и да, у складу са својимнадлежностима, у оквиру Владе створимо услове да се пријавним радовима што је више могуће ангажује домаћа раднаснага и домаћа грађевинска оператива. То, међутим,подразумијева и њихов максимални аганжман, у смислустварања конзорцијума јер, између осталог, и међународнефинансијске институције су далеко отвореније за сарадњу соваквим видом удруживања грађевинара него када наступајусамостално - истакла је у интервјуу за „Савременоградитељство“, министар за просторно уређење, грађеви -


076

ИНТЕРВЈУ СРЕБРЕНКА ГОЛИЋ, МИНИСТАР ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ У ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Нема фаворизованих предузећаНе занимају нас међусобни односи грађевинских предузећа, личне или пословне сујете. Нашзадатак је да створимо што повољнији пословни амбијент и створимо услове да се што више ангажује домаћа радна снага и грађевинска оператива, истакла је у интервјуу за ”Савременоградитељство”, министар Сребренка Голић

нарство и екологију у Влади Републике Српске, СребренкаГолић.

� Шта се ради по питању уклањања админи стра -тивних баријера?

Сребренка Голић: У Министарству смо свјесни опра -вданих критика и привредника и обичних грађана, али изапослених у јединицама локалне заједнице, да су законскарјешења компликована, процедуре дуготрајне, аграђевинарство је дјелатност гдје се свако чекање скупоплаћа. Важећи Закон о уређењу простора и грађењу је, уоснови, добар закон, рађен је у сарадњи са USAID-ом идонио је неке олакшице у односу на претходни. Међутим,током нешто више од шест мјесеци колико је овај закон упримјени, показало се да то није довољно. Због тога смоинтензивирали активности на изради подзаконских акатакоји ће убрзати и олакшати примјену закона. Правилници сувећ урађени, прије доношења слали смо их наусаглашавање и Привредној комори и Савезу општина иградова РС, како бисмо имали заиста квалитетне акте којинеће остати мртво слово на папиру. Ревизија учинка упоступцима издавања одобрења потребних за грађење, којује извршила Главна служба за ревизију јавног сектора уРепублици Српској, уочила је велике проблеме у тој областии на локалном и на републичком нивоу. У Министарствусмо свјесни пропуста и чињенице да имамо велики бројнеријешених предмета, направили смо Акциони план запровођење мјера, отклањање недостатака и унапређењесистема издавања дозвола код изградње објеката и активносе ради на његовој реализацији. Сигурна сам да ћемо наћинајбоље рјешење, јер смо ми у служби грађана и дужни смода заштитимо њихова права и интересе. Истовремено,уклањањем административних баријера, учинићемо и нашуграђевинску оперативу конкурентнијом и омугићитипотенцијалним страним инвеститорима боље пословноокружење за њихова улагања.

� Које су европске директиве у области просторногпланирања и екологије?

Сребренка Голић: Квалитетно управљање простором изаштита животне средине су предуслов економског ибиолошког опстанка једне земље. Можда ово звучипретенциозно, али заиста је тако. Настојимо да позитивнуевропску праксу уведемо у наше законодавство. То нам је,уосталом, и обавеза, али с обзиром на економску ситуацијуу којој се земља налази, мислим да је приоритет у овомтренутку да наше законодавство прилагодимо европском, умјери у којој ће то бити примјењиво. Из непосредних

контаката с ресорним министрима Републике Србије,Републике Словеније и Хрватске дошли смо до сазнања дасу они у процесима прилагођавања прописима Европскеуније одмакли много даље од нас, али и даље имајупроблема са заштитом животне средине, без обзира науређено законодавство. Ми ћемо, понављам, прихвататиевропске директиве, али водећи рачуна и о заштитиекономских интереса Републике Српске. Оно што желим даистакнем, без обзира на европске директиве које у некимдијеловима предвиђају стварање тијела на нивоуинституција БиХ – преноса надлежности у областима за којеје надлежно Министарство на чијем сам ја челу нема и нећеих ни бити. Ми смо спремни на сарадњу са федералним иинституцијама на нивоу БиХ, али само уз јасно поштовањеизворних надлежности Републике Српске. С циљем штоквалитетнијег управљања простором, ми смо грантсредства добијена у оквиру Пројекта урбане инфраструктуреи пружање услуга уложили у креирање Јединственогинформационог система о простору Републике Српске.

Формирање и одржавање Јединственог просторно-информационог система о простору Републике Српске је унадлежности Министарства за просторно уређење,грађевинарство и екологију, а формира се с циљемобезбјеђивања ефикасног управљања простором, тј.рационалног планирања и успјешног праћења дешавања упростору. Ефикасно управљање простором захтијева, пријесвега, обезбјеђивање квалитетних података о просторукојим се управља, а затим успостављања једноставногприступа до њих. Квалитетни подаци морају бити доступнисвим заинтересованим учесницима у управљању простором,морају бити лако доступни свима који доносе одлуке оактивностима у простору, а то су, прије свих, планери,инвеститори, органи управе и други, затим они који брину озаштити простора, те грађани који имају право на поуздану иправовремену информацију шта се дешава у простору укојем живе. Обезбјеђивање квалитетних података опростору подразумијева да имате на располагању великиброј разноликих података. На примјер, неопходно је иматиподатаке који говоре о природним карактеристикамапростора – о клими, рељефу, хидрографији, распро -страњености биљног и животињског свијета, да наведемосамо неке. Ту су, затим, подаци о становништву и његовимпотребама, затим подаци о насељима, путевима, пругама,хидро и термо централама, индустријским објектима ислично,који говоре о дјеловању човјека у простору радизадовољења својих потреба. Слиједе подаци о разнимврстама граница, почевши од граница блокова унутарнасеља, па преко граница насеља, општина, регија додржавне границе. На крају, ту су подаци о планиранимактивностима у простору, а који су садржани у плановимаразличитим по садржају и обухвату простора за који суизрађивани, почевши од планова који обухватају просторРепублике, преко планова регија или подручја посебненамјене, до планова који обухватају просторе насеља илидијелова насеља.

� Шта је је била карактеристика досадашњег начиначувања података о простору РС?

Сребренка Голић: Досадашњи начин чувања податакао простору РС карактерисала је исцјепканост. Подаци сеналазе „разбацани“ на различитим мјестима. Најчешће сутамо гдје су створени или код оних за које их јенеко другигенерисао. Овакво стање има за посљедицу да за њиховопостојање зна само изузетно мали број заинтересованихкорисника, те је о њиховој доступности тешко и говорити.Треба рећи да није било јасног упутства којег је требало дасе придржава приликом прикупљања података, већ је свакикорисник или наручилац посла одређивао стандард иметодологију прикупљања података. Посљедице оваквограда су подаци који су често тешко упоредиви, а што јепосљедица примјене различитих методологија и стандарда


077

� Министарство је један од организатора VIIмеђународног научно-стручног скупа „Савременатеорија и пракса у градитељству“?

Сребренка Голић: Врло сам поносна што јеМинистарство, на чијем сам челу, један од организатораVII међународног научно-стручног скупа „Савремена теоријаи пракса у градитељству“ који има међународни карактер икоји окупља еминентне стручњаке из земље, региона исвијета, али и бројне релевантне правне субјекте којиучествују у реализацији великих инвестиционих пројеката,представнике општина и градова из Републике Српске иФедерације БиХ, као и значајније привредне субјекте изобласти градитељства, пројектанте, извођаче радова,инвеститоре и остале. Овакве манифестације су одличнаприлика, не само да се размијене искуства и сазнају новакретања у науци и струци, него и шанса за склапањебројних послова. Такође, не мање значајно, овај скуп једобра прилика и да државна управа своје праксе и политикечвршће повеже са савременим научним и стручнимкретањима у области просторног планирања, архитектуре,грађевинарства, земљотресног инжењерства, екологије,како би подигла своју ефикасност на што виши ниво.

приликом њиховог генерисања – стварања. С циљемпревазилажења оваквог стања, започет је пројекат стварањајединственог информационог система који ћестандардизоване податке о простору Републике Српскесвим заинтересованим корисницима учинити доступним.Изградња једног таквог информационог система је врлосложена и са овим пројектом се чине први кораци кањеговом формирању. Сама реализација ће се одвијати увише фаза. Овакав метод реализације је изабран јеромогућава да се стечена искуства из претходних фазауграђују у план за наредну фазу. Друга предност се огледа учињеници да ће систем бити оперативан одмах послијезавршетка прве фазе. Тренутно се ради на формирањуиницијалног скупа података за базу Јединственог просторно-информационог система коришћењем података важећегПросторног плана Републике Српске, те на самојреализацији информационог система. У реализацији овефазе, поред тима Министарства и ангажованог извођача,активно учествују и Републичка управа за геодетске иимовинско-правне послове, ИТ сектор Владе РепубликеСрпске, Агенција за информатичко друштво, као ипредставници других министарстава у Влади РепубликеСрпске. Реализацијом прве фазе Јединственог просторно-информационог система биће могуће на једном мјесту доћидо података из важећег Просторног плана Републике Српскеу дигиталном облику, а путем Интернета моћи ће свизаинтересовани, уз употребу сваком доступног вебпретраживача, прегледати садржај Просторног плана.Планирани рок за завршетак ове фазе је 30. јуни овегодине.По завршетку ове фазе, у току експлоатацијеЈединственог просторно-информационог система,планиране су активности на уносу нових и ажурних податакау информациони систем. Унос нових и ажурирањепостојећих података биће стална активност с циљемстварања квалитетне базе података о простору РС, која ћебити доступна свим заинтересованим корисницима.Планирано је да се приликом формирања информационихсистема за простор локалних заједница, издвоји диоподатака из базе Јединственог просторно-информационогсистема и послужи као иницијална база података локалногинформационог система. Такође, предвиђени су начинитрансфера података са формираним информационимсистемима на локалном нивоу. Искуства стечена у токурада на пројекту Јединственог просторно-информационогсистема уграђена су и у правилнике који се односе наматерију коју уређује Закон о уређењу простора и грађењу.Јединствени просторно-информациони систем ћепобољшати квалитет доношења управних, инвестиционих идругих одлука кроз побољшавање доступности података ипобољшавање њиховог квалитета, а реализација овакосложеног информационог система ће допринијети општемнапретку и подстреку развоја информационих технологија уРС. Ниједна земља у окружењу нема информациони системо простору за цијелу територију, а Република Српска ће гаимати.

� Енергетска ефикасност је једна од најзаступље -нијих тема на VII међународном научно-стручном скупу„Савремена теорија и пракса у градитељству“?

Сребренка Голић: Недавно сам имала састанак сарезидентним представником Уједињених нација ирезидентним представником UNDP-a Јуријем Афанасјевимна којем смо, између осталог, усагласили радну верзијуНацрта закона о Фонду за заштиту животне средине иенергетску ефикасност Републике Српске, који је рађен усарадњи са UNDP-ом и који смо ових дана упутили уредовну процедуру. Доношење овог закона и његовапримјена ће у периоду од 2011. до 2015. године РепублициСрпској донијети приход од око 60 милиона КМ! Ради се,практично, о правном и институционалном оквиру зареорганизовање садашњег Фонда за заштиту животне

средине. Закон је у потпуности усаглашен са европскимдирективама, примјењив је, а енергетска ефикасност јеприоритет јер, осим што доприноси смањењу ефекатастаклене баште и смањује ефекте климатских промјена, имазначајан економски ефекат због великих уштеда различитихенергената. Енергетска ефикасност је нашла своје мјесто и уЗакону о уређењу простора и грађењу, јер је станоградња,односно зградарство, област гдје се ови стандарди морајупримјењивати и гдје се постижу велики ефекти уштеде, штоје грађанима веома битно. Наравно, ријеч је о области гдјесмо ми, практично, пионири, али на недавном састанку саколегом из Владе Србије Оливером Дулићем договориласам да ће нам они дати своја искуства и своје законе којирегулишу питања енергетске ефикасности у областима изнаше ресорне надлежности, како би смо избјегли грешке којесу они чинили и постигли максималне ефекте.

� Каква је сарадња са земљама у окружењу имеђународним институцијама?

Сребренка Голић: Министарство за просторноуређење, грађевинарство и екологију је и од раније ималосарадњу са међународним институцијама, прије свега, уобласти заштите животне средине, али је било приличнозатворено према земљама у окружењу. Настојим дасарадњу са међународним институцијама подигнем на тајниво гдје ми нећемо бити пуки корисници различитих услуга,од финансијских до едукацијских, или извршиоци уимплеменацији пројеката које је неко креирао без нашегучешћа и сагледавања потреба, него равноправан партнеркоји ће учествовати у креирању пројеката од самог почетка,који ће усмјеравати средства за која се задужујемо у складуса правилно и прецизно утврђеним потребама. Нештослично сам рекла и представнцима Свјетске банке којафинансира неколико пројеката које Министарствоимплементира и наишла сам на њихову подршку за такавстав. Свјетска банка, али и други кредитори и донатори,имаће потпуну подршку Владе Републике Српске иомогућићемо све неопходне услове да не буде препрека зареализацију пројеката, али учинићемо све да смањимотрошкове имплементације пројеката, како би крајњикорисници добили више средстава.

Недавни састанак са министром просторног уређења,заштите животне средине и рударства у Влади СрбијеОливером Дулићем отворио је многе могућности, тим пријешто у оквиру Споразума о специјалним и паралелнимвезама између Српске и Србије имамо институционалнусарадњу. До краја априла то ћемо и формализовати,потписивањем Меморандума о сарадњи. Колега Дулић намје обећао помоћ у транспоновању европских директива унаше законодавство, а планирани су и заједнички пројекти,прије свега у области заштите животне средине – одзаштите слива ријеке Дрине, до заједничких заштићенихподручја. Такође, планирали смо и сарадњу на пољуформирања, имплементације и развоја географско-информационог система за простор Републике Српске иподручја од посебне намјене од заједничког интереса,морамо договорити и међусобно признавање струковнихстручних испита полаганих пред комисијама ресорногминистарства Републике Српске у Републици Србији као илиценци. Имала сам састанак са и колегама из Хрватске, сањиховим министром просторног планирања и заштитеоколине Бранком Бачићем и договорили смо се да ћемоуспоставити институционалну сарадњу. У овој фази она ћесе односити на бољи проток информација недавног боравкау Словенији договорила сам да сличну помоћ добијемо и одРепублике између два министарства када су у питањупрекогранични утицаји. Колега Бачић нам је, такође, обећаопомоћ у транспоновању европских директива у нашезаконодавство. Приликом Словеније која је већ чланицаЕвропске уније и чији закони су већ дио европскелегислативе.


078

Привредно друштво за производњу хигијенског папира "SHP Celex " а.д. Бања Лука укупни је побједниктрадиционалне манифестације “Избор најуспјешнијих упривреди РС за 2010. годину”, коју је, осми пут заредом, 30.марта 2011. године организовала Привредна комораРепублике Српске.

Предраг Згоњанин, директор " SHP Celex ", приликомуручења награде истакао је да ово привредно друштво извозивише од 80 одсто производа у 12 земаља, те да вриједностизвоза на годишњем нивоу износи 65 милиона марака. Притоме, “SHP Celex”, како каже, сву производњу заснива намеђународним стандардима квалитета.

- Никада до сада нисмо боље пословали, чему је сигурнозаслужна и чињеница да су цијене целулозе током цијелегодине биле високе - казао је Згоњанин.

Предсједник Привредне коморе РС, Борко Ђурић, у свомобраћању подсјетио је да је 2010. годину, као што се иочекивало, обиљежила економска криза, а манифестовала се,између осталог, кроз успорен привредни раст, пад тражње натржишту роба и услуга, смањење пласмана банака упривреду, отежано измирење обавеза и неликвидностпредузећа, пад тражње на тржишту некретнина, смањењеинвестиција и повећање незапослености. Осим тога, како јерекао, огромне материјалне штете проузрокованекатастрофалним поплавама, које су погодиле шире подручјеСрпске, биће тешко надокнадити, а негативни утицаји овихнепогода осјећаће се кроз неколико наредних година.

- У цјелини посматрано, уважавајући сву сложеностуслова привређивања у години иза нас, постигнути су,задовољавајући, а у неким случајевима и завидни резултатипословања. Статистика показује раст индустријскепроизводње за 5%, раст извоза за 32,1%, раст покривеностиувоза извозом са 46,9% на 53,7%, раст у производњиелектричне енергије, која је према показатељима физичког

обима производње у претходној години достигла максимум,док се по секторима посматрано у неким биљежи извјестанпад производње у односу на 2009.години. У најлошијојпозицији су се нашли, текстилна индустрија и станоградњакао дио грађевинарства који запошљава највећи број радникау овој грани привреде – казао је предсједник Ђурић и истакаода су Мјере Владе Републике Српске за ублажавањенегативних ефеката свјетске економске кризе, својимправовременим дјеловањем одиграле значајну улогу уочувању једног броја предузећа, очувању радних мјеста,покретању нових производњи, побољшању ликвидности, каои кроз друге облике дјеловања.

Према ријечима предсједника Коморе, сложене политичкеприлике у БиХ и региону, природне непогоде у свијету, побуненарода и нова ратна жаришта, само су неки од фактора којимогу имати огроман утицај на услове привређивања у 2011.години, нарочито преко енормног повећања цијена инесташица на тржишту енергената, хране и репроматеријала.

- Јасно је да ми не можемо утицати на глобална кретања,али их можемо пратити и тражити своје мјесто у оквиримареално могућег. Политички стабилан и институционалноизграђен систем у РС, са расположивим привредним иљудским потенцијалом уз јасну и чврсту опредијељеност свихсубјеката у провођењу утврђених мјера и задатака,активирањем расположивих природних ресурса, довољан супредуслов за реално утемељен динамичан привредни раст.Преко 1.250.000 ха пољопривредног земљишта, близу1.000.000 ха шума, потенцијал од преко 6.000 Gwh електричнеенергије, колико је произведено у претходној години, око400.000 радно способног становништва, од којег је око 145.000незапослених, само су дио потенцијала с којим пасполажемо– рекао је Ђурић.

По редослиједу приоритета, на прво мјесто издвојио јесектор пољопривредно-прехрамбене индустрије, затим дрво-


080

Привредна комора РС изабрала најбоље у привреди РС за 2010. годину

"SHP Celex" Бања Лукаукупни побједник

Мјере Владе Републике Српске за ублажавање негативних ефеката свјетске економскекризе, одиграле значајну улогу у очувању једног броја предузећа, очувању радних мјеста,покретању нових производњи, побољшању ликвидности - истакао Борко Ђурић

прерађивачку индустрију и осталу прерађивачку индустрију,уз паралелно активирање хидротехничких и другихпотенцијала енергетског сектора.

- Да би се одговорило изазовима који предстоје у текућојпословној години, поред већ реченог, неопходно је досљеднои благовремено провођење утврђених мјера економскеполитике, предвиђених мјера подстицаја и субвенција,афирмисање јавно-приватног партнерства као начинаангажовања домаћег приватног капитала, чвршће повезивањеакадемске заједнице и привреде, виши ниво сарадње салокалним заједницама, итд. Наравно, то мора бити праћеномјерама ограничења и контролисања јавне потрошње, мјерамаштедње, вишим степеном одговорности и ефикасности у свимсегментима друштва и са много више уважавања мишљења иприједлога пословне заједнице приликом доношења планскихдокумената и законских прописа, како је то предвиђено имјерама економске политике, како бисмо проблеме рјешавалина законом уређен начин, у институцијама система, снагомаргумената, а не на улицама багерима и тракторима –закључио је предсједник ПК РС, Борко Ђурић.

Честитајући Привредној комори РС на организацији инаграђеним привредним друштвима на остваренимрезултатима у прошлој години, премијер РС, АлександарЏомбић, истакао је да Влада Српске препознаје напорепривредника и чини све да подржи њихово пословање.

- Зато смо заједно договорили велики пројекат назван''Стоп пословним баријерама'' у циљу уклањања свихадминистративних препрека које блокирају, успоравају идемотивишу привреднике и инвеститоре да креирају и проводесвоје пословне пројекте. Важно нам је да сваки потенцијалниинвеститор, сваки привредник, у РС препозна стабилноокружење за свој капитал. Можда на први поглед овај пројекат,који је предложила Влада РС, није изгледао тако значајан, аливрло брзо смо се усагласили да се ради о пројекту одпресудног значаја за стварање позитивног пословногамбијента за нове инвестиције и стабилан привредни раст –објаснио је Џомбић и додао да ће овај пројекат бити успјешани да ће дати велике резултате, ако буде проведен онако како једоговорено кроз јавну расправу о Економској политициРепублике Српске за 2011. годину. Према премијеровимнајавама, у наредном периоду очекују се брзе измјенезаконских рјешења, који ће суштински чинити уклањањепословних баријера и зато позива привреднике за максималниангажман, јер без Привредне коморе и привредника овајпројекат Влада РС не може успјешно провести.

- Економски параметри РС значајно су бољи одпараметара земаља у окружењу, а од 2006. године, сада то сасигурношћу можемо рећи, Република Српска је посталапрепознатљив стабилан економски и политички простор. Иаконерадо, данас бројни међународни званичници признају несамо да је РС бољи дио БиХ, већ да је направила великеискораке и да може да буде равноправан регионалниекономски и политички партнер – напоменуо је предсједникВладе РС. Иако нас чека изазован период не само у 2011. већи сљедеће године, проузрокован неизбјежним глобалнимпривредним прекомпоновањем, Република Српска, премањеговим ријчима, има резерве и потенцијал да остваризацртане циљеве из Економске политике.

- Наш потенцијал и стратешки правац, поред образовања,усмјерен је на електро-енергетски сектор и пољопривреду. РСима потенцијал за инвестиције у електро-енергетски сектор однајмање 5 милијарди евра. Сви водећи свјетски инвеститорису заинтересовани за енергетику, а Република Српска је има –изјавио је премијер Српске, Александар Џомбић. Изборнајуспјешнијих у привреди РС представља најзначајнијидогађај у привредном свијету Републике Српске, јерпромовише привредна друштва који су у претходној годиниостварили значајне резултате у свом пословању и тимедопринијели развоју домаће привреде.

Владимир Благојевић


081НАГРАЂЕНИ ПО КАТЕГОРИЈАМАНајуспјешније велико привредно друштво у 2010. години 1. SHP Celex а.д. Бања Лука 2. Стандард а.д. Прњавор 3. Arcelor Mittal д.о.о. Приједор Најуспјешније средње привредно друштво у 2010. години 1. IMSS Trade д.о.о. Бања Лука2. ГМП компани д.о.о. Лакташи 3. Мрежа Нетвoрк д.о.о. Дервента Најуспјешније мало привредно друштво у 2010. години 1. Планинско добро д.о.о. Невесиње2. Призма д.о.о. Бијељина3. ЕЛТТ д.о.о. Прњавор Најзначајнија инвестиција1. Рафинерија нафте а.д. Брод 2. Сава Семберија д.о.о. Бијељина 3. Санино д.о.о. Дервента Највећи допринос у области запошљавања 1. Бема д.о.о. Бања Лука 2. Боксит а.д. Милићи 3. Сава Семберија д.о.о. Бијељина Иновативност - примјене нове технологије, иновација поступака, производа и услуга

Калдера компани д.о.о. ЛакташиЛанако д.о.о. Бања ЛукаДрињача д.о.о. Шековићи

Највећи допринос развоју корпоративне друштвене одговорностиm:tel (Телеком Српске а.д. Бања Лука)Пројект а.д. Бања ЛукаФабрика за поцинчавање д.о.о. Сребреница

Највећи извозник финаналног производа 1. Оптима група д.о.о. Бања Лука2. Млијекопродукт д.о.о. Козарска Дубица3. ХПК а.д. Драксенић Препознатљив квалитет и развој домаћих производа 1. Fructa Trade д.о.о. Дервента - Tomico кечап2. Maxmara д.о.о. Бања Лука - Алуминијумске љестве3. MB Impex д.о.о. Бања Лука - Златна виљамовка4. Steco Centar д.о.о. Бијељина - Куће брвнаре5. АМ Међугорје д.о.о. Бања Лука - Собна врата фолија 6. Бањалучка пивара а.д. Бања Лука - Црни Ђорђе Премиум7. Бинис д.о.о. Бања Лука - DELTA BLOCK систем8. Витаминка а.д. Бања Лука - Ајвар9. Вода Круна д.о.о. Мркоњић Град Вода Круна - Природна изворска вода10. Крајина клас д.о.о. Бања Лука - Мјешавина ситних колача11. Млијекопродукт д.o.o. Козарска Дубица - Latea трајно млијеко - Vitalia12. Плантаго д.о.о. Лакташи - Нана филтер чај 13. Пчелица Маја д.о.о. Билећа - Одјећa за дојенчад 14. Топлинг д.о.о. Прњавор - Биотоплинг - котао на пелет 15. Три бест д.о.о. Бања Лука - Теретни лифтови и платформе Посебна признања - Јавни секторЈП Поште Републике Српске

посебно признање за добијање међународног поштанског кода Мјешовити Холдинг Електропривреде Републике Српске

посебно признање за остварени највиши обим производње у историјиВодовод и канализација а.д. Бијељина

постигнути квалитет у пружању услуга НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука

за највећи пласман кредита ИРБ РС у привреду Најуспјешнија жена у привреди Републике Српске у 2010. години

Тијана Гаврић - Мичић - Гаврић комерц д.о.о. Источно Сарајево Јела Рикало - Фриком д.о.о. Требиње Миланка Глигић - Кофиком д.о.о Бијељина Славица Гребенар - Пингвин 2Б д.о.о. Латаши

Посебна признања индивидуалним произвођачимаТрњаци - пољопривредна производња поврћа Ораховина - фарма крава Винарија Кузмановић - Мишинци

Посебна признања из области туризмаХотел Босна а.д. Бања Лука - градски хотел Хотел Термаг - Јахорина Шипово и Рибник - ЛТГ Компани д.о.о. Бања Лука


082

У 2011. години завршава се четворогодишњи пројекатрехабилитације путне мреже магистралних и регионалнихпутева Републике Српске. У току 2005. године тиминжењера Јавног предузећа „Путеви Републике Српске“урадио је студију под називом „Рехабилитација путнемреже”, која садржи развојне приоритете путне мрежеРепублике Српске. Студија садржи 55 дионицамагистралних и регионалних путева у укупној дужини од1100 km које су у периоду од четири године у потпуностирехабилитоване. Од тих 1.100 километара, 39 дионица јемагистралних путева у укупној дужини од 820,652километара, а 16 дионица је регионалних путева у укупној

дужини од 333,867 kм. Ова рехабилитација вршила сепрема урађеној листи од 2007. до 2011. године, акомплетан програм инвестирали су ЕИБ, EBRD и Свјетскабанка.Радови рехабилитације путева обухватају радовена постојећем коловозу и опреми пута, како би квалитетколовоза и безбједност одвијања саобраћаја на путу билидоведени у првобитно стање по његовој изградњи.

Зависно од потребе и оштећења пута радови нарехабилитацији обухватају сљедеће радове:

Санацију ударних рупа, мрежастих пукотина изалијевање уздужних пукотина на коловозу;Пресвлачење дијелова уз претходне радњестругања, крпања и изравнавања;Реконструкцију појединих оштећених (дотрајалих)дијелова коловоза;Ојачање (надоградњу) тампонског слоја надионици кроз насеља због рјешавања издизањаколовоза изнад нивоа подземних вода и ојачањапостојећег коловоза који је „сломљен“ и нивела -ционо и у смислу носивости конструкције;Санацију и пресвлачење асфалтом постојећихаутобуских стајалишта;Санацију постојећих дренажа и доградњу новихна потезу гдје је то пројектом предвиђено;Санацију ригола и банкина;Уградњу хоризонталне и вертикалне сигна -лизације, заштитне ограде и остале неопходнеопреме пута.

До сада су завршени радови на 778,65 km путне

До сада завршени радови на 778,65 километара путне мреже У новој студији (2012-2016. године) акценат на санацији и реконструкцији објеката на путу

Јавно предузеће ”Путеви Републике Српске”

Након рехабилитације путне мреже, санација тунела и мостова

Шамац - Гребнице - Обудовац - Лончари


083

мреже. Тренутно су у току радови на 12 дионица маги -стралних и регионалних путева, а ријеч је о сљедећимдионицама:

М5/М19.3, Рогатица – Саставци – Устипрача удужини од 17,61 kм;М5, Вишеград – Вардиште, у дужини од 18,78 kм;М18, Бијељина – Стари Угљевик, у дужини од 19,27 kм;М18, Стари Угљевик – Бањ Брдо, у дужини од 28,09 kм;Р411, Хан Кола - Српске топлице, у дужини од 11,77 kм;Р415, Шипово - Купрес (Ново Село), у дужини од 29,4 kм;Р-449, Добрун – Увац – Рудо, у дужини од 37,88 kм;Р474а, Станари – Руданка, у дужини од 14,91 kм;М15, Козарска Дубица - Приједор, у дужини од 15,6 kм;М16.1, Копривна – Приједор, у дужини од 23,81 kм;М20, Копачи – Устипрача, у дужини од 8,13 kм;Р427, До – Кривача, у дужини од 41,92 kм.

За још преосталих седам дионица, у укупној дужиниод 126,4 kм, из студије „Рехабилитација путне мреже”завршена је израда пројектне документације. У току јеприпрема тендерске документације за изборнајповољнијег извођача радова и добијањесагласности од међународних финасијских институција.Пројекти ће у току 2011. године бити реализовани, чимесе овај пројекат завршава.

Ријеч је о сљедећим дионицама:М6, Ластва – Долови, у дужини од 5,11 kм;М14.1, Турић – Пелагићево, у дужини од 9,81 kм;М18, Добриња – Кула – Крупац – Богатићи, удужини од 17,02 kм;М19, Рочевић – Каракај, у дужини од 15,95 kм; М20, Радован Ждријело – Требиње, у дужини од12,16 kм;Р450, Рогатица – Борике, у дужини од 14,65 kм;Р477, Козарац – Мраковица, у дужини од 17,5 kм.

Добра реализација студије „Рехабилитација путнемреже” основ је за нови пројекат, који је у изради. Ријечје о новој студији рехабилитације за период 2012-2016.године. Нова студија ће имати другачију структуру, јернеће подразумијевати рехабилитацију само путне

инфраструктуре. У новој студији већи акценат бићестављен на санацију и реконструкцију објеката на путу(тунели и мостови).

Јавно предузеће „Путеви Републике Српске” желида настави добру сарадњу са међународнимфинансијским институцијама на реализацији пројекатарехабилитације путне мреже, па ће у новој студији,поред поправке коловоза, посебан акценат бити натунелима и мостовима.

Нова студија ће обухватити око 60 одсто објеката, а40 одсто побољшања мреже магистралних ирегионалних путева. Студија предвиђа рехабилитацију35 дионица или око 800 километара магистралних ирегионалних путева, те санацију 40 мостова и 20тунела.

Припремила Наталија Кострешевић

Дионица Лепница - Лончари - Блажевац


084

Производња електричне енергије је дјелатност од општегинтереса и стицање права на обављање ове дјелатностиостварује се под посебно прописаним условима. Производњаелектричне енергије у малим хидроелектранама јеистовремено производња из обновљивих извора. РепубликаСрпска (РС) располаже хидроенергетским потенцијалом којије вриједан поштовања, али реализација његовеексплоатације зависи од обезбјеђења услова за коришћење.

Према подацима Комисије за концесије РС у РепублициСрпској је закључено 114 уговора о додјели концесија заизградњу и коришћење малих хидроелектрана, инсталисанеснаге 281,6 МW, са очекиваном годишњом производњом одоко 1.450 GWh. На основу јавног позива Владе РепубликеСрпске од 14.7.2005. године, за прикупљање самоиниција -тивних понуда, билe su додијељенe 103 локације за малехидроелектране. У току потписивања уговора некиконцесионари су одустали, па је по основу јавног позивазакључено укупно 68 уговора. Oстале мале хидроелектране

су додијељене касније, на основу самоиницијативних понуда. До сада су завршене и пуштене у комерцијални рад

сљедеће МХЕ:МХЕ „Дивич“, снаге 3,4 МW, концесионара „Елинг

Инжињеринг“ Теслић; МХЕ „Бистрица 5А“, снаге 3,8 МW, концесионара

„Bobar Elektrik Taubinger“;МХЕ „Сућеска 1“, снаге 1,7 МW, концесионара „Ene-

rgy Zotter Bau“ Аустрија.Интензивне активности воде се на припремним радовима

и изградњи сљедећих МХЕ:МХЕ „Бистрица Б-5А“ и МХЕ „Б-4“, концесионар „Бобар

електрик“ д.о.о. Брод на Дрини, Фоча, објекти у завршнојфази, ускоро пробни погон;

МХЕ „Цијевна-1“, „Цијевна-2“, „Цијевна-3“, „Цијевна-4“,концесионара „Technor Energy AS“, Норвешка;

МХЕ „Б-1“, МХЕ „Б-2А“, МХЕ „Б-3“, концесионара „Cal-dera company“ д.о.о. Лакташи;

Комисија за концесије Републике Српске

Будућност у зеленој енергији- малим хидроелектранама

Поремећај на тржишту капитала пореметио укупне односе, тако да концесионари врло тешко долазе до квалитетних финансијских средстава, потребних за завршетак уговора Како би побољшала производњу из обновљивих извора, Влада Републике Српске направила значајан искорак


085

МХЕ „Јабушница Ј-1“, концесионара „Hidroenergy“д.о.о. Гацко;

МХЕ „Јована“, концесионара „Savox“ д.о.о. Милићи,ускоро почетак градње;

МХЕ „Дуб“ и МХЕ „Устипрача“, концесионара„Хидроинвест“ д.о.о. Рогатица и

МХЕ „Рзав 1“, МХЕ „Рзав 2“, МХЕ „Рзав 3“, МХЕ „Рзав 4“и МХЕ „Рзав 5“, концесионара МХЕ „Рзав“ д.о.о. Вишеград.

Реализација преосталих уговора за мале хидроелектранеје праћена одређеним финансијским, техничким, организа -ционим, административним и другим проблемима. ИзКомисије за концесије Републике Српске наводе и неускла -ђеност планско-просторне документације са основама просто -рног плана Републике Српске (донесен двије године послијепотписивања уговора о концесији), на основу чега је спорaнједан број локација МХЕ, јер се налазе унутар националнихпаркова, паркова природе или заштићених подручја.

- Неусклађеност са водопривредном основом сливаријеке Врбас са притокама, успорила је реализацију око 20уговора о додјели концесије за изградњу и коришћење МХЕ.Израда новелације дуго траје и неизвјесно је када ће битизавршена. Неке од општина, прије свих Фоча и Шипово, неиздају потребна документа за изградњу, тако да за десетакуговора нема никаквих помака у реализацији – истичу уКомисији за концесије Републике Српске.

У студијама економске оправданости, акционари сунајчешће предвидјели властита учешћа од 30 одсто, апреостала средства су планирана кроз кредитна средства,кроз заједничка улагања са банкама и иностраним фирмама.

Међутим, поремећај на тржишту капитала је пореметио

укупне односе, тако да концесионари врло тешко долазе доквалитетних финансијских средстава, потребних за завршетакуговора. Да би била превазиђена ова ситуација, Комисија је,уз сагласност Владе Републике Српске, донијела Правилник опоступку преноса уговора о концесији и преносу власничкихправа концесионара, којим се регулише пренос уговора оконцесији и промјена структуре власништва у концесионимпредузећима, што значи да „концесионар, у својству уговорнестране из уговора о концесији може поднијети захтјев запренос уговора о концесији трећем правном лицу, новомконцесионару, у случају када из економских, организационих,финансијских или других оправданих разлога не може дареализује уговорне обавезе, у роковима и на начин утврђенуговором о концесији“.

Усвајање поменутог Правилника, како наводе изКомисије, омогућиће концесионарима да пронађу квалитетнепартнере и уз њихову помоћ заврше пројекте. Надлежноминистарство и Комисија ће нарочито цијенити финансијскуспособност новог концесионара, његову референтну листу изобласти енергетике, као и сагласност да прихвата свеодредбе из потписаног уговора о концесији.

Тренутно, Министарство индустрије, енергетике ирударства РС, уз присуство Комисије за концесије РепубликеСрпске, води преговоре са концесионарима из области МХЕ,којима се дефинише коначан статус потписаних уговора.

У смислу побољшања производње из обновљивихизвора, Влада Републике Српске је направила значајанискорак и 11.11.2010. године, задужила ресорно министарствода у року, не дужем од шест мјесеци, „закључи анексе уговорао концесији с акционарима гдје је извјесна изградња малиххидроелектрана, којим ће се продужити концесиони периодза пет година, одредити рокови изградње, дефинисатиинсталисана снага малих хидроелектрана у складу сапројектном документацијом, прописати обавезе концесионаруда обезбиједи и достави концеденту банкарску гаранцију заизвођење и банкарску гаранцију за одржавање и пренос,брисати гаранције за функционалност, поједноставити условиза пренос права и обавеза из уговора (пренос уговора оконцесији), у смислу да се пренос услови прибављањемодобрења за грађење“.

Поред тога, локалним заједницама се препоручује да „уциљу реализације већ потписаних уговора о кoнцесијама заизградњу малих хидроелектрана, приоритетно рјешавајузапочете поступке за издавање урбанистичке сагласности,односно одобрења за грађење и то према одредбама Законао уређењу простора и грађењу“.

Припремила Горана Станаревић-Кењало

Недостатак квалитетних институтаУ Комисији за концесије РС сматрају да у РепублициСрпској нема довољно верификованих института заизраду техничке документације, тако да се све дешаваизмеђу неколико предузећа која једна другимa радеревизије. Одређени мешетари, односно пројектни бирои,које понекад чини само један човјек, наносе велике штетеконцесионарима, како у финансијском, тако и у проје -ктантском дијелу. Комисија се настоји изборити противнеискусних пројектаната, али због недостатка квалите -тних инстититуција, концесионари најчешће траже излазна погрешним адресама. У том смислу, ускоро ће битипокренута активност да једна институција, за интересеКомисије, врши ревизију пројектне документације и нивоизве дених радова на терену.


086

Архитектонско-грађевински факултет Универзитета уБањој Луци je једна од перспективнијих институцијаУниверзитетa у Бањoj Луци, која биљежи квалитативан помак.Образујемо перспективан и дефицитаран кадар градитеља(три студијска програма: архитектура, грађевина и геодезиjа).

Програмске активности руководства су приоритетноусмјерене ка стварању неопходних предуслова за рјешавањепросторних и кадровских проблема, као и лабораторија. Изпостављних циљева издвајамо: континуирано унапређењенаставног процеса, научно-истраживачки рад и пројекте,пројектовање и изградњу нове зграде факултета.

Мисија и циљевиОстваривање мисије: да сопственим радом допринесемо

развоју знања у области градитељства, а резултате властитихи свјетских истраживања пренесемо студентима и у праксу,образујемо савремен инжeњерски кадар, који јесу нашамбасадор у струци, науци и пракси. Реализовање визије:обезбјеђењем квалитетне наставе и ефикасним студирањемуз примјену научних истраживања у пракси смо посталиефикасан сервис за привреду и институције.Разумна политикаи реалан приступ прилагођен потребама тржишта је видљив упракси. Јесте посебна част бити градитељ, али је то и великаобавеза и одговорност у образовању новог профиласавременог градитеља. Поставили смо себи високестандарде, тј. кроз праћење нових техничких и технолошкихдостигнућа одговарамо потребама обнове и одрживог развојатериторије Републике Српске, прихватљиве „за сва времена“,што јесте идеја водиља наша школе градитеља. Редовнаанализа и ревизија студијских програма резултираотклањањем уочених пропуста и осигурава успјешноодвијање образовног процеса. Циљ и задатак јесте

образовати градитеља који мора бити визионар и креаторуспјешне будућности и прогреса.

Кадровска структураЗапослена су 23 наставника, 31 сарадник и седам

стручних сарадника на Универзитету у Бањој Луци. Свисарадници Факултета су у процесу напредовања: у процесуизраде или поступка одобрења израде докторске дисертацијеје девет стално запослених, а 19 је одслушало докторскестудије. Троје стално запослених је одслушало магистарскестудије, а за двоје је одобрена израда магистарског рада.Остварили смо успјешна учешћа на научним и стручнимскуповима, те дали активан допринос примјени теоријскихистраживања у пракси. У протеклој години смо значајнокадровски ојачани. Изузетним залагањем руководстваФакултета, уз партнерство са привредом и иституцијама, јеостварен адекватан ниво наставног процеса у комфорнијим икреативнијим просторима, допуњен савременим помагалимакоја се користе приликом извођења наставе.

Структура уписаних и дипломираних студената Према старом програму укупно је дипломирало 523

студента, а по новом програму – 111 студента. У школској2010/11. год. активно је 1.184 студената (укључујући и мастерстудије). До сада је магистрирало 14 кандидата, а докторскедисертације је одбранило 9 кандидата.

Научно-стручни скупови и стручна савјетовањаСуорганизатори смо Међународног научно-стручног скупа

Савремена теорија и пракса у градитељству, Међународнеконференције Планирање, пројектовање, изградња ирехабилитација зграда и других инжењерских објеката у

Архитектонско - грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци

14 година постојања и радаАГ факултет је једина образовна институција у Републици Српској која располаже

референтним кадром и знањем, која може заштити јавни интерес, стимулисати, унапређивати и контролисати стандарде у области градитељства


087сеизмички активним подручјима и часописа Савременоградитељство, са Министарством за просторно уређење,грађевинарство и екологију Владе РС, Привредном коморомРС и Заводом за изградњу а.д. Бања Лука. Са Академијомнаука и умјетности смо активно учествовали у организацијинаучно-стручног скупа на тему Милутин Миланковић-животнипут и дјело. У фази смо реализације тематског научног-истраживачког пројекта Енергетски ефикасно грађење. Од овегодине ћемо активно учествовати у пројекту Еурека.

Издавачка дјелатност Током 2010. год. издали смо сљедеће публикације:

Софтверски инжењеринг аутора проф. др РаткаДејановића и доц. др Љубише Прерадовића (уџбеник);

Доступност за све - Access to all (штампани каталог); Билтен поводом 13. годишњице постојања Факултета; Билтен поводом 14. годишњице постојања Факултета; Информатор за припремну наставу.Почетком 2011. год. издали смо:Монографију Архитектура државних јавних објеката у

БиХ од 1878. до 1992. год. аутора доц. др Синише Видаковићаи књигу Пејзажни градови: Поређење развоја урбаногидентитета Бањалуке и Граца, аутора мр Дијане Симоновић.

Сарадња са другим факултетима и институцијамаТренутно имамо добру сарадњу са свим факултетима у

земљи и окружењу, а посебно са Архитектонским иГрађевинским факултетима у Београду. Успјешно сарађујемоса различитим факултетима у Нишу, Новом Саду, Суботици,Сарајеву и Грацу, са којих су ангажовани гостујући професори,који доприносе унапређењу наставног процеса.

У току претходне школске године су организованерадионице и изложбе Доступност за све - Access to all уБеограду, Бањој Луци и Лондону, као и студијска посјетаЛондону најуспјешнијих полазника изборног предмета начетвртој години студија, у сарадњи са Архитектонскимфакултетом из Београда, Британским савјетом и MetropolitanUniversity of London. У склопу изложбе и припремепубликације Архитектура у БиХ 1995-2010, објављени сурадови и стручно-умјетничка дјела наставника и сарадникаФакултета. Селектор изложбе госп. Ханс Ибелингс, угледниисторичар и критичар умјетности и уредник часописа заархитектуру А10 је, у току мјесеца октобра, одржаопрезентацију изложбе и тематско предавање у просторијамаФакултета.Организовали смо гостујуће предавање професораБожидара Петровића, изложбу и радиницу на тему Моравскакућа у Бањој Луци и предавање професора Тонка Рајковачеиз Кембриџа на тему Нове тенденције у археологији и

архитектури. Промовисали смо књигу Архитектура позориштаXX вијека и рад и каријеру проф. др Радивоја Динуловића.

Радионица и гостујуће предавање проф. др МиленкаСтанковића, са темом: Енергетска ефикасна и одрживаградња на кућни сајам profine BiH уз присуство асистената истудената изборног предмета мастер студија АГФ-а,Енергетски ефикасно и одрживо грађење, Актуелно упрозорској техници, Живинице 10. и 11. јун 2010. године.

Изложба студентских радова и гостујуће предавањепроф. др Миленка Станковића на Архитектонском факултетуу Сарајеву, у оквиру Дана архитектуре-актуелно устваралаштву БиХ, на тему Енергетска ефикасна и одрживаградња, 10.5.2010. год. Успјешна сарадња са Energy Saving In-ternational AS из Норвешке је резултирала добијањем десетлиценци за рачунарски програм за израчунавање енергетскеефикасности. Посебан вид сарадње Факултета у циљуосавремењавања наставног процеса, уз свесрдну подршку ипомоћ заинтересованих институција, представља радионицастудената Факултета под називом box3. Радионица подназивом Украсна кутија за паковање је организована у оквирупредмета Визуализација и моделовање 2.

Наставници и сарадници активно се баве и израдомпројектне документације и других стручно-умјетничких дјела,што, поред неопходног стручног усавршавања запослених,доноси и значајну афирмацију институције у стручној и широјјавности. Оснивачи смо Асоцијације архитектонскихфакултета Балкана. Потписани уговори о пословно-техничкоји научној сарадњи су окосница наших активности у наредномпериоду. Сматрамо да је интегрисан Универзитет у БањојЛуци наша шанса да значајније унаприједимо научно-истраживачки рад и искористимо синергетске ефектенаставника и сарадника заједничким наступом свихфакултета. У протеклом периоду смо дали активну ипрактичну подршку овом процесу. Морамо пружити могућностсвим професорима да своја теоријска сазнања провјере упракси и дају активну подршку Влади и њеним институцијамаза стратегије и пројекте од интереса за Републику у техничкомсектору, чиме би се адекватније заштитио јавни интерес, алии они нама омогућила садржајнију сарадњу и интензивнијеукључивање у пројекте. Успјешна сарадња са привредом иинституцијама је резултирала бројним заједничким пројектимаи манифестацијама. Не миримо се са постигнутим јер желимоконтинуирано ширити знање и унапређивати спознаје.

Побољшање просторних и материјално-техничких услова за радУниверзитет у Бањој Луци и Влада, као оснивач,

подржали су, и одобрили, поднијети пројекат за изградњунове зграде Факултета, односно осигурају активну подршкунашој школи градитељства. То је стимуланс који ћемовишеструко вратити образовањем дефицитарног исавременог инжењерског кадра. Ми чинимо све да градитељине напуштају ову територију, да у образовни профилградитеља уградимо савремене технологије и искуства изЕвропе и свијета, како би оне биле доступне при нашојинституцији. То је могуће само залагањем свих упредложеном пројекту. Наш Факултет је једина образовнаинституција у Републици Српској која располажереферентним кадром и знањем, која може заштити јавниинтерес, стимулисати, унапређивати и контролисатистандарде у области градитељства. Теоријски стечена знањажелимо искористити за креирање повољног законског оквираи адекватну примјену науке у пракси.

Доц. др Љубиша Прерадовић, дипл.инж.ел.


088ОБАВЈЕШТЕЊЕ ОКАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИРАДОВА ЗА ЧАСОПИС„САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“

Часопис ''Савремено градитељство'' објављује научне и стручне радове и другеприлоге из области грађевинарства, архитектуре, урбанизма, материјала, геотехнике,земљотресног инжењерства, грађевинске физике, обновљивих извора енергије,енергетске ефикасности, заштите животне средине, информационих технологија,савремених технологија грађења, градитељског менаџмента, очувања градитељскогнасљеђа, примијењене геодезије и из свих других области савременог градитељстваи њему додирних области.

У часопису ће се, прије свега, штампати необјављени радови који задовољавајукритеријуме савременог градитељства по својој научној и/или стручној компоменти,а од посебног су значаја за теорију и праксу.

У часопису могу бити штампани научни и стручни радови, објављени у другимчасописима, у монографијама, зборницима научно-стручних скупова и другимрелевантним публикацијама, са допунама и измјенама или у изворном облику, узсагласност аутора.

Радови се категоризују према сљедећим међународно прихваћеним правилима:

А) Научни и стручни радовиОригинални научни рад садржи необјављене

резултате изворних истраживања, уз примјенуадекватних научних метода. У њему су научна сазнањаизложена тако да се експериментално истраживањеи/или теоретско-нумеричка анализа и ток размишљања,могу поновити и, при томе, добити исти резултати илирезултати у оквиру допуштених одступања, односнорезултати са тачношћу коју аутор рада наводи.

Претходно саопштење је научни рад који садржипрво кратко обавјештење о резултатима научнихистраживања, али без детаљних појединости и анализа,који карактеришу оригинални научни рад. Овосаопштење захтијева хитније објављивање, радизаштите ауторства. Овдје спадају и научни радови којисадрже краће критике, коментаре, дискусије и биљешкео неком већ објављеном научном раду.

Прегледни рад је научни рад који обухвата стањенауке у одређеној области, као резултат научне анализе,критике, коментара и закључака у вези са сакупљенимрелевантним научним радовима из те области. У спискулетературе се могу наћи само анализирани радови, каои радови које аутор сматра да могу допринијети даљемнаучном истраживању разматране области. Ако сурадови у одређеној области систематизовани и интер-претирани према библиографским подацима, али нисунаучно, критички анализирани и расправљани, такви

радови се сврставају у прегледне стручне радове.Стручни рад представља корисне прилоге и

запажања из подручја струке који морају представљатистручну новост у ширем смислу. То су корисна ивриједна искуства у примјени познатих научнихдостигнућа која доприносе ширењу стручних знања ињиховом правилном коришћењу у теорији и праксиградитељства. У ову категорију могу да спадају иприкази значајних, специфичних и нестандарднихобјеката који представљају унапређење струке.

Б) Остали прилози

Остали прилози обухватају приказе изведенихобјеката, искустава у примјени материјала, технологијаграђења и менаџмента, затим стручне приказе и освртена поједине актуелне теме и питања из областиградитељства, приказе стручних књига, писама уредни-штву, обавјештења о научно-стручним скуповима иуопште актуелностима, затим мишљења и коментар опојединим релевантним питањима теорије и праксе и др.

В) Припрема радова

У часопису ће се штампати научни и стручнинеобјављени радови који не смију бити истовременопонуђени за штампање другом часопису. Аутор јеодговоран за достављени текст и садржај рада и мора


сам да обезбиједи евентуално потребне сагласности, одрелевантних фактора, за објављивање неких података,слика или фотоса које садржи рад.

Рукописи радова се рецензују. Рецензентипредлажу категоризацију рада, а коначну одлуку доносиуређивачки одбор часописа.

Радови категорије под А) могу бити обима окоједног ауторског табака (око 16 страна формата А4), арадови-прилози под Б) - највише 0,75 табака. Радовимогу бити и дужи али уз сагласност уредништва часо-писа. Наведени обим радова обухвата комплетан рад(текст, слике, табеле, литературу и др.). Уредништвочасописа задржава право да, сагласно уређивачкојполитици часописа или мишљењу рецензента, донесеодлуку о прихватању или неприхватању, заобјављивање, достављеног рада.

Рукописи се достављају у електронској форми -формат папира А4 са маргинама од 26 мм (горе и доле)а 20 мм (лијево и десно) откуцаним у Word-у - font ArialNarrow 10 pt у двије колоне које су међусобног размака10 мм. Пожељно је рад доставити и у PDF формату.Аутор рада чува копију рада.

Наслов рада треба да садржи што мање ријечи,оптимално до 8, а највише до 11. Наслов рада треба даодражава садржај радa.

Рад се штампа на српском језику, ћирилицом илидвојезично, на српском и енглеском, изузетно само наенглеском језику.

Испод наслова рада, даје се име и презимеаутора, а у фусноти титула и звање аутора, назив имјесто институције, улица и број (фирме) у којој ради и e-mai l адресу аутора. Испод тога, у новом реду,уредништво часописа уписује тачан датум достављањарада. Текст рада почиње уводом на сљедећој - 2. страничасописа. Први ред параграфа (пасуса) треба да будуувучен 5 мм.

На првој страни рада, испод наслова рада и именаи презимена аутора рада, дају се резимеи рада насрпском и енглеском језику, обима по око 250 до 300ријечи, а испод сваког резимеа дају се кључне ријечи(највише 10 ријечи), које читаоцу треба да укажу насадржај и главне елементе рада. Испред резимеа наенглеском језику (Summary) даје се назив рада наенглеском језику.

Потребно је да сваки рад има поглавља и под-поглавља са нумерацијом по хијерархији, арапскимбројевима. Наслов поглавља се обиљежаваједноцифреним бројем (font 11 pt), а наслов под-поглавља двоцифреним бројем (font 10 pt). Рад сесастоји од увода и садржаја рада са резултатима,анализом и закључцима, означеним арапскимбројевима. Слике (дијаграми, фотографије, табеле и др.)штампају се у црно-бијелој техници и у колору. Ознакеслика и табела дају се арапским бројевима, а текст узслике и табеле је обавезан на српском и енглескомјезику. Текст уз слике даје се испод слика, прво насрпском па на енглеском, а текст уз табеле - изнадтабеле, прво на српском, затим на енглеском језику. Акоје текст рада само на енглеском, овај опис се даје првона енглеском језику.

У попису литературе, на крају рада, дају се самоони радови на које се аутор позива у своме раду. Овирадови су поредани по азбучном реду презимена првогаутора. Литературу у тексту, на коју се аутор позива,

означити арапским бројевима, у угластој загради, како сеозначава и у попису литературе, на крају рада. У пописулитературе, прво се наводе презиме(на) и иницијалиимена аутора (нпр. Петровић, П., Николић, Н.), годинаштампања рада у загради (нпр. 1987): затим потпуннаслов цитираног рада, па назив часописа, књиге илидруге публикације, у којој је рад објављен и почетна изавршна страница цитираног рада од ... до ... Ако ауторцитиране податке не користи из изворног рада, већ их јепронашао у другом раду, уз цитат рада се додајецитирано према (...)..''.

Када је рад прихваћен за штампу, евентуално узодређене примједбе, аутори су дужни да, по упутствуредакције, комплетирају рад, у складу са извјештајемрецензената.

Аутор треба изузетну пажњу да посвети квалитету,прегледности и јасноћи слика, табела, дијаграма,фотоса, као и правилном исписивању једначина, водећирачуна о положају индекса, експонента и др. С обзиромна то да се штампање спроводи у двије колоне, на свакојстрани часописа (формата А4), потребно је величинуслике, табеле и др. уклопити у ту ширину колоне(односно 80 мм) на мјесту ближе тексту у коме се ауторпозива на ту слику, табелу и др. Изузетно, ако слике,табеле и др. захтијевају већу ширину, уклопити их наодговарајућем мјесту по цијелој ширини стране.

Рукописи објављених радова се не враћајуауторима.

Адреса часописа, на коју треба слати радове и накојој се могу добити обавјештења у вези са припремомрада за часопис, као и сва друга обавјештења:

Часопис "Савремено градитељство"78000 Бања Лука, Ул. Марије Бурсаћ бр. 4Република Српска, Босна и ХерцеговинаТел. +387 51 225 162, факс +387 51 216 651E mail: [email protected]

089

�� година II, број 04 - 2010

��

TEGRA




�� ! ��

094

Documents

003 - zibl.netсавремено градитељство година iii, број 05 - 2011 006 content 008 orthodox churchyard as holiness or profane yard velimir lj. Ćerimović