1 Uvod u racunovodstvo

12Deo 1 Kontekst raunovodstva1111Poglavlje 1 Uvod u raunovodstvo

Poglavlje 1Uvod u raunovodstvo (engl. Introduction to accounting)

Raunovodstvo ne ini da profiti i iskaz stanja korporacije izgledaju nestabilni. Raunovodstvo samo poveava transparentnost nestabilnih prihoda". Diane Garnick

1. SADRAJUvod u raunovodstvo (engl. Introduction to accounting)3

1.SADRAJ

3

2.CILJEVI

3

3.NAMENA I KORISNICI RAUNOVODSTVA

4

4.OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODERNOG RAUNOVODSTVA

6

5.KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ RAUNOVODSTVA

7

6.RAUNOVODSTVO U FUNKCIJI POSLOVNOG IZVETAVANJA

9

7.RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

10

8.RAUNOVODSTVENO IZVETAVANJE ZA POSLOVNO FINANSIJSKO ODLUIVANJE

11

9.KLJUNI TERMINI

11

10.KLJUNE TAKE

12

11.PRIMENA PRINCIPA

13

12.ODABRANA LITERATURA

13

2. Ciljevi

Nakon paljivog prouavanja ovog poglavlja biste trebali da moete da: navedete razloge zbog kojih je raunovodstvo korisno pri donoenju poslovnih odluka; definiete raunovodstva i njegove karakteristike; obrazloite kako se raunovodstvo razvijalo u drevna i u novija vremena; objasnite ta rade profesionalne raunovoe u svetu, i ta je sve potrebno da bi se ulo u ovu struku; objasnite ta je uticalo na razvoj savremenog raunovodstva u svetu; odredite ta se podrazumeva pod raunovodstvenim entitetom obraunskom jedinicom; navedete ko sve koristi raunovodstvene informacije, zato i kako.3. seq level0 \h \r0

seq level1 \h \r0

seq level2 \h \r0

seq level3 \h \r0

seq level4 \h \r0

seq level5 \h \r0

seq level6 \h \r0

seq level7 \h \r0 Namena i korisnici raunovodstvaU ovom delu knjige (glave 1 do 6) ire se analizira raunovodstvo kao nauna i praktina disciplina, u kontekstu finansijskog izvetavanja, ponude i tranje finansijskih informacija. Raunovodstvo i finansijski menadment

Savremena teorija i praksa poslovnog odluivanja (engl. modern business management) naglaava da izuavanje sistema raunovodstva predstavlja jedan od najznaajnijih elemenata kreiranja modernog poslovnog odluivanja. Ovo pravilo vai, bez obzira da li imate ideju i nameru da zapoinjete svoju vlastitu poslovnu delatnost, radite za malo ili veliku firmu, domau a jo vie inostranu, ulazite u profesionalnu delatnost ili imate koristi od nezavisnog dohotka izvan radnog odnosa. Pri tom e mnoge od vaih odluka u ivotu biti ekonomske odnosno bolje reeno finansijske prirode.

Trite i poslovanje na njemu zahteva prozaine odgovore na manje epska pitanja. Na primer treba konkretno odgovoriti, koliko novih ljudi treba zaposliti? Da li je budet vaeg odeljenja (organizacionog dela) adekvatan, da li treba iznajmiti (engl. leasing) ili kupiti kancelarijski prostor? Koja je od nekoliko alternativnih investicija najbolja odnosno najrentabilnija, i sa najniim rizikom u odnosu na vae potrebe. Ta pitanja u svemu ukljuuju ekonomske alternative. ivimo u svetu ogranienih resursa. Otuda se esto nalazimo u situaciji da biramo izmeu alternativa. Racio je da efikasnije koristite raspoloive ograniene resurse. Primeri u praksi se kreu od jednostavnih linih odluka, koje se odnose na par dinara, pa sve do kompleksnih odluka, koje utiu na hiljade ljudi i ukljuuju desetine i stotine miliona dinara. Da li treba da se pretplatite na Poslovni nedeljnik, ili trebate da koristite biblioteki primerak, ili to je jo ei sluaj na alost u Srbiji i Crnoj Gori bar do sada, da vam ne trebaju nikakve poslovne informacije?

Dilema je da li kao poslovni rukovodioci trebate da locirate novo postrojenje u blizini postojeih objekata ili negde drugde? Ponekad su odgovori veoma sloeni. Po svojoj prirodi, svrha i bazini cilj raunovodstva je da pomogne u odgovoru na takva osnovna pitanja. Savremeno raunovodstvo mora da pomogne u donoenju zdravih ekonomskih odnosno poslovno finansijskih odluka. Retko, skoro nikada, se ne donosi znaajna ekonomska odluka, koja u svom donoenju vitalno ne zavisi od ispravnih raunovodstvenih informacija. Raunovodstvo je moderni jezik ekonomske aktivnosti. Bilo koja savremena poslovna organizacija koja zarauje ili troi novac, bez obzira na veliinu ili tip delatnosti, mora se oslanjati na raunovodstvo radi efektivnog i efikasnog poslovnog upravljanja.

Sledstveno tome, savremeno raunovodstvo u svetu posebno u Sjedinjenim amerikim dravama (SAD), razvilo se kao prirodni i logini odgovor na potrebu za pravim informacijama, koja se uz odgovarajue pretpostavke mogu iskoristiti za kreiranje poslovno finansijskih odluka koje ukljuuju ekonomske alternative. Selekcija jedne alternative moe dovesti do, odnosno izazvati dodatne odluke. Namee se nunost i potrebe za izborom izmeu novih alternativa. Na primer, odluka da se proizvodi mali elektronski depni kalkulator, moe zahtevati sledee dodatne izbore. Da li trebamo da koristimo svetlosno emitujue diode (engl. LED), ili pokazivai sa tenim kristalom (LCD)? Da li ekrane treba proizvoditi ili kupiti, to je u nasim uslovima jednostavno reiva dilema-uvesti. Sopstvena proizvodnja uvek zahteva ulaganja u novu opremu, dok bi nabavka (uvoz) svaki raunar poskupela i tako dalje. Da li treba koristiti automatizovane maine, da bi se spojila pojedinana kutija ili unutranji sastav, koji bi mogao biti sainjen iz vie delova koji zahtevaju runo sastavljanje? Da li je firma zainteresovana za trite velikog obima sa niskim cenama i mnogo konkurencije? esto se trae ogranienje trita za savrenije naune modele? Kako proizvod treba prodavati, pita se sluba marketinga? Koji medijum za oglaavanje i reklamnu kampanju treba upotrebiti? Kao to se vidi lista pitanja je beskrajna. esto izgleda da pokuaji da se odgovore mogu izgledati besplodni. No, savremena svetska raunovodstvena nauka i njena efikasna primena u praksi moe pruati takve kvalitetne informacije. Raunovodstvo omoguava sva ona merenja koja su potrebna da se integrie kompleks varijabli u reavanju ekonomskih problema, na nain kako su prethodno definisani.

Osnovna svrha ove analize je da nas upozna sa savremenim raunovodstvom u funkciji poslovno finansijskog odluivanja. Polazite su neke od definicija raunovodstva, i opisa njegovih osnovnih karakteristika. Sledi pregled razvoja raunovodstva i analiza okruenja u kome deluje raunovodstvo u savremenim svetskim uslovima. Uz to elimo da ukaemo na raunovodstvenu profesiju i nekim od organizacija, koje su bitno uticale na uobliavanje savremene misli o raunovodstvu u trinim privredama. Predmet analize e na kraju biti vrste poslovne aktivnosti i organizacije kojima slui raunovodstvo. Usmeriemo se na razliite donosioce poslovno finansijskih odluka, za koje se pripremaju raunovodstvene informacije.

Raunovodstvo je izuzetno obimna disciplina. Zbog toga pokuaj bilo kakve uproene definicije tei ka nepotpunosti. Ipak definicije ma koliko nepotpune, mogu da poslue kao zgodna polazna taka. Tako se u jednoj od najee korienih i prihvaenih odrednica ukazuje da je: Raunovodstvo je umetnost i vetina beleenja, klasifikovanja i sumiranja na odreeni nain i u novanim izrazima, svih transakcija i poslovnih dogaaja. Minimalni je zahtev da su to promene koje su u odreenom delu finansijske karaktera (prirode), to omoguava interpretaciju rezultata na toj osnovi.

Prethodna definicija znai da je raunovodstvo praksa poslovnog informisanja na osnovu raspoloivih informacija, tek kada je ekonomski dogaaj merljiv u finansijskim izrazima. To jest kada se odigrava poslovna transakcija. Potom se obraena informacija klasifikuje prema tome odreenom kriterijumu. Da li transakcija utie i na koji nain na poziciju gotovine, zemljite, obaveze, deonice, itd. Veliki i uz to rastui broj opisanih transakcija generiraju sve veu koliinu finansijskih podataka. Zbog toga je potrebno svaku raunovodstvenu informaciju uobliiti prema zahtevima poslovno finansijske funkcije. To znai da zbirni pregledi raunovodstvenih informacija, moraju biti po formi i funkciji u obliku takvih izvetaja, koji slue specifinoj svrhi donoenja poslovno finansijskih odluka.

Registrovanje, klasifikovanje i sumiranje raunovodstvenih i poslovno finansijskih transakcija, zahteva da moraju biti merene u novanim iznosima. Najzad, rezultat raunovodstvenih informacija ukljuuje komuniciranje sa i objanjavanje informacije donosiocima poslovnih odluka. Bez toga raunovodstvo gubi svoju osnovnu funkciju, kao informaciona podloga u procesu poslovno finansijskog upravljanja. Da bi postiglo i ostvarilo sve prethodno navedeno, savremeno raunovodstvo se mora bazirati na pravilima i standardima, koje razumeju i shvataju korisnici finansijskih informacija. Naredna odrednica na primer navodi da je: Raunovodstvo proces identifikovanja,merenja i komuniciranja sa raunovodstvenim informacijama, da bi se donosiocima odluka omoguilo prosuivanje i odluivanje na osnovu istih. Kao to se moe zakljuiti na osnovu prethodnog, savremena definicija raunovodstva sve manje naglaavaju aspekte izolovane obrade informacija. U fokusu su raunovodstveni i poslovno finansijski aspekti donoenja odluka. Finansijske odluke i kvantifikovani sudovi potrebni su da bi se identifikovale, merile i komunicirale raunovodstvene informacije. To vai u istoj meri, kao to su potrebne vrednosni sudovi da bi se interpretirale i koristile informacije, sa ciljem dobijanja kvalitetnih mikro ekonomskih odluka.

Druga definicija koju smo naveli, vie naglaava raunovodstvo kao nauku donoenja odluka. Poto prva posmatra ovu oblast jednom vrstom umetnosti. Svakako da je savremeno raunovodstvo umetnost u delu u kom zahteva prosuivanje, uvid i talenat razvijen kroz intenzivno prouavanje. Da je raunovodstvo nauka, vai samo u obimu u kome je rigorozna disciplina. U meri u kojoj se bavi merenjima i u vezi je sa ostalim ekonomskim naunim disciplinama, kao to su na primer statistika i ekonometrija, itd. U praksi je ve dugo prisutna stara zabluda. Mnogi ne prave razliku izmeu knjigovodstva i raunovodstva. Jednostavno formulisano, knjigovodstvo je dnevno beleenja poslovnih podataka. Generalno bi se moglo zakljuiti da je rutinski posao inovnike prirode. Knjigovoe obino za svoj posao trebaju samo rudimentarno raunovodstveno znanje. To im omoguuje da obavljaju svoje svakodnevne zadatke. Istini za volju mnoge od navedenih poslova bi mogli automatski obavljati raunari. Na drugom polu se nalaze raunovoe. Po svom profilu to mora biti kadar kvalifikovan za analizu i interpretaciju mnogih sloenih ekonomskih dogaaja. Moraju biti osposobljeni da blisko sarauju i koordiniraju sa finansijskim analitiarima u rukovodiocima, da pruaju finansijske savete, osmiljavajui savremene sisteme poslovnog upravljanja. 4. Osnovne karakteristike modernog raunovodstva Da bi bilo korisno donosiocima poslovnih odluka, savremeno raunovodstvo mora posedovati najmanje tri osnovne karakteristike:

relevantnost;

pravovremenost;

tanost.

(i) RelevantnostPrva karakteristika savremenog raunovodstva podrazumeva da raunovodstvene informacije moraju biti vezane za specifian problem ili aktuelnu mikro finansijsku odluku. Na primer, informacija o kretanju trokova materijala moe biti relevantna za analitiara koji prati i kontrolie kretanje trokove proizvodnje. Verovatno nee biti od jednake vanosti za finansijske investitore na berzama, koji se suoavaju sa odlukom-da li da rizikuju ili ne svoj novac ulaui ga u datu firmu. Za berzanske investitore mnogo su znaajniji podaci o kretanju ukupnog profita, mada bi ista ili slina informacija bila od male vrednosti za tehnikog direktora. Zbog toga raunovodstvo mora biti osposobljeno da u svojim izvetajima prezentira na taj nain upakovane ekonomske informacije, koje istovremeno mogu da slue mnotvu razliitih namena.

(ii) PravovremenostZahtev pravovremenosti vezan je za nunu aktuelnost raunovodstvenih informacija. Mnogi vrste informacija gube vrednost veoma brzo. Posebno su finansijske informacije osetljive sa proticanjem vremena, jer postaju irelevantne. Primer je prolonedeljna kamatna stopa ili devizni kurs, koji mogu biti od male vrednosti finansijskom rukovodiocu, koji mora ove nedelje da uzme novac na zajam od banke ili poverilaca. Razlog su este promene kamatnih stopa i slino. Podaci o kretanju zarade i profita (rentabilnosti ) odreenog posla, mogu pomoi investitorima u deonice da se odlue, da li da ulaze ili ne ulaze u taj posao. Ukoliko je informacija stara, investitor nee doneti promiljenu investicionu odluku. esto je znaajnije posedovati odmah aproksimativnu finansijsku informaciju, nego imati preciznu informaciju kasnije kada uopte nije potrebna. Dilema sa kojom se suoava savremena raunovodstvena praksa je, da se odreeni stepen preciznosti vei ili manji uvek mora rtvovati, da bi se postiglo pravovremeno izvetavanje o relevantnim informacijama.

(iii) TanostGlavni uslov za pravovremene i relevantne raunovodstvene informacije jeste tanost. Veoma je znaajno razlikovati tanost i preciznost, to e se videti na narednom primeru. esto se u javnosti moe uti podatak da je odreena firma prole godine zaradila 100 miliona dolara od izvoza. To moe biti tana informacija, mada precizno iskazan iznos izvoznih prihoda moe biti 100.236.500 dolara. Na drugoj strani izvetaj o prihodima od 102.455.234 dinara moe izgledati veoma preciznim. No informacija nema nikakvu vrednost, s obzirom da je iznos stvarnih prihoda 56.000.000. dinara.

iroko je rairena zabluda, da su raunovodstvene informacije automatski i uvek tane do poslednje pare. Nepobitno je da raunovodstvene informacije u sebi uvek sadre odreeni stepen procene i aproksimacije. U okviru nametnutih ogranienja metodima merenja i primenjenim standardima, proizvedena raunovodstvena informacija treba postepeno da odslikava informacije. Kako se karakteristike relevantnosti, pravovremenosti i tanosti postiu u raunovodstvu? 5. Kratak osvrt na istorijski razvoj raunovodstvaDa bi stekli odreeni uvidu ovo pitanje analiziraemo razvoj raunovodstva, koje slui poslovnom okruenju u kome deluje i koje odgovara potrebama korisnika koje opsluuje.

Raunovodstvo se razvilo tokom dugog perioda vremena, kao odgovor na potrebe donosioca poslovnih odluka za informacijama u privredi i u vladi. Donosioci poslovnih odluka (rukovodioci) deluju u kompleksnom ekonomskom okruenju, koje se stalno dinamiki menja. Informacione potrebe donosioca odluka zajedno sa okruenjem, kao i savremeno raunovodstvo moraju se stalno adaptirati, da bi zadovoljili novo nastale potrebe. Raunovodstvo je jednako vitalno i dinamino kao i drutvo kome slui. Da bi dobro funkcionisalo, mora se adaptirati zahtevima organizacija i promenama moderne tehnologije.

Primer je industrijska revolucija. Uinila je nunim da raunovodstvo prui informacije o kretanju trokova irokog varijeteta roba, proizvedenih u velikim koliinama u velikim preduzeima, koja koriste kompleksnu opremu. U poetku je raunovodstvo sluilo malim preduzeima, koja su sama runo proizvodila ogranieni broj proizvoda. Danas mnogi vlasnici oekuju, da dobijaju kvartalne izvetaje o poslovanju svojih preduzea. Da bi obuhvatilo mnogo vei obim informacija, raunovodstvo se prvo prilagodilo mehanikim, zatim elektrinim i na kraju elektronskim sredstvima za obradu podataka.

Mada se raunovodstvo razvijalo da bi zadovoljilo potrebe donosioca poslovnih odluka, vei njegov deo je ostao neizmenjen. Mnogi od dananjih problema su ostali isti kao i oni sa kojima su se sretali donosioci poslovnih odluka u prolosti. Da bi se bolje razumele savremene raunovodstvene aktivnosti i dananje potrebe za finansijskim informacijama, kratko emo razmotriti istorijski razvoj raunovodstva.

Istorija raunovodstva datira unazad iz drevnih vremena Mesopotamije i Egipta, kada je potreba za raunovodstvom izazvala razvoj pisma. Drevni kraljevi i vladari kontrolisali su glavninu drutvenog bogatstva. Upoljavali su pisare, koji su bili obueni i veti u pisanju i beleenju podataka. Pisari su takoe obavljali usluge privatnim graanima, kojima je bila potrebna evidencija o njihovim poslovnim transakcijama. Tako su arheolozi otkrili mnoge drevne glinene tablice sa klinastim pismom. Opisuju takve transakcije, kao to su razmena dve koze za datu koliinu penice, ili sporazum da se isporui sledea etva ita vojsci. Pisari su beleili te transakcije na glinenim tablicama. Potom bi utiskivali svoj peat i pekli tablice da bi zatitili podatke. Peat je koristio kao uveravanje da je podatak taan. Mnoge od ovih tablica su netaknuto sauvane do dananjih dana. Od svog osnivanja sve do etrnaestog veka, raunovodstvo nije bilo jasno definisano. Lagano je evoluiralo, kao odziv na potrebe i zahteve privrede, vlade i drutva. Tokom XXIV veka je izmeu nezavisnih gradova drava Italije cvetala trgovina. Ekonomsko i politiko okruenje toga vremena lagano je davalo zamah raunovodstvenom sistemu, koji se danas koristi u svetu. Sistem se razvijao tokom Renesanse. Prvi put je formalno opisan u dodatku uvene knjige o aritmetici i geometriji koju je 1494. godine napisao Franciskanski monah i uenjak Frater Luca Paciolo, prijatelj i savremenik Leonardo da Vincija. U to vreme je odreeni broj inilaca uticao na razvoj raunovodstvenih metoda. Crkva i vlada su bile usko povezane. Mnogi graanski zakoni su bili pod snanim uticajem religijskih verovanja. Na primer, bilo je nezakonito da se plaa ili prima kamata, zbog toga to se u to vreme plaanje prava korienje novca smatralo zelenatvom. Otuda i nije bilo previe inicijativa da se pozajmljuje novac drugima. Veliki poslovni poduhvati koji su zahtevali ulaganje znaajnog kapitala, mogli su se organizovati jedino kroz partnerstvo, u kome su pozivani investitori kao ravnopravni partneri. Trgovac ili zanatlija koji je radio samostalno, brinuo se samo za novac koji je mogao da zaradi. Ipak je sa formiranjem partnerskog odnosa postalo potrebno, da se raunovodstveno obuhvataju ne samo profiti zajednikog poduhvata-ulaganja, ve i izdvojeno evidentira ulaganje svakog partnera. Po zavretku poduhvata i podeli robe na partnere, prirodno je svaki od njih eleo da povrati svoje prvobitno ulaganje, uveano za po vlastitoj oceni poteni udeo u profitu. Dok se poetno ulaganje moda i sastojalo od jedne vrste trgovake robe, esto se krajnja raspodela sastojala od zlata i srebra, ili razliitih vrsta robe. Zbog toga je bila potrebna odreena saglasnost o vrednosti roba. Otuda je iskazivanje i merenje poslovnih profita, kao jasan i uoljiv deo vlasnikovih ulaganja, bila veoma rana raunovodstvena ideja. Nisu mogli svi partneri u poduhvatu da uestvuju u neposredno i kontroliu poslovanje.6. Raunovodstvo u funkciji poslovnog izvetavanjaesto se operacija poslovnog poduhvata pretvarala u neku od formi partnerstva sa ostalima. Upravljai su preuzeli ulogu nadzornika, kojima je poverena roba kojom e se trgovati. Nadzornitvo je funkcija obezbeivanja robe, koju su investitori predali rukovodiocima zajednikog poslovnog poduhvata. Rukovodioci postaju odgovorni za ispravan rad i poslovanje firme. Uz to odgovaraju za izvetavanje svih partnera o poslovanju. Takav su raunovodstveni izvetaj rukovodioci podnosili obino po zavretku posla. Funkcija izvetavanja u raunovodstvu ima svoje rane korene. Rezultat je odvajanja vlasnitva nad sredstvima od procesa poslovnog upravljanja. Mada se raunovodstveni sistem koji su koristili u petnaestom veku dalje razvijao, njegove osnovne karakteristike ostale su iste kao u vreme Pacioloa. Sistem koji je preiveo skoro pet vekova, netaknut od vremena Renesanse pa sve do vremena kompjutera, stvarno je impresivan. Njegova snaga lei u jednostavnosti, fleksibilnosti, i sposobnosti da izrazi i saopti izuzetno veliku koliinu informacija u veoma kompaktnoj formi, i u njegovoj proverljivosti. Moderno raunovodstvo je stvarno postalo poslovni jezik dananjice. Sistem italijanskog raunovodstva se proirio na ostale delove Evrope i na ostatak sveta. Upravo je industrijska revolucija donela potrebu za preciznijim i pravovremenim merenjem raunovodstvenih podataka. Raunovodstvene informacije su znaajne ne samo za investitore, ve i za rukovodioce koji smatraju takve informacije nezamenljivim u poslovnom upravljanju. Otuda se i raunovodstvo dalje razvijalo i poboljavalo, da bi odgovaralo kako potrebama unutranjeg upravljanja tako i zahtevima investitora.

Rast korporacijskog oblika poslovanja usmerio je panju na potrebu izvetavanja velikog broja jakih deoniara, koji su esto meusobno trgovali svojim deonicama pojedinih korporacija. Potom je takvo trgovanje organizovano u berze deonica. Berze su zahtevale zakonsku i unutranju pravnu i poslovnu regulativu. To je za uzvrat dalje uticalo na razvoj raunovodstva. Brzi rast eleznice u SAD doneo je potrebu za obraunom ogromne imovine. Takoe su to zahtevala velika ulaganja i koja su imala veoma dugi vek trajanja. Donoenje zakonodavstva o porezu na prihod, primoralo je raunovoe da paljivije razmotre svoje metode merenja i iskazivanja prihoda. Razvile su se meunarodne korporacije, kojima je bilo potrebno raunovodstvo radi operacija u inostranstvu. Revolucija u elektronskoj obradi podataka je prouzrokovala razvoj velikih raunara. Sve to je kao rezultat dalo mnoge promene i nov razvoj savremenih raunovodstvenih sistema.Kao to se moe zakljuiti savremeni uslovi poslovanja su izuzetno razliiti u odnosu na one iz petnaestog veka. No ipak je raunovodstveni sistem koji je razvio Paciolo, jednostavno je prilagoen da bi sluio zahtevima savremenom poslovanju. Nije sluajno da je raunovodstvena profesija postigla i zasluila potovanje i status kojim raspolae u savremenim trinim privredama. Raunovodstveni rad se oduvek karakterisao visokim etikim nivoom i moralnim standardima. Raunovoe kao profesija i struka se tradicionalno su se bavile ouvanjem integriteta finansijskih izvetaja. Potovanje, integritet, etiki standardi, posveenost da se slui drutvu, kao i kompetentnost, profesionalne su karakteristike, koje ljubomorno uvaju raunovoe. Raunovoe koje nude javnosti svoje profesionalne usluge moraju u dravi u kojoj rade, da zadovolje odreene zahteve za kvalifikacijama. Osoba koja zadovoljava sve zahteve, dobija potvrdu odgovarajue savezne drave u SAD, da je ovlaeni javni raunovoa (engl. certified public accountant-CPA). Ovlaeni javni raunovoe obavljaju mnoge zadatke i poslove, koji se mogu klasifikovati u sledee grupe: revizija, oporezivanje, usluge upravljakog savetodavstva. Neke raunovodstvene firme obavljaju sve navedene usluge. Druge se ograniavaju na specijalizaciju u samo nekim od ovih oblasti.

7. Raunovodstvo i revizijaRevizija se sastoji od pregleda i ispitivanja finansijskih izvetaja, i testiranje raunovodstvenih podataka. Cilj je da se utvrdi da li su se sledili ispravni postupci u pripremi finansijskih izvetaja? Time se osigurava da su izvetaji ispravni i da ne obmanjuju. Finansijski izvetaji jesu raunovodstveni izvetaji koje izdaje privreda, da bi opisala svoje finansijske odnose i rezultate svoga rada. Nasuprot popularnom miljenju, tipina revizija nije namerena da otkrije namernu pljaku, mada se ponekad revizije sprovode i u te svrhe. Nasuprot tome, funkcija revizije je da verificira da su transakcije obuhvaene na odgovarajui nain, tako da su izvetaji koji su pripremljeni na osnovu tih podataka kompletni i poteno predstavljaju finansijske odnose firme.

Ovlaeni javni raunovoe koji pruaju usluge revizije nezavisni su praktiari. Oni ne mogu imati finansijske interese u firmama ije finansijske izvetaju revidiraju, zbog toga to su njihovi izvetaji o reviziji namenjeni javnosti. Oni izvode tako svoja ispitivanja, da mogu da izraze miljenje o potenju i adekvatnosti finansijskih izvetaja. Miljenje ovlaenog javnog raunovoe veoma je vaan deo finansijskih izvetaja. Zakonom je propisana revizija za mnoge kompanije, ije se deonice javno kupuju ili prodaju. Miljenje ovlaenog javnog raunovoe visoko je potovano i jako pouzdano, poto pojedinci izvan privrede nemaju drugi nain da odrede, da li su finansijski izvetaji koje nudi privredni subjekti poteni i pouzdani.

(i) Raunovodstvo i poreske savetodavne usluge - konsaltingPoreske usluge konstituiu znaajan deo funkcija ovlaenog javnog raunovoe, poto skoro sve korporacije i pojedinci jesu subjekti oporezivanja lokalnih, federalnih i lokalnih vlada.Firma ovlaenog javnog raunovoe (engl. CPA) ne samo da pomae u pripremi poreskih prijava, ve takoe obavlja poresko istraivanje i planiranje. Klijenti firme mogu da izbegnu obavljanje poslovne aktivnosti na nain koji bi mogao imati nepoeljne poreske konsekvence. Poto su federalni poreski zakoni u SAD izuzetno kompleksni, mnoge poslovne aktivnosti i pojedinci se oslanjaju na ovlaene javne raunovoe specijalizovane za oporezivanje, da bi osigurali saglasnost sa poreskim zakonima. U isto vreme raunovoe minimiziraju njihov poreski teret. Navedene usluge mogu predstavljati znaajan deo rada raunovodstvenih firmi. Takve usluge ukljuuju davanje saveta i uestvovanje u skoro svakom aspektu poslovne aktivnosti. Privredni subjekti mogu traiti pomo od ovlaenih javnih raunovoa, kada njihovo osoblje nema dovoljno vremena, ili nije dovoljno struno da radi na posebnom problemu. Neke opte savetodavne usluge ukljuuju razvoj i implementaciju kompjuterskih raunovodstvenih sistema, razvoj sistema za upravljanje tako vanim poslovnim resursima, kao to su trgovinska roba ili oprema, razvoj planova za jaanje zainteresovanosti i motivisanosti zaposlenih, slino. Ovlaena raunovodstvena firma obino je veoma bliska sa svojim klijentima. esto moe dati savet i ekspertizu na efikasan i brz nain, da bi pomogla rukovodiocima da donesu odgovarajue poslovne odluke. U takvim firmama su veoma znaajni i poslovno finansijski analitiari i konsultanti koji timski rade sa raunovoama i sami dobro poznajui brojne raunovodstvene metode.

8. Raunovodstveno izvetavanje za poslovno finansijsko odluivanjeRaunovodstvena informacija se prenosi pomou izvetaja. U praksi se koristi irok dijapazon ovih izvetaja. Ipak se svi raunovodstveni izvetaji mogu klasifikovati prema svojoj nameni u dve kategorije: interni izvetaji i eksterni izvetaji.

Takozvani interni raunovodstveni izvetaji odnose se, obzirom da su orijentisani na specifine informacione potrebe rukovodilaca, na unutranje informisanje. Tipina raunovodstvena upravljaka informacija obuhvata takve funkcije, kao to su planiranje, kontrola, koordinacija operacija i odluke koje su potrebne za unutranje upravljanje u firmama.

Upravljaki raunovodstveni izvetaji su tipino detaljniji od eksternih izvetaja. esto se vie bave segmentima organizacije, nego celim privrednim subjektom-firmom. Upravljako raunovodstvo sve vie dolazi u prvi plan u okviru savremenih trendova.

Eksterni izvetaji uobiajeno se nazivaju finansijsko raunovodstveni izvetaji. Po svojoj prirodi su optiji od internih izvetaja, stoga to opsluuju iri dijapazon informacionih potreba korisnika informacija organizacije koja podnosi izvetaj. To su investitori, zajmodavci, i vlasnici kompanija. Izvetaji finansijskog raunovodstva su uniformniji i kondenzovaniji od izvetaja upravljakog raunovodstva. Razlog je to se izvetajni oblici finansijskog raunovodstva koriste za mnogo iri spektar odluka.

Sve organizacije u savremenim trinim privredama trebaju informacije koje nudi finansijsko upravljako raunovodstvo, da bi merile svoje poslovne performanse i da bi rukovodile svojim poslovanjem. Uz to sve organizacije moraju pripremiti eksterne izvetaje o radu svojih rukovodilaca i o ostvarenim rezultatima u poslovnoj organizaciji. Navedeni trendovi savremenog raunovodstva pre svega u SAD kao vodeoj zemlji po teoriji i praksi, u velikoj meri utiu na kretanja u ostalim vodeim trinim privredama. Sa znaajnom izvesnou se moe oekivati, da e sve vie kao potreban i prihvatljiv nain gledanja biti i prisutni u naoj teoriji i praksi raunovodstva i na takvom raunovodstvu oslonjenih poslovnih finansija. 9. Kljuni termini Eksterni izvetaji - external reports - Finansijski raunovodstveni izvetaji sainjeni prvenstveno za korisnike raunovodstvenih informacija van poslovne organizacije.

Godinji izvetaj - annual report - 1. Godinji izvetaj pravnog lica sadri finansijske iskaze i pratee note koje sumarno prikazuju finansijske aktivnosti entiteta tokom prethodne godine i bilo kakve znaajne planove za budunost. 2. Izvetaj koji neki poslovni subjekat sainjava i dostavlja svojim vlasnicima na kraju svakog raunovodstvenog perioda. Godinji izvetaji obuhvataju celokupan sklop finansijskih iskaza.

Izvetaj report . Prikazati, izvetaj, podneti izvetaj, izvestiti.

Raunovodstvo accounting - 1. Pravila i metodi na osnovu kojih se prikupljaju, evidentiraju, zbirno iskazuju u obliku izvetaja nazvanih finansijskim iskazima (Vid. financial statements). Raunovodstvo se esto navodi kao jezik biznisa. 2. Praksa pruanja finansijskih informacija donosiocima odluka, ukljuiv i merenje i dostavljanje takvih informacija, kao i njihovu analizu i tumaenje. 3. Proces prikupljanja, skladitenja, interpretiranja i diseminacije ekonomske informacije koji omoguava korisnicima informacija da donose informisane sudove i odluke.

Raunovodstvo kao informacioni sistem - accounting as an information system - Raunovodstvo je informacioni sistem koji kumulira, belei, evidentira, klasifikuje, sumarno prikazuje i izvetava o komercijalno-poslovnim transakcijama, sa osnovnim ciljem da potencijalnim i stvarnim korisnicima finansijskih informacija prikae finansijsku kondiciju-snagu-poziciju privrednog subjekta, odnosno poslovnog entiteta. Ove informacije koje nam prua savremeno, trino orijentisano raunovodstvo, sadrane su u standardizovanoj formi raunovodstvenih finansijskih iskaza. Potom se informacije sadrane u iskazima prenose i sa njima se slobodno komunicira sa onim menaderima koji donose poslovne odluke i upravljaju preduzeima, firmi iji su finansijski iskazi predmet nae panje. Knjigovodstvo kao ui okvir i stvarno znaajno manji deo teorije, metodologije i prakse raunovodstva je deo ovog sloenog sistema. Bavi se poslovima knjigovodstvene evidencije velikoj broja poslovnih transakcija.10. Kljune take

Raunovodstvo je izuzetno podesna informaciona osnova i izvor bazinih podataka za donoenje poslovnih odluka, posebno u finansijskom menadmentu.

Moderno raunovodstvo u svetu posebno u SAD razvilo se u prirodni i logini odgovor na potrebe za pravim informacijama. Na toj osnovi je mogue kreirati finansijske odluke, koje vam omoguavaju izbor izmeu ekonomskih alternativa;Raunovodstvo je umetnost i vetina beleenja, klasifikovanja i sumiranja na odreeni nain i u novanim izrazima, svih transakcija i poslovnih dogaaja. Minimalni je zahtev da su to promene koje su u odreenom delu finansijskog karaktera (prirode), to omoguava interpretaciju rezultata na toj osnovi;Raunovodstvo se bavi registrovanjem, klasifikovanjem i sumiranjem raunovodstvenih i poslovno finansijskih transakcija koje se mere u novanim iznosima;Da bi raunovodstvo funkcionisalo nuan je zahtev stabilnost nacionalne valute, jer je osnovna pretpostavka koncept istorijskog troka;Bitna osobina raunovodstva je komuniciranje informacija koje proizvodi, jer je to njegov osnovni zadatak. Zbog toga je potrebno shvatiti da su finansije za menadere samo onoliko dobre koliko su dobre, pouzdane, blagovremene i tane raunovodstvene informacije;Osnovne karakteristike modernog raunovodstva su relevantnost, pravovremenost i tanost, ukoliko ih ne poseduje u potpunosti vie nije raunovodstvo ve samo beskoristan posao;Raunovodstvo je povezano i sa revizijom finansijskih iskaza, poreskim savetodavstvom, menadment konsaltingom, itd.;Ipak, vodite rauna da je glavni i osnovni zadatak modernog raunovodstva da proizvodi informacije koje slue kao baza za pouzdano poslovne odluivanje u finansijskom menadmentu. 11. Primena principa1. Da li smatrate da je raunovodstvo korisno u procesu donoenja poslovnih odluka i u kojoj meri ? Objasnite svoje tvrdnje.2. Kakve su veze izmeu raunovodstva i finansijskog menadmenta?

3. Kako bi ste odredili moderno raunovodstvo?

4. Koje su osnovne osobine modernog raunovodstva u funkciji poslovnog odluivanja?

5. Koju ulogu ima raunovodstvo u procesu poslovnog izvetavanja?

6. ta je revizija, poreski konsalting? 12. Odabrana literatura 1. Greener M. (1978). The Penguin Dictionary of Commerce. Harmondsworth: Penguin Books Ltd.

2. Greenwald D., and Associates (1973). Dictionary of Modern Economics. Second Edition. New York: The McGraw-Hill. 3. Risti ., Ljuti B. . (1990). Finansije preduzea: Teorija i politika poslovnog finansiranja. Beograd: Savremena administracija.

4. Van Horne J. C. (1986). Fundamentals of Financial Management. London: Prentice Hall International.1. ire u Matulich S., Heitger, L. E. (1980). Finansijsko raunovodstvo. Financial Accounting. New York: McGraw-Hill Book Company.

ire u izdanju specijalnog Biltena za raunovodstvenu terminologiju, Ameriki institut javnih raunovoa, American Institute of Public Accountants (1953). Accounting Terminology Bulletin No. 1-Review and Resume, New York: AICPA. 1.

Ameriko udruenje za raunovodstvo, Izvetaj o osnovnoj teoriji raunovodstva, American Accounting Association (1966). A Statement of Basic Accounting Theory. Evanston, Ill.: AAA. 1.

Frater Luca Paciolo (1494). Summa de Arithmetica, Geometria, Proportioni et Proportionalita. Slobodno preveden naslov je-Obuhvatni pregled aritmetike, geometrije, proporcija i proporcionalnosti.

Videti odlian univerzitetski udbenik Heitger L., Matulich S. (1980). Managerial Accounting. New York: McGraw-Hill.

Ovaj renik pojmova na kraju svake glave odnosno kljunih termina je napisan na engleskom jeziku onako kako ga koriste Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde International Accounting Standards Board (IASB), Ameriki institut ovlaenih javnih raunovoa American Institute of Certified Public Accountants (AICPA), Meunarodna federeacija raunovoa International Federation of Accountants (IFAC) i Meunarodni institut internih revizora The Institute of Internal Adutors (IIA) kao i regulatorna tela Evropske unije u oblasti raunovodstva. Svi termini su navedeni prema: Ljuti, B.., Bonjak J.D. (1995). Renik raunovodstvenih termina. Englesko-srpski. Dictionary of Accounting Terms: English-Serbian. Beograd: Panda Graf, ISBN 86-7094-001-5. http://ljutic.in.rs/index.php?str=knjigedetalj.php &robaId=99907