017 Odbrana

Godi

na II

Broj

17

1. ju

n 2

006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Ve`ba Vojne akademije

I n t e r v j u

OD STUDENTADO DIPLOMCAOD STUDENTADO DIPLOMCA

RATZA MIRRATZA MIR

POZITIVNISIGNALIPOZITIVNISIGNALI

General-potpukovnikMladen ]irkovi} komandant Kopnenih snaga

P r i l o g

General-potpukovnikMladen ]irkovi} komandant Kopnenih snaga

P r i l o g

Ve`ba Vojne akademije

Mirovne misijeMirovne misije

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXB ENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moè

nabaviti i u na{oj

kwiàri:

– u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko -izdava~ki centar

„VOJSKA”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

4

Predsednik Srbije Boris Tadi} o reformi VojskeINSTITUCIJA STABILNOSTI DRU[TVA 6

INTERVJU

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnenih snaga POZITIVNI SIGNALI 8

Per asperaSRBIJA ME\U COKULAMA 11

Posle referenduma u Crnoj GoriMNOGO VI[E OD SUSEDSTVA 12

ODBRANA

Zavr{na ve`ba studenata Vojne akademije na poligonu Pasuqanske livadeOD STUDENTA DO DIPLOMCA 14

TEMA

Organizacija rezervnih vojnih stare{inaU @RVWU TRANZICIJE 18

Smawewe broja zaposlenih u sistemu odbraneSTRAH OD NEIZVESNOSTI 22

Ve`ba slu{alaca [kole rezervnih oficiraZA NOVE MISIJE 26

Zajedni~ka ve`ba VSCG i Vojske Ma|arske "Hrabar korak 2006" IN@IWERCI U VIRTUELNOM SVETU 30S

AD

R@

AJ

18Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Go

ran

STAN

KOVI

]

1. jun 2006.

PRILOG

Mirovne misije: nada, obaveza i pravdaRAT ZA MIR 33

DRU[TVO

Branko Radunkovi}, slavonski i {umadijski umetnik NEIZMERNA SNAGA DUHA 54

SVET

Gr~ko-tursko vazdu{no nadigravawe iznad Egejskog moraPRESRETAWE UQEZA 60

Izaslanik odbrane Ma|arske u SCG potpukovnik @olt HajgatoISKUSTVA IZ SUSEDSTVA 62

TEHNIKA

Laka bespilotna letelica RQ-11 RavenKORISNI GAVRAN 66

KULTURA

Zapis sa snimawa filma o Milutinu Milankovi}uPUTNIK KROZ VASIONU I VEKOVE 68

FEQTON

Poznavawe vojnog faktora kao preduslov politi~ke kulture NISMO OD JUÊ 72

Vek i po od ro|ewa Stepe Stepanovi}a (1856-1929)VOJVODA IZ KUMODRA@A 76

SPORT

Miqan Miqani}, po~asni predsednik FS SCGMO@EMO U DRUGI KRUG 80

80

RE^ UREDNIKA

5

60

MISIJA

Voqom gra|ana Crne Gore iskazanom na referendumu dr-àvna zajednica Srbije i Crne Gore izgleda broji po-sledwe dane. Dok jedni slave pobedu i primaju ~estitke,iako zvani~ni rezultati Republi~ke referendumske ko-misije jo{ nisu saop{teni, drugi ih ne priznaju i ulaù

brojne prigovore na nepravilnosti i neregularnosti. Zapravdu }e se, kako najavquju, boriti i pred me|unarodnimsudovima. Va`no je da je sve proteklo mirno i bez posebnihproblema. Vojska je, naravno, ostala po strani. Po{tova}evoqu glasa~a i nadle`nih dràvnih organa. Wena daqa sud-bina nije neizvesna. Ako do|e do razdvajawa Srbije i CrneGore svaka dràva ima}e svoju vojsku. Dok se to ne ozvani-~i, sistem odbrane }e i daqe nesmetano funkcionisati,oceweno je na sastanku predsednika Republike Srbije saministrom odbrane i na~elnikom General{taba, i wihovimnajbliòm saradnicima.

Budu}nost Organizacije rezervnih vojnih stare{ina,naàlost, i daqe je nejasna. U temi broja odgovaramo na pi-tawe kako se nekada mo}na dràvna organizacija pod uda-rima tranzicionih vetrova pretvorila u nevladinu organi-zaciju sa nedefinisanim statusom, misijama i zadacima.

O misijama, i to mirovnim i humanitarnim, govorimo uspecijalnom prilogu povodom godi{wice upu}ivawa prvogkontingenta mirovnih snaga na Bliski istok 29. maja 1948,koji je rezolucijom Generalne skup{tine UN progla{en zaMe|unarodni dan mirovnih snaga UN.

U ratu za mir i izgradwu nove slike sveta znatno su do-prineli i predstavnici na{e zemqe sve do kraja osamdese-tih godina. Raspad Jugoslavije, ali i wena me|unarodna izo-lacija devedesetih, udaqili su nas iz kruga zemaqa koje suobezbe|ivale mir u svetu. U taj proces ponovo smo ukqu~e-ni od 2002. godine, a u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i u svetu jedna je do osnovnih misija na{e vojske, de-finisana Strategijom odbrane.

Spremnost na{e zemqe i doprinos razvoju sistema ko-lektivne bezbednosti potvr|uju i brojne aktivnosti na pla-nu me|unarodne vojne saradwe, a obuka wenih pripadnikaza takve zadatke i posebno zajedni~ke ve`be sa susedima po-kazale su spremnost i za najsloènije izazove.

U svojevrsnoj misiji je i Branko Radunkovi}, slavonskii {umadijski umetnik. Svojim ìvotom i delom svedo~i davoqa ~ini ~uda, a da je snaga duha neizmerna. Posetili smoga nedavno u selu Prwavor, nedaleko od Bato~ine, i zabe-leìli neobi~nu pri~u o fizi~ki malom ~oveku, ali duhov-nom gorostasu.

SISTEM ODBRANENESMETANO FUNKCIONI[E

Predsednik Srbije Boris Tadi} i mini-star odbrane Zoran Stankovi} razgovaralisu 24. maja o stawu u sistemu odbrane nakonodràvawa referenduma u Crnoj Gori.

Na sastanku je zakqu~eno da je bezbed-nosna situacija u Srbiji dobra i da sistemodbrane nesmetano funkcioni{e. Sastankusu prisustvovali na~elnik General{taba Voj-ske SCG general-potpukovnik Qubi{a Joki},zamenik na~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ i ~lanovi Kolegijumana~elnika General{taba.

NASTAVAK REFORMIMinistar odbrane SCG Zoran Stanko-

vi}, sa saradnicima, sastao se 27. maja sadelegacijom Odbora za odbranu SenataSAD, koju je predvodio senator Xejms Inhof.

Ciq susreta bio je prezentovawe dostig-nutog stepena reformi sistema odbrane SCG,sa posebnim osvrtom na daqi razvoj reformiu periodu nakon referenduma u Crnoj Gori.Ministar Stankovi} je tom prilikom naglasioda }e se nastaviti sa zapo~etim reformamasistema odbrane, dok je senator Inhof pono-vio otvoren poziv za {kolovawe pripadnikaVojske SCG u ameri~kim vojnoobrazovnim in-stitucijama, u programu IMET (International Mili-tary Education and Training Program).

POSETADELEGACIJE LIBIJE

U okviru me|uarmijske saradwe na~el-nik General{taba VSCG general-potpukovnikQubi{a Joki} primio je 23. maja delegacijuMornarice Libije, koju je predvodio koman-dant kontraadmiral Hamdi Shibani Svekli.

Tokom susreta razgovarano je o nastav-ku i pro{irewu bilateralne vojne saradwe,posebno u oblasti pruàwa usluga, popravkei remonta sredstava i opreme i zajedni~kogu~e{}a u modifikaciji starih i razvoju no-vih sredstava.

VOJNA SARADWASA ITALIJOM

Zastupnik na~elnika Uprave za me|una-rodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mla-denovi} i na~elnik Kancelarije za me|una-rodne odnose General{taba Vojske Italijekapetan bojnog broda Gumijero \ovani pot-pisali su sredinom maja u Beogradu Plan bi-lateralne vojne saradwe SCG i RepublikeItalije za 2007. godinu.

Plan obuhvata 25 zajedni~kih aktivno-sti, od kojih je najva`nija ve`ba mornaricana Jadranskom moru i obuka specijalnih je-dinica. Planirane su i poseta ministra od-brane Italije na{oj zemqi, te poseta na~el-nika General{taba Vojske SCG Italiji.

Otvorena je i mogu}nost saradwe cen-tara za mirovne operacije.

6 1. jun 2006.

UKRATKO

P r e d s e d n i k S r b i j e B o r i sDOGA\AJI

INSTITUCIJASTABILNOSTI DRU[TVA

Predsednik Republike Srbije Boris Tadi}prisustvovao je zavr{noj ve`bi stude-nata Vojne akademije na poligonu “Pasu-qanske livade”. Obra}aju}i se posma-tra~ima ve`be, predsednik Tadi} je, u

prisustvu ministra odbrane Zorana Stanko-vi}a i na~elnika G[ VSCG general-potpukov-nika Qubi{e Joki}a, odao priznawe svimu~esnicima na svemu {to su prikazali tokomizvo|ewa ve`bovnih aktivnosti.

Tom prilikom on se osvrnuo na procesreforme u Vojsci, wen poloàj u dru{tvu, ko-mandovawe, ali i na aktuelna bezbednosno-politi~ka pitawa vezana za podelu dràvnezajednice.

– Vojska je – rekao je predsednik Tadi}– ne samo institucija odbrane, ve}, i u punomsmislu te re~i, institucija stabilnosti dru-{tva. Ja ne vidim Srbiju kao demokratsku irazvojnu zemqu bez vojske sa svojim sna`nim iautoritativnim mestom u na{em dru{tvu. Voj-ska je i faktor spoqne politike i podizawakredibiliteta na{e dràve, te snaàn ~ini-lac tehnolo{kog razvoja. I zbog toga u svimvizijama Srbije u budu}nosti, i u Evropskojuniji, Vojska ima izuzetno zna~ajno mesto.

Posebnu pa`wu predsednik je posvetioprocesu reformi u Vojsci i naglasio:

– Moramo brinuti i o vojnicima, a nesamo o odbrani zemqe, wenim tehni~kim per-formansama, oruànoj sili i tehnolo{koj mo-dernizaciji. Moramo, dakle, brinuti o vojni-cima, oficirima i wihovom poloàju u dru-

{tvu. Dugo godina govori se o reformama uVojsci. Reforme Vojske u ovoj zemqi izvode seu posebno oteànim okolnostima i bez do-voqno sredstava za reformu. Ne postoje ni-jedna zemqa i vojska, u kojima se reforma iz-vodila bez materijalnih sredstava. Imaju}i uvidu posao predsednika koji obavqam, moramsasvim jasno da kaèm – nu`no je, neophodno iod najvi{eg dràvnog zna~aja izdvojiti buxet-ska sredstva za reformu oruànih snaga. Re-forma oruànih snaga ne podrazumeva samotehnolo{ku obnovu na{eg naoruàwa, re-strukturisawe Vojske, ustrojavawe po moder-nim standardima Nato ili promenu naziva je-dinica, ve} i brigu o standardu vojnika, zato{to vojska ne moè obaviti svoj posao ako sene vodi ra~una o i otome. Vojnici su tu da oba-vqaju posao u ime dràve, a dràva je tu dabrine o standardu wihovog ìvota i o svemuonom {to im po prirodi i pravu pripada. Jatako vidim razvoj i reforme na{e vojske. Isam sam nekoliko meseci radio na tome i do-bro znam koliko je te{ko i komplikovano iz-voditi ih, a da ne postoje ni minimalna mate-rijalna sredstva za wih. Oni qudi, koji pone-kad s pravom kritikuju nedovoqnu brzinu re-formi, moraju da imaju na umu da su one izve-dene u prethodnim godinama, prakti~no, bezikakvih materijalnih sredstava.

Po re~ima predsednika Borisa Tadi}a,Srbija se nalazi u jednom posebnom trenutku,kada se deli dràvna zajednica, i u trenutkukoji predstavqa po~etak obnove srpske dràv-

Vojska je ne samo institucija odbrane, ve} i u punomsmislu te re~i, institucija stabilnosti dru{tva. Ja nevidim Srbiju kao demokratsku i razvojnu zemqu bezvojske sa svojim sna`nim i autoritativnim mestom una{em dru{tvu. Vojska je i faktor spoqne politike ipodizawa kredibiliteta na{e dràve, te snaàn ~inilactehnolo{kog razvoja. I zbog toga u svim vizijama Srbijeu budu}nosti, i u Evropskoj uniji, Vojska ima izuzetnozna~ajno mesto – istakao je predsednik Tadi}.

nosti, wenog me|unarodnog priznawa i preu-zimawa uloge i odgovornosti koju ova dràvaima u ~itavom regionu i evropskoj politici.

– Danas u Evropi ne postoji nijedna ze-mqa – rekao je Tadi} – koja je odgovorna samoza sebe. Zemqe koje danas èle da budu deopoliti~ke Evrope i deo Evrope koja podrazu-meva zajedni~ku bezbednost, odgovorne su i zaregionalnu zajedni~ku politiku. Srbija, ne-sumwivo, ima centralno mesto u jugoisto~nojEvropi kako geostrategijski, tako i po qud-skim, ekonomskim i bezbednosnim potencija-lima. Da bismo preuzeli na{u ulogu i odgo-vornost, kao {to to ~ine moderne nacije u sve-tu i Evropi, mi vi{e nikada ne smemo biti uvo-znici bezbednosti na ovom prostoru, ve} mo-ramo biti integrisani u bezbednosne sisteme,{to }e omogu}iti nove investicije i nova rad-na mesta u na{oj zemqi. Istovremeno, mora-mo graditi na{ spoqnopoliti~ki kredibili-tet, tako da budemo izvoznici bezbednosti,kao {to smo to i bili od kraja Drugog svetskograta do devedestih godina pro{log veka. Mismo bili zona stabilnosti u koju niko nije mo-rao da {aqe svoje vojnike i oficire.

UKRATKO

s T a d i } o r e f o r m i V o j s k e

SE]AWE NA @RTVE BOMBARDOVAWA

Ministar odbrane SCG Zoran Stanko-vi}, predstavnici Gardijske brigade i ~lanGradskog ve}a Vladan [ubarevi} poloìlisu 20. maja cve}e na spomen-obele`je u uliciJovana Marinovi}a, povodom sedme godi-{wice stradawa sedmorice pripadnika tebrigade i troje pacijenata bolnice ”Dragi-{a Mi{ovi}” u bombardovawu Natoa.

– Ove `rtve ne smeju ostati bez trajni-jeg oble`ja, zato molimo pomo} Vojske kakobi se idu}e godine sreli na ure|enijem pro-storu, dostojnijem da se oduìmo ovim nevi-nim `rtvama – rekao je tom prilikom Brani-slav Pej~inovi}, otac poginulog Vojina.

S. \.

MINISTAR STANKOVI] SA PORODICAMA

POGINULIH VOJNIKAMinistar odbrane Zoran Stankovi} sa-

stao se nedavno sa roditeqima i rodbinomvojnika koji su posledwih godina izgubili i-vote tokom sluèwa vojnog roka.

Ministar Stankovi} i wegovi saradni-ci saop{tili su roditeqima i rodbini na-stradalih vojnika kako te~e realizacija oba-veza preuzetih u decembru pro{le godine,prilikom wihovog prvog susreta. Posebno jeistaknuto da je ispitana odgovornost vojneorganizacije u svakom pojedina~nom slu~ajugde su stradali vojnici i da su, tamo gde jeona objektivno utvr|ena, preduzete zakonompredvi|ene disciplinske i druge mere.

Ministarstvo odbrane je preko Mini-starstva pravde u Vladi Srbije iniciralo dase slu~ajevi i sporovi u vezi sa nastradalimvojnicima ubrzano re{avaju.

U vansudskim poravnawima re{ene su,gde god je to po zakonu bilo mogu}e, isplatenov~anih naknada, a preko RTS pokrenuto jepitawe osloba|awa od RTV pretplate poro-dica nastradalih vojnika.

Tokom razgovora, koji je iz razumqivihrazloga bio prili~no napet, neki roditeqinastradalih vojnika izrazili su sumwu u re-zultate istrage i u postupak utvr|ivawa od-govornosti vojne organizacije. Roditeqi po-kojnih vojnika Dragana Kosti}a, Radomana@arkovi}a i Sr|ana Ivanovi} zahtevali suda ti slu~ajevi, zbog neobjektivnosti i spo-rosti nadle`nog suda u Leskovcu, budu pre-ba~eni u nadle`nost Okru`nog suda u Beo-gradu.

Zavr{avaju}i razgovor, ministar Stan-kovi} je iskazao potpuno razumevawe za ro-diteqsku bol i wihov negativan odnos premaVojsci i ponovo izneo ~vrsta uveravawa da}e Ministarstvo odbrane insistirati nautvr|ivawu pune istine i otklawawu svih di-lema tamo gde ih ima, te da }e nastaviti sapruàwem pravne i drugih vrsta pomo}i uskladu sa vaè}im propisima.

PO[TOVAWE INSTITUCIJAHo}u da gradimo takvu politiku Sr-

bije, koja brine o svojim resursima, qud-skim potencijalima i gra|anima. Srbijamora da bude razvojna dràva, koja imasvoje mesto u regionu, u kojoj gra|ani po-{tuju institucije i u kojoj postoji uvaàva-we institucija, jednih prema drugima. Sa-mo na taj na~in ova dràva moè podi}ime|unarodni kredibilitet. Dràva u kojojne postoji po{tovawe institucija, ne moèbiti po{tovana od sveta. Svi oni koji da-nas ìve i rade u dràvi Srbiji, morajuvoditi ra~una i po{tovati wene institu-cije i pravni poredak zemqe. To o~ekujem iod pripadnika Vojske. Kao predsednik Sr-bije, sasvim jasno kaèm, apsolutno ne}udozvoliti nikakvo kr{ewe i uru{avawepravnog poretka zemqe, ustava i zakona.

Predsednik Boris Tadi} izjavio je da Sr-bija treba da prizna rezultate referenduma uCrnoj Gori jer su oni izraz voqe gra|ana terepublike. U vezi s tim, on je naglasio:

– Siguran sam da }e vojska u ovom deli-katnom trenutku odigrati pravu ulogu, kao{to je to i u~inila tokom referendumskogprocesa u Crnoj Gori i na tome ~estitam mi-nistru odbrane Zoranu Stankovi}u. Sada jepotrebno da vojska nastavi sa va`nom ulo-gom u stabilizaciji na{eg dru{tva. Bez do-bre vojske nema prave stabilnosti u Srbiji.Ne vidim razloga za{to vojske u Srbiji i Cr-noj Gori ne bi u budu}nosti sara|ivale nanajboqi na~in. Ja se zalaèm za to da imamodobro funkcionalno re{ewe i da svi crno-gorski dràvqani koji èle da ostanu u Voj-sci Srbije i srpski dràvqani koji èle daostanu u Vojsci Crne Gore, treba da re{esvoj status i da, ukoliko je to mogu}e, nastaveda rade u dva odbrambena sistema. Moje jemi{qewe da dva odbrambena sistema morajuda funkcioni{u sa odre|enim zajedni~kimelementima i u najskorije vreme }emo o tomerazgovarati sa legitimnim predstavnicimaCrne Gore. Svi ostali elementi razdvajawaSrbije i Crne Gore treba da proteknu u naj-boqem redu. Srbija treba da prizna rezul-tate referenduma, zato {to je to voqa gra-|ana Crne Gore, ali }e dràva Srbija uvekimati interesa da ima najboqe odnose sa tomrepublikom. Siguran sam da }e takva politi-ka biti i sa druge strane. Danas se nalazimou trenutku kada su malo pome{ane emocije,{to je i normalno, jer nikome nije lako kadase cepa dràvno tkivo. Sa Crnom Gorom mo-ramo da u|emo u razgovor o svim bitnim pi-tawima podele i da dele}i institucije i imo-vinu, istovremeno, vodimo ra~una i o tomekako }emo i ubudu}e zajedni~ki voditi poli-tiku u onim elementima koji su nam od zajed-ni~kog interesa.

Tadi} je na kraju svog izlagawa podvu-kao da }e uskoro predloìti tekst strategijenacionalne bezbednosti, a da }e postoje}astrategija odbrane VSCG postati dokumentVojske Srbije.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa,Tadi} je rekao da je Vrhovni savet odbranepostojao samo na nivou zajednice Srbije iCrne Gore, dok Republika Srbije ima svoj us-tav i zakone.

– Ustav Srbije jasno defini{e – rekaoje on – ko obavqa ulogu vrhovnokomanduju}eg,a to je predsednik Srbije, i tu nema nikakvedileme. Ko god da je predsednik Srbije, on }eimati tu ulogu kao i u svakoj drugoj normalnojzemqi.

Tadi} smatra da se {to pre mora usvo-jiti Zakon o Vojsci koji }e omogu}iti da ona,sa reformama, dobije svoj pravi zna~aj. Pri-padnicima Vojske je poru~io:

– Zahvaqujem se {to kao pripadnicivojske razumete va{e mesto i ulogu u Srbijidanas i u Srbiji budu}nosti. Ponosan sam nasve pripadnike Vojske, zato {to u izuzetnote{kim materijalnim okolnostima braneprofesiju oficira i vojnika i institucijusrpske vojske u ovom trenutku.

Zoran MILADINOVI]

7

1. jun 2006.

IN

TE

RV

JU

KReformama stvaramo uslove da Vojska znatno doprinesestabilnosti u dràvi i regionu, ukqu~i se u integracije i tako na{u zemqu u~ini pouzdanijom za ekonomski razvoj ifinansijska ulagawa

8

GENERAL-POTPUKOVNIK

MLADEN ]IRKOVI],

KOMANDANTKOPNENIH

SNAGA

opnene snage obuhvataju jedinice ranga brigada-puk na prostoru uè Srbije, gra-ni~ne jedinice na 1.046 kilometara dràvne granice prema Bugarskoj, Makedo-niji i Bosni i Hercegovini, te sastave koji obezbe|uju Kopnenu zonu bezbednosti iadministrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji. Za komandu Kopnenih snaga uNi{u neposredno su vezana 43 sastava u kojima oko 15.000 qudi izvr{ava ra-

znovrsne i vrlo sloène zadatke. O budu}em izgledu Kopnene vojske, me|unarodnoj vojnoj saradwi, bezbednosnoj si-

tuaciji na jugu Srbije, problemima u procesu reformi, ustupawu vojnih nepokretnostiza izgradwu stanova i drugim aktuelnim pitawima razgovarali smo sa komandantomgeneral-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}em.

Gospodine generale, kako }e Kopnena vojska izgledati 2010. godine, posle re-forme sistema odbrane?

POZITIVNISIGNALI

Utisak je da su predstavnici Vlade razumeli da sa reforma-ma i tako koncipiranom vojskom, stvaramo uslove da ona zna~ajnodoprinosi stabilnosti u dràvi i regionu, ukqu~i se u integracijei tako na{u dràvu u~ini stabilnijom za ekonomski razvoj i fi-nansijska ulagawa.

Da li je to pozitivan pomak koji su pripadnici Vojske o~eki-vali u stvarawu broj~ano mawe, ali savremenije i efikasni-je armije?– Da, to je upravo takav pozitivni signal. Dobro je da ne bude

sve u sferi teorije, ve} da ima i konkretnih koraka u ohrabriva-wu na{ih namera da u~inimo vojsku efikasnijom, modernijom i sta-bilnijom. To svakako ide sporije nego {to bismo mi èleli, ali itaj prvi konkretan korak uliva optimizam i sigurno je zna~ajan.Nadamo se da }e vremenom takvih signala biti sve vi{e.

Reforme prate i otpu{tawe qudi s posla i drugi egzistenci-jalni problemi. Kakva je situacija u Kopnenim snagama po tompitawu?– To je svakako veliki problem. Imamo veliki broj qudi koji su

u zrelim godinama, sa 15 do 25 godina staà, sa ~inovima majora,potpukovnika ili pukovnika, a wihov broj trenutno je zaista dalekove}i od na{ih potreba. [ta sa tim qudima? Kako obezbediti pod-mla|ivawe kadra i kako smawiti broj lica sa visokim ~inovima, ada pritom qudi koji su ~estito i profesionalno radili u vojsci, nebudu, jednostavno, izba~eni iz sistema. U tragawu za najpovoqnijimre{ewem, detaqno i odgovorno su razra|eni kriterijumi. To nijeidealno, ali je boqe da svaki pripadnik Vojske zna svoje mesto.

Problem sa civilnim licima u Kopnenim snagama ne postoji.U na{im borbenim jedinicama imamo civilna lica koja se bavekonkretnim poslovima, kao {to su, na primer, mehani~ari, kuvarii druge specijalnosti u okviru zanatskih, proizvodnih i uslu`nihdelatnosti. Mnogo je mawi broj kancelarijskih zanimawa, a pro-cenat zastupqenosti civila u Kopnenim snagama je tako|e mali.

Kako ocewujete bezbednosnu situaciju na jugu Srbije?– Nema bitnog naru{avawa stabilnog bezbednosnog stawa na

jugu Srbije. Ohrabruje i mnogo govori podatak da, skoro tri godi-ne, nije bilo teroristi~kih napada na pripadnike Vojske. Uz to, sve~e{}e Albanci na jugu Srbije sara|uju sa pripadnicima Vojske,{to doprinosi stabilizovawu normalnog ìvota. Ima situacija ikada gra|ani albanske nacionalnosti pomaù vojsci. Brojni su iprimeri kada vojska pomaè na{im gra|anima, bilo prevoèwem,bilo pruàwem medicinskih usluga ili izgradwom puteva. Mislimda ove ~iwenice dodatno ilustruju stawe bezbednosti na jugu Sr-bije. Imam kontakte sa predstavnicima lokalne samouprave u Pre-{evu, Bujanovcu i Medve|i po raznim pitawima i saradwu sa wi-ma ocewujem kao veoma korektnu.

Pripadnici Kopnenih snaga svakodnevno izvr{avaju odgovor-ne zadatke obezbe|ewa administrativne linije prema Kosme-tu i kontrole Kopnene zone bezbednosti. Taj zadatak obavqa-ju samo profesionalni vojnici, tako da je na bazama ve} za-ìveo model profesionalne vojske. Koje prednosti i proble-mi se ve} sada mogu sagledati u wenom funkcionisawu?

9

– Kopnena vojska ostaje osnovni, najbrojniji i najrazvijenijivid budu}e Vojske, {to zna~i i nosilac teì{nih poslova u izvr-{avawu misija i zadataka. Reorganizacija se ravnomerno odvijana svim nivoima. Planirano je da se na operativnom nivou ofor-mi komanda Kopnene vojske sa sedi{tem u Ni{u, koja bi kao koman-da vida zamenila ~etiri operativne komande koje postoje u ovomtrenutku. Komanda Kopnene vojske bi rukovodila vidom, bavila seobukom, planirawem, usavr{avawem, pripremom i izvr{ewem od-re|enih misija ukoliko se za tim ukaè potreba. Na nièm nivouKopnena vojska bi}e organizovana u brigade KoV, a za sada je pro-jektovana i jedna specijalizovana artiqerijska brigada koja bibila oslonac vatrene podr{ke.

Brigade }e ~initi, uglavnom, pe{adijski, mehanizovani ioklopni bataqoni, ali i sastavi inìwerije, artiqerije, raket-nih jedinica, PVO i ABHO. Formirawem i komponovawem tih ba-taqona dobili bi zaista jake i efikasne brigade. Ovaj proces }ese kontinuirano odvijati do 2010. godine.

Koliko qudi }e brojati budu}e Kopnene snage?– Planirano je da Kopnena vojska ima oko 15 hiqada pripad-

nika. Va`no je da mi napravimo planove i koncipiramo promene uvojsci, sa osnovnom idejom da na nivou struke usvojimo ono {to }e-mo predlagati. Naravno, taj predlog bi}e stavqen pred najvi{e za-konodavno telo, a tek kada ga Skup{tina prihvati bi}e za nas oba-vezuju}i. Znam stepen ozbiqnosti i stru~nosti sa kojom se pristu-pilo izradi Strategijskog pregleda odbrane i Predloga organiza-cije Vojske do 2010. godine. Kada krenemo u potpunu realizaciju togprograma, zna}e se ta~no koje se jedinice rasformiraju, a koje pre-formiraju. Taj proces je prili~no jasan, i nema mnogo dilema {tatreba da ostane, a {ta bi iz vojnih, ekonomskih, demogrofskih idrugih razloga trebalo zameniti, preseliti ili ukinuti.

Istovremeno, neperspektivna sredstva zamewujemo perspek-tivnijim koja imamo na raspolagawu. Jasno je da tenkovi T-55 nisuperspektivni. Reorganizacijom oklopnih jedinica dobi}emo mo}netenkovske bataqone, koji }e biti naoruàni tenkovima M-84 i T-72. Na{e procene govore da }e profesionalni kadar, broj ten-kova, stawe wihove tehni~ke ispravnosti i druge karakteristike,omogu}iti da oklopne i mehanizovane jedinice budu efikasnije ivatreno sposobnije.

U Vladi Republike Srbije nedavno ste, zajedno sa pomo}ni-kom ministra odbrane za politiku odbrane Sneànom Sa-marxi}-Markovi}, zamenikom na~elnika General{taba gene-ral-majorom Zdravkom Pono{em i grupom oficira koja vodiprojekat reforme Vojske, prezentovali plan o tome kako bitrebalo da izgleda na{a armija do 2010. godine. – Na vrlo konkretan na~in prikazali smo kako gledamo na

organizaciju Vojske u narednih nekoliko godina i {to planiramoda u~inimo u sklopu wene reforme. Na sastanku je precizno i de-taqno prikazana budu}a organizacija i izneti materijalni poka-zateqi, ra|eni na bazi dostizawa normi i standarda moderniharmija evropskih zemaqa. Bilo je re~i o visini buxeta koji se iz-dvaja za Vojsku, ali smo ukazali predstavnicima Vlade da na{ bu-xet ne finansira samo vojsku ili sistem odbrane u celini nego ineke druge funkcije kao {to su zdravstvo, socijalna davawa i pen-zioni sistem na koji odlazi ~ak 28 posto vojnog buxeta. Predstav-nici Vlade iskazali su veliko razumevawe za taj problem koji tre-ba posebno preispitati, jer ono {to preostane od buxeta nije do-voqno za osnovnu namenu, a to je finansirawe odbrane.

Prikazali smo tako|e i projekciju smawewa brojnog stawaVojske koje }e mo}i da bude podno{qivo za dru{tvo. U okviru togbrojnog stawa, prikazali smo i plan organizacije, sa podelom navidove i strukturom od strategijskog do takti~kog nivoa. Planira-mo bataqone modularnog tipa, a od tih bataqona }e se formiratibrigade ili sastavi koji }e biti adekvatni za odre|ene misije.Prikazali smo koliko bi to u celini ko{talo i dobili punu podr-{ku tada{weg potpredsednika vlade Miroquba Labusa i ministrafinansija Mla|ana Dinki}a. Obe}ali su da }e nas podràti i iz-razili pozitivan stav zbog konkretnog i preciznog informisawa.

ISPRAVQAWE KADROVSKE PIRAMIDEImamo veliki broj brigada i bataqona po formaciji i,

naravno, u wima propisane du`nosti, ~inove i poloàjne gru-pe. U nekim brigadama imamo 5 do 6 bataqona ili diviziona,a kad poku{amo da se organizujemo za izvr{avawe nekog za-datka, vidimo da, realno, nemamo ni jedan bataqon. Od trimotorizovana bataqona u brigadi, kada poku{amo da napra-vimo jedan, popunimo ga sa samo 75 posto. Vi{e ne}emo da seobmawujemo kako imamo tri bataqona, ve} }emo napravititaj jedan koji zaista postoji. Smawewem broja brigada i bata-qona, jo{ }e se vi{e ukazati potreba za smawewem forma-cijskih mesta ~ina potpukovnika i pukovnika. Do 31. maja ovegodine penzionisano je 99 potpukovnika iz Kopnenih snaga.

– Prednosti su zna~ajne. Profesionalni pripadnici sa mnogove}im stepenom sigurnosti i pouzdanosti izvr{avaju zadatke. Mno-go je mawi rizik da }e se ne{to iz neznawa ili neiskustva u~initipogre{no i zaista su smaweni pojedina~ni incidenti u Kopnenoj zo-ni bezbednosti i na administrativnoj liniji. Na taj na~in, izgra|u-jemo i odnos prema mogu}im misijama vojske. U ambijentu gde su bez-bednosni uslovi sloèni, iskazujemo i tu sposobnost da profesio-nalnim radom ne dovodimo u pitawe neprimereno reagovawe, {toje kvalitet koji }e na{im profesionalcima biti potreban za izvr-{avawe sli~nih zadataka bilo gde u svetu.

Negativnih efekata je malo, a ogledaju se, pre svega, u mate-rijalnoj sferi, zato {to ima pove}anih tro{kova za nadoknadeprofesionalcima.

[ta najvi{e optere}uje rad u Kopnenim snagama?– Problemi su uglavnom vezani za materijalno-finansijsku

sferu i stepen popuwenosti. Sve je mawe vojnika na odsluèwuvojnog roka, pa nam, na primer, nedostaju vojnici voza~i, a jo{ ni-smo sistemski re{ili da upravqawe motornim vozilima poverimostare{inama. Probleme oko niskog nivoa popuwenosti i neprila-go|enosti funkcionisawa na{ih sastava u tim uslovima moramo{to pre razre{iti. Problemi materijalne prirode, nizak stan-dard na{ih pripadnika, lo{a stambena situacija i mali procenatzapo{qavawa bra~nih drugova pripadnika Vojske su poznati. Sa-da tome treba dodati i otpu{tawa, koja dodatno uslo`wavaju egzi-stencijalne probleme.

Kako te~e proces ustupawa vojnih nepokretnosti za izgradwustanova?– Reorganizacijom Vojske smaweno je weno brojno stawe, broj

lokacija, garnizona i garnizonskih mesta. Sigurno je da postoji je-

dan broj objekata koji nam nije potreban, ali mislim da je lo{termin vi{ak nepokretnosti, jer onda drugima dajemo argumenteda se prema toj imovini odnose na neodgovaraju}i na~in. To suobjekti koje Vojska moè da iskoristi za re{avawe svojih proble-ma i da unutra{wom organizacijom stvori mogu}nosti za poboq-{awe standarda, stambeno zbriwavawe i poboq{awe materijal-nog stawa. U Kopnenim snagama ima na desetine nepokretnosti ko-je smo stavili u slu`bu reforme Vojske, ali pro{le godine nismouspeli ni{ta da realizujemo.

Pogre{no se stvara slika, mo`da smo i sami krivi za to, daje vojna imovina sva~ija i ni~ija. Neke lokalne samouprave sma-traju da to nije na{e i da }e vremenom to wima pripasti bez ika-kve naknade. Mislim da gre{e i treba im jasno predo~iti da jeVojska titular te imovine i da se mora pojaviti u procesu wenerazmene ili prodaje.

Zoran MILADINOVI]

INTERVJU

ME\UNARODNA VOJNA SARADWADelegacija Kopnenih snaga predstavqala je na{u Vojsku

na najve}oj ve`bi oruànih snaga Gr~ke u ovoj godini. Ve`ba jeizvedena na poligonu kod Soluna. Imali smo priliku da pra-timo aktivnosti pripadnika sva tri vida, pomorski desant,dejstva avijacije, vazdu{ni desant, specijalne jedinice, oklop-ne, mehanizovane, artiqerijske i pe{adijske sastave. Ve`baje bila zaista impresivna. Tom prilikom jedino je nama uru~e-no priznawe – Plaketa Aleksandra Velikog, znak podr{ke ipo{tovawa prema na{oj Vojsci.

Predstoji nam i zajedni~ka ve`ba sa Bugarskom vojskom.Tema je borba protiv terorizma, odnosno u~e{}e bugarske ina{e vojske na zajedni~kom zadatku obezbe|ewa mira. U tokusu pripreme za ve`bovne aktivnosti na poligonu ”Me|a”.

11

P E R A S P E R A

SRBIJA ME\UCOKULAMAPi{e

Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

N

M

Srbija kona~nodobija svojuvojsku. Srpskavojska, lepozvu~i, imaritma. Samo dajoj na|emovrhovnukomandu..

Se}ate li se filma ”Najduì dan?“ U stvari, bi-la je pomalo i no}, pa bura, pa magla. Save-zni~ke snage, pod komandom generala Dvajta Aj-zenhauera, iskrcale su se u Normandiji. To je

jedna od najve}ih vojnih operacija u istoriji, “biseri labudova pesma pozicione invazije“, kako je rekaoglavni vojskovo|a Dvajt. Mnogo kasnije, kad je ve} biopredsednik SAD, rekao je to u ~ast mrtvih savezni~-kih vojnika.

Ko se jo{ se}a poraènih? Niko. Takva je pri-roda rata. Ali, kad su mrtvi, svima je ionako svejed-no. Poginuli pobednik samo obezbe|uje postoqe zapreìvele heroje. Osim Ajzenhauera i jo{ nekolici-ne generala iz wegovog {taba, svi drugi su bezime-ni. Rat nezasito ùdi za sveìm topovskim mesom.

îtajte Remarka bar jo{ jednom, on je bio pi-sac za ko~operne sredwo{kolce èqne da se domog-nu atmosfere rata. I {ta smo nau~ili? Da je poje-dinac, onaj borac, onaj koji izgleda isto kao i svidrugi, mada ipak nekako druga~ije, sasvim bespomo-}an i bezna~ajan pred istorijom. Remark misliozbiqno, on nas uàsava opisima razarawa qud-skog (vojni~kog) tela. Qudska glava, to je ciq boja.

Ha{ek je probao da se nasmeje ratu. Wegov [ve-jk je blentav samo na prvi pogled i sva sre}a {to gaautor nije poslao na najteè pravce, pa je lepo iveodo kraja nezavr{ene kwige. A mo`da jo{ i vi{e! Do-bri ~e{ki vojnik, pre kadra u soldatima Franca Jo-zefa bio je preprodavac pasa. Teslimio je najgore xu-kele svojim komandantima kao prvoklasne rasne ke-rove. Treznio pijane narednike i opijao trezne po-ru~nike. Hap{en i proskribovan, kao elementarnanepogoda od vojaka. Uàs i stra{ilo u isto vreme,smotani klipan koji se {ega~i sa carevinom.

i to ne bi bilo sve. Ako èlite da se smejete,uzmite u svoje {ake Vladimira Vojnovi~a i we-govog onkina. Taj smuvani Ivan (kako bi se dru-ga~ije zvao), ostavqen u pozadini da ~uva

neki pokvareni aeroplan, pa zaboravqen od svih.Kasnije optuèn da sprema veliku zaveru. I da imanameru da sa vlasti skrajne Staqina – “sjano sunce~ove~anstva“.

Eto {ta biva od [vejka i ônkina. Hemingvej je ne{to ozbiqniji. On je bio rato-

borni poru~nik, hrabri avanturista koji je uzbudqi-ve reportaè pretvarao u romane. Ni{ta mu nijebilo sme{no, i zato se kasnije ubio, kad mu je bilosvejedno za slavu.

Svaki srpski pisac bavio se i vojskom. Ta se te-ma nije mogla izbe}i. Srbija je bila blato iz koga suse ra|ale armije. Svako ko je drào do sebe, a umeoda drì jo{ i pu{ku i pri tom hteo ne{to da sa~uvaili osvoji, odlazio bi u vojsku. Etnolozi i etnogra-

fi koji sabiraju uniforme, izra~unali su, (nepou-zdano) da je na teritoriji sada{we Srbije, od kad seistorija pi{e ili pamti, bilo izme|u petsto i hiqa-du petsto raznih oruànih sila, koje su tu bile, pro-lazile ili nastajale. Mo`da ~ak i vi{e, no ko bi toprebrojao.

Iz biv{e JNA je nastalo najmawe deset vojski ipedesetak paravojnih grupica. A kasnije su stvorenenove dràve na ru{evinama starih. Imam auto, ma-tor kao sredwo{kolac-ponavqa~, a ipak je taj sta-riji od sedam-osam dràva na Balkanu.

Srpski pisci nisu stvorili tipi~nog junaka ko-ga bi prepoznali kao nacionalni ratni~ki brend.Crwanski je pisao SEOBE, a u wima pukovnik Isa-kovi~. Sjajno delo, zaboravqeni oficir. Andri} jeuzeo sebi zadovoqstvo da baci lu~ u bosanski mraki oìvi groteskni i stra{ni ba{ibozuk, kao meta-foru razbijene vojske, opasne po sebe i sve oko se-be. Dobrica ]osi} je suvi{e idealizovao svoje voj-nike, ~ine}i ih nestvarnim.

o`da je samo Branko ]opi} skrojio junaka pomeri svog neome|enog duha: Nikoletinu Bursa-}a, grubog mitraqesca “golubijeg srca“, kojiume da bude sme{an, ali nije stra{an. Sirovi

tip borca novoga doba, nepogodnog za prevaspitava-we. Dragoslav Mihajlovi} je napisao “îzma{e“,roman o veli~ini i jadu vojni~kog posla. Ali, kako seono zva{e junak?

Ameri~ki ugursuz Embrouz Birs sabrao je neza-boravne pri~e “O civlima i vojnicima“. I ovako usvom \avolovom re~niku definisao oklop: “Oklopje odelo ~oveka ~iji je kroja~ kova~“!

I srpski vojnik, kao i drugi, ~esto je na filmu.Sto puta sam gledao “Mar{ na Drinu“ @ike Mitro-vi}a. Bez sumwe, najboqe ura|en doma}i ratni film.No}ne scene snimane dawu, savr{ena fotografija,izvrsna gluma, epika do suza. Prva posleratna psov-ka u bioskopu, a posle se samo psovalo. Ko god je gle-dao “Drinu“, mislio je da i nije stra{no poginuti.

U onim satima, kad je referendum jo{ bio ne-izvestan, uzeo sam sa police pri~e i romane o voj-nicima, pa gledao i ~itao pone{to. Jesu li ba{ svioni isti ili sli~ni, ta~no li je da tamo (u vojsci)ima najvi{e zanimqivih fizionomija po kvadrat-nom metru.

Ko bi ga znao? Verovatno je tako. Setio sam sefilma “Najduì dan“, one najduè no}i, kad smo seonako veselo podelili. Pa dobro, Srbija kona~nodobija svoju vojsku. Da li je to tema za kwigu i film?Mo`da u na{u stvarnost dolazi junak iz literaturekoga }emo zapamtiti. Srpska vojska, lepo zvu~i, imaritma. Samo da joj na|emo vrhovnu komandu.

AKTUELNO

1. jun 2006.12

{kim tribunalom, ali ima naznaka da bi te nadle`nosti moglepre}i na postoje}a srpska ministarstva. Tako|e, neizvestan je inastavak pregovora o pristupawu Evropskoj uniji, prekinutih zbogneispuwewa obaveza prema Tribunalu u Hagu. U novoj situaciji Sr-bija mora redefinisati svoj mandat.

Ne o~ekuju se ni problemi sa podelom imovine. Crna Goraima pravo na 5,5 odsto imovine SCG u inostranstvu. [to se ti~edugova, oni su ve} ranije podeqeni i svako pla}a svoje obaveze.

Srbija, dakle, voqom drugih, dobija zadatak da zaokruì svojdràvni status. Nije joj sada to lako. Jedan problem, sa tog stano-vi{ta gledano, nestao je odlaskom Crne Gore. Ostaju dva krupna:budu}i status Kosova i saradwa sa Ha{kim tribunalom. Ni za je-dan nema odlagawa. Zato, sve snage, a politi~ke su dosta razjedi-wene, treba usmeriti na izgradwu dràve jakih demokratskih,

Na referendum u Crnoj Gori, 21. maja, od 484.718 gra|ana sapravom glasa iza{lo je 419.236 (86,49 odsto), a za nezavi-snost je glasalo 230.711 ili 55,5 odsto, dok se protiv neza-visnosti izjasnilo 44,5 odsto ili 184.954 glasa~a. Nevaè-}ih listi}a bilo je 0,87 odsto, tako da je vaè}ih bilo ukupno

415.665. Granica koju je postavila Evropska unija od 55 odsto iz-nosila je 228.616 glasova, a za nezavisnost se preko potrebnogbroja izjasnilo jo{ 2.095 gra|ana.

Ove preliminarne rezultate saop{tio je Franti{ek Lipka,predsednik Republi~ke referendumske komisije, kojoj je u me|uvre-menu blok partija za zajedni~ku dràvu uputio blizu 250 prigovo-ra na regularnost glasawa. Komisija je sve prigovore odbacila.

DVE DR@AVE

Ukoliko ovi rezultati budu i zvani~no potvr|eni, sledi pro-gla{ewe nezavisnosti dve dràve, Srbije i Crne Gore, a otpo~e}ei proces razdruìvawa. Beogradski sporazum i Ustavna poveqa,koju je 2003. godine usvojio parlament SCG, predvi|a da u slu~ajuistupawa Crne Gore iz dràvne zajednice, Srbija nasle|uje pravona me|unarodni subjektivitet, mesto u Ujediwenim nacijama i me-|unarodne obaveze. Svi me|unarodni dokumenti koji su se odnosi-li na SRJ, naro~ito Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, od-nosi}e se samo na Srbiju, a eventualno sporna pitawa bi}e re{e-na izme|u dràve sledbenika i osamostaqene dràve.

U me|uvremenu, Crna Gora je dosta uradila na osamostaqi-vawu, a po progla{ewu nezavisnosti usledi}e neophodne radwekao {to su zahtevi za priznawe, uspostavqawe diplomatskih odno-sa, u~lawewe u me|unarodne organizacije, ali i novi paso{i, li~-ne karte...

Srbija, prema Ustavu iz 1990. godine, ima sve uslove za ne-zavisnost. Izmenom Zakona o vladi i usvajawem Deklaracije oprogla{ewu nezavisnosti u Skup{tini mogla bi da se konstitui{ekao samostalna dràva. Ima}e dva nova ministarstva, odbrane iinostranih poslova, a u wenu nadle`nost pre}i }e i vi{e save-znih institucija, kao {to su zavodi za za{titu intelektualne svoji-ne, za dragocene metale i mere...

Nije jasno {ta }e biti sa sada{wim Ministarstvom za qud-ska i mawinska prava i Nacionalnim savetom za saradwu sa Ha-

POSLE REFERENDUMA U CRNOJ GORI

MNOGO VI[E OD

SUSEDSTVAZa nezavisnost Crne Gore glasalo230.711 gra|ana ili 55,5 odsto,~ime je ispuwen uslov koji je zapromenu dràvnog statusapostavila Evropska unija

Ilustrovao Nikola OTA[

privrednih i bezbednosnih kapaciteta. To je iza-zov za politi~ke elite i narod Srbije, koja sadasaìma ceo jedan vek pobeda i poraza, sa nadomda }e prvo nadvladati.

OÛVATI STABILNOST

Predsednik Srbije Boris Tadi} je u subotu,pre objavqivawa kona~nih rezultata referen-duma, u Podgorici razgovarao sa vlastima CrneGore o budu}im odnosima dve nezavisne dràve.Tadi} je time ispunio obe}awe da }e biti prvipoliti~ar iz Srbije koji }e oti}i u Podgoricuda zvani~noj Crnoj Gori ~estita na nezavisno-sti. “Moja èqa je da nakon referenduma CrnaGora postigne {to pre apsolutnu stabilnost. Dr-àva Srbija }e po{tovati sve {to gra|ani Cr-ne Gore odlu~e i ja kao predsednik Srbije i onajkoji predstavqa wene gra|ane to kaèm sa pu-nom odgovorno{}u.”

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tuni-ca izjavio je da }e Srbija u potpunosti po{tova-ti kona~an ishod referenduma u Crnoj Gori, alije upozorio da na to izja{wavawe ”ne sme dapadne ni najmawa sumwa”.

Progla{avaju}i pobedu svoje politike, pre-mijer Crne Gore Milo \ukanovi} istakao je dabi voleo “da Srbija bude prva koja }e priznatinezavisnu Crnu Goru, jer bi to bila potvrda we-nih demokratskih kapaciteta, a na{ strate{kiciq je nastavak saradwe sa Srbijom i defini-sawe odnosa na novim osnovama... Mnogo vi{eod susedstva”, dodao je \ukanovi} i kao priori-tete nezavisne Crne Gore izdvojio nastavak pre-govora sa EU o stabilizaciji i asocijaciji, inte-graciju u Evropsku uniju i Nato i “zaceqivawerana u Crnoj Gori zbog dubokih politi~kih pode-la ~ije ishodi{te nije samo u dràvno-pravnomstatusu”.

U narodu je, pak, mnogo emocija. O~iglednaje radost onih koji su èleli samostalnu CrnuGoru, treba razumeti nezadovoqstvo mnogih kojinisu krili da su za opstanak zajedni~ke dràve.Koliko god bilo uveravawa da }e sve biti isto,pa jo{ i boqe, jer ~iwenica jeste da zajedni~kadràva nije dobro funkcionisala, ipak se zaobi~ne qude desila velika promena. Ute{no je{to, ~ini se, mladi qudi to doìvqavaju mawedramati~no. I zaista, posledwih petnaestak go-dina oni su stasali u svojoj Srbiji, svojoj CrnojGori, oni ne pamte veliku Jugoslaviju, a ona for-mirana 1992. godine, treba i to priznati, uovim mutnim vremenima nije ni mogla ostavitidubqeg traga.

Treba biti racionalan, mada je to ponekad najteè, i svakulo{u emociju iz pro{losti, pa i posledwih dana, pole~iti do-brom budu}no{}u. U woj bi li~na, kulturna i verska tolerancija,uvaàvawe politi~kih opcija i postizawe uslova za boqi stan-dard, otvorili nove mogu}nosti me|usobnih veza, me|udràvnih,privrednih, do onih prijateqskih.

BUDU]NOST VOJSKE

Ministarstvo odbrane je pre referendumskog izja{wavawanedvosmisleno zauzelo stav da se pripadnici Ministarstva i Voj-ske ne ukqu~uju u bilo kakve aktivnosti koje mogu da uti~u na izra-àvawe voqe gra|ana Crne Gore. Taj stav je u potpunosti realizo-van. Ministarstvo i Vojska u potpunosti }e po{tovati zvani~nerezultate referenduma i sve odluke nadle`nih institucija i orga-na koji proisti~u iz rezultata referenduma.

Do tih odluka funkcionisa}e kao i do sada, a posle }e svakadràva imati svoju vojsku. U Crnoj Gori, prema najavama, profesi-onalnu, dok }e u Srbiji taj proces, prema planu, biti okon~an do2010. godine. Ne o~ekuju se ni problemi prilikom podele vojneimovine, teritorijalni princip organizovawa vojske dosta toga jeve} razre{io, ali neizvesno je kakav }e stav biti zauzet u pogledupripadnika vojske. Wihov status je i do sada pun neizvesnosti, sobzirom na reforme i daqa smawewa!

Prema sada{wim ustavnim re{ewima u Srbiji, Vojskom }ekomandovati predsednik Republike. Predsednik Boris Tadi} ve} jeodrào sastanak sa vojnim vrhom na kome je bezbednosna situacijau Srbiji, posle odràvawa referenduma u Crnoj Gori, ocewenakao dobra i da sistem odbrane nesmetano funkcioni{e. Sastankusu prisustvovali i ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnikG[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, wegov zamenik gene-ral-major Zdravko Pono{ i ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene-ral{taba VSCG.

PROBLEMI GRA\ANA

Promena dràvnog statusa Crne Gore krupno je pitawe kojeve} vi{e godina izaziva podele i dobro je {to je referendum pro-tekao u tolerantnoj i demokratskoj atmosferi. Novu stvarnosttreba graditi na boqoj perspektivi za sve i to je poruka koja jeupu}ena iz dràvnog vrha i jedne i druge dràve.

Sve mogu}e posledice za gra|ane obe dràve bi}e re{avaneme|udràvnim ugovorom, tako da se izraàva uverewe da nikone}e biti uskra}en u ste~enim pravima ili }e nova re{ewa regu-lisati ono {to sada deluje sporno. To se odnosi na pitawa drà-vqanstva, radnog odnosa, imovine, putovawa...

Neka pitawa trenutno nemaju odgovor, kao {to je sudbina2.795 zaposlenih u zajedni~kim institucijama, bez onih u Mini-starstvu odbrane. Oko 3.000 srpskih penzionera koji ìve u Cr-noj Gori primilo je aprilski ~ek. Uz odgovaraju}e zakonske izme-ne, kao u slu~aju ranijih odvajawa jugoslovenskih republika, regu-lisa}e se i budu}e isplate.

U Srbiji su, me|utim, zabrinuti vlasnici automobila sa cr-nogorskim tablicama i to iz dva razloga. Prvi je {to }e, premanajavi iz Ministarstva finansija, morati da plate nemale ca-rinske da`bine i porez, a oni o~ekuju jeftinu preregistraciju.Dràva bi se u tom slu~aju odrekla prihoda od vi{e desetina mi-liona evra. Pravi problem ima}e oni koji ne}e mo}i ni tako dapreregistruju svoja vozila, jer ne ispuwavaju ekolo{ke standar-de. Preduslov za uvoz motornih vozila u na{u zemqu jeste ekolo-{ki standard evro 3. Prema proceni, najmawe tre}ina od 50.000do 75.000 automobila kupqenih preko Crne Gore, ne}e mo}i dabude registrovana u Srbiji.

Nova re{ewa o~ekuju i studenti. Za one iz Srbije koji studi-raju u Crnoj Gori ne bi trebalo ni{ta da se promeni. Da li }e ta-ko ostati i za mlade iz Crne Gore koji sada studiraju u Srbiji?

SPORT

Ve} se zna da }e reprezentacije koje su za naredna takmi~ewaprijavqene pod imenom Srbija i Crna Gora tako i nastupati. Fud-balska reprezentacija Srbije i Crne Gore nastupi}e pod tim ime-nom, kao i sa istom himnom i zastavom, na predstoje}em Svetskomprvenstvu, koje 9. juna po~iwe u Nema~koj.

Srbija je formalni naslednik Fudbalskog saveza SCG, a re-prezentacija }e pod novim imenom prvi put igrati u septembru ukvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Za me|unarodna takmi~ewa tokom jeseni, kao {to je Svetskoprvenstvo u odbojci u Japanu, moglo bi se ne{to i promeniti jer suu pitawu daqi rokovi.

Izvesno je, me|utim, da }e na Evroviziji slede}e godine obedràve imati svoje pesme!

A verovatno i dva praznika vojske? Sada{wi, 16. jun, ustano-vqen je formirawem SRJ, kao se}awe na dan kada je 1876. godineu Veneciji sklopqen ugovor o savezu Srbije i Crne Gore u borbiprotiv turske imperije.

Radenko MUTAVXI]

13

Budu}i oficiri pokazali suzavidan nivo ve{tina i znawa,{to samo svedo~i da srpska vojskapredstavqa faktor stabilnosti,da ima potreban kvalitet i da uprofesionalnom smislu jestegarant uspe{nog izvr{avawaobaveza u sistemu odbrane -rekao je predsednik RepublikeBoris Tadi}, odaju}i priznaweu~esnicima ve`be na postignutimrezultatima

Ve`ba studenata Vojne akademije na poligonu Pasuqanske li-vade po~ela je signalom ”Student”, a zavr{ila se signalom”Diploma”, {to je i ozna~ilo da su oni po zavr{etku ve`beveoma blizu dobijawa diplome i prvih oficirskih zvezdica. To je potvrdio i predsednik Republike Srbije Boris Tadi}

koji je po zavr{etku ve`be naglasio: – Ve`ba pitomaca Vojne akademije protekla je na najboqi

mogu}i na~in. Oni su pokazali zavidan nivo ve{tina i znawa,{to samo svedo~i da srpska vojska predstavqa faktor stabilno-sti, te da ona ima potreban kvalitet i da u profesionalnom smi-slu jeste garant uspe{nog izvr{avawa obaveza.

Izvo|ewu takti~ke ve`be sa bojnim ga|awem na temu “Bor-bena grupa u napadu sa podr{kom artiqerije”, prisustvovali su iministar odbrane Zoran Stankovi} sa ~lanovima Kolegijuma, na-~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}sa saradnicima, na~elnik Inspektorata odbrane viceadmiralJovan Grbavac, komandanti Kopnenih i Operativnih snaga gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi} i general-major Dragan Kolun-xija, predstavnici komandi drugih jedinica, vojnih ustanova, Beo-gradskog univerziteta, Policijske akademije i civilnih struktura.

Takti~ku ve`bu sa bojnim ga|awem izveli su studenti zavr-{nih godina Vojne akademije i to sa smerova pe{adija, artiqe-rija i OMJ iz Odseka Kopnena vojska i studenti intendantske

OD STUDENZAVR[NA VE@BASTUDENATA VOJNE AKADEMIJE

NA POLIGONU PASUQANSKE LIVADE

OD

BRA

NA

14

Na ve`bi su maksimalno iskori{}ene mogu}nosti informa-ti~ke i ra~unarske opreme, pri ~emu je posebno zapaèna izradadigitalne karte terena u trodimenzionalnoj komponenti. Sloè-nost i rizi~nost ve`be, pre svega sa aspekta bezbednosti qudi,pove}ala je ~iwenica da je vi{e od 550 u~esnika angaòvano narelativno malom prostoru i koristilo bojnu municiju. Prvi put suse studenti Vojne akademije na{li u situaciji da sami sede u tenku,budu u ulozi komandira baterije, borave na vatrenom poloàju,komanduju, odlu~uju, ga|aju iz li~nog naoruàwa i vatrenih oru|a.Tako su oni proverili ste~ena znawa i ve{tine u uslovima izvo|e-

15

slu`be i veze iz Odseka logistika. U izvo|ewe ve`be ukqu~enoje 360 qudi, me|u kojima je najve}i broj studenata, nastavnika ikomandira VA, ali su dosta doprineli i pripadnici Kopnenihsnaga, Operativnih snaga i ostalih delova VSCG i MO.

Prema re~ima na~elnika Vojne akademije general-majoraVidosava Kova~evi}a, osnovni ciq izvedene ve`be je da studen-ti zajedno sa svojim nastavnicima sagledaju i provere ono {tosu u~ili u kabinetima i u~ionicama i da se uvere kako to na te-renu funkcioni{e.

– Ve`ba je komplikovana i sloèna – kaè general Kova~e-vi} – pogotovo {to sli~ne nismo radili u posledwih nekoliko go-dina. Prvi put na Vojnoj akademiji integri{emo vi{e sadràja,oblika ve`bi i smerova, a primenili smo i nove radwe i postup-ke. Komandna mesta smo obrazovali i organizovali po procedu-rama i standardima koji se primewuju u zemqama ~lanicama Part-nerstva za mir i Nato.

NTA DO DIPLOMCA

M-84 i T-55, da bi potom student Vladimir Musurovi}, kao koman-dir grupe za neposredno ga|awe, organizovao preciznu i sasre|e-nu vatru. Nastupom pe{adije rukovodio je student Aleksandar Ni-{evi}, dok je posebno odu{evqewe kod svih prisutnih izazvalonepogre{ivo poga|awe ciqeva sa fagotom i popularnom maqut-kom. Vezisti su obezbedili neprekidno odràvawe veze u zdruè-noj takti~koj jedinici u napadu, a studenti Smera intendantske slu-`be su, pored rada na intendantskoj podr{ci, pokazali kako upraksi treba proizvoditi hleb, pripremati jela i pre~i{}avativodu u terenskim uslovima.

1. jun 2006.16

POLIGON

wa borbenih dejstava, obu~ili se za rad u ulozi komandira i dru-gih stare{inskih du`nosti, sagledali mesto i ulogu drugih rodovai slu`bi u borbenim dejstvima i osposobili se za brzo i pravo-vremeno upravqawe vatrom. Uostalom, zato je ve`ba jedan oduslova da studenti dobiju diplomu i postanu oficiri.

Sama ve`ba osmi{qena je kao integracija takti~kih i bor-benih radwi sa bojnim ga|awem jedinica u napadu. Te{ko je po-brojati sve radwe koje su studenti Vojne akademije izveli za 70minuta trajawa ve`be, ali pomenimo bar neke od wih. Posle iz-vo|ewa efikasne artiqerijske pripreme, nastupili su tenkovi

Nepogre{ivo poga|awe ciqa vo|enom protivoklopnom raketom

Na artiqerijskoj osmatra~nici

17

ske koja dolazi. Nivo wihove obu~enosti je izuzetan, {to svedo~ida je Vojna akademija dobro obavila svoj posao. Ja se nadam da }eu reformama {kolstva ova ustanova imati svoje mesto i da }e bi-ti ugra|ena u sistem reforme {kolstva, tako da i vojni studentidobiju titule koje vaè u civilstvu. Tako }e oficiri imati {iruìvotnu perspektivu, a dru{tvo }e pokazati da brine o wima.

Zoran MILADINOVI]Snimio Darimir BANDA

Priznawe rukovodiocu ve`be pukovniku Milanu Stamenovui svim u~esnicima odali su predsednik Republike Srbije BorisTadi}, ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnik G[ VSCGgeneral-potpukovnik Qubi{a Joki} i drugi zvani~nici.

Ispred stroja studenata Vojne akademije, predsednik Tadi}je posebno istakao zadovoqstvo {to je i u uslovima upotrebebojne municije ve`ba izvedena na bezbedan na~in.

– Drago mi je – rekao je Tadi} – {to smo imali priliku da vi-dimo studente Vojne akademije, mlade qude, koji }e biti temeq voj-

NAGRADE U PREDSEDNI[TVU SRBIJEMinistar odbrane Zoran Stankovi} predloìo je predsedniku Srbije Bo-

risu Tadi} da nagradi najboqe u~esnike ve`be – komandira voda na Vojnoj aka-demiji kapetana prve klase Igora Divi}a i studente starije vodnike PredragaQuti}a, Marka Anti}a i Slobodana Cvetkovi}a.

Predsednik Tadi} je nagra|enima odmah ~estitao, a nov~ana nagrada i tri pi-{toqa bi}e im uru~eni na prijemu u Predsedni{tvu Srbije.

Savez rezervnih vojnih stare{ina, koji svoj rad, u skladu s Ustavom, za-sniva na aktivnostima u oblasti odbrane, predstavqao je nekada orga-nizaciju od posebnog zna~aja. Podrazumevalo se da rezervni oficiri ipodoficiri ~ine oslonac op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza-{tite, neophodnih ~inilaca opstanka i razvoja svake, pa i na{e zemqe.Tako su rezervne vojne stare{ine, posebno osposobqavane tokom jedno-

godi{weg vojnog roka, u decenijama iza nas, s ponosom isticale da “bez wihni dràva ni vojska ne bi bile tako sna`ne, mo}ne i jedinstvene.”

A onda se, pod naletima nepomirqivih nacionalnih i separatisti~kihinteresa, zajedni~ka dràva, u kojoj je svako znao i do kraja nesebi~no oba-vqao “svoju ulogu”, raspala. U wenom “ostatku”, nazvanom najpre Savezna Re-publika Jugoslavija, a zatim Srbija i Crna Gora, posle kratkotrajnog nesna-laèwa, politi~ki ìvot je iznova buknuo, omogu}en vi{estrana~jem, kome su,sve vi{e, smetale ranije, jedinstvenoj dràvi okrenute organizacije i udru-èwa. Tako su pod lupu mnogobrojnih partija i nove demokratski izabranevlasti do{li i rezervni oficiri i podoficiri, na koje se, sve ~e{}e, gleda-lo kao na “posledwe preostale balkanske {pijune”, dobro organizovane isposobne da u neizvesnom vremenu “kriznih {tabova” to~ak demokratskog pro-gresa vrate nazad. Organizacija rezervnih vojnih stare{ina u nekim lokal-nim sredinama postala je, po mi{qewu novih op{tinskih vlasti, pretwa tran-ziciji i demokratiji, pa je finansirawe wihovog rada iz op{tinske kase na-prasno obustavqeno.

NEDEFINISAN STATUSAli nije svuda tako. Od predsednika Republi~kog odbora Organizacije

rezervnih vojnih stare{ina Srbije rezervnog pukovnika dr Milorada Drob-ca saznali smo da Vlada Srbije, i pored nedovoqno definisanog statusa wi-hove organizacije, svake godine iz buxeta izdvaja izvesna sredstva za rad re-publi~kog i desetak okru`nih odbora.

– To je dovoqno za na{ opstanak u ovim burnim, slobodno mogu dakaèm, za nas neizvesnim vremenima. Smeta nam, me|utim, {to se takone pona{aju i sve op{tinske vlasti. U mnogim op{tinama odbori su ras-pu{teni jer nije bilo sredstava ni za najosnovnije potrebe, za pla}awetelefonskih ra~una, na primer. Ne radi ni Glavni odbor Organizacijerezervnih vojnih stare{ina Srbije i Crne Gore, koji je ranije finansi-ran sredstvima Ministarstva odbrane. Na{ status nije re{en na zado-voqavaju}i na~in i pored toga {to smo jasno i nedvosmisleno patriotskiopredeqeni i vanstrana~ki orijentisani, zaintersovani jedino za {touspe{nije i kvalitetnije osposobqavawe na{eg ~lanstva za odbranu ze-mqe. Odbrana otaxbine je na{ jedini i najvi{i interes, {to smo doka-zali i u otporu agresiji Natoa na Jugoslaviju. Zato ne shvatamo zbog ~egase na{a organizacija danas izjedna~ava s najrazli~itijim nevladinimorganizacijama, odnosno za{to nam nije priznat poseban zna~aj u od-brani zemqe, koji nesumwivo zasluùjemo i koji smo ranije imali.

Posledice takvog odnosa dràve prema Organizaciji rezervnih voj-nih stare{ina i danas su vidqive. Vi{e od 250.000 rezervnih oficira ipodoficira, koliko ih danas ima u Srbiji, kao da ne pripadaju nikome.Za wihovu kvalitetniju i masovniju obuku, kojoj je ranije pridavan neupo-redivo ve}i zna~aj, ve} nekoliko godina nema dovoqno sredstava, a i dru-

Dok u mnogim zemqamaorganizacije rezervnihvojnih stare{ina uìvajuveliki ugled, vi{e od250.000 rezervnih oficirai podoficira, koliko ih ima u Srbiji, kao da nepripadaju nikome. âk 90 odsto danas je bezratnog rasporeda. Za wihovu kvalitetniju i masovniju obuku, kojoj je ranije pridavanneuporedivo ve}i zna~aj, ve} nekoliko godina nemadovoqno sredstava. Od nekada mo}ne dràvneorganizacije, pod udarimatranzicionih vetrovaOrganizacija rezervnihvojnih stare{ina SCGpretvorila se u nevladinuorganizaciju sanedefinisanim statusom.

1. jun 2006.18

TE

MA

U @RVWU TRANZICIJE

ORGANIZACIJA REZERVNIH VOJNIH STARE[INA

Nisu oni samo komandiri artiqerijskih, oklopno-mehanizovanih,ili pe{adijskih jedinica. Ima me|u wima mnogo lekara, fizi~ara,gra|evinaca, inèwera, hemi~ara. Aktivnosti koje op{tina i sadaima u nadle`nosti tako|e su u domenu rada rezervnih vojnih stare-{ina, kao {to je pruàwe pomo}i za vreme elementarne nepogode,na primer, epidemija zaraznih bolesti, poplava, zemqotresa… Kadje civilna za{tita uni{tena, ko }e prvi prite}i u pomo} nego naja-gilniji, najorganizovaniji, najspremniji deo dru{tva. A to su, nesum-wivo, rezervni oficiri i podoficiri. Tu se ogleda wihov zna~aj izna~aj wihove organizacije. Wih je lako organizovati, mobilisati,ukqu~iti kad je najpotrebnije, hitno.

âk 90 odsto rezervnih vojnih stare{ina u Srbiji danas je bezratnog rasporeda, posebno ako uzmemo u obzir da je ~lanstvo u Or-ganizaciji prakti~no doìvotno, pa obuhvata i one koji vi{e ne pod-leù vojnoj obavezi. Vojska se stalno smawuje, tako da se i po tojosnovi smawuje broj vojnih obveznika s ratnim rasporedom u jedini-cama i ustanovama Vojske. U tome se vidi veliki zna~aj upravo ORVS.Do 2003. godine realizovana je obuka prema godi{wim planovima iprogramima obuke, a nastavu, teorijsku i prakti~nu, izvodili su ak-tivni oficiri. Bila je to kvalitetna obuka u ~etvorogodi{wem ci-klusu. Razmatrane su razli~ite teme. Ranije su glavne bile mine,streqa~ko naoruàwe, inìwerija, streqa{tvo, bojni otrovi, a da-

ge, nekada veoma brojne aktivnosti, u postoje}im uslovima sve vi{ese zanemaruju. Organizacija nezaustavqivo gubi ugled me|u ~lan-stvom, koje sve vi{e sti~e utisak da rezervni oficiri i podofici-ri Srbiji i Crnoj Gori vi{e nisu potrebni. Naruku takvim shvata-wima svakako ide i ma}ehinski odnos dràve prema Vojsci koja, ka-ko re~e dr Milorad Drobac, i sama “jedva sastavqa kraj s krajem”.Ako znamo da rezervne vojne stare{ine, posebno one mla|e, uglav-nom imaju visoko obrazovawe, jasno je ko, u stvari, gubi.

– To {to je neko zavr{io [kolu rezervnih oficira, ne zna~ida automatski postaje ~lan ORVS. Zato }emo mi uskoro imati i ~la-narinu, simboli~nu, dodu{e, ali obaveznu – isti~e dr Drobac. –Danas je malo onih koji je pla}aju. Samo u Vojvodini sakupqaju ~la-narinu u iznosu od 120 dinara godi{we. U toku godine mi pozivamomlade rezervne stare{ine, obja{wavamo im kakva je organizacija,koji su na{i principi, ~ime se bavimo, {ta se od nas o~ekuje i kosve to prihvati – postaje na{ ~lan, dobija ~lansku kwiìcu. êstose àlimo da nemamo dovoqno sredstava za rad, a sami ~inimo ma-lo na tom planu. Osnovni izvor sredstava, kojih zaista nemamo do-voqno, trebalo bi da bude ~lanarina. Drugo je pitawe da li nekotreba da pla}a ~lanarinu da bi bio u patriotskoj, neprofitnoj or-ganizaciji. Dràva zato treba da nam prizna poseban status, jer mito svojim aktivnostima zasluùjemo. S druge strane, u postoje}imuslovima, kada lokalna samouprava zanemaruje na{e finansira-we, ne treba zanemariti ni potencijalnu opasnost podele sada je-dinstvene organizacije rezervnih vojnih stare{ina, kao {to se todesilo sa bora~kim organizacijama. Nebriga i pasivnost dràvemogu biti uzrok stvarawa razjediwenih, lokalnih paravojnih orga-nizacija rezervnih oficira i podoficira, a to smo imali u pro-{losti…

RAZLIÎTI AR[INIVeliki problem u radu organizacije rezervnih vojnih stare-

{ina predstavqa i lokalna samouprava, koja retko prepoznaje svojinteres u osposobqavawu rezervnih oficira i podoficira za od-branu zemqe. U nekim op{tinama novoizabrana vlast smatra dawihovu obuku treba da finansira Vojska, dok u drugim, pored toga,smatraju da rata vi{e ne}e biti i da osposobqavawe komandira ikomandanata ratnih jedinica nije ni potrebno, jer }e nas “branitiNato”. Ima, me|utim, i druga~ijih primera. Rezervisti isti~u da uLoznici imaju odli~ne uslove za rad, ~ak i pla}enog ~oveka, pro-fesionalca u odboru. Zna~ajna finansijska sredstva dobijaju i uNovom Sadu. Pri tome nema pravila. Odnos lokalnih vlasti nijedirigovan ni vladaju}om strankom i politikom, ni materijalnimpoloàjem op{tine. U Beogradu, na primer, ORVS za svoj rad nedobija ni dinara, pa je gradski odbor uga{en, dok u Novom Sadu ta-kvih problema nema.

Treba re}i da se rad rezervnih vojnih stare{ina ne odnosisamo na vojsku i vojni zanat. Wihova uloga nije vezana samo za rat.

OBUKAPosle proìvqenih iskustava s poplavama i prili~no

upadqivog nesnalaèwa ~ak i ~elnih qudi u nekim op{tinama,s pravom se moè re}i da na{a dràva danas nema dovoqnoobu~enih qudi, spremnih da reaguju u slu~aju nesre}e ili tero-risti~kog napada. Obuka se ne izvodi ni u jedinicama civilneza{tite, posebno ne prema kvalitetnim planovima i progra-mima obuke, ve} sporadi~no, dru{tvena samoza{tita je sveneefikasnija, gotovo da je i zamrla… Rezervnim vojnim stare-{inama ne treba mnogo da se mobili{u, da obnove znawe, po-sebno prakti~no, da se naviknu na novonastalu situaciju. Sve-ga 20 ~asova obuke, treninga i ve`bi, dovoqno je za snalaè-we u vanrednim okolnostima, posebno za stru~wake u svojimoblastima, lekare, inìwere, biologe. Ali, to treba uraditi,upoznati ih s takvim ambijentom, s izmewenim okolnostima.Tamo gde se to ~ini, gde su organizacije ja~e, gde postoje raz-granate i kvalitetne me|usobne veze, tamo je obuka kra}a, in-tenzivnija i daje boqe rezultate.

Sni

mio

B. P

OP

AD

I]

20

nas su to norme me|unarodnogratnog prava, Partnerstvo zamir, Nato…

– Bio je to najboqi na-~in evidentirawa RVS, wi-hovog znawa i nivoa ve{tinaneophodnih u ratu, ili van-rednim situacijama – isti~eZoran Stojanovi}, sekretarRepubli~kog odbora ORVSSrbije …

Danas saznawa o nivouosposobqenosti nisu takoaùrna, sigurna i kvalitetna.

– Nesumwivo je da aktiv-nosti koje obavqa organizaci-ja rezervnih vojnih stare{ina imaju poseban zna~aj za svaku dràvu– napomiwe dr Drobac. – Pored vojne obuke i osposobqavawa po-tencijalnih komandanata i komandira ratnih jedinica Vojske za od-branu, u na{ “delokrug rada” spadaju i negovawe slobodarskih tra-dicija, vaspitavawe omladine i obuka za u~e{}e u akcijama za{titei spasavawa, odnosno otklawawa posledica katastrofalnih nesre-}a, teroristi~kih ili drugih masovnih incidenata, organizovawemar{eva i sportskih takmi~ewa, me|unarodna saradwa sa sli~nimorganizacijama u zemqama, ~lanicama Partnerstva za mir… Zatoje veoma vaàn podatak da ogromnu ve}inu na{eg ~lanstva ~ine vi-sokoobrazovani qudi, ~esto lideri u svom okruèwu. Uostalom, toje i razumqivo, jer ni rezervni stare{ina ne moè{ da bude{ bezizvesne harizme. Posledwih godina u {kole rezervnih oficira od-laze najboqi me|u najboqima, iskqu~ivo mladi}i s fakultetskomdiplomom. Interesovawe regruta je, naravno, znatno ve}e nego {tosu dana{we potrebe dràve i Vojske za rezervnim oficirima, alito ne zna~i da se na wih ne ra~una. Me|u rezervnim oficirima jeveliki broj izuzetnih qudi, nau~nika, profesora, lekara, inèwe-ra, vrhunskih eksperata razli~itih oblasti i profesija. To je, za-{to ne re}i, cvet dru{tva, dobro organizovan, efikasan i veomamobilan, kojeg se nijedna dràva olako ne odri~e.

PROFESIONALNA ELITABezbrojni su primeri za to. U neutralnoj [vajcarskoj, na pri-

mer, retko se de{ava da na rukovode}a mesta u dràvnim ustanova-ma do|u qudi koji nemaju i odre|eno vojno znawe, a u SjediwenimAmeri~kim Dràvama se ono podrazumeva za gotovo sve dràvne ru-kovodioce, pa ~ak i za uspe{nije politi~are. U Sloveniji rezervnioficiri, spremni da se odazovu na prvi poziv vlasti, dobijaju okosto evra mese~no za tu svoju sposobnost, dok u Hrvatskoj oni uìvajuposeban ugled.

U na{oj zemqi, me|utim, setimo ih se samo kad zagusti. I ne-davno, tokom katastrofalnih poplava, na koje, po obi~aju, zabora-vqamo ~im pro|u, pokazalo se da su rezervni oficiri i podofici-ri bili me|u prvima na ugroènim podru~jima. Za razliku od zamr-le Civilne za{tite, novosadska organizacija rezervnih vojnih sta-re{ina pozvala je svoje ~lanove da bude spremno da reaguje “nadugme”, a pripremila je ~ak i autobuse za wihov prevoz na popla-vqeni teren. Ne treba sumwati da su i rezervne stare{ine iz dru-gih krajeva Srbije, tako|e, imale pripremqen plan delovawa u slu-~aju potrebe.

– Na{a organizacija je svakako jedna od najaktivnijih u Srbiji– s ponosom isti~e rezervni potpukovnik Dragi{a Savi}, sekretarGradskog odbora RVS Novog Sada. – Nije prvi put da sastavqamospisak na{ih ~lanova spremnih da na poziv vlasti u~estvuju u akci-jama spasavawa. Pored toga, organizujemo sportska i streqa~katakmi~ewa, a neretko se okupimo i bez nekog zna~ajnijeg razloga, tekda se vidimo u prostorijama Organizacije, ovde u centru grada.Ipak, ne mogu da kaèm da je kao ranije. Ose}aju se posledice dugo-

TEMA

1. jun 2006.

DECENIJA STAGNACIJEGa{ewe ORVS nije novijeg datuma. Od devedesete godine

slabqewe Organizacije je sve intenzivnije. Od tada se svere|e i sve teè obu~avaju i oficiri i podoficiri na ratnomrasporedu u Vojsci. Iluzorno je bilo u tim uslovima traìtida neraspore|ene stare{ine budu efikasnije i kvalitetnijeosposobqavane.

S druge strane, intenzivno modernizovawe i usavr{ava-we ratne tehnike, strategije i taktike ratovawa, kao i promeneu oblicima ratovawa, te sve ve}i teroristi~ki rizici, traèsve ve}e angaòvawe u obuci rezervnog vojnog sastava. Kod nasje to vreme sve ve}e pasivnosti u radu. Bez takve obuke, bez po-boq{avawa psihi~ke i fizi~ke pripremqenosti, bez ja~awasposobnosti za brzo i efikasno reagovawe, bez ja~awa vere usebe, te{ko je o~ekivati da rezervni vojni stare{ina reagujebrzo i pravilno u vanrednim situacijama, da stane na ~elo pri-vremene grupe, organizovane u slu~aju elementarne katastrofe,ili teroristi~kog napada. I liderstvo se u~i.

Novi veliki prelom, prema re~ima sekretara srpskih re-zervnih oficira i podoficira Zorana Stojanovi}a dogodiose 2004. godine, kada su na op{tinskom nivou zapo~ela previ-rawa. Nova op{tinska vlast je u nekim krajevima Srbije sma-trala da su rezervne vojne stare{ine posledwi, najkonzerva-tivniji branioci prethodnog reìma, pa su sve ~inili da ogra-ni~e wihov rad. Tada su se obratili Ministarstvu odbranekoje je prihvatilo finansirawe odre|enog broja radnika op-{tinskih odbora RVS u Srbiji i Crnoj Gori. U nekim op{tina-ma danas odbori postoje samo na papiru, nema aktivnosti, jernema ni para. Takvih je sve vi{e, ali u republi~kom odboru ve-ruju da tako ne}e biti jo{ dugo.

TE@E JE POÎWATI IZNOVAMe|unarodna saradwa ORVS intenzivirana je pre dve

godine, posebno s Ma|arima, Slovencima... Na{a organizaci-ja treba da postane ~lan Me|unarodne organizacije rezervnihvojnih stare{ina, na to }e nas obavezati i Evropska unija, kaoi na sve drugo. ^lanstvo u me|unarodnim organizacijama nasobavezuje na stabilno finansirawe, ure|ewe odnosa sa drà-vom i drugim organizacijama u okruèwu. Slovenija iz buxetafinansira svoju ORVS, svaki rezervni stare{ina koji potpi-{e da }e se odazvati na poziv dràve dobija sto evra mese~no.Mora}emo da ispo{tujemo standarde Partnerstva za mir. Ve}slede}e godine stawe u na{oj organizaciji }e biti znatno sre-|enije nego sada. Va`no je samo da opstanemo do tada, a nadamse da ho}emo, jer mnogo je teè po~iwati iz po~etka, nego nado-gra|ivati postoje}u strukturu. Predsednik ORVS Srbije

dr Milorad Drobac

Sni

mio

B. P

OP

AD

I]

21

godi{weg nere{avawa na{eg statusa. Kao da nas dràva zanema-ruje, stavqa nas u isti ko{ s udruèwima gra|ana, sa lovcima iribolovcima, qubiteqima doma}ih ìvotiwa. To nije u redu. ZatoOrganizacija rezervnih vojnih stare{ina stagnira i to u vremekada se ne sme izgubiti korak. U zemqama oko nas organizacije iudruèwa rezervnih vojnih stare{ina uìvaju mnogo povoqnijidru{tveni status. Na{i predstavnici su nedavno posetili kolege uMa|arskoj i jasno sagledali koliki zna~aj susedi pridaju rezervn-im oficirima i podoficirima svoje vojske. Organizaciono, ka-drovski i akciono, oni su ipak iza nas, wihova organizacija je mno-go mla|a od na{e, ina~e, neuporedivo brojnija, ali je odnos drà-ve prema wima mnogo, mnogo boqi nego u Srbiji i Crnoj Gori. Mise nadamo da }e se i kod nas situacija uskoro promeniti naboqe,da }emo svom ~lanstvu veoma brzo mo}i da ponudimo razloge zbogkojih vredi pla}ati ~lanarinu. Za{tita prava na{ih ~lanova, or-ganizovawe sportskih takmi~ewa i pruàwe pomo}i ugroènim re-zervnim stare{inama, sve je to sada simboli~no, jer su sredstvaograni~ena, minimalna.

Pored brige za ostvarivawe svojih prava, od rezervnih vojnihstare{ina se o~ekuje da realizuju i aktivnosti koje se za wihovu ne-profitnu i patriotsku organizaciju podrazumevaju.

– Zato }emo pored vojnostru~ne, teorijske i prakti~ne obukeneraspore|enih oficira i podoficira Vojske, ~iji zna~aj raste sasmawewem vojnom roka, organizovati i realizovati sportske pri-redbe, izlete, obilaske mnogobrojnih spomen-podru~ja, sara|iva}e-mo aktivnije s na{im kolegama u inostranstvu – veruje rezervni pu-kovnik dr Milorad Drobac. – Od nas }e to, kad postanemo ~lanoviPartnerstva za mir, zahtevati i me|unarodno udruèwe rezervnihoficira i podoficira. I zato je potrebno da se ve} jednom re{istatus na{eg udruèwa u dràvi. Bez toga, sve je mnogo teè, podvla-~i predsednik srpskih rezervnih vojnih stare{ina.

Du{an GLI[I]

GOLI OPSTANAK

U Ni{u aktivno deluju okru`na i gradska organizacijaRVS, ali su i one, poput drugih organizacija RVS u zemqi, do-{le u situaciju da se bore za goli opstanak. Okru`na organi-zacija, koju predvodi Bogoqub Markovi}, organizovala je ne-davno okrugli sto na temu dosada{wih rezultata reforme si-stema odbrane i transformacije ORVS Srbije i Crne Gore.Na tom skupu je zakqu~eno da problema ima mnogo, ali da to nezna~i da ORVS nema perspektivu. Ve}ina u~esnika se sloìlau oceni da rezervne vojne stare{ine u narednom periodu mogumnogo da doprinesu osposobqavawu i kondicirawu rezervnihoficira i podoficira, informisawu ~lanstva, organizacijistru~nih rasprava, uspostavqawu i razvijawu me|unarodnesaradwe, afirmaciji civilno-vojnih odnosa, pripremi dru-{tva za reagovawe u vanrednim situacijama i edukaciji {kol-ske omladine o pitawima bezbednosne kulture i negovawa tra-dicija. U tom duhu okru`ni odbor je uspe{no organizovao Re-publi~ko sportsko takmi~ewe rezervnih vojnih stare{ina Sr-bije koji su, krajem pro{le godine, odràni u Aleksincu.

– Svojim dugogodi{wim radom na zadacima odbrane ibezbednosti i postizawem vrhunskih radnih rezultata, gradskaorganizacija je dostojno reprezentovala rezervne vojne stare-{ine i grad Ni{ – kaè predsednik ni{ke Gradske organiza-cije RVS Miodrag Todorovi}. U toku pro{le godine ta organi-zacija je organizovala teoretsku i prakti~nu obuku sa 200 ne-raspore|enih rezervnih oficira i podoficira, bojevo ga|a-we iz pe{adijskog naoruàwa i u~estvovala na velikom brojuzajedni~kih aktivnosti sa komandama i jedinicama iz ni{koggarnizona. Zanimqivo je da su ni{ke rezervne vojne stare{i-ne uspele da izvedu i obuku svojih ~lanova u zimskim uslovima,dok je po 20 rezervnih stare{ina pro{lo obuku u ishrani uprirodi, savla|ivawu vodenih prepreka, obuku u borewu i ba-cawu noèva, ru{ewu elemenata i materijala i rukovawu saminsko-eksplozivnim sredstvima.

UKRATKO

GENERAL JOKI] PRIMIO STUDENTE BK UNIVERZITETA

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki} primio je 17. maja studente BK univerziteta, pola-znike kursa ”Poslovno pregovarawe”. To je tradicionalno,tre}e po redu, predavawe koje studentima tog univerziteta dr-ì na~elnik General{taba Vojske SCG.

General Joki} informisao je studente o reformama u Voj-sci, istakav{i da su osnovni ciqevi profesionalizacija, ula-zak u evropske integracije i oruàne snage projektovane uskladu sa potrebama i realnim mogu}nostima.

S. L.

RE[AVAWE VI[KAVOJNIH NEPOKRETNOSTI

U Novom Sadu je 25. maja odràn konstitutivni sastanakRadne grupe formirane da bi se realizovali zakqu~ci usvoje-ni tokom razgovora ministra odbran Zorana Stankovi}a ipredsednika IV AP Vojvodine Bojana Pajti}a po~etkom godine,na kome su dogovorene aktivnosti za organizovawe i funkcio-nisawe odbrambeno-za{titnih priprema u Vojvodini.

Radna grupa, kojom predsedava Milan Popadi}, na~elnikUprave za odbranu Republike Srbije, razmatrala je modalite-te saradwe, posebno mogu}nosti razmene objekata infrastruk-ture Vojske SCG koji nisu vi{e u funkciji sa buxetskim kori-snicima, odnosno lokalnim samoupravama. Bilo je re~i i ofunkcionisawu civilne za{tite i saradwi na programu “Du-nav–Kri{–Mori{–Tisa”.

Na sastanku je predstavqen i plan prodaje vojnih nepo-kretnosti u 2006. i 2007. godini po kvartalima, koji je izra-dila Direkcija za imovinu Republike Srbije a posta}e ope-rativan posle usvajawa u Vladi Srbije. O~ekuje se da }e tobiti u junu, a wime je obuhva}eno oko stotinu vojnih nepokret-nosti. Dobijena sredstva koristila bi se za unapre|ewe si-stema odbrane, za gradwu vojnih kompleksa, opremawe Vojskesavremenim naoruàwem i opremom i za stambeno zbriwa-vawe vojnih besku}nika.

B. M. P.

OBUKA REZERVNIH STARE[INANOVOG SADA

I pored sve skromnijih materijalnih mogu}nosti Gradskaorganizacija RVS Novog Sada je, uz pomo} Novosadskog korpu-sa, za rezervne vojne stare{ine koje nemaju raspored u ratnimjedinicama, organizovala prakti~nu borbenu obuku.

Pored obnavqawa znawa iz rukovawa li~nim naoruà-wem, na streli{tu Rakovac u blizini Novog Sada izvr{ena subojeva ga|awa iz automatske pu{ke i pi{toqa.

B. M. P.

UKRATKO

Najavqene radikalne kadrovske promene u Ministarstvu odbrane i Vojsci uzrok su nesigurnosti,nepoverewa i straha zaposlenih da }e izgubiti, do ju~e zagarantovano, radno mesto. Kako taj problem mogu da ublaè i vaqano razre{e vojna organizacija i nadle`ne dràvne institucije, uvaàvaju}i znawa savremene nauke o upravqawu qudskim resursima?

22

S M AW E W E B R O J AZ A P O S L E N I H U

S I S T E M U O D B R A N E

STRAH ODNEIZVESNO

Pi{e potpukovnik

mr @eqko GAJI]

POGLEDI

OSTI

Modelovawe sistema odbrane koji je sposoban da ispuni planirane misije i zadatke podra-zumeva, pored uskla|ivawa normativnih i organizacionih re{ewa, i prilago|avawe bro-ja zaposlenih stvarnim potrebama i realnim mogu}nostima dràve. Prema projekcijamataj sistem treba da bude efikasniji, ali i broj~ano mawi, {to za posledicu ima vi{aksvih kategorija zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci.Smawewe broja zaposlenih – downsizing, izuzetno je osetqivo pitawe, posebno sa organiza-

cionog, socijalnog, ali i moralnog stanovi{ta. Zato je va`no preciznije objasniti wegovu su{tinu.

KREIRAWE MODELA

Zaposleni u sistemu odbrane }e pre ili kasnije do}i u situaciju da napuste svoje radno me-sto. Model po kome se sama organizacija priprema za wihov odlazak je va`na funkcija menax-menta qudskih resursa. Racionalizacija organizacije ili downsizing je pojava koja postoji u ci-vilnom dru{tvu. U poslovnom sistemu ona ozna~ava potrebu da organizacija smawi nivo aktiv-nosti, ~ime se mogu ukinuti pojedine celine i poslovi. Smawewe obima poslovawa uslovqavapojavu vi{ka kadra, izmene u strukturi organizacije, posebno broja nivoa upravqawa. U vremekada se odvijaju takve promene kod zaposlenih se javqa strah od gubitka posla, neverica i nepo-verewe, ose}aj obmane i mr`we, nesigurnost, a ponekad i {ok. Strah od gubitka posla je realani jedan od najve}ih uzroka stresa na radnom mestu, {to dodatno optere}uje psihi~ko stawe zapo-slenih. Menaxment organizacije, odnosno menaxeri za qudske resurse, treba pa`qivo i naprikladan na~in da pristupe tom problemu.

Bilo da zaposleni napu{taju poslovni sistem odlaskom u penziju, dobrovoqno ili zato{to moraju, nadle`ni treba da po{tuju propise koji reguli{u tu oblast i moralne norme. Jedi-no se tako projektuje pozitivna slika o organizaciji, zaposleni se ose}aju sigurno, a sistem idaqe ostaje primamqiv za potencijalne kandidate. Pravilnim i korektnim odnosom premapripadnicima koji odlaze iz organizacije doprinosi se kvalitetnijem ostvarivawu poslovnihciqeva i motivaciji onih koji u woj ostaju. Istovremeno se izbegava mogu}nost nepotrebnihfinansijskih i ostalih tro{kova, usled nepravilnog otpu{tawa kadra, pogotovo ako se ono od-vija na nezakonit na~in.

Va`no je da proces racionalizacije sistema bude dobro osmi{qen, planiran i podràn po-trebnim resursima. Organizacija treba da pripremi program dobrovoqnog odlaska iz slu`be iponudi ga zaposlenima. êsto se de{ava da tu mogu}nost prihvataju i oni koji imaju odli~ne kvali-fikacije, velika znawa i iskustvo. Re{avawe problema vi{ka zaposlenih je izuzetno osetqiva ak-tivnost, koja moè imati dalekose`ne posledice za organizaciju ukoliko se pogre{no realizuje.Zato je prilikom planirawa potrebno voditi ra~una o zakonskim mogu}nostima prevremenog odla-ska kadra iz sistema i posledicama neèqenog odlaska zaposlenih sa rukovode}ih pozicija ikqu~nih radnih mesta. Neophodno je zaposlenima ponuditi i razli~ite modele prekvalifikacijeili promenu radnog mesta. Potrebno je da nadle`ni, tako|e, na vaqan na~in zaposlenima saop{tepotrebe nove organizacije i namere o smawewu broja kadra. Jedno od re{ewa moè biti i priba-vqawe sredstava za stimulisawe prevremenog dobrovoqnog odlaska zaposlenih iz sistema.

Na~in na koji organizacija prilazi problemu vi{ka kadra i prevazilazi ga umnogome go-vori o sposobnosti wenog menaxmenta, poslovnoj kulturi i kvalitetu sistema. Ispravno postu-pawe prema prekobrojnima u odre|enom sistemu je validan test za menaxere i ostale upra-vqa~ke strukture, jer upravo u takvim situacijama dolaze do izraàja wihove ve{tine i sposob-nosti. Naàlost, pojedine organizacije i pojedinci nemaju pravilan odnos prema smawewu bro-

VI[AK VOJNOG KADRAVi{ak zaposlenih u na{em sistemu odbrane posledica je ne samo aktuelnih reformskih prome-

na, ve} u dobroj meri i istorijskih okolnosti – raspadom biv{e SFRJ najve}i broj pripadnika JNAvratio se u Srbiju i Crnu Goru, ostavqaju}i celokupnu imovinu u biv{im jugoslovenskim republika-ma. Na taj na~in sistem odbrane je pored glomazne infrastrukture nasledio i velik broj zaposlenihsa prostora biv{e dràve, koji godinama ìve u te{koj materijalnoj situaciji – niska primawa i ne-re{ena stambena problematika. Gubitkom posla wihov bi socijalni poloàj postao jo{ teì, a bu-du}nost neizvesna.

Uz to, kadar sistema odbrane se mahom {kolovao samo za vojni~ka zanimawa, koja ne postoje ucivilnim strukturama. Mnogi su vojnu slu`bu zapo~eli pre tridesetak godina u Vojsci o~ekuju}i da }eu woj i do~ekati penziju. Tokom profesionalne karijere nisu se pripremali da radni vek zavr{e vansistema odbrane.

Va`no je jo{ napomenuti da smawewe broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci nije re-zultat nametnutih re{ewa svetskih mo}nika ili neprijateqa, kako to ~esto poku{avaju prikazati ne-kompetentni pojedinci iz sistema koji se rukovode li~nim interesima. Kadrovske promene su realnapotreba sistema odbrane kako bi poboq{ao organizacionu strukturu i efikasnost. Naravno, ontreba da bude usagla{en sa ekonomskim mogu}nostima zemqe, karakteristikama savremenih odbram-benih sistema, budu}im zadacima i misijama Vojske.

Obim i tempo promena uzrokovani su vi{egodi{wom nebrigom prema sistemu i odlagawem, odu-govla~ewem i nere{avawem su{tinskih pitawa u oblasti odbrane. Postoje}e stawe je posledice ta-kvog odnosa odgovornih prema sistemu u prethodnom periodu. Neodlu~nost u sprovo|ewu nepopular-nih ali neophodnih poteza samo oteàvaju re{avawe nagomilanih problema. Zbog toga je sve mawepotrebnih sredstava i vremena tako da }e se i problem vi{ka zaposlenih i wihovog socijalnog statu-sa morati re{avati ubrzano.

23

ja zaposlenih, niti dovoqno razumevawa za probleme qudi kojiostaju bez posla.

Preuzimawe odgovornosti za svakog pojedinca koji odlaziiz poslovnog sistema, uz po{tovawe pravne regulative u oblastiradnih odnosa, wegovog dostojanstva i, naravno, zahteva organiza-cije da se taj posao efikasno izvede, jedan je od imperativa mena-xera qudskih resursa.

RAZVOJ KARIJERE

Iskustva zemaqa u tranziciji potvr|uju da su najve}e pote-{ko}e tokom projektovawa i organizacije savremenih sistema od-brane posledica otpora unutar, ali i van samoga sistema. Nera-zumevawe zna~aja reforme bezbednosne koncepcije, svrhe, ulogei funkcionisawa budu}ih oruànih snaga u savremenim dru{tve-nim odnosima, najvi{e optere}uje i oteàva zapo~ete promene. Otome je, naime, javnost potrebno pravovremeno informisati.

Kako se sistem odbrane svake zemqe zasniva na qudima, zawegovo uspe{no funkcionisawe treba odvojiti pozama{na sred-stva – samo za plate zaposlenih, razli~ite doprinose i penzije iz-dvaja se 50 do 70 odsto novca namewenog finansirawu svih po-slova odbrane. Novine po kojima se buxetira sistem odbrane pod-razumevaju ~vrstu vezu izme|u misija i buxeta. Jasno se i preciznoplaniraju finansijska sredstva i tokovi, nezavisno od li~nih, po-liti~kih ili vremensko ograni~enih interesa. Reforma sistemaodbrane jeste izazov za kompletno dru{tvo, koje se u odre|enomperiodu suo~ava sa dodatnim brojem nezaposlenih, a kojima trebada obezbedi nesmetan ulazak u civilne poslovne strukture.

Zaposleni u sistemu odbrane, sli~no kao i pripadnici osta-lih preduze}a, moraju vi{e pa`we posvetiti razvoju karijere, per-manentnom obrazovawu i profesionalnoj afirmaciji. S drugestrane, sistem treba da im omogu}i informacije o mogu}nostimaprofesionalnog razvoja, definisane standarde za razli~ita rad-na mesta, te planove obrazovawa i treninga unutar sistema. Dru-{tvo mora biti sigurno da su zaposleni u sistemu odbrane mental-no, fizi~ki i stru~no spremni za izazove koji se pred wih posta-vqaju – rad u ekstremno te{kim situacijama kao {to su rat ilielementarne nepogode.

Da bi se u sistemu odbrane zadràli i prepoznali najboqipojedinci, odgovaraju}ih radnih, stru~nih i obrazovnih kvalifi-kacija, menaxment qudskih resursa treba da razvije i defini{eprecizne profesionalne kriterijume. U zemqama koje prolaze pe-riod tranzicije ili sa nedovoqno izgra|enim demokratskim insti-tucijama, ~esto se de{ava da sistem ne stimuli{e, ne unapre|uje ine zadràva najkvalitetnije pripadnike. U nekim slu~ajevima za-posleni se rangiraju i unapre|uju po principu politi~kih veza saaktuelnom vla{}u, prema regionalnoj pripadnosti, porodi~nimili prijateqskim kontaktima sa uticajnim li~nostima. Takav modeldodatno usporava reformske tokove. Kadar koji je na visoke polo-àje do{ao negativnom selekcijom obi~no znatno ko~i zapo~etepromene, jer je svestan da }e ubrzo izgubiti pozicije. Teì da o~u-va postoje}e stawe, ja~a veze sa starim i novim mentorima, ne vo-de}i ra~una o napretku sistema. U takvim okolnostima, zaposlenikoji imaju potrebne kvalifikacije, a nemaju neformalne veze, po-stavqaju se na mawe zna~ajna radna mesta, a wihovi poslovni kva-liteti se degradiraju. Bez po{tenog, pravednog i javnog modela na-gra|ivawa, u kome svi imaju jednake mogu}nosti i prava, nije mogu-}e razviti i zadràti najboqi kadar. U sistemima koji zaposlenene rangiraju prema istinskim vrednostima javqa se i opasnost daupravo oni najkvalitetniji napu{taju posao.

SAVREMENI MENAXMENT

Do broja zaposlenih pripadnika Ministarstva odbrane i Voj-ske koji treba da napuste sistem moè se do}i jedino na osnovu va-qanih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma. Potrebno je,naravno, definisati i neophodna finansijska sredstva koja }e po-dràti program celovitog socijalnog zbriwavawa vi{ka vojnogkadra. Projektovawe budu}eg sistema i analiza postoje}eg stawada}e odgovor na pitawe koliko }e se zaposlenih na}i u vi{ku i

iznos potrebnih sredstava za re{avawe tog problema, uz uvaà-vawe potrebnog kvaliteta zaposlenih, posebno wihovih znawa ive{tina, iskustva i poslovnih osobina. Kriterijumi koji se kori-ste treba da afirmi{u op{te razvojne potencijale, inovativne ikreativne sposobnosti zaposlenih, a ne samo radno iskustvo i go-dine provedene u slu`bi, daju}i, pri tome, ve}i zna~aj stvarnimsposobnostima nego znawima i ranije ste~enim kvalifikacijama.

Jedan od modela za re{avawe problema vi{ka zaposlenih jei stimulisawe dobrovoqnog odlaska kadra iz sistema odbrane.Ukoliko se zaposlenima pruì jasna slika o perspektivi u organi-zaciji, obezbede sredstva za stimulisawe dobrovoqnog odlaska,jedan deo zaposlenih iskoristi}e takvu mogu}nost. Izmenom zakon-skih odredbi, koje reguli{u uslove za sticawe prava na penziju,stvorila bi se mogu}nost da jedan deo kadra sistem napusti sa pra-vom na umawenu penziju. Ve}i broj zaposlenih moè iskoristitimogu}nost dobrovoqnog odlaska ukoliko bi im se, na neki na~in,re{io stambeni problem ili pitawe eventualnih neispla}enih,odnosno zaostalih primawa. Tako bi se izbegle nepoèqne posle-dice po dru{tvo i projektovala pozitivna slika o sistemu odbra-ne. Samo ukoliko se proces odlaska vi{ka zaposlenih iz sistemaodbrane obavi planski, uz po{tovawe kadra koji ostaje bez posla,wihova socijalna i ekonomska adaptacija u civilno dru{tvo odvi-ja}e se bez ve}ih pote{ko}a i potresa. Na taj na~in mogu}e je uspe-{no okon~ati reformu sistema odbrane, a u profesionalnu vojnuslu`bu primiti mla|e i kvalitetne kandidate.

Reformski potezi imaju smisla tek kada uvaàvaju principe sa-vremenog menaxmenta i strategijskog planirawa – definisanu vezuizme|u ciqeva i raspoloìvih resursa. Jedan od primera uspe{neprimene nau~no zasnovanih i u praksi potvr|enih principa strategij-skog menaxmenta jeste i najava republi~kog ministra finansija Mla-|ana Dinki}a o pove}awu izdvajawa iz bruto nacionalnog dohotka zapotrebe odbrane sa 1,9 odsto na 2,4 odsto. To je rezultat projekcija iplanova Ministarstva odbrane i General{taba Vojske, a predstava-qa realnu podr{ku nadle`nih dràvnih institucija.

Re{avawe problema vi{ka zaposlenih je jedno od najva`nijihpitawa reforme sistema odbrane, utemeqeno na Strategijskompregledu odbrane. Izradom, usvajawem i primenom tog dokumentastvaraju se pretpostavke da se problem razre{i na pravi na~in,~ime bi se za{titili interesi sistema odbrane, kadra koji je u vi-{ku i dru{tva u celini.

Autor je samostalni referentu Upravi za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane

1. jun 2006.24

INOSTRANA ISKUSTVA

Problem usagla{avawa organizacione strukture i brojnog sta-wa poslovnog sistema, ta~nije definisawe broja wegovih prekobroj-nih pripadnika, postoji u gotovo svim zemqama. Naro~ito je izraèn uzemqama koje je zahvatila tranzicija. Proces smawivawa brojnog sta-wa i u wima je re{avan na vi{e ili mawe uspe{an na~in, primenomrazli~itih modela, tako da su i iskustva u toj oblasti mnogobrojna.

Posledwih godina mnoge zemqe iz na{eg okruèwa reformisa-le su svoje oruàne snage. Danas je wihov sistem odbrane znatnoefikasniji, broj~ano mawi, ali prilago|en savremenim bezbedno-snim izazovima, rizicima i pretwama. U svakom slu~aju, u funkciji jewihove nacionalne politike i sigurno sredstvo za ostvarivawe na-cionalnih interesa. Smawewe broja zaposlenih u sistemu odbraneodvija se podjednako u tehnolo{ki razvijenim i naprednim zemqama,kao i u siroma{nim zemqama Evrope i sveta.

Inostrana iskustva potvr|uju da problem vi{ka zaposlenih usistemu odbrane treba re{avati na nivou dràve. Kompletan pro-ces vaqa najpre detaqno planirati. Posebno je pitawe kako obezbe-diti potrebna finansijska sredstva za wegovu realizaciju i podr{kunadle`nih dràvnih institucija. Jer, prakti~no, sistem odbraneobi~no nije u poziciji da sam re{ava takve te{ko}e. Samo ukolikose zaposleni koji napu{taju sistem odbrane socijalno obezbede iliim se ponudi pomo} za integrisawe u civilno dru{tvo, mogu}e je uspe-{no okon~ati reformu, ali i obezbediti ve}e interesovawe za voj-ni poziv.

POGLEDI

25

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, uokviru svojih redovnih aktivnosti, posetio je17. maja {aba~ki i vaqevski garnizon. U po-seti 402. pontonirskom bataqonu, 20. moto-rizovanoj brigadi, lokalnim samoupravamatih gradova i Holding korporaciji ”Kru{ik”sa ministrom bili su pomo}nik ministra zapolitiku odbrane Sneàna Samarxi}-Mar-kovi}, pomo}nik ministra za materijalne re-surse pukovnik dr Branko \edovi}, koman-dant Operativnih snaga general-major Dra-gan Kolunxija, na~elnik Uprave za qudske re-surse general-major Petar Radoj~i} i sarad-nici.

Visoke goste u [apcu primili su koman-dant [aba~kog garnizona i pontonirskog ba-taqona potpukovnik Zoran Stani}, predsed-nik op{tine [abac Milo{ Milo{evi}, we-gov zamenik Svetomir Ve{i} i na~elnik Ma-~vanskog okruga Slobodan Damwanovi}. UVaqevu je ministra Stankovi}a o radu, ì-votu i problemima motorizovane brigadeobavestio wen komandant pukovnik MilanNedeqkovi}, a u ”Kru{iku” primio ga je ge-neralni direktor korporacije Jovan Davi-dovi}, sa saradnicima, kada su i dogovoreninaredni oblici saradwe izme|u te fabrikei Ministarstva odbrane. Ne{to kasnije, mi-nistra Stankovi}a primili su u zgradi op-{tine Vaqevo wen predsednik Jovan Tomi} ina~elnik Kolubarskog okruga Goran Lu~i}, sasaradnicima.

Ministar Stanakovi} je govorio opredstoje}im potezima koji se odnose na fi-nansijsku situaciju u MO i Vojsci i ponovioda se sredinom godine o~ekuje korekcija pla-

ta profesionalnih pripadnika, kojom }e“zaposleni sigurno biti zadovoqni”, te da,s jeseni treba, najverovatnije, o~ekivatijo{ jedno pove}awe plata. Napomenuv{i dase ovih dana nazire kona~no zajedni~ko re-{ewe sa Vladom Republike Srbije boqegfinansirawa sistema odbrane i prodajevojne imovine i nepokretnosti (posredova-wem Direkcije za imovinu Srbije i Poreskeuprave), ministar je podvukao da }e se, naosnovu Master-plana, od tako prikupqenihsredstava, 60 odsto utro{iti za urgentnunabavku stanova, 30 odsto za opremawe imodernizaciju Vojske i 10 odsto za investi-ciono odràvawe vojnih kapaciteta.

– Nadamo se da }emo do kraja godineuspeti da vratimo sve na{e dugove prema do-bavqa~ima, da }emo narednu 2007. zapo~e-ti sa pozitivnom nulom, te da ne}emo vi{emorati, kao do sada, da pla}amo visoke za-tezne kamate. Dug od oko 100 miliona evra,na po~etku godine, ve} smo smawili za ~etr-deset miliona, i to je veoma dobar znak.Uskoro }e po~eti i remont na{ih avionaMiG-29, a {to se ti~e minulih afera u Voj-sci i MO, one su pred sudskim organima, ~i-ja }e istraga i pokazati ko jeste, a ko nijekriv – rekao je ministar odbrane, i dodaoda na nedavne optu`be da radi na “rastura-wu Vojske” ne}e odgovarati preko medija ida, ukoliko neko ima dokaze za to, slobodnomoè da podnese krivi~nu prijavu protivwega, pa neka nadle`ni organi o tome odlu-~uju.

D. MARINOVI]Snimio D. BANDA

MEDIJI U MIROVNIM OPERACIJAMA

Uprava za odnose sa javno{}u Mini-starstva odbrane SCG i Kancelarija za bi-lateralne odnose Evropske komande SAD uBeogradu organizovala je u Klubu Vojske naTop~ideru 17. i 18. maja seminar o Medijskojpodr{ci operacija o~uvawa mira. Skup suotvorili na~elnik Uprave kapetan bojnogbroda Petar Bo{kovi} i na~elnik Nacio-nalnog centra za mirovne operacije Gene-ral{taba VSCG pukovnik Petar ]ornakov.Predavawima su prisustvovali predstavni-ci Ministarstva i Vojske zaduèni za odnosesa javno{}u. Saradwa sa Evropskom koman-dom ameri~ke vojske, naime, zapo~ela je jo{u novembru 2005. godine, kada je odràn pr-vi seminar Odnosi sa javno{}u i medijima.

O medijskim operacijama, strategijamakomunikacije i odnosima sa medijima u mi-rovnim misijama govorila je kapetan Xeni-fer Lovet, na~elnik Kancelarije za odnosesa javno{}u Vazduhoplovnih snaga SAD u ne-ma~koj bazi Ram{tajn. Poru~nik Trejsi Pejx,na~elnik Odeqewa za odnose sa javno{}u86. avio-puka, predavala je o svakodnevnimkontaktima sa novinarima u kriznim situa-cijama. Iskustva oficira za odnose sa jav-no{}u Vojske SAD iz Iraka i ostalih zema-qa u kojima su angaòvani, prenela je u~e-snicima skupa poru~nik Erin Dorans, zame-nik na~elnika Odeqewa u 435. avio-puku.

Tokom seminara, uz pomo} i sugestijepredava~a, na{e stare{ine su prakti~no kre-irale plan komunikacije i smernice za odno-se sa javno{}u u zami{qenim okolnostima,po modelu koji se primewuje u ameri~kim oru-ànim snagama. Uve`bavale su, tako|e, pisa-we saop{tewa za javnost i obra}awe ofici-ra na konferencijama za novinare.

V. P.

UPRAVQAWE SREDSTVIMA I KONTROLA

VOJNIH POKRETAU Sektoru za materijalne resurse 24. i

25. maja odràn je seminar o upravqawusredstvima i kontroli vojnih pokreta. Orga-nizatori skupa bili su Uprava za sistem lo-gistike i Kancelarija za bilateralne odnoseEvropske komande SAD.

Ciqevi seminara bili su razmena isku-stava i informisawe pripadnika MO i VSCGo sistemu upravqawa materijalnim resursimai sistemu kontrole vojnih pokreta u oruànimsnagama SAD i Nato, sa naglaskom na infor-mati~ku podr{ku, organizaciju poslova u zoniborbenih dejstava i u mirovnim operacijama.

Skup su otvorili zastupnik na~elnikaUprave za sistem logistike pukovnik Dragan\or|evi} i major Ken Fetcer iz oruànihsnaga SAD. Predava~i su bili i pukovnik upenziji Xon M. Ranjan, na~elnik u 200. cen-tru za materijalni menaxment, i zastavnikprve klase Kristofer Ferguson, oficir zaprojekat aktivnosti avijacijskog snabdevawau zoni dejstva.

M. [.

Ministar odbrane u [apcu i Vaqevu UKRATKO

Osim pove}awa plata profesionalnih pripadnika Vojske i MO, ministar Zoran Stankovi} najavio i konkretne poteze Vlade Srbije

kojima bi trebalo da po~ne prodaja vojnih nepokretnosti i kupovina stanova za vojne besku}nike

U NAREDNU GODINU BEZ DUGOVA

OBUKA

26

Prikaz sanitetske podr{ke odreda VSCG u mirovnim misijamaUjediwenih nacija bio je ciq ve`beslu{alaca [kole rezervnih oficirasanitetske slu`be i [kolskog centraveterinarske slu`be VMA koja jenedavno izvedena u Novom Sadu. Ve`ba je imala regionalni karakter, jer su u woj u~estvovali i predstavnicicivilne za{tite Ma|arske i Rumunije, a sprovo|ewe standarda Natoanadzirala je stru~na delegacijaSanitetske slu`be Vojske Kraqevine Norve{ke.

Z AV R [ N A V E @ B A S L U [ A L A C A [ K O L E R E Z E RV N I H O F I C I R A

ZA NOVE MISIJE

Pripremite operacioni sto! Stiè pacijent, nare|uje major drSr|an Star~evi}, {ef operacionog odeqewa vojne poqskebolnice. Te{ko povre|enog donose na nosilima i odmah pri-kqu~uju na aparate. ûju se: Skinut prvi zavoj. Pacijent hemo-dinami~ki stabilan. Pritisak dobar. Puls malo brì. Namehani~koj je ventilaciji. Bolni~aru, veì mi mantil, zahteva major Star~evi}.

Dok mu bolni~ar vezuje gajke na zelenkastom ogrta~u, obra}a se ko-legi dr Aleksandru Vrawancu: Anestezija, kako nam je pacijent?

Stabilan, za sada, odgovara major Vrawanac. Dobro, idemo povidon! Ajmo, povidon. ûju se otkucaji srca na aparatu, a u daqini zvuci sirena sa

sanitetskih vozila koja pristiù u vojnu poqsku bolnicu nose}ipovre|ene. Star~evi}ev pacijent ima eksplozivnu povredu desnenatkolenice sa velikom povredom mekih tkiva i kosti. Hirur{kaekipa nastoji da zaustavi obilno krvarewe, ali major Star~evi}odlu~uje da, posredstvom video-linka uspostavi audio-vezu sa Op-{tom bolnicom mirovne misije, kako bi se posavetovao sa isku-snijim kolegom.

Major Star~evi} na liniji. Sa kim razgovaram, pita na en-gleskom. Halo, generale \or|evi}u, imamo pacijenta sa masivnom

nitetskih prilika u izmi{qenoj dràvi Grejlend, u kojoj se nalaziodred VSCG u mirovnoj misiji UN. U ju`nom delu te dràve uo~enisu teroristi, koji su krenuli na lokalnu hemijsku industriju, {ko-le, mostove i druge osetqive objekte. Wima se trebalo suprot-staviti brzo i uspe{no. Dvadesetak hektara Kasarne ”Janko ^me-lik” bilo je idealno mesto da se to prikaè brojnim posmatra~i-ma i gostima.

Na dojavu o upadu teroristi~ke grupe aktivirana je inter-ventna antiteroristi~ka jedinica. Ispred {atora u kome su sme-{teni posmatra~i fiju~u meci, {tek}u automati, opaà se gust ù-ti dim, a zaglu{uju}a je buka koju prave dva oklopna transportera.

– Interventna jedinica uspeva da uni{ti teroristi~ku grupu,a iz bataqonske sanitetske stanice upu}ena su dva sanitetska vo-zila za zbriwavawe povre|enih – ~uju se komentari kapetana Jo-vice Bosan~i}a iz bataqona za specijalna dejstva Novosadskogkorpusa.

I kad je u tom delu pucwava utihnula, pripadnici protivtero-risti~kog bataqona vojne policije 72. specijalne brigade prika-zali su akciju osloba|awa talaca u urbanoj sredini. Naime, tero-risti su zaposeli {kolu i drè pet profesora kao taoce. Gostimogu da prate ono {to se de{ava u {koli na video-bimu koji je po-stavqen preko puta glavnog {atora. Radwu snimaju dve kamere –jedna ispred {kole, a druga u u~ionici. Kamera ima digitalni zumi wom se kompjuterski upravqa, a slika se projektuje na ekranu.Snajperski parovi obezbe|uju podr{ku protivteroristi~kim timo-vima. I dok oni dejstvuju, gledamo kako specijalci upadaju u {kolu iosloba|aju taoce. Ima povre|enih. U akciju stupaju zajedno civilnii vojni sanitet.

POQSKA BOLNICA

Sledimo trag zbriwavawa povre|enih i obolelih, koji vodido bataqonske sanitetske stanice. Tu se pruà prva pomo} i medi-cinska pomo}, a ponekad i hirur{ka, prvog prioriteta. Slu{alacdr Vladimir Qubi~i}, komandir sanitetskog odeqewa te stanice,obja{wava da je to prvo mesto gde se otvara medicinska dokumen-tacija i gde se povre|eni i oboleli uvode u protokol. Uobi~ajenoje da bataqonska sanitetska stanica ima lekara op{te prakse,

povredom. Ne znam da li da poku{amo da spasimo ekstremitet ilida uradimo dezartikulaciju kuka. Nemamo mogu}nosti da uradimoklasi~nu natkolenu amputaciju. Pacijent krvari.

Wegov se glas gubi u {atoru, jer na drugom kraju operacionogodeqewa postaje ìvo. Hirur{ki tim, koji predvodi kapaten prveklase Ivan Marjanovi}, specijalista op{te i vaskularne hirurgi-je, operi{e pacijenta sa povredom trbuha i krvarewem iz jetre.Wegov rad budno prate starije kolege hirurzi, posebno na~elnikVMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} i general Leif Ro-sen, na~elnik Sanitetske slu`be Kraqevine Norve{ke.

Norve{ki general radoznalo gleda kako lekar radi, uzima skal-pel, zaseca jedno mesto u stomaku i pita hirurga {ta je sad povre|e-no. On poku{ava da odgovori na engleskom, a u pozadine se ~uju re~i:– Ako Vam je lak{e pri~ajte na srpskom, imamo prevodioca!

Povre|ena je vena kava inferior, odgovara na engleskom drMarjanovi}, dok mu se lice oro{ava znojem. Nema ni da{ka vetrau {atoru, a vrelina se lepi za telo. Na tom mestu zadràva se sa-mo onaj ko mora. A pa`wu posmatra~a privukla je ~iwenica da su,umesto markiranata ili lutaka, ovoga puta ”pacijenti” bili ìvabi}a. Naime, pig 1 i pig 2, otkrivaju wihov identitet.

NAPAD TERORISTA

Re~ je o delovima ve`be koju su 12. maja u Novom Sadu izve-li slu{aoci 89. klase [RO sanitetske slu`be, 88. klase [kol-skog centra veterinarske slu`be Vojnomedicinske akademije iSanitetskog nastavnog centra, u saradwi sa pripadnicima Voj-nomedicinskog centra Novi Sad, 72. specijalne brigade, Re~neflotile i Novosadskog korpusa. Ciq ve`be kojom je rukovodiopukovnik dr \oko Maksi}, bio je prikaz sanitetske podr{ke od-reda VSCG u mirovnim misijama Ujediwenih nacija. Imala je iregionalni karakter, jer su u woj u~estvovali i predstavnici ci-vilne za{tite Ma|arske i Rumunije. Sprovo|ewe standarda Na-toa nadzirala je stru~na delegacija Sanitetske slu`be VojskeKraqevine Norve{ke.

Sve je po~elo u Domu Vojske na Beogradskom keju. Rukovodstvove`be, slu{aoci, posmatra~i, dvadesetak inostranih vojnih pred-stavnika akreditovanih u na{oj zemqi, ispunili su salu do po-sledweg mesta. U uvodu su data obja{wewa politi~kih, vojnih i sa-

27

HIRUR[KE EKIPE

Prema oceni mnogih, hirurzi i anesteziolozi zaslu-ìli su ~istu desetku. Dve hirur{ke ekipe operacionog ode-qewa ~inili su majori dr Sr|an Star~evi}, hirurg, i drIvo Udovi~i}, anesteziolog, kapetani prve klase IvanMarjanovi}, hirurg i anesteziolog dr Aleksandar Vrawa-nac, instrumentarke su bile Tatjana Cvijeti~anin i Slavi-ca Manojlovi}, anesteti~ar Dejan Jovanovi}, a slu{aociNikola Stojanovi} i Goran Lili}.

REGIONALNA SARADWA

Ve`ba u Novom Sadu imala je i regionalni zna~aj, jer je uwoj u~estvovala i ekipa Civilne za{tite iz ma|arske ùpanijeôngrad. Oni su predstavili specijalno vozilo i opremu za de-tekciju opasnih materija i hemijskih supstanci kojim se na terenuobavqaju prethodne analize, a na osnovu kojih se preporu~ujumere za{tite. Wihovo angaòvawe pratili su i predstavniciCivilne za{tite Republike Rumunije.

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

prve pomo}i, brodovima Re~ne flotile Vojske SCG evakuisani doVojnomedicinskog centra na daqe zdravstveno zbriwavawe.

U obuzdavawe vatrene stihije i hla|ewe industrijskih po-strojewa ukqu~ila se, po pozivu, i profesionalna vatrogasna bri-gada MUP-a Novi Sad, pa je vatra ubrzo nakon toga po~ela da je-wava. Nedugo zatim na mesto akcidenta iza{le su i stru~ne labo-ratorijske ekipe Rafinerije i Prirodno-matemati~kog fakulteta.

One su, uzimawem uzoraka vazduha i zemqi{ta u zoni zahva-}enoj akcidentom, proverile stepen kontaminacije ìvotne sredi-ne. Na sanirawu posledica angaòvane su i odre|ene slu`be JKPVodovod i kanalizacija i Elektrovojvodine. Tokom izvo|ewa ve`beprikazano je i efikasno ga{ewe mawih poàra upotrebom impul-sivnih pu{aka kojima raspolaè novosadska vatrogasna brigada.

PO NATO STANDARDIMA

Novosadska sanitetska ve`ba, u kojoj je u~estvovalo oko 250qudi, po mnogo ~emu bila je jedinstvena. Pukovnik prof. dr \okaMaksi}, rukovodilac ve`be, i wegov pomo}nik pukovnik prof. drZoran Popovi}, zajedno sa kolegama sa VMA, uloìli su velikitrud da se u svim segmentima pripreme i realizacije tog zadatkaimplementiraju standardi Natoa, a bila je to i izvanredna prili-ka da se inostrana iskustva uporede sa iskustvima na{ih stru~wa-ka u sanitetskom zbriwavawu povre|enih i obolelih. Ostvaren jei zna~ajan tehnolo{ki pomak. U svakom odeqewu poqske bolniceinstalirani su kompjuteri, koji su video-linkom spojeni sa bolni-com mirovne misije i sa VMA.

I komentari gostiju bili su pohvalni. Ve`ba je veoma dobroisplanirana, odvijala se bez ijednog zastoja i propusta, a rad usvim etapama bio je kvalitetan i sinhronizovan.

– Slu{aoci [RO i uop{te u~esnici pokazali su visok nivoobu~enosti i organizacionih sposobnosti. Posebno je bila zani-mqiva prakti~na primena ve{tina kojima su na{i mladi hirurzi ianesteziolozi ovladali na kursevima ratne hirurgije u Norve{koji Holandiji – istakao je general-major prof. dr Miodrag Jevti} idodao da su na{i mladi lekari pokazali visoku svest, stru~nost iosposobqenost za budu}i poziv.

Norve{ki general dr Leif Rosen bio je iskreno odu{evqenmedicinskim personalom VSCG i brzinom kojom se prilago|avajustandardima Natoa u sanitetskom zbriwavawu.

Akako i ne bi. Za razliku od drugih, koji su u~ili na animalnimmodelima, na{i lekari su, silom prilika, tokom te{kih ratnih godi-na postulate svoje hirur{ke doktrine potvr|ivali na qudima.

Mira [VEDI]Budimir M. POPADI]

tehni~ara, dva bolni~ara i nosioce povre|enih i obolelih, alikako se na toj ve`bi o~ekivao ve}i broj povre|enih, oja~ana je jed-nom hirur{kom ekipom iz sastava vojne poqske bolnice. U tom sa-stavu stanica je sli~na onima u misijama UN.

Odatle put vodi do poqske bolnice, a u wenom predvorju, po-put brane, prostrlo se prijemno-trija`no odeqewe. Slu{alac Mi-lo{ Zari} obja{wava kako se najpre na raspodelnom mestu spro-vodi primarna trijaà povre|enih i obolelih na ~etiri osnovnegrupe – kontaminirane, infektivne, psihotraumatizovane i osta-le. Prve tri se posebnim putem upu}uju u odgovaraju}a odeqewa, aostali bolesnici, prema redu hitnosti, uvode se u {ator prijem-no-trija`nog odeqewa, gde najiskusniji lekar obavqa trijaù.

– To je vrlo frekventno mesto u koje stalno dolaze povre|enii mora se brzo raditi – nagla{ava Zari}.

Obilazimo ostala odeqewa poqske bolnice. Pored ve} opi-sanog operativnog, uo~qivo je i odeqewe za kontrolu namirnicaìvotiwskog porekla koje je u sastavu veterinarske ambulante. Za-virili smo i u apoteku sa sterilizacijom, u evakuaciono-tran-sportno odeqewe brigadne sanitetske stanice, a prava atrakcijaje sanitetska prihvatnica sa helidromom, odakle pole}u helikop-teri sa povre|enima do krajweg odredi{ta – Op{te bolnice mi-rovne misije, koja je vrh sanitetskog obezbe|ewa.

Ta bolnica je prvi put prikazana na jednoj sanitetskoj ve`bi.Sme{tena je u novosadskom VMC-u (vojnoj bolnici koja podno Pe-trovaradina radi u kontinuitetu ve} 220 godina) i do we se paci-jenti evakui{u vazdu{nim putem, angaòvawem helikoptera Vazdu-hoplovnih snaga i rekom Dunav brodom Re~ne flotile VSCG. Takopristigle pacijente operativno zbriwavaju hirur{ke ekipe podrukovodstvom dr Boìdara Bengina.

U krugu VMC, istovremeno, mobilna ekipa Instituta za tran-sfuziologiju VMA na licu mesta prikupqala krv od dobrovoqnihdavalaca.

RAFINERIJA U PLAMENU

Deo ve`be u kom je prikazan rad Civilne za{tite Novog Sa-da bio je spasavawe i zbriwavawe povre|enih prilikom akciden-ta u industrijskom postrojewu za preradu sirove nafte. Na dojavuo poàru u Rafineriji nafte Novi Sad na lice mesta prva je pri-stigla profesionalna vatrogasna jedinica Rafinerije. Oni suuspeli da zadrè vatrenu stihiju pod kontrolom dok su ekipe zahitnu medicinsku pomo} novosadskog Doma zdravqa i Crvenog kr-sta ukazivale pomo} povre|enima. Kako se Rafinerija nafte na-lazi na samoj obali Dunava, najteè povre|eni su, nakon ukazane

1. jun 2006.28

ospodine ministre, mi vojnici gene-racije decembar 2005. godine naredovnom sluèwu vojnog roka u 63.padobranskoj brigadi, molimo Vasda nam produìte vojni rok...Ovako po~iwu pismo vojnici decem-

barske generacije 63. padobranske bri-gade sa zvawem u~enik–padobranac, kojisu se pro{le sedmice, pred sam kraj svogvojnog roka, obratili li~no ministru od-brane da im re{i problem. Jer, zavr{i-li su zemaqsku padobransku obuku, sko~i-li su prvi skok od planiranih {est – aonda se avion pokvario. Kao jedno od mo-gu}ih re{ewa ponudili su da im se pro-duì vojni rok.

Vojnici koji uveliko broje sitne da-ne èleli su jedino da se ponosni vratesvojim ku}ama, ako treba i kasnije nego{to je predvi|eno propisima, samo dauspe{no zavr{e program padobranskihskokova i postanu pravi padobranci.

– Proletos smo zapo~eli osnovnupadobransku obuku i uspe{no sko~ili pr-vi skok 5. aprila. Ali nismo imali sre}eda nastavimo sa skakawem jer se avionAN-2 pokvario pri sletawu. Od tog danado danas dobijali smo razna obja{wewaod na{ih stare{ina, ali smo i daqeostali na zemqi umesto da ska~emo. Svismo u padobransku brigadu do{li dobro-voqno sa èqom da postanemo padobran-ci i to u trenutku kada se regruti masov-no opredequju za takozvano civilno slu-èwe vojnog roka. Nemojte me pogre{noshvatiti, ali na{a generacija je ve} izgu-

29

MOLBA ZA PRODU@EWEVOJNOG ROKA

NOVÂNA POMO] PORODICI PILOTA

[I[I]AU Komandi Vazduhoplovnih snaga i pro-

tivvazduhoplovne odbrane u Zemunu porodi-ci pilota Emira [i{i}a, koji se jo{ uveknalazi u zatvoru u Rimu, uru~ena je nov~anapomo} koju su prikupila dva udruèwa pilo-ta – “Kurjaci sa U{}a” i Udruèwe saobra-}ajnih pilota JAT-a “Sveti arhangel Gavri-lo”.

Inicijativu je pre nekoliko meseci po-krenulo Udruèwe “Kurjaci sa U{}a”. Onisu pomogli Vesni da otputuje u Rim kako bividela supruga, dok su Jatovi piloti obezbe-dili besplatnu kartu. Ovom prilikom pred-stavnici oba udruèwa uru~ili su drugi deonov~ane pomo}i. Toj plemenitoj akciji pri-druìle su se i [i{i}eve kolege iz Koman-de VS i PVO.

Uru~uju}i nov~anu pomo} Emirovoj su-pruzi pukovnik Dragan Katani}, komandantVS i PVO, zahvalio je predstavnicima tihudruèwa, a kapetan Velibor Slavuj, pred-sednik Udruèwa saobra}ajnih pilota JAT-a, istakao je kako je [i{i} wihov kolega okome }e uvek voditi ra~una.

M. [.

JUBILEJ PRVOG LETA UTVE

U fabrici ”Utva” 20. maja obeleènoje 30 godina od prvog leta aviona utva 75.Prisutne goste pozdravio je direktor Tomi-slav Bjelogrli}, a o razvojnom putu avionagovorio je konstruktor dipl. in`. DragoslavDimi}.

Razvijen doma}im snagama, avion utva75 bio je posledwi velikoserijski model unekada{woj Jugoslaviji, koji se do dana{wegdana odrào kao avion za po~etnu i osnovnuobuku pilota ratnog vazduhoplovstva.

Na sve~anosti je promovisana kwiga”Utva 75” autora dipl. in`. Dragana Kolun-xi}a i dipl. in`. Dragoslava Dimi}a. Sve-~anost je zavr{ena demonstrativnim letomutve i izlo`bom aviona.

D. K.

UKRATKO

bila mnogo toga {to nam je skra}en vojnirok na {est meseci. Nismo imali prilikeni vremena da zavr{imo kurs alpinisti-ke, preìvqavawa u prirodi, obuku nareci, obuku u smu~awu i da ne nabrajamdaqe. Razumemo da je Vojska u te{koj ma-terijalnoj situaciji i da postoje te{ko}eoko nabavke rezervnih delova. Zato smoi bili spremni da ostanemo u Vojsci do-kle god se ne popravi avion ili re{i pro-blem na neki drugi na~in – isti~e vojnikBranislav Petrovi} iz Novog Sada, jedanod potpisnika tog pisma.

Epilog pri~e je da je prona|eno teh-ni~ko re{ewe problema, po{to ne po-stoji zakonski osnov da im se produìvojni rok. Naime, preplanirano je anga-òvawe jednog aviona AN-26 koji je u pe-tak 26. maja sa Aerodroma “Batajnica”prebaziran u Ni{ gde su vojnici istogdana sko~ili svoj drugi {kolski pado-branski skok. Skakali su i tokom viken-da, u jednom danu i dva skoka desantnimpadobranom PD 08-3U. A pretposledwegdana wihovog vojnog roka na{a vojskadobila je jo{ jednu generaciju vojnih pa-dobranaca.

I oni su pred razduèwe uniforme“izgubili“ svoje beretke sa padobranskimznakom koje su uredno platili ~etnom sta-re{ini zbog gubitka vojne opreme. A ondasu ih iznenada “prona{li“ na svojim gla-vama dok su u civilu postrojeni napu{ta-li kasarnu u kojoj su zajedno proveli {estmeseci.

Vladica KRSTI]

Pismo vojnika 63. padobranske brigade

G

Drugi prototip utve 75

Sni

mio

Drag

an K

OLU

NX

I]

30 1. jun 2006.

ZAJEDNI^KA VE@BAVSCG I VOJSKE

MA\ARSKE ”HRABAR KORAK

2006”

Postoje situacije kada granice gube svoj zna~aj, kao {to je to, na pri-mer, potreba da se susednoj dràvi pruì pomo} u slu~aju prirodnekatastrofe ili elementarnih nepogoda {irih razmera. Upravo takvapretpostavka inicirala je zajedni~ku komandno-{tabnu ve`bu VSCG iVojske Ma|arske pod nazivom “Hrabar korak 2006”, koja je od 14 do18 maja odràna u ma|arskom gradu Varpaloti. Zajedno sa pripadni-

cima Kopnenih snaga Vojske Ma|arske u ve`bi je u~estvovalo i 17 oficirai podoficira VSCG.

U~esnici ve`be su u Centru za obuku Vojske Ma|arske (VM) re{avali za-datke u odbrani od poplava u sredwem i dowem toku reke Tise, pri ~emu su ko-ristili najsavremenije informati~ke sisteme za simulacije elementarnih ne-pogoda i katastrofa i stvarawe velikog broja promenqivih situacija i inci-denata. Zavr{nici ve`be prisustvovali su na~elnik Uprave za operativneposlove General{taba VSCG general-major Qubisav Todorovi}, na~elnikUprave za planirawe [taba odbrane VM general-major I{tvan Juhas, ko-mandant Kopnenih snaga VM general-major Tibor Benko, izaslanik odbraneSrbije i Crne Gore u Ma|arskoj pukovnik Milutin Radanovi} i drugi zvani~-nici, koji su se na licu mesta uverili u znawe, ume{nost i iskustvo inìwera-ca Srbije i Crne Gore i Ma|arske prilikom planirawa, organizacija i rea-lizacija zadataka odbrane od velikih poplava.

ZA[TITA OD POPLAVA

Na pro{logodi{wu inicijativu General{taba VM, a u skladu sa za-kqu~cima sa sastanka na~elnika General{taba Vojske SCG i Ma|arske izoktobra 2005. godine, zajedni~ka ve`ba ”Korak napred 2006” stavqena jeu plan bilateralne vojne saradwe obe zemqe za ovu godinu. Neposrednestru~ne i materijalne pripreme odràne su po~etkom godine, a stare{ine

Ve`ba u centru za simulacije u ma|arskom gradu Varpalotipokazala je da pripadnici dve vojske mogu aktivno da sara|uju u odbrani od prirodnih nepogodapoput poplava, podzemnih voda,zemqotresa i vanrednih klimatskihneprilika ili katastrofa, kao {tosu nuklearne havarije, poàri,saobra}ajne nesre}e i o{te}ewagasovoda

IN@IWERCI U VIRTUALNOM SVETU

SARADWA

VSCG su se ve} 14. maja obrele u Centru za obuku VM, sme{te-nom u Varpaloti. Oni su se prvog dana obavestili o zadacima,kompjuterskom vojnom simulacionom sistemu, rukovawu komuni-nikacionim kanalima i o ma|arskoj zakonskoj i organizacijskojregulativi za u~e{}e Vojske u otklawawu elementarnih nepogo-da i katastrofa. U daqem toku ve`bovnih aktivnosti formira-li su {tab rukovodstva ve`be i {tab bataqona, koji je odre|enza upravqawe zajedni~kim snagama za za{titu od poplava.

[tab me{ovitog bataqona u toku priprema za odbranu odpoplava planira sve zna~ajne aktivnosti koje treba preduzeti,poput formirawa grupe za obavqawe zemqanih radova, pokre-ta kolona, veze sa stru~wacima koji u~estvuju u borbi protivvodene stihije, transporta materijala i organizacije logisti~-ke podr{ke.

Prema pretpostavci za ve`bu, poplava u sredwem i dowemtoku reke Tise se {iri, {to je zahtevalo brzu, efikasnu i koor-dinisanu akciju inìweraca iz zajedni~kog bataqona. Narav-no, odbrana od velikih prirodnih katastrofa nije jednostavna,tako da tokom zajedni~ke akcije dolazi da velikog broja nepla-niranih doga|aja i incidenata. Ipak, u~esnici ve`be u svakojsituaciji ispoqavaju znawe, ume{nost i iskustvo, tako da se uzvelike napore poplava u Ma|arskoj svodi u podno{qive okvi-re. Me|utim, vodeni talas na Tisi se pomera prema Srbiji iCrnoj Gori i ma|arski vojnici se pripremaju da uzvrate pomo}snagama za odbranu od poplave na teritoriji SCG. Ovo je, ukratkim crtama, siè ve`be koju su pripadnici oruànih snagadveju susednih zemaqa izveli u Varpaloti.

U prvobitnom planu ve`be, pored kori{}ewa najsavreme-nijih informati~kih sistema za simulacije elementarnih nepo-goda i katastrofa, predvi|en je i prakti~an deo u kome su inì-werci trebali da na delu pokaù svoje ve{tine.

– Naàlost, ve`ba je izvedena u uèm okviru – kaè ko-mandant 37. inìwerijske brigade brigadni general I{tvanKova~ – zbog toga {to je u Ma|arskoj do{lo do pravih poplava,tako da smo, zapravo, imali ve`bu uìvo. Zna~aj ve`be time ni-je umawen, zato {to je simulacioni centar Vojske Ma|arske

31

DOBRI SUSEDI

Zavr{ne ve`bovne aktivnosti u Varpaloti pratili suna~elnik Uprave za operativne poslove G[ VSCG general-major Qubisav Todorovi} i wegov saradnik pukovnik Ste-va \evi}. Oni su u razgovoru sa general-majorima I{tva-nom Juhasom, Tiborom Benkom i I{tvanom Kova~om razme-nili saznawa, pri ~emu je posebna pa`wa posve}ena isku-stvima Vojske Ma|arske koja mogu biti zna~ajna za pristu-pawe Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama.General Todorovi} je pokazao veliko zanimawe za zakon-sko regulisawe i prakti~ne pokazateqe angaòvawa VojskeMa|arske u odbrani od prirodnih katastrofa unutar voj-ske, van vojske i onim koje imaju me|unarodni karakter.

– Veoma je zna~ajno – isti~e general Todorovi} – {toje grupa od 17 oficira i podoficira VSCG osposobqenaza primenu standarda i procedure rada u multinacional-nom okruèwu i angaòvawu na za{titi od poplava, pogo-tovo u svetlu ~iwenice da je na{a osnovna tema u obuciove godine, upravo pomo} ~lanicama dràvne zajednice uslu~aju prirodnih katastrofa i elementarnih nesre}a {i-rih razmera. U ovom trenutku mi ne moèmo da formira-mo Simulacioni centar poput centara u Ma|arskoj, Rumu-niji ili Hrvatskoj, ali je ova ve`ba dobar primer kakomoèmo grupu oficira ukqu~iti u rad postoje}ih simula-cionih centara u okruèwu. Na{i oficiri }e, u okviruvojnostru~ne obuke, svoja iskustva preneti i drugim stare-{inama, a kada se steknu materijalno-finansijski uslovida formiramo sli~an centar, oni }e biti nosioci orga-nizacije i funkcionisawa tog centra.

General-majori Qubisav Todorovi} i I{tvan Juhas u Komandi me{ovitog bataqona (levo)

Pripadnici VSCG koji su u~estvovali na ve`bi u Varpaloti

stvorio sve pretpostavke da inìwerci daju pun doprinos u kva-litetnom planirawu, organizaciji i realizaciji zadataka od-brane od poplava.

Po re~ima potpukovnika Vladimira Ivo{eva, postoje me-todolo{ke razlike u vo|ewu karata, dnevnika i formirawu iz-ve{taja u na{oj i ma|arskoj vojsci, ali one nisu pravile smet-we da se zajedni~ke aktivnosti obave efikasno, brzo i stru~no.

SIMULACIJA PRIRODNIH KATASTROFA

Centar za simulaciju u Varpaloti po~eo je sa radom 2000.godine. Prilikom wegovog formirawa vodilo se ra~una o ispu-wavawu standarda Natoa i sposobnosti simulacionog sistema”Markus” za izvo|ewe ra~unarskih ve`bi na nivou brigada iKopnene vojske, ali po{to je sistem u me|uvremenu tehni~ki una-pre|en, pro{le godine su na wemu izvedene i ve`be vazduho-plovstva i General{taba Vojske Ma|arske.

Simulacioni sistem sa radnom grupom za izvo|ewe speci-jalnih efekata omogu}ava da se sve radwe proigraju u virtuel-noj sredini i realnom vremenu, {to od u~esnika ve`bi zahtevapravilnu procenu takti~kih varijanti i dono{ewe prave odlu-ke. Nema sumwe da se na takav na~in znatno smawuju tro{koviobu~avawa, zato {to nema angaòvawa velikog broja qudi itehnike pri uve`bavawu komandi. Zanimqivo je da Centrom zasimulaciju rukovode penzionisani oficiri Vojske Ma|arske,koji su osposobqeni da rukuju sistemom.

– Stekli smo odli~na iskustva – tvrdi izvr{ni oficir urukovodstvu ve`be pukovnik Zoran Papi} – i kroz rad simula-cionog centra, i po pitawima me|usobne saradwe u rukovodstvuve`be, me{ovitoj komandi bataqona i me{ovitoj komandi ~ete.Jasno je da takva opcija moè da funkcioni{e bez problema.

Po mi{qewu pukovnika Papi}a, prikupqena iskustva uka-zuju na potrebu da i Vojska Srbije i Crne Gore oformi svoj si-mulacioni centar, jer se sa wime postiù odli~ni rezultati uosposobqavawu svih nivoa komandovawa. To se dobro videlo uVarpaloti, gde je sistem pratio sva doga|awa na ve`bi, raspo-re|ivao radne zadatke, osmatrao operativne radwe i sankcio-nisao bilo koju pogre{nu odluku komandanta bataqona ili ko-mandira ~ete i voda. U tim situacijama, simulacioni sistem,jednostavno, prestane da radi.

USLOV ZA INTEGRACIJE

Utisci sa zajedni~ke ve`be VSCG i Vojske Ma|arske su po-zitivni i, kako re~e vo|a delegacije na{e vojske pukovnik Bran-ko Deleti}, sve je, po~ev{i od doma}inskog i prijateqskog do~e-ka do organizacije rada, bilo na najvi{em mogu}em nivou.

– Prvi put smo imali prilike da gledamo {tabnu kompju-tersku simulacionu ve`bu, {to }e nesumwivo predstavqati bu-du}nost na{eg rada i uslov ulaska u integracione procese – ka-è pukovnik Deleti}.

Zajedni~ke ve`bovne aktivnosti omogu}ile su i da se pri-padnici dveju vojski druè i sklapaju prijateqstva, tako da sena{lo vremena i za fudbalsku utakmicu, zajedni~ku pripremuribqe ~orbe i prisustvo kulturnim programima.

Najva`nije je, svakako, da su oficiri i podoficiri iz na-{e zemqe videli, na licu mesta, kako se Vojska Ma|arske anga-ùje na za{titi od prirodnih katastrofa. Uostalom, vi{e od1.500 pripadnika Kopnene vojske Ma|arske (deset posto) pro-fesionalno je angaòvano na tim zadacima. Veoma je va`no iiskustvo da vojska, u vanrednim situacijama zbog prirodnih ilive{ta~kih katastrofa, mora da bude organski deo jedinstvenogsistema na nivou dràve. Na kraju treba naglasiti da je prvazajedni~ka ve`ba VSCG i VM dokazala da u budu}nosti pripad-nici dve vojske mogu aktivno da sara|uju na sanaciji i odbraniod prirodnih nepogoda poput poplava, podzemnih voda, zemqo-tresa i vanrednih klimatskih neprilika ili katastrofa kao{to su nuklearne havarije, poàri, saobra}ajne nesre}e io{te}ewa gasovoda.

Zoran MILADINOVI]

SARADWA

1. jun 2006.32

STABILNOSTU REGIONU

Na~elnik Uprave zaplanirawe [taba odbra-ne Vojske Ma|arske gene-ral-major I{tvan Juhassmatra da je izvedena za-jedni~ka ve`ba VSCG i VMpredstavqa pozitivan po-mak u konkretnom sprovo-|ewu me|usobne saradwedve vojske.

– Treba da po|emo od~iwenice – nagla{ava ge-neral Juhas – da smo suse-di. Postoje situacije koje ne poznaju granice i prelazesa teritorije jedne zemqe u drugu. Ciq svih vojni~kihaktivnosti jeste stvarawe stabilne sredine, a to je do-bra baza da se metodom ’korak po korak’ pristupa stva-rawu jo{ ve}e stabilnosti u regionu. Dva na~elnika Ge-neral{taba su rekla da je potrebna saradwa izme|u na-{e dve vojske i mislim da je ova ve`ba pokazala da }e-mo i u budu}nosti odli~no sara|ivati.

Kompjuterska simulacija situacije na terenu

SPECIJALNI PRILOG 9

O ratu kao jednoj od najdestruktivnijih dru{tvenih pojava svedo~e ~ak i prve stranice istorije ~ove~anstva. Vekovima je qudski rod beleìo svekoliki napredak, ali kqu~ni

svedok ~ovekovog nesavr{enstva jeste upravo wegov ukleti pratilac – rat! Jedni su i{li u osvaja~ke pohode, drugi su hteli samo minimum ìvotnog prostora,

neki su, vo|eni pogubnom politikom, hteli ceo svet... Naravno, nigde nikome i nikada rat nije doneo dobro. Naprotiv. Poput bumeranga vra}ala se snaga udara namewena

protivniku. Milionske qudske `rtve, neopisive patwe i strahovita razarawa, |avoqev su beleg ratova. I gde god progovori oru`je, zanemi pamet.

Svet je umoran od ratova. Jedini rat koji ima smisla i vaqalo bi ga voditi do kraja jesterat za – mir! Trajna objava rata svim ratovima. Mo`da utopija, ali jedina nada za na{uplanetu upla{enu da moè biti uni{teno sve {to je na woj milijardama godina stvarano. Zato su neprocewivo zna~ajne mirovne misije koje decenijama {irom sveta hlade usijane

glave, u}utkuju oru`je i vra}aju veru u ìvot bez rata. B. KOPUNOVI]

MIROVNE MISIJE: NADA, OBAVEZA I PRAVDA RAT

ZA MIR

34 1. jun 2006.

zastavom UN do postizawa trajnog mira, odnosno politi~kogre{ewa sukoba.

Govore}i o ulozi koju su vojne snage dobile u mirovnim ope-racijama pod mandatom UN, Dag Hamar{eld, generalni sekretarUN, najboqe je izrazio prirodu tih operacija, rekav{i: ”O~uva-we mira nije vojni~ki posao, ali samo vojnik moè da ga obavi”.

NOVA SLIKA SVETASa zavr{etkom ”hladnog rata” okon~ava se period rela-

tivne svetske stabilnosti koja je po~ivala na ravnoteì mo}ii geopoliti~koj podeli sveta izme|u dva svetska bloka. Svetpostaje sigurniji jer je uklowena opasnost od svetskog rata iregionalnih sukoba. Rizici od me|udràvnih sukoba su sve ma-wi, jer ve}ina dràva Amerike i Evrope stremi istim vredno-snim, politi~kim i bezbednosnim ciqevima. Na svetskoj pozor-nici kao jedina svetska supersila ostaju SAD, koje uz podr{kuzemaqa ”zapadne demokratije” i Natoa postaju dominantanfaktor u me|unarodnim odnosima. Na me|unarodnoj sceni raz-vijaju se odnosi u kojima mnogi vide elemente novog me|unarod-nog poretka i koji nazivaju ”PAX AMERICANA”.

Istovremeno, nestanak me|unarodnih mehanizama koji suobezbe|ivali geopoliti~ku stabilnost doveo je do erupcije gra-|anskih, me|uetni~kih i verski motivisanih ratova u ”Tre}emsvetu”, koji su ostavili katastrofalne posledice na stanovni-{tvo i ekonomiju tih zemaqa. U posledwoj deceniji 20. veka za-beleèno je vi{e genocida nego u celokupnoj istoriji ~ove~an-stva. Milioni poginulih i desetine miliona osaka}enih, in-terno raseqenih i izbeglih, tragi~an je bilans desetine rat-nih sukoba u koji su obeleìli kraj drugog milenijuma.

U globalizovanom svetu posledice ratova i raspada dr-àva ”Tre}eg sveta” nisu mogle da ostanu u lokalnim okvirima

U

M I R O V N E M I S I J E : N A D

Ideja i stvarnost Ujediwenih nacija

ISKU[EWAKOLEKTIVNEBEZBEDNOSTIZemqe pobednice nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu,suo~avaju}i se sa posledicama dva svetska sukoba, koja su~ove~anstvu donela do tada nezabeleèna stradawa i razarawa,odu~ile su da stvore novi me|unarodni poredak kako bi seonemogu}ilo izbijawe ratova velikih razmera, a sukobi izme|udràva re{avali mirnim putem – rat bi se zabranio kao sredstvore{avawa me|udràvnih sukoba. Kqu~na uloga u sprovo|ewu teideje poverena je novoformiranoj Organizaciji Ujediwenih nacija(1945). Ona je svojim osniva~kim aktom (Poveqom UN), koji suratifikovale dràve ~lanice, dobila mandat, mehanizme iinstrumente, da u okvirima novodefinisanih principame|unarodnih odnosa ostvaruje svoju ulogu u re{avawu sukoba io~uvawu regionalnog i svetskog mira.

Pi{e pukovnik Petar ]ornakov,ne~elnik Centra za mirovneoperacije G[ VSCG

svojena Poveqa Organizacije Ujediwenih nacija, kao naj-vi{i me|unarodni pravni akt, unela je u me|unarodne od-nose instrumente kolektivne bezbednosti koji ukqu~ujusankcije i primenu sile (ukqu~uju}i i vojnu) radi odbranedràva od agresije, otklawawa pretwi miru i o~uvawumira. Razlaz biv{ih saveznika na dva suprotstavqena

bloka, svega nekoliko godina po{to su kreirali novi me|una-rodni svetski poredak, doprineo je da sistem me|unarodne bez-bednosti ne zaìvi na na~in kako je projektovan Poveqom UN.

Upotreba veta ideolo{ki i politi~ki suprotstavqenihstalnih ~lanova u Savetu bezbednosti UN onemogu}ila je pri-menu mehanizama sistema kolektivne bezbednosti koji su bilidefinisani u poglavqu VII Poveqe UN. Uprkos tome, UN su seve} 1948. godine suo~ile sa potrebom da posreduju u re{ava-wu me|unarodnih sukoba. Misija UNTSO bila je prva misijaUN koja je uspostavqena radi nadgledawa procesa podele Pa-lestine i formirawa Arapske i Jevrejske dràve na wenomprostoru. Iste godine, UN su posredovale u zaustavqawu suko-ba i nadgledawu primirja izme|u Pakistana i Indije u Ka{mi-ru u okviru misije UNMOGIP. Uprkos ~iwenici da dve prvou-spostavqene misije UN jo{ uvek nisu okon~ane, UN su u perioduod 1948. do 1991. sa svojim snagama u~estvovale u 48 mirov-nih operacija, od kojih su ve}ina uspe{no ispunile svoj man-dat.

Prema prihva}enom modelu mirovnih operacije za o~uva-we mira (Peacekeeping Operations), kako su nazvane, one su ima-le mandat na osnovu poglavqa VI Poveqe UN, koji predvi|a me-dijaciju i pruàwe ”dobrih usluga” UN i me|unarodne zajedni-ce zemqama u sukobu. Formula za ovu vrstu operacija sastoja-la se od saglasnosti dràva da prekinu oruàne sukobe i pri-hvate posredovawa UN, uz angaòvawe me|unarodnih trupa pod

35

”uru{enih dràva”. Razvijenisvet suo~io se sa ”novim bez-bednosnim pretwama” u viduasimetri~nih pretwi, poput te-rorizma ili organizovanogkriminala koji su ozbiqnougrozili nacionalnu, regio-nalnu i globalnu bezbednost.

Nacionalni interesi dr-àva da se odgovori na novebezbednosne pretwe, pritiscijavnog mwewa u razvijenim ze-mqama da se zaustave krvavigra|anski, verski i etni~ki su-kobi i promeweni geopoliti~-ki odnosi velikih i regional-nih sila, rezultirali su ja~a-wem me|unarodnog intervenci-onizma na po~etku 21. veka.

Savet bezbednosti UN,odraàvaju}i nove odnose iz-me|u svojih stalnih ~lanica sapravom veta, sve ~e{}e poseèza odredbama glave VII PoveqeUN, koja dozvoqava primenusankcija i svih raspoloìvihsredstava (eufemizam koji ume|unarodnim odnosima zna~iprimenu oruàne sile) protivzemaqa koje predstavqaju pret-wu miru i bezbednosti.

U ovom periodu SAD, uokviru Natoa ili sa svojim sa-veznicima, tako|e su u nekoli-ko navrata preduzimale me|u-narodne operacije sa manda-tom UN ili bez wega, kojima su{titile svoje nacionalne inte-rese izvan svoje nacionalneteritorije.

MODELI OPERACIJA

Velike promene u sadrà-ju i karakteru sukoba, me|una-rodno-pravnom osnovu za wi-hovo izvo|ewe, ciqevima imandatu koje su pojedine opera-cije dobijale, ja~ini i kompo-ziciji snaga koje u~estvuju uoperacijama, dovele su do po-jave velikog broja razli~itihmodela operacija i potrebe dase pojam ”mirovnih operacija”redefini{e u skladu sa savre-menim pojavama. Pojam ”mirov-nih operacija” danas ne moè obuhvatiti sve vrste operacija ukojima se nacionalne snage mogu na}i u me|unarodnom okruè-wu. Zbog toga, ve}ina zemaqa koje u~estvuju u razli~itim tipo-vima me|unarodnih operacija koristi pojam ”multinacionalneoperacije” kao zajedni~ki i op{ti u svom pravnom i doktrinar-

A , O B A V E Z A I P R A V D A

nom sistemu. ”Mirovne opera-cije” ostaju naziv samo za jed-nu kategoriju ”multinacional-nih operacija”.

Ukoliko bismo danas po-ku{ali da u okviru pojma ”mul-tinacionalnih operacija” de-fini{emo i sistematizujemosve modele operacija, suo~ilibismo smo se sa nimalo lakimzadatkom. Mo`da je najuputni-je krenuti od najop{tijeg kri-terijuma koji se odnosi na wi-hov me|unarodno-pravni legi-timitet, prepoznaju}i one kojesvoj legitimitet imaju u manda-tu koji im je poveren Rezoluci-jom Saveta bezbednosti UN ione koje su bez wega i koje le-gitimitet i legalitet svog an-gaòvawa traè u {irem tu-ma~ewu me|unarodnog pravaili Poveqe UN. Prve misijenaj~e{}e nazivamo ”mirovnimoperacijama sa mandatom UN”,dok se u drugu kategoriju ”mul-tinacionalnih operacija bezmandata UN” ubrajaju ”multi-nacionalne operacije koje iz-vode regionalne organizaci-je” (kampawa Natoa na SRJ1999) i ”multinacionalneoperacije savezni~kih snaga”(Operacija savezni~kih snagana Irak 2003). Regionalnebezbednosne organizacije po-put Natoa, u svojim doktrina-ma razlikuju ve}i broj multi-nacionalnih operacija – odonih ~iji je ciq samoodbrana(~lan 5. Atlantske poveqe),operacije: ”podr{ke miru”,”o~uvawa mira”, ”nametawamira”, ”prevencije kriza”,”uspostavqawa mira”, ”iz-gradwe mira” i ”humanitarnihoperacija” do ”humanitarnihintervencija”.

U eri koja je nastupilaposle ”hladnog rata” mirovneoperacije UN su, tako|e, doì-vele izuzetnu ekspanziju: u po-gledu brojnosti (broj je pove-}an za oko ~etiri puta u odno-su na period ”hladnog rata”),mandata koji im je poveren, tepo kvantitetu i kompleksnosti

snaga koje imaju u svom sastavu, organizacije i komandovawa. Veliki broj razli~itih tipova ”mirovnih operacija UN”

pre svega treba razlikovati na osnovu me|unarodno-pravnogosnova koji je odre|en Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, od-nosno da li misija ima mandat na osnovu poglavqa VI (postignut

ZNAÂJ UÊ[]ASrbija i Crna Gora, poput ostalih zemaqa u regionu,

suo~ena je sa korenitom reformom sistema bezbednosti. Tajproces sadrì tri osnovna elementa: uspostavqawe civil-ne, odnosno demokratske kontrole nad sistemom bezbedno-sti, reformu oruànih snaga i integraciju sopstvenog siste-ma u sisteme kolektivne bezbednosti.

U tom procesu u~e{}e zemqe u multinacionalnim ope-racijama postaje dvostruko zna~ajno: kao jedan od osnovnihzahteva reforme oruànih snaga i kao “ulaznica” u sistemekolektivne bezbednosti.

Suo~ene sa novim bezbednosnim izazovima u svetu, upo-redo sa smawewem opasnosti od me|udràvnih sukoba, ze-mqe koje imaju aspiraciju da postanu deo jedinstvene evrop-sko-atlantske bezbednosne arhitekture dobile su novu uloguda u~estvuju u aktivnostima o~uvawa mira, kontroli i re{a-vawu kriza i borbi protiv globalnog terorizma na prosto-rima van mati~ne teritorije.

Iskustva drugih zemaqa u regionu jugoisto~ne Evropeveoma sna`no ilustruje ovu tezu. One su uprkos razlikama uja~ini oruànih snaga i stepenu ostvarewa reformskih za-hvata postigle zna~ajne rezultate u osavremewavawu vojneorganizacije i stvarawu novih kapaciteta oruànih snagaprema zahtevima reformskih procesa. Potvrda promena ko-je su se desile u oruànim snagama najo~itije se ogleda uobrazovawu i angaòvawu snaga u multinacionalnim ope-racijama u svetu.

Broj, vrsta i karakter misija u kojima dràve na{egregiona u~estvuju ukazuju na op{te politi~ke prilike u poje-dinim zemqama, politi~ke i bezbednosne prioritete vlada,finansijske mogu}nosti zemqe i kapacitete oruànih snagada ispune ove misije. Zemqe Natoa (Bugarska, Rumunija i Ma-|arska) na putu ulaska u ovu organizaciju prihvatile su ve-liki teret angaòvawem brojnih snaga u najzahtevnijim ope-racijama Alijanse (Irak, Avganistan i prostor biv{e Jugo-slavije). Albanija, Makedonija, BiH i Hrvatska na osnovupostoje}eg op{teg politi~kog konsenzusa za {to skoriji ula-zak zemaqa u Nato postiù veoma zapaène rezultate u po-dizawu svojih kapaciteta i pove}awu u~e{}a u multinacio-nalnim operacijama u Avganistanu i Iraku.

U~e{}e u multinacionalnim operacijama, prema izja-vama politi~kih lidera ovih zemaqa, uprkos nesumwivomteretu koji je predstavqalo za te zemqe, bio faktor koji jenajvi{e doprineo wihovom pribliàvawu Natou i EU.

Nema sumwe da SCG trenutno zaostaje za zemqama u re-gionu po obimu angaòvawa u multinacionalnim operacija-ma. Zaostajawe se moè nadoknaditi, jer VSCG poseduje qud-ske resurse i znawe potrebno da zemqa za relativno krat-ko vreme zauzme mesto koje joj pripada u ovoj oblasti. Me|u-tim, da bi se taj ciq ostvario potrebno je {to pre shvatitida period u kome ìvimo zahteva na{e potpuno ukqu~ivaweu regionalne integracione procese, a da je u~e{}e zemqe umultinacionalnim operacijama va`na i nezaobilazna ka-rika tog procesa.

36 1. jun 2006.

je sporazum sa stranama u sukobu) ili poglavqa VII Poveqe UN(sporazum sukobqenih strana nije postignut, postoji izraènamogu}nost ponovne eskalacije sukoba zara}enih strana ili is-poqavawe neprijateqstava neke od zara}enih strana premamirovnim snagama u misiji). Na osnovu tog kriterijuma mogu}eje zakqu~iti da li snage UN imaju ulogu prihva}enog medijatorau sukobu ili UN izraàvaju svoju spremnost da u re{avawu su-koba primene mere prinude i sile, poput sankcija i preduzima-wa ”operacije nametawa mira”. Uprkos ~iwenici da snage UNve} u~estvuju u operacijama definisanim u poglavqu VII PoveqeUN u Africi ili na Haitiju, uobi~ajeno je da Organizacija UN”robusne multinacionalne operacije nametawa mira”, kojezahtevaju ~vrst lanac komandovawa i angaòvawe vojnih snagavisokih borbenih mogu}nosti, poveri regionalnoj bezbednosnojorganizaciji koja ima kapacitete da obavqa ovakvu vrstu zada-taka. Osnov za angaòvawe regionalnih organizacija u mirov-nim operacijama UN nalazi se u ~lanu 53. poglavqa VIII Pove-qe UN.

Uvode}i naziv ”tradicionalne” za ”operacije o~uvawa mi-ra” koje su dominirale tokom ”hladnog rata”, UN su tokom re-{avawa unutra{wih oruànih sukoba u zemqama na Balkanu,Latinskoj Americi i Africi u posledwoj deceniji 20. veka raz-vile novi model operacija, kome su dali naziv ”kompleksne mi-rovne operacije”. “Kompleksne mirovne operacije UN” ili”Operacija UN za nacionalnu izgradwu” mogu se zasnivati napoglavqima VI ili VII Poveqe UN, u zavisnosti od toga da li jeme|unarodna zajednica sa stranama u sukobu postigla spora-zum o prekidu neprijateqstava. Mandat ”kompleksnih operaci-ja” predstavqaju zadaci o~uvawa mira i bezbednosti u zemqiposle zavr{etka oruànog sukoba, razoruàwe, demobiliza-cija i reintegracija pripadnika paravojnih grupacija, izgrad-wa uru{enih dràvnih institucija i izgradwa odrìvog eko-nomskog razvoja. U~e{}e u re{avawu unutra{wih sukoba i iz-vo|ewe ”kompleksnih mirovnih operacija” predstavqalo je ve-liki izazov za organizaciju UN, ne samo na terenu ve} i u cen-trali na Ist Riveru u Wujorku. Posle velikih procesa reorga-nizacije i dogradwe doktrine upotrebe mirovnih snaga, OUNsu krajem devedesetih 20. veka izgradile koncept ”kompleksnihmirovnih operacija”, koje su, pored tradicionalne vojne kom-ponente (vojnih snaga i vojnih posmatra~a), dobile i veoma raz-vijene komponente civilne administracije (koju naj~e{}e ~iniUN administracija) i civilnih policijskih snaga (koju ~ine me-|unarodne policijske snage).

POGLED U BUDU]NOSTSloèno pitawe upravqawa ”kompleksnom mirovnom ope-

racijom” re{eno je na dva na~ina. ”Kompleksne mirovne ope-racije” koje izvode snage UN u nadle`nosti su administracijeUN (misije u Africi). Operacije u kojima su pojedine kompo-nente misije (vojna ili policijska) date u nadle`nost regional-nih organizacija imaju podeqenu nadle`nost u komandovawu.Naj~e{}e, UN zadràvaju upravqawe administracijom UN pre-ko specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, dok se ru-kovo|ewe vojnom i policijskom komponentom predaje regional-noj organizaciji koja je zaduèna za sprovo|ewe mandata izsvoje nadle`nosti (Kosovo i Metohija, Avganistan).

Razmi{qaju}i o budu}nosti mirovnih operacija, mogu}eje sa izvesno{}u predvideti nekoliko pravaca kretawa. Uje-diwene nacije }e ostati jedina me|unarodna organizacija koja}e imati mandat da svojim rezolucijama daje nesporan legiti-mitet i legalitet multinacionalnim operacijama. Saradwa


UN i regionalnih organizacija u o~uvawu stabilnosti, bez-bednosti i pruàwu humanitarne pomo}i {iri}e se na novapodru~ja sveta. Afrika, sa brojnim kriznim àri{tima, eks-tremnim siroma{tvom i bolestima koje ugroàvaju egzisten-ciju velikih delova populacije, u narednoj deceniji bi}e u sre-di{tu napora me|unarodne zajednice za oporavak tog kontin-genta.

Ne umawuju}i doprinos koje SAD daju naporima UN uoblasti mirovnih operacija (SAD obezbe|uju oko 28 odsto bu-xeta mirovnih operacija UN) izvesno je da }e SAD, preokupi-rane svojim strate{kim interesima u borbi protiv globalnogterorizma i re{avawu sukoba na Bliskom i Sredwem istoku,teì{te imati u multinacionalnim operacijama koje }e bitiizvedene u podru~jima od wenog strate{kog interesa.

MILION PLAVIH [LEMOVAOd svog nastanka do danas, UN su izvele 60 misija i

172 pregovara~ka mirovna procesa sa sukobqenim strana-ma. U tim misijama je u~estvovalo oko milion qudi iz 110zemaqa. Danas u 17 mirovnih operacija pod plavim {lemo-vima UN u~estvuje oko 64.200 qudi iz 108 zemaqa. Dopri-nos misija UN u pronalaèwu re{ewa koje }e doneti trajnimir u zara}enim podru~jima, ublaìti patwi i stradawacivilnog stanovni{tva, svakako je nemerqiv.

Humanost na prvom mestu: pomo} ugroènom afri~kom stanovni{tvu stiè i vazdu{nim putem

37


ZNAÂJNA ULOGA JUGOSLAVIJEJugoslavija je u periodu ”hladnog rata” izgradila poziciju

zemqe koja je imala zapaèno mesto i aktivnu ulogu u me|una-rodnim odnosima. Za wen me|unarodni poloàj poseban zna~ajpredstavqala je ~iwenica da je Jugoslavija bila osniva~ i je-dan od lidera ”nesvrstanog pokreta”, koji je sa nesumwivim mo-ralnim prestiòm predstavqao alternativu postoje}oj blokov-skoj podeli sveta. Vaàn deo ”aktivne i miroqubive spoqnepolitike” dràve ispoqavao se u inicijativama i podr{ci na-porima me|unarodne zajednice za re{avawe sukoba u svetu.Deo tih napora predstavqale su i mirovne operacije UN u ko-jima je Jugoslavija imala zapaèno u~e{}e.

U periodu od 1956. do 1991. godine Jugoslavija je u~estvo-vala u {est mirovnih operacija. Posebno je impresivno wenou~e{}e u tada najve}oj mirovnoj operaciji UN pod nazivomUNEF I na Sinaju, sa odredom ja~ine oko 600 qudi, {to je ~ini-lo oko 23 odsto ukupnih snaga misije. U 22 rotacije odreda to-kom 11 godina (1956. do 1967), u misiji je u~estvovalo vi{e od14.200 pripadnika JNA i drugih dràvnih organa.

O efikasnosti i moralnom prestiù koje su pripadniciJugoslovenske armije imali u svetu govori i ~iwenica da je zakomandanta misije UNIIMOG, koju je OUN uspostavila 1989.godine, posle desetogodi{weg rata izme|u Iraka i Irana, po-stavqen jugoslovenski general, koji je ostao na toj du`nosti douspe{nog okon~awa misije.

Me|utim, raspad Jugoslavije, gra|anski ratovi koji su

usledili, ali i wena me|unarodna izolacija, izbacili su je izkruga zemaqa koje su u~estvovale u obezbe|ewu mira i bezbed-nosti u svetu. Prostori biv{ih republika Jugoslavije u kojimasu besneli gra|anski ratovi postaju mesta gde me|unarodnesnage isprobavaju i usavr{avaju procedure i instrumente svogme|unarodnog anga`mana.

DRUGI POÊTAK Ponovnim u~e{}em Srbije i Crne Gore u mirovnim opera-

cijama UN u periodu 2002. godine prvenstveno se izraàva na-mera zemqe da, posle svog povratka u OUN zauzme mesto zemqe~lanice UN koja aktivno izvr{ava obaveze u o~uvawu mira i bez-bednosti u kriznim podru~jima sveta. U tom periodu Srbija i Cr-na Gora prihvatila je obavezu angaòvawa 13 vojnih posmatra~au pet misija: u Isto~nom Timoru, Liberiji, Obali Slonova~e iBurundiju, uz {esto~lani sanitetski tim angaòvan u DR Kongo.

Postoje zahtevi UN za ve}e u~e{}e Srbije i Crne Gore,odnosno slawe kontingenata put mirovnih operacija u Liberi-ji, Haitiju, Sijera Leoneu. Tokom 2004. i 2005. godine nisu mo-gli biti realizovani, pre svega, zbog nedostatka zakonske re-gulative i pomawkawa qudskih i materijalnih resursa.

Strategija odbrane, usvojena u oktobru 2004. godine, koja jeVojsci odredila misiju da u~estvuje u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i svetu predstavqala je prvi korak u trasirawu nove ererazvoja Vojske i wenog ukqu~ivawa u multinacionalne operacije.

Zakon o mirovnim operacijama koji je ubrzo nakon togausvojen pravno je regulisao pitawa koja su bila predmet izra-ènog javnog zanimawa i polemika poput onih o vrsti operaci-ja u kojima }e Srbija i Crna Gora u~estvovati, nadle`nosti iproceduri odlu~ivawa o u~e{}u u mirovnim operacijama, sta-tusnih pitawa lica u mirovnim operacijama i finansirawamirovnih operacija.

Tekst Zakona predstavqao je kompromis politi~kih partijau Skup{tini SCG koje su imale razli~ite stavove o potrebi, obi-mu i zna~aju u~e{}a SCG u mirovnim operacijama. Sloènost za-konske procedure, te sporost i neefikasnost nadle`nih organau razmatrawu tih pitawa odraàva prili~no rasprostrawenstav da u~e{}e u mirovnim operacijama ne predstavqa trenutnoprioritet dràvne zajednice, {to je rezultiralo ~iwenicom daSkup{tina SCG u toku 2005. i do maja 2006. godine nije uspelada razmotri predloge Saveta ministra o u~e{}u SCG u novimmirovnim misijama (UNMIS u Sudanu i ISAF u Avganistanu), niti jedonela odluku o produètku u~e{}a SCG u postoje}im misijama.

Realizuju}i zakqu~ke Saveta ministara, Ministarstvo od-brane SCG preduzelo je niz mera radi osposobqavawa kadra ipripremi jedinica za eventualno angaòvawe u mirovnim ope-racijama. Nepostojawe politi~ke odluke i obezbe|ewe namen-skih finansijskih sredstava negativno se odrazilo na brzinuusvajawa sistemskih mera kojima bismo stvorili potrebne or-ganizacijske, kadrovske i logisti~ke uslove za pripremu, anga-òvawe i zamenu jedinica u mirovnim operacijama. Postoje}istepen profesionalizacije Vojske, sadràj sistema obuke jedi-nica, stepen i kvalitet wihove opremqenosti, te razvijenostsistema komandovawa predstavqaju trenutna ograni~ewa zazna~ajnije u~e{}e jedinica VSCG u mirovnim operacijama.

Me|utim, izraèna spremnost jednog broja razvijenih ze-maqa da pruè potrebnu stru~nu i logisti~ku podr{ku u pri-premi i angaòvawu snaga u sastavu sopstvenih nacionalnihkontingenata pruà veoma dobar okvir za razvoj te delatno-sti. Ovo je ve} prili~no jasno i precizno trasiran put koji supro{le skoro sve zemqe u tranziciji.

38 1. jun 2006.

Xulijan Harston,direktor

Kancelarije UN u Beogradu

[IRASLIKASVETA

prostoru SFRJ. Kakve rezultate morate da postignete, kojeuslove da ispunite, da biste mogli zakqu~iti da je neka mi-sija bila uspe{na? – Pa, ne bih davao nikakva opravdawa za uspeh ili neuspeh

mirovnih operacija u biv{oj Jugoslaviji. Mislim da moramo ~e-kati da istorija kaè svoju re~. Ali re}i }u da kada procewujetemirovnu misiju, to ~inite na osnovu mandata koji joj je dao Savetbezbednosti. Zapitajte se da li joj je postavqen razuman zada-tak, zadatak koji moè biti dobro ura|en. Kada je re~ o Jugosla-viji, zapitajte se da li je razumna odluka o postavqawu 30.000”mirovwaka” sa lakim naoruàwem na mesto gde ne postoji mir.Ali ne izviwavam se za odràvawe mira u biv{oj Jugoslaviji.Neke misije su bile uspe{ne, neko ne.

Mirovne operacije ~esto se poistove}uju sa plavim beret-kama. Me|utim, pomo} Ujediwenih nacija ne iscrpquje se uvojnim operacijama. îni se da one s vremenom obuhvatajusve {iri spektar aktivnosti.– Ako samo pogledate {to smo uradili tokom proteklih 10

godina, vide}ete da smo bili ukqu~eni i u upravqawe. Pone{tooklevaju}i, dodu{e, jer mislim da ~lanovi Generalne skup{tinene vole da UN preuzimaju ulogu vlade neke zemqe. Ali ako baci-te pogled na Isto~ni Timor i, naravno, Kosovo, primeti}ete daupravqamo zemqom u krizi. Mislim da je Kamboxa bila prvamisija u kojoj smo zna~ajno pro{irili svoj mandat. Rezolucija1244 zahteva od nas da vodimo administraciju Kosova do tre-nutka kada }e biti odlu~eno o wegovom budu}em statusu. Re~ je oizuzetno kompleksnoj i skupoj operaciji.

Kako UN odlu~uju gde }e se i na koji na~in angaòvati u mi-rovnoj operaciji? Kakva je pri tome uloga onih zemaqa kojesa znatnim sredstvima u~estvuju u wihovom finansirawu?Mogu li one, i koliko, da ”diktiraju pravila igre”?– Vojne snage za mirovne operacije UN obezbe|uje vi{e od

stotinu zemaqa. Ne{to mawi broj obezbe|uje policijske snage. Uposledwih nekoliko godina najve}i broj vojnika dolazi iz Bangla-de{a. Kada Savet bezbednosti odlu~i da treba da se ide u mirov-nu misiju, on izglasava i novac. Drugim re~ima, kada se odlu~i da


Gotovo 80.000 qudi {irom svetaukqu~eno je u mirovne operacije

Ujediwenih nacija, ~iji buxet iznosi pet milijardi dolara. Po re~ima

direktora Kancelarije UN u Beogradu, dobrodo{licom }e se

pozdraviti i brojnije u~e{}e vojnih i policijskih snaga SCG

u tim operacijama.

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan poverioje Xulijanu Harstonu stolicu direktora Kancelarije UN uBeogradu, koji na novu du`nost dolazi sa mesta direktoraOdeqewa za mirovne operacije UN za Aziju i Bliski is-tok.Tokom vi{e od 30 godina diplomatske slu`be gospodin Har-

ston je, izme|u ostalog, bio i zamenik specijalnog predstavnikageneralnog sekretara UN u Bosni i Hercegovini, ali i wegovspecijalni izaslanik na Haitiju. Obavqao je i du`nost {efaKancelarije za vezu UN u Beogradu 1996. i 1997. godine.

Povod za susret s gospodinom Harstonom je Me|unarodnidan mirovnih snaga – 29. maj?

– Pre dve godine na Generalnoj skup{tini Ujediwenih naci-ja predloèno je da se obeleì taj dan. On pomaè da se qudiusredsrede na mirovne operacije u koje je danas, pod upravomOdeqewa za odràvawe mira, ukqu~eno gotovo 80.000 qudi {i-rom sveta i ~iji je buxet pet milijardi dolara. Dakle, dobro jepodsetiti qude, koji u medijima neprekidno ~itaju kritike na ra-~un UN i wegovih sada{wih i pro{lih aktivnosti, na odràva-we mira. Dobro ih je podsetiti i na ~iwenicu da je 2005. godinau tom smislu bila dobra i uspe{na.

U delu javnosti se kriti~ki sagledavaju rezultati mirovnihoperacija UN, {to se posebno odnosi na wihovu ulogu na

39

}e biti mirovna misija, pro-porcionalno sve zemqe ~laniceu~estvuju u pla}awu wenih tro-{kova. SAD pla}a 27 procena-ta od tog buxeta, uprkos tome{to mnogi na{i ameri~ki pri-jateqi kritikuju UN. Stoga bezwih trenutno ne bismo mogli daradimo. Od tradicionalnihprijateqa mirovnih operacijane dobijamo pomo} kao nekada.

Iako jedna od ~lanica os-niva~a Ujediwenih nacija iceweni u~esnik zna~ajnihmirovnih misija, na{a ze-mqa je posledwih desetakgodina prestala da u wimau~estvuje. Nedavno je ta vr-sta izolacije prekinuta.Kako vidite budu}nost? – Qudi ~esto zaboravqaju

da je Jugoslavija bila me|u osni-va~ima UN i jedna od prvih ze-maqa ~ije su snage u~estvovale umirovnim misijama, u Kongu i naSredwem istoku. I sada vojni-ci, policajci i civili iz svihdelova nekada{we Jugoslavijeu~estvuju u wima, a i SCG je ta-ko|e odlu~ila da u~estvuje savojnim i policijskim snagama.

Ve} neko vreme traju dogo-vori o tome da va{a zemqa obez-bedi odgovaraju}e u~e{}e speci-jalnih jedinica. Sada{we u~e-stvovawe SCG je veoma malo, alinadam se da je budu}nost dobra.To nas ~ini veoma sre}nim. Va{doprinos se veoma ceni i dragomi je da vidim da va{e snage, posebno u Africi, rade dobar posao.

Kao ”insajderima” kojima je poznato koje napore Vojska, po-sebno Centar za mirovne operacije, ~ini da bi se vi{eukqu~ila u mirovne operacije, skloni smo da poverujemo da}e taj doprinos ponovo biti prepoznatqiv. Kako Vi proce-wujete ta nastojawa? – Mislim da je posao koji je do sada uradio Centar za mi-

rovne operacije izvanredan. Tu se neprekidno razmi{qa o no-vim na~inima pripremawa razli~itih elemenata Vojske za u~e-stvovawe u mirovnim operacijama, pod kapom UN ili kao delakoalicije nacija koja ne radi direktno pod UN.

Problem je, ako uop{te postoji, politi~ke i ekonomske pri-rode. Da li imate podr{ku Skup{tine? Da li skup{tinski po-slanici èle da va{i mladi mu{karci i ène sluè u mirovnimoperacijama? Ako èle, ho}e li im dati pravu podr{ku? Ako jetako, niko ne}e biti do~ekan boqom dobrodo{licom od vojnikai policajaca iz cele biv{e Jugoslavije. Jednom kada po{aqetesvoje snage u mirovnu operaciju, mogu vam obe}ati da }e se vra-titi boqi. Bi}e boqi zbog ste~enog iskustva, zbog odgovornostikoja im je data, zbog {ire slike sveta i wegovih problema.

Mirovne operacije se ne vode samo pod okriqem UN ve} ipod kapom drugih organizacija, kao {to je Nato. U kom suodnosu te operacije?

– U ovom trenutku mogu sesetiti dva takva mesta. Jedna je,svakako, Kosovo, gde snage Na-toa nisu pod komandom UN, alipostoji bliska saradwa te dveorganizacije. Druga je misija uAvganistanu, koja je kompliko-vanija. Tamo postoji misija UN,ali i misija koalicije. Ako è-lite da ~ujete moje iskustvo,smatram da je za nas boqe akosu vojne, policijske i civilnesnage pod jednom komandom.Razumem za{to se to ne de{a-va, za{to tako nije bilo na Ko-sovu, posebno u Avganistanu,ali je uvek boqe da postoji za-jedni~ka komanda. Mogu, me|u-tim, re}i da na Kosovu imaju ve-oma dobar odnos.

U protekloj deceniji i popromenio se svet, mewajuse i UN, pa i wihove mirov-ne misije. Kako vidite wi-hovu budu}nost?– Voleo bih da mogu da ka-

èm da u budu}nosti ne vidimmirovne misije. To bi zna~ilo daje svet mirno mesto, u kome vi{enema rata. Ali nije tako. Sadaimamo vi{e qudi u misijama ne-go ikada pre. Qudi po~iwu daodlu~uju da je to i efikasno i re-lativno jeftino. Mirovne ope-racije imaju budu}nost. Osvrne-mo li se po svetu, mogu}e je uo-~iti tri, ~etiri ta~ke na kojimapostoji mogu}nost za usposta-vqawe mirovnih misija.

Mirovwaci su dobri onoliko koliko je dobar mandat misi-je u kojoj u~estvuju. Kaìte nam {ta èlite od nas kada nas po{a-qete u misiju, dajte nam pravo oru|e za izvr{ewe posla, poseb-no vremenski limit, i odradi}emo to dobro. Naravno, potrebnoje odrediti i razumnu cenu.

UN su pred velikim izazovom i izloène velikim kritika-ma. Prema nekim teoreti~arima, ~ak tolikim da je, bez ve-likih promena, wihov opstanak neizvestan. – Kada vidite da su milioni izbeglica nahraweni, sve ono

{to ste uzimali zdravo za gotovo, jer ste vi|ali u medijima, po-staje zapravo veliki uspeh UN. Zato kritike na koje se osvr}ete je-su one koje doti~u politi~ku stranu UN, posebno Savet bezbedno-sti i aktivnosti UN u miru. To je vaàn deo zadataka UN, ali nijesve. Postoje mnogi poslenici UN koji rade da bi ovaj svet postaoboqe mesto za ìvot. Istina je da se razmi{qa o reformisawukako bi se prevazi{le prirodne kontradikcije koje postoje u UN.

Nema sumwe da su skandali oko programa ishrane, ose}a-wa da su UN propustile da se same reformi{u, oslabili Orga-nizaciju... Ali, prevazi}i }emo to. Ako ~lanice nastoje da osta-ve po strani svoje predrasude i odluke donose na osnovu toga{ta je dobro za budu}nost, tada }e nam biti mnogo boqe.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

DOBRI REZULTATIPonovi}u da uspeh, odnosno ne-

uspeh, umnogome zavisi od postavqe-nog mandata i datih resursa. Pozi-tivna strana ovoga jeste da postiè-mo mnogo uspeha kada raspravqamoo pravom mandatu i resursima. Svena{e aktivnosti tokom godine jefti-nije su od tro{kova koji se napraveza nekoliko dana angaòvawa u Ira-ku. To potvr|uje na{u sposobnost.Naravno, moèmo da unapredimona{ rad, a to i nastojimo. U celini,sa pravim mandatom i sredstvima ipravim potezima u pravo vreme pri-padnici mirovnih snaga UN postiùdobre rezultate.

UTICAJNe mislim da oni koji pla}aju imaju uticaj kakav biste

o~ekivali. Ali mislim da su stalni ~lanovi Saveta bezbed-nosti neznatno vi{e predstavqeni. No, van toga, qudi kojivi{e pla}aju nemaju vi{e qudi u mirovnim misijama. âk ne-ki od ve}ih plati{a, na primer Japan, tradicionalno nema-ju mnogo u~esnika u mirovnim operacijama.

FINANSIRAWEJedna od najzna~ajnijih promena u mirovnim misijama

posledwih desetak godina jeste to {to smo napravili inte-gralne misije. Svi napori UN ujediweni su u jedno. Najve}arazlika, ipak, jeste finansirawe i mandat. Ako je mandatsvojom odlukom odredio Savet bezbednosti, novac dolaziautomatski. To nam daje finansijsku nezavisnost koju brojnedruge agencije nemaju, ali, naravno, blisko sara|ujemo.


40 1. jun 2006.


KIPARUNFICYP (United Nation Peacekeeping Force Cyprus) Misija je ustanovqena 1964. godine na liniji razdvajawasukobqenih strana Grka i Turaka. Sastav: 69 policajaca, 37civilnih posmatra~a, 110 lokalnih civila. Do sada jestradalo 175 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 46,51milion dolara.

BLISKI ISTOKUNDOF (Inited Nations Disengagement Observer Force)Misija uspostavqena 1974. za ~uvawe mira na Bliskomistoku. Sastav: 37 me|unarodnih civilnih posmatra~a, 105 lokalnih civila. Do sada je stradalo 42 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 43,71 milion dolara.

BLISKI ISTOKUNTSO (United Nations Truce Supervision Organization)Misija je ustanovqena 1948. godine. Vojni posmatra~irazme{teni su na Bliskom istoku. Logisti~ka baza nalazise u Brndiziju (Italija). Sastav: 150 vojnih posmatra~a,104 civilna posmatra~a, 119 lokalnih civila. Do sadastradalo 44 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 29,04milona dolara.

INDIJA I PAKISTANUNMOGIP (United Nations Military Observer Group in Indijaand Pakistan)Misija ustanovqena 1949. godine na liniji razdvajawa Indijei Pakistana. Sastav: 42 vojna posmatra~a, 22 civilnaposmatra~a, 47 lokalnih civila. Do sada stradalo 11pripadnika misije. Godini{wi buxet: 8,37 miliona dolara.

MISIJE ÛVAWAMIRA

41

197 vojnih posmatra~a, 1.091 policajac,552 me|unarodna posmatra~a, 828

lokalnih civila i 286 volontera UN.Do sada je stradalo 67 pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 760,57miliona dolara.

OBALA SLONOVAÊUNOCI (United Nations Operation inCote d` Ivoire)Misija radi spre~avawa

unutarnacionalnih sukobauspostavqena aprila 2004. godine na

Obali Slonova~e. U misiji se nalazi195 vojnih posmatra~a, 696 policajaca,

358 me|unarodnih civilnih posmatra~a, 424lokalna civila i 205 volontera UN. Do sada je

stradalo 14 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 438,17miliona dolara.

HAITIMINUSTAH (United Nations Stabilization Mission in Haiti)Misija zbog zaustavqawa sukoba uspostavqena juna 2004.godine na Haitiju. Sastav misije: 7.286 policajaca, 1.748me|unarodnih civila, 512 lokalnih civila, 171 volonterUN. Do sada stradalo 13 pripadnika misije. Godi{wi buxet:541,30 miliona dolara.

BURUNDIONUB (United Nations Operation in Burundi)Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenajuna 2004. godine. Sastav misije: 187 vojnih posmatra~a,5.170 policajaca, 82 me|unarodna civila, 388 lokalnihcivila, 146 volontera UN. Do sada stradalo 20 pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 307,69 miliona dolara.

SUDANUNMIS (United Nations Mission in the Sudan)Misija radi zaustavqawa unutra{wih sukoba uspostavqenamarta 2005. godine. Sastav misije: 715 policajaca, 289me|unarodnih civila, 526 lokalnih civila i 71 volonterUN. Godi{wi buxet: 969,47 miliona dolara.

SIJERA LEONEUNAMSIL (United Nations Mission in Sierra Leone)Misija zbog spre~avawa nacionalnih i me|uetni~kih sukobaustanovqena je oktobra 1999, a kompletirana decembra2005. godine. Sastav misije: 17.368 vojnika, 87 policajaca,322 me|unarodna civila i 552 lokana civila. Do sadastradalo 188 pripadnika misije. Dosada{wi tro{kovi: 2,8milijarde dolara.

ISTO^NI TIMORUNMISET (United Nations of Suport in East Timor)Misija radi spre~avawa {irokih unutarnacionalnih sukobaformirana od maja 2002. do maja 2005. godine. Po~etnisastav misije: 4.776 vojnika, 771 policajaca UN, 465me|unarodnih civila, 856 lokalnih civila. Broj stradalihpripadnika misije je 25. Dosada{wi ukupni tro{kovi: 565miliona dolara.


LIBANUNIFIL (United Nations Interim Force inLebanon)Misija uspostavqena 1978. godine.Sastav: 100 me|unardnih civilnih posmatra~a, 297 lokalnihcivila. Do sada stradalo 256pripadnika misije. Buxet za pro{lu i ovu godinu: 99,23 miliona dolara.

ZAPADNA SAHARAMINURSO (United Nations Mission for theReferendum in Western Sahara) Misija za sprovo|ewe i nadgledawereferenduma u Zapadnoj Sahari uspostavqenamaja 1991. godine. Sastav: 195 vojnih posmatra~a,{est policajaca, 120 me|unarodnih civila, 96 lokalnihcivila. Do sada je stradalo 14 pripadnika misije. Godi{wibuxet: 47,95 milona dolara.

GRUZIJAUNOMIG (United Nations Observer Mission in Georgia)Posmatra~ka misija u Gruziji ustanovqena je avgusta 1993.godine. Sastav: 122 vojna posmatra~a, 12 policajaca, 107me|unarodnih civilnih posmatra~a, 187 lokalnih civila,dva volontera UN. Do sada je stradalo deset pripadnikamisije. Godi{wi buxet: 36,38 milona dolara.

SRBIJAUNMIK (United Nations Interim Amdinistration Mission in Kosovo)Misija uspostavqena juna 1999. godine. Sastav: 37 vojnihposmatra~a, 2.146 policajaca, 623 me|unarodnih civilnihposmatra~a, 2.289 lokalnih civila i 202 volontera UN. Dosada je stradalo 42 pripadnika misije. Godin{wi buxet:252,22 milona dolara.

DEMOKRATSKA REPUBLIKA KONGOMONUC (United Nation Organization in the Democratic Republicof the Congo) Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenaje novembra 1999. godine. Sastav: 707 vojnih posmatra~a,1.038 policajaca, 828 me|unarodnih civilnih posmatra~a,1.388 lokalnih civila i 491 volonter UN. Do sada jestradalo 75 pripadnika misije. Godi{wi buxet 1,153,89miliona dolara.

ETIOPIJA I ERITREJAUMEE (United Nations in Ethiopia and Eritrea)Misija radi razdvajawa zara}enih strana i spre~avawame|uetni~kih sukoba uspostavqena jula 2000. godine.Sastav misije: 202 vojna posmatra~a, 191 me|unarodnicivil, 228 lokalnih civila i 75 volontera UN. Do sada je stradalo 13 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 185,99 miliona dolara.

LIBERIJAUNMIL (United Nations Mission in Liberia)Misija zbog spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqenaseptembra 2003. godine. U sastavu se nalazi

42 1. jun 2006.


uspostavqena marta 1999. godine. Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN i {ef misije je @oao BernandoHonvana iz Mozambika. Sastav misije: 11 me|unarodnihcivila, dva vojna savetnika, jedan policijski savetnik i 13 lokalnih civila.

SREDWI ISTOKUNSCO (United Nations Peacebulding Support Coordinator for the Middle East)Misija namewena izgradwi mirovnog procesa i poverewa uneuralgi~nom pojasu Sredweg Istoka formirana je oktobra1999. godine. Specijalni koordinator za mirovni proces naSredwem istoku i li~ni predstavnik Generalnog sekretera UN

SOMALIJAUNPOS (United Nations Political Office for Somalia)Misija za trajnu izgradwu mira u ratovima opusto{enojSomaliji formirana je aprila 1995. godine. Specijalnipredstvanik generalnog sekretara UN za tu misiju je FransoaLonseni Fal iz Gvineje. Misiju ~ine pet me|unarodnih i tridoma}a civila.

GVINEJA BISAOUNOGBIS (United Nations Peacebulding Support Office in Gvinea-Bissau)Kao podr{ka izgradwi trajnog mira i kona~nog me|uetni~kog razumevawa u Gvineji Bisao, misija je

MISIJE IZGRADWEMIRA

43

za Palestinsku oslobodila~ku organizacijuje Alvaro de Soto iz Perua. Sastavmisije: 27 me|unarodnih i 23 lokalnacivila.

JU@NA AFRIKAOffice of the Special RepresentativeGenerale for the Grat Lakes RegionMisija koja ima za ciq izgradwumira i ostvarivawa demokratskihprava naroda u regionu Velikog jezera(Ju`na Afrika) formirana je decembra1999. godine. Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN je Ibrahima Faliz Senegala. U sastavu misije nalaze se poosam me|unarodnih i lokalnih civila.

TAXEKISTANUNTOP (United Nations Tajikistan Office of Peacebulding)Misija za izgradwu mira i me|uetni~kog poverewa uTaxekistanu formirana je juna 2000. godine. Predstavnikgeneralnog sekretara UN je Vladimir Sotirov iz Bugarske.U sastavu misije nalazi se: jedan politi~ki savetnik, desetme|unarodnih civila i 18 lokalnih civila.

ZAPADNA AFRIKAOffice of the Special Representative of the Secretary General for West AfricaKancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UNza Zapadnu Afriku otvorena je novembra 2001. godine radisagledavawa i podsticaja inicijativa koje doprinose izgradwutrajnog mira u Zapadnoj Africi. Na funkciji specijalnogizaslanika nalazi se Ahmed Ould Abdalah iz Mauritanije. U sastavu kancelarije je po sedam me|unarodnih i lokalnihcivilnih lica.

CENTRALNA AFRI^KAREPUBLIKABONUCA (United NationsPeacebulding Office in the Central African Republic Republic)Misija formirana radiizgradwe trajnog mira, povratkanacionalnog i me|uetni~kogpoverewa u Centralnoj Afri~kojRepublici formirana jefebruara 2002. godine.Specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UN jeLamin Sise iz Senegala. Sastavmisije: 25 me|unarodnih civila,pet vojnih savetnika, {estpolicajaca, 44 lokalna civila idva volontera UN.

AVGANISTANUNAMA (United Nations Assistanccin Afganistan)Misija radi izgradweunutarnacionalnog poverewa


formirana je marta 2002. godine uAvganistanu. Specijalni izaslanik

generalnog sekretara UN je @an Arnauliz Fancuske. Sastav misije: 185 me|unarodnih civila, 751lokalni civil, 11 vojnih posmatra~a,sedam civilnih policajaca i 42 volontera UN.

IRAKUNAMI (United Nations Assistence

Mission for Iraq)Jedna od najteìh misija za izgradwu mira

formirana je u Iraku 2003. godine kako bise povratilo unutarnacionalno poverewe,

izgradili novi demokratski odnosi i sanirale te{keposledice rata. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UNza tu misiju je A{raf Xehanzir Kuazi iz Pakistana. U sastavuse nalaze 344 pripadnika me|unarodnih, 472 pripadnikalokalnih snaga, 222 me|unarodna, 365 lokalna civila i petvojnih posmatra~a. Glavnina snaga bazirana je u Iraku,Jordanu i Kuvajtu.

ISTO^NI TIMORUNOTIL (United Nations Office in Timor-Leste)Kancelarija za nadgledawe i pruàwe raznih vrsta pomo}itokom procesa izgradwe mira u Timoru formirana je maja2005. godine. Specijalni izaslanik generalnog sekretera UNi {ef kancelarije je Sukehiro Hasagava iz Japana. U sastavukancelarije nalazi se 158 me|unarodnih civila, 281 lokalnicivil, 15 vojnih savetnika, 57 policajaca i 36 volontera UN.

SIERA LEONEUNOMB (United Nations Observer Mission in Bougainville)Posmatra~ka misija je kompletirana 2005. godine u dràvi

Sijera Leone, a wen rad jekomplementaran tamo{wojkancelariji.

SIERA LEONEUNOSIL (United NationsIntegrate Office in Siera Leone)Kancelarija ~iji je zadatakpruàwe pomo}i na trajnojizgradwi mira u dràviSijera Leone formirana je januara 2006. godine.Specijalni izaslanikgeneralnog sekretera UN te kancelarije je Viktor da Silva Angelo izPortugalije. U sastavukancelarije angaòvano je159 me|unarodnih i 228 lokalnih civila, deset vojnih posmatra~a, 20 policajaca i 83volontera UN.

44 1. jun 2006.

Vlada SFRJ je, na poziv UN, donela odluku o u~e{}u u ovoj ope-raciji posle ~ega je zapo~eto grupisawe snaga i wihova priprema. Usastavu Odreda bila su 84 oficira, 109 podoficira i 572 vojni-ka. Odred je raspolagao sa 132 vozila razli~ite namene. Prethod-nica Odreda, koju su ~inila 44 pripadnika vojske, odletela je 17.novembra sa Aerodroma Batajnica u Egipat. Glavnina Odreda je oku-pqena u Zagrebu, gde su po~ele kratkotrajne, intenzivne pripreme.

Na{a vojska je znatno doprinela ovoj operaciji. U 22 smenepro{lo je 1.178 oficira, 2.014 podoficira, 92 vojna slu`beni-ka, 10.892 vojnika i 92 civilna lica. Sa ukupno 14.265 angaòva-nih lica, SFRJ je dala oko 22 odsto snaga UNEF I. Va`no je pomenu-ti da je pukovnik Lazar Mu{icki od avgusta 1964. do januara 1965.godine bio vr{ilac du`nosti komandanta mirovnih snaga. To zna~ida je JNA u ovu operaciju bila ukqu~ena na svim nivoima, od vojni-ka u pustiwskom pesku do oficira u komandi mirovnih snaga.

Pod te{kim klimatskim uslovima, bez osnovne infrastruktu-re, nedovoqno opremqeni i snabdeveni ali disciplinovani i mo-ralno jaki, jugoslovenski vojnici ispuwavali su svoje obaveze. Ana-lize koje su ura|ene tokom i posle ove operacije pokazale su daobuka vojnika i stare{ina mora biti kompleksnija. To se posebnoodnosilo na poboq{awe znawa engleskog jezika i pripreme za ze-mqi{ne i klimatske uslove. Pored toga, zakqu~eno je da je veomava`no da se u Vladi i General{tabu formiraju neophodne institu-cije radi podr{ke Odredu. Preporuke su bile da izbor adekvatnogkadra, psiholo{ke pripreme i obuku treba sprovoditi organizo-vano i centralizovano, te da obuka u vreme mirovne operacije mo-ra biti dobro organizovana i planska. Predlagano je da iskusnikadar prenese znawe i da se ponovo angaùju u operaciji.

Odred JNA na Sinaju je pod vatrom do~ekao nare|ewe za po-vla~ewe. Vojnici i oficiri su hrabro branili svoje poloàje isa punim vojni~kim dostojanstvom se vratili u zemqu. Naàlost,tokom izvr{ewa ovog te{kog i odgovornog zadatka, ìvote je izgu-bilo osam, a raweno je i povre|eno 56 pripadnika Odreda.

Odred je predstavqao SFRJ u najboqem svetlu. Sastavqenod dobrovoqaca iz svih socijalnih slojeva, sna`nim patrioti-zmom i spremno{}u na odricawe, prevazilazio je probleme iograni~ewa i uspe{no je ispunio postavqeni zadatak.

Na{a vojska je pored UNEF I u~estvovala i u nekoliko, pobroju u~esnika, mawih mirovnih operacija.

Sa stranica istorije

NA[E ÂSNEZASLUGETe`wa me|unarodne zajednice da se nesporazumi i problemi re{avajumirnim putem i uz dobre usluge neutralnih snaga ima dugu tradiciju. U tomduhu je bilo i angaòvawe crnogorskog odreda tokom gr~ko-turskog rata1897. do 1899. godine. Odred je, zajedno sa kopnenim i pomorskimsnagama Engleske, Rusije, Francuske, Italije i Austrougarske, dva mesecana Kritu nadgledao primirje izme|u zara}enih strana. Ovakvo delovawemoèmo smatrati prvim u~e{}em oficira sa podru~ja Srbije i Crne Goreu mirovnim operacijama. Odred je brojao 84 lica. Komandu su ~inila dvaoficira i deset podoficira.


Aktivna ali miroqubiva spoqnopoliti~ka orijentacija bilaje jedna od prepoznatqivih karakteristika SFRJ. Siroma-{na, ratom opusto{ena zemqa, izloèna na hladnoratov-skoj vetrometini, traìla je svoj oslonac u Organizacijiujediwenih nacija u ~ijem je delovawu prepoznavala i svojeciqeve. Jedan od najva`nijih postulata UN da rat i nasiqe

ni u kom slu~aju ne mogu biti na~in regulisawa odnosa izme|u ze-maqa, verovatno je pre pola veka izgledao jednako utopisti~kikao i danas. Ipak, Ujediwene nacije su, vi{e ili mawe uspe{no,transformi{u}i oblike i na~ine delovawa, poku{avale da kon-flikte spre~e ili zaustave. U tome su imale punu podr{ku SFRJ(FNRJ), i politi~ku i vojnu.

Prvo angaòvawe JNA u mirovnim operacijama bilo je naSinaju od 1956. do 1967. godine. Operacija je poznata pod nazi-vom UNEF I.

ISKU[EWA NA SINAJUEgipat je nacionalizovao Suecki kanal i potpuno ga stavio

pod svoju kontrolu. Taj potez je podstakao vojnu intervenciju Ve-like Britanije, Francuske i Izraela, iskrcavawa ekspedicio-nih trupa i velikih razarawa. Politi~ki odnosi velikih sila,optere}eni ratom u Koreji, delovawem antikolonijalnih pokre-ta u Africi i Aziji i hladnim ratom u Evropi, doveli su do blo-kade Saveta bezbednosti UN. Velika Britanija i Francuska sustavile veto na rezoluciju SB UN kojom se traìlo obustavqa-we neprijateqstava i mirno re{ewe problema. Zbog toga je Ge-neralna skup{tina UN donela odluku o formirawu mirovnihsnaga iz zemaqa koje nisu ~lanice Saveta bezbednosti UN. Man-dat snaga je bio da osiguraju i nadgledaju prestanak neprijateq-stava, ukqu~uju}i povla~ewe stranih trupa sa teritorije Egipta.Po wihovom povla~ewu, mirovne snage su imale zadatak da raz-dvajaju egipatske i izraelske snage i obezbede nepristrasnonadgledawe primirja. Ova operacija je trajala od novembra1956. godine do juna 1967. godine, kada je na zahtev Egipta povu-~ena. Svoj maksimum operacija je imala u februaru 1957. godi-ne kada je brojala 6.073 vojnika, pri povla~ewu one su brojale3.378 vojnika.

Pored SFRJ, snage su dali Brazil, Kanada, Kolumbija, Dan-ska, Finska, Indija, Indonezija, Norve{ka i [vedska.

45

ODRED ZA JEMENSavet bezbednosti UN uspostavio je mirovnu operaciju UNY-

OM (Posmatra~ka misija UN u Jemenu) juna 1963. godine. Povodza uspostavqawe ove misije bio je gra|anski rat u koji su se ume-{ali Saudijska Arabija i Egipat. Posmatra~ke snage UN dobilesu mandat da nadgledaju prekid vatre i povla~ewe snaga susednihzemaqa. Snage UN su brojale 189 qudi (25 vojnih posmatra~a,114 stare{ina i vojnika izvi|a~ke jedinice i 50 stare{ina i voj-nika vazduhoplovne jedinice). Svoje vojnike dale su Australija,Kanada, Danska, Gana, Indija, Italija, Holandija, Norve{ka, Pa-kistan, [vedska i SFRJ. Posmatra~ka misija je zatvorena u sep-tembru 1964. godine po delimi~nom ispuwewu mandata.

Odred JNA za Jemen formiran je 24. juna 1963, jednim de-lom od pripadnika Odreda na Sinaju a drugi deo je stigao iz ze-mqe. U ovom odredu angaòvana su 22 oficira, zatim 17 podo-ficira i 79 vojnika. Jedinica je bila opremqena sa 35 teren-skih vozila AR-55. Novi odred je poseo predvi|ene lokacije zadeset dana. Zadaci su izvr{avani intenzivnim patrolirawem.Patrole su na~elno u svom sastavu imale dva oficira, izvi|a~-ko odeqewe (10 vojnika), radio veziste sa ure|ajem, inìwercaza otvarawe prolaza u minskim poqima i bolni~ara. Koordini-rane su izvi|awem iz vazduha, ~ime je postignuta visoka bezbed-nost i sposobnost prikupqawa velikog broja informacija.

Pukovnik Branko Pavlovi} je bio vr{ilac du`nosti koman-danta vojnog dela misije avgusta i septembra 1963. godine. U tojmisiji nije bilo smrtnih slu~ajeva.

Operacija UN u Kongu (ONUC) uspostavqena je jula 1960. itrajala je do juna 1964. godine. Zadatak je bio da se osigura po-vla~ewe belgijskih snaga i da se pomogne vladi Konga da odrìred u zemqi. Mandat je postepeno mewan i ukqu~io je odràvaweteritorijalnog integriteta i spre~avawe gra|anskog rata, te od-strawivawe stranih trupa, paravojnih jedinica i pla}enika. Uovoj operaciji, oko 20.000 vojnika iz 30 zemaqa, kratkotrajno jeu~estvovala vazduhoplovna tehni~ka jedinica JNA, sastava 21oficir i podoficir. Neslagawe sa promenom mandata misijeSFRJ izrazila je povla~ewem svog kontingenta decembra 1960.godine.

IRAN PROTIV IRAKAGrupa vojnih posmatra~a UN Iran–Irak (UNIMOG) usposta-

vqena je 9. avgusta 1988. i trajala do februara 1991. godine.Wen zadatak je bio da verifikuje, potvrdi i nadgleda prekid va-tre i povla~ewe svih trupa na me|unarodno priznate granice{to je uspe{no izvr{eno. Maksimalno brojno stawe je bilo 400vojnih posmatra~a iz 26 zemaqa.

Komandant misije od 12. avgusta 1988. do 12. avgusta 1990.bio je general-major Slavko Jovi}.

Prva grupa od 10 vojnih posmatra~a iz JNA po~ela je sa ra-dom ve} 20. avgusta 1988. godine, prvog dana primirja izme|u za-ra}enih snaga. U misiji je bilo ukupno 30 vojnih posmatra~a izSFRJ. Zadatke postavqene mandatom pripadnici JNA su teì-{no izvr{avali sa teritorije Irana.

Misija je bila izuzetno zahtevna i naporna. Linija razgrani-~ewa je obuhvatale raznolik reqef – od planinskih venaca prekri-venih snegom do àrkih pustiwa. Slabo razvijena putna mreà jeznatno oteàvala patrolirawe. Ratom razoren prostor sa oskud-nom infrastrukturom oteàvao je sme{taj i rad vojnih posmatra~a.U ovako te{kim uslovima na proveru su stavqane fizi~ke, moralnei profesionalne osobine oficira JNA. Ovde nije bilo `rtava me-|u vojnim posmatra~ima iz JNA, ali je situacija kojoj su bili izloè-ni pojedincima predstavqala trajni izvor frustracije i stresa.

Septembra 1978. godine SB UN doneo je Rezoluciju kojom jeformirao Grupu UN za pruàwe pomo}i prilikom preno{ewavlasti u Namibiji – UNTAG. Do prvog aprila 1989. godine predu-zimane su samo politi~ke mere, a od posle toga je po~ela i vojnaoperacija koja je trajala do marta 1990. godine. Maksimalnobrojno stawe vojnog dela misije bilo je 4.500 qudi iz 50 zemaqa.

NAMIBIJA I ANGOLAVlada SFRJ je razmatrala mogu}nost slawa jednog motori-

zovanog bataqona, ali to se nije realizovalo zbog niza nepo-voqnih okolnosti na unutra{wem i spoqnom planu. Ipak, Pred-sedni{tvo SFRJ donelo je odluku da uputi 25 oficira u svojstvuvojnih posmatra~a UN. Ovi oficiri su po~eli sa radom u misiji2. aprila 1989. Wihov osnovni zadatak bio je da kontroli{uprekid vatre i povla~ewe vojnih i policijskih snaga Ju`noafri~-ke Republike, pomognu organizaciju i sprovo|ewe izbora u Na-mibiji i da asistiraju u prihvatu izbeglica.

Posebno priznawe ovoj grupi oficira JNA odao je koman-dant UNTAG tokom posete delegacije SSNO svojom izjavom da sujugoslovenski oficiri pokazali najvi{i stepen osposobqenostiu izvr{avawu vojni~kih zadataka i da je to bio jedini kontingentsa kojim nije bilo ba{ nikakvih problema.

Decembra 1988. godine Savet bezbednosti je uspostavio ve-rifikacionu misiju UN u Angoli – UNAVEM I. Zadatak misije jebio da verifikuje povla~ewe kubanskih snaga sa teritorije An-gole. Povla~ewe je u potpunosti zavr{eno 25. maja 1991. ~ime jeispuwen mandat misije. Savet bezbednosti doneo je odluku da us-postavi misiju UNAVEM II sa zadatkom da nadgleda prekid vatre iizbore prema sporazumu vlade Angole i pokreta UNITA. Misija jezavr{ena februara 1995. godine. Brojala je 70 vojnih posma-tra~a iz 10 zemaqa. Iz SFRJ je ukupno u~estvovalo 14 oficira.

U misija UNAVEM II je bilo 350 vojnih posmatra~a, od toga11 jugoslovenskih oficira. Izbijawem gra|anskog rata u SFRJ,po~etkom 1993. godine vojni posmatra~i iz JNA su povu~eni.

Odnos oficira JNA prema postavqenim zadacima bio je navisokom profesionalnom nivou. Najve}e probleme su im pred-stavqali klimatski uslovi i tropske i zarazne bolesti. Oba-vqali su du`nosti vojnih posmatra~a, {efova timova u regio-nalnim komandama UN, na~elnika operativnog i personalnog or-gana, oficira za vezu i druge. Predrag VLAISAVQEVI]


Pripadnici na{egOdreda na Sinaju

46 1. jun 2006.

Ogromni resursi sandalovog drveta u Isto~nom Timoru i we-gova visoka cena na tada{wem svetskom trì{tu bili sudovoqan mamac za kolonijalnu silu poput Portugala, ~ijaje vladavina trajala sve do 1975. godine. Izuzetak je pre-kid tokom Drugog svetskog rata, kada je Japan okupirao Ti-mor i koristio ga kao vazduhoplovnu bazu za napade na

Australiju. Jednostranim aktom vlade 1974. godine kojim sePortugal odrekao svih svojih kolonija, stekli su se uslovi dadecembra 1975. godine Isto~ni Timor objavi nezavisnost.

ISTO^NI TIMORDa sloboda ne potraje duè pobrinula se Indonezija, ko-

ja je i ranije isticala teritorijalne pretenzije. Samo devetdana posle objavqivawa nezavisnosti vr{i invaziju na Isto~-ni Timor i juna 1976. progla{ava ga svojom 27. provincijom.Borba za nezavisnost traje od same invazije i kona~no avgusta1999. dovodi do referenduma na kojem se 78 odsto glasa~a iz-jasnilo za nezavisnost. Indonezija prihvata odluku stanovni-{tva i zapo~iwe povla~ewe u krvi i dimu, uz masakre stanov-ni{tva i kompletno uni{tavawe infrastrukture.

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1246 od 1999. godineustanovqena je misija UNAMET ~iji je zadatak bio da pripremireferendum o statusu provincije Isto~ni Timor. Misija se sa-stojala od 250 civilnih policajaca ~iji su zadaci bili obuka iasistencija indoneànskoj policiji u provo|ewu referenduma,a doveli su i 50 oficira za vezu koji su sara|ivali sa indone-ànskom vojskom po istom pitawu.

Nakon na referendumu izglasane nezavisnosti, izbijajusukobi velikih razmera tokom kojih je 250.000 stanovnika predmasakrom proindoneànske milicije izbeglo u Zapadni Timor.Pod pritiskom me|unarodne zajednice, Indonezija prihvataanga`man me|unarodnih snaga sa mandatom UN da uspostavered i poredak. Snage su imale naziv INTERFET i sastojale su seod vojnih snaga Australije, Filipina, Malezije i Novog Zelan-da. U sukobima sa proindoneànskom milicijom INTERFET uz od-re|ene gubitke ubrzo zaposeda teritoriju Isto~nog Timora.

Indonezija formalno predaje ingerencije nad teritori-jom UN i 25. oktobra 1999. rezolucijom SB 1272 osniva se mi-


sija UN u Isto~nom Timoru UNTAET (United Nations TransitionalAdministration in East Timor). Wen mandat je izgradwa admini-stracije i vlasti, humanitarna pomo} i vojna za{tita UN i sta-novni{tva, te pomo} u izgradwi vlastitih oruànih snaga.Odobren je vojni personal od 8.950 vojnika i 200 vojnih po-smatra~a. Misija je imala uspe{an tok sa velikim donacijamai ulagawem svetske zajednice. A 20. maja 2002. formalno jeprogla{ena nezavisnost Isto~nog Timora i UNTAET prestajeda postoji. @rtve tokom rada UNTAET su bile: 15 vojnika, jedanvojni posmatra~ i jedan civilni policajac.

Angaòvawe SCG u Isto~nom Timoru je zapo~elo 26. juna2002. kada su, nakon zavr{enog Kursa za vojne posmatra~e UNu Teheranu aprila 2002, majori Zvonimir Stankovi} i Pre-drag Vlaisavqevi} po~eli jednogodi{wi mandat vojnih posma-tra~a. Tome je prethodilo povla~ewe trojice ameri~kih vojnihposmatra~a iz misije zbog neslagawa Vlade SAD sa osnivawemMe|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu (ICC) i neprihvata-we wegove jurisdikcije. Mesec dana kasnije, u misiju je upu}en ikapetan prve klase Igor [}epanovi}.

Misija u Isto~nom Timoru je u vreme ukqu~ivawa vojnihposmatra~a iz SCG bila potpuno oformqena, {to je povoqnouticalo na brzo angaòvawe na{ih oficira. Vojni posmatra~iiz VSCG su posle po~etnih du`nosti u timu, vrlo brzo bili po-stavqeni na vi{e funkcije: vo|e tima, oficira za logistiku usektoru i glavnog oficira za logistiku u komandi snaga. Zbogsmawewa broja vojnih posmatra~a u sklopu ukupnog smawewamisije, kao wihova zamena, slede}e godine upu}ena su samo dvo-jica oficira VSCG: major Ivan Lazarevi} i kapetan prve kla-se Slavimir Nikoli}. Oni su svoj mandat zavr{ili mesec danapre redovnog roka, krajem maja 2004. godine i time je angaò-vawe SCG u misiji UNMISET okon~ano. Do zatvarawa misijeukupno je angaòvano pet pripadnika MO i VSCG.

LIBERIJA – NOVI IZAZOVDugotrajni gra|anski rat uni{tio je znatan deo liberijske

privrede i infrastrukture a ve}ina stranih investitora je na-pustila Liberiju. Mno{tvo radnika ostaje bez posla i u zemqije zavladala beda i siroma{tvo. Ose}aj besperspektivnosti

Kada se pomenu aktuelna ratna de{avawa, o~i javnosti su prete`no uprteu Irak gde se, naàlost, skoro svakodnevno gube qudski ìvoti i odnose u nepovrat ogromna materijalna dobra. Me|utim, {irom na{e planetetiwaju sukobi ~ija se varnica za~as moè pretvoriti u ratni poàr. Evo kako izgleda pogled na mapu sveta, gde i pripadnici Vojske iMinistarstva odbrane daju doprinos u~vr{}ivawu mira.

Pogled na Planetu

KROZ DVOGLED VOJNOGPOSMATRA A

47


vlada zemqom. Biv{i borci, nenavikli na rad, te{ko se ukla-paju u zajednicu. I daqe postoje problemi sa povratkom izbe-glica i interno raseqenih lica jer im je imovina uni{tena iopqa~kana a sredina iz koje poti~u vrlo nenaklowena. Uni-{tena pirin~ana poqa, nedostatak semena i osnovnih sredsta-va za poqoprivrednu proizvodwu, doveli su do nesta{ice hra-ne i zavisnosti od humanitarne pomo}i.

Posmatra~ka misija UN u Liberiji (United Nations ObserverMission in Liberia – UNOMIL) osnovana je jo{ 1990, sa mandatomkoji je zavr{en septembra 1997. godine. Sa povla~ewem ovemisije osetila se potreba za produènim prisustvom UN u Li-beriji, pa je tako ve} u novembru iste godine osnovana kance-larija UN (UN Peace-Building Support Office in Liberia – UNOL), sazadatkom da pomogne Vladi Liberije u konsolidaciji mira na-kon predsedni~kih izbora. Formirawe me|unarodne Kontaktgrupe (sa Evropskom unijom i Ekonomskom zajednicom zapadnoa-fri~kih zemaqa kao kopredsedavaju}ima grupe) tako|e su po-krenule Ujediwene nacije. Na inicijativu predsednika Tejlora,maja 2003. godine, generalni sekretar UN {aqe multidisci-plinarnu misiju za procenu situacije, sa zadatkom da proceniuslove za odràvawe slobodnih i po{tenih izbora i izna|ena~in na koji me|unarodna zajednica moè da pomogne u prona-laèwu trajnog mirovnog re{ewa.

U mukotrpnom procesu ponovne izgradwe mira i uzajam-nog poverewa, organizovani su i izbori koji su uspe{no spro-vedeni tokom oktobra i novembra 2005. godine. U drugom kru-gu predsedni~kih izbora pobedila je gospo|a Elen Xonson-Sirlif iz Partije jedinstva. Svoje u~e{}e u misiji u Repu-blici Liberiji, Srbija i Crna Gora je po~ela nakon pozivaiz departmana UN za mirovne operacije u decembru 2003. go-dine. Tada su upu}ena dva vojna posmatra~a iz VSCG. Kontin-gent je sukcesivno uve}avan do broja od {est oficira, koji seu redovnim jednogodi{wim ciklusima (decembar, mart, maj)smewuju. Vojni posmatra~i se smewuju nakon isteka mandata

od godinu dana i do sada je u misiji u~estvovalo 17 pripadni-ka MO i VSCG.

HITNA POMO] ZA DR KONGO Demokratska Republika Kongo (Zair u periodu

1971–1997) je centralno-afri~ka dràva, tre}a po veli~ini uAfrici, ~ija povr{ina iznosi 2.344.885 km2, sa oko 57 mili-ona stanovnika. Glavni grad je Kin{asa. U DR Kongu ìvi vi{eod 200 etni~kih grupacija, ~ija je afirmacija i borba za vlastkroz burnu istoriju ~esto pra}ena krvavim sukobima i masov-nim migracijama. Od kraja 19. veka do sticawa nezavisnosti1960. godine, Kongo je bio belgijska kolonija, {to je znatnouticalo na na~in ìvota u ve}im gradovima, koji se mnogo raz-likuje od tradicionalnog u ruralnim sredinama.

Po ekonomskom potencijalu DR Kongo je jedna od najbogati-jih afri~kih zemaqa, sa ogromnim rudnim blagom, posebno ple-menitim metalima, uranijumom i dijamantima. Oko 60 odstopovr{ine zemqe je pod {umama sa retkim i veoma cewenimbiqnim i ìvotiwskim vrstama, te ogromnim vodenim potenci-jalom reka i jezera, posebno reke Kongo.

Posle kolonijalnog osloba|awa i sticawa nezavisnosti,nemiri izazvani me|uetni~kim sukobima su nastavqeni u ze-

mqi, {to je uzrokovalo da Belgijainterveni{e svojim oruànim sna-gama radi zavo|ewa reda i za{titestanovni{tva evropskog porekla uzistovremeni poku{aj restauracijesvoje vladavine. To je dovelo do jo{ve}ih nemira, prvenstveno usmere-nih protiv Evropqana, koji napu-{taju zemqu ostavqaju}i je bez ad-ministracije i stru~waka u svimoblastima bitnim za funkcionisa-we ìvota i ekonomije.

Poku{aj dve vode}e partije daformiraju novu kongoansku vlast ni-je uspeo ni uz pomo} UN, koje od po-~etka {ezdesetih deluju na ovom pro-storu i pod ~ijim patronatom su ko-alicione snage, vo|ene interesimavelikih sila, spre~ile secesiju ru-dama najbogatije kongoanske provin-cije Katange, ali nisu donele mir uzemqu. Uz podr{ku SAD, 1965. godi-ne na vlast dolazi Mobutu Sese Se-ko, koji zavodi apsolutisti~ki re-ìm, gu{e}i sve napredne snage ipoku{aje demokratizacije Konga.

Sredinom devedesetih DR Kon-go (tada Zair) postaje uto~i{te za vi{e od 1,3 miliona izbe-glica iz Ruande, u kojoj je besneo sukob plemena Huta i Tutsa. Toje dodatno zakomplikovalo ionako te{ku situaciju u DR Kongo.Problem wihove repatrijacije i do tada nezapam}eni primerigenocida koji su po~inili pripadnici Mobutuove armije i ra-zne odmetni~ke oruàne grupacije formirane na etni~kim iinteresnim osnovama, produbili su krizu u regionu, {to je do-velo do oruànog sukoba izme|u DR Kongo i Ruande.

Dugo godina UN poku{avaju da na prostorima ovog delaAfrike i samog DR Konga posreduju u iznalaèwu mogu}nosti zauspostavqawe mira, sa promenqivim uspehom. Sredinom 1999.

Doprinos ~uvawu mira: patrola UN u Liberiji

48 1. jun 2006.


Svoje u~e{}e u misiji u Obali Slonova~e (tada misija MI-NUCI) Srbija i Crna Gora je po~ela 1. maja 2004. odlaskomprve grupe od tri vojna posmatra~a. Pripadnici MO i VSCG suu misiji angaòvani na zadacima: nadgledawe primene postig-nutog sporazuma i pokreta vojnih jedinica, sprovo|ewe proce-sa razoruàwa, demobilizacije, reintegracije, repatrijacijei povratka raseqenih lica, podr{ka u pruàwu humanitarnepomo}i i u oblasti qudskih prava i koordinacija aktivnostisa posmatra~ima u susednim zemqama u vezi sa krijum~arewemoru`ja.

Do sada je u misiji u~estvovalo devet pripadnika MO iVSCG. Planirana dinamika zamene vojno-posmatra~kih timova je12 meseci. Tokom posledwih nemira u Obali Slonova~e, vojniposmatra~ iz SCG, major Dejan Manojlovi} ostao je u Obali Slo-nova~e po{to je postavqen na listu osobqa neophodnog za funk-cionisawe {taba misije. Drugi na{ oficir, kapetan Branko Ma-ri} je evakuisan u Banxul, Gambija, 28. januara 2006, kako jepredvi|eno planom evakuacije misije, dok je major Dragan Niko-li}, koji se u momentu izbijawa sukoba nalazio u SCG na osnovuuputstva iz {taba misije, tu i ostao do smirivawa situacije.

RATNI PO@AR U BURUNDIJURepublika Burundi je po povr{ini (27.834 kvadratnih ki-

lometara) mala isto~noafri~ka dràva koja se na severu gra-ni~i sa Ruandom, ju`no sa Tanzanijom i zapadno sa jezerom Tan-gawika i Kongom, a ima oko {est miliona stanovnika. Glavnigrad Burundija je Bu|umbura. Dve najrasprostrawenije etni~kegrupacije u Burundiju su Huti i Tutsi, koje su zbog me|usobnih ne-prijateqstava tokom posledwih decenija bile u stalnim masov-nim migracijama, kako unutar Burundija, tako i na teritorijiRuande. Iako malobrojniji, Tutsi su politi~ki dominantniji.Oni su znatnim delom imigrirali iz Ruande i ~ine oko 20 po-sto ukupnog stanovni{tva Burundija. Oko dve tre}ine stanovni-

godine potpisan je Sporazum o prekidu vatre i neprijateqsta-va svih zara}enih strana u DR Kongu, uz podr{ku pet zemaqaregiona, na bazi ~ega SB UN krajem novembra donosi Rezolu-ciju 1291 kojom se mirovna operacija MONUC pro{iruje napreko 5.500 vojnika, ukqu~uju}i i 724 vojnih posmatra~a, uzcivilnu logisti~ku i me|unarodnu humanitarnu podr{ku.

Na{a misija traje od 7. marta 2003, kada je upu}en prvi sa-nitetski tim u DR Kongo. Tim ~ine dva lekara i ~etiri medicinskatehni~ara koji u misiji obrazuju dva tima za medicinsku evakuaci-ju vazdu{nim putem (AMET) i baziraju u Kin{asi, u sastavu mirov-nih snaga. Do sada je angaòvano 40 pripadnika MO i VSCG u se-dam sanitetskih timova sa mandatom od {est meseci i to: 13 ofi-cira, 19 podoficira i osam civilnih lica ({est èna).

Trenutno se u misiji nalazi sedmi tim. Osnovni zadataktima je da prati te{ko povre|ene ili bolesne pacijente vazdu-{nim putem unutar DR Kongo i prema bolnicama tre}eg stepenau okruèwu (Kenija i Ju`noafri~ka Republika). U toku meseca,na{ tim ima u proseku i preko 20 intervencija od kojih i dodeset vazdu{nim putem, ~esto van zone misije.

POZIV SA OBALE SLONOVAÊObala Slonova~e je zapadno-afri~ka zemqa ~ija je povr-

{ina 322.462 km2 sa oko 18 miliona stanovnika. Glavni gradje Jamasukro sa 120.000, dok najve}i grad Abixan ima 3,5 mi-liona stanovnika. U Obali Slonova~e ìvi vi{e od 60 etni~-kih grupa, od kojih su najve}i Akani. Najve}i deo stanovni{tvasu hri{}anske (34 odsto) i muslimanske (27 odsto) veroispove-sti. Hri{}ani su ve}inom naseqeni u ju`nom, razvijenijem deluzemqe.

Obala Slonova~e je pre po~etka sukoba imala jednu odnajrazvijenijih privreda u Africi. Zbog izuzetnog prirodnogbogatstva skoro sve svoje potrebe podmiruje iz mesnih izvora.Veliki je izvoznik prirodnog gasa, zlata, dijamanata i kafe ivode}i je proizvo|a~ kakaoa na svetu. Realni bruto nacional-ni dohodak zemqe je posledwih go-dina bio u blagom opadawu, takoda se makroekonomske prilike uzemqi mogu opisati kao povoqne uodnosu na okolne zemqe.

Na izborima 1995. godine,koje je bojkotovala opozicija, Bedije pobedio sa velikom ve}inom.Wegova vladavina je obeleènakonstantnim kr{ewem qudskih igra|anskih prava, te velikim pri-tiscima na pripadnike opozicije.Nezadovoqstvo u narodu je raslo,naro~ito u nerazvijenim severnimdelovima zemqe.

Misija Ujediwenih nacija uObali Slonova~e (MINUCI) uspo-stavqena je Rezolucijom SB UN1479 od 13. maja 2003, sa zadatkomda obezbedi po{tovawe sporazumao prekidu neprijateqstava izme|usukobqenih snaga i da uspostavi ko-ordinaciju sa francuskim snagamakoje su se nalazile u zoni povere-wa od 2002. godine. Pomenutom re-zolucijom bilo je predvi|eno damandat misije traje jednu godinu.

Kad oru`je utihne: misija u Burundiju

49


{tva su hri{}ani, uglavnom rimokatoli~ke vere, dok preosta-la tre}ina neguje tradicionalnu lokalnu religiju. Prose~anìvotni vek ìteqa Burundija iznosi 43 godine, {to je me|unajkra}im u svetu. To je posledica siroma{tva, etni~kih suko-ba, brojnih bolesti i primitivnog ruralnog na~ina ìvota ve-}ine stanovnika. Zvani~ni jezici u Burundiju su kirundi i fran-cuski, dok je svahili najrasprostraweniji u lokalnoj upotrebi,posebno du` jezera Tangawika.

Burundi je 1890. godine postao nema~ka kolonija, a nakonporaza Nema~ke u Prvom svetskom ratu, postaje belgijski pro-tektorat. Nakon Drugog svetskog rata Burundi postaje zemqapod direktnom za{titom UN, ali se u dràvi i daqe ose}a izu-zetno jak uticaj Kraqevine Belgije, koja je podràvala vladavi-nu poglavara iz redova Tutsa. Kada su 1959. godine antagoni-zmi u Ruandi eskalirali u nasiqe, ruandski kraq iz redovaTutsa napu{ta zemqu. Nastaje egzodus oko 200.000 wegovih su-narodnika, koji ve}inom odlaze u Burundi. Na insistiraweStarateqskog saveta UN Burundi 1962. godine dobija nezavi-snost, postaje monarhija i biva primqena u ~lanstvo UN. Me-|utim, politi~ki rivalitet Tutsa i Huta se nastavqa. Na poku-{aj revolucije ve}inskih Huta, Tutsi su reagovali brutalno,{to je izazvalo hiqade `rtava me|u Hutima koji masovno beèu Ruandu. Dràvnim udarom 1966. godine Burundi postaje repu-blika, formira se Nacionalni revolucionarni komitet sa za-datkom da obezbedi stabilizaciju reìma i razvoj ekonomije.Huti i daqe nezadovoqni svojim poloàjem 1972. godine podi-ù ustanak koji prerasta u masovni masakr najmawe 100.000qudi, ve}inom Huta. Ustanak je ugu{en, ali su se nemiri nasta-vili i hiqade Hutu izbeglica uto~i{te nalazi u susednim ze-mqama.

U traèwu mogu}ih re{ewa 2001. godine Nacionalnaskup{tina usvaja tzv. Prelazni ustav koji kroz trogodi{witranzicioni period treba da obezbedi ravnopravno u~e{}e i

podelu vlasti izme|uTutsa i Huta, ozvani~e-nu me|usobnim sporazu-mom. Uprkos tome ne-prijateqstva su nasta-vqena, tako da su etni~-ki sukobi u Burundiju,po~ev{i od 1993. godi-ne, odneli vi{e od150.000 ìvota i pro-uzrokovali raseqava-we oko 800.000 qudi.

Mirovna misijaUN u Burundiju je uspo-stavqena RezolucijomSaveta bezbednosti br.1545 od 21. maja 2004.sa po~etnim {estome-se~nim mandatom da:obezbedi implementa-ciju i po{tovawe spo-razuma o prekidu va-tre, omogu}i reafir-maciju poverewa me|usukobqenim snagama uBurundiju, razoruà,demobili{e i reinte-gri{e borce u civilno

dru{tvo, prati realizaciju dogovorenog smawewa armije Bu-rundija, posebno te{kog naoruàwa, prati i spre~ava ilegal-ne tokove naoruàwa preko nacionalnih granica, u saradwisa misijom UN u Kongu, obezbedi uspostavqawe potrebnih bez-bednosnih uslova za distribuciju humanitarne pomo}i, povra-tak izbeglica i raseqenih lica.

Na{a zemqa u~estvuje u mirovnoj operaciji u Burundiju sajednim vojnim posmatra~em od 11. septembra 2004. Do sada suu misiji u~estvovala tri pripadnika MO i VSCG, od kojih jemajor Predrag Prli} trenutno u Burundiju. Teì{te u~e{}a voj-nih posmatra~a obuhvata pra}ewe izbornog procesa i bezbed-nosne i humanitarne situacije u zemqi.

POVRATAKPosle vi{e od decenije diskontinuiteta, usled sankcija i

me|unarodne izolacije, na{a zemqa je nakon ponovnog prijemau Organizaciju ujediwenih nacija, zapo~ela novu eru u~e{}a uoperacijama o~uvawa mira i bezbednosti, juna 2002. upu}iva-wem tri vojna posmatra~a u Isto~ni Timor. Odlaskom vojnihposmatra~a u Liberiju i sanitetskog tima u DR Kongo tokom2003. godine, te vojnih posmatra~a u Obalu Slonova~e i Bu-rundi tokom 2004. godine, postepeno se pove}ava obim na{egu~e{}a u mirovnim operacijama UN.

U pet pomenutih misija do sada je ukupno angaòvano 40oficira na du`nosti vojnih posmatra~a i 40 pripadnika MO iVSCG u sastavu sanitetskog tima (13 oficira, 19 podoficirai osam civilnih lica, me|u kojima i {est èna).

Trenutno se u misijama UN nalazi 16 pripadnika MO iVSCG: {est vojnih posmatra~a u Liberiji, tri u Obali Slono-va~e, jedan u Burundiju i {esto~lani sanitetski tim u DR Kongo.Prema zvani~nom izvoru UN, na{a zemqa se po broju ”mirov-waka” trenutno nalazi na 85. mestu u svetu.

Robert SRE]KOVI]

Dogovor mir gradi: pripadnici misije UNOCIu Obali Slonova~e

50 1. jun 2006.

prostrawena pojava da se na obuku u inostranstvo {aqu licakoja ne ispuwavaju sve potrebne uslove za u~e{}e na razli~i-tim vidovima osposobqavawa (kursevima, seminarima, pose-tama i ve`bama) iz oblasti mirovnih operacija.

Dono{ewem Pravilnika o kriterijumima za izbor i pri-premawe profesionalnih pripadnika VSCG za mirovne opera-cije propisani su op{ti i posebni kriterijumi za izbor kadra,koji su uskla|eni sa kriterijumima UN, odnosno Natoa. Pra-vilnikom su propisani nadle`nost Centra i koordinacija saorganizacijskim jedinicama MO i G[ VSCG iz oblasti selek-cije i izbora kadra. Usvajawe kriterijuma u procesu selekcijeznatno je unapredilo izbor motivisanog i kvalitetnog kadra zaobuku radi u~e{}a u mirovnim operacijama, {to su u vi{e na-vrata isticali predstavnici zemaqa u koje su na{i oficiri ipodoficiri upu}ivani na obuku.

Sopstvenim znawem kreiran je softver za bazu podatakau CMO, ~ime je stvoren efikasan instrument za preciznu evi-denciju lica koja su zavr{ila odre|enu vrstu obuke. Usposta-vqena je baza wihovih personalnih podataka, koja je relevant-na za u~e{}e u mirovnim operacijama, i omogu}ena je brà se-lekcija kadra za upu}ivawe na obuku ili u mirovne misije. Cen-tar, ina~e, ulaè znatne napore da postoje}u bazu podatakauveè u programski paket KAIS MO. Preduzeti su prakti~nikoraci u koordinaciji sa Upravom za vezu i informatiku G[VSCG da se ta aktivnost realizuje.

OBUKA U INOSTRANSTVUObuka pojedinaca realizuje se u zemqi i centrima za obu-

ku u inostranstvu. Prema Zakonu o mirovnim operacijama,CMO ima va`nu ulogu u realizaciji obuke u inostranstvu i urealizaciji kurseva ~iji je ciq da osposobe pripadnike VSCGza du`nosti u multinacionalnim operacijama.

Centar je izvr{io kategorizaciju kurseva za mirovneoperacije u inostranstvu i u saradwi sa Upravom za kadroveMO po~eo namenski izbor lica u skladu sa zahtevanim kri-terijumima i potrebama Vojske.

Kada su doneti Strategija odbrane (oktobar 2004. godine)i Zakon o mirovnim operacijama (decembar 2004. godine)stvoreni su novi doktrinarni i pravni okviri za u~e{}eVSCG u mirovnim operacijama. U Strategiji odbrane Voj-ska dobija novu misiju – u~e{}e u svetskim i regionalnimprocesima izgradwe i o~uvawa mira. Prvobitna namena

Centra ovim dokumentima je pro{irena. OsposobqavaweVSCG za novu misiju postaje jedan od ciqeva op{tih reform-skih procesa sistema odbrane i Vojske SCG.

Zakon o mirovnim operacijama, pored ostalog, predvi|apostojawe Centra za mirovne operacije, koji treba da obrazujeSavet ministara svojom odlukom. Kako odluka Saveta ministarao formirawu Centra nije jo{ doneta (zakonski rok je bio april2005. godine), organizacija Centra ostala je onakva kakva jeuspostavqena aktom o formirawu Centra za mirovne operaci-je (CMO) u oktobru 2003. godine. Centar je ustanova General-{taba VSCG pot~iwena zameniku na~elnika G[ VSCG.

ZADACITeì{ni zadaci CMO jesu: obuka pojedinaca i jedinica za

mirovne operacije, upravqawe materijalnim i qudskim resur-sima (selekcija kadra za u~e{}e u mirovnim operacijama, for-mirawe baze podataka, opremawe lica), pra}ewe angaòvawapojedinaca i jedinica VSCG u mirovnim misijama, koordinacijaplanirawa priprema snaga za mirovne misije sa organizacij-skim jedinicama Ministarstva odbrane, G[ VSCG i organimadràvne zajednice, procena i evaluacija angaòvawa SCG u mi-rovnim operacijama, pra}ewe i prou~avawe iskustva iz obukeoruànih snaga stranih zemaqa iz oblasti mirovnih operacija.

Centar je od svog formirawa ostvario zna~ajne rezultatena uspostavqawu sistema selekcije, evidencije i obuke lica zamirovne operacije. Jedan od problema sa kojima se suo~io pri-likom izbora kadra za obuku pojedinaca bilo je utvr|ivawekriterijuma za izbor kandidata za obuku i selekciju na osnovuzahteva me|unarodnih organizacija i Centara za obuku kadraza mirovne operacije. Do po~etka 2004. godine bila je ras-


NAJVI[IHSTANDARDACentar za mirovne operacije formiran je 14. oktobra 2003. godineNaredbom na~elnika General{taba VSCG, na osnovu zakqu~aka Saveznevlade o preduzimawu mera i aktivnosti na angaòvawu Srbije i Crne Goreu mirovnim operacijama. Osniva~kim aktom Centar je definisan kaoustanova od posebnog zna~aja za dràvnu zajednicu i Vojsku SCG, namewenza pripreme pojedinaca, komandi, jedinica i ustanova radi angaòvawa umirovnim misijama, pra}ewa wihovog angaòvawa i uop{tavawa iskustava.

Centar za mirovne operacije G[ VSCG

PO[TOVAWE

51


Na bilateralnoj osnovi izabranesu zemqe sa kojima se razvija saradwau osposobqavawu pojedinih profilaprofesionalnih pripadnika VSCG.

Da bi Vojska SCG dostigla potreb-ne standarde za obuku pojedinaca zamirovne operacije i mogla samostalnoda osposobqava svoje oficire za du-`nosti u mirovnim operacijama, Cen-tar nastoji da dobije licencu UN zakurs vojnih posmatra~a i licence zadruge kurseve (odnosno da postane re-gionalni Centar za obuku). Uslov da bise dobila me|unarodna licenca jesteda Centar postane me|unarodni, {tozna~i da se obuka izvodi na engleskomjeziku, da oko 50 odsto slu{alaca budustranci i da se nastava odvija premaprihva}enim standardima UN, odnosnoPartnerstva za mir i Natoa.

U ovoj godini Centar }e uz pomo}stranih partnera organizovati dva ta-kva kursa: {tabni kurs i kurs za vojneposmatra~e. Pripreme za po~etak {tab-nog kursa privedene su kraju.

NACIONALNI KURSEVIPlanirano je da se {tabni kurs za mirovne operacije re-

alizuje u saradwi sa oruànim snagama Kraqevine [vedskeod 29. maja do 15. juna 2006. godine, uz pomo} wihovih instruk-tora i predava~a. Kurs }e se realizovati na engleskom jezikuprema Programu Partnerstva za mir. U ulozi dublera rukovo-dilaca kursa i vo|a grupa bi}e ~etiri oficira VSCG koja suzavr{ila pripreme u Me|unarodnom centru za obuku (SWE-DINT) u [vedskoj.

Kurs za vojne posmatra~e organizova}e se u saradwisa Finskom. Bi}e izveden na engleskom jeziku, prema Pro-gramu Ujediwenih nacija, a realizova}e ga finski instruk-tori uz asistenciju instruktora iz VSCG. Kurs }e biti in-ternacionalan, a namewen je za oficire iz zemaqa zapad-nog Balkana.

Pored navedenih kurseva, Centar je planirao da u ovojgodini izvede nekoliko nacionalnih kurseva sa stranim in-struktorima: kurs iz MHP, u saradwi sa Institutom iz San-rema, i kurs MHP sa MKCK. Od nacionalnih kurseva sa sop-stvenim instruktorima, CMO je planirao realizacijuosnovnog kursa za mirovne operacije i kursa za komandirejedinica.

Centar je u~inio zna~ajne napore da sakupi i sistematizujevojnostru~nu literaturu iz oblasti mirovnih operacija, i u elek-tronskom, i u {tampanom obliku. Ta literatura se ne koristi sa-mo u Centru ve} i u Vojnoj akademiji, posebno na poslediplom-skim studijama za izradu seminarskih i diplomskih radova. Cen-tar je veliki deo literature preveo sa engleskog na srpski jezik.

Pored toga, tokom 2004. i 2005. godine Centar je radiona priru~niku za pripreme, koji sadrì zahtevane tematske sa-dràje i teme za obuku pojedinaca i jedinica za MO. Priru~-nik koji }e imati nekoliko stotina stranica je u zavr{noj faziizrade.

Centar poklawa izuzetnu pa`wu osposobqavawu sopstve-nog sastava, u ~emu je postigao zapaène rezultate. S obzirom

na ~iwenicu da nema prioritet u {kolovawu kadra, teì{tenapora u oblasti {kolovawa bile su poslediplomske studije uobliku magisterijuma ili specijalisti~kih studija.

Adaptirawem prostorija Centra i opremawem savreme-nom informati~kom opremom uz pomo} Kraqevine Holandije,stvoreni su povoqni uslovi za rad. Radna mesta su uvezana uglobalnu i internu mreù i obezbe|eni su prostorni usloviza kvalitetan rad. U fazi je izrada projekta za sme{taj stra-nih studenata i instruktora u Kasarni ”Bawica II” (CMO je do-bio zadatak da uradi projekat adaptacije Malog internata, aHolandija i Norve{ka su nagovestile spremnost da obezbedefinansijska sredstva).

KVALITET KADRAZnatnom broju pripadnika Centra pruèna je prilika da

se osposobqava u inostranstvu. U periodu od 2003. do krajamaja 2006. godine stare{ine i civilna lica iz Centra u~e-stvovali su na 38 kurseva iz oblasti mirovnih operacija uinostranstvu. U toku 2005. godine bilo je upu}eno 19 lica.Upu}ivawe na kurseve bilo je u funkciji osposobqavawa pri-padnika Centra za obavqawe funkcionalne du`nosti. Poredtoga, jedno lice iz sastava Centra je u {kolskoj 2005/2006.godini upu}eno na Balti~ki kolex odbrane u Estoniju.

Ova okolnost uslovqena je potrebom prihvatawa i ujed-na~avawa standarda i kriterijuma obuke, razmene znawa i is-kustava i potrebom wihove primene u radu. Oko 70 odsto pri-padnika Centra te~no govori engleski jezik, dok je na kursevejezika u posledwe dve godine upu}eno jo{ {est lica.

Vaàn oblik osposobqavawa predstavqa i neposrednoiskustvo u mirovnim operacijama. Iz sastava Centra {est li-ca je u~estvovalo u mirovnim operacijama. Taj broj tokom 2006.godine verovatno }e se pove}ati dovo|ewem qudi sa iskustvomiz mirovnih operacija i slawem oficira iz sastava Centra umirovne operacije (Avganistan).

Ranko MA^KI]

U svakom trenutku spremni da pomognu: pripadnici misije MONUCu Demokratskoj Republici Kongo

brancu, ostalom leta~kom osobqu i sanitetskoj ekipi za aero-medicinsku evakuaciju, komandantu broda, ostalim licima ukr-canim na brod, licima koja vr{e deminirawe, roniocu, leka-ru, licima koja vr{e izvi|a~ka i protivteroristi~ka dejstva,licima koja vr{e RHB izvi|awe i dekontaminaciju);

– dodataka za rizik u slu`bi u koeficijentu koji zavisi oduslova koji vladaju na podru~ju mirovne operacije (~esti ilipovremeni oruàni incidenti, podru~ja pogo|ena prirodnim idrugim katastrofama, podru~ja povremenih incidenata, gde po-stoji pove}ana opasnost od skrivenih ili napu{tenih ubojnihsredstava, podru~ja gde vladaju zarazne bolesti);

– dodataka za geografske i klimatske uslove u koefici-jentu koji zavisi od geografskog podru~ja i klimatskih speci-fi~nosti koji uti~u na uslove rada i izvr{avawa zadataka(podru~je visokih planina, pustiwsko, tropsko ili polarnopodru~je).

Za vreme u~e{}a u mirovnoj operaciji profesionalnipripadnici Vojske imaju pravo i na:

– besplatan prevoz, sme{taj i ishranu u skladu sa me|una-rodnim ugovorom, drugim me|unarodnim aktom ili odlukom mi-nistra i za to ne pripada naknada;

– naknadu tro{kova prevoza u posebnim slu~ajevima, uzsaglasnost na~elnika CMO, kada putuju u vezi sa kori{}e-wem: odsustva radi obilaska bra~nog druga ili dece – jednomgodi{we tek nakon {est meseci neprekidnog boravka u mi-rovnoj operaciji i odsustva zbog smrti bra~nog druga ili de-teta. Naknada tro{kova prevoza ispla}uje se u iznosu stvar-ne cene karte, odnosno tro{kova za prevozno sredstvo kojese koristi.

Vreme provedeno u mirovnim operacijama profesional-nim pripadnicima Vojske, osobqu civilne za{tite i zaposle-nima ra~una se u sta` osigurawa u dvostrukom trajawu. Podvremenom provedenim u mirovnim operacijama ra~una se ivreme provedeno u zarobqeni{tvu i na le~ewu.

Profesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u mi-rovnim operacijama i drugim ak-tivnostima u inostranstvu osigu-rani su u slu~aju rawavawa, po-vreda ili smrti.

U slu~ajevima povrede, rawa-vawa, bolesti ili smrti, profe-sionalni pripadnici Vojske zavreme u~e{}a u mirovnim opera-cijama ostvaruju pravo na naknadu{tete i druga prava, u skladu sapropisima o naknadi {tete me|u-narodne organizacije pod ~ijim sepokroviteqstvom sprovodi mirov-na operacija ili druga aktivnost uinostranstvu.

Za vreme u~e{}a u mirovnimoperacijama profesionalni pri-padnici Vojske obavqaju slu`bu uskladu sa propisima kojima je ure-|ena slu`ba u Vojsci i du`ni su dapostupaju i u skladu sa propisimaOrganizacije ujediwenih nacija zaizvo|ewe mirovnih operacija ipropisima za izvo|ewe konkretnihoperacija i drugih aktivnosti.

Mate MARTINI]

52 1. jun 2006.

M I R O V N E M I S I J E : N A D A , O B A V E Z A I P R A V D A

Za sada{we i budu}e kandidate

STATUSNAPITAWAPostoji veliko zanimawe pripadnika VSCGza odlazak u mirovne misije. Ali dobravoqa nije dovoqna. Postoji slovo Zakona,zatim pravilnici, odredbe... U redovimakoji slede zainteresovani }e mo}i da steknupravu sliku o tome {to se od wih traì.

Ou~e{}u profesionalnih pripadnika Vojske u mirovnimoperacijama u inostranstvu odlu~uje Skup{tina Srbije iCrne Gore na predlog Saveta ministara, uz prethodnu sa-glasnost nadle`nih organa dràva ~lanica. Posle dono-{ewa odluke Skup{tine Srbije i Crne Gore Vrhovni sa-

vet odbrane donosi odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske u mi-rovne operacije, na osnovu koje ministar odbrane donosi na-redbu o privremenom upu}ivawu u mirovnu operaciju.

Prava i du`nosti profesionalnih pripadnika Vojske zavreme u~e{}a u mirovnim operacijama ure|uju se ugovorom.

Profesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u mi-rovnim operacijama imaju pravo na naknadu plate i druga nov-~ana primawa u zemqi, u iznosu koji bi ostvarili da su na slu-`bi u Vojsci. Pored prava na platu i druga nov~ana primawa uzemqi, profesionalni pripadnici Vojske u mirovnim operaci-jama imaju pravo i na platu i druga nov~ana primawa po osno-vama i merilima koji su propi-sani Uredbom o platama i dru-gim nov~anim primawima pro-fesionalnih pripadnika VojskeSrbije i Crne Gore, osobqa ci-vilne za{tite i zaposlenih uorganima uprave Saveta mini-stara, za vreme u~e{}a u mirov-nim operacijama i drugim aktiv-nostima u inostranstvu (Slu-`beni vojni list br. 29/2005).

Plata u~esnika u mirovnojoperaciji sastoji se iz:

– osnovne plate utvr|ene ukoeficijentu u zavisnosti od~ina;

– dodataka za komandnu i{tabnu du`nost u koeficijentukoji zavisi od du`nosti (koman-dant, komandir, zamenik ili akoobavqa {tabne du`nosti u mul-tinacionalnim sastavima i ko-mandama);

– dodataka za specifi~nudu`nost u koeficijentu koji za-visi od du`nosti (pilotu, pado-

Urednik priloga Branko KOPUNOVI],autori tekstova: pripadnici Centra za mirovne operacije

G[ VSCG, lektor Mira POPADI], likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,

korektura Sla|ana GRBA

Visoka stru~nost na{ih stare{ina potvr|ena je i u Angoli:pukovnik @ivan Ne{i} (prvi sdesna), misija UNAVM

Strani vojni predstavnici akreditova-ni u SCG posetili su 24. maja Centar za mi-rovne operacije i 305. inìwerijsku briga-du u Obrenovcu. Izaslanici odbrane obave-{teni su o u~e{}u pripadnika VSCG u mirov-nim operacijama i o mogu}nostima Centra zarealizaciju me|unarodnih kurseva.

Tokom posete Obrenovcu izaslaniciodbrane obi{li su 305. inìwerijsku bri-

53

KURS ZA [TABNE OFICIRE

U Centru za mirovne operacije, od 29.maja do 15. juna, odràva se kurs za {tabneoficire u multinacionalnim brigadama, ~i-ji je ciq da pripremi oficire VSCG za du-`nosti u {tabovima multinacionalnih divi-zija/brigada tokom angaòvawa u operacija-ma za podr{ku mira.

Na kursu je 28 polaznika iz SCG, iz raz-li~itih organizacijskih jedinica Ministar-stva odbrane i General{taba. Pomo} u orga-nizaciji pruìo je Me|unarodni centar zaobuku Vojske Kraqevine [vedske. Na ~elu in-struktora {vedskog tima nalazi se potpukov-nik Per Kristijan Ringard.

S. \.

NOVI POSMATRAÎ U LIBERIJI

Trojica pripadnika Vojske SCG, majoriSlobodan [krbi} iz Novosadskog korpusa i@ivko Boì} iz 512. sanitetskog centra uNovom Sadu i kapetan prve klase @ivojin Bu-ri}, pripadnik 83. artiqerijske brigadePVO u Danilovgradu, upu}ena su u svojstvuvojnih posmatra~a u mirovnu misiju Ujediwe-nih nacija u Liberiju.

SANITETSKI TIM OTPUTOVAO U KONGO

[esto~lani tim Vojske SCG upu}en je umirovnu operaciju UN (MONUC) u Kongo, po-sle priprema koje su zavr{ili u Centru zamirovne operacije VSCG. U timu su dva leka-ra i ~etiri medicinska tehni~ara: lekarimajor @arko Mi}ovi} i poru~nik Dejan Ci-mi} i medicinski tehni~ari zastavnici Sla-|an Mladenovi} i Jakim Ruskaji i vodniciMilovan Izgarevi} i Dejan Stankovi}.

Smena ekipa je na svakih {est meseci,a ovo je sedmi tim iz na{e vojske koji u~e-stvuje u tim aktivnostima od 2002. godine.Sanitetski tim Vojske SCG angaòvan je uokviru Tima za vazdu{nu evakuaciju (AMET)u Kin{asi sa zadatakom da prati povre|eneili bolesne pacijente vazdu{nim putem unu-tar Konga.

UKRATKO

Me|unarodni Dan pripadnika mirov-nih operacija, 29. maj, obeleèn je u Centruza mirovne operacije VSCG.

– Glavna ideja jeste podse}awe na onehrabre mu{karce i ene koji su izgubili i-vot u slu`bi mira – rekao je u obra}awu go-stima direktor Kancelarije UN u BeograduXulijan Harston. On je podsetio i na brojnepripadnike mirovnih operacija koji rade naodràwu mira, razoruàwu i demobiliza-ciji sirom sveta.

– Ovaj dan je prilika da se zemqe ~la-nice UN podsete na svoj doprinos mirovnim

operacijama i odaju priznawe pripadnici-ma svojih snaga koje pomaù UN u odràvawumira – rekao je tom prilikom pukovnik Pe-tar ]ornakov, na~elnik Centra za mirovneoperacije, podse}aju}i prisutne na u~e{}edoma}ih snaga u mirovnim operacijama.

Sve~anom obeleàvawu Dana pripadni-ka mirovnih operacija prisustvovali su i na-~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{aJoki} sa saradnicima, predstavnici Ministar-stva odbrane, Ministarstva unutra{wih po-slova Srbije, Agencije UN u Beogradu i drugi.

S. \.

Obeleèn Dan pripadnika mirovnih operacija

POD PLAVOM ZASTAVOM

gadu u kojoj je i inìwerijska ~eta koja je pro-{le godine zavr{ila obuku za mirovne ope-racije.

Goste su u Obrenovcu do~ekali zamenikkomandanta Operativnih snaga pukovnikAleksandar @ivkovi}, komandant 305. inì-werijske brigade pukovnik Nikola Patkovi}i predsednik op{tine Neboj{a ]eran.

S. \.

PRIPREMAWE ZA MIROVNE OPERACIJE

U Â^KU PONOVOOTVORENA AMBULANTA

Na prigodnoj sve~anosti u â~ku,15. maja, komandant kraqeva~kog garni-zona pukovnik Mla|en Ni{evi} otvorioje ambulantu za pruàwe primarnih us-luga zdravstvenim osiguranicima. Ambu-lanta je zatvorena pro{le godine, ali jeministar odbrane dr Zoran Stankovi}doneo odluku o wenom ponovnom ot-varawu.

Trenutno u ambulanti rade lekarop{te prakse, medicinski tehni~ar iapotekar, a uskoro bi trebalo da im sepridruè jo{ jedan lekar op{te praksei stomatolog. Z. P.

54

D

B R A N K O R A D U N K O V I ] ,S L A V O N S K I

I [ U M A D I J S K I U M E T N I K

a ìvot pi{e romane kakve nijedan ~arobwak re~i ne moèda sastavi, znamo odavno. Znamo i da bez bo`jih ~uda verane bi stotinama godina okupqala milijarde svojih hodo~a-snika. Ne bi ni snova bilo, da ~oveku nije dato da ih sawa.I to znamo. Ali da ~ovek bez ruku pravi makete, veoma ver-ne originalima, prelepim manastirima, crkvama i rasko-{nim ku}ama, da slika i diriguje crkvenim horom, da spre-

ma ku}u i odràva bogato seosko imawe, ne samo da nismo znali,nego nismo mogli ni da poverujemo. Dok nismo videli i tako shva-tili da voqa i duh ~ine ~uda neizmerna.

Branko Radunkovi}, umetnik iz Podravske Slatine, ~ijaìvotna pri~a po~iwe pre 65 godina, kada je, u selu Brezik, uporodici imu}nog Ilije Radunkovi}a ro|eno {esto dete, naj-boqi je primer ve~nosti i snage duha. Majka Desanka bila jezgranuta kad je videla da weno tek ro|eno ~edo ima ruke samodo lakata i veoma o{te}ene noge, bez ~a{ica u kolenima. Zbi-lo se to u osvit Drugog svetskog rata, po~etkom juna 1941. go-dine, kada su usta{e uveliko vile svoje krvavo kolo po srp-skim selima u Hrvatskoj. U jednoj od bezbrojnih mra~nih no}inestala su i dva Ilijina brata, pa su ro|ewe najmla|eg Radun-kovi}a, u tim te{kim, neizvesnim vremenima, seqani smatra-li novom surovom igrom sudbine. Mo`da i zbog toga, roditeqiodlu~uju da novoro|en~e ostave u ìvotu. Uostalom, govorilisu, nikome tada ìvot nije bio siguran i naklowen, za{to biga jo{ i sami oduzimali, a gde ima za petoro, bi}e i za {estodete, za najmla|eg Branka.

Iako je ro|en bez ruku, Branko Radunkovi} ve} pedeset godinapravi izvanredno verne kartonskemakete manastira, crkava, xamija,velelepnih dvoraca i gradskih ku}a

NEIZMERNA SNAGA

1. jun 2006.

DR

U[

TV

O

OLOVKA U USTIMARat je zavr{en, mali Branko je preìveo, porastao i te{ko

prohodao. Roditeqi ga nisu mazili, nisu ga saàqevali. Kad je za-sluìo, grdili su ga kao i drugu decu. Dodu{e, otac ga nikad nijeudario, a majka bi, ponekad, znala da ga }u{ne. Tek da bi se i samose}ao ravan bra}i i sestrama. Da je, ipak, druga~iji, Branko jeshvatio kad je trebalo da krene u {kolu. Tri kilometra daleko odku}e u kojoj su iveli, za de~aka s jako o{te}enim nogama, predsta-vqala je nedostiàn ciq. Do tada, Branko se pomalo kretao podvori{tu, trude}i se da pomogne bra}i i sestrama, dok su ~istilidoma}instvo. Znao je da u|e i u {talu, da pomiluje tele, da se poi-gra s ku~i}ima i jagwi}ima. Kasnije i da metlom o~isti |ubre.Ipak, u {kolu nije mogao. Roditeqi su odlu~ili da u ku}i, posledolaska druge dece iz {kole, u~i s wima barabar. I on je u~io.Zavoleo je kwigu i olovku, poèleo je da crta i pi{e. Ali kako bezruku? Kako bez prstiju dràti olovku?

Onda je olovku stavio u usta i krenulo je. Ulagao je nat~ove-~anske napore da, sede}i na trono{cu, sa sveskom na nogama, osta-vi trag olovke koju je drào zubima, a pridràvao je i usmeravaosvojim skra}enim rukama. Malo-pomalo, nastajala su slova kojimaje poku{avao da napi{e {ta ose}a, ili {ta ~uje i vidi. Po~eo je dacrta ìvotiwe, qude, ku}e, sve ~e{}e je pisao pri~e i pesme. Svevi{e je ~itao, dok su se roditeqi divili wegovoj upornosti. Za ono{to bi wegova bra}a pisala u dahu, za nekoliko desetina minuta,wemu su trebali sati. Za ono {to su oni crtali satima, Branko jetro{io dane. Ali uspevao je da nacrta lep{e crteè, da napi{elep{e pesme. Wegov dar da ono {to vidi verno prenese na papirzapazili su najpre wegovi uku}ani, a zatim i kom{ije i prijateqi.Sve ~e{}e su ga nagovarali da po~ne ozbiqnije da se bavi slikar-stvom, da svoj nesumwivi talenat ovekove~i i prikaè qudima.

Ali Branko nije hteo samo da slika, hteo je i da pi{e, hteo jeda svetu i sebi objasni i svoju radost i svoju tugu. Iako je bio ve-liki optimista, iako je veoma voleo qude, ponekad je znao da se

55

zapita za{to ba{ on mora da nosi pe~at sudbine na svojim ple}i-ma. Za{to se ba{ wemu desilo to {to se desilo, za{to i on nemaruke kao wegovi vr{waci, za{to ga tako ~esto bole noge? U mla-di}kim godinama tuga je znala da preplavi celo wegovo telo. Tadabi mu, ali samo nakratko, zasmetao i nadimak – Mali Branko. Ose-tio bi ga kao nepravdu. Jer bio je mali, ali je mnoge stvari radioboqe od velikih. Mogao je, na primer, koriste}i mali ~eki}, da pi-{e i na pisa}oj ma{ini, ostvaruju}i brzinu od 170 slova u minuti.

PRVA MAKETAU takvim trenucima utehu je nalazio u crkvi. Nije Branko bio

mistik, nije se prepustio tugovawu i patwi, svojom nevoqom nije ob-ja{wavao sve stvari i pojave oko sebe. Naprotiv, verom u Boga osna-ìvao je i sebe i sve u svojoj okolini. U~io je da peva crkvene pesme,u~estvovao u horovima, druìo se s veruju}im qudima. Znao je da ni-je ostavqen sam sebi, ose}ao je da Bog ima neke zamisli s wim.

Uskoro mu je postalo jasno da energiju koju ima najboqe moèda iskoristi ako se posveti maketarstvu. Imao je smisla za obli-kovawe, a vi{e od svega èleo je da na~ini makete crkava u koji-ma je bio. U po~etku je radio u osami, podaqe od o~iju sve rado-znalijih ro|aka, kojima nije bilo jasno na {ta tro{i vreme i za-{to se satima krije. A Branko je samo èleo da {to lep{e uradisvoju prvu maketu.

Posle te prve makete, ura|ene sa osamnaest godina, maketar-stvo je postalo Brankovo ìvotno, ne samo umetni~ko, opredeqewe.Kako je vreme proticalo, rad je bivao sve sloèniji i teì, a make-te sve lep{e, sve preciznije, sve dragocenije. U wima je Branko na-lazio radost, snagu, okrepqewe. Sa svakom slede}om maketom ja~a-la je wegova vera u sopstvene mogu}nosti, postajao je sve poznatiji,samouvereniji. Kad je za wegov umetni~ki rad i pregnu}a saznao op-{tinski referent za kulturu i prosvetu, za Branka su ~uli i u Po-dravskoj Slatini. Vrata uspeha otvorila su se {irom, ali se MaliBranko nije zaneo uspehom. Brojne pohvale i sve ~e{}e ponude dasvoje radove izloì u slavonskim {kolama zna~ile su priznawe zadotada{wi nat~ove~anski trud, ali i podstrek za svojevrstan umet-ni~ki odgovor na nove izazove. Posle crkava i manastira po~eo jeda izra|uje i makete poznatijih op{tinskih zgrada, zamkova i {ko-la. U tom delu Slavonije starih, umetni~ki zna~ajnih objekata nijebilo malo, pa je Branko imao sve vi{e posla.

– Sve do po~etka devedesetih, odnosno do rata u Hrvatskoj, ~i-nilo mi se kao da ne hodam po zemqi, imao sam utisak da letim – se-}a se Branko Radunkovi}. – Bio je to najlep{i period mog ìvota,ostvarilo se sve {to sam sawao i u najlu|im snovima. Zimi sam pra-vio makete, a od prvih prole}nih, do kasnih jesewih dana, putovaosam po onda{woj Jugoslaviji, najpre sam, a zatim i sa suprugom Jo-vankom. Obilazio sam gradove u kojima je moje izlo`be pose}ivaloi na desetine hiqada qudi. I svi su bili odu{evqeni, ne samo make-tama nego i mojim govorima, pravim malim propovedima. Ponekad subili toliko iznena|eni, odu{evqeni, zgranuti da su pomi{qali dasam svetac, da imam neke natprirodne mo}i, da sam bo`ji ~ovek…Da sam jedno od wegovih ~uda. Pitali su me kako da sa~uvaju brak,ili kako da se izvuku iz raznih nevoqa, da prestanu da piju, ili da sedrogiraju. Ja sam ih ube|ivao da nemam nikakve paranormalne spo-sobnosti, da sam samo ~ovek, ponekad se i qutio na wih, ali nijevredelo, to je tako kad ~ovek o ne~emu krene pri~u… Kad ga muka sko-li, ~ovek traì spasa i tamo gde ga nema i ne moè biti.

DUHA

IZLO@BEPrvu izlo`bu svojih maketa Branko Radunkovi} je imao

1961. godine u Novoj Bukovici. Zatim izlaè u PodravskojSlatini, pa obli`woj Virovitici. Odu{evqeni posetiociubrzo naru~uju makete svojih seoskih crkava, op{tinskih zgra-da, {kola. Obi{ao je Branko sa svojim maketama oko 250 gra-dova u Jugoslaviji, a bio je i u Ma|arskoj, Rumuniji, Austriji,[vajcarskoj, Italiji. Wegove makete su izlagane u domovimakulture, muzejima, {kolama, domovima JNA, pozori{tima, me-snim zajednicama, domovima sportova, bibliotekama, omla-dinskim domovima, likovnim salonima… I uvek je bilo na hi-qade i desetine hiqada posetilaca koji su uporno ~ekali uredu da se upi{u u kwige utisaka.

U POSETI

Upoznao je Branko ìvot sa svih strana. Nije mu zato bilo te-{ko da na svojim izlo`bama ostane s posetiocima i do kasnih no}-nih sati, da im pri~a o svojim maketama, da im pokazuje i obja{wavakako ih pravi. Jer dok ne vide, mnogi ne mogu da poveruju. Pitali biga kako jede, ko ga obla~i, s kim ìvi, ko mu pomaè.

– Prime}ivao sam mnogobrojne saàqive poglede qudi kod ko-jih sam no}ivao kad nisam imao sme{taj u hotelu, u mestima u kojimahotela nije ni bilo. Video sam da im je nezgodno, da ne znaju kako dase pona{aju prema meni, kako da mi ponude pomo}, a da me ne uvre-de. Ipak, kad vide da sve mogu sam, da se, bez tu|e pomo}i, obu~em isvu~em, da mogu ~ak i da se obrijem, bivali su odu{evqeni. Wihovazapawenost brzo je prerastala u odu{evqewe, u veru da i sami mo-gu mnogo vi{e nego {to pruàju. Tako sam stekao mnogobrojne prija-teqe u celoj zemqi, u svim mestima u kojima sam bio. Pozivali sume na svadbe, na ven~awa, na kr{tewa, ali i na sahrane i tu`nedoga|aje. Traìli su od mene da im govorim, da svojim iskustvom po-mognem, da im oja~am veru u sopstvene mo}i, da ne klonu, da ne mi-sle na kraj, ~ak ni kad je blizu.

ÛDESNE BESEDEI Branko je govorio. Postao je pravi umetnik, orator. Wego-

ve besede su se danima prepri~avale, wegove re~i pamtile, wegovoptimizam je mewao qude. Sve ~e{}e je pozivan na posela, na sla-ve, na razli~ita narodna okupqawa. Posle govora od kojih bi seokupqenima jeìla koà, Branko bi sve ~e{}e znao i da zapeva.Veseqak je on, animator kome nije bilo te{ko da za trenutak zaba-vi qude oko sebe, da im odagna brige i pomisao na teàk seoskiìvot, pa je wegovo prisustvo na zna~ajnim priredbama i veseqi-ma postalo stvar prestià.

Divan, duboki, mu{ki glas primetili su ubrzo i sve{tenici,pa su mu sve ~e{}e nudili da peva u crkvenim horovima. To je jo{jedna umetnost u kojoj je Mali Branko prona{ao sebe. Pevao jetropare, crkvene pesme, liturgije; wegov glas je odjekivao u crkva-ma {irom Slavonije, Krajine, Jugoslavije.

Posle nekoliko godina i mnogobrojnih putovawa, na kojima jeprire|ivao sve pose}enije i sve zna~ajnije izlo`be, ~esto i za de-setine hiqada posetilaca, Branko je odlu~io da u ku}i u kojoj je ì-veo otvori galeriju i tu izloì svoje mnogobrojne radove. Ve} senakupilo oko sto maketa, bilo je sve teè putovati, nositi ih i or-ganizovati ure|ewe izlo`benog prostora. esto je Branko to radiosam, a mladost je polako prolazila. Ipak, dok su mu bili ìvi ro-diteqi, nekako je gurao. Najve}i stres doìveo je kad mu je umrlamajka, 1972. godine, ali ni tada nije poklekao. Iako se, gotovo sva-kog ~asa, pitao da li }e ga iko ikada voleti kao {to je to znala maj-ka Desanka, Branko je izdrào. Samo osam meseci kasnije umro muje i otac. A zatim, u saobra}ajnoj nesre}i, gine stariji brat. E, tadaje Branko posumwao. Posumwao je da ga je Bog napustio.

Ostao je sam, a imawe je bilo veliko, ku}a ogromna, pusta,galerija prepuna slika, maketa, radova.

– Bilo mi je veoma te{ko. Moji ro|aci su saàqivo govorilio meni, pitali se kako }u sam, sirot, bez igde ikoga. Nije mi bilodrago {to su me tako potcewivali. Ali i to sam izdrào. Pokazaosam im da mogu sam da vodim brigu o ku}i, da odràvam imawe, daradim u ba{ti. Onda sam odlu~io da se oènim. U stvari, ponudiosam jednoj èni koju sam upoznao na svojoj izlo`bi u Tovari{evu,malom vojvo|anskom mestu kod Novog Sada, da pre|e da ìvi kodmene. I ona je pristala. Bilo je to finale na{eg dvogodi{weg po-vremenog druèwa, dopisivawa, pose}ivawa. Kad sam ostao sam,bez roditeqa, Jovanka je osetila potrebu i èqu da ìvimo zajed-no. Ali to se nije dopalo mojim ro|acima. Prestali su da govoresa mnom, da me pose}uju. Vi{e nisam bio sirot.

ûdni su qudi, dok nekog saàqevaju, dok misle kako su boqi,pametniji, vredniji, dragoceniji, nude pomo} i àle. Ali ~im shva-te da nemaju razloga za ose}awe vi{e vrednosti, ~im osete da sujednaki onom koga saàqevaju, odlaze, preziru, kritikuju… To je

Branka najvi{e pogodilo. O tome i danas misli s tugom, s razo~a-rawem, ve}im no {to ga je izazvao rat. A s nestankom Jugoslavije,nestalo je sve {to je Branko imao u Slavoniji. Ku}a mu je sru{ena,galerija uni{tena, makete izgorele. Neobja{wivi zlo~in pretvo-rio je u prah i pepeo vi{e od sto Brankovih ~uda. Nestalo je wego-vih pedeset godina kao da ih nikad nije ni bilo.

RAT I SE]AWA– Ostala su se}awa, poneka fotografija maketa koje sam iz-

radio, poneki slajd sa bezbrojnih izlo`bi. Posle mnogobrojnihupozorewa dobronamernih qudi, ali i neprekidnih pretwi onihdrugih, zlih, ku}u sam napustio iznenada s jednom kesom u rukama.Jovanka i ja oti{li smo u Ilok, gde se ve} sakupilo oko {est hiqa-da srpskih besku}nika, izbeglica iz Hrvatske. Nije nam bilo lako,ali se nismo predavali. Krepio sam qude uveravawima da }e bitiboqe, da se ìvot nastavqa. Osnovao sam i dva crkvena hora, pr-vi, u kome je pevalo 50 sredwo{kolki, nazvao sam “40 sevastijskihmu~enika – Mladenci”, a drugi, sa 40 devoj~ica iz osnovne {kole,“Vera, nada i qubav”. Redovno smo imali probe i toliko napredo-vali da smo uskoro pevali na svim bogosluèwima nedeqom i pra-znikom. Tako je to trajalo sve do 1997. godine, kad smo se ponovootisnuli u svet. U horu je ostalo svega desetak devojaka, a Jovankai ja smo se uputili u [umadiju i nastanili u Prwavoru, selu izme-|u Bato~ine i Kragujevca. Tu sam ubrzo, uz pomo} donatora, dobrihi plemenitih qudi i Crkve sagradio ku}u i uredio imawe na komesada ìvim. Vaqda je zavr{eno na{e pute{estvije – setno govori~ika Branko.

Dok sedimo u izvanredno ure|enom dvori{tu, kraj spomen-~e-sme Brankovim roditeqima, pored stabla limuna i bezbrojnih sak-sija sa raznovrsnim cve}em, shvatamo da se Branko ni posle svihnat~ove~anskih isku{ewa nije predao. Prvih nekoliko godina, po-sle dolaska u [umadiju, svake nedeqe i o praznicima odlazio je uIlok i obu~avao preostale devojke horskom pevawu. Nastavio jeda obilazi crkve i manastire, da drì propovedi, da pose}uje pri-jateqe. Na povremenim zavi~ajnim okupqawima Slavonaca znao jeda izazove suze i u najtvr|em oku. Niko nije mogao ravnodu{no daodslu{a wegovu poemu ”Joj, moja Krajino”. U svom dvori{tu je za-sadio nekoliko stabala tre{awa i vi{awa, podigao {qivik, iz-gradio ku}u i pomo}ne prostorije, po~eo da gaji ìvinu, tovi svi-we… Vratio se svom seoskom zanatu. A makete?

Ostalo ih je ne{to malo, svega pet ili {est. Ne radi ih vi-{e, zubi ne mogu da izdrè toliki napor. Sve teè se i kre}e.Ali ne posustaje Mali Branko. Veruje da }e, uz podr{ku svoje su-pruge i dobrih qudi, uspeti da otvori galeriju u ku}i u kojoj sadaìvi. Ima nekoliko desetina velikih fotografija, mo`da }e ihdo slede}e godine nabaviti jo{. Bi}e to, kaè, lepo svedo~anst-vo wegovog poluvekovnog rada. Stakla i panoi za tu, posledwu,izlo`bu ve} su pripremqena.

Du{an GLI[I]Snimio Goran STANKOVI]

56 1. jun 2006.

Bilo bi dobro da i organizacije RVS ugradovima ve}im od Kwaèvca uspeju da or-ganizuju ve`bovne aktivnosti na visokomprofesionalnom, sadràjnom i stru~nomnivou, kao {to su to u~inile rezervne sta-re{ine iz gradi}a na Timoku. To je op{ti za-kqu~ak posmatra~a koji su pratili jedno-dnevnu obuku pod nazivom “Rad i postupciekipa koje se bave za{titom i spasavawem uakcidentnim situacijama”, u okviru koje suizvedene ve`ba za{tite i spasavawa u ak-cidentnoj situaciji, ga|awa iz automatskepu{ke i takti~ko-tehni~ki zbor.

Izvo|ewu obuke u Kwaèvcu pridruì-le su se i rezervne stare{ine iz Zaje~ara iSokobawe, dok su, ispred okru`nog odboraRVS iz Ni{a, ve`bi prisustvovali genera-li u penziji Milovan Mi{evi} i BoìdarBoòvi}.

Ga|awe iz automatske pu{ke obavqenoje na streli{tu u Zaje~aru. Odli~ja za naj-boqe pripala su Mla|anu Jovanovi}u, @eq-ku Miloji}u, Vladimiru Milivojevi}u i Go-ranu Igwatovi}u.

Z. M.

57

NOVO IME STAROG FAKULTETANa sednici Saveta Univerziteta u Beo-

gradu, odrànoj 16. maja, doneta je odluka opromeni naziva Fakulteta civilne odbraneu Fakultet bezbednosti.

U obrazloèwu odluke kaè se ”da supromene u konceptu bezbednosti kao i wego-vo pro{irewe na netradicionalna pitawakoja obuhvataju socijalne, demografske, eko-nomske, ekolo{ke i druge probleme, kao iprirodne i tehni~ko-tehnolo{ke bezbedno-sne izazove, rizike i pretwe, ve} na{le svo-ju verifikaciju u studijskim programima Fa-kulteta civilne odbrane”.

Dosada{wi naziv samo je delimi~no iz-raàvao takvu wegovu delatnost, {to je uslo-vilo potrebu da fakultet promeni naziv uFakultet bezbednosti.

SVESLOVENSKANAGRADA DR ZORANU

MILO[EVI]UKomisija za dodeqivawe nagrade Edu-

arda Valodina, Saveza pisaca Rusije, ~aso-pisa ”Nova ruska kwiga” i IIPK ”Ihtus”, ob-javila je imena dobitnika za 2005. godinu,me|u kojima je i dr Zoran Milo{evi}, sarad-nik ~asopisa ”Vojno delo“.

Milo{evi} je nagradu dobio za istraì-va~ki rad pod nazivom ”Filozofska misaosvetog Nikolaja Velimirovi}a”. Rad je prviput objavqen u nau~no-teorijskom ~asopisuMinistarstva odbrane SCG ”Vojno delo“, a uprevodu na ruski u zborniku radova Savezakwièvnika Rusije. Doktor Zoran Milo{evi}je vi{i nau~ni saradnik Instituta za politi~-ke studije u Beogradu i profesor Filozofskogfakulteta u Isto~nom Sarajevu.

Za {irewe slovenske saradwe komisijaje dodelila jo{ dve nagrade ”Slovensko brat-stvo”, Ingi Jesjkovoj iz Moskve i Pjotru Tol-~enku iz Ukrajine. Nagrade su dodeqene i zapoeziju, prozu, dramaturgiju, publicistiku, ge-opolitiku, kritiku, bogoslovqe, kwièvnost,de~ju kwigu, socijalnu literaturu, istoriju isocijalno-politi~ke nauke. U konkurenciji jebilo 9.767 kwiga i ~lanaka objavqenih2004/2005. godine i preko 1.000 autora.

B. S.

PRIZNAWE UMETNI^KOM ANSAMBLU

Me{oviti hor Umetni~kog ansambla Voj-ske Srbije i Crne Gore ”Stanislav Bini~ki”,drugu godinu zaredom u~estvovao je na Sve~a-noj akademiji odrànoj povodom obeleàva-wa Dana spaqivawa mo{tiju svetog Save naVra~aru – 10. maja, i slave Bogoslovije ”Sve-ti Sava” u Beogradu.

Bogoslovija ove godine obeleàva 170 go-dina postojawa, a tim povodom wen rektor pro-tojerej stavrofor profesor dr Dragan Proti}uru~io je predstavnicima Umetni~kog ansamblazahvalnicu za dosada{wu uspe{nu saradwu, saèqom da se ona nastavi i ubudu}e.

D. @. JOVI]

UKRATKO

U pogonu za proizvodwu eksploziva u namenskoj industriji ”Prva iskra” u Ba-ri~u 29. maja oko 13,30 ~asova do{lo je do eksplozije u kojoj su, prema prvim sazna-wima, tri radnika poginula.

Vatrogasne ekipe iz Obrenovca i Beograda angaòvane su na spre~avawu {i-rewa poàra prouzrokovanog eksplozijom na druge objekte ”Prve iskre” i na wego-voj lokalizaciji. Zahvaquju}i brzom reagovawu vi{e od 15 vatrogasnih vozila,objekti bazne hemije nisu bili ugroèni, a zbog blizine pogona putu, privremeno jebio zaustavqen saobra}aj kroz Bari~.

Mesto nesre}e je odmah posetio ministar odbrane SCG Zoran Stankovi}.Uprava za odbranu Republike Srbije i tim Civilne za{tite iz Obrenovca ko-

ordinirali su aktivnosti na za{titi i spasavawu. Ekipa ekotoksikolo{kog timaGradskog zavoda za zdravstvenu za{titu utvrdila je da nema aerozaga|ewa.

Istra`ni sudija i nadle`ni organi istraùju okolnosti koje su dovele do eks-plozije.

Eksplozija u ”Prvoj iskri”

POGINULA TRI RADNIKA

ZA[TITA U AKCIDENTNIMSITUACIJAMA

UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIH SREDSTAVANa zahtev SUP-a Beograd, i nakon izvr{enog uvi|aja istra`nih organa, stru~na

ekipa Uprave za odbranu Republike Srbije uni{tila je 23. maja neeksplodirana ubojnasredstva, koja su u proteklom periodu prona|ena na razli~itim lokacijama u okoliniBeograda.

Ekipa za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava dezaktivirala je iuni{tila od po~etka godine 159 takvih sredstava, a u posledwih mesec dana 53 komadarazli~itih ubojnih sredstava na teritoriji Kragujevca i Zaje~ara.

AUTO RELI ”KARAVAN PRIJATEQSTVA” Povodom tridesetog, jubilarnog auto relija ”Karavan prijateqstva”, koji }e se

pod pokroviteqstvom op{tine Aran|elovac odràti 17. juna u [umadiji, na~elnik Gen-eral{taba Vojske SCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je 23. maja ~lanoveOrganizacionog odbora tog doga|aja.

Start ovogodi{weg relija, na kome }e u~estvovati oko 100 posada, bi}e u Ora{cu,a ciq je u Kragujevcu.

S. L.

1. jun 2006.58

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

I {ta na kraju re}i nego da se ose}am prevareno i poniè-no, pred porodicom i pred samim sobom, posle silnih prekoman-di, odsustvovawa od porodice, seqakawa iz jednog garnizona udrugi, sa 40 godina ìvota i 20 godina aktivne slu`be i isto to-liko podstanarskog ìvota... Zato {to }u sutra dobiti 5.000 evrai otpust iz MOJE Vojske, u koju sigurno nisam do{ao jo{ kao de~aksamo da ”prezimim”.

Zoran J., kapetan prve klase

SOLIDARNO[]U DO STANOVA

Prate}i sredstva javnog informisawa, posebno Vojni vete-ran i magazin Odbrana, saznao sam da jo{ uvek ima oko18–20.000 vojnih osiguranika koji nisu re{ili stambeno pitawe.Posebno su u kriti~noj situaciji vojni penzioneri proterani izbiv{ih republika na{e zajedni~ke zemqe, koji su, ni krivi ni du-`ni, ostali bez igde i~ega i postali socijalni slu~ajevi.

Tako|e sam do{ao do zakqu~ka da sada{we, a i budu}e vre-me, ne uliva realnu nadu da se skoro re{i stambeni problem tihbesku}nika. Zato predlaèm da se obustavqa 1 posto od penzijesvim vojnim penzionerima oficirskog ~ina, a aktivnim oficiri-ma od li~nih prinadle`nosti; da se obustavqa 0,5 posto od penzi-je svim vojnim penzionerima podoficirskog ~ina, porodi~nim pen-zionerima, a aktivnim podoficirima od li~nih prinadle`nosti.Ove obustave treba da traju sve dok se ne re{e svi stambeni pro-blemi vojnih besku}nika.

Ovo bi bio gest solidarnosti, drugarstva, humanosti i pleme-nitosti svih vojnih penzionera i aktivnih vojnih lica koji su stica-jem sre}nih okolnosti izbegli ovakvu sudbinu. Ovim se ne osloba|aodgovornosti Ministarstvo odbrane niti dràva, koji su i do sadaimali obavezu da obezbede stanove vojnim osiguranicima.

Iskreno se nadam da }e ova moja ideja nai}i na razumevawei uroditi plodom.

Branko IWAC

BODOVI ZA RATNE ZAROBQENIKE

Po{tovana redakcijo, obra}am vam se sa nadom da }ete ob-javiti ovo pismo, te da }e ga mo`da pro~itati i neko od qudi kojirade na izradi kriterijuma za rangirawe stare{ina kako bi sezapitali da li je ba{ sve ura|eno kako treba.

Prva i osnovna zamerka koju imam je {to gotovo pedeset od-sto ocene za podoficire nose godine ìvota. To je, po meni, nea-dekvatan kriterijum, jer niko od nas nije birao kada }e biti ro-|en, niti je mogao svako da po~ne da radi u svojoj 18 godini ìvo-ta.

Tako|e je problemati~no da sve prili~no zavisi od sre}e, pakome je ona bila naklowena da se rodi pre, recimo 26 godina, pajo{ dobije ~in, ve} je u startu boqi od onog ko ima 31 godinu i ~innosi recimo pet godina. Smatram i da je nedovoqno nagra|ena ~e-tvorogodi{wa vojna {kola, jer oni zanimawe nemaju, tako da wi-hovim isterivawem na ulicu dobijamo armiju prosjaka, nepripre-mqenih za ìvot. U ocewivawe nije uzeto u obzir ni u~e{}e u od-brani otaxbine. Nemogu}e je da ono ne zasluùje nijedan poen.Ili je to sada postalo sramota.

Postoji jedna grupa stare{ina koji su bili u logorima i ka-zamatima kao ratni zarobqenici, po~ev{i od Slovenije pa sve doKosova. Nemogu}e je da maltretirawa i batine koje smo dobili odraznih zengi, pripadnika OVK i wima sli~nih ne zavre|uje barneki poen. Zar }e i biv{i ratni zarobqenici biti isterani naulicu. Niko od wih nije mlad, tako da su svi negde na za~equ kolo-ne. Kamo sre}e da su se kasnije rodili, ne bi im se dogodilo to{to im se dogodilo.

Na kraju bih zakqu~io da je prednost u rangirawu trebalodati slu`benim ocenama, vojnom {kolovawu, pretrpqenim straho-tama i radnom staù, a tek onda mawe bitnim stavkama.

Ratni zarobqenik “Fewera{“

Pisma~italaca

BESKU]NICII STANODAVCI

Predlaèm da se redakcija pozabavi ìvotom u vojnim hote-lima. Tu ìve izbeglice i raseqena lica, a tako|e i dugogodi{wiìteqi Beograda ili boqe re}i Beogra|ani. Posebno isti~em sa-mohrane majke koje su bez stana, rade u Vojsci godinama, a ne pri-maju UTS niti su ikada primale. Mo`da bi i one èlele da svojudecu okupaju u sopstvenom kupatilu, ili da na miru urade doma}izadatak sa detetom a da im ne smeta galama u hodnicima, udarawevrata lifta, ulaèwe i izlaèwe iz kupatila i ostalo {to dono-si zajedni~ki ìvot u hotelskom sme{taju... Naàlost, bez nade da}e se ”okon~ati” ovakav ìvot, bez podr{ke i pomo}i nadle`nih,nastavqamo, i to je neizvesno koliko dugo, ìvot u hotelu.

Ali, iznena|ena sam jer u situaciji kad je otpu{teno tolikoqudi kao tehnolo{ki vi{ak, ministar odbrane govori o uvo|ewujo{ jedne prioritetne kategorije u kojoj }e se na}i oficiri i ci-vilna lica koja su od vitalnog zna~aja za razvoj sistema odbrane.Zar nije dosta afera i manipulacija, a sa ovom kategorijom dajese mogu}nost za tako ne{to. Drago mi je da je tokom ove godinepredvi|eno toliko novca za pribavqawe stanova, ali bi mi bilojo{ draè da se ti stanovi dodele pravilno, a ne da se posle sva-ke podele komisija i na~elnik stambenog promene jer je otkrivenaneka nepravilnost ili prevara.

Ne znam da li su ovo odgovori ili pitawa, da li se ovaj tekstmoè objaviti u rubriku ”Pisma ~italaca”, ili mo`da u rubrici”Verovali ili ne”, i da li }ete uop{te objaviti... Neka ide na va{udu{u. Ali ne zaboravite, qutih rana ima mnogo, a melema...!?

CL Tawa VU^KOVI]

SUDBINA OFICIRASA VI[OM [KOLOM

Ja sam oficir, u ~inu kapetana prve klase, sa zavr{enom”samo” Vi{om {kolom. Pro~itao sam Kriterijume za profesio-nalnu vojnu slu`bu u kojima je osnovno da oficir mora da ima vi-soku stru~nu spremu. [ta biva sa nama oficirima koji smo zavr-{ili samo Vi{u {kolu, a nemamo 30 godina penzijskog staà?

General-major Slobodan Tadi}, na~elnik Uprave za kadroveMO, u ”Odbrani” isti~e da ukoliko ne budu usvojene izmene i do-pune Zakona o Vojsci kojima se omogu}ava penzionisawe sa 20 go-dina staà, odre|eni broj oficira i podoficira iza}i }e iz si-stema odbrane bez penzije. Drugim re~ima, prvi na udaru bi}emomi sa Vi{om {kolom, jer ne zadovoqavamo osnovni kriterijum.

Me|utim, svi isti~u da Kriterijumi treba da za{tite stru~ankadar koji je potreban sistemu odbrane. Pitam se, zar mi nismostru~an kadar koji je od svoje petnaeste godine u ~izmama i koji je unajboqim godinama, pun znawa i iskustva, kako vojni~kog tako i ì-votnog. Slede}i paradoks je da bi, ukoliko bude otpu{tawa, vi{akbili kapetani i kapetani prve klase (jer mi sa Vi{om moèmo danapredujemo samo do tog ~ina), a poznato je da oficira tih ~inovatrenutno ima mawe – 44 posto, a treba da ih bude 65–70 posto.

59

U ÎJOJ SU NADLE@NOSTIUPRAVNI PREDMETI VRHOVNOGVOJNOG SUDA

TE[KODOKUÎVA

PRAVDASvaki ~ovek ima pravo na pravi~nosu|ewe. To mu je garantovano ~lanom17. Poveqe o qudskim i mawinskimpravima i gra|anskim slobodama.Ipak, vi{e od tri hiqadepripadnika Ministarstva odbrane,posle ukidawa vojnih pravosudnihorgana, ostalo je uskra}eno za topravo. Do kada, ne zna se...

Kako, pored ostalog, u aktu koji je iz Suda Srbije i Crne Goreupu}en na adresu Ministarstva odbrane stoji, na Posebnoj sedni-ci odrànoj juna 2005. godine taj sud je zauzeo stav da nijenadleàn da odlu~uje o zakonitosti kona~nih upravnih akata vojnihorgana, ve} da je odlu~ivawe o tim predmetima u nadle`nosti su-dova dràva ~lanica. Sud je o svom stavu obavestio Ministarstvopravde Republike Srbije i ukazao na potrebu da se to pitawerazre{i zakonom. Me|utim, zbog toga {to u zakonima dràva ~lan-ica o preuzimawu nadle`nosti vojnih sudova nisu odre|eni sudovikoji preuzimaju nadle`nost Vrhovnog vojnog suda za postupawe u up-ravnim predmetima, stare{ine vojnih jedinica, odnosno ustanovanadle`nih za re{avawe u upravnim stvarima, i daqe u pouci opravnom leku u svojim kona~nim upravnim aktima upu}uju strankena pravo podno{ewa tu`be Sudu Srbije i Crne Gore. Na osnovutakve pravne pouke, tom sudu je tokom 2005. godine podneto vi{eod osamsto tu`bi, odnosno zahteva za ocenu zakonitosti kona~nihupravnih akata vojnih organa.

MAGI^NI KRUGDok su sudovi u Republici Crnoj Gori prihvatili nadle`nost

za odlu~ivawe po tu`bama protiv kona~nih upravnih akata vojnihorgana, Vrhovni sud Srbije se ogla{ava stvarno nenadle`nim utakvim predmetima, s tim da se oni ustupe Sudu Srbije i Crne Gore.U tom sudu smatraju da se problem moè re{iti izmenama i dopuna-ma Zakona o preuzimawu nadle`nosti vojnih sudova dràva ~lani-ca kojima bi se odredili stvarno i mesno nadle`ni sudovi koji }epreuzeti nadle`nost Vrhovnog vojnog suda u upravnim predmetima.

Osvr}u}i se na pomenuti stav Suda SCG, u Ministarstvuodbrane smatraju da se taj sud pogre{no poziva na odredbe ~lana156. Zakona o Vojsci Jugoslavije, zauzimaju}i stav da nije nadleànda odlu~uje o zakonitosti kona~nih upravnih akata vojnih organa,pre svega zbog toga {to jedinice i ustanove nisu samo organiza-cioni oblici Vojske SCG ve} i organizacioni oblici Ministarstvaodbrane SCG. Pored toga, smatra se da su vojni upravni organi deo

STAV EVROPSKE KOMISIJENa problem re{avawa predmeta upravnih sporova ukaza-

la je i Evropska komisija za pridruìvawe EU u izve{taju onapretku Srbije i Crne Gore u 2005. godini. U izve{taju se navo-di da su upravni predmeti koji su bili u nadle`nosti nekada{wegVrhovnog vojnog suda dati u rad upravnim sudovima u Crnoj Gori,koji su osnovani po~etkom 2005. godine, dok }e upravni sudovi uRepublici Srbiji biti osnovani tek 2007. godine.

sistema dràvne zajednice SCG i da su me|usobno vertikalno~vrsto hijerarhijski povezani zato {to je organizacija vojnih up-ravnih organa potpuno prilago|ena vojnoj organizaciji. Zbog togaSud SCG jeste nadleàn.

Radi prevazilaèwa nastalog problema, kao jedino mogu}e ipravno najcelishodnije re{ewe u Ministarstvu odbrane predlaùda se dopuni ~lan 2. Zakona o preno{ewu nadle`nosti vojnih sudo-va, vojnih tuìla{tava i Vojnog pravobranila{tva na organedràva ~lanica, ~ime bi se preciziralo da se nadle`nost Vrhovnogvojnog suda za re{avawe upravnog spora prenosi na Sud SCG.

U Sekretarijatu MO napomiwu i da je, u odnosu na pismo kojeje ministar odbrane uputio ministru pravde Republike Srbije 9.februara 2006. godine o pomenutim problemima, upu}ena urgenci-ja {efu Kabineta ministra pravde, s obzirom na to da do danas ni-je dobijen nikakav odgovor.

Bilo kako bilo, ~iweni~no stawe je da 2.217 nezavr{enih up-ravnih predmeta biv{eg Vrhovnog vojnog suda i oko osamsto novihtu`bi, odnosno zahteva za ocenu zakonitosti, ~eka na re{avawe. Ko-liko }e odvajawe Srbije i Crne Gore ubrzati ili usporiti re{avaweproblema ostaje da se vidi, a do tada podnosioci tu`bi ostajuuskra}eni za pravo na pravi~no su|ewe garantovano ~lanom 17.Poveqe o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama.

Pripremila S. SAVI]

Uprethodnim brojevima ”Odbrane” osvrtali smo se u nekolikonavrata na probleme pripadnika Ministarstva odbrane, kojisu se, pravnim jezikom govore}i, na{li u svojstvu stranke u up-ravnim sporovima, koji su ranije bili u nadle`nosti vojnogsudstva, a sada ih ne re{ava nijedan sud. Kako na adresu na{e

redakcije i daqe stiù pitawa o pomenutom problemu, vratili smose toj temi poku{av{i da do|emo do konkretnijih odgovora.

Da podsetimo, navedeni nezavr{eni predmeti upravnih sporo-va odnose se na ocenu zakonitosti kona~nih upravnih akata up-ravnih organa Ministarstva odbrane i Vojske SCG kojima sure{avana statusna pitawa profesionalnih vojnika i civilnih li-ca na slu`bi u VJ (prijem u slu`bu, prestanak slu`be, unapre|eweprofesionalnih vojnika, plate i druga nov~ana primawa), dodelastanova u MO i Vojsci, prava iz penzijskog i invalidskog osigurawavojnih osiguranika, prava u vezi sa sluèwem vojnog roka i ostalaveoma va`na pitawa.

PRAVNA UPRAVA KAO ÛVARTragom informacije da je posle ukidawa vojnih pravosudnih

organa 31. decembra 2004. ostalo 2.217 nepresu|enih predmetaupravnih sporova, koji su bili u nadle`nosti Vrhovnog vojnog suda,a koji se sada nalaze na ”~uvawu” u Pravnoj upravi Ministarstvaodbrane, prvo smo se obratili toj Upravi u potrazi za osnovnominformacijom. Oni su nam pojasnili da, kako odgovaraju}impropisima nadle`nih organa dràvne zajednice i dràva ~lanicanije precizno regulisano koji }e sudovi preuzeti nezavr{ene pred-mete upravnih sporova iz nadle`nosti biv{eg Vrhovnog vojnog suda,kao {to je to u~iweno sa nadle`no{}u vojnih sudova u krivi~nim iparni~nim predmetima, pomenuti predmeti su predati Pravnoj up-ravi na fizi~ko ~uvawe, dok nadle`ni dràvni organi ne propi{ukoji }e sudovi preuzeti nadle`nost za re{avawe predmeta upravnihsporova iz nadle`nosti biv{eg Vrhovnog vojnog suda.

Za konkretnije informacije uputili su nas da se obratimoSudu Srbije i Crne Gore. Me|utim, kako u poku{aju da do|emo dosagovornika u tom sudu, od kojih bi eventualno dobili adekvatne in-formacije, posle vi{ednevnih telefonskih razgovora sa sekre-taricama, to nismo uspeli, ovom prilikom objavqujemo informaci-je o pomenutom problemu, koje uglavnom proizilaze iz slu`beneprepiske izme|u Ministarstva odbrane i Suda Srbije i Crne Gore.

Vesti o sudaru gr~kog i turskog borbenog aviona iznad Egejskog moraodavno nisu ni iznena|uju}e nineo~ekivane. Pre bi se moglo re}i da predstavqaju logi~nu posledicuvi{edecenijskog spora dve zemqe o grani~noj liniji iznad me|unarodnihteritorijalnih voda.

1. jun 2006.60

PRESRETAWEUQEZA

GR^KO-TURSKO VAZDU[NO NADIGRAVAWE IZNAD EGEJSKOG MORA

Istorija odnosa Turske i Gr~ke optere}ena je brojnim bolnimepizodama koje i danas, u eri evropskih integracija, predsta-vqaju preteàk balast koji onemogu}ava potpunu normaliza-ciju odnosa ove dve zemqe. [tavi{e, od turske invazije naKipar 1974. godine, Turska i Gr~ka su se vi{e puta na{le na

pragu oruànog sukoba. Podela Kipra, kao i neki drugi teritori-jalni sporovi, konstantno su, sa mawim ili ve}im intenzitetom,odràvali visoke tenzije, koje su nedavno ponovo kulminirale.Naime, 23. maja, iznad me|unarodnih teritorijalnih voda dvade-setak kilometara ju`no od gr~kog ostrva Karpatos, do{lo je do va-zdu{nog susreta a zatim i do sudara izme|u gr~kog i turskog borbe-nog aviona. Ovo je bio samo jo{ jedan u nizu sli~nih incidenatakoji se de{avaju skoro svakodnevno, a koji je ovog puta imao tragi-~an epilog.

BLISKI SUSRETI

Gr~ka ostrva du` turske obale Egejskog mora ve} decenijamapredstavqaju problem u razvoju dobrosusedskih odnosa dve zemqe.Dok Gr~ka, sa jedne strane, svojom teritorijom progla{ava vazdu-{ni prostor udaqen 16 kilometara od ovog ostrvqa, Turci pri-znaju samo 10 kilometara. Zbog toga turska avijacija ~estonaru{ava gr~ki vazdu{ni prostor. Broj ovih upada je, prema gr~-kim izvorima, izuzetno visok i meri se stotinama. Primera radi,Athens News tvrdi da je 2000. godine zabeleèno 440 upada u gr~kivazdu{ni prostor. Ve} idu}e godine ova brojka je narasla na 920,a u 2002. godini dostigla je cifru od 3.000 povreda vazdu{nogprostora! Ni ovogodi{wa statistika nije puno boqa. Prema zva-ni~nim navodima Gr~kih vazduhoplovnih snaga samo u aprilu ovegodine zabeleène su 53 povrede gr~kog vazdu{nog prostora.

U najve}em broju slu~ajeva, gr~ka reakcija svodila se na podi-zawe deùrnih jedinica lova~ke avijacije u ciqu presretawa “uqe-za“. Bliski susreti gr~kih i turskih vazduhoplova su zbog toga veo-ma ~esto neminovni. Ti letovi se, i sa jedne i sa druge strane,uglavnom odvijaju sa punim borbenim kompletima koji se sastoje odnekoliko vrsta raketa vazduh–vazduh. Neretko, piloti se upu{tajui u vazdu{ne borbe, koje mediji karakteri{u kao “simulirane“ jerse radi o manevrisawu i nadigravawu bez ispaqivawa projekti-la. Me|utim, ovakve, izuzetno stresne situacije ~ine svoje, tako daprst na obara~u ponekad zna i da se “omakne“, te raketa zavr{i urepu protivni~kog aviona. Iako se o takvim slu~ajevima generalnomalo zna, prvi se, najverovatnije, desio jo{ 21. jula 1974. Gr~kiporu~nik Dinopulos, koji je u lovcu F-5A patrolirao iznad sever-nog Egeja, tada je raketom oborio turskog lovca F-102 koji je naru-{io gr~ki vazdu{ni prostor.

Me|utim, daleko intrigantniji slu~aj desio se 8. oktobra1996. kada je gr~ki mira` 2000 iznad ostrva Hios raketom kratkogdometa meìk oborio F-16D sa turskim oznakama. Ovaj slu~aj do-datno je iskomplikovala ~iwenica da se u posadi ove dvosede va-

SV

ET

rijante poznatog lovca (sude}i po informacijama iz vi{e izvora)na{ao i jedan izraelski pilot. Wega je iz mora izvadio gr~ki spa-sila~ki helikopter da bi kasnije, tajnim letom bio preba~en u Tur-sku. Vest o tome demantovale su tada obe vlade, koje su tvrdile daje u pitawu bio “otkaz tehnike“, a pravu istinu o tom doga|aju u jav-nost je tek 2003. godine izneo gr~ki ministar odbrane Janos Pa-pantonio.

Posledwi bliski susret gr~kih i turskih pilota u vazduhu de-sio se 23. maja. Par gr~kih lovaca F-16 podignut je sa aerodromaSuda na Kritu da bi presreli “nepoznatu“ (tursku) grupu avionakoja je nenajavqeno upala u gr~ki vazdu{ni prostor. Nezvani~no,grupa se sastojala od jednog izvi|a~kog aviona RF-4E i dva lovcaF-16 koji obi~no sa~iwavaju lova~ku za{titu na osetqivim izvi-|a~kim zadacima.

Prilikom kontakta aviona dveju strana do{lo je do o{trogmanevrisawa, da bi se u jednom trenutku, na visini od 8.300 meta-ra, sudrili gr~ki i turski F-16. Izgubiv{i kontrolu nad avionom,turski pilot je bio primoran da se spase katapultiraju}i sedi{te,dok gr~ki pilot nije bio te sre}e. Tur~ina su u vodi prvi lociraligr~ki spasioci ali je on odbio wihovu pomo}. Ne{to kasnije iz vo-de ga je pokupio trgova~ki brod koji je tuda plovio.

Gr~ki pilot je po svemu sude}i poginuo, a u vreme zakqu~ewaovog broja Odbrane spasila~ke ekipe su jo{ uvek tragale za wego-vim telom. Reakcije na ovaj doga|aj su, razumqivo, burne. Osimjavnosti, reagovale su i dràvne institucije obe zemqe ali i nekeme|unarodne vazduhoplovne organizacije. Naime, civilni vazdu-{ni saobra}aj veoma je intenzivan u rejonima u kojima se de{ava-ju incidenti. I ovaj posledwi doga|aj desio se u neposrednoj bli-zini jednog putni~kog aviona egipatske avionske kompanije. Premare~ima predstavnika civilnih vazduhoplovnih organizacija, vi{enije pitawe da li }e, nego kada }e, u ovim nadmudrivawima tipi~-nim za hladni rat, stradati nedu`ni putnici koji ka turisti~kimdestinacijama lete preko Egeja.

SUROVA SVAKODNEVICA

Iako su mediji reagovali dramati~no, diplomatija je i uz iz-raàvawe (obostranih) zvani~nih protesta u~inila dosta da sestrasti sti{aju. Zato je i pored zao{trene situacije realno o~e-kivati da se pra{ina oko incidenta vrlo brzo slegne. Jedan od va-`nijih razloga je predstoje}a turisti~ka sezona, veoma va`na zaobe dràve, ali i za prijem Turske u Evropsku uniju, kojoj je podr-{ku (kao znak dobre voqe) pruìla upravoGr~ka. Ovaj momenat, prema mi{qewupojedinih analiti~ara, mogao bi dabude preloman. Naime, ulazak Tur-ske u Evropsku uniju zna~io bi i pri-hvatawe pojedinih zakona i propisakoji bi mogli da pomognu da se napo-

kon prevazi|u teritorijalni sporovi te dve zemqe. U me|uvremenu,kako je najavio turski ministar inostranih poslova Abdulah Gal,izme|u gr~ke i turske komande vazduhoplovnih snaga bi}e usposta-vqena otvorena telefonska linija koja bi trebalo da preduprediovakve incidente. Dok se to ne dogodi, ratne igre iznad Egejskogmora }e i daqe biti surova svakodnevica.

Mr Slavi{a VLAÎ]

61

BALANS SNAGAIz incidentnih situacija na granici izme|u Gr~ke i Turske

korist naj~e{}e izvla~e planeri vojnog buxeta koji na ime balan-sa snaga sa protivnikom zahtevaju milijarde dolara za kupovinunajsavremenijeg naoruàwa. I Gr~ka i Turska najve}a sredstva od-vajaju za avijaciju, zbog ~ega vazduhoplovne snage obe zemqe spa-daju u red najja~ih i najosposobqenijih u Evropi. O kakvim seozbiqnim potencijalima radi moè lako da se uo~i i iz tabelekoju prenosimo iz gr~kog vazduhoplovnog ~asopisa INTERCEPTION(Presretawe).

1. jun 2006.

Na osnovu izazova definisanih

u osnovnim principima bezbednosti

Republike Ma|arske, ta zemqa

o svojoj odbrani razmi{qa u okviru

Natoa. U skladu sa tim, na{ sused je

odredio i brojnost i strukturu svoje

vojske, ~ija je trenutna popuwenost

– sto posto. Reformom oruànih snaga

ostvarivani su ciqevi koji su i Vojsci

Srbije i Crne Gore dobro poznati:

mawa, efikasnija, finansijski

prihvatqiva armija,

koja odgovara savremenim potrebama.

62

Budu}i da je Republika Ma|arska sa svojom vojskom uspe{nopro{la put na kome na{a zemqa ~ini po~etne korake, u su-sretu sa izaslanikom odbrane, vojnim i vazduhoplovnim iza-slanikom te dràve u SCG potpukovnikom @oltom Hajgatom,otvarale su se brojne teme. Razgovarali smo o strukturi Voj-ske Ma|arske, wenom reformisawu, pribliàvawu evroa-

tlantskim integracijama, bilateralnoj vojnoj saradwi, o popula-risawu vojnog poziva me|u mladima i ma|arskoj istoriji, i sve tona srpskom jeziku, koji potpukovnik odli~no govori.

Vojska Ma|arske je prva profesionalna vojska u regionu.îne je iskqu~ivo profesionalna vojna lica i dràvni ~i-novnici. Kakva je wena sada{wa struktura?- Od jeseni 2004. mladi}i se ne pozivaju na odsluèwe re-

dovnog vojnog roka. Danas se u Ma|arskoj de{ava da onaj ko èlida potpi{e ugovor sa Vojskom treba da ~eka nekoliko godina kakobi bio primqen. Stvorili smo uslove za postavqawe vi{ih krite-rijuma, i sada se me|u vojnicima sa ugovorom nalazi sve ve}i brojmladih qudi sa diplomama.

U sastavu Vojske nalazi se 50 generala, 6.400 oficira,8.813 podoficira, 7.105 vojnih lica pod ugovorom, 600 studena-ta vojnih obrazovnih ustanova i 6.032 dràvna slu`benika. Dokraja 2006. godine planirano je da broj pripadnika Vojske Ma-|arske bude 29.000, odnosno da iznosi ukupno 0,3 posto stanovni-{tva dràve.

Ma|arska vojska ima dva oruàna roda: Kopnene snage i Va-zdu{ne snage. Komanda za logistiku i podr{ku vojske tako|e imanezavisnost. General{tab je integrisan u Ministarstvo odbrane,pod ~ijom su komandom Komanda kopnenih snaga i Komanda vazdu-{nih snaga. Slede}i nivo komande predstavqaju brigade, odnosnosamostalni bataqoni/pukovi. Kopnene snage sastoje se od dve rat-ne brigade, jednog motorizovanog bataqona, jednog tenkovskog ba-taqona, jednog bataqona hemijske odbrane, jednog bataqona veze,jednog bataqona za trupno izvi|awe, jednog bataqona za specijal-na dejstva i jednog puka za logisti~ku podr{ku. Pod Komandom zalogistiku i podr{ku vojske su jedan puk za rukovo|ewe, puk za podr-{ku, vi{e centara za snabdevawe, CIMIC centar i druge logisti~-ke formacije.

Vazdu{ne snage sa~iwavaju jedan lova~ki i avijacijski puk,jedna raketna brigada za vazdu{nu odbranu, jedan radarski i je-dan helikopterski puk. Proteklog meseca stigli su iz [vedske avi-oni JAS-39 Gripen EBS HU. Ma|arska }e biti prva zemqa u regionukoja }e koristiti lovce ~etvrte generacije.

Takve pomake ne bi bilo mogu}e napraviti da napore Vojskene prati dràva sa odgovaraju}om materijalnom podr{kom.Koliki je buxet Ministarstva odbrane va{e zemqe ?

IZASLANIK ODBRANE MA\ARSKE U SCGPOTPUKOVNIK @OLT HAJGATO

ISKUSTVAIZ SUSEDSTVA

INTERVJU

stema obrazovawa i obuke Voj-ske, promena strukture rukovo-|ewa, ali i uskla|ivawe teh-ni~kih sredstava za rukovo|e-we sa strukturama i sredstvi-ma kori{}enim u evroatlant-skim bezbednosnim organiza-cijama. Za harmonizaciju nijeneophodna nabavka novih sred-stva. Tehni~ka sredstva za ra-dar sovjetske proizvodwe moguse, na primer, uz odgovaraju}upreradu uskladiti sa tehni~kimsredstvima koja koristi Nato.

Javnost ~esto veruje da seulazak u integraciju moraskupo platiti pove}awemi prilago|avawem vojnogpotencijala?– Evroatlantska integra-

cija ne mora da zna~i da se dr-àvni buxet mora opteretititoliko velikim izdacima zaVojsku da ih on ne moè finan-sirati. Ulagawa u tehni~kasredstva mogu biti sprovedenai u skladu sa zastarevawem po-stoje}e tehnike. Severnoa-tlantskom savezu nije potrebnopove}awe vojnog potencijala inije mu ciq da nove ~lanicetro{e na odbranu vi{e nego{to im mogu}nosti dozvoqavajuve} da se {to brè i uspe{nijerazviju u demokratske dràve.Prvi uslov za ostvarivawe tihciqeva u sistemu odbrane jestepromena na~ina razmi{qawa,uvo|ewe demokratske kontrolei weno pretvarawe u odgovornupoliti~ku praksu.

Ako biste povukli para-lelu izme|u svoje vojskepre i nakon ulaska u Na-to, koje razlike uo~ava-te kao najzna~ajnije?

– Ma|arska vojska je nasta-la kao rezultat vojne politikekoja nije imala obzire premana{im nacionalnim interesi-ma, i pre promene drànog si-stema 1990. godine weno funk-cionisawe je, u osnovi, bilopodre|eno eventualnoj krizisvetskih razmera. U prvoj polo-vini devedesetih godina Vojskase pripremala za ostvarivawetzv. spiralne odbrane, ~iji jeciq bio odbijawe eventualnihnapada iz svih pravaca.

Kao rezultat promena usvetu i uèm regionu, prestalesu tradicionalne vojne opasno-sti. Me|utim, javile su se novepretwe, kao terorizam. Drà-ve poput Ma|arske nisu u stawuda se suprotstave tim novim

– Ovogodi{wi buxet Mi-nistarstva odbrane iznosi 1,1milijardu evra (1,39 milijardidolara), odnosno 1,25% od bru-to dru{tvenog dohotka. Staro-sne penzije vojnih lica ne ispla-}uju se iz buxeta Ministarstvaodbrane nego ih obezbe|uje dr-àvni penzioni fond.

Po~etkom devedesetih go-dina, nakon promene dru-{tvenog sistema, po~ele sureforme va{e vojske. [taje tim promenama dalo pe-~at? Kako su reformu do-ìveli pripadnici oruà-nih snaga?– Reformu Vojske Ma|ar-

ske odlikovalo je mawe-vi{esrazmerno smawewe i uskla|i-vawe finansirawa odbrane samogu}nostima dràvnog buxeta,odnosno sa promewenim op{timokolnostima u zemqi. Kao rezul-tat evroatlantske integracijeRepublike Ma|arske, otvorilase mogu}nost da se odbrana ze-mqe uklopi u okvire saveza, daukinemo neke segmente vojske i dase specijalizujemo za pojedineoblasti. Reforma oruànih sna-ga sprovedena je u skladu sa timnastojawima, i ostvarivani suciqevi koji su i Vojsci Srbije iCrne Gore dobro poznati: mawa,efikasnija, finansijski prihva-tqiva vojska, koja odgovara sa-vremenim potrebama.

Pripadnici Vojske su poje-dine faze tokom tih promenasasvim prirodno doìveli kaosmawewe broj~anog stawa iobima oruànih snaga. Danassu, me|utim, okon~ane sve pro-mene koje su usledile disloci-rawem i op{tom reorganiza-cijom snaga i po~elo je tehni~-ko osavremewivawe vojske. Uokviru modernizacije pustilismo u funkciju francuske ra-ketne sisteme vazdu{ne odbra-ne Mistral. U toku je zamenavoznog parka, i to ve}inom vo-zilima ma|arske proizvodwe.Nabavili smo nove radio-sta-nice iz Norve{ke. U toku jeukqu~ivawe novih 3D radara.

Ma|arska je jo{ 1999. go-dine postala ~lanica Na-toa. Kakva su iskustva Voj-ske tokom pribliàvawaevroatlantskim bezbed-nosnim organizacijama?– Prema na{em iskustvu,

za uspe{nu evroatlantsku inte-graciju potrebna je promenagledi{ta u Vojsci, promena si-

63

Spremni smo da u svim oblastima reforme oruànih snagapotpuno iskreno prenesemo prednosti i nedostatke re{ewakoje smo mi primenili.

U pogledu organizacije i funkcionisawa dana{wa Vojska Ma-|arske odgovara normama Natoa i osposobqena je da u~estvu-je u me|unarodnoj saradwi, koja je postala neophodna zbog no-vih izazova u sferi bezbednosne politike.

U okviru modernizacije pustili smo u funkciju francuski ra-ketni sistem vazdu{ne odbrane Mistral; u toku je zamena vo-znog parka, i to ve}inom vozilima ma|arske proizvodwe; na-bavili smo iz Norve{ke nove radio-stanice; u toku je ukqu~i-vawe novih 3D radara. Proteklog meseca stigli su iz [vedskeavioni JAS-39 Gripen EBS HU. Ma|arska }e tako biti prva ze-mqa u regionu koja }e koristiti lovce ~etvrte generacije.

U sastavu ma|arske vojske nalazi se 50 generala, 6.400 ofi-cira, 8.813 podoficira, 7.105 vojnih lica pod ugovorom,600 studenata vojnih obrazovnih ustanova i 6.032 dràvnaslu`benika.

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

izazovima, ali to nisu ni znatno ve}e i bogatije zemqe. U pogleduorganizacije i funkcionisawa dana{wa Vojska Ma|arske odgova-ra normama Natoa i osposobqena je da u~estvuje u me|unarodnojsaradwi, koja je postala neophodna zbog novih izazova u sferibezbednosne politike.

Ako se uporede broj pripadnika oruànih snaga i broj vojni-ka koji istovremeno u~estvuju u raznim me|unarodnim operacijama,Ma|arska je me|u prvih deset u redovima ~lanica Natoa.

Stekli ste i zna~ajna iskustva u mirovnim operacijama.Posebno je zanimqivo u~e{}e u Avganistanu, ali i u ope-racijama u Iraku, u uslovima potpuno druga~ijim od onih uBosni ili na Kosovu. – Na osnovu odluke Parlamenta Republike Ma|arske, u mi-

rovnim operacijama u isto vreme moè da u~estvuje ukupno hiqaduna{ih vojnika. Po broju vojnika imali smo najve}e u~e{}e u Bosni,Hrvatskoj, na Kosovu i u Iraku. Osposobqeni smo da veoma uspe-{no primenimo na{a znawa u izgradwi pontonskih mostova i osta-le tehni~ke ve{tine.

Za nas je bitna i mogu}nost snabdevawa na{eg bataqona u Pri-{tini, i tu nam mogu}nost obezbe|uje Srbija i Crna Gora. I ovomprilikom èlimo da izrazimo na{u zahvalnost za to.

Na{e u~e{}e u operacijama u Iraku, kada se ukazala potre-ba da na{a zemqa stavi u funkciju jednu organizacionu jedinicu nanivou bataqona, bila je prva prilika da delujemo u uslovima sa-svim razli~itim od uslova u Evropi.

Za izvr{ewe zadatka bilo je neophodno da se obezbedi spe-cijalna obuka vojnika i priprema na{e tehnike – na primer, boj-nih vozila BTR 80 – za pustiwske uslove, organizacija kombinova-nog transporta i wena realizacija na velikim razdaqinama (avi-onskim i morskim putem), organizacija i sprovo|ewe neprekidnogsnabdevawa na{ih snaga koje su bile dislocirane na udaqenimprostorima. U operacijama u Iraku na{e snage su u oba pravcatransportovane iznajmqenim teretnim avionima i brodovima, atokom operacija za snabdevawe koristili smo avione AN-26 na-{eg vazduhoplovstva.

Na{e jedinice odli~no su obavile zadatak, {to potvr|uje ito da je misijja okon~ana sa ukupno jednom qudskom `rtvom, iako sutokom godinu dana u~e{}a u operacijama u Iraku na{i vojnici na-padani vi{e puta.

U Avganistanu nam se pruìla prilika da steknemo razli~itaiskustva, na primer, ona u izgradwi odnosa na relaciji civila ivojnih lica (CIMIC), u poslovima na rekonstrukciji tokom mirovnihoperacija. To ranije nismo bili u prilici da izvr{avamo.

Kako se, po Va{em mi{qewu, odvija proces reforme sis-tema odbrane u SCG?

– Va{i trenutni problemi veoma su nam dobro poznati. I mismo jo{ nedavno bili suo~eni sa sli~nim, kao {to su poslediceskra}ewa redovnog vojnog roka, sa problemom vi{ka u isto vreme,sa nedostatkom nièg komandnog kadra u redovima Vojske zbog dis-proporcije u starosnom pogledu, sa konstantnim opadawem dru-{tvenog ugleda vojne profesije zbog sve nepovoqnijih op{tih uslo-va ìvota i rada, itd.

Uvereni smo da reforma Vojske koju sprovodite te~e na pravina~in. To naravno ne zna~i da }e biti lako ostvariti ciqeve kojeste postavili. Da bi ta nastojawa nai{la na op{te prihvatawe,treba ukazati i javnosti i Vojsci da se reforma ne sprovodi zbogo~ekivawa koja poti~u iz inostranstva nego zato {to, zbog prome-wenih okolnosti u okruèwu, va{a vojska u ovim materijalnim uslo-vima koje dràva obezbe|uje i koji su uslovqeni objektivnim okol-nostima, sve teè moè da odgovori na savremene izazove. Glavniinteres va{e zemqe jeste da, kao rezultat uspe{ne reforme oru-ànih snaga, dobijete vojsku koja }e biti u stawu da se, radi suo~a-vawa sa savremenim izazovima, na vi{em nivou ukqu~i u me|una-rodnu saradwu.

Zbog susedskih odnosa na{e dve vojske neminovno su usmere-ne na saradwu? – Sa zadovoqstvom moèmo zakqu~iti da se na{a bilateral-

na vojna saradwa tokom proteklih godina stalno poboq{avala.Uspeli smo da uspostavimo atmosferu obostranog poverewa i raz-umevawa, i imamo sve vi{e konkretnih rezultata. Nije svima po-znato, na primer, da u Budimpe{ti na Fakultetu za nacionalnu od-branu Zriwi Miklo{, radi centar za obuku stranih jezika Natoa.U tom centru iz godine u godinu sve je ve}i broj oficira iz Srbije iCrne Gore, koji nakon obuke polaù ispit iz engleskog jezika popravilima Natoa, {to je neophodno za wihovo ukqu~ivawe u razli-~ite oblike me|unarodne saradwe. Bilo je i zajedni~kih ve`bi, ione su pored produbqivawa stru~ne saradwe doprinele i boqemrazumevawu me|u nama. U okviru na{e saradwe ove godine, na pri-mer, jedna }e Va{a delegacija posetiti Centar za vazduhoplovneoperacije ma|arske vojske, a druga sti}i u na{e Ministarstvo od-brane radi razmene iskustva u oblasti finansijskog planirawa.

Svake godine se suo~avamo sa prirodnim nepogodama, sa izli-vawem Dunava i Tise, i zbog toga treba da ja~amo saradwu na{ihvojski u oblasti odbrane od nepogoda, te da se Srbija i Crna Goraukqu~i u Bataqon Tise.

Ve} sam napomenuo da su nam poznati problemi i zadaci kojistoje pred vama. Ne smatramo da smo otkrili najboqa re{ewa tihproblema ili najboqe odgovore na otvorena pitawa, mogu}e je dasu druge zemqe neke stvari boqe obavile od nas. Me|utim, spremnismo da u svim oblastima reforme oruànih snaga u kojima vi tozahtevate potpuno iskreno prenesemo prednosti i nedostatke na~i-na re{avawa koje smo mi primenili.

Sneàna \OKI]

INTERVJU

64 1. jun 2006.

65

U Sofiji je nedavno odràna konferen-cija ministara inostranih poslova 26 zema-qa ~lanica Natoa i osam partnerskih drà-va, a u sredi{tu wihove pa`we bila je pri-prema za konferenciju na vrhu, ovog novembrau Rigi. U skladu sa takvim opredeqewem posta-vqene su i teme sofijskog susreta: pripremeza sastanak u Rigi, misije u Avganistanu, Dar-furu (Sudan) i Kosovu, {irewe Saveza i ja~a-we partnerskih odnosa.

Sa samita u Rigi bi}e upu}en signal za{irewe Natoa, a konkretna odluka o upu}iva-wu poziva za ~lanstvo bi}e razmatrana naslede}em sastanku na vrhu 2008. godine.

Ja~awe partnerstva postaje jedno od kqu~-nih pitawa aktivnosti Saveza da bi se uspe{noodgovorilo izazovima i pretwama 21. veka.Partnerstvo }e se razvijati u dva pravca: saevropskim dràvama koje sara|uju sa Savezom:[vedska, Finska, Austrija i [vajcarska i dr-àvama Dalekog istoka koje neposredno u~estvu-ju i pomaù u realizaciji misija Natoa: Austra-lija, Novi Zeland, Ju`na Koreja i Japan.

Avganistan i daqe ostaje misija sa najvi-{e izazova ne samo za Nato ve} i ostale u~e-snike ISAF, tim pre {to se nalazi pred proce-som broj~anog pove}awa i promene mandata.Od 9.000 vojnika, koliko je sada u misiji ISAF,taj broj }e se od jula pove}ati na oko 16.000,uz smawewe broja ameri~kih vojnika. Razlogtakvom pove}awu jeste preno{ewe teì{ta ak-tivnosti sa centralnog dela zemqe, Kabula,na ostale delove, od kojih su neki jo{ pod kon-trolom talibana.

Kosovo ostaje prioritet u aktivnostimaNatoa i zadràva sada{wi broj vojnika u sa-stavu Kfora sve do zavr{etka pregovora o ko-na~nom statusu i poboq{awa bezbednosne si-tuacije.

Situacija u sudanskoj provinciji Darfurocewena je kao kriti~na, jer 180.000 `rtavau dosada{wim sukobima obavezuje Nato da bu-de u gotovosti da uve}a pomo} Afri~kom save-zu i wegovoj misiji u Sudanu.Na marginama konferencije ministara odr-àni su i sastanci posebnih saveta: Rusi-ja–Nato, Ukrajina–Nato i forum Transforma-cija Nato–nove granice bezbednosti, na komesu, pored ministara inostranih poslova zema-qa Saveza, u~estvovali i ministri iz Turske,Ukrajine, Rusije, Hrvatske i kosovski premijerAgim êku.

U vazdu{nom prostoru Istre i sever-nog Jadrana izvedena je vojna ve`ba hrvat-skog i ameri~kog ratnog vazduhoplovstva podnazivom ”Jadranski ma~ 06”. Time su nasta-vqene zajedni~ke aktivnosti dva ratna va-zduhoplovstva sa ciqem podizawa standar-

MERIDIJANI

Programom reformi ukrajinskih oruà-nih snaga za period 2006–2011. predvi|enoje formirawe posebnih snaga za brzo reago-vawe. Wihova osnovna misija jeste brzo rea-govawe na izazove i oruàne konflikteradi wihove lokalizacije, neutralizacijei spre~avawa prerastawa u otvoreni rat.U svom sastavu ima}e delove kopnene voj-ske, ratnog vazduhoplovstva i ratne mor-narice, a osnovu }e ~initi vi{enamenske,pokretne i vazdu{no-desantne jedinice na-oruàne sredwim i lakim naoruàwem.Pored osnovne misije, te snage }e se anga-òvati i u mirovnim operacijama, borbiprotiv teroristi~kih grupa i pruàwu po-mo}i u slu~aju prirodnih i tehnolo{kih ka-tastrofa.

Priprema Blagoje NIÎ]

SNAGE ZA BRZOREAGOVAWE U

UKRAJINSKOJ ARMIJI

KONFERENCIJA NATOAU SOFIJI

da obuke hrvatskih pilota,odnosno uve`bavawa pilo-ta lova~kih aviona hrvat-skog RV u ve`bovnim proce-durama vazdu{ne borbe istandardnih operativnihpostupaka u kontroli i za-{titi vazdu{nog prostora.

Na ve`bi su sa hrvatskestrane u~estvovali pripad-nici 91. i 92. vazduhoplov-ne baze, piloti 21. i 22. lo-va~ke eskadrile, brigadeVOJIN i bataqona za spe-

cijalna dejstva, a s ameri~ke pripadnici510. borbenog eskadrona stacioniranog uAvijanu. Na ve`bi je simulirana i vazdu{naborba hrvatskih letelica MiG i ameri~kih F-16, kao vrhunac leta~ke obuke pilota lo-va~kih aviona.

AMERI^KO-HRVATSKA VAZDUHOPLOVNA VE@BA

PROMOCIJANOVIH JEDINICA

MAKEDONSKE ARMIJEU kasarnama “Ilinden“ i “Aleksa Dem-

nijevski-Bauman“, u skladu sa Dinami~kimplanom transformacije, promovisane sunove jedinice makedonske armije: bataqonza vezu, logisti~ki bataqon i samohodni ha-ubi~ki artiqerijski divizion 155 mm.

Sve tri jedinice organizovane su iopremqene po standardima Natoa, a pot-~iwene su Komandi logisti~ke podr{ke,odnosno Zdruènoj operativnoj komandi.Posebna va`nost pridaje se artiqerij-skom divizionu zbog wegovih mogu}nosti upruàwu vatrene podr{ke jedinicamaZdruène operativne komande na celoj te-ritoriji republike. Promocija novih jedi-nica je pokazateq strategijskog opredeqe-wa Makedonije da izgradi savremenu, mo-bilnu, moderno opremqenu i visokopro-fesionalnu armiju.

LAKABESPILOTNA

LETELICARQ-11 RAVEN

Ameri~ke oruàne snage masovno

uvode u operativnu upotrebu

lagane bespilotne letelice koje

}e se prenositi i lansirati

rukom. Sa radijusom dejstva od 10

kilometara namewene su za

takti~ko izvi|awe u urbanim

sredinama.

1. jun 2006.66

PKORISNI GAVRAN

Na testirawima jasno se vide wegove

male dimenzije

re petnaestak godina po~eli su da se pojavquju pomalo neve-rovatni projekti minijaturnih bespilotnih letelica, veli-~ine omawe ptice ili insekta. One ne samo da bi bile jef-tine, ve} bi najverovatnije ostale i potpuno nevidqive zaradar, jer bi operater te{ko mogao da odredi da se uop{teradi o bespilotnoj letelici. Osim toga, wihovo obara-

we bilo bi veoma te{ko, ali i skupo, jer bi se boji{te moglo za-sititi mnogobrojnim takvim letelica, {to bi zahtevalo i ve}ibroj lansiranih, ne jeftinih raketa zemqa-vazduh. A uspeh, opet,ne bi bio zagarantovan.

Kako je projektovawe takvih letelica izuzetno sloèn zada-tak i iziskuje ne samo sredstva ve} i vreme, a dana{we potrebezahtevaju hitnost, naro~ito za trupe na frontu kakav je Irak,ameri~ke oruàne snage masovno uvode u operativnu upotrebu netoliko minijaturne, ali dovoqno lagane bespilotne letelice ko-je }e se prenositi i lansirati rukom.

JEDNOSTAVNA UPOTREBARaven (RQ-11) je bespilotna letelica namewena za takti~ko

izvi|awe, na nivou bataqona. Prilago|ena je, pre svega, danas sve~e{}im dejstvima u urbanim sredinama, a poznato je da su sukobina takvom terenu oduvek bili krvavi. Na taj na~in izvi|alo bi sebez rizika po ìvote sopstvenih vojnika i u daleko mawoj meri bise privla~ila pa`wa protivnika. Iako ne raspolaè ni doletomni izvi|a~kom opremom ve}ih bespilotnih letelica, re~ je o izuzet-no korisnom sredstvu za neposrednu upotrebu trupa na terenu.

Koriste}i GPS sistem navigacije, RQ-11 moè samostalnoda prati unapred odre|enu i memorisanu putawu, ali se kontro-la nad letelicom moè poveriti i operateru sa zemqe, u slu~ajuda u odre|enom trenutku treba obratiti pa`wu na neki sektor.Informacije se do korisnika prenose beì~nim putem u real-nom vremenu, a letelica se moè vratiti na polaznu ta~ku priti-skom na samo jedno dugme. Sve ovo ~ini raven izuzetno jednostav-nim za kori{}ewe.

Zahvaquju}i autopilotu, letelica pri povratku smawuje br-zinu na najniù mogu}u meru i jednostavno pada na tlo. Usled ma-le mase i velike ~vrstine kompozitne konstrukcije, ne doìvqa-va nikakva o{te}ewa i ubrzo je, po{to se zamene baterije,spremna za ponovno poletawe.

Bespilotna letelica RQ-11 raven poti~e od letelice FQM-151 pointer (armija SAD 1999. nabavila je ~etiri komada za ispi-tivawe). Osnovna namena je bila borba u urbanim sredinama i

TE

HN

IK

A

to je uspe{no izvr{avano, ali su dimenzije ~itavog sistema ipakbile prevelike. Oceweno je da bi veoma dobro do{la upola ma-wa bespilotna letelica, tako da je oktobra 2001. poleteo proto-tip pod nazivom Flashlight. Dodatnim usavr{avawem, 2002. godinenastala je mala bespilotna letelica raven, koja u svojoj prvoj va-rijanti nije bila prilago|ena za masovnu proizvodwu, te je ustu-pila mesto drugoj verziji – Block I. Ona je imala nov trup sa izme-wivom nosnom sekcijom za montaù izvi|a~ke opreme. Me|utim,pokazalo se da postoje problemi oko stabilnosti i komplikovaneprocedure lansirawa. Kona~no, uo~eni nedostaci ukloweni su naseriji Block II i nakon testirawa u Avganistanu, usledila je prvaporuxbina za 179 sistema (svaki sa po tri letelice), sada zva-ni~no ozna~ene kao RQ-11A raven.

Prema op{tem izgledu, raven je veoma sli~na visokokrilnojavio-maketi sa klasi~nom aerodinami~kom {emom. Zahvaquju}iteìni od svega 1,9 kilograma samo jedan ~ovek moè je lansira-ti jednostavnim zamahom. Raspon krila je 1,3 m, dok je duìna tru-pa 1,1 m. Celokupna letelica moè se “spakovati” u tri laganaranca, tako da je izvi|a~ki tim moè poneti sa sobom i upotrebi-ti u slu~aju ve}eg rizika. Predwi deo trupa je zadebqan, zbog sme-{taja izvi|a~ke opreme, koja se sastoji od dnevne digitalne kame-re i infracrvene no}ne kamere za snimawem prema napred i in-fracrvene kamere za bo~no snimawe (oprema kao kod letelicepointer). Zbog smawewa gabarita, kamere nemaju zum i ne mogu seusmeravati prema èqenoj poziciji, ali imaju dovoqnu rezoluci-ju da operater jasno prepozna osobu koja nosi oru`je.

U produètku izlazne ivice krila nalazi se potisna elisa,pokretana elektromotorom koji dobija elektri~nu energiju od pu-wive baterije, dovoqnog kapaciteta za 80 minuta leta. Na tajna~in, obezbe|uje se radijus dejstva, odnosno dubina izvi|awaod 10 kilometara, {to zna~i da na toj udaqenosti letelica moèpatrolirati oko jedan ~as. Svaka bespilotna letelica ima i re-

zervni komplet baterija, koji se, dok je bespilotna letelica namisiji izvi|awa, mogu puniti posredstvom posebnog ure|aja kom-patibilnim sa terenskim vozilom Hummer. Na taj na~in je vremekoje letelica provodi na zemqi svedeno na minimum. Osim toga,kori{}ewe elektromotora u velikoj meri smawuje buku, {to je zaprotivni~ke trupe na zemqi obi~no prvi znak prisustva izvi|a~-ke bespilotne letelice. Brzina iznosi izme|u 40 i 95 km/h, ope-rativna visina leta 30–300 m, sa plafonom 4.500 m.

VI[ESTRUKA NAMENAAmeri~koj armiji isporu~eno je oko 1.300 bespilotnih lete-

lica ovog tipa. Tokom 2006. o~ekuje se nabavka jo{ 2.000 RQ-11A,a iste godine ameri~ke oruàne snage trebalo bi da odlu~e da li}e se oslawati na RQ-11A i u perspektivi, ili }e se u doglednovreme preorijentisati na tzv. MAV (Micro Air Vehicles – mikrolete-lice). Osim armije, nepoznat broj ovih letelica nalazi se i u sa-stavu Komande specijalnih operacija SAD (SOCOM – Special Ope-rations Command). Jedan raven ko{ta 35.000 dolara, dok za kom-pletan sistem, koji se sastoji od tri letelice i komandnog modulana zemqi, treba izdvojiti 225.000 dolara. Iako ova cena delujevisoka, neprocewive su informacije i brzina kojom vojnici na ze-mqi mogu ustanoviti situaciju neposredno ispred sebe.

Ne postoji nijedan razlog zbog ~ega se sli~an sistem ne moèsastaviti od komercijalnih komponenti, ~ime bi se cena dodatnomogla sniziti. Osim toga, ovakav sistem i te kako moè biti kori-stan ne samo u ratnim, ve} i u mirnodopskim uslovima. Primeraradi, kontrola dràvne granice, putnih pravaca u ciqu spre~ava-wa kriminala, krijum~arewa i dr. [tavi{e, sve ove opcije stojena raspolagawu uz vrlo niske tro{kove obuke operatera i kori-{}ewa. Zaista elegantno i efikasno re{ewe za mnoge problemesa kojima se susre}u pripadnici sigurnosnih slu`bi uop{te.

Sebastian BALO[

67

ODLIKERaven ima masu od svega 1,9 kg, tako da ga samo jedan

~ovek moè lansirati jednostavnim zamahom. Raspon krilamu je 1,3 m, dok je duìna trupa 1,1 m. Radijus dejstva, odno-sno dubina izvi|awa je 10 km, {to zna~i da na toj udaqeno-sti letelica moè patrolirati oko jedan ~as. Brzina izno-si izme|u 40 i 95 km/h, operativna visina leta 30–300 m,sa plafonom 4.500 m.

Pripadnik Tre}e pe{adijske

divizije armije SAD lansira RQ-11A prema

predgra|ima Bagdada

68

ZAPIS SA SNIMAWAFILMA O MILUTINUMILANKOVI]U

PUTNIK KRO

Ko je Milutin Milankovi},{ta je otkrio, po ~emu jewegov doprinos nauci takozna~ajan da se predeli naMarsu i Mesecu nazivajuwegovim imenom, ~ime sewegovo delo opirezaboravu i za{to se, kako vreme prolazi, o wemu sve vi{e govori – samo su neka od pitawana koja odgovore poku{avada prona|e dokumentarnifilm Kroz vasionu i vekovekoji se upravo snima u Beogradu

KUL

TU

RA

Milutin Milankovi}, Srbin iz Daqa, “putnik kroz vasionu ivekove”, gra|evinski inèwer, doktor tehni~kih nauka,akademik, profesor Beogradskog univerziteta, potpredsednikSrpske akademije nauka i umetnosti, nau~nik koji jematemati~ki objasnio nastanak ledenih doba, tvorac novemetodologije u klimatologiji, otac klimatskog

modelirawa, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimarmnogih zna~ajnih gra|evinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je, posvetskim merilima, priznat kao jedan od velikana nauke HH veka.

Tim vi{e ~udi, ili je boqe iskreno re}i {okira, ~iwenica dase do sada ni na jednom fakultetu u zemqi ne predaje, niti se

prou~avaju wegov rad i dostignu}a,da nema dostojnog spomenika –

postoji nekoliko bista (SANU,Geomagnetski zavod, Geolo{ko-hidrometeorolo{ki {kolski

centar „MilutinMilankovi}“),

istraìvawa gra|e, izrade idejne skice i scenarija, snimawa idrugih aktivnosti traje ve} dve godine. Igrani deo filma snima}e seu studiju i na lokacijama u Beogradu i wegovoj okolini, na filmskojtraci 16 mm.

Inicijativu za izradu filma do sada su podràli imaterijalno pomogli Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotnesredine, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i Crne Gore,Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod, Astronomska opservatorija,Geomagnetski zavod, Zavod za izdavawe uxbenika Srpsko Sarajevo,CIP, CID Podgorica, Gradsko zelenilo Novi Sad, Privatnagimnazija ”Milutin Milankovi}“, Srpska akademija nauka iumetnosti, Univerzitet u Beogradu, posebno Matemati~ki, Fizi~ki,Gra|evinski i Rudarsko-geolo{ki fakultet, @eleznice Srbije,Geolo{ko-hidrometeorolo{ki {kolski centar “MilutinMilankovi}”, i drugi. Svi oni su podràli inicijativu i izrazilispremnost da se, u granicama svojih mogu}nosti, ukqu~e u projekat.

Obezbe|ena sredstva za sada omogu}avajuprodukciju jedne tre}ine filma. Odluka

koproducenata i autorske ekipe je da sefilm, zbog toga, fazno realizuje, uo~ekivawu podr{ke svih onih u zemqi idijaspori koji }e prepoznati i podràtiovu nadasve pravu i humanu ideju, kojombi se, bar onoliko koliko ovo na{evreme moè, oduìli ~oveku koji jevreme savr{eno premerio, i u wemu

ostao ve~an.Dragana MARKOVI]

Snimio Z. PERGE

69

OZ VASIONU I VEKOVEda ne postoji ve}a ulica, niti bulevar ili trg u Beogradu ilinekom drugom ve}em mestu u Srbiji sa wegovim imenom.Postoji, dodu{e, veoma malo video-materijala o wegovomìvotu i radu, a u medijima se povremeno pojave poneki~lanak ili rasprava, ali veoma retko. Osim nekoliko kwigakoje obra|uju wegovo delo i li~nost, samo je Zavod zauxbenike i nastavna sredstva izdao komplet wegovih sabranihdela.

Od direktora filma Slobodana Stojanovi}a saznajemoda je osnovna ideja filma o Milutinu Milankovi}u da sedokumentaristi~kim pristupom, uz igrane scene i upotrebusavremenog grafi~kog dizajna, animacije i elektronskesimulacije, na popularan na~in predo~i zna~aj dela MilutinaMilankovi}a. Na taj na~in pruìo bi se doprinosispravqawu nepravde zaborava koja se ~ini tom nau~niku.@eqa je da se stvarawem jednog popularnog i prikladnogvideo-materijala za {kolsku, nau~nu i naj{iru javnost uzemqi i dijaspori podstaknu i ostali ~inioci koji bise na druge na~ine oduìli tom znamenitom Srbinu.

Film bi se realizovao u dve verzije – srpskoj i engleskoj (a ukoliko bude zanimawa – i na drugim jezicima) na odgovaraju}im video-medijumima (video-traka, kompakt disk i DVD).Time bi se obezbedili naj{ira mogu}nostupotrebe i uslovi za ostvarivawe edukativne,vaspitne i vrednosne uloge tog ostvarewa. Filmbi trajao oko 40 minuta. Ukoliko finansijskasredstva dozvole, mogu}e je wegovo produèwe,~ak i izrada trodelnog serijala za emitovawe naTV stanicama u trajawu do 120 minuta. Ukoprodukciji Vojnofilmskog centra ”Zastavafilm“, Tara-filma i ID Studio (Image DesignStudio), reìji Du{ana Vulekovi}a, po scenarijuMikija Sekuli}a i Danice Spasove, neposredanrad na filmu zapo~eo je povodom obeleàvawa125. godi{wice ro|ewa MilutinaMilankovi}a. Prihva}ena je tek {estaverzija scenarija. Rad na filmu, od

70

Tragom nagrade Novosadskog sajma kwiga

MAJSTORI IIWIHOVA

DELAVojnoizdava~ki zavod je na Sajmu kwiga u

Novom Sadu skrenuo pa`wu likovno-grafi~kom opremom kwige ”Veliki majstori

italijanske umetnosti” Elene Kapreti idobio presti`no priznawe – povequ Dobar

dizajn Privredne komore Vojvodine

Italija, zemqa lepih izazova i pozitivnih vibracija. Za to jezaslu`na plejada italijanskih stvaralaca (s kraja 13. dopo~etka 19. veka), pred ~ijim delima ~ovek ne moè daostane ravnodu{an. [irom Italije, u muzejima, crkvama, manastirima,

trgovima, dvorovima, spomenicima gra|anske arhitekture ivajarstva, javnim i privatnim kolekcijama nalaze se delavelikih majstora, koja ne predstavqaju samo puke ukrase. Onazra~e. U susretu sa wima razvija se energije koja oplemewuje.Dela imaju ”du{u”, pri~u, posetioce i oboàvaoce. Te`wa zastvarawem vlastite kulture je ve~na, ali isto tako i te`wa zaupoznavawem drugih kultura – ona je smisao ~ovekovog trajawa.

Vojnoizdava~ki zavod i Narodna kwiga su u suizdava{tvuobjavili kwigu “Veliki majstori italijanske umetnosti” (2002).Ova publikacija je prevod sa italijanskog ”Grandi maestri dell’arte italiana” (2000). Istovremeno kad je objavqena na srpskomjeziku, kwiga je {tampana na jo{ petnaest jezika sveta. Tekst jenapisala Elena Kapreti, stru~ni saradnik Umetni~ko-istorijskezadu`bine u Firenci, a predgovor Kristina A~idini Lukinat,upravnica radionice Pjetre Dure, tako|e iz Firence. Kwiga je{tampana u Bergamu, u poznatoj {tampariji ”Bolis” (Italija), utiraù od 2.500 primeraka.Za to {to je kwiga ugledala svetlo dana na srpskom jezi~nompodru~ju zasluga pripada i prevodiocima, Lazaru Macuri iVladimiru D. Jankovi}u.

Objavqena je sa namerom da pou~i i da emituje lepevibracije. Time je Vojnoizdava~ki zavod dao doprinospribliàvawu i boqem poznavawu italijanske umetnosti, {to

1. jun 2006.

jeste stvarni korak u razvijawu tolerancije imultikulturalnosti.

Veliki tira` bio je jedan od uslova da, i pored vrhunskelikovno-grafi~ke opreme, kwiga bude dostupna naj{iroj~itala~koj javnosti po ceni od 5.500 dinara.

Na omotu korica nalazi se ”Portret gospodina” (MladiEnglez ili ôvek sa plavozelenim o~ima), remek-delo Ticijana.Slika je napravqena na platnu (111 h 96,8 cm), a nalazi se uGaleriji Palatina, u Firenci. Snaàn i plemenit izraz licaprenosi strogu i suptilnu psihologiju koja na{im o~ima deluje takosavremeno.

I svako delo, u kwizi ponaosob, toliko je ”jednostavno” da jeu toj jednostavnosti veli~anstveno i savremeno. To je stoga {to je uperiodu od pet vekova Italija neprikosnoveno dràla primat usvetu umetnosti.

Vi{e od pedeset velikih majstora na{lo je svoje mesto upublikaciji. Oni su pobrojani hronolo{kim redom, po vekovima(od 14. do 18. veka). Svako delo nosi pe~at svog majstora. Stoga,koliko majstora toliko i neponovqivih svetova.

Bez obzira na mesto i vreme kada su dela nastala, onaprevazilaze odre|en istorijski okvir, jer u sebi nose svojstvotrajnog i svevremenog.

Piza, Firenca, Palermo, Napuq, Venecija, Milano, Rim, ida ne nabrajamo daqe, gradovi su gde su pohrawena remek-delavelikih majstora koja predstavqaju neprocewivu vrednost zaukupnu svetsku ba{tinu. Sintagmom “veliki majstori” ~itaocimasu predstavqeni: Leonardo da Vin~i, Mikelan|elo Buonaroti,Rafael, Ticijan, Kore|o, Tintoreto i mnogi drugi. To nije samoniz poznatih imena. Oni su mnogo vi{e od toga.

Govoriti o majstorima i wihovima delima zna~i govoriti omagiji koja se neuhvatqivo, slobodno, poput neke aure, {iri podelu i dolazi do oboàvalaca umetnosti. Mo`da to zna~i}utati i diviti se lepoti. Za sve to ima mnogo razloga.Najva`niji je taj {to dela stalno potvr|uju sebe i svoju vrednostu vremenu.

Vera ZVONAREK-JOVANOVI]

IZLO@BA U CENTRALNOM DOMU VOJSKE

LUCIZAM IPARALELNI SVET

Samostalna izlo`ba slika, grafika i skulptura ”Lucizami paralelni svet“ Du{ana Luki}a Lucija otvorena je sredinommaja u Velikoj galeriji Centralnog doma Vojske Srbije i CrneGore.

Re~ je o umetniku koji se likovno formirao na Akademijilepih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1968. godine.Bavio se restauracijom i konzervacijom anti~kih mozaika, aosim slikarstva, bavi se grafikom, skulpturom, scenografijom,tapiserijom i mozaikom. Wegove slike su izloène ugalerijama u Evropi i {irom sveta.

”Mada je za Luki}a i wegov Lucizam stvarnost umetnostiva`nija i bitnija od stvarnosti prirode, on ipak ne pristaje nadeformacije ili preterivawa bilo koje vrste, osim kada usvoje klasi~no shva}ene gra|ene slike unese elementeenformela, naj~e{}e zgu`vanog i patiniranog tekstila ili kojegdrugog neslikarskog materijala. U stvari, on slikarskom posluuvek prilazi s qubavqu, dubokim po{tovawem, ~esto i saodu{evqewem koje ne prikriva i ne potiskuje, ve} naprotiv – nagla{ava i bez straha od sentimentalnih preterivawazna~ajem isti~e u prvi plan“, zapisao je u katalogu objavqenompovodom izlo`be Nikola Kusovac, dodaju}i da je Du{an Luki}Luci uspeo da pukom esteti~kom doìvqaju udahne snagu iuverqivost punog ìvota, {to je najboqi dokaz pune zrelostijednog umetnika.

Izlo`ba je otvorena do 4. juna. S. S.

KULTURA

71

U kwizi “Xihad Al Kaide uEvropi – Avgano-bosanska mreà”Evana Kolmana predstavqeno jeja~awe Al Kaide u Evropi krozosnivawe i razvijawe avgano-bosanske mreè.

Potkrepquju}i pri~uizve{tajima obave{tajnih slu`bi,tajnim snimcima Al Kaide,obimnom dokumentacijom irazgovorima sa ozlogla{enimmuslimanskim ekstremistima,Kolman pi{e o ra|awu Al Kaide uAvganistanu osamdesetih godinapro{log veka i, ne slu~ajnom,u~e{}u wenih muxahedina u ratu u Bosni devedesetih godina. Kakoautor navodi, jedan od razloga za{to je centar ja~awa Al Kaidepostavqen u Bosni jeste wena blizina zapadnoj Evropi s tim {to,za razliku od Avganistana koji je bio daleko od ameri~kog uticaja,muxahedini u Bosni su bili u stawu da se organizuju i napreduju ipored prisustva vojnika me|unarodne zajednice na tom prostoru.

Govore}i o kwizi na konferenciji za novinare profesorFakulteta bezbednosti dr Zoran Dragi{i} istakao je da za~itawe kwige “Xihad Al Kaide u Evropi – Avgano-bosanska mreà”nije potrebno predznawe kao i da ona ne}e razre{iti pitawakoja u vezi sa terorizmom ima onaj ko je bude ~itao. “Prisustvomuxahedina u Bosni i na Kosovu su potvrdile i doma}e i straneslu`be tako da nema dileme u javnosti da su oni bili na timprostorima kao i da su mnogi ostali kao ’spava~i’ i veliko jepitawe kakva je wihova uloga i {ta od wih u budu}nosti moèmoda o~ekujemo”, zakqu~io je Dragi{i}.

Generalni sekretar Udruèwa diplomaca Centra XorxMar{al potpukovnik Milan Tep{i} tom prilikom je rekao da jeovo prva kwiga iz edicije “Savremeni svet” koju su pokrenuliUdruèwe i “Altera” i da su ve} u pripremi kwige sa sli~nomtematikom: “Samoubila~ki terorizam” Predraga Mi}i}a i “Kakofunkcioni{u teroristi~ke mreè” Markusa Segmana.

Iako veoma mlad (ima trideset i ne{to godina), Evan Kolman,diplomac sa Prinstona, svrstava se me|u vode}e svetskeanmaliti~are terorizma. U nekoliko navrata bio je gost Beogradakada je drào predavawa na Fakultetu civilne odbrane (sadaFakultet bezbednosti) i u~estvovao u me|unarodnimkonferencijama o terorizmu, tako da je dobro poznat na{ojstru~noj javnosti, a objavqivawe wegove kwige na srpskom jezikuprilika je da se sa wegovim radom upozna i {ira doma}a javnost.

S. SAVI]

N o v e k w i g e

AL KKAIDA UUBOSNI

U izdawu Udruèwa diplomaca CentraXorx Mar{al i izdava~ke ku}e “Altera”

nedavno je na srpskom jeziku objavqenakwiga Evana Kolmana “Xihad Al Kaide u

Evropi – Avgano-bosanska mreà”. Re~ je odelu koje je objavqeno krajem 2004. da bi

pro{le godine postalo bestseler uAmerici, a sada je u vrhu lista ~itanosti i

u Evropi.

K U L T U R O S K O P

PROGRAM CENTRALNOG DOMA VOJSKEZA JUN 2006 .

K W I @ E V N I P R O G R A M1. jun – Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwige IZ/POVESTIautor Radomir Mi}unovi} 20. jun – Horska sala u 18 satiPromocija kwige NE TUGUJ BANIJOautor Radmila Pa{i}21. jun – Univerzalna sala u 13 satiPromocija kwigeÎNIOCI PROFESIONALNE USPE[NOSTINASTAVNIKAautor docent dr Budislav Su{a, pukovnik21. jun – Univerzalna sala u 19 satiPromocija kwigePETNAEST GODINA IZBEGLI[TVAautor dr Stojan Xelajlija

D R A M S K I P R O G R A M19. jun – Velika sala u 20 satiPozori{na predstava DUN\ERIIgraju: Bogoqub Miti}-\o{a, Gile Brankovi}Cena ulaznica 200 dinara. Kupovina karata ukancelariji 270 na 2. spratu, ponedeqak–~etvrtak od 8 do 20 sati i petkom od 8 do 16 sati.

P R E D A V A W E 8. jun – Horska sala u 19 satiLAJMSKA BOLEST: opasnost od ujeda krpeqa (sa videoprojekcijom) Predava~i: mr dr Nevenka Pavlovi},epidemiolog Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, drMarija Veqkovi}, dermatovenerolog Gradskog zavoda zako`ne i veneri~ne bolesti i prof. dr Olga Dulovi},infektolog Instituta za infektivne i tropske bolesti, “Dr Kosta Todorovi}“.

K O N C E R T I9. jun – Velika sala u 20 sati UMETNI^KI ANSAMBL “STANISLAV BINI^KI“Solista Anika Vavi}, klavir (Be~)

I Z L O @ B E

V E L I K A G A L E R I J ADo 4. juna – samostalna izlo`ba slika, skulptura igrafika LUZICAM I PARALELNI SVETDu{an Luki} Luciakademski slikar iz Beograda13. juna u 13 sati – otvarawe izlo`be slika, skulptura,grafika i crteàPRIPADNICI VSCG – LIKOVNI STVARAOCIH PALETA Izlo`ba traje do 2. jula M A L A G A L E R I J A22. juna u 18,30 sati – otvarawe samostalne izlo`beslika dr Milo{a Zeremskog, ~lana Likovne grupe CDVSCG, likovni stvaralac iz BeogradaIzlo`ba traje do 6. jula

1. jun 2006.72

FE

QT

ON

Pi{e dr Mile BJELAJAC

NISMO OPsihologija ukazuje da nema vrednosno

neutralne percepcijeokruèwa, me|utim

bavqene duìmistorijskim tokom,

posebno vojnomkomponentom mimo

ratova, vojnom elitom,komparativnim analizama

vojno-civilnih odnosa,ako ni{ta drugo

izo{trava refleksistori~ara da reaguje u

vremenu u kome ìvi.Istorijski metod ne

poznaje analogije,me|utim, opravdano je naosnovu dugog iskustva sapro{lo{}u postavqatineka pitawa u javnosti.

Naj~e{}e ni stvari, a nimi – nismo ”od ju~e”.

POZNAVAWE VOJNOG FAKTORA

KAO PREDUSLOVPOLITI^KE

KULTURE

Pisawe op{te ili lokalne istorije usredsre|ene na srpski (jugoslovenski) voj-ni faktor kao da gubi smisao u vremenu u kome ivimo. Prizna}emo da uru{ava-we i daqe pretwe integritetu jedne dràve nisu faktori podsticaja. Tako|e,ekonomsko i svako drugo rastakawe najstarije srpske dràvne institucije – voj-ske, kada je ona vi{e nego egzistencijalna potreba, dodatno mogu da podstaknuapatiju ili ~ak vehementan prezir da se o vojsci, vojnoj pro{losti, vojnoj nau-ci uop{te govori mimo tema kao {to su ”pretwa demokratskim promenama” ili

”nepotreban finansijski teret”, ”afere u vojsci”. Nismo prenebregli ~iwenicu da ujavnosti postoji floskula o ”maloj, modernoj i efikasnoj” vojsci. Ali, da li je to zreopoliti~ki govor ili ne{to drugo? Savremeni istori~ar moè da ponudi sliku pro{logkoja je vi{e nego podsticajna, ali tek }e neki budu}i biti u prilici da odmere veli~i-nu ili mudrost dana{weg politi~kog govora i dela. Danas su doga|aji ispolitizovani,~esto izme|u te stvarnosti i javnosti ume}e se ili politi~ki iskaz – govor kao posred-nik, ili tzv. analiti~ar za vojna pitawa. Ima ih razli~itog obrazovawa, politi~kihopredeqewa, a tako|e sa razli~itim stepenom su{tinske informisanosti. Neki odwih su doju~era{wi generali ili visoki oficiri.

KOMPARATIVNA ANALIZAPsihologija ukazuje da nema vrednosno neutralne percepcije okruèwa, me|utim

bavqewe duìm istorijskim tokom, posebno vojnom komponentom mimo ratova, vojnomelitom, komparativnim analizama vojno-civilnih odnosa, ako ni{ta drugo izo{travarefleks istori~ara da reaguje u vremenu u kome ìvi. Istorijski metod ne poznaje ana-logije, me|utim, opravdano je na osnovu dugog iskustva sa pro{lo{}u postavqati nekapitawa u javnosti. Naj~e{}e ni stvari, a ni mi – nismo ”od ju~e”.

Za{to u svakom vremenu, bilo ono vreme uspeha ili pobeda, ili vreme porazai preispitivawa, vaqa pisati i govoriti o nacionalnoj vojnoj pro{losti? Zbog ra-cionalne istorijske svesti koja je uvek kvalitetnija i humanija od robovawa mito-vima, protiv redukcije slike pro{log i dru{tvenog zaborava. Civilizacijska misi-ja je tako|e va`na. Treba sistematizovati znawa o pro{lom, imati ih i za neke bu-du}e generacije i za na{u razmenu i stru~an dijalog sa svetom, jer nam se tamo od-re|ivala i odre|uje se sudbina. Tako nastaje i kvalitetnija politi~ka kultura kaopreduslov odgovornog kori{}ewa demokratskih mehanizama, izbegavawe demago{keili propagandne manipulacije u radu skup{tine i skup{tinskih tela, vlade, mini-starstava od posebne odgovornosti. Sve je to va`no i zbog potrebe oruànih snaga,wihove kulture i borbenog morala, te ~uvawa uspomena, negovawa pozitivnih tra-dicija.

Kad bi imali pouzdanu spremnu vojsku pristao bih. On se za~udi ovoj mojoj sumwi u dovoqnu spremnu vojske. Sretoh g. Stojana Novakovi}a koji mi re~e da ide sad ba{ iz

Ministarstva inostranih dela gde mu je ministar (Jovan M. Jovano-vi}) kazao da nije bilo pokoqa u Sjenici. G. Novakovi} re~e da sadajedno dete rukovodi spoqnu politiku. Ja ga presekoh primedbom: da jeve}e zlo {to nema dràvnika koji bi kazali {ta vaqa i kako trebaraditi. Kad bi toga bilo taj bi se nametnuo za rukovo|ewe. Srbijatreba da je mudra, ali da bi trebala da pokaè malo vi{e odlu~no-sti za osigurawe sada{wosti i spremu budu}nosti – ‘Dockan je. We-na sudbina je fait accompli ‘, ubaci on.

Ne tako, za Boga, uzviknuh ja, Tako ste mi ve} jednom govorili ido o~aja me doveli. Ne dopu{tajmo taj fait accompli, a kada se desirazvijajmo se prema wemu. Poga|ajmo se prema wemu. Poga|ajmo se isa Austrijom. U~inimo veliki napor u smislu na{ih pretenzija. Pa-{i} se vezao za Rusiju a ona nam ni{ta pozitivno ne jam~i ve} samomir savetuje (Ima svog posla u Perziji, a nama {ta Bog da, re~e on).

’Kad nam je Dra{kovi} saop{tio da Pa{i} i Milovanovi} tra-è kredit za pomagawe Arnauta, ja sam instinktivno bio protivan,za {to sada imam i razloga. ...’

– Dvor je Rusijom zadovoqan a od wih nikakve vajde ’Kao ni odKraqevih putovawa’, dodadoh ja. – ’Tako je’.”

I sve to na samo nekoliko nedeqa pred po~etak rata u kome suse iskazali i vojska i politi~ari u wegovoj pripremi. No, jo{ je zani-mqivije {to ni u izve{taju iskusnog vojnog obave{tajca, novoimeno-vanog vojnog ata{ea Francuske u Beogradu i Bukure{tu, ni posle raz-govora sa kraqem Petrom i obilaska vojnih li~nosti i ustanova nijebilo ni naznake ni nagove{taja da }e ve} za dve do tri nedeqe grmnu-ti rat balkanskih saveznika protiv Turske. Naprotiv, prognoze koje jeposlao Parizu mogle su samo obmanuti francuski General{tab.

[ta moè biti predmet istraìvawa, interesa, razgovora?Drugim re~ima, koja su to poqa od interesa nauke i svekolike javno-sti oko kojih se neretko pletu kontroverze, a znawa zamewuju brzo-pleta pojednostavqewa ili ideolo{ka zaslepqenost. Izdvojio sampet dominantnih, posebno sa stanovi{ta politi~ke kulture i racio-nalne istorijske svesti: Vojne elite; Vojno-industrijski kompleks;Vojno-civilni odnosi; Vojni faktor i diplomatija i Iskustvo sa mul-tietni~kom armijom.

VOJNE ELITE Istraìvawe vojnog faktora u trajawu Jugoslavije, pa i vojne

elite kao jednog od elemenata, nastao je kao odgovor na svojevremeneredukovane, ~esto politi~ki inspirisane ocene o tragi~nom slomuvojske i dràve 1941. godine. Celokupan istraìva~ki rad podre|enje istraìvawu ove teme, tako {to se trebalo vratiti duboko unazad,

73

OD JUÊ

33. klasa Vojne akademije na proslavi 35 godina slu`be, 1938. godine

Budu}i vojni nara{taji, jer vojske }e uvek biti dok je i dr-àve, moraju da znaju {ta su wihovi prethodnici stvarno ~inilii u kakvim okolnostima su delovali, donosili te{ke i sudbono-sne odluke. Moraju znati mnogo vi{e nego {to su kojekakva ”zna-wa” i ideologizovane interpretacije. Takva osnova borbenog iqudskog morala brzo se poquqa u vremenima isku{ewa i veli-kih lomova.

Treba uvek ceniti ne~iju spremnost da u najve}em isku{ewu sta-ne u odbranu i `rtvuje vlastiti ìvot za spas zajednice. Te uspomenevaqa odràvati ne samo iz razloga borbenog morala ve} i kao ci-vilizacijsku tekovinu, gra|ansku pristojnost.

ZNAWA O PRO[LOSTI I IDEOLOGIJADa nije dobro znawa o pro{lom nadome{tati ideologijom, ve-

rovatno je op{te prihvatqivo stanovi{te. Ali bez sistematizovanihznawa, a ne pretpostavki, te{ko }e se prepoznati kada pisac ili go-vornik ume}e vlastite misli u usta istorijskih velikana kako bi daove}u uverqivost svojim politi~kim gledi{tima. U srpskoj javnosti jeto ~esto. Pomenimo samo navodni odnos vojvode @ivojina Mi{i}aprema Jugoslaviji.

Funkcija znawa, posebno iz dru{tvenih nauka (istorije), jestestvarawe izvesne skepse prema ”autoritetima”, ma kako oni bilivelika imena, da mogu uvek pravilno, na osnovu li~nog iskustva iliutisaka davati dobre analize teku}ih tokova pa i vojnog faktora.Evo samo dva primera o ”snalaèwu” ili ”stara~koj skepsi” dva ve-lika nau~nika i dràvnika Srbije – Jovana @ujovi}a i Stojana No-vakovi}a, na nekoliko nedeqa pre pobedonosnog rata protiv Turske1912. godine.

îtamo iz dnevni~kih beleàka prof. dr Jovana @ujovi}a(Dnevnik, kw. II Beograd 1986, s. 5): ”13. avgust (26. po novom) 1912.godine – Sinovac mi àrki patriota, re~e da ja trebam da budem sa-da ministar spoqnih poslova.

Prvi dolazak regenta Aleksandra Kara|or|evi}a u Zagreb,

jun 1920. godine

FEQTON

1. jun 2006.74

na 1918, ali i na tradicije, srpske i austrougarske, iskustva svetskograta. Da bismo razumeli istorijsku dimenziju ovog fenomena, ne sa-mo {to je trebalo posegnuti za klasicima vojne teorije i strategije,ve} i analiti~arima svekolikih vojno-civilnih odnosa, te ukqu~itikomparativnu analizu istorijskih radova koji su za predmet imalivojno-doktrinarne, politi~ke i ekonomske razloge uru{avawa Versaj-skog mirovnog poretka i izbijawe Drugog svetskog rata.

Redukcionizmu je suprotstavqeno istraìvawe stvarnog dopri-nosa subjektivnog faktora (elite posebno), ali i objektivnih okolno-sti! Predmet interesa je {iren na komparativnu analizu karakteravojnih elita i vojno-civilnih odnosa u Kraqevini Srbiji, a potom usocijalisti~koj Jugoslaviji do wenog sloma. Tragalo se za karakteri-ma vojnih elita, elementima kontinuiteta i diskontinuiteta u odnosudru{tva i wegovih oruànih snaga, slikom dru{tva i wegove vojske umomentima isku{ewa, rata, ali i dugim periodima mira.

OGLEDALO DRU[TVANosiocima redukovanog razumevawa uloge vojnog faktora onda,

ali i danas, treba skrenuti pa`wu da je ta uloga polivalentna, da seona ne dokazuje samo u ratu ako on izbije. Zadatak vojnog faktora jepermanentna procena bezbednosnih pretwi koje ugroàvaju opstanakdràve iznutra i spoqa; podsticaj onih privrednih i nau~nih delat-nosti od neposrednog interesa za odbranu; obuka i {kolovawe. Pri-prema ratnih planova i teritorije u skladu sa wima.

Vojska nije samo sila koja preti demokratiji – ”stub reìma”.Ona ima svoju kompleksnost i predstavqa jednu od najstarijih in-stitucija dràve. Te{ko se stvara, ali mnogo lak{e uru{ava. Svo-jom snagom i spremno{}u treba da odvrati unutra{weg ili stranog”destabilizatora”. Ako je do{lo do neèqenog sukoba ili rata, toje ve} neuspeh. Me|utim, `rtva agresije nekad ni uz najboqu voqune moè da spre~i namere agresora (luda~ke ponekad). Tada su naproveri uve`banost, ve{tina komandovawa, li~ne osobine najvi-{ih komandanata i mase niìh kadrova. Organizacija, prelazaksa mirnodopskog na ratni kolosek celog dru{tva. Tada treba da seiskaè koliko su profesionalci sposobni da organizuju qude ”daprevladaju svoje uro|ene strahove i nedostatke”, da postanu pou-zdana ratna ma{ina. Na proveri je primerenost prethodno done-tih odbrambenih planova, pripremqenost resursa i teritorije zaodbranu. ”Rat je podru~je nesigurnosti”, pisao je Klauzevic, ”tri~etvrtine ~inilaca na kojima se zasniva ratna aktivnost nalazi seskriveno u magli ve}e ili mawe nesigurnosti”. Velike vojskovo|emora da prati i pone{to sre}e. Bivalo je to od Napoleona, Blihe-ra do Mi{i}a ili Patona. Ali, kako je pisao mladi De Gol, vojskaje i verno ogledalo svog dru{tva, drugim re~ima – wegove pameti,snage, bogatstva, slo`nosti oko nacionalnih ciqeva.

Postojawe vojne institucije je civilizacijski odgovor na posto-jawe konfliktnih qudskih interesa i mogu}nost upotrebe sile da bise oni ostvarili. Stoga je du`nost vojne profesije ja~awe vojne bez-bednosti! Nacionalna vojna politika odraàva tu brigu za bezbed-nost u pet aspekata: posmatra dràvu kao osnovnu jedinicu politi~keorganizacije, podvla~i trajnu prirodu pretwi vojnoj bezbednosti dr-àve i trajnu mogu}nost rata, nagla{ava veli~inu neposrednih pret-wi bezbednosti, zalaù se za odràvawe jakih, raznolikih i sprem-nih vojni~kih snaga i protive se ulasku zemqe u rat, osim kada je po-beda osigurana.

Iz nivoa zabrinutosti za bezbednost vojnici traè pove}awesredstava za vojne potrebe i adekvatne zakone. Tu se susre}u sapoliti~kom voqom i ekonomskim mogu}nostima zemqe. Naj~e{}e, odvojnika se traì lista prioriteta jer je te{ko ispuniti apsolutnezahteve. Deo izazova se re{ava savezni{tvom. Tu je oduvek vaìlopravilo da prednost imaju aran`mani u kojima se vi{e dobija, po-tom da savezni{tvo iskqu~ivo proizilazi iz najvi{ih nacionalnihinteresa bezbednosti bez obzira na ideolo{ke i politi~ke po-

stavke. O tome je veoma ilustrativno pisao nema~ki general VonSeeckt u kwizi The Future of the German Empire. Da ne pomiwemo dasu upravo inicijatori savezni{tva Francuske sa SSSR-om od1935. godine bili najdesniji francuski generali. Sli~no su nastvari gledali wihovi jugoslovenski (srpski) i ~ehoslova~ki prija-teqi u Kraqevini Jugoslaviji.

Dakle, koliko su najodgovornije vojne li~nosti po{tovale ovezahteve u Kraqevini Srbiji, u Kraqevini SHS/Jugoslaviji, kolikou SFRJ ili SRJ do 1999? Da li su u uslovima iskustava Prvog iDrugog ”totalnog rata” (1918–1991) radili najcelishodnije? Da lisu dobro cenili bezbednosne opasnosti i vlastite mogu}nosti? Dali je vojska odigrala ulogu odvra}awa u pojedinim kriznim situa-cija u svom okruèwu? Da li su oni na najvi{im poloàjima bili usaglasnosti sa klasi~nim postulatom da je ”idealan ~ovek vojskestoga konzervativan kad je strategija u pitawu, ali je otvorenoguma i progresivan kad se radi o novim oru`jima i oblicima takti-ke” (Moltke)? Kako je vo|ena kadrovska politika u vojsci Kraqevi-ne Srbije, Kraqevine Jugoslavije, SFRJ? [ta su sve bila ograni-~ewa u jednoj siroma{noj, ratom poru{enoj zemqi, sa masom se-qa~kog sveta bez osnovnih tehni~kih znawa za moderne rodove voj-ske, slabe i nedovoqne mreè komunikacija, usloàvawe situacijesvetskom ekonomskom krizom – period do 1941? Osetqivosti poodbrambene napore u nedovoqno integrisanom dru{tvu – kakve ikolike? Kako su se najodgovorniji vojnici odnosili prema politi-ci dràvnih vo|a, stranaka, pokreta? Uop{te, za kakvu su se kultu-ru vojno-civilnih odnosa zalagali? [ta je odgovornost pred naro-dom i istorijom: zakonska ili moralna?

Daju}i odgovore na ova i sli~na pitawa odgovaramo i na karak-ter celokupne elite (po poloàju, a to su generali i admirali u na-{em slu~aju) i wenog istaknutog dela (nukleusa).

TRKA SA VREMENOM I SUDBINOMNa primeru Kraqevine Jugoslavije, kada se kriti~ki pretresu

kadrovska politika i takti~ka doktrina, opremqenost i uve`banost,ukqu~uju}i poglede sa strane iz onog vremena, vidimo da je u~iwenomnogo. U~iweno je gotovo i nemogu}e u situaciji od 1937. do 1941. nebi li se vojska opremila i odvratila agresora, a zemqa oja~ala svo-ju diplomatsku i pregovara~ku poziciju. U posebno te{kom stawu po-sle sloma Francuske i nema~kog ultimatuma u julu 1940. najodgovor-niji nastavqaju trku sa vremenom i sudbinom, poku{avaju da se i da-qe opremaju i naoruàvaju. I gle, u svetlu izvora prvog reda, to ~ine”izdajnici” (politi~ka retorika i sud pobednika) generali Milan Ne-di}, Petar Kosi} i Petar Pe{i}. Mnogi pojedinci koji su svoj ìvotskon~ali u logorskim icama bili su u svoje vreme vojnici za primer,sa ugledom u narodu iz koga su ponikli, ali i sa ugledom me|u drugimjugoslovenskim narodima. înili su maksimalno mogu}e u uslovimakoje nisu mogli birati. Krenuli su disciplinovano na poziv otaxbinemada je neuspeh bio izvestan. Da li je uspeh bio izvestan u leto 1914?A u jesen 1915?

Poraz koji se u op{toj konstelaciji nije mogao izbe}i 1941. go-dine, naàlost, nije na vreme i pravilno valorizovan ~ak i u zatvo-renom sistemu same vojske (JNA). Ostali su nejasni uloga vojne elite,problem funkcionalnosti multietni~nosti u jugoslovenskim uslovimai ukupne okolnosti. U kojoj meri je konzervativna vojna misao u pro-mewenim okolnostima doprinela slomu?

Interpretacija tog poraza, uslovqena gor~inom savremenika,posebno mla|ih, ali i onih na visokim poloàjima, samo je jedan odelemenata koji je zamutio istorijsku sliku rada i delatnosti genera-la u Aprilskom ratu. Druga okolnost, daleko va`nija - krajem ratado{lo je do smene vlasti. Nije postojala voqa da se realno sagledaulaga ukupnih okolnosti u kojima je delovao generalitet JV, pa i svakipojedina~no. Sa stanovi{ta novih okolnosti bilo je poèqno diskva-lifikovati sve {to je ”staro” i ”reakcionarno”, kako bi se legitimi-tet novih vlasti {to vi{e u~vrstio.

Vode}i se prethodno izloènim univerzalnim parametrima zaocenu ili istorijsku sliku delovawa vojne elite i vojne organizacijeu celini, vaqa pristupiti i kod pisawa o JNA, ratnim dejstvima natlu SFRJ i pojedinih dràva naslednica, te upotrebi vojske 1998. naKosovu i u ratu 1999.

(Nastavak u idu}em broju)

jon Novog Pazara, zauzela ga osim tvr|ave. Zbog neuspeha na ê-gru, Kara|or|e je naredio da se vojska povu~e iz Sanxaka, a zatimje grupisao oko 30.000 qudi za odbranu Deligrada. 8. jun 1922.Ven~awe kraqa Aleksandra Kara|or-|evi}a sa rumunskom princezom Ma-rijom (Mariolom).9. jun 1945.U Beogradu potpisan vojni sporazumpredstavnika SAD, Velike Britanije iJugoslavije radi otklawawa mogu}no-sti izbijawa oruànog sukoba izme|uItalije i Jugoslavije oko Tr{}anskekrize. 9. jun 1992. Naredbom saveznog ministra za odbranu izvr{ena je organizacij-sko-formacijska promena kojom je JNA transformisana u VojskuJugoslavije. Taj dan se slavi i kao Dan Ratne mornarice i Dan po-morstva. 9. jun 1999.Potpisan Vojno-tehni~ki sporazum uKumanovu, kojim se VJ obavezala napovla~ewe svojih snaga sa prostoraKosmeta. Sporazum je ozna~io i pre-kid neprijateqstava izme|u Natoa iVJ. U ratu koji je trajao 78 dana ìvotje izgubilo oko 2.000, a raweno je ili povre|eno oko 5.000 qudina prostoru SRJ.10. jun 1942.Osnovana êtvrta proleterska (Crnogorska) udarna brigada. Naborbenom putu pre{la je oko 20.000 kilometara, izgubila oko5.000 boraca i dala 48 narodnih heroja. 10. jun 1942.Objavqen ukaz kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, prema kojem[tab generala Draè Mihailovi}a postaje Vrhovna komanda Ju-goslovenske vojske u Otaxbini.10. jun – 18. jul 1942.Vo|ena Bitka na Kozari u kojoj je stradao veliki broj kraji{kihpartizana i naroda. Nemci su ubili oko 540 rawenika i u vi{elogora odveli oko 50.000 qudi.11. jun 1914. Kraq Petar Kara|or|evi} je zbog bolestivr{ewe kraqevske vlasti preneo na pre-stolonaslednika Aleksandra.12. jun 1903.Po{to se zakleo na novi Ustav, kraq Pe-tar Kara|or|evi} je zvani~no preuzeo kra-qevsku vlast.12. jun 1942. Osnivawe Pete proleterske (Crnogorske)udarne brigade. Brigada je dala 46 narod-nih heroja. 13. jun – 13. jul 1878.Odràn Berlinski kongres, na kome su Srbija i Crna Gora dobi-le teritorijalno uve}awe i postale me|unarodno priznate dr-àve. Jednom od odlukaKongresa dato je pravo Au-strougarskoj da okupiraBosnu i Hercegovinu.14. jun 1940.Nema~ke trupe ulaze uPariz.14. jun 1985.U [engenu (Luksemburg)pet od {est osniva~aEvropske zajednice sklopili su [engenski sporazum o postepenomukidawu kontrole putnika na zajedni~kim granicama.

Pripremio Miqan MILKI]

1. jun 1839.Abdikacija kneza Milo{a Obrenovi}a. Po{to je Turskim usta-vom Milo{ev apsolutizam znatno ograni~en, pre svega Savetom,knez Milo{ napu{ta Srbiju 14. aprila. Ubrzo se ponovo vra}a,podnosi ostavku u korist sina Milana i odlazi na svoje imawe uVla{ku. 1. jun 1967.Prvi let helikopterom prekoAtlantika. Na pariski aerodrom”Burè“ sletela su dva helikopte-ra ”sikorsi HH-3B“ ameri~kog rat-nog vazduhoplovstva posle nepre-kidnog leta od Wujorka. Helikop-teri su devet puta dopuwavani go-rivom u letu, a ceo let je trajao 30 sati i 46 minuta.1. jun 1973.U Gr~koj progla{eno ukidawe monarhije.4. jun 1941.U nema~kom poslanstvu u Zagrebu odràna konferencija predstav-nika Nezavisne Dràve Hrvatske i Nema~ke, na kojoj je odlu~enoda se iz NDH iseli u Srbiju oko 200.000 Srba.4. jun 1944.Ameri~ke ~ete zauzimaju Rim.5. jun 1942.Formirana je Tre}a proleterska(Sanxa~ka) udarna brigada. Bri-gada je pre{la borbeni put od20.000 kilometara. U wenom sa-stavu borilo se oko 10.000 bora-ca.5. jun 1945.êtiri savezni~ke sile preuzima-ju vrhovnu upravu nad Nema~kom u kojoj su stvorene ~etiri okupa-cione zone.5. jun 1947.Ameri~ki dràvni sekretar Xorx Mar{al dao inicijativu za zna-~ajno oìvqavawe evropskog zajedni{tva. Koncepcijom revitali-zacije posleratne evropske privrede, tzv. ”Mar{alovim planom“,obezbe|en je snaàn privrednirazvoj u Evropi.5–12. juna 1961.Odràn pripremni sastanak zakonferenciju nesvrstanih dràvau Beogradu. U~estvovalo je 25 dr-àva sa pravom odlu~ivawa i jed-na u svojstvu posmatra~a.5–10. juna 1967.Tre}i izraelsko-arapski rat, ta-kozvani ”{estodnevni rat”.6. junSveti Simeon Stolpnik, u VojsciKraqevine Jugoslavije slava in-ìwerijskih jedinica.6. jun 1944.Iskrcavawe anglo-ameri~kih tru-pa u Normandiji pod zapovedni-{tvom generala Ajzenhauera. Is-krcavawem savezni~kih snaga otvoren je drugi front u Evropi. Ak-cija saveznika poznata je pod nazivom operacija ”Overlord”.7. jun 1944. Dolazak Vrhovnog {taba NOV i POJ na ostrvo Vis. Sa Kupre{kogpoqa sovjetskim avionom prebacio se deo Vrhovnog {taba NOV iPOJ sa Josipom Brozom, u Bari. Odatle, britanskim ratnim bro-dom, Broz se no}u 6. na 7. jun prebacio na ostrvo Vis koje je po-stalo sedi{te rukovodstva NOP-a.7. i 8. juna 1809. U Sanxaku je vojska pod vo|stvom Kara|or|a u rejonu Sjenice po-tukla turske kolone iz Bosne i Metohije, zatim se prebacila u re-

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

76

POVODI

1. jun 2006.

VOJVODA IIZ KUMODRA@A

Reprezentativnu izlo`bu o vojvodi Stepi Stepanovi}u(Kumodra` kod Beograda, 11. 3. 1856 – â~ak, 27. 4.1929) sve~anom besedom otvorio je istori~ar dr Pe-tar Opa~i} u Galeriji Narodnog muzeja u â~ku, 10. ma-rta, dan uo~i navr{ene 150. godi{wice od wegovog ro-|ewa.Izlo`ba je sa~iwena od 173 razna dokumenta, prepi-

ske, dnevnika, fotografija, slika, ali i predmeta koji supripadali vojskovo|i, verno svedo~e}i o tom tegobnom vre-menu. Eksponati su prikupqeni iz Vojnoistorijskog institu-ta i Vojnog muzeja u Beogradu, Arhiva Srbije i SANU, Isto-rijskog arhiva [umadije u Kragujevcu, Me|uop{tinskog isto-rijskog arhiva i Odeqewa za istoriju muzeja u â~ku, kojezahvaquje porodicama Lu~i} i Veqovi} iz Beograda za po-zajmicu izlo`benih predmeta, a koje su sa~uvali Stepinipotomci.

– Pola veka besprekorne oficirske slu`be vojvodeStepanovi}a pripada vremenu izgradwe moderne srpske dr-àve, koja se u wegovo vreme borila za nezavisnost, oslo-bo|ewe i ujediwewe. [kolovao se u Artiqerijskoj {koli ina bojnom poqu, slu`bovao u malim garnizonima i najvi-{im {tabovima, komandovao punih {est godina (Drugom) ar-mijom u velikim pobedama Srpske vojske. Wegove zapovesti,izdate na bojnom poqu u toku {est ratova, razli~ito su pro-cewivane kao deo ratnog iskustva, ali sjaj pobeda na Cerui Dobrom poqu nikada nije potamneo – opisuje Stepino do-ba i ìvot Radivoje Bojovi}, kustos ~a~anskog muzeja.

VEK I PO OD RO\EWASTEPE STEPANOVI]A (1856–1929)

Iz naroda sam ponikao; on me je na~inio ono {to sam; moram se pokoriti wegovoj voqi i sluìti mu do posledwegdaha – davne su re~i StepeStepanovi}a koje, gotovo upotpunosti, oslikavaju bitne odlike slavnog srpskog vojvode

Autor izlo`be i istraìva~ Bojovi} je, uz studiozniuvodni {iri tekst i katalo{ke odrednice, sve to dopuniopublikovawem 40 pisama, telegrama i odgovora, izabranihizme|u samo stotinu sa~uvanih iz prepiske vojvode, koja jenekada imala vi{e od 1.000 hronolo{ki i po po{iqaoci-ma sre|enih pisama. Uz onu kod porodice u Beogradu, deo teprepiske Narodnom muzeju u â~ku poklonili su: iz zaostav-{tine generala Emila Beli}a wegova }erka Nade`da Be-li}-Jawi}, a i vojvodina unuka Milica Marinkovi}.

Slede}eg dana poloèni su venci na bronzanu figuruvojvode Stepe Stepanovi}a, pre sedam godina postavqenuispred Po{te u centru grada, rad vajara Drinke Radovano-vi} iz Beograda. Odatle do nedaleke ku}e u kojoj je stano-vao, obeleène spomen-plo~om, po ulici koja nosi wegovoime, postavqene su i plo~e sa pomenom bitaka u kojima je

77

SA DESETOG CERSKOG ”VETFARM” MARATONA

JUNACI U@ARENE STAZE

u~estvovao. Po~ast velikom vojskovo|i odali su ministar uVladi Srbije Velimir Ili}, general-major Petar Radoji-~i}, pukovnik Vojislav Milinkovi} i potpukovnik Stojko Bi-o~anin, predstavnici Udruèwa ratnika i wihovih potoma-ka op{tine â~ak sa predsednikom Velimirom Stanojevi}emna ~elu i Stepina praunuka dr Ivana Lu~i}, lekarka iz Be-ograda.

U velikoj sali Doma kulture â~ka potom je prikazanantologijski igrani film reìsera @ivorada @ike Mitro-vi}a “Mar{ na Drinu“ (1964). U Gradskoj biblioteci pri-re|ena je izlo`ba kwiga o velikom srpskom junaku, a u dvo-ri{tu osnovne {kole u selu Dowa Gorevnica, koja nosi voj-vodino ime, sve~ano je otkrivena bista Stepe Stepanovi}a.Bila je to jo{ jedna potvrda kako ta sredina pamti svog zna-menitog sugra|anina, oven~anog sa 16 doma}ih i 10 stranihodlikovawa za izuzetne zasluge tokom 43 godine provedeneu te{koj vojni~koj slu`bi, od toga ~ak 11 godina u {est rato-va: srpsko–turskim 1876–1878, srpsko–bugarskom 1885,balkanskim 1912–1913. i Prvom svetskom ratu 1914–1918.godine. Vrstan strelac, jaha~, gimnasti~ar i pliva~, Stepaje bio i profesor vojne istorije u Vojnoj akademiji, prevo-dio i pisao pravila za vojnu obuku i predavao telesno i voj-no ve`bawe u kragujeva~koj gimnaziji.

U ~in generala Stepanovi} je unapre|en 1907. godine,1908. i 1912. bio je ministar Vojske, a ~in vojvode dobijaposle Cerske bitke 1914. Podelio je, potom, zajedni~ki su-rovu sudbinu Srpske vojske u povla~ewu preko Skadra doKrfa, a u otaxbinu se vratio nezadrìvim probojem Solun-skog fronta 1918, istorijski ~uvenim juri{om, stigav{i doBeograda i donev{i slobodu Srbiji.

Posle penzionisawa po svojoj molbi, Stepa Stepano-vi} se 1919. godine kona~no skrasio u â~ku, u ku}i svojesupruge Jelene Milovanovi}, sa kojom je imao k}erke Mili-cu i Danicu. Tiho i kao uvek skromno ìve}i, taj doìvotnipredsednik Narodne odbrane i po~asni gra|anin Sarajevai Tuzle, potpuno se posvetio svojoj porodici, gajio vo}e icve}e u ba{ti, sedeo u hladu na svojoj stolici i za stolomsa Solunskog fronta, strugao drva za zimu, pecao ribu i{etao pored Morave, vrlo retko koriste}i automobil kojimu je dràva dodelila.

Na ve~ni po~inak, 29. aprila 1929, ispratili su gawegov vrhovni komandant kraq Aleksandar Kara|or|evi},~lanovi kraqevske vlade, oficiri i saborci, porodica ivi{e hiqada gra|ana. Grobnicu i spomenik, na kome je pla-ketu sa wegovim likom uradio vajar \or|e Jovanovi}, na ~a-~anskom grobqu podigao je sam, za ìvota, ponev{i sa so-bom nekoliko odlikovawa i malu krivu sabqu, poklon ofi-cira [estog puka, najdraì dar koji je ikada dobio.

Rodna ku}a vojvode u Kumodraù, gde je ìvela brojna,vredna i ~estita seqa~ka porodica wegovih roditeqa Iva-na i Radojke Stepanovi}, sada je spomen-muzej, a Beogradmu je posvetio ulicu Vojvode Stepe. Ne zaboravqaju ga nime{tani sredwobanatskog sela Vojvoda Stepa, u op{tiniNova Crwa, gde su tog vikenda odràni akademija i nau~niskup o slavnom, hrabrom, humanom, mudrom i pravdoqubi-vom vizionaru odbrane srpskih nacionalnih interesa igra|ewa savremene srpske dràve. Potomci dobrovoqaca,prispelih tada preko tolikih zemaqa i mora i kasnije na-seqenih u tom i drugim naseqima na{e zemqe, sigurno pam-te wihovim precima 1917. godine upu}ene Stepine re~i:“Ja èlim samo da vas podsetim na va{ zavet: da mi ne}emosaviti na{e zastave pre nego {to oslobodimo Otaxbinu iujedinimo ceo na{ narod!“

Dimitrije STEFANOVI]

Nikada do sada u vreme odràvawa presti`nog Cerskog ma-ratona nisu bili tako nepovoqni meteorolo{ki uslovikao ove godine. Ve}im delom staze temperatura je prela-zila 30. podeqak Celzijusove skale. Prvi put ove godine trka u slavu cerskih junaka u{la je i

u kalendar Me|unarodne atletske federacije, {to je izuzetnopriznawe organizatorima te zahtevne sportske priredbe. NaTekeri{ su tako stigli dugopruga{i iz Rusije, Makedonije, Bo-sne i Hercegovine i Moldavije.

Ve} od samog po~etka dugopruga{e je predvodila, kako seispostavilo, pobedni~ka trojka, kojima je uàrena staza zada-vala golema isku{ewa. Uz visoku temperaturu probleme sustvarali i ne ba{ pitomi usponi. Posledwih deset kilometa-ra na ~elu trke sigurnim korakom grabio je \uro Koxo, ~lanAtletskog kluba “Petar Mrkowi}” (BiH), za koga kaù da je je-dan od najvi{ih maratonaca na svetu. On je prvi i pro{aokroz ciq (02:41:23). Drugoplasirani Dejan Bogi}evi}(04:43:41), ~lan kluba “Vo`d” iz Jagodine uspeo je da pretekneSretena Ninkovi}a (02:52:7), ~lana AK “Crvena zvezda” izBeograda, ina~e trostrukog pobednika Cerskog maratona. Ukategoriji èna trijumfovala je Lidija Miklo{ (03:18:19) izPan~eva, koja je nastupila za AK “Podgori~ki maraton”, dok jedrugo mesto pripalo Stojanki Sokol (03:54:17) iz suboti~kogkluba “Ahiles”. U kategoriji pripadnika Vojske SCG i MUP-anajboqi rezultat postigao je Neboj{a Milenkovi} iz Apatina(03:07:43).

U okviru maratona odràna je i trka za studente na 12kilometara. Najboqe vreme u mu{koj konkurenciji postigao jeSimo Cvjetinovi} (46,30) iz Bawaluke, drugoplasirani je bioIvan ]uk (46,33) iz Beograda, a tre}i – Nikola Simovi}(47,47), student Vojne akademije.

U saradwi sa Ministarstvom za omladinu i sport RS,Olimpijskim komitetom Srbije i Crne Gore, Atletskim save-zom SCG i Atletskim savezom Srbije, organizatori maratonabili su Trka~ki atletski klub “Cerski junaci”, Univerzitetskisportski savez Beograda i Udruèwe “Pravoslavna sloga”.

Z. PE[I]

78

VERSKI PPRAZNICI1-15. junaPravoslavni1. jun – Vaznesewe Gospodwe – Spasovdan2. jun – prepodobni Stefan Piperski3. jun – Sveti car Konstantin i carica Jelena,

sveta Jelena De~anska4. jun – Sveti mu~enik Jovan Vladimir,

knez Srpski10. jun – Zadu{nice 11. jun – Silazak Svetog Duha na apostole

– Duhovi – Trojice12. jun – Duhovski ponedeqak13. jun – Duhovski utorak15. jun – sve{tenomu~enik Erazmo OhridskiRimokatoli~ki4. jun – Duhovi – Pedesetnica11. jun – Presveto Trojstvo13. jun – Sv. Antun Padovanski15. jun – TjelovoJevrejski2. jun – [avuot

Odmah po dolasku na presto,imao je car Konstantin tri velikaneprijateqa: tiranina maksencijau Rimu, Skite na Dunavu, i Vizan-tiju. Pred borbu sa Maksencijem,po predawu, na nebu mu se ukazaosjajan krst koji je no{en pred voj-skom, i ovu borbu okon~ao je kaosvoju veliku pobedu. Odmah potomKonstantin je izdao znamenitiEdikt u Milanu 313. godine kojimje prestao progon hri{}ana. Po-sle pobede nad vizantijom, sagra-

dio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstanti-nopoqem. Kada se car te{ko razboleo, javili su mu se apo-stoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestarkrsti. Posle toga, stra{na bolest nestala je sa wegovog tela.

Kada je u crkvi nastao razdor zbog jeretika Arija, Kon-stantin je sazvao Prvi vaseqenski sabor u Nikeji 325. godi-ne. Taj Sabor je osudio jeres i utvrdio pravoslavqe.

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hri-stovu, a kada je bila u Jerusalimu prona{la je âsni Krst Go-spodwi i sazidala crkvu Vaskrsewa na Golgoti, a potom i mno-ge druge crkve na Svetoj Zemqi. U svojoj 80. godini umrla jeova sveta èna 327. godine, a car Konstantin poìveo je jo{deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomediji 337.godine, a sahrawen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Divna je stvar – ìveti bez utehe, ne traìti je, ne o~ekivatije! Tako ~ovek postaje pobediteq, wemu se pokorava sudbina.

Ali radoznalac za to nije spreman. Svaki wegov tren vaqaute{iti ne~im novim i novim, obnoviti nadom. Naporno sezagledati i upijati sluhom u svet: ne}e li tamo proma}i ne{to

novo? [ta? – To je neva`no! Ne{to nepoznato, neispitano, ne~u-veno. Ina~e – ina~e preti dosada...

Radoznalost je nezasita. Radoznalac je – nezasit; wegov je po-ziv – vu~ji apetit. Sli~no usisiva~u, on prati plen i guta novu pra-{inu malih i velikih doga|aja. Da, razume se, to je samo pra{inakoju je on negde nakupio i sa kojom ne zna {ta da radi; kasnije, ume-{na ruka }e iz wega izvu}i tu pra{inu – pra{inu osamqenih ve-sti. Radoznalac je uvek susretqiv, ali povr{no: zato {to se on nezadubquje, on jedino gleda; on èli da se zauzme, da “prihvati” –neka, ~ak, prihva}eno uop{te i nije istina. Samo retko on to, naneki na~in, iskori{}ava; zato {to on nije sazdavalac. On novosttamani kao cigarete – jednu za drugom; i dim odle}e u vazduh. Ali,sam on – da li odista i postoji: mo`da je on samo bajkovita kapasa rupom, koja, ispuwena zlatom sa oboda, uvek ostaje prazna? Ilije, mo`da, sli~an cevi vodenog {mrka?

Za radoznalca nisu va`ni ni ~iwenica, ni istina, ni pro-blem; vaàn je jedino prag nepoznatog: on ga, opet i opet, prekora-~uje; to je sva wegova radost, wegova uteha, wegova nova cigareta.Radi ~ega ga prekora~uje? To on ne zna. Tada se wegov “vu~ji apetit”ograni~ava na ukus i miris. On se zaustavqa na budu}oj slasti.On èli samo prelest novine; samo za~in, a ne su{tinu hrane.Mo`da on èli da “podigne Izidin pokrov”? Ne; to bi za wega bi-lo suvi{no, to bi moglo da ga porazi, da ga obaveè, da na weganavali odgovornost. Tada bi morao da sazrcava; a to mu se ne do-pada: wemu nije dato vi{e osim da gleda. U inom slu~aju on bi, mo-`da, morao jo{ i da dela; a to mu tako|e ne odgovara: on moè je-dino da obigrava okolo. On je – neodgovoran zahtevalac, koji, uto-quju}i pohlepu, izabira utehu ìvota iz gusti{a sopstvene prazni-ne...

Dakle, ne treba da ga te{imo. Neka se ute{i sam. [ta je sadrugima, na koje on ~esto ostavqa tako neute{an utisak?

On je razuman i dovoqno pametan da bi shvatio qude onakvimkakvi oni jesu. Ali, nijedan me|u wima ne moè prevazi}i samogasebe; nijedan vrabac ne}e preleteti planinu, nijedan crv ne}epropuzati kroz oblak. On se moè nekome na}i pri ruci. Ali, isvaki fotograf tako|e vr{i dobre usluge. Svaki istraìva~ moèda prona|e dobru upotrebu za tu|u radoznalost. Postoje, ~ak, pro-fesionalci koji se bave odabirom vesti.

Me|utim, radoznalost, kao takvu, treba pravilno ocewivati.Onome, ko ìvot prihvata ozbiqno, tu|a je radoznalost obreme-wuju}a, a sopstvena – nesnosna; on }e sa wom uskoro do}i u sukob.Ko èli dubinu, taj se mora u~iti da vidi, taj ne moè da jurca za“novim”, taj mora da zavoli “staro”. Zato {to su uvek novi i bla-godatni za onoga koji gleda...

Radoznalost je – izvor povr{nosti, zaga|ewa ìvota, bezbo-`ni{tva. Sli~no r|avoj stazi, ono neprimetno vodi ~oveku u ìvoblato.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

RADOZNALOST

1. jun 2006.

DUHOVNOST

CAR KONSTANTINI CARICA JELENA

Tjelovo je praznik koji se obeleàva u spomen na us-postavqawe presvetog oltarskog sakramenta, pretvarawahleba i vina u Isusovo telo i krv (evharistija). Na Tajnojve~eri na Veliki ~etvrtak Isus je pred svojim u~enicimau~inio jo{ jedno ~udo pretvaraju}i hleb i vino u telo ikrv svoju, najavquju}i tako svoju smrt i uskrsnu}e.

Po{to je taj dan neposredno uo~i Velikog petka, kadase hri{}anski vernici u miru podse}aju smrti Isusove,Katoli~ka crkva praznik Tjelovo, kada je Gospod svoje teloi krv `rtvovao qudima, sve~ano i radosno obeleàva u~etvrtak posle praznika Presvetog trojstva. Obi~aj je dase na taj pokretni praznik u Crkvi odrì sve~ana misa iprocesija van crkve.

TIJELOVO

79

Povodom 25 godina od zavr{etka {kolovawa 26. klaseSV[ - KoV Smer veza pozivamo klasi}e na okupqawe idruèwe 10. juna 2006. godine. Prijave za okupqawemoète izvr{iti kod Milana ]irovi}a, tel. 011/3092-115, 063/659-089 i lokal 30-001, Miroslava Joki}a,tel. 011/3092-030, 064/170-84-58, 011/3615-133 ilokal 30-030 i Ivana Novaka, tel. 011/3304-311,063/748-37-90 i lokal 22-168.

Tridesetogodi{wica zavr{etka {kolovawa 23. klaseMTSV[ bi}e obeleèna sve~anim skupom u Novom Sa-du, 15. jula 2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 ”Koza-ra”. Mole se pripadnici klase za prijavu u~e{}a na te-lefon 021/897-104 ili 063/856-0637 (]u}uz Bora) i021/639-1996 ili 064/307-9721 (Horvat Dragutin).

U prostorijama Komande 250. rbr PVO (Kasarna “Ba-wica” ul. Ra{ka br. 2, Beograd) 23. juna 2006. godine,najkasnije do 19 ~asova, zakazano je okupqawe pripad-nika biv{eg 450. rp PVO. Za sve informacije obrati-ti se potpukovniku Radojici Suboti}u na telefone064/1667-490, 011/3005-209, lokal 28-528.

êtrdeset godina od zavr{etka {kolovawa 12. klaseartiqerijsko-podoficirske {kole iz Zadra obeleà-vamo u ~etvrtak, 20. jula 2006. godine u Beogradu. Po-zivamo sve drugove i nastavnike sa prostora biv{eSFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na telefone:011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Vik-tor Hli{~.

Dvanaesta klasa Pe{adijske podoficirske {kole izSarajeva obeleàva ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka{kolovawa 20. jula 2006. godine u 12 ~asova u resto-ranu Centralnog doma VSCG u Beogradu. Zainteresova-ni treba da se jave Odboru za organizaciju susreta natelefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i 018/509-127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwirok za prijavu je 14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE,350 metara do plaè. Telefoni: 42-184, 081/483-184,081/245-341, 067/201-978.

MALI OGLASI

Vojna turisti~ka agencija Beograd

organizuje autobuski prevozna relaciji BEOGRAD – VALDANOS – BEOGRAD

u toku letwe sezone od 20. juna do 8. septembra 2006. godine.

Cena povratne karte iznosi 3.357,00 dinara.

POPUST ZA DECU:

– do 4 godine, ako dele sedi{te sa roditeqima, ne pla}ajukartu,– ako dete do 4 godine ima posebno sedi{te pla}a 50% ce-ne karte,– deca od 4 do 10 godina imaju svoja sedi{ta i pla}aju 50%cene karte.

Rezervacije sedi{ta i kupovina karata vr{i se u Vojnoj tu-risti~koj agenciji – Beograd gde se mogu dobiti i sve ostaleinformacije u vezi sa autobuskim prevozom.

UPRAVNI ODBOR FONDACIJE”DRAGOJLO DUDI]”r a s p i s u j e

K O N K U R Sza neobjavqena originalna kwièvna

i publicisti~ka dela na temuoslobodila~kih ratova srpskog naroda

za 2006. godinuKonkurs za kwièvnost otvoren je za sve kwièvne vrste:

romane, drame, scenarija, eseje, zbirke pesama i poeme, zbir-ke pripovedaka, novele, memoare i dokumentarna kwièvnadela na temu oslobodila~ke borbe srpskog naroda.

Konkurs za publicistiku otvoren je za dnevnike, istorij-ske i memoarske zapise, biografije, hronike, monografije,studije i druge istraìva~ke radove sa tematikom oslobodi-la~ke borbe srpskog naroda. Publicisti~ki radovi treba dabudu autenti~ni, zasnovani na proverenim istorijskim izvo-rima i da tematikom predstavqaju novinu. Magistarski rado-vi i doktorske teze mogu konkurisati ukoliko nisu objavqeni.

Pravo u~estvovawa na konkursu imaju gra|ani Srbije iCrne Gore i drugi zainteresovani.

Radove potpisati {ifrom, a u posebnom zatvorenom ko-vertu dostaviti ime i prezime, adresu i {ifru autora. Rado-vi se primaju do 15. jula 2006. godine.

Najboqim radovima dodeli}e se tri nov~ane nagrade izkwièvnosti i tri iz publicistike, a visina nagrade bi}e na-knadno odre|ena.

Rukopisi, koji pre zavr{etka konkursa budu objavqeni ubilo kom vidu, ne}e se uzimati u obzir.

Rezultati konkursa bi}e obajvqeni u javnim glasilima do17. novembra 2006. godine.

Radovi treba da budu napisani na srpskom jeziku i do 20autorskih tabaka.

Otkucane radove dostaviti na adresu: Fondacija “Dra-gojlo Dudi}”, 11000 Beograd, ul. Savski trg br. 9/4, sa nazna-kom “za konkurs”. Sva obave{tewa mogu se dobiti na telefon011/2641-494.

80

Svetsko prvenstvo je

erupcija energije

i emocija, jedan veliki

vulkan gde je sve mogu}e.

Moje mi{qewe je da

moèmo u drugi krug.

Nikada se nije desilo

da svi favoriti

naprave o~ekivane

uspehe, pa za{to bi

ovo svetsko prvenstvo

bilo izuzetak, a jedno

fudbalsko pravilo kaè:

”Vredi{ onoliko koliko

ti vredi suparnik”.

Ako je nekoga u ovoj zemqi dovoqno predstaviti samo imenom i prezimenom, ondaje to Miqan Miqani}. U svetu fudbala potrebno je re}i jo{ mawe, samo – î~a.Za {est decenija ìvota koje je poklonio fudbalu osvojio je brojne titule, dobiobrojna priznawa, ali za jedan od najdraìh trofeja smatra onaj koji je kao tren-er kadeta Crvene zvezde osvojio na turniru u Borovu, jer ga je taj mali pehar

okrenuo ka trenerskoj klupi. Najteì sportski poraz mu je, kaè bez konkurencije, on-aj iz 1971. godine, kada je, tako|e kao trener Crvene zvezde, izgubio u polufinaluKupa {ampiona protiv Panatenaikosa u Atini – ”To neodigrano finale sa Ajaksomnikada ne}u mo}i sebi da objasnim”.

Kao po~asni predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, i to doìvotni,kakve obaveze i ovla{}ewa, osim onih protokolarnih, imate na toj funkciji? – Teoretski, kao po~asni predsednik trebalo bi da imam neke obaveze. Ali kako

trenutno u Fudbalskom savezu poku{avaju da osavremene i na~in rada i odnose u we-mu, smatram da u takvim trenucima treba biti posebno pa`qiv prema novim qudima ine uplitati se previ{e. Jer svaki savet koji se daje, ako ga niko ne traì, moè bitipogre{no shva}en, a ja ne èlim da budem posmatran kao tutor. [to se ti~e svrsis-hodnosti moje funkcije, mislim da je ona potrebna i da nije samo protokolarna, jer jeiskustvo nekoga ko je pro{ao mnogo toga u svom profesionalnom ìvotu nekada neop-hodno.

Na va{em stolu se nalazi gomila dokumenata, kwiga, beleàka. îme se to tre-nutno bavite?– Posledwu godinu dana posvetio sam se istraìva~kom radu na poqu fudbalske

igre. Bavim se stru~nim temama i analizama za kwigu koju }u da napi{em sa èqom daostavim trag o svom radu, argumentovano i nepristrasno. @elim da na jednom mestusakupim znawe koje sam stekao za sve ove godine. Iza{la je i kwiga Tome Mari}a”Miqan”, pa me ~esto zovu na wene promocije. Tako|e, kako se ~ovek s vremenom svegazasiti, sada mi prijaju samo}a i mir.

Dugi niz godina obavqali ste funkciju Predsednika FSJ i na woj ste bili izlo-èni i kritikama i pohvalama. Koliko predsednik Saveza moè da bude odgovo-ran za poraze ili pobede reprezentacije?

1. jun 2006.

SP

OR

T

MIQAN MIQANI],POÂSNI PREDSEDNIK

FUDBALSKOG SAVEZASCG

MO@EMO U DRUGI KR

81

– Predsednik rukovodi organizacijom. On ne tr~i na te-renu niti sastavqa tim i taktiku. Ipak, bez obzira na to, on jeodgovoran za sve. Nekada sam se namerno stavqao u prvi planda bih za{titio igra~e kojima mnogo zna~i kada imaju nekoga ko}e da preuzme odgovornost, naro~ito u trenucima kada timu neide. I to spada u funkciju predsednika, a ne samo da se slika idaje intervjue.

îni se da se stawe u na{oj ligi popravqa. Kako komenta-ri{ete weno smawewe od slede}e sezone?– To je jedno od re{ewa. îwenica je da mnoge stvari nisu

vaqale i da se mora traìti boqe re{ewe radi popravqawakvaliteta na{eg fudbala, ali i povratka navija~a na stadio-ne. Ja~e utakmice u na{oj skra}enoj ligi mogu da budu jedan odna~ina za to. Na kraju, vreme }e pokazati i dati kona~an sud.

Pred nama je Svetsko prvenstvo, a mi smo, prema mi{qe-wu mnogih, u najteòj grupi. Kako procewujete na{e {ansena tom najve}em fudbalskom takmi~ewu?– Fudbal je danas postao jedan veliki biznis. Da bi se

stvorio novac mora se napraviti reklama, {to bi mi rekli ”dase digne pra{ina”. Tako se i oko te na{e grupe, ali i oko svihdrugih grupa, diè prevelika pra{ina, ne samo zbog fudbalskogaspekta nego i medijskog i finansijskog, odnosno turisti~kog.Ciq im je da se ceo svet zainteresuje za doga|aj. Zbog toga mi-slim da je sve predimenzionirano. Ja se, iskreno, vi{e bojim

na{ih navija~a nego {to strepim da }e me razo~arati igra~i.Svetsko prvenstvo je jedna erupcija energije i emocija, jedanveliki vulkan gde je sve mogu}e. Moje mi{qewe je da moèmo udrugi krug. Nikada se nije desilo da svi favoriti naprave o~e-kivane uspehe, pa za{to bi ovo svetsko prvenstvo bilo izuze-tak, a jedno fudbalsko pravilo kaè: ”Vredi{ onoliko kolikoti vredi suparnik”.

Ho}ete li biti sa ”plavima” u Nema~koj?– Do sada sam praktikovao da, ako nisam aktivan u~esnik u

najve}oj smotri fudbala, budem bar posmatra~. Ovoga puta ne}uputovati u Nema~ku. Imam ku}u u Budvi i u woj svoju radnu sobi-cu iz koje }u pratiti doga|awa na terenima. Osim toga, igra se uvi{e gradova, stalno se putuje, a ja nisam ni u godinama ni ukondiciji da mogu to bez problema da izdrìm. Dosta je bilo.

Nenad S. MILENKOVI]

RUG

Generalna skup{tina i Kongres CISM HOLAN\ANI POKLAWAJU

PU[KE ZA PENTATLONSredinom maja u Rimu su odràni 61. generalna skup{tina

i Kongres CISM-a na kojima je na{u zemqu predstavqao {ef de-legacije SCG pri toj organizaciji pukovnik Branko Bo{kovi}.

Na tom najzna~ajnijem okupqawu predstavnika delegacijazemaqa ~lanica Me|unarodne organizacije za vojni sport ukaza-no je na specifi~nost i zna~aj vojnog sporta. Razmatrani su istrategijski plan za period od 2007. do 2011. godine, te akcioniplanovi do 2007. godine.

[to se ti~e na{e zemqe, u razgovorima sa holandskom de-legacijom dogovoreno je da Holandija na{im vojnim pentatlon-cima pokloni pet pu{aka za taj sport, i da takmi~ewa biv{ihrepublika SFRJ, koje bi finansirala ta zemqa, bude odrànou oktobru u Beogradu i to u disciplinama ga|awe iz automatskepu{ke i kros.

Tako|e, predsednik na{e delegacije preliminarno je prija-vio takmi~are za u~e{}e na etvrtim svetskim vojnim igrama koje}e biti odràne od 14. do 21. oktobra 2007. u Indiji.

Na Generalnoj skup{tini po tre}i put za predsednika CISM-a izabran je brigadni general italijanske vojske \ani Gola. S. S.

MEMORIJALNI KUP U ÂSTPOTPUKOVNIKA GORANA

OSTOJI]AU Jagodini je 20. maja odràn Osmi memorijalni kup

”Potpukovnik Goran Ostoji}”, posve}en na~elniku [taba 63.padobranske brigade Goranu Ostoji}u, koji je poginuo 28. ju-la 1998. nedaleko od karaule ”Ko{are”, na granici Srbijei Albanije, u borbi sa albanskim teroristima.

Komadant Operativnih snaga VSCG general-major Dra-gan Kulunxija, pripadnici 63. padobrnske brigade, porodicai prijateqi poloìli su cve}e na spomen-bistu u holu os-novne {kole u Jagodini koja nosi ime Gorana Ostoji}a.

Kup je odràn pod pokroviteqstvom op{tine Jagodina,Vojske SCG i Ministarstva prosvete i sporta.

Turnir u ma~evawu na Vojnoj akademijiTAKMIÂRI

BIRALI POBEDNIKEU organizaciji {kole ma~evawa “Stup sv. Stefana” sa Voj-

ne akademije posledwe subote u maju odràn je turnir u ma~evawuna kome su, pored ~lanova tog kluba, u~estvovali predstavniciOficirskog ma~evala~kog kluba Centralnog doma Vojske SCG ima~evala~kog kluba “Sveti \or|e” iz Beograda.

Re~ je o drugom turniru po redu koji organizuje Vojna akade-mije, na kome je u~estvovalo oko 60 takmi~ara, pionira i odra-slih, u kategorijama sportsko ma~evawe – floret i borbeno ma-~evawe – {pada, rapir i te{ki dvoru~ni ma~.

Kako smo saznali od majora Slobodana Vra~ara, rukovodi-oca {kole ma~evawa sa Vojne akademije, o pobednicima ovogodi-{weg turnira odlu~ivano je na nesvakida{wi na~in, po{to suma~evaoci sami birali najboqe me|u sobom. Tako je za najuspe-{nijeg sportskog ma~evaoca progla{ena Jelena Petrovi}. Kada jere~ o borbenom ma~evawu {padom i rapirom, za najboqeg je iza-bran Andrej Kubi~ek.

Pokroviteq turnira bio je “Status stil”, koji je obezbedioprigodne nagrade.

S. S.

82 1. jun 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Dràlo za sekiru (nar.), 2. Reka u Rusiji, 3. Jedan od biv{ih nazivaitalijanskog ko{arka{kog kluba iz Rima (Kantu, Lotomatika…), 4. Reka uSevernoj Americi (vodopadi!), 5. Skalarna veli~ina u fizici, 6. Oblastpod upravom kana, 7. Slavna manekenka i top-model, 8. Pla{qiv i brzglodar, 9. Simbol indijuma, 10. Slameni du{ek, 11. Jedinica za snagu, 12.Ime na{eg fudbalera Duqaja, 13. Roman Vladimira Nabokova, 14. Vrstajole (sportske jedrilice), 15. Zalemqen spoj, 16. Ivova {uma, 17. Ogla-{avati se kijawem, 18. Izloèni uticaju vazduha, prozra~ni, 20. Mawiokrugao izra{taj na koì, 22. Nagrada ili plata vrataru, 24. Sprava zaprskawe, 26. Grad u Austriji, 27. @ensko ime odmila, 28. Vrsta naftnogderivata, 29. Boànstvo kao oli~ewe boànske pravi~nosti (mit.), 30.Dva ista slova, 31. Simbol kalcijuma, 32. Mawa dramska dela, 33. Neu-spesi u borbi i ìvotu, 34. Vrsta zanatloje, 35. Vrsta mesne prera|evi-ne, 37. Napad, nasrtawe, 38. Po toku, po radwi, 39. Kow Marka Kraqe-vi}a, 41. Hiqaditi deo kilograma, 42. Reka u Francuskoj, 43. Kr{, karst,44. Zirava ènska osoba, ziravica, 46. Slavni japanski stonoteniser,48. Ameri~ka kwièvnica Perl, 50. Beogradski univerzitet (skr.).

VODORAVNO:19. Zid oblikovan i kre~en na {panski na~in, 20. Nalik na svilu, 21.Onaj koji tare kamen, 22. Na{a glumica, Qiqana, 23. Stanovnik Irija-na, 24. Vratolomna situacija, 25. Zakonski, regularan, 26. Pramen(pesn.), 27. @ivahni {kotski ples, 28. Rimski pesnik i filozof, Tit Lu-krecije, 29. Krupnonog, krakat, 30. Re~ica koja proti~e kroz Vaqevo,31. Zvuk koji se ~uje pri tapkawu, 32. Li~na zamenica, 33. Primorski{ipak, 34. Vrsta ratnog broda, 35. Ime {ansowerke Pjaf, 36. Oblastu Gr~koj, 37. Naprava u vodenici, ~eketalo, 38. Stranica (skr.), 40. Sim-bol molibdena, 41. Stari Sloven, 42. Careva èna, 43. Vrsta insekta,45. Stara jedinica za rad u fizici, 46. Aorist (skr.), 47. Osobe, perso-ne, 48. Mast za kola, kolomast, 49. Zarastao oìqak, rana i sli~no,50. Ribe iz Severnog mora, 51. Izabrana èna, 52. Mera~ atmosfer-skog pritiska, 53. Osa simetrija, 54. Majica kao duks.

ZANIMQIVOSTI

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: n

epos

redn

i pr

oizv

o|a~

, ura

-st

ati,

MAV

, mat

rozi

, dos

tava

, tal

as, v

iole

t, O

stij

a, n

ali~

iti,

Ner

a, r

ika,

cari

}, T

rsat

, bn,

Tara

, Nis

an, a

nati

, mek

, Emi

, pot

rk, S

kiti

, Gaj

a, L

a, B

anat

,iv

ica,

Kej

x, e

cer,

sta

klar

a, k

arda

n, {

orav

e, ~

voka

, Nor

mani

, oto

mani

, Ava

,po

stan

ak, p

irat

ska

radi

o-st

anic

a.

su ozna~avali mesta iskrcavawa, imena jedinica, dan iskrcavawa… I tako, kad se, svega mesec dana pred po~etak operacije, u ”Dejli te-

legrafu”, u ukr{tenici Leonarda Sidneja Dejva i Melvila Xonsa, pod17. vodoravno pojavio prvi pojam, ”Utah”, agentima obave{tajne slu-`be digla se kosa na glavi. Oglasila su se zvona za uzbunu i list jestavqen pod prismotru. Mo`da, ipak, ne bi bilo ni~eg ozbiqnijeg dase, dve nedeqe kasnije, u novoj ukr{tenici nije pojavio jo{ jedan pojam– {ifra. Pod tri uspravno pisalo je ”Omaha”, a svega pet dana zatim,pod 11 vodoravno traìla se re~ ”Overlord”. Kap je prelila ~a{u iobave{tajci su upali u prostorije ”Dejli telegrafa”. Bez mnogo obja-{wavawa, ube|eni da su uhvatili ve{te nema~ke {pijune, agenti suuhapsili sastavqa~e ukr{tenica Dejva i Xonsa.

Usledilo je svestrano i ne tako bezazleno ispitivawe, ali dvojicaenigmati~ara uporno su ponavqala da o tajnoj akciji savezni~kih snagane znaju ama ba{ ni{ta. Ukr{tenice su bile sastavqene ~ak {est meseciranije i pojmovi u wima nisu imali nikakve veze sa planiranim iskrca-vawem. Posle brze provere, agenti su i sami do{li do uverewa da su Le-onard Dejv i Melvil Xons tek nevini i bezazleni sastavqa~i ukr{teni-ca, zabave za dokone qubiteqe re~i. Posle svega, stratezi i komandantisavezni~kih snaga su obave{teni da je sve OK, pa je, 6. juna 1944. godineu 6.30 zapo~elo najopse`nije iskrcavawe u Drugom svetskom ratu.

Kao {to je poznato, operacija ”Overlord” je uspela, saveznici supotukli nema~ke snage i usiqenim mar{em stigli do Hitlerovog {taba.Da je, zbog ukr{tenih re~i, do{lo do wenog odlagawa, mo`da sve ne bibilo kao {to je bilo. Nije li to dokaz da ukr{tene re~i i nisu takobezazlene, kao {to izgleda?

Naravno, nije to jedini primer da sastavqa~i ukr{tenica nabasaju uzabraweni teren. Postoje primeri i u na{oj praksi, kada su autori jedneukr{tenice, objavqene u ”Enigmi” mogli da ”zaglave u zatvoru” zbog dvere~i naivno sloène jedna ispod druge: ”Boris Kidri~” i ”avanturista”.

Jovan VUKOVI]

Da se ukr{tene re~i u odre|enim slu`bama ne uzimaju ”zdravo zagotovo” pokazuje primer iz davne 1944. godine, kada su dvojicaenigmati~ara ”Dejli telegrafa” uhap{ena zbog kori{}ewa poj-

mova ”Utah”, ”Omaha” i ”Overlord” u ukr{tenicama od 2, 22. i 27.maja 1944. godine. Bili su to {ifrovani nazivi normandijskih obala,planiranih za iskrcavawe savezni~kih snaga 6. juna iste godine i imesame operacije, jedne od najopse`nijih i najstroè ~uvanih tajni u Dru-gom svetskom ratu.

Kao {to je poznato, prema viziji savezni~ke komande, na frontu povr-{ine oko 35 kilometara kvadratnih bilo je planirano iskrcavawe vi{eod 176.000 vojnika dopremqenih brodovima i avionima. Strogo ~uvanatajna operacija, za koju je, tih prole}nih meseci 1944. godine, znalosvega nekoliko najvi{ih komandanata, bila je {ifrovana tajnim nazi-vima „Omaha”, ”Utah”, ”gold”, ”juno”, ”svord” i sli~nim pojmovima koji

Enigmatika

OPASNA PASIJAZbog kori{}ewa

strogo ~uvanih tajni ipojmova u svojim

ukr{tenicama,enigmati~ari ponekad

rizikuju i hap{ewe

Pokloni~ka putovawa u manastir Hilandar, koja su realizo-vana 2002. i 2003. godine, izuzetno povoqno su uticala na mo-ral Vojske. S obzirom na to {to su pripadnici VSCG pokazaliinteresovawe da se ona ponove, Uprava za qudske resurse G[VSCG (G-1) u 2006. godini organizuje i realizuje pokloni~ka puto-vawa na Svetu goru u manastir Hilandar za profesionalne pri-padnike Vojske Srbije i Crne Gore, ~lanove wihovih porodica ivojne penzionere.

Putovawa se organizuju u saradwi sa Srpskom pravoslav-nom crkvom i bratstvom manastira Hilandar, posredstvom Po-kloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve “Dobro~instvo” izBeograda. Za svako putovawe bi}e odre|en vo|a puta iz Upraveza qudske resurse G[ VSCG (G-1) i duhovnik – sve{tenik Srpskepravoslavne crkve.

Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 lica, uterminima od 3. do 8. jula, od 9. do 14. jula i od 14. do 19. jula2006. godine.

Program putovawa: 1 dan – Beograd–Solun (polazak iz Beo-grada u 18,00 ~asova ispred Vaznesewske crkve; Ulica admiralaGeprata br. 19; usputna kra}a zadràvawa radi odmora); 2 dan –Solun–Jerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~asovima; slo-bodno vreme; polazak iz Soluna u 15,00 ~asova; obilazak Srp-skog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos; sme{taj uhotelu; no}ewe); 3 dan – Jerisos–Hilandar (doru~ak; ukrcavawena brod; odlazak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija;obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawe bogosluèwima; no}-ni odmor); 4. dan – Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: mana-stirski krug, grobqanska crkva...; obed u mona{koj trpezariji;prisustvovawe bogosluèwima; no}ni odmor); 5. dan – Hilan-dar–Jerisos–Beograd (ru~ak; polazak za Uranopolis; polazak zaJerisos; obilazak metoha manastira Hilandar Milo Arsenica;nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme u Solunu do 18,00~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputna kra}a zadràva-wa radi odmora); i 6 dan – Beograd (dolazak u Beograd u ranimjutarwim ~asovima).

Cena aran`mana je 100 evra, plus 6.000,00 dinara (u petmese~nih rata).

Cena aran`mana obuhvata auto-buski prevoz na relacijama nazna~e-nim u programu. Ulaznu grupnu vizu,sme{taj u hotelu u trokrevetnim i ~e-tvorokrevetnim sobama, taksu za ula-zak na Svetu goru, prevozbrodovima, usluge obila-zaka po progra-

mu, stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa. U cenuaran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu nazna~eni u pro-gramu.

Lica koja èle putovati u Hilandar treba da se prijave Po-kloni~koj agenciji SPC “Dobro~instvo” (telefon: 011/26-86-4454, 26-59-269 i 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potreb-nu za dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:- za profesionalne pripadnike MO i VSCG: fotokopija radnekwiìce i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~itivojnu po{tu, mesto i ~in);- za ~lanove porodica pripadnika MO i VSCG: fotokopija in-deksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi-ìce i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisa fir-me u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}enomporezu (za ~lanove porodice koji su privatnici); potvrda nadle-`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice, koji su prija-vqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdràvawe (za ~lanoveporodice, koji nisu prijavqeni na berzi rada);- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopija po-sledweg ~eka od penzije;- prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednufotografiju (format za paso{);- lica, koja nemaju {engen vizu u novom paso{u, obavezno dosta-vqaju i stari paso{.

Telefon za kontakt: 29-325 (Odsek za kulturu, tradicije i verskuslu`bu Uprave za qudske resurse G[ VSCG).

POKLONI^KA PUTOVAWANA SSVETU GORU

Mini poster

Snimio Goran STANKOVI]

Documents

017 Odbrana