Hemijski sastav živog sveta

neorganski, organski

Zastupljenost nekih hemijskih elemenata u neživom svetu (Zemljina kora) u poređenju sa njihovim zastupljenostima u tkivima životinja

Pro

cena

t re

lativ

ne z

astu

plje

nost

i

H C O N Ca Na P Si Ostali i Mg i K

živa bića

neziva priroda

Hemijska organizacija ćelije

• Živi sistemi su sastavljeni od ćelija, ćelije od materije, materija od hemijskih elemenata

• 92 hemijska elementa srećemo u prirodi od toga 25 ulaze u sastav žive materije

• Elementi koji izgrađuju živu materiju nazivaju se biogeni elementi

Biogeni elementi• Biogeni elementi su elementi koji su neophodni živim

bićima u životnim procesima • Razlikujemo makroelemente i mikroelemente • Makroelementi su O, H, C, N, Ca, S, P, K• Prisutni su u velikim količinama u organizmu. Samo 4

elementa: C, O, H, i N čine 96% žive materije• Na, K, Ca, Cl, Mg, P i S 4% telesne mase• Mikroelementi se nalaze u znatno manjim količinama od

makroelemenata: Cu, J, Br, Mn, F , Zn... Oni uglavnom nemaju strukturnu ulogu već učestvuju kao kofaktori u metaboličkim procesima.

Elementi prisutni u živoj prirodi

Elementi prisutni u tragovima (manje od 0,01 odsto): bor, hrom, kobalt, bakar, fluor, jod, gvožđe, mangan, molibden, selen, silicijum, kalaj, vanadijum i cink (u sastavu enzima, citohroma, vitamina, pigmenata, hormona)

Simbol Element Sadrzaj

H Vodonik 63%

O Kiseonik 25%

C Ugljenik 9,5%

N Azot 1,4%

Ca Kalcijum 0,31%

P Fosfor 0,22%

K Kalijum 0,22%

Cl Hlor 0,2%

S Sumpor 0,08%

Mg Magnezijum 0,06%

Voda• Voda prekriva ¾ zemljine povrsine (Plava

planeta)

• Ipak, samo je manje od 1% vode upotrebljivo za pice

kovalentna veza

kovalentna veza

vodonik

vodonik

kiseonik

Bohrov modelmolekula vode

(a) Model strukture vode. Kiseonik je predstavljen crvenom, a vodonik belom bojom.(b) Elektronska konfiguracija molekula vode je tetraedralna, pri čemusu atomi postavljeni pod uglom od 104.5 stepeni.

Značajne osobine vode

• Nalazi se u sva tri agregatna stanja • Polarnost→vodonične veze. Svi znaju formulu vode:

H2O, dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Ali elektronegativnost kiseonika je značajno veća nego elektronegativnost vodonika. Ako zamislimo elektronski oblak oko molekula vode, i označimo pozitivno naelektrisanje plavom bojom, neutralno zelenom, a negativno crvenom, taj molekul bi izgledao kao na ovoj slici. Pozitivno naeektrisanje privlači negativno što dovodi do uspostavljanja vodoničnih veza

• Veliki toplotni kapacitet-stabilizator temperature na zemlji• Najgušća na 4°C-ledi na površini i time je omogućen

opstanak živih organizama

Molekul vode može da stvara najviše četirivodonične veze istovremeno. Obratiti pažnjuna tetraedralnu strukturu vodoničnih veza.

Voda• Život je začet u vodenoj sredini pre 3.5

milijarde godina• Voda je životna sredina mnogih

organizama• Gradivni element živih bića: 95% meduza,

70% košljoribe, 62% čovek (mišići 75%, kosti 25%, masno tkivo 1%).

• Procenat vode u organizmu smanjuje se sa starošću.

Procenat vode u različitim tkivima čoveka:

Krv 79%Srce 79%Mozak 76%Eritrociti 65%Nadbubrežne žlezde 80%Pluća 78%Skeletni mišići 75%Skelet 46%Dentin 10%

Voda

• Osoba od 65 kg u svom telu ima oko 40 litara vode. Mozak (moždano tkivo), narocito siva masa imaju čak 85% vode. Ostale materije u organizmu su proteini, masti, ugljenihidrati, minerali.Telesna tecnost, koja se deli u celijsku i vencelijsku, u osnovi je telesna voda i u njoj rastvorene materije.

• Celijska tecnost (citoplazma) razdvojena je od vancelijske tecnosti celijskim membranama. Najveći deo telesne vode 2/3 ili (40%) telesne težine je u celijama, a 1/3 ili (20%) je izvan celija.

• Osobe s prekomernom težinom imaju manji procenat vode (40 do 50%). U stalnoj telesnoj vodi više je rastvorenih masti, proteina i secera, a automatski manje vode. Žene u odnosu na muškarce imaju više masnog tkiva i manji procenat vode.

Uloge i značaj vode su: • Ona je univerzalni rastvarač što znači da se u njoj rastvara

najveći broj materija. Materije rastvorljive u vodi nazivaju se hidrofilne (vole vodu), a one koje se ne rastvaraju su hidrofobne (boje se vode).

• Pogodna je sredina (medij) za odvijanje svih biohemijskih reakcija tj. metabolizma. Voda ima osobinu da se jonizuje – na H i OH jone. U čistoj vodi broj H+ jona je jednak broju jona OH-. Rastvor koji ima više jona H+ je kiseo, dok je rastvor sa više jona OH- bazan. Kiseli rastvor ima pH manji od 7, bazni iznad 7, dok je neutralan sa ph=7.

• Transportna uloga vode ogleda se u lakom prenošenju materija koje se u njoj rastvaraju (aminokiseline, šećeri, proteini) kroz samu ćeliju i iz jedne ćelije u drugu.

• Voda ima ulogu i u termoregulaciji (održavanju stalne telesne temperature kod ptica i sisara). Znojenjem se snižava telesna temperatura.

Hidrofilni molekuli

Polarne supstance

Jonske supstance

Hidrofobni molekuli

• Covek dnevno izgubi 1500 ml vode.

• Nešto vode stvara se metaboličkim procesima u organizmu (endogena, metabolicka voda) jer hranjive materije sadrže vodonik, a njegovom oksidacijom nastaje voda. Metabolizmom se stvori oko 300 ml vode u 24 sata.

Anabioza

• Kada uslovi sredine postanu nepovoljni (nedostatak vode) neki organizmi su u stanju da obustave sve aktivnosti metabolizma I prezive ove uslove bez stetnih posledica. Ovo stanje skoro potpune neaktivnosti naziva se anabioza.

• Bakterije, lišaji, mahovine, semena, spore (rezerve hrane I jaka zastitna ovojnica)

Neorganske materije

• Neorganske soli su takođe veoma zastupljene u ćelijama, a njihovi katjoni i anjoni su neophodni za održavanje bioloških struktura (gradivna uloga) i biološku aktivnost jedinjenja (metabolička uloga). Najzastupljeniji katjoni su K+, Na+, Ca++, a među anjonima su to hloridi, karbonati, bikarbonati i fosfati.

• Na+ i K+ obezbeđuju polarizovanost membrana ćelija, a time i njihov normalan rad. Među anjonima najvažniji su fosfati jer predstavljaju osnovne oblike iz kojih se koristi energija (izgrađuju ATP – adenozintrifosfat). Karbonati i bikarbonati imaju ulogu pufera, odnosno, regulišu stalnost pH vrednost vodenog rastvora. (Pri padu pH vrednosti ispod 7 čovek može da živi samo nekoliko minuta.)

Neorganske materije

• Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi hranom

• Fe (gvožđe) je veoma važan sastojak hemoglobina; nedostatak gvožđa u organizmu ometa normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što prouzrokuje malokrvnost – anemiju (mada za ovu bolest postoje i drugi uzroci)

• Ca i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci kostiju

• S ulazi u sastav nekih aminokiselina • Na, K i Cl učestvuju u osmoregulaciji • F sprečava karijes zuba; Co je sastavni deo vitamina

B12 itd.

Organska i neorganska jedinjenja

• Organska i neorganska jedinjenja u živim bićima razlikuju se kao i sva druga organska i neorganska jedinjenja. Organska moraju sadržati ugljenik. Pored toga neorganska jedinjenja ne učestvuju u procesima važnim za živa bića direktno (osim vode) već većinom obezbeđuju "sirovine" za njih.

Organski sastav

• Sva organska jedinjenja sadrze ugljenik• Ova jedinjenja mogu biti linearna, razgranata,

prstenasta, pored toga sadrze I atome vodonika,kiseonika, azota, sumpora…jednostruke I dvostruke veze → beskrajna raznovrsnost organskih molekula

• Na osnovu funkcionalnih grupa svrstavaju se u odredjen tip organskih molekula

Funkcionalna grupa

Formula Tip jedinjenja Primer

Hidroksilna R-OH Alkoholi Etanol

Karboksilna Organske kiseline

Sircetna kiselina

Amino Amini Noradeanalin

Fosforna R-PO4 Organski fosfati ATP, fosfolipidi

Organski sastav

• Neki molekuli su mali I sadrze samo jednu ili nekoliko funkcionalnih grupa

• Drugi su veliki, kompleksni i zovu se makromolekuli

• Oni su sastavljeni od veceg broja manjih molekula, monomera

Organski sastav

• Postoje 4 klase makromolekula

• - proteini (belančevine)

• - nukleinske kiseline

• - ugljeni hidrati (saharidi)

• - lipidi (masti)

Organski sastav

Molekul Sastav Funkcija

Ugljenihidrati Prosti šećeri Energetska…

Proteini Aminokiseline Strukturna, Gradivna, Kataliticka, Transportna…

Masti Masne kiseline Depo energije, Izgradnja membrane ćelija

DNA/RNA Nukleotidi (baze) Prenos informacija

Ugljeni hidrati, lipidi, proteini nukleinske kiseline

UGLJENI HIDRATI

Ugljeni hidrati

• Ugljeni hidrati su najzastupljeniji u ishrani (više od 50 %, u SAD 85 % ) i predstavljaju primarni izvor energije. Ugljeni hidrati su prvi organski molekuli koji nastaju u procesu fotosinteze a takođe i prvi koji se troše (razlažu) kod heterotrofnih organizama. Mišići ih koriste više nego druge izvore energije.

• Osnovna formula

Ugljenih hidrata je (CH2O) n.

Naziv ugljeni hidrati je proizašao

iz njihovog sastava koji uključuje

ugljenik i hidroksilne grupe.

Ugljeni hidrati se po broju saharidnih jedinica dele na :

• MONOSAHARIDE (sačinjeni od jedne saharidne jedinice)

• DISAHARIDE (sačinjeni od dve saharidne jedinice)

• OLIGOSAHARIDI (od 3-10 subjedinica)

• POLISAHARIDI (od 20 do 107 šećernih jedinica)

MONOSAHARIDIPrema broju ugljenikovih atoma :

• Trioze (gliceraldehid)

• Tetroze (eritroza)

• Pentoze (riboza, deoksiriboza)

• Heksoze (glukoza, fruktoza)

Prema položaju oksidovane funkcionalne grupe (karbonilna):

• aldoze

• ketoze

* Aldehidi i ketoni su jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom (C=O), koja se razlikuju po položaju date grupe u molekulu. Npr. glukoza je aldehid a fruktoza je keton.

Glukoza je najznačajniji ugljeni hidrat za ljudski organizam :

• GLUKOZA se dobija direktnim unosom, konverzijom monosaharida ili razlaganjem složenijih saharida. (Njena koncentracija u krvi se održava u stalnim granicama od 3.9 – 5.8 mmol/l.)

→

• FRUKTOZA najslađi šećer sadržan u voću i meduPo hemijskoj strukturi ova ketoheksoza se konvertuje u organizmu u glukozu, a razlika između njih je u položaju C=O grupe.

» GALAKTOZA ,aldoheksoza, koja ulazi u sastav mlečnog šećera, unosom u organizam se konvertuje u glukozu.

→

• Riboza ulazi u sastav RNK

• Dezoksiriboza ulazi u sastav DNK

DISAHARIDIDisaharidi su kristalne supstance rastvorljive u vodi i u njih spadaju :• SAHAROZA ili komercijalni šećer, iz šećerne repe ili trske, sastavljen

od molekula fruktoze i glukoze, čini više od 2/3 dnevnog unosa šećera.

• LAKTOZA ili mlečni šećer, stvara ga organizam sisara za vreme laktacije, sintezom galaktoze i glukoze.

• MALTOZA, sastavljena od dve glukozne jedinice međuprodukt varenja skroba.

OLIGOSAHARIDI

• Reč oligosaharidi formiran je od grčke reči oligo, što znači – malo. Oni predstavljaju jedinjenja koja u sastavu imaju 3-10 monosaharidnih jedinica.

• Na ćelijskim membranama se vezuju za proteinski deo i imaju ulogu receptora

• Primeri su: heparin koji se nalazi u krvi kičmenjaka, hitin izgrađuje oklop zglavkara, agar iz algi kao i rafinoza i stahioza, ugljeni hidrati poreklom iz pasulja, soje koje organizam ne može da razgradi.

Tabela 1. Stepen slatkoće različitih šećera

ŠećerRelativna slatkoća

Šećeri

Ksiloza 0,7

Glukoza 0,5 – 0,8

Fruktoza 1,2 – 1,5

Galaktoza 0,6

Manoza 0,4

Laktoza 0,2

Maltoza 0,5

Saharoza 1,0

Hidrogenirani kukuruzni sirup

0,3 – 0,75

POLISAHARIDI

Amorfna jedinjenja, teško rastvorljiva u vodi sastavljena od velikog broja saharidnih jedinica spojenih glikozidnim vezama

Po svojoj biološkoj funkciji dele se na :• Rezervne (glikogen kod životinja i skrob kod

biljaka)• Strukturne (celuloza kod biljaka, hitin kod

zglavkara, agar kod algi)Po svojoj hemijskoj strukturi se dele na :• Heteropolisaharide, sastavljene od različitih

saharidnih jedinica• Homopolisaharide, sastavljene od istih

saharidnih jedinica.

Najvažniji u ljudskoj ishrani su :

• SKROB, iz namirnica biljnog porekla, kao što su krompir, kukuruz*, pšenica, pirinač je homopolisaharid glukoze, sastavljen od 15-25% amiloze i većeg dela amilopektina, takođe, glukoznih polimera.

skrob => dekstrini => maltoza => glukoza2-5% skroba se ne vari zbog obrade namirnica.Od njega se prave gustin, puding, lepak i glukozni sirup.

*kukuruz postaje manje sladak sa sazrevanjem. Taj fenomen se objašnjava većom količinom glukoze kod mladog kukuruza (čije se prisustvo odmah prepoznaje kao slatko u ustima) za razliku od skroba koji nastaje od date glukoze u procesu sazrevanja.

• GLIKOGEN, takođe glukozni homopolisaharid koji nastaje skladištenjem glukoze pod dejstvom insulina, najviše u jetru i mišićno tkivo. Ovako uskladištena glukoza ne remeti osmotsku ravnotežu u ćelijama.

• DEKSTRINI su glukozni polimeri koji se mogu naći u hrani ili biti intermedijerni produkt razlaganja skroba.

Polisaharidi• CELULOZA homopolisaharid sastavljen od

linearnih glukoznih lanaca• HEMICELULOZA sastavljena od glukoze i

fruktoze• PEKTIN polisaharid bogat galakturonskom

kiselinom• KAUČUK sadržan u biljnim ožiljcima i njemu

sličan, ali viskozniji MUCILAGIN• ALGALNI POLISAHARIDI• LIGNIN, koji nije polisaharid već ima polifenolsku

komponentu, deo je drvenastog dela biljke.

Preporučen dnevni unos: muškarci 38 g žene 25 g

• OBEZBEĐIVANJE DOVOLJNE KOLIČINE ENERGIJE ZA AKTUELNE POTREBE ORGANIZMA

• SKLADIŠTENJE ENERGIJE U OBLIKU GLIKOGENA (300-350 g ugljenih hidrata u sastavu glikogena obezbedjuje energiju za pola dana umerene fizičke aktivnosti)

• SASTAVNI DEO ĆELIJSKIH MEMBRANA• Dnevni unos ugljenih hidrata treba da iznosi oko 300 g, ili

55-60% ukupnog energetskog unosa, bazirano na dnevnoj potrebi od 2000 kcal.

ULOGA UGLJENIH HIDRATA

LIPIDI

LIPIDI

• Lipidi (masti) su jedinjenja različitog sastava po pravilu nerastvorna u vodi (hidrofobne materije), a rastvorna u organskim rastvaračima (etar, benzen...)

• Prema strukturi podeljeni su na proste i složene lipide

LIPIDI

• Prosti lipidi su supstance čiji se molekuli sastoje samo od ostataka masnih kiselina i alkohola (najčešće glicerola). Ovde spadaju masti i ulja (trigliceridi) i voskovi. Estri glicerola i masnih kiselina.

• Složeni lipidi uključuju derivate fosforne kiseline (fosfolipidi) i lipide koji sadrže ostatke ugljenih hidrata (glikolipidi). Ovde spadaju i steroidi.

* Esterska veza nastaje između alkoholne i karboksilne grupe

LIPIDI

• Pored navedenih postoji još nekoliko značajnih grupa lipida:– Voskovi– Terpeni– Holesterol– Sfingolipidi– Žučne kiseline

• Iz holesterola nastaju steroidi, prostanglandini...

TRIGLICERIDI• Čine 90 % masti koje se unose ishranom

i predstavljaju estre glicerola i masnih kiselina, koji prema broju masnih kiselina mogu biti :

• monogliceridi

• digliceridi

• trigliceridi.

Predstavljaju materije čijim se razlaganjem dobija najviše energije,ali i masne kiseline koje imaju različite funkcije.

MASNE KISELINE

Sastavljene su od lanaca ugljenikovih atoma u nizu, zasićenih ili nezasićenih vodonikovim atomima.

• ZASIĆENE masne kiseline u svom lancu nemaju dvostrukih veza između ugljenikovih atoma,

• NEZASIĆENE imaju jednu (jednonezasićene) ili više

(višenezasićene) dvogubih veza.Preporučuje se da dnevni unos masti bude do

35% energetskih potreba.

Zasićene masne kiseline

Trivijalni naziv Strukturna formula

Buterna CH3(CH2)2COOH

Laurinska CH3(CH2)10COOH

Miristinska CH3(CH2)12COOH

Palmitinska CH3(CH2)14COOH

Stearinska CH3(CH2)16COOH

Arahinska CH3(CH2)18COOH

Zasićene masne kiseline podložne su raspadanju u prisustvu kiseonika, svetlosti ili pri termičkoj obradi, što daje osećaj ustajalosti. Ovo nije naročito opasno, jer ljudi brzo prepoznaju takvu hranu po mirisu i ukusu, ali smanjuje rok trajanja hrane, što je nepovoljno za proizvođače. Ulja su otpornija na ovakve promene zbog prisustva vitamina E.

Nezasićene masne kiseline

Trivijalni naziv Strukturna formula

Krotonska CH3 - CH = CH - COOH

Palmatooleinska CH3 - (CH2)5 - CH = CH - (CH2)7 - COOH

Oleinska CH3 - (CH2)7 - CH = CH - (CH2)7 - COOH

Linolna CH3 - (CH2)4 - CH = CH - CH2 - CH = CH - (CH2)7 - COOH

LinoleinskaCH3 - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH -

(CH2)7 - COOH

ArahidonskaCH3 - (CH2)4 - CH = CH - CH2 - CH = CH - CH2 - CH = CH -

CH2 - CH = CH - (CH2)3 - COOH

• Višestrukim zagrevanjem nezasićenih masnih kiselina u procesu prženja u fritezi dolazi do promene dvostrukih veza i formiranja trans masnih kiselina

• Drugi tehnološki proces u preradi biljnih ulja je hidrogenacija, koja se vrši ubacivanjem vodonika pod visokim pritiskom.

FOSFOLIPIDI

• Energetska uloga lipida ogleda se u tome što se njihovima razlaganjem oslobađa velika količina energije. Skladište se u ćelijama masnog potkožnog tkiva (rastresito vezivno tkivo), odakle se prema potrebi organizma mogu koristiti. Pod dejstvom hormona masne ćelije vrše hidrolizu (razlaganje) masti u slobodne masne kiseline. Masne kiseline prelaze u krv, a zatim u ćelije koje ih koriste kao izvor energije. Višak šećera u krvi se privremeno skladišti u obliku glikogena, a zatim se trajno čuva u obliku masti. Kada se energetske potrebe organizma ne mogu zadovoljiti hranom, prvo dolazi do razlaganja rezervi glikogena, a zatim se razlažu masti.

Uloga lipida:

• Gradivna uloga odnosi se na to što se deo masti koristi za izgradnju i obnovu ćelija i njenih delova. Najpoznatiji strukturni lipidi su:

• fosfolipidi koji grade ćelijske membrane i utiču na njenu propustljivost;

• holesterol koji pripada steroidima (derivati masti) i takođe gradi ćelijske membrane (osim kod bakterija)

• Voskovi koji obrazuju zaštitni sloj na koži, krznu, perju ili lišću i plodovima biljaka (najpoznatiji je pčelinji vosak od koga pčele prave saće).

• Regulatornu ulogu imaju hormoni koji su steroidi. Steroidni hormoni čoveka su polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde, dok su ostali hormoni uglavnom proteini ili derivati aminokiselina.

• Rastvaranja i transport liposolubilnih vitamina A, D, E i K

• Prenošenje impulsa kroz nerve zaštićene lipidnom ovojnicom sfingolipida – sfingomijelina.

• Termoizolacija

Procenat masti u sastavu tela

Godine 20-39 Godine 40-59Godine preko 60

Muškarci 8% - 20% 11% - 22% 13% - 25%

Žene 21% - 33% 23% - 34% 24% -36%

PROTEINI

Proteini

• Proteini ili belančevine su veliki organski biomakromolekuli sastavljeni od amino kiselina spojene peptidnim vezama

• Sastavljeni su od 20 različitih aminokiselina, u lancima od 50 do 5000 molekula spojenih peptidnim vezama. Reč protein potiče od Grčke reči πρώτα što znači “ najvažniji, prvi ”.

Aminokiseline

Aminokiseline su sastavljene od :

• AMINO grupe – NH2, koja daje bazne osobine• KARBOKSILNE grupe - COOH, koja daje kisele osobine• BOČNE grupe, koja je različita za svaku aminokiselinu Zbog ovog proteini imaju pufersku ulogu, jer su

amfoterna jedinjenja, sposobna da reaguju i sa bazama i sa kiselinama

Većina aminokiselina je dobila naziv grčkog porekla npr glycin od glykos što znači sladak, cistein od kystis što je

kamen u žučnoj kesi

Peptidna veza

• aminokiseline mogu da grade amidnu vezu između amino-grupe jedne I karboksilne grupe druge aminokiseline uz eliminaciju molekula vode:

• Nastala amidna CO-NH veza naziva se peptidna veza

Aminokiseline se prema neophodnosti unosa u organizam dele na :

VALIN TRIPTOFAN

LIZIN TREONIN

METIONIN LEUCIN

FENILALANIN IZOLEUCIN

HISTIDIN

ALANIN, ASPARAGIN

SERIN, ASPARAGIČNA KISELINA

GLUTAMIČNA KISELINA

mogu se sintetisati u organizmu pod odgovarajućim uslovima

ARGININ GLICIN CISTEIN

PROLIN GLUTAMIN TIROZIN

• Mleko u sebi sadrži sve esencijalne aminokiseline

Prema dužini peptidnog lanca proteini se dele na :

• Proste proteine koji su izgrađeni samo od aminokiselina (peptidi imaju manje od 30 AK)

• Kompleksne proteine koji imaju preko 30 aminokiselina i sadrže i neproteinsku komponentu (prostetičku grupu)

Prema svojoj hemijskoj strukturi razlikujemo:

• PRIMARNU STRUKTURU

koja predstavlja

redosled

aminokiselina u nizu

• SEKUNDARNU STRUKTURU

zasnovana je na vodoničnim

vezama. Osnovni oblici su

α-helix i β-ploče

• TERCIJARNU STRUKTURU

nastaje dodatnim

izvijanjem sekundarne

strukture u prostoru

• KVATENERNU STRUKTURU Prostorni raspored subjedinica

u okviru proteina

Denaturacija proteina

• Proteini su funkcionalni samo u kvaterneroj strukturi

• Pri visokim temperaturama ili nekim drugim stresnim uslovima dolazi do denaturacije proteina

• Denaturacija je proces raskidanja veza u tercijarnoj ili sekundarnoj strukturi i gubitka funkcije proteina

Od kompleksnih proteina (proteidi) u ljudskom organizmu izdvajamo :

• Kazein, protein mleka

• Heparin, protein koji se nalazi u krvi, antikoagulant

• Hemoglobin protein od centralnih prostetičnih grupa HEMA i 4 radijalno raspoređena lanca od par stotina aminokiselina

Uloge proteina• StrukturnaProteini predstavljaju gradivni materijal, jer su u različitom procentu zastupljeni u gradji ćelija raznih tkiva u organizmu (kolagen u sastavu kože, keratin u kosi, noktima... )• Katalitička Proteini imaju ulogu enzima u kataboličkim procesima u

organizmu• Imunološka (odbrambena)Antitela u imunološkom odgovoru organizma su proteinskog

porekla• TransportnaProteinska jedinjenja vrše transport supstrata u metaboličkim

procesima (karnitin prenosi masne kiseline u mitohondrije, a hemoglobin prenos kiseonika do ćelija korisnika )

Uloge proteina

• Hormonska Tirozin je prekursor u sintezi hormona štitne

žlezde, insulin je protein• Skladišna Albumini su krvni proteini koji održavaju

osmotski pritisak i time udeo vode u krvi • KontraktilnaMiozin i aktin grade ulaze u sastav

kontraktilnih filamenata• PuferskaAlbumini pored ostalih uloga i održavaju pH

krvi u granicama 7.35 do 7.41.• Egzotična (van podele npr. lepak-proteini

kod školjki)

Preporučen unos proteina je za muškarce 73 g, a za žene 60 g dnevno.

Jedan prosečan zapadnjak jede 300-350 g proteina dnevno. Organizam pravilno upotrebi samo peti

deo tog unosa.