024 Odbrana

Godi

na II

Broj

24

15.

sept

emba

r 2

006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j uI n t e r v j u

RAZMINIRAWE SRBIJE

T e m aT e m a

RAZMINIRAWE SRBIJE

VREMEKONTROLISANIHISKU[EWA


Viceadmiral Jovan Grbavacna~elnik Inspektorata odbraneViceadmiral Jovan Grbavacna~elnik Inspektorata odbrane

Uklawawe neeksplodiranih ubojnih sredstavaUklawawe neeksplodiranih ubojnih sredstava

NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

”VOJSKA”

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

4

INTERVJU

Viceadmiral Jovan Grbavac, na~elnik Inspektorata odbrane Republike SrbijeVREME KONTROLISANIH ISKU[EWA 8

Per asperaPE[ADIJSKI KRAUL 13

Nacionalni investicioni plan za odbranuDOLAZE BOQI DANI 16

TEMA

Uklawawe neeksplodiranih ubojnih sredstava RAZMINIRAWE SRBIJE 20

ODBRANA

Vojna akademija IZME\U JUÊ I SUTRA 24

Civilno sluèwe vojnog roka (2)RADO SRBINE (NE)IDE U VOJNIKE 28

Status i standard zaposlenih u Ministarstvu odbrane i VojsciODMERAVAWE INTERESA 32

Reorganizacija sistema veza, informati~ke podr{ke iza{tite podatakaINTEGRACIJA KAO KQU^NA RE^ 35

DOSIJE

Stambeno poslovawe u sistemu odbrane (3)ISKUSTVO RASIPNI[TVA 38

DRU[TVO

Kapetan Marko Marjanovi}KOMANDANT SVEÂNOG STROJA 42

SA

DR

@A

J

24Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

15. septembar 2006.

46

Vojnik Rajko Rai~ VOJNI POLICAJAC U MANTIJI 45

Drama Gorana Ferlana na HimalajimaKAD SNEG ZAVEJE TRAGOVE 46

SVET

Specijalne snage SADPAUÎNA ZA PLANETU 50

AvganistanLICE I NALI^JE RATA 54

Bliski istokTERORIZAM KAO POVOD ZA AGRESIJU 57

TEHNIKA

Ameri~ka juri{na pu{ka M16 ODLAZAK VETERANA 62

KULTURA

Izlo`ba fotografija Riste Marjanovi}a SUDBINA SLIKE 66

Draga~evski sabor 2006.TRUBA JE SRCE GUÊ 68

FEQTON

Globalizacija – nada ili zla kob savremenog sveta STVARAWE PLANETARNOG STRAHA 72

90 godina od borbi srpskih dobrovoqaca u DobruxiJUNACI PRVOG REDA 76

SPORT

U Poàrevcu zavr{ene Qubi~evske kowi~ke igreNADMETAWE VITEZOVA 80

80

RE^ UREDNIKA

5

OÊKIVAWA

Posle debakla ko{arka{a i fudbalera na svetskim prven-stvima, vaterpolisti Srbije su, na doma}em terenu, u pot-punosti ispunili o~ekivawa i osvetlali obraz nacijeosvajawem zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu u Beo-gradu. Ma|ari su ponovo potopqeni u sudaru divova. I

himna nam ide sve boqe. Jo{ koje zlato i nau~i}emo bar prvustrofu zajedno sa sportistima. Vaterpolisti su, o~igledno, ve-`bali i pripremali se za taj sve~ani trenutak.

Za trenutke koji se pamte ~itav ìvot pripremali su seovih dana i studenti Vojne akademije. Najstariji me|u wima, sa-da ve} diplomirani oficiri, radost zavr{etka {kolovawa po-deli}e, u subotu popodne, ispred nekada{we Savezne skup{ti-ne, sa svojim najbliìma, brojnim gostima i gra|anima Beogra-da i Srbije, koji }e prvi put tu sve~anost mo}i da prate u di-rektnom TV prenosu. Nije li to naznaka novog vremena i znatnopovoqnijeg i kvalitetnijeg odnosa dru{tva prema oficirskompozivu? Kao i mnogo puta do sada, vesnik o~ekivanih i, po mno-go ~emu, zasluènih promena opet je Vojna akademija.

Prvi meseci, pa i godine u oficirskoj uniformi ne}e imbiti lake. Svesni su toga boqe od bilo koga drugog. Ogroman te-ret tranzicije sistema odbrane primi}e na svoja ple}a. Dora-sli su tom izazovu, bez sumwe. O~ekuju ih mnoga isku{ewa, alii boqi dani u kojima }e, bar po najavama ministara odbrane ifinansija, biti ostvaren jedan od ciqeva nacionalnog investi-cionog plana – da se vrati ponos srpskoj vojsci u koju godinamanije ulagano.

A {ta nas o~ekuje u izmenama i dopunama Zakona o Vojsci,kada je re~ o statusu i standardu pripadnika Ministarstva od-brane i Vojske Srbije, to pitawe bilo je u ìì na{eg zanima-wa. Ukoliko se predloèna re{ewa usvoje u Narodnoj skup{ti-ni Republike Srbije, mnogi oficiri i podoficiri }e u penzijusa dvadeset i vi{e godina penzijskog staà, kapetani prve kla-se }e odmah postati majori, dobi}emo prve brigadne generale,plate ne}e biti u neskladu sa zakonom, a bi}e, bar na papiru,i povoqnije okolnosti za re{avawe stambenih problema.

Mogu}i modeli za trajno re{avawe stambenih pitawa za-poslenih u sistemu odbrane bi}e uskoro predstavqeni javnostii o wima }e se povesti rasprava. Jedan od wih jeste usposta-vqawe Investicionog fonda, koji podrazumeva pribavqawestanova na trì{tu. A drugi model je obezbe|ewe u~e{}a za re-{ewe stambenog pitawa i odnosi se uglavnom na novoprimqe-ne stare{ine. Uporedo sa tim, nadle`ni organi }e morati dare{avaju nasle|ene probleme i brojne nepravilnosti koje sva-kodnevno izlaze na povr{inu. O tome smo ponovo pisali u tre-}em nastavku dosijea o stambenom poslovawu u sistemu odbra-ne. I to je deo javne rasprave. A, kako stvari stoje, nastavaksledi. Znamo da to o~ekujete od nas, ali i mi o~ekujemo va{u po-dr{ku. Pi{ite nam!

6 15. septembar 2006.

UKRATKO

P R E D S E D N I K S R B I J E B O RAKTUELNO

Posle posete SAD i onoga {to se moglo ~uti u izjavama jedne i drugestrane, osnovni rezultati mogu se saèti u nekoliko zakqu~aka. Veze izme|uVa{ingtona i Beograda se istrajno unapre|uju, a wihova saradwa }e serazviti jo{ vi{e kad Ratko Mladi} bude izru~en Ha{kom tribunalu, ~ime}e se ujedno olak{ati priliv kapitala u Srbiju i weno brè prikqu~ivaweevroatlantskim integracijama. Takva saglasnost postignuta je u nizu razgov-ora predsednika Srbije sa visokim ameri~kim zvani~nicima.

U jednoj od izjavama novinarima Tadi} je potvrdio da ”moji sagovor-nici i ja imamo gotovo identi~ne stavove o pravcima politi~ke,ekonomske, vojne saradwe, budu}em ~lanstvu Srbije u evroatlantskimstrukturama i EU, a jedino smo se razlikovali oko Kosova”.

Sti~e se utisak, kako je to okarakterisao Tadi}, da je u Va{ingtonu”ve} skoro uobli~en stav da Kosovo treba da dobije neku vrstu nezavis-nosti”, ~emu se on suprotstavio i upozorio da bi davawe nezavisnostipokrajini moglo da destabilizuje i Srbiju i druge zemqe regiona.

Re{avawe spornih pitawa, pre svega uspe{na saradwa sa Ha{kimtribunalom, zna~ajno bi popravilo pregovara~ku poziciju Beograda, jerpostoji saglasnost da stabilna i demokratska Srbija ima kqu~nu ulogu zastabilnost Balkana. Takvoj Srbiji sigurno je mesto i u Evropskoj uniji, i uPartnerstvu za mir i Natou.

Takvi stavovi potvr|eni su i na sastancima sa potpredsednikom Ri~ar-dom êjnijem, zatim predsednikovim savetnikom za nacionalnu bezbednostStivenom Hedlijem i sa oko 30 vode}ih senatora. Me|u wima prvi Tadi}evsagovornik bio je uticajni politi~ar srpskog porekla Xorx Vojnovi~, koji jenajzaslu`niji za uspostavqawe dràvnog partnerstva sa Nacionalnom gar-dom dràve Ohajo, koju on predstavqa u ameri~kom Senatu.

Srbija i SAD napravile su konkretan zajedni~ki korak koji }e do-prineti boqoj me|usobnoj saradwi i stabilnosti Balkana. PredsednikSrbije Boris Tadi} i {ef ameri~ke diplomatije Kondoliza Rajs potpisalisu 7. septembra u prostorijama Stejt departmenta, Sporazum o statususnaga (SOFA – Status od Forces Agreement) kojim se reguli{u prava i obavezeameri~kog vojnog osobqa prilikom privremenog boravka u na{oj zemqi.To je standardni bezbednosni sporazum koji SAD imaju sa ve}inom evrop-skih dràva, a za nas zna~i novi korak napred u evroatlantskim inte-gracijama.

Z N A ^ A J V O J N[ESTI SASTANAK GRUPE SRBIJA–NATOU Skup{tini Republike Srbije 12. septembra odràn je

{esti sastanak Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane. Sa-stanak je otvorio zastupnik na~elnika General{taba Vojske Sr-bije general-major Zdravko Pono{, a predsedavali su FrankBoland, direktor Direkcije za planirawe Natoa, i Zoran Jef-ti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse. Sastanku

je prisustvovao i brigadni gene-ral Janik Aset, koji }e se, najve-rovatnije, na}i na ~elu kancela-rije Natoa u Beogradu.

Kao i na prethodnim sa-stancima, i ovoga puta analizi-ran je rad Grupe u periodu odprethodnog sastanka, odrànog ujulu, do danas. Istaknuto je da jevidqiva sve ve}a motivisanost iinicijativa ve}ine rukovodilacaradnih stolova, te da je poboq-{ana razmena informacija iunutar Grupe, i sa predstavnici-ma dràvnih organa i instituci-ja, a i stranim predstavnicima.

Kako bi se realno moglaoceniti vrednost do sada ura|e-nih projekata, stepen wihove usa-gla{enosti sa Strategijskim pre-

gledom odbrane i wihova primenqivost u reformi sistema od-brane, formirano je novo telo – Tim za ocenu projekata, u kome}e se na}i eksperti iz Ministarstva odbrane i General{taba.

S. S.

SARADWA INSPEKTORATAODBRANE Ê[KE I SRBIJEDelegacija Inspek-

torata ministarstva od-brane ê{ke Republike,koju je predvodio generalJozef Fedorko, boravi-la je u trodnevnoj posetiInspektoratu odbraneRepublike Srbije. Doma-}in skupa bio je vicead-miral Jovan Grbavac, na-~elnik Inspektorata od-brane.

U Centralnom domuVojske, 5. septembra, go-stima je o razvoju inspek-cije u sistemu odbrane na{e zemqe, delokrugu i metodologijirada govorio pukovnik Jovan Tamburi}, na~elnik Odeqewa za{tabne poslove i upravni postupak Inspektorata.

Helena Matulova i potpukovnik Jiri Babka informisalisu u~esnike seminara o na~inu na koji se izvode inspekcijskiposlovi u Ministarstvu odbrane ê{ke i standardima Natoakoji se tom prilikom primewuju.

Predstavnici dva Inspektorata su potom pratili inspek-ciju borbene gotovosti u 250. raketnoj brigadi PVO, razmeni-li iskustva i dogovorili konkretne oblike saradwe u razli~i-tim oblastima inspekcijskog nadzora.

V. P.

Predsednik Srbije BorisTadi} boravio je od 5.

do 8. septembra uzvani~noj poseti SAD. U

delegaciji je bio igeneral-major Zdravko

Pono{, zastupnikna~elnika General{taba

Vojske Srbije. Osnovniciq posete Va{ingtonubilo je predstavqawe

dràvne politike upregovara~kom procesu

za re{ewe statusaKosova. Zna~ajan deoposete protekao je u

susretima i razgovorimao vojnim temama.

7

UKRATKOI S T A D I ] U P O S E T I S A D

O G P R O G R A M AUSEQEWE U STANOVE NA BE@ANIJSKOJ KOSI Prema informaciji koju smo dobili od potpukovnika Dra-

ga Risti}a, na~elnika Odeqewa za stambene poslove Upraveza kadrove, na osnovu odluka o podelama stanova od 2000.do kraja prve polovine 2005. godine,8. septembra uselili su stanari u 25stanova na Beànijskoj kosi u Beogradu.

Na istoj lokaciji do kraja septem-bra useli}e se jo{ 33 porodice, tako|ena osnovu ranijih odluka.

Prema odluci ministra odbraneod 28. jula o davawu 31 stana u zakup naneodre|eno vreme, wihova podela bi}ezavr{ena do kraja septembra, i to u gar-nizonima Zaje~ar, Kikinda, Leskovac,Subotica, Ni{, Uìce, Pan~evo, Beo-grad i Pirot.

U pripremi za podelu je jo{ 14 sta-nova u pograni~nim garnizonima.

U Ministarstvu odbrane zavr{enaje i analiza problema u vezi sa sme{tajem u vojnim sama~kimhotelima. Definisane su mere i zadaci na prevazilaèwu po-stoje}ih problema u skladu sa vaè}im propisima.

Raspodela slobodnih kapaciteta u vojnim sama~kim hote-lima je u toku.

R. M.

OBEZBE\ENA SREDSTVAZA ODBRANU EMIRA [I[I]ANa predlog Ministarstva odbrane, Vlada Republike Sr-

bije odobrila je iz buxetske rezerve 12.750.000 dinara zafinansirawe tro{kova advokatskih usluga u postupku odbranepilota Emira [i{i}a.

Na prijemu u Ministarstvu odbrane 7. septembra to je sa-op{teno wegovoj supruzi Vesni [i{i}, a sastanku su prisu-stvovali na~elnik Uprave za kadrove general-major SlobodanTadi}, zamenik komandanta Vazduhoplovstva i PVO pukovnikNeboj{a \ukanovi} i zamenik na~elnika Uprave za kadrove pu-kovnik Miodrag Gordi}.

Odobrena nov~ana sredstva bi}e upla}ena advokatskojkancelariji Sinagrad Urso iz Rima, koja vodi postupak odbranepilota [i{i}a.

NOVI KURS PRISME U NI[UGrupa od sto oficira Voj-

ske Srbije zapo~ela je procesprekvalifikacije kako bi sepripremili za nastavak kari-jere u civilnom sektoru. Cen-tar za obuku u Ni{u, osnovanpri Ma{inskom fakultetu,ima zadatak da u narednih 60dana oficirima pruì speci-fi~na znawa i ve{tine i pri-premi ih za rad u novom radnom okruèwu.

Protekle godine u Centru za obuku Ni{ odràna su dvaciklusa prekvalifikacije, u kojima je 200 oficira Vojske Sr-bije zavr{ilo program obuke za civilna zanimawa. Ne{to vi-{e od 40 posto polaznika prvog ciklusa nastavilo je rad u ci-vilnom sektoru.

Z. M.

Tom prilikom Kondoliza Rajs je potvrdila sli~nost ili identi~nostpogleda na budu}nost Srbije, razvoj demokratije i stabilnost Balkana iEvrope u celini. Konstatuju}i da je Srbija ”posledwih nekoliko godinapro{la kroz veliki preobraàj”, ona je rekla da o~ekuje daqe transfor-macije koje }e doprineti miru i stabilnosti kao i daqi razvoj odnosa dvezemqe u oblasti odbrane.

Predsednik Tadi} je posle potpisivawa obrazloìo zna~aj sporazumaSOFA i procesa kooperacije s Nacionalnom gardom Ohaja. On je izrazioo~ekivawe da }e time na{e oruàne snage ”napredovati u obuci, novimznawima i ve{tinama”. Ujedno, takvom saradwom Srbija ”dobija novikvalitet na me|unarodnom planu” jer moè da se ukqu~i u mirovne procese.Srbija tako postaje izvoznik bezbednosti, a ”zemqe koje izvoze bezbednostimaju dodatni kredibilitet i istovremeno u wih dolazi zama{an stranikapital. Stoga i ovaj ugovor, i sve budu}e odbrambene bezbednosne koop-eracije s Natoom, imaju duboki ekonomski zna~aj i zna~aj za svakog gra|ani-na na{e zemqe”, rekao je Tadi} posle potpisivawa sporazuma SOFA.

U ”vojnom programu” posete zna~ajni su i razgovori koje je predsednikTadi} imao u Pentagonu, gde mu je doma}in bio zamenik {efa Ronald Ing-land. Iako je bio predvi|en susret sa ministrom odbrane Donaldom Rams-feldom, do promene je do{lo zbog operacije ramena kojoj je Ramsfeld iz-nenada podvrgnut. Posle razgovora u Pentagonu Tadi} je izjavio da suglavne teme bile ”saradwa na{ih oruànih snaga i bezbednosna situacijana Kosovu”. U toj izjavi Tadi} je ocenio ”da ne treba previ{e ̀ uriti sa za-kqu~cima o mojoj poseti. O wenim rezultatima zna}e se vi{e tek poslenekoliko nedeqa”.

Saradwa u oblasti odbrane unapre|ena je projektom partnerstvaSrbije i Nacionalne garde Ohaja, gde su predsednik Tadi} i ~lanovi na{edelegacije boravili tre}eg, posledweg dana boravka u SAD. Doma}ini isagovornici bili su im komandant Nacionalne garde SAD general StivenBlam i komandant Nacionalne garde Ohaja general Gregori Vejt. Namera-vani oblici saradwe, koji pored ostalog podrazumevaju {kolovawe na{ihoficira na tamo{woj vojnoj akademiji i zajedni~ko u~e{}e u me|unarod-nim mirovnim misijama, potvr|uju da je vojna saradwa i najrazvijeniji vidna{ih odnosa sa SAD.

R. MUTAVXI]

Nacionalna garda Ohaja pozdravqa predsednika Tadi}a

FO

NET

Potpukovnik DragoRisti}: U septembru ioktobru 103 porodiceu}i }e u svoje stanoveu vi{e garnizona

15. septembar 2006.8

IN

TE

RV

JU

Posle raspada zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore poloàjMinistarstva odbrane nije u potpunosti pravno definisan.Nov zakonodavni okvir jo{ nije dobio ni Inspektorat odbra-ne, stru~ni organ za kontrolu odbrambenog sistema nekada-{weg Vrhovnog saveta odbrane. Do usvajawa republi~kog Za-

kona o izmenama Zakona o ministarstvima, ali i dono{ewa osta-le normativne regulative o nadle`nostima sistema odbrane, In-spektorat deluje kao u prethodnom periodu. Za sada je pot~iwenvrhovnom komandantu, odnosno predsedniku Republike Srbije.

Sa viceadmiralom Jovanom Grbavcem, na~elnikom Inspekto-rata odbrane, razgovarali smo o problemima koji su posledwihgodina obeleìli poslovawe Ministarstva i Vojske – o korupcijiu sistemu, zloupotrebi slu`benog poloàja, nezakonitom re{ava-wu stambenih te{ko}a, aferama Pancir i Satelit, te finansij-skim {tetama zbog lo{ih ugovora sa namenskom industrijom. Naj-odgovorniji stare{ina Inspektorata govorio je i o obu~enosti je-dinica za delovawe u elementarnim nepogodama, o u~e{}u u mi-rovnim misijama i uzrocima koji su naru{ili sposobnost na{eg

Jo{ visok nivo korupcije svojstven je ne samo za na{ odbrambeni sistem ve} i za dru{tvo u celini. Materijalnipoloàj oficira, podoficira i civilnihlica na odgovornim du`nostima morabiti znatno povoqniji. [teta kojupojedinac sam sebi nanese tada bi bilave}a od koristi koju moè ostvaritinezakonitim poslovawem. Kako dràvafinansijski stimuli{e najsposobnijemenaxere u javnim preduze}ima, sli~an ar{in treba da primeni i u Ministarstvu odbrane i Vojsci.


VICEADMIRALJOVAN GRBAVAC, NAÊLNIKINSPEKTORATAODBRANE REPUBLIKE SRBIJE


9

maqa u tranziciji. Zato je neophodno da se u Ministarstvu odbra-ne i Vojsci osmisli vaqan model za spre~avawe nedozvoqenih po-java. Dràva je u vezi s tim preduzela niz mera, ali osnovni pro-blem predstavqa poloàj wenih slu`benika ili, kako se to vojnomterminologijom kaè, donosilaca odluka, posebno u oblasti fi-nansija i javnih nabavki. Materijalni poloàj oficira, podofi-cira i civilnih lica na odgovornim du`nostima mora biti znatnopovoqniji. [teta koju pojedinci sami sebi nanesu tada bi bila ve-}a od koristi koju mogu ostvariti nezakonitim poslovawem. Nedo-pustivo je da na~elnik General{taba srpske vojske ima platu od{ezdesetak hiqada dinara ili jo{ mawu. Mi vi{e ne ìvimo udru{tvu iz sredine 20. veka, dru{tvu u kome je vladao principuravnilovke. Ovo je vreme kvaliteta, u kome se cene znawe, trud irad. U wemu vlada druga~iji sistem vrednosti. Sve oko nas se pri-vatizuje, a dràva }e ostati vlasnik maweg dela imovine. Za mena-xere koji }e tom imovinom upravqati izabra}e najsposobnije. Pa,ako je dràva u javnim preduze}ima za menaxere izdvojila odgova-raju}e plate, takav ar{in treba primeniti i u sistemu odbrane.

Nadle`ni u Ministarstvu odbrane i Vojsci svakodnevno sesuo~avaju sa glomazno{}u sistema, ali i sa nesaglasnosti wegovihpotreba sa odbrambenim mogu}nostima. Sasvim je sigurno da }ebrojna veli~ina sistema odbrane biti oko 0,4 odsto ukupnog sta-novni{tva zemqe, {to je standard i u ostalim armijama sveta. Zafinansirawe poslova odbrane planirano je 2,4 odsto bruto na-cionalnog dohotka. To su dobre pretpostavke za efikasnu i funkci-onalnu vojnu organizaciju.

U takvoj organizaciji posebna pa`wa poklawa se sistem-skoj kontroli, {to je delatnost Inspektorata odbrane. î-me se on jo{ bavi?– Inspektorat prvenstveno kontroli{e borbenu gotovost,

funkcionalnu sposobnost sastava Vojske i pripreme za odbranu.O osposobqenosti odbrambenog sistema za pojedine funkcije iz-ve{tava nadle`ne republi~ke organe. U wemu deluje i Materijal-no-finansijska, trì{na i gra|evinska inspekcija, te Inspekcijaza{tite na radu, za{tite ìvotne sredine i za{tite od poàra.Jo{ smo Vrhovnom savetu odbrane predlagali da se u okviru In-

vazduhoplovstva. Nedoumice o budu}oj organizaciji Inspektorata,o za{titi qudskih prava i civilnoj kontroli u sistemu odbrane,tako|e smo podelili sa admiralom Grbavcem.

Kakav }e ubudu}e biti poloàj Inspektorata odbrane? – Do sada je Inspektorat bio pot~iwen Vrhovnom savetu od-

brane i nije imao zvani~nu institucionalnu vezu sa Ministar-stvom odbrane. U novim okolnostima Ministarstvo je predloìlonadle`nim dràvnim organima da se Inspektorat pozicionira uwegov sastav, uz Vojnobezbednosnu i Vojnoobave{tajnu agenciju.Sli~na su iskustva ve}ine zemaqa i dràva iz okruèwa, posebno~lanica Partnerstva za mir i Natoa. Pravno utemeqewe Inspek-torat }e dobiti tek kada se donese Uredba o wegovom radu. O~eku-jemo da se do kraja meseca normativno i funkcionalno defini{epoloàj Inspektorata odbrane.

Ho}e li nova pozicija onemogu}iti nezavisnu kontrolu od-brambenog sistema? – U vreme kada je bio odvojen od Ministarstva odbrane, In-

spektorat je mogao da radi u sloènim uslovima, pogotovo kadakontroli{e poslovawe najodgovornijih li~nosti sistema odbra-ne. Verujem da se novim re{ewem moè posti}i objektivnost to-kom inspekcijskog nadzora. Treba znati da je Inspektorat odbra-ne stru~an organ vrhovnog komandanta, a istovremeno i vaqan in-strument civilne kontrole sistema odbrane. On sara|uje sa skup-{tinskim Odborom za odbranu i bezbednost, Narodnom skup{ti-nom i Vladom Srbije, vojnim kabinetom predsednika Republike i,naravno, Ministarstvom odbrane i General{tabom Vojske. Svoje-vrsnu nezavisnost obezbe|uje i na~in na koji se bira, odnosnopostavqa najodgovorniji stare{ina Inspektorata odbrane. Dosada je na~elnika Inspektorata imenovao Vrhovni savet odbra-ne, a ubudu}e }e ga, kao i sve generale, imenovati predsednik Re-publike, na predlog ministra odbrane.

Tvrdite, zapravo, da }e na~elnik Inspektorata biti vojno li-ce, a da na wegove odluke ne}e uticati pretpostavqeni, od-nosno ministar odbrane ili pojedini dràvni ~inovnici? – I na ~elu Inspektorata odbrane drugih zemaqa nalaze se

vojna lica, odnosno generali sa dve ili tri zvezdice. Tako je u oru-ànim snagama SAD, Rumunije i ê{ke, sa kojima smo o tome u vi-{e navrata razmewivali mi{qewe. Zna~ajno je da u na{im uslo-vima na~elnik Inspektorata bude najvi{i oficir, stare{ina kojije pro{ao sve nivoe komandovawa u Vojsci. On se ne bira premapoliti~koj podobnosti ili strana~kim interesima, ve} na osnovuznawa, sposobnosti i iskustva. Treba da izvr{ava zadatke vrhov-nog komandanta, Vlade ili da postupa po zahtevu skup{tinskog Od-bora za odbranu i bezbednost. Inspektorat izvodi i inspekcijekoje zatraè ministar odbrane ili na~elnik General{taba. Iakosu mogu}i razli~iti uticaji na Inspektorat odbrane RepublikeSrbije, ube|en sam da wihov efekat umnogome zavisi od li~nostikoja ga vodi.

Koji je zajedni~ki imeniteq poslovawa u sistemu odbraneproteklih godina? – Jo{ visok nivo korupcije svojstven je ne samo za na{ od-

brambeni sistem ve} i za dru{tvo u celini. To je op{ta odlika ze-

FOND SOVO

– Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika jeproteklih nekoliko godina nezakonito gradio i kupovao sta-nove za vojne penzionere. Kako Ministarstvo odbrane imainstituciju koja se bavi tim poslovima, Fond je preko wetrebalo da re{ava svoje stambene potrebe, tako {to }e jojpreusmeriti finansijska sredstva kojima raspolaè. U tovreme ni Upravni odbor Fonda nije postupao u skladu sapropisima. Protiv odgovornih stare{ina Fonda su pokre-nute krivi~ne prijave.

NAMENSKA

– Posle kontrole preduze}a namenske industrije, In-spektorat je podneo nekoliko krivi~nih prijava protiv od-govornih i ovla{}enih lica zbog nepo{tovawa ugovorenihobaveza prema Ministarstvu odbrane. Naime, sistem od-brane je uloìo novac za proizvodwu naoruàwa u firmeiz Kragujevca i Uìca, kako bi stimulisao wihov razvoj iposlovne projekte. Za prodaju na trì{tu, tako|e, predaoim je izvesne koli~ine vi{ka vojnog naoruàwa i municije.Preduze}a namenske industrije trebalo je da novac vrateMinistarstvu kada prevazi|u finansijske probleme. Od to-ga, me|utim, nije bilo ni{ta. Finansijske {tete, odnosnodugovawa Vojsci, kako su procenili nadle`ni, iznose725.000.000 dinara od Zastave, a 672.000.000 dinara odPrvog partizana. Inspektorat je o tome obavestio dràvnivrh. Vlada Republike Srbije je, u tom smislu, u~inila i kon-kretne pomake, pretvaraju}i deo tih sredstava u dràvnou~e{}e u tim firmama. Na taj na~in se dràvno u~e{}e ujednoj od tih firmi sa 51 pove}alo na 72 odsto.

Krivi~ne prijave podneo je Inspektorat odbrane iprotiv odgovornih stare{ina u Ministarstvu zbog nedo-slednosti u nadzoru ugovorenih obaveza namenske indu-strije. Doveden je u pitawe i kvalitet kadra koji je u Uprav-nim odborima tih firmi {titio interes sistema odbrane.Oni su zameweni tek posle godinu dana. Pojava velikogbroja malih firmi za promet naoruàwa, vojne opreme imunicije pove}ala je korupciju i umawila mogu}nost dràv-nog nadzora.

spektorata odbrane formira Odeqewe za za{titu qudskih prava– i zaposlenih u sistemu odbrane, i gra|ana koji sa wim kontakti-raju. Planirano je da i Inspektorat bezbednosti letewa u|e u sa-stav Inspektorata odbrane.

Zbog smawewa obima poslova Ministarstva odbrane i Voj-ske, pomenute inspekcije }e pretrpeti organizacione i funkcio-nalne izmene. U Inspektoratu }e raditi oko 50 zaposlenih, od to-ga }e polovina biti civilna lica. Ranije je osnovna jedinica kojuje kontrolisao Inspektorat bila brigada, a u novoj zakonskoj regu-lativi predloì}emo da to bude samostalni bataqon. Naravno,promeni}emo i postoje}u metodologiju inspekcijskog nadzora, oce-wivawa i vrednovawa borbene gotovosti, zastarele pravne pro-cedure i uvesti standarde Natoa u odgovaraju}im oblastima. Kon-trola namenskog tro{ewa buxetskih sredstava izdvojenih za fi-nansirawe poslova odbrane, odnosno novca poreskih obveznika,javnih nabavki i zakonitosti tokom ugovarawa poslova u Mini-starstvu i Vojsci, tako|e su zadaci Inspektorata odbrane. Uz to,on po propisanoj metodologiji prati sprovo|ewe dràvnih odlukakoje se odnose na sistem odbrane, {to predstavqa prakti~no ci-vilnu kontrolu.

Pretpostavqamo da imate podatke o sposobnosti na{ih je-dinica za namenske zadatke?– Planskim najavqenim i nenajavqenim kontrolama u pret-

hodnom periodu, ili inspekcijskim nadzorom po zahtevu ministraodbrane ili na~elnika General{taba Vojske, uo~ili smo da sistemodbrane nije dobro dimenzionisan, opremqen i obu~en za pomo}dràvnim organima u slu~aju elementarnih nepogoda i prirodnihkatastrofa. Osposobqenost sastava Vojske za odbranu je na zado-voqavaju}em nivou. Jedinice Kopnene vojske su obu~ene i popuwe-ne za namenske zadatke od 80 do 90 odsto. Takvi procenti su u Va-zduhoplovstvu ispod 50, {to je alarmantno, na {ta smo krajem pro-{le godine upozorili nadle`ne dràvne institucije i Ministar-stvo odbrane.

Uzroke lo{eg stawa u na{em vazduhoplovstvu treba traìtinajpre u pogre{nom finansirawu i programirawu potreba. Sred-stva koja je sistem odbrane dobijao nisu usmeravana krajwim ko-risnicima. Onda imate i situaciju kakva se dogodila pro{le godi-ne – nema dovoqno goriva za obuku pilota, a pri tome je neki re-ferent neplanski izdvojio vi{e novca za remont aviona, uplatioga remontnom zavodu, a da se remont nije ni izvr{io. Ponekad sede{avalo da su odgovorne stare{ine smatrale da treba da kupujusocijalni mir zaposlenih, pa su nenamenski tro{ile finansijskasredstva, ne vode}i ra~una o borbenoj gotovosti. No, mnoge te{ko-}e su posledica dugogodi{weg zapostavqawa tog vida Vojske i te-{ko je danas za to nekoga okriviti. Moè se re}i i da se Vazduho-plovstvo nije dovoqno nametnulo kao problem dràvi. Pojedinikomandanti vazduhoplovnih jedinica imali su megalomanske zahte-ve kada je re~ o opremawu, ne uvaàvaju}i realne ekonomske mo-gu}nosti zemqe.

Obuka profesionalnih vojnika za u~e{}e u mirovnim misija-ma je kvalitetna. Neophodno je usvojiti nove procedure i standar-de kako bismo dostigli zahtevanu organizacionu, tehnolo{ku ifunkcionalnu kompatibilnost sa ostalim sastavima u mirovnimoperacijama. Obu~avawe treba da se usmeri na ono {to je speci-fi~no u savremenom ratovawu, posebno na borbu u urbanim sre-dinama. Odlazak u mirovne misije zahteva izuzetnu obave{tajnusposobnost i pripreme. Dok dràva ne donese potrebnu pravnuregulativu za sistem odbrane, zadatak Vojske je da profesionalnevojnike obu~ava po novim principima i samo ograni~eno angaùjeu misijama.

Kasnimo, dodu{e, i sa reformom obuke. Iako je mnogo to-ga u~iweno, jo{ nemamo ni odgovaraju}a pravila, ni simulaci-one sisteme na kojima bi se kvalitetnije osposobili donosio-

ci odluka na svim nivoima. Ministarstvo odbrane i General-{tab Vojske zato insistiraju na opremawu savremenim tehno-logijama.

[ta se de{ava kada pojedinci ili sastavi Ministarstvai Vojske ne rade u skladu sa zakonom? – Ukoliko nadle`ne inspekcije utvrde da se u sistemu odbra-

ne nezakonito posluje, Inspektorat protiv odgovornih lica pod-nosi krivi~ne prijave Vojnom odeqewu Tuìla{tva Republike Sr-bije. Sudski se gone i preduze}a iz gra|anstva koja su nanela {te-tu Ministarstvu i Vojsci. Izve{taj o odgovornosti dostavqa senadle`nima u sistemu odbrane i dràvnim institucijama. Za ma-we propuste Inspektorat traì disciplinsku odgovornost – uda-qavawe sa du`nosti, gubitak ~ina ili povla~ewe ovla{}ewa. Ni-je nam najva`nije da podnesemo krivi~ne prijave ve} da na nekina~in iniciramo pretpostavqene da kontroli{u svoje saradnikei pot~iwene. Vojnodisciplinski sud ima snaàn instrument gubit-ka ~ina, ali se on retko primewuje. Uglavnom se krivica svodi napostupawe pot~iwenog po nare|ewu pretpostavqenog. Niko ne mo-è, me|utim, da postupa mimo zakona.

INTERVJU


JUGOIMPORT – MONT

– Neovla{}eno lice iz Ministarstva odbrane je uaprilu pro{le godine sa crnogorskim Jugoimportom –Mont potpisalo ugovor o izvozu vi{ka vojnog naoruàwana inostrano trì{te. Problemati~an je upravo na~in nakoji je taj ugovor sklopqen – firma je posao dobila mimotendera, {to je danas predmet sudskog spora. Inspektoratodbrane tokom kontrole nije uspeo da prona|e svu doku-mentaciju o tom poslu.

Da li je to ba{ tako?– U pro{loj garnituri Ministarstva odbrane i Vojske bilo

je mnogo nezakonitosti u radu. Put do afera koje su potresale si-stem odbrane trajao je znatno duè. Inspektorat je reagovao kadgod je to bilo mogu}e. U nekim situacijama ni nadle`ni dràvniorgani nisu znali {ta se zaista doga|a. O~it primer za to jestepotpisivawe ugovora o satelitu. Inspektorat odbrane, prema sa-da{woj regulativi, nije namewen za neposredna reagovawa navanredne doga|aje. On se u principu bavi nekrivi~nim istragamai sistemskom kontrolom poslova odbrane. Prethodni ministarodbrane je povukao takve kadrovske poteze da se prakti~no okru-ìo qudima koji su mu bili nakloweni, a zloupotrebqavali suslu`beni poloàj. Mnogi su smatrali da je ono {to ministar ka-è zakon, a ne ono {to u zakonu pi{e.

Nedavno je Inspektorat odbrane kontrolisao kupovinu,izgradwu i podelu vojnih stanova od 1. januara 2000. godi-ne do danas. Kakvi su nalazi inspektora? – Op{ti je zakqu~ak da ne postoji jedinstvena evidencija

kupqenih i dodeqenih stanova u sistemu odbrane. Haos i zbrka udokumentaciji omogu}ili su pojedincima da nezakonito posluju.Pravilnik o re{avawu stambenih pitawa, koji je usvojen pro{legodine, svojevremeno je tako|e kontrolisan. Inspektorat je nawega uloìo 11 stranica primedbi. I pored toga on je na pred-log ministra odbrane prihva}en na Savetu ministara.

Bezbroj je primera da se ne po{tuju propisi. Pojedinci uMinistarstvu i Vojsci, zahvaquju}i razli~itim vezama, imali suekskluzivno pravo da znaju svoje mesto na rang-listi i kolikostambenih kvadrata treba da se odreknu, kako bi preko reda do-bili stan. Karakteristi~an je primer pripadnika sistema od-brane koji je pet puta mewao iskaz o procentu odricawa. Imali

smo slu~ajeve da su stanovi podeqeni, a da zahtevi svih stambe-nih interesenata nisu bili obra|eni.

Kada je re~ o finansirawu stambene izgradwe, kad god jeMinistarstvo primewivalo model suinvestirawa sa gra|evin-skim firmama, bili smo prevareni, jer smo dobijali znatno ma-we stambenih kvadrata. Te{ko}e u Ra{koj ulici u Beogradu, po-znatije kao afera Cve}ara, nastale su najpre zato {to je objekatizgra|en na zemqi{tu koje nije gra|evinsko, odnosno na kome ni-je bila dozvoqena stambena gradwa. Danas je te{ko prevazi}iprobleme na toj lokaciji, jer datiraju jo{ iz 1998. godine. [te-te imaju i sada{wi stanari, ali i oni kojima su dodeqeni wiho-vi raniji stanovi, jer ih nisu vratili stambenom fondu.

Za propuste u stambenom poslovawu disciplinski odgovara-ju mnoge stare{ine, a protiv najodgovornijih su podnete i kri-vi~ne prijave. Sudski postupak se vodi i protiv biv{eg ministraodbrane, jer nije ispo{tovao zahtev Vrhovnog saveta odbrane dase stanovi u Ra{koj ulici prodaju na trì{tu.

[ta je otkriveno o aferi Pancir? – Inspektorat odbrane je sudu dostavio nalaze o ugovorima

Ministarstva odbrane i Proizvodwe Mile Dragi}. Svi odgovor-ni su optuèni i skloweni sa du`nosti, a krivi~ni postupak je utoku. Nadle`ni su najpre utvrdili da su cene predvi|ene ugovori-ma nepravilno formirane. Da su se potpisani dogovori realizo-vali Vojska bi pretrpela nov~anu {tetu u vrednosti od26.000.000 evra, samo zbog pogre{no definisanih cena. Kupovi-nu vojne opreme pokrenuo je nenadle`ni organ General{taba Voj-ske, bez znawa Kabineta na~elnika. Inspektorat se nije bavioistragama, ve} je proveravao takti~ku opravdanost ugovorenihkoli~ina opreme – da li je ona usvojena u naoruàwe i opremupripadnika sistema odbrane, te da li su bila odobrena nov~anasredstva za takvu nabavku. Sve to nije postojalo.

Kupovina se po odluci ministra odbrane odvijala kao po-verqiva, mada pojedine pokretne stvari predvi|ene ugovorimanisu bile poverqive prirode, pa su se mogle kupovati u postupkujavne nabavke. I u delu gde je postojala poverqivost nabavke po-stupak nije sproveden u skladu sa zakonskom regulativom. Nadle-`ni organ Ministarstva nije formirao ni komisiju koja je treba-lo da napi{e izve{taj o kvalitetu proizvoda, ceni, rokovima is-poruke, garancijama i pripremi predlog odluke za javnu nabavku.

Od ukupno 28 stavki vojne opreme koje su ugovorene, samo je11 bilo usvojeno u naoruàwu i vojnoj opremi. Ministar odbraneje za 2006. i 2007. godinu, me|utim, odobrio nabavku neposred-nom pogodbom. Sredstva koja nisu usvojena u naoruàwe nisu sme-la ni da se ugovaraju u serijskoj proizvodwi. Dogovorene koli~i-ne vojne opreme za posebne namene znatno su prevazilaze potre-be Vojske – ugovoreno je 59.000 komada {lemova, na primer, aVojsci je nedostajalo 28.000. Smatramo da su ugovoreni poslovisa Proizvodwom Mile Dragi} nezakoniti, jer nije ispo{tovanapredvi|ena procedura u Ministarstvu odbrane. Tom prilikom po-jedinci su prekora~ili i dozvoqena ovla{}ewa u postupku ugova-rawa. Ipak, odluke suda ne moèmo prejudicirati.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

11

AFERA SATELIT

– Inspektorat odbrane nije kontrolisao poslove za-kupa satelita. Ugovor o tome je potpisao biv{i ministarodbrane, kao ~lan Saveta ministara, ali bez saglasnostinadle`nih republi~kih institucija. Svi dokumenti u tompostupku bila su ozna~eni kao strogo poverqivi. Krivi~nuprijavu protiv tada{weg ministra odbrane podnelo je Mi-nistarstvo. Danas afera Satelit predstavqa dràvni pr-oblem.

Sporazum SOFA, koji SAD imaju sa skoro svim evropskimzemqama, otvara nam mogu}nosti {ire saradwe, a naj-zna~ajniji je Program dràvnog partnerstva (State PartnershipProgramme), u na{em slu~aju sa Nacionalnom gardom Ohaja,

ocewuje general-major Zdravko Pono{, zastupnik na~elnikaGeneral{taba Vojske Srbije, u izjavi za Odbranu posle povratkaiz SAD, gde je boravio od 5. do 8. septembra kao ~lan delegacijepredsednika Srbije Borisa Tadi}a.

Program je to, kako mu ime kaè, dràvnog partnerstva, a neiskqu~ivo vojnog. On uglavnom zapo~iwe kao vojno-vojni, kasnijeevoluira u vojno-civilni i sve vi{e poprima odlike civilno-civilne saradwe. Upravo je to va`no da na{a javnost zna, da tonije samo vojna tema ve} mogu}nost ostvarivawa zna~ajnih rezul-tata u mnogim oblastima saradwe.

General Pono{ isti~e da nije neobi~no da vojna saradwame|u dràvama ponekad ide korak ispred drugih oblika saradwe.U na{im odnosima sa SAD to je jedan od razvijenijih oblika, aline treba zaboraviti ~iwenicu da su SAD trenutno najve}i straniinvestitor u Srbiji.

POTENCIJAL ZA USPE[NU SARADWU[ta za nas zna~i Program dràvnog partnerstva? Zna~i

mnogo i vi{e nego za druge zemqe koje ga imaju, a ima ga oko 50zemaqa u svetu, od toga 24 iz Evrope, kaè general Pono{ i ob-ja{wava da za nas zna~i utoliko vi{e budu}i da jo{ nismo u Part-nerstvu za mir. Uz partnerstvo sa Ohajom otvaraju nam semogu}nosti za interoperabilnost, jer }emo sara|ivati sa Na-cionalnom gardom, vojskom koja broji 16.000 qudi i koja je orga-nizovana po standardima Natoa.

Da bismo boqe shvatili su{tinu tih snaga treba znati~iwenicu da su ameri~ke jedinice angaòvane u na{em regionu sveiz nacionalne garde. Dakle, re~ je o pravoj vojsci, a ne o rezerviu nekom standardnom smislu re~i.

Za{to smo dobili Ohajo? Razlog je demografskog karaktera,jer je na{a dijaspora dosta brojna u toj dràvi, a tu je i senatorXorx Vojnovi~, ~ovek na{eg porekla, koji je podrào ovu saradwu.Drugi razlog je, navodi general Pono{, u ve} ostvarenoj afirma-ciji Ohaja u realizovawu takvog programa sa Ma|arskom. U tojsaradwi program je pro{ao evoluciju od vojno-vojnog do skoroizrazito civilno-civilnog. Iskustvo celokupne saradwe Ohaja saMa|arskom govori da je re~ o gardi koja ima potencijal i refer-ence za veoma uspe{nu saradwu.


AKTUELNO

GENERAL-MAJOR ZDRAVKO PONO[ O RAZGOVORIMA U SAD

UBRZAWESARADWEPotpisivawe sporazuma SOFA(Status of Forces Agreement), koji reguli{e status ameri~kogvojnog osobqa tokom boravka na na{oj teritoriji, krunisaweje vi{egodi{weg rada naunapre|ewu vojne saradwe ikonkretnog dvogodi{weg rada na pripremawu tog dokumenta

General Pono{ kaè da su ~lanovi srpske delegacije pri-likom posete Kolumbusu, glavnom gradu Ohaja, do~ekani ne samokao partneri nego i kao prijateqi, a sve~ani vojni stroj stajao jepored srpske zastave i intonirana je himna Boè pravde. Utisak jepotvr|en i prilikom prezentacije vojne saradwe prire|ene zana{u delegaciju, kojoj su prisustvovali svi komandanti jedinicaranga brigada. Prisustvo top menaxmenta Nacionalne gardepotvr|uje spremnost za saradwu u kojoj }emo dobiti onoliko ko-liko budemo spremni da prihvatimo.

ZNAWE NA PRVOM MESTUO konkretnim oblicima saradwe razgovara}e se ve} krajem

septembra, najavquje general Pono{, kada nam u posetu dolazi ko-mandant Nacionalne garde Ohaja general Gregori Vejt, a potomsredinom oktobra, kada u posetu dolazi general Stiven Blam, ko-mandant Nacionalne garde SAD. Nakon toga moèmo o~ekivati pr-vo razmenu ekspertskih radnih grupa, a u dogledno vreme i zajed-ni~ke ve`be i {iru saradwu na planu obuke.

To je program kojim }emo mnogo dobiti, posebno u stru~nomsmislu, a ni{ta ne gubimo, nagla{ava general Pono{. Partnerskiodnos omogu}ava nam razmenu iskustava i znawa sa jedinicima ko-je funkcioni{u po standardima Natoa i koje imaju izvanrednoiskustvo u mirovnim operacijama.

General Pono{ je o aspektima vojne saradwe dve zemqe uPentagonu razgovarao sa zamenikom na~elnika Zdruènog gener-al{taba admiralom Edmundom \iambastijanijem. To je tako|e biovrlo srda~an i konstruktivan razgovor, gde je dogovoreno da nakonpotpisivawa sporazuma SOFA treba krenuti u prakti~ne oblikesaradwe. Dogovoreno je da se jo{ vi{e podrì {kolovawe na{ihoficira i poha|awe kurseva u obrazovnim centrima Natoa.

Od svih oblika general Pono{ je najvi{e insistirao naobrazovawu i obuci, odnosno znawu, o ~emu je posebno govorio za~asopis ”The Stars and Stripes”. ”Moète dobiti pare, ali ihpotro{ite, moète dobiti opremu, ona zastari, ali znawe je onokoje ostaje. To je dugoro~na investicija koja ne moè brzo da sestekne, ali ni brzo da se izgubi”, objavio je u intervjuu sa gener-alom Pono{em ~asopis ameri~kih oruànih snaga.

Treba ista}i i razgovore vo|ene sa kongresmenima i sena-torima ~lanovima komiteta za oruàne snage u kojima je posebnopodvu~en dobar razvoj saradwe Srbije i Amerike. Nedavno ob-javqeno pismo podr{ke pet kongresmena, a posle toga i 24 sena-tora, zna~e podr{ku toj vrsti saradwe i apel predsedniku Bu{uda je podrì. Oni su tako nastupili i sada, podràvaju}i na{ereforme i razvoj bilateralne saradwe. U tim razgovorima, kaèna kraju general Pono{, nagla{eno je da Srbija i Amerika imajudugu istoriju prijateqstva i vojnog savezni{tva u velikim ratovi-ma, a ovih dana obeleèno je i 125 godina diplomatskih odnosadve zemqe.

R. M.

13

P E R A S P E R A

PE[ADIJSKI KRAUL

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

D

V

Vaterpolisti surekli da }epobediti, i svojesu obe}aweodràli. Kazali suda su oni ”taekipa“. Da, upravosu oni ta ekipa!Qudi kojisavr{eno poznajuodnos snaga. Svojumo} u paraleli sanajja~improtivnikom.Vrhunski sport namukazuje na putevevelikih pobeda irazloge zaponiàvaju}eporaze. Ni{tavi{e nije samoigra, pa nivaterpolo.

Savr{eno je ose}awe kad si pobednik. Iznadtebe samo vatromet, kao one no}i na Ta{maj-danu. Srbi su u finalu, to videsmo, ”podavi-

li“ Ma|are, i postali i ostali najboqi u vater-polu. U Evropi i svetu i daqe gde god da ima vode.Loptawe u bazenu nam ide mnogo boqe nego bilo{ta drugo na suvom.

I Srbija i Ma|arska, prva i druga svetskavaterpolo velesila, nemaju izlaz na more. Nemajuizlaz, zato {to nemaju more. Kad se boqe razmi-sli, takav im luksuz i ne treba. Toliku vodu ipaktreba odràvati.

Za nas je igra na vodi suvozemno isku{ewe,mala slatkovodna avantura. Dvadesetak izabranihigra loptu u bazenu najboqe na svetu, a ostali Sr-bi su nepliva~i. Na{ ~ovek nikada ne pliva bezrazloga. Mora da postoji nekakav smisao i ciq.Ina~e je mlatarawe nogama i rukama po vodenojpovr{ini (ili dnu) samo sebi svrha.

Kad je pisac ovih redova stigao u Vojnu akade-miju KoV (Kopnene vojske), davne 1966, ve{tinuplivawa je znao svaki stoti pitomac. Ostalih 99je major Ki}a Jefti} bacao u vodu, pa ko preìvi.Iz tih vremena ostala je zabeleèna antologijskaizjava sveè obu~enog (i svu~enog) pitomca MiletaKecmana, koga je iz bazena Vojne akademije na Ba-wici jedva izvukla tro~lana spasila~ka ekipa:”Ma ja mogu da se odràvam na woj (vodi, prim.aut.), samo mi je te{ko dihati!“

Mile Kecman je, u stvari, objasnio su{tinuplivawa. Ali, vi{e nikava sila nije mogla da gaubaci u bazen. U stvari, on je dosledno i urednoizbegavao sportski centar, i napustio je {kolova-we u drugoj godini: ”Sve bih ja to poloìo, sve teispite, samo da me onaj Ki}a ne baca u vodu!“

a je plivawe ~udo, uverio nas je i Xoni Vajs-miler, prvi ~ovek u istoriji koji je 100 meta-ra slobodno plivao u vremenu ispod jednog

minuta. I onda je postao filmski Tarzan. Wegovise urlici jo{ ~uju po kinotekama. Danas svaki kli-nac koji trenira plivawe pola godine lako ru{iVajsmilerov podvig. Plivati sto metara ispod mi-nute, to je rutina. Sada je i Mark [pic iz najbo-qih vremena, ~ovek sa sedam zlata iz Minhena1972, spor kao pu`. Svi su brì od wega, ~ak i ovina{i pliva~i davqenici.

No, svejedno, danima smo uìvali gledaju}isavr{ene srpske momke kako pobe|uju sve redom.Mora biti da ta vrsta nagla{ene superiornostiima neko obja{wewe. Vaterpolo je sport koji se(materijalno) ne isplati. Nema astronomskih tran-sfera, niti javne groznice, kao u fudbalu. Baza jeskromna, samo de~aci iz ve}ih centara koji imajubazene. Kona~no, ostali smo i bez vodene veze sa

Sredozemqem. Oti{li su Crnogorci, pa ipak, ”po-davismo“ sve koji se uhvate sa nama.

Ne trebaju nam strani treneri, jer ko je boqiod na{ih? [ta }e nam Brazilci u bazenima, kadsu za te stvari ovi na{i Brazilci. To jest, Srbi.

E sad bi Radovan Tre}i kazao: ”Eto re{ewa!“Eto re{ewa, dabome, koje se sastoji u jednom (po-malo ishabanom) stereotipu. A on se zove pobed-ni~ki mentalitet. Kako to da ga negde imamo (tajmentalitet), a na mnogim mestima ne. Jesmo li iz-gubili veru u sopstvene snage, nabacili sebi ne-brojene komplekse, prepali se da se lo{e stvarine ponove?

Umemo li da procenimo svoje snage? Ako i da-qe koristimo vrhunski sport kao metaforu, mora-mo se setiti nesre}ne fudbalske avanture u Ne-ma~koj. I tamo su na{i pa}enici oti{li puni op-timizma, a pokazali se kao sme{na druìna na ko-joj su se ve`bali Argentinci. I svi koji su stigli.

Svaki od tih fudbalskih dunstera zara|ujevi{e od ~itavog Vaterpolo saveza Srbije.

aterpolisti su rekli da }e pobediti, i svojesu obe}awe odràli. Kazali su da su oni ”taekipa“. Da, upravo su oni ta ekipa! Qudi koji

savr{eno poznaju odnos snaga. Svoju mo} u para-leli sa najja~im protivnikom.

Vrhunski sport nam ukazuje na puteve velikihpobeda i razloge za poniàvaju}e poraze. Ni{tavi{e nije samo igra, pa ni vaterpolo.

Beogradom su kruìle kolone vozila, iz nao-ruànih delova grada se pucalo, kao za srpsku No-vu godinu. Zvezde pobede, junaci naroda su oti{lida slave, wihovi najvatreniji oboàvaaoci su svo-ju radost topili u pivu.

Za{to da ne, i to je te~nost.Mile Kecman jo{ nije zavoleo vodu. Zaista je

u woj te{ko disati, ako ne i nemogu}e. Na{i dale-ki preci su napustili velike natopine jo{ pre ne-koliko miliona godina. Postoji jedan ”multimedi-jalni umetnik“ u Beogradu, malo pisac, malo sli-kar, malo vajar, malo pijanac, koji tvrdi da nikadanije bio na plaì, niti u bazenu. Kupa se u velikojkaci, svake bogovetne subote, pa i re|e. Nikadanije seo u avion, a izbegava i ostala prevoznasredstva koja imaju to~kove ili saonike. Stiè sa-mo dotle gde ga vode noge, numera obu}e 46.

”Neprirodno je plivati ili leteti, da je Boghteo da budemo takvi, ostavio bi nam krila, ilikoìce me|u prstima, ili peraja na nogama. Umre-}u ~im me neko odvoji od ~vrstog tla.“

Dobro de, takav je samo jedan. Ostali Srbisu pobednici. Na Kalemegdanu, ili na Ta{majda-nu, to je svejedno.

Autor je komentator lista ”Politika“

Ministar Stankovi} posebno se osvrnuo na brojne te{ko}e koje us-poravaju proces reforme, kao {to su nedostatak odgovaraju}e pravneregulative, nasle|eni problemi iz prethodnih perioda, nedovoqnorazumevawe u delu javnosti osnovnih reformskih opredeqewa ineophodnosti nastavka procesa me|unarodnih integracija.

– Nadam se da }emo u toku ove godine uspeti da zavr{imo najve}i deoposlova koje smo radili u proteklom periodu i da }emo stvoriti uslove dase procesi reforme odvijaju brè – istakao je ministar Stankovi}.

– Zato moramo da uredimo pravni prostor u Ministarstvu i Vojsci,jer smo i mi pravili odre|ene dokumente, a da nismo re{ili status Vojske


UKRATKO

DOGA\AJI

B R @ E

SARADWASA NEMA^KOMNa~elnik Sektora za politiku odbrane i kontrolu naoru-

àwa Ministarstva odbrane Savezne Republike Nema~ke, ge-neral-potpukovnik Peter Nagel, razgovarao je sa pomo}nikomministra za politiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}o aktuelnim pitawima vojne politike i me|unarodne vojne sa-radwe. Tom prilikom gospo|a Samarxi}-Markovi} uru~ila jepredstavniku Ministarstva odbrane SR Nema~ke Plaketu Mi-nistarstva odbrane Republike Srbije, kao znak zahvalnosti zauspe{nu saradwu i pomo} Nema~ke.

Tokom dvodnevne posete na{oj zemqi general Nagel sastaose i sa pomo}nikom ministra odbrane za qudske resurse Zora-nom Jefti}em i zastupnikom na~elnika General{taba VojskeSrbije, general-majorom Zdravkom Pono{em.

Tokom razgovora je istaknuto da se u Srbiji o~ekuje podr-{ka Savezne Republike Nema~ke u re{avawu pitawa budu}egstatusa Kosova i Metohije i daqe intenzivirawe me|uarmijskesaradwe dve zemqe.

RE^NIK VOJNIH TERMINANa inicijativu Instituta za jezike Austrijske savezne voj-

ske, a na osnovu Programa zajedni~ke saradwe u 2006. godiniizme|u te vojske i Vojske Srbije, ovih dana u~iweni su prvi kora-ci Akademije za nacionalnu odbranu Austrije, odnosno pomenutoginstituta, i Vojne akademije Vojske Srbije na projektu izrade srp-sko-nema~kog, odnosno nema~ko-srpskog vojnog re~nika.

Re~nik, u kome }e se na}i oko 4.500 re~i iz oblasti bez-bednosne politike, prava, vojne strategije, taktike, vojne geo-grafije, komandovawa, pravila slu`be, logistike, slu`be u mi-rovnim operacijama, trebalo bi da bude zavr{en tokom 2009.godine. Za vreme izrade re~nika planiran je stru~ni razgovortimova dva puta godi{we radi re{avawa i uskla|ivawa stru~-nih pitawa, a ono {to }e tek biti definisano jeste broj prime-raka prvog izdawa, tro{kovi {tampawa i autorska prava.

Kako se moglo ~uti na zajedni~kom sastanku predstavnikaMinistarstva odbrane i Vojne akademije Vojske Srbije i In-stituta za jezike Austrijske savezne vojske, koji je odràn u Voj-noj akademiji, pomenuti projekat }e kao prioritetan biti uvr-{ten u istraìva~ke planove te visoko{kolske ustanove VojskeSrbije.

S. S.

PREDAVAWE MINISTRA STANKOVI]A

SASTANAK ZAJEDNI^KE KOMISIJE ZA SPR

Ministar odbraneZoran Stankovi},

5. septembra, u [kolinacionalne odbrane,

odrào je polaznicima50. klase General{tabnogusavr{avawa i 53. klase

Komandno-{tabnogusavr{avawa predavawe

o ”Sistemu odbraneRepublike Srbije i

pravcima daqeg razvoja”

U Rudaru kod Kur{umlije krajem avgusta odràn je 264. sastanakZajedni~ke komisije za sprovo|ewe Vojno-tehni~kog sporazuma. Delega-ciju Kfora predvodio je danski pukovnik Ole Kepen, dok se na ~elu dele-gacije Vojske Srbije nalazio na~elnik Komisije za sprovo|ewe Sporazu-ma pukovnik Miodrag Popovi}.

S A R A D WA K F O R A

Pukovnik Miodrag Popovi} i danski pukovnik Ole Kepen

15

UKRATKO

U R E F O R M E

SABQA ZA ZASLUGEPovodom odlaska sa

du`nosti izaslanika od-brane Norve{ke u Srbi-ji Brigta Hara Vagea i po-stavqewa novog, potpu-kovnika Terijea Haver-stada, u rezidenciji nor-ve{kog ambasadora u Be-ogradu odràn je prijem.

Tom prilikom su, uime Ministarstva od-brane, Sneàna Samar-xi}-Markovi}, pomo}nikministra odbrane za po-litiku odbrane, i dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbra-ne za qudske resurse, gospodinu Vageu uru~ili sabqu, kao znakzahvalnosti za veliku podr{ku i doprinos reformama srpskogsistema odbrane.

S. S.

KURS IZ PRAVAORU@ANIH SUKOBAU organizaciji Gen-

eral{taba Vojske Srbije– Centra za mirovne op-eracije, a u saradwi saMe|unarodnim komite-tom Crvenog krsta – Re-gionalnom delegacijom uBeogradu, u Centru zamirovne operacije od 4.do 8. septembra odrànje “Kurs iz pravaoruànih sukoba”.

Petodnevni kurs po-ha|alo je trideset oficira. Tom prilikom oni su stekli osnov-na znawa o zna~aju i ulozi prava oruànih sukoba koja trebada poseduje svaki pripadnik Vojske.

Peter Fluge, zamenik {efa Regionalne delegacije MKCK,pukovnik Zoran Devi}, zamenik na~elnika Centra za mirovneoperacije Vojske Srbije i potpukovnik Zoran Lu~i}, direktorkursa, sloìli su se da je “Kurs iz prava oruànih sukoba” bioveoma koristan za polaznike.

S. S.

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJUI BEZBEDNOSTU Beogradu je protekle nedeqe po~ela sa radom Akademija

za diplomatiju i bezbednost, prva institucija te vrste uisto~noj i ju`noj Evropi. Akademija je osnovana kao zajedni~kisrpsko-britanski projekat, a wena misija jeste obrazovawemladih profesionalaca iz celog sveta za me|unarodne kari-jere i vode}e pozicije u diplomatiji, bezbednosti, adminis-traciji i biznisu.

Akademija za diplomatiju i bezbednost je organizovanakao visoka {kola strukovnih studija, u trajawu od tri godine,po ~ijem okon~awu student dobija zvawe politikologa za diplo-matiju. Program studija u potpunosti je kompatibilan sa odred-bama Bolowske deklaracije.

S. S.

u Ustavu. Sada taj status re{avamo i dali smo na{ plan i okvire ulaskaVojske u ustavnu regulativu. Tako|e radimo i na dono{ewu Strategije na-cionalne bezbednosti, za {ta je formirana posebna komisija.

Ministar Stankovi} je polaznicima [kole nacionalne odbranepredo~io najva`nije pravce reforme sistema odbrane i Vojske Srbijedo 2015. godine.

U 50. klasi G[U je 13 polaznika, a u 53. klasi K[U su 24 polazni-ka, koji }e tokom jednogodi{weg {kolovawa biti osposobqeni za najod-govornije du`nosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

R. M.

Sni

mio

D. B

AN

DA

U [KOLI NACIONALNE ODBRANE

OVO\EWE VOJNO-TEHNI^KOG SPORAZUMA

Na sastanku su razmewene informacije o povredama administra-tivne linije sa Kosmetom i incidentima u kopnenoj i vazdu{noj zoni bez-bednosti i razmotreni predlozi za zajedni~ke ve`bovne aktivnosti pri-padnika Vojske Srbije i Kfora. ”Zakqu~ili smo” – kaè pukovnik Mio-drag Popovi} – ”da izme|u dva sastanka nije bilo povreda niti incide-nata na administrativnoj liniji i u Kopnenoj zoni bezbednosti, te da jesaradwa izme|u Vojske Srbije i Kfora dobra i unapre|ena po mnogimelementima”.

Sa takvom ocenom sloìo se i pukovnik Ole Kepen, koji je nagla-sio: ”Imamo zajedni~ki ciq, a to je da pove}amo nivo saradwe du` ad-ministrativne linije i re{imo neke mawe probleme. Po{tujemo jednidruge kao profesionalce i siguran sam da dajemo veliki doprinos da sestvari u budu}nosti odvijaju u dobrom pravcu”.

Pored sastanka Zajedni~ke komisije odràn je i stru~ni sastanakeksperata za prelet aviona, na kome su detaqno analizirana pitawaprocedure najave letova i mogu}nost instalirawa radara na Kopaoni-ku. Po re~ima na~elnika Operativnog centra sistema odbrane pukovni-ka Du{ana Bubana, jasno je precizirano da mirovne snage na Kosmetumogu preletati na{u teritoriju tek posle dobijawa diplomatskog odo-brewa Ministarstva spoqnih poslova Srbije, a na osnovu podnetog zah-teva ambasade zemqe ~iji se vazduhoplov angaùje. Inicijativa o insta-lirawu na{e radarske stanice na Kopaoniku je u toku i o~ekuje se re{e-we od nadle`nih institucija.

Z. M.

I V O J S K E S R B I J E

N

DOLAZEBOQI DANIN A C I O N A L N I

I N V E S T I C I O N IP L A N Z A O D B R A N U

a Aerodromu Batajnica ministri Republike Srbije Zoran Stanko-vi} i Mla|an Dinki} sa saradnicima predstavili su javnosti 1.septembra Nacionalni investicioni plan za odbranu. Za moder-nizaciju i remont pet aviona MiG-29, dva borbena helikopteraMi-24, dva transportna helikoptera Mi-17, tri helikoptera Mi-8

i jedan transportni avion An-26, ove i naredne godine bi}e izdvojenotrideset miliona evra, tako da se moè o~ekivati da }e uskoro po~etineophodni remonti tih letelica.

VRATITI PONOS SRPSKOJ VOJSCIPrema re~ima ministra Dinki}a, jedan od ciqeva Nacionalnog in-

vesticionog plana za odbranu jeste da se vrati ponos srpskoj vojsci, po-{to prethodnih godina dràva nije bila u situaciji da dovoqno inve-stira u na{u odbranu i bezbednost. Ciq Vlade Srbije je da se, rekao jeministar finansija, do 2010. godine stvori moderna i profesionalnavojska, u kojoj }e se na pravi na~in nagra|ivati oni koji sluè otaxbinii ~uvaju mir i bezbednost gra|ana.

– @elimo da se srpski vojni profesionalci po{tuju. A da bi se onipo{tovali moraju da imaju novac i mora se investirati u modernizaci-ju wihove opreme. Ovih trideset miliona evra, prema predlogu MO iG[, bi}e uloèno u vazduhoplovstvo da bismo ~uvali na{e nebo, {titi-

AKTUELNO

Za remont aviona i helikopterave} je obezbe|eno trideset miliona evra. Od 1. septembrapove}ane su plateprofesionalnim pripadnicima, a pomo}i }emo i onima koji nemaju stan da dowega brè i lak{e do|u. Zato verujem da }e, i sa noviminvesticijama u odbranu, srpskavojska brzo povratiti ugled ime|u gra|anima i u regionu, te da za vas uskoro dolaze boqidani – rekao je pilotimaministar finansija Mla|an Dinki}.

17

li civile i pomagali im u elementarnim nepogodama. Nalazi-mo se i pred rebalansom buxeta, po kojem }e ove godine za Voj-sku biti tri milijarde dinara vi{e. Uz to, od septembra ide ipove}awe plata za 20 odsto pripadnicima MO i Vojske. Sada,kada je na{a vojska postala srpska, a {to }e biti i formali-zovano usvajawem Zakona o ministarstvima, u Vladi èlimo dana jedan potpuno druga~iji na~in finansiramo Vojsku. To zna~ida oni koji su najodgovorniji treba da dobiju mnogo ve}e plate,a mladi oficiri odgovaraju}u materijalnu podr{ku i to sada,kada su u naponu snage, a ne kada budu pred penzijom, kao do sa-da. Dakle, èlimo da promenimo taj koncept… Zato smo i osi-gurali da se svake godine izdvaja 2,4 posto bruto doma}eg pro-izvoda za odbranu. Kako se bude pove}avao taj nacionalni pro-izvod, tako }e se pove}avati i buxet za Vojsku. S obzirom na toda srpska privreda raste svake godine 7 do 8 posto, u realnomiznosu toliko }e rasti i vojni buxet, sa ciqem da, od 1. janua-ra 2010, srpska vojska bude potpuno profesionalna – rekao jeministar Dinki} i naglasio:

– Moramo da pomognemo i onima u Vojsci koji nemaju stan.Oko 400 novih stanova, u narednoj godini, pod veoma povoqnimuslovima bi}e prodato pripadnicima MO i Vojske. Taj konkurs}e iza}i na jesen i u wemu }e biti jasni kriterijumi selekcije.Znam i da MO planira da, od prodaje svoje nepotrebne imovi-ne, tako|e gradi nove stanove za vas i mi to podràvamo. Uz sveto bi}e jo{ investicija i, kad se elimini{u dugovi koje je Vojskanasledila u pro{losti, vrati}e se po{tovawe na{ih gra|ana uVojsku, ali i u regionu. Zato verujem da za Vojsku Srbije dolazeboqi dani – rekao je ministar Dinki} vazduhoplovcima.

– Za sve nas u MO i Vojsci ovo je veliki i sre}an dan, jersmo jo{ pre gotovo godinu dana rekli da èlimo da izvr{imoremont na{ih vazduhoplova – rekao je ministar Stankovi} inastavio:

– Mi danas kre}emo, zahvaquju}i Nacionalnom investi-cionom planu, u neophodno opremawe na{e vojske i za {est me-seci na na{em nebu, sa na{im pilotima, ponovo }e leteti na-

Ministar finansija Mla|an Dinki}: Osigurali smo da se za odbranusvake godine izdvaja 2,4 posto bruto doma}eg proizvoda

{e letelice. Zahvaquju}i radu i razumevawu Vlade Srbije iMinistarstva finansija, mi to danas moèmo ovde i javno dakaèmo. Rezultat toga je i pove}awe plata na{ih pripadnika, ai finansirawe svih drugih aktivnosti u sektoru odbrane. Ono{to je, mo`da, proteklo pomalo nezapaèno u javnosti jestepodatak da je Vlada Srbije obezbedila sredstva i za na{eg pi-lota Emira [i{i}a. Time su se stekli svi uslovi da on sadado|e u zemqu i nastavi izdràvawe kazne koja mu je odre|ena.I to je bio poseban dug prema wemu, ali i na{im pilotima.

Ministar odbrane je podvukao da je ovih trideset milio-na evra za Vazduhoplovstvo i PVO “prva ve}a investicija uVojsku Srbije” i da se nada da }e se i ubudu}e nastaviti sa tompraksom kako bi Vojska iza{la iz godinama nagomilanih mate-rijalno-finansijskih te{ko}a.

Skupu se obratio i komandant V i PVO pukovnik Dragan Ka-tani}. On je podsetio da i u Strategijskom pregledu odbrane sto-ji da su, shodno novim rizicima, pretwama i izazovima, defini-sane i sposobnosti Vazduhoplovstva i PVO: kontrola i za{titavazdu{nog prostora, spremnost da se odgovori na sve pretwe u iiz vazdu{nog prostora Srbije, podr{ka kopnenim snagama i spe-cijalnim jedinicama, pomo} civilnom stanovni{tvu u slu~aju ele-mentarnih nepogoda, nesre}a i katastrofa i, kona~no, u~e{}e umirovnim i humanitarnim misijama u regionu i svetu.

– Sada{we stawe na{eg Vazduhoplovstva i PVO obezbe|u-je samo minimum navedenih sposobnosti, a to se posebno odnosina kontrolu i za{titu vazdu{nog prostora. Upravo zato je biloneophodno da se po~ne sa remontom i modernizacijom avionaMiG-29, po me|unarodnim standardima, a sa kojima }emo, po-tom, mo}i sami i kvalitetno da kontroli{emo na{e nebo i na-stavimo na{u gotovo jednovekovnu vazduhoplovnu tradiciju. Sana{im remontovanim i osavremewenim letelicama mo}i }emoda u~estvujemo i u zajedni~kim ve`bama sa drugim stranim va-zduhoplovnim snagama i da, na taj na~in, postanemo uvaèn iravnopravan partner u sistemu kolektivne bezbednosti. Na kra-ju, èlim da istaknem da je ovo dan koji su sa nestrpqewem svivazduhoplovci ~ekali {est-sedam godina. Ovaj dan nas je uverioda nismo zaboravqeni, da na{a dràva stoji iza vazduhoplov-stva i vojske u celini. Ovo je veliki dan za na{e vazduhoplov-stvo i otaxbinu – rako je komandant Katani} i zahvalio svimakoji su doprineli da se obezbede sredstva za remont letelica.

KORAK PO KORAKPo{to se, potom, popeo u jedan za remont predvi|enih avi-

ona MiG-29 i seo u kabinu, ministar Dinki} je sa ministromStankovi}em odgovarao na novinarska pitawa.

– Treba nam, svakako, jo{ mnogo novca da bismo Vojsku po-stavili na zdrave osnove ali smo i svesni materijalnih ograni-~ewa na{e dràve – odgovorio je ministar Stankovi} na prvopitawe i dodao: – Sa ministrom Dinki}em smo se dogovorili daidemo korak po korak u obnavqawe na{ih oruànih snaga. Iovaj dan, zapravo sve~anost, pokazuje da i Vlada i ministar fi-nansija ispuwavaju svoja obe}awa i ja sam im na tome veoma za-hvalan. Nadam se da }emo, za nekoliko meseci, isto ovako pro-movisati jo{ neke delove Vojske koje }emo modernizovati.

– Finansijska izdvajawa za Vojsku }e u naredne tri-~etirigodine biti fiksna i u skladu sa rastom doma}eg bruto proiz-voda, rekao je ministar Dinki}. – I kako se on bude pove}avaotako }e se pove}avati i realna izdvajawa za odbranu. No, ima-ju}i u vidu aktuelnu racionalizaciju Vojske i weno brojno sma-wewe, a kako bi se pre{lo na profesionalnu vojsku, to zna~ida }e se ta sve ve}a sredstva ubudu}e raspore|ivati na mawequdi nego sada. Mawe }e biti i civila u Vojsci, jer smo done-davno imali paradoksalnu situaciju da su 40 odsto svih zapo-slenih ~inili civili. A toga nema ni u jednoj armiji i mi tu mo-ramo da zadovoqimo me|unarodne kriterijume… I da, onda,oni koji budu ostali, a pravi su profesionalni vojnici, imajuadekvatne plate kakve su, ina~e, svuda u svetu. Mi }emo to i da

u~inimo za nekoliko godina… I sa finansijskog aspekta pro-cenili smo da bi ta tranzicija Vojske trebalo da traje do po-~etka 2010. godine, kada }e se ukinuti obavezno sluèwe voj-nog roka i kada }emo imati potpuno profesionalnu srpsku voj-sku – rekao je ministar Dinki}.

Na pitawe da li je ta~no da postoji predlog da se na{esnage po{aqu u mirovnu misiju u Liban, ministar Stankovi} jepotvrdno odgovorio i dodao:

– Ju~e smo na sednici Vlade Srbije razgovarali o tome idoneli odluku da Ujediwenim nacijama ponudimo da i na{i vojni-ci u~estvuju u mirovnim misijama u Libanu i Avganistanu. Koliko}e na{ih vojnika tamo biti, jo{ ne mogu ni{ta precizno da ka-èm, jer to zavisi i od UN i, naravno, na{ih trenutnih mogu}no-sti. Odlazak na{ih vojnika treba da odobri Skup{tina i mi }e-mo, u svakom slu~aju, ispo{tovati zakonsku regulativu. Zna~i, Vla-da }e uputiti taj predlog Skup{tini Srbije na razmatrawe i ona}e o tome doneti odluku.

DAKLE, NOVAC JE TUNa pitawe da li je raspisan tender za remont aviona MiG-

29 i kako }e se to tehni~ki izvesti, ministar Stankovi} je odgo-vorio da }e nadle`na slu`ba, u najkra}em roku, dati svoje moda-litete za remont tih aviona. Uglavnom, uprkos nekim ograni~e-wima i specifi~nostima kada je re~ o tim avionima i licenca-ma za wihov remont, rekao je on, do sredine septembra zna}e sesve i o tim aktivnostima. Ministar Dinki} je istakao da je novacpredvi|en za remont letelica ve} na ra~unu Ministarstva fi-nansija i da sada sve zavisi od tehnike koju }e sprovesti MO.

– Dakle, novac je tu. Remont aviona moè da po~ne i na-dam se da }e ovaj MiG, za koji su mi rekli da ~etiri godine nijeleteo, zato {to nije obavqen taj remont, uskoro poleteti – re-kao je ministar Dinki} i na novinarsku opasku da li bi on li~-no leteo u wemu odgovorio je:

– Nakon remonta, svakako! Govore}i o pove}awu plata zaposlenih u MO i Vojsci, mi-

nistar finansija je na Batajnici rekao da se svima, od 1. sep-tembra, plate, koje }e biti ispla}ene u oktobru, pove}avaju uproseku za 20 odsto.

– Plate zaposlenih u organima dràvne zajednice SCG bi-le su niè nego one u organima uprave Republike Srbije. Usko-ro }e se i to uskladiti, pa }e i ministar Stankovi} imati pla-tu kao i drugi ministri u Vladi Srbije – rekao je Dinki}.

AKTUELNONa pitawe da li }e se i kada prodati poru{ene zgrade

MO i General{taba u ulici Kneza Milo{a u Beogradu, mini-star Stankovi} je odgovorio:

– Te zgrade nisu u Master planu za otu|ewe. O tome {ta}emo sa tim vojnim kompleksom tek treba da se dogovorimo saVladom, i kada do to u~inimo obavesti}emo javnost.

– Moje li~no mi{qewe je, mada je to u nadle`nosti Repu-bli~ke direkcije za imovinu Srbije, da te zgrade treba {topre prodati i taj novac iskoristiti za materijalno opremaweVojske. Umesto tih ru{evina, na tom mestu bi kona~no trebaloda nikne ne{to novo, {to bi bilo i u skladu sa izgledom cen-tra Beograda – napomenuo je ministar finansija.

Na novinarsku tvrdwu da je, prema nekim analizama, svanepokretna i Vojsci sada nepotrebna imovina procewena naoko milijardu evra, odnosno na pitawe koliko }e od tog novcaneposredno pripasti Ministarstvu odbrane, ministar Dinki}je odgovorio:

– Sve {to se proda od vojne imovine pripada Ministar-stvu odbrane. Taj novac je namewen za modernizaciju Vojske,re{avawe stambenih problema i, uop{te, za unapre|ewe ma-terijalnog poloàja odbrane. Da li je to ba{ milijardu evra –ne znam, mada mislim da je to neko, mo`da, malo “naduvao” teprocene. Ali koliko }e se zaraditi od prodaje vojne imovine,pokaza}e tenderi i trì{te.

Na to pitawe reagovao je i ministar Stankovi}:– @elim da dodam samo jo{ jednu stvar… Kada je re~ o voj-

nim nepokretnostima nedavno se u medijima pojavilo tuma~ewenekih neodgovornih qudi da smo mi po~eli sa rasprodajom vojneimovine… Mi smo, za sada, u Master plan stavili 447 na{ihobjekata i lokacija i svaki od wih }emo objaviti i na sajtu MOkako bi se videlo koji su to objekti. Ali nisu to svi objekti kojibi mogli da se prodaju i nije samo to {to vredi milijardu evra.Vide}emo i {ta }emo sa poru{enim zgradama General{taba uKneza Milo{a, ali i sa drugima, tako da je taj iznos ukupne voj-ne imovine, zapravo, mnogo ve}i od milijarde evra.

Slede}eg trenutka improvizovanu konferenciju za medijepored MiG-a na Aerodromu, prekinula je sna`na buka aviona.Pa`wu svih prisutnih privukle su leta~ke bravure vojnog pilo-ta Sa{e Gruba~a, da bi potom ministri, sa saradnicima, voj-nim ata{eima i novinarima razgledali avione i helikopterekoji }e uskoro biti upu}eni na remont.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

19

UKRATKO

Na~elnik Uprave za qudske resurseG[ VS general-major Petar Radoj~i} uru-~io je 6. septembra nov~anu pomo} u iznosuod 285.700 dinara vodniku I klase GoranuTodorovi}u, koji se oporavqa na VMA .

Vodnik Todorovi}, pripadnik 63. pa-dobranske brigade, 18. decembra 2003, uokviru redovnih aktivnosti zadobio je te-

{ke telesne povrede– prelom ki~menogstuba i traume unu-tra{wih organa, zbogdelimi~nog otkaziva-wa glavnog padobra-na pri prizemqewutokom izvo|ewa jed-nog od trena`nih pa-dobranskih skokova.Od tada se le~i ioporavqa na VMA.

U toku le~ewaTodorovi} je po~eonaglo da gubi sluh.Da bi se spre~io da-qi gubitak sluha neo-

phodni su operacija i le~ewe na klinici u[vedskoj. Zahvat ko{ta 10.000 evra. Pri-padnici 63. padobranske brigade su izli~nih sredstava prikupili oko 6.000evra, {to je bilo nedovoqno za operacijui le~ewe, pa su u sprovedenoj akciji pri-padnici Vojske Srbije prikupili ostatakpotrebnih sredstva.

Pripadnici 46. logisti~ke brigadejo{ jednom iskazali su svoju humanost pri-kupiv{i materijalna sredstva za sinovewihovog kolege Neboj{e Stankovi}a, koji jepreminuo 16. jula ove godine.

Posle razvoda od supruge, Neboj{aStankovi} je prihvatio decu: Vitomira kojiima ~etrnaest godina i blizance Aleksandrai Vladimira koji imaju trinaest godina sakojima je, zbog lo{e materijalne situacije,ìveo u Kasarni “Top~ider”. Imaju}i u vidute{ku situaciju u kojoj su se, posle smrti oca,na{la deca, komanda 46. logisti~ke brigadeorganizovala je humanitarnu akciju u kojoj suu~estvovali pripadnici brigade kao i radne

organizacije poslovni partneri te brigade. Od sredstava koja su prikupqena, ku-

pqena je garderoba, obu}a, {kolski pri-bor, a preduze}e Ekspert de~acima je poklo-nilo ra~unar. Poklone su im uru~ili ko-mandant 46. brigade pukovnik Milivoje Si-mi} sa saradnicima.

Do sada su akciju nov~ano pomogli Autoku}a Zastava, Vis Invest, Auto servis Miki,Slavna Zemun, Akorda Internacional, El-mok Inèwering, Perspektiva, Zora Sporti AT&SD, a u brigadi nagla{avaju da se ak-cija nastavqa. Svi koji èle da pomognu tomogu da u~ine preko vojne po{te 2130.

S. S.

HUMANOST NA DELU

FORMIRAN UPRAVNI ODBORPOVERENI^KOG FONDA

U Centralnom domu Vojske Srbije odr-àn je prvi radni sastanak predstavnika Me-|unarodne organizacije za migracije (IOM),zemaqa donatora Povereni~kog fonda Nato– Partnerstvo za mir i Ministarstva odbra-ne Republike Srbije, na kome je formiranUpravni odbor Nato – Partnerstvo za mirPovereni~kog fonda.

Svrha formirawa tog tela jeste da onokoordinira aktivnosti vezane za funkcioni-sawe povereni~kog fonda koji je namewenpruàwu podr{ke programu Prisma.

S. S.

SAJAM ZA[TITE I BEZBEDNOSTI U halama Beogradskog sajma od 12. do

15. septembra odràn je 35. me|unarodni sa-jam Za{tita i bezbednost 2006. Pokroviteqte manifestacije bilo je Ministarstvo unu-tra{wih poslova, Uprava za za{titu od po-àra i spasavawe.

Tokom ~etiri sajamska dana predstavqe-no je mno{tvo sadràja – specijalna vatroga-sna vozila i oprema, bezbednosna tehnika isistemi, fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe, za-{tita automobila od kra|a, detekcija, za{ti-ta i prevencija od eksploziva i opasnih ma-terijala, bezbednosna za{tita informacio-nih sistema...

Na sajmu su u~estvovali i predstavniciVojske, pored ostalih i Tehni~ki opitni centar.

M. [.

”ZASTAVIN” FILM O MOKRAWCUNa predstoje}im 41. ”Mokraw~evim da-

nima”, koji }e se od 15. do 20. septembra odr-àti u Negotinu, Vojnofilmski centar ”Zasta-va film” predstavi}e se dokumentarnim fil-mom ”Mokrawac zauvek”, koji je prema scena-riju Stevana Jovi~i}a i Vladimira \uri~i}areìrao Miomir – Miki Stamenkovi}.

Tim povodom, u godini kada obeleàva-mo 150 godina od ro|ewa Stevana Mokraw-ca, u ”Me|unarodnom pres-centru” 12. sep-tembra odràna je konferencija za novina-re, na kojoj su o tome {ta }e se narednih danadoga|ati na muzi~koj sceni Negotina govorilipukovnik Branislav Glu{ica, direktor VFC”Zastava film”, izvr{ni producent filma,Dragana Kneèvi}, direktor Festivala, Zo-ran Hristi}, selektor ovogodi{wih ”Mo-kraw~evih dana”, Darinka Mati}-Marovi},dirigent i Dragoqub \or|evi}, potpredsed-nik Skup{tine op{tine Negotin.

Pukovnik Glu{ica je izrazio posebnozadovoqstvo, {to je od mnogih producentskihi kinematografskih ku}a upravo „Zastavafilmu” povereno da snimi dokumentarne fil-move o ìvotu i delu na{ih velikana NikoleTesle, Stevana Stojanovi}a-Mokrawca i Mi-lutina Milankovi}a.

Z. P.

POMO] VODNIKU TODOROVI]U

NISU ZABORAVQENI

Sni

mio

Z. P

ERGE

Sni

mio

Z. P

ERGE


U K L A W A W E N E E K S P L O D I R A N I H U B O J N I H S R E D S T A V A

Usre}nim zemqama, kada po~ne da se kopa na|e se nafta ili blago,a u onim koje su geografski bile na putu osvaja~a ili na ~ijim su seteritorijama vodile bitke tokom ratova u 20. veku, ~im se zagrebepovr{ina zemqe nalaze se bombe, granate, rakete ili neko drugominsko-ekspolozivno sredstvo. I u Srbiji je tako. Bogati smo potom nasle|u minulih vekova. Kod nas se pronalaze bombe iz razli-

~itih vremenskih perioda – balkanskih ratova, Prvog i Drugog svet-skog rata, a najve}u opasnost, ipak, predstavqaju one zaostale od bom-bardovawa 1999. godine. Kako te eksplozivne naprave ugroàvaju sta-novni{tvo i ìvotnu okolinu, namera na{e dràve jeste da se zemqaod tog balasta o~isti. Pirotehni~ari kaù da }e za wih posla biti i unarednoj deceniji.

A koliko je pretwa velika govori podatak da eksploziv TNT, kojim jepuwena ve}ina neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS), ne gubi svoj-stva punih 100 godina. Nije, dakle, re~ o bezazlenoj staroj municiji ve}o opasnim hemijskim materijama za koje se nikada ne zna kako }e reago-vati. Zato je razminirawe Srbije zna~ajna pri~a.

ME\UNARODNA PRAVILA

Ratovi su, iako brutalni i nehumani, neizbeàn deo qudske isto-rije i neko je izra~unao da je u 3.000 godina istorije samo 300 godinabilo mira. Tek u novije vreme ~ine se poku{aji da se smawi mogu}nostupotrebe pojedinih vrsta naoruàwa i uvedu o{tra “pravila igre”.Prvi poku{aj limitirawa naoruàwa vezan je za Prvu ha{ku konvencijuiz 1899. godine, ali se do Prvog svetskog rata smatralo da svaka suve-rena dràva raspolaè legitimnim pravom na vo|ewe rata, jer se onoizvodilo iz prava na samoodràwe. Jedini me|unarodni sporazum ko-jim se ne{to ograni~avalo bio je iz 1925. o zabrani upotrebe gasa.

Tim poslom na teritoriji Srbije,izvan vojnih objekata, bave seCentar za razminirawe i Odeqeweza civilnu za{titu Uprave za odbranu Srbije. Centar uskla|uje poslove humanitarnograzminirawa i u wegovojnadle`nosti su lokacije zaga|enekasetnim bombama, minama ineeksplodiranim vazduhoplovnimubojnim sredstvima velike mase, a civilna za{tita {titistanovni{tvo od zaostalih sredstava iz ranijih ratova koji su prona|eni tokom izvo|ewa poqskih i gra|evinskih radova, kao i od odba~enih ubojnih sredstava novijeg datuma.

RAZMINIRAWE

Dana{we me|unarodno pravo, ispoqeno u Poveqi Ujediwenihnacija iz 1945. godine, zabrawuje rat, svaku upotrebu sile, kao ipretwu silom, ali je prisutna svest o tome da se rat ne moè auto-matski ograni~iti u pogledu sredstava za wegovo vo|ewe. Me|utim,strane u sukobu nemaju neograni~eno pravo na izbor sredstava izabraweno je ono {to je suprotno na~elima me|unarodnog prava.

Ta pitawa reguli{u dve me|unarodne konvencije. Prva je ozabrani ili ograni~avawu upotrebe odre|enih vrsta klasi~nogoru`ja za koja se moè re}i da nanose prekomerne povrede ili dadeluju bez razlikovawa u pogledu ciqeva (ili kra}e Konvencija oodre|enoj vrsti klasi~nog oru`ja – CCW). Taj dokument dugog imena– usvojen 10. oktobra 1980, a na snagu stupio 1981. godine (dopu-wena je 2001) – bio je prvi sporazum o klasi~nom oru`ju nakon du-gog vremena. Zasnovan je na temeqnim na~elima me|unarodnog hu-manitarnog prava da strane u sukobu u svako doba moraju razliko-vati civilno stanovni{tvo od boraca i da se ne smeju upotrebqa-vati oru`ja kojima se ne moè praviti izbor ciqeva ili koja delu-ju bez razlikovawa.

Struktura konvencije osmi{qena je tako da se obezbedi budu-}a fleksibilnost. Naime, sama Konvencija sadrì samo generalneodredbe, a zabrane ili restrikcije upotrebe odre|enih oru`japredmet su wenih dodatnih protokla. Tako se prvi protokol odnosina fragmente oru`ja koji se ne mogu otkriti, drugim se zabrawujeili ograni~ava upotrebe mina, mina iznena|ewa ili drugih sred-stava (on je izmewen i dopuwen), tre}im se zabrawuje i ograni~a-va upotreba zapaqivih oru`ja, dok se Protokol IV odnosi na la-sersko oru`ju za oslepqivawe (1995).

21

teritoriji, a da za minska poqa koja su postavqena tokom ratnihde{avawa od 1991. do 1995. godine predamo karte sa lokacijama,vrstama i koli~inama mina u wima.

SPROVO\EWE OTAVSKE KONVENCIJE

Odluka da se pristupi Otavskoj konvenciji bila je te{ka, po-liti~ka, jer je biv{a SFRJ bila jedan od najve}ih proizvo|a~a mi-na u svetu, i one su smatrane za efikasno sredstvo u zapre~avawuprotivnika i odbranu malih zemaqa po{to su prili~no jeftine iefikasne. Ali, kako na{a zemqa te eksplozivne naprave nije pro-izvodila od 1992. godina, niti izvozila (prema izjavi Ministar-stva odbrane iz januara 2003), odluku je bilo lak{e doneti.

Uni{tavawe mina nije jeftino i Srbija je zatraìla pomo}Poverila~kog fonda Inicijative za jugoisto~nu Evropu. Dvadesetosmog januara 2005. potpisan je ugovor o uni{tewu 1.320.620 pro-tivpe{adijskih mina izme|u biv{e SCG i Natoa za odràvawe isnabdevawe (NAMSO), koju predstavqa wena izvr{na agencija

Za nas je zanimqiv najnoviji Protokol V (iz 2003. godine, ana snagu }e stupiti novembra 2006), koji je posve}en eksploziv-nim ostacima rata. Obaveze dràva ~lanica su da uklone eksplo-zivne ostatke rata, da upozore civilno stanovni{tvo na postoja-we eksplozivne municije koja }e, verovatno, predstavqati opa-snost, da pomognu u uklawawu zaostalih eksplozivnih sredstava.Stav je da svaka zemqa dobije pomo} bilo da je finansijska, teh-nolo{ka i u qudskim resursima da bi otklonila ostatke rata.

Protokolima jo{ nije regulisana primena protivtenkovskihmina, kasetnih bombi niti municije sa osiroma{enim uranom.

Drugi me|unarodni dokument je Konvencija o zabrani upotre-be, skladi{tewa, proizvodwe i transfera antipersonalnih minai wihovom uni{tewu, kra}e Konvencija o zabrani mina ili Otav-ska konvencija, koja je stupila na snagu 1. marta 1999. godine.Wome je zabrawena upotreba antipersonalnih ili protivpe{a-dijskih mina {irom sveta. Sve dràve potpisnice du`ne su da do-stave UN izve{taj o broju, tipovima, lokacijama svih PP mina i osvim programima za wihovo uni{tavawe. Tu konvenciju je do de-cembra 2005. potpisalo 147 zemaqa sveta, ali nisu SAD, Rusijai Kina.

Biv{a SFRJ, SRJ i SCG potpisale su i ratifikovale prvatri protokola CCW konvencije, a u pripremi je ratifikacija Do-punskog protokola II i Protokola V. Dràvna zajednica SCG pri-stupila je i Otavskoj konvenciji 18. septembra 2003, a postaladràva ~lanica 1. marta 2004. godine.

Obaveze na{a zemqa, proistekle iz Otavske konvencije, po-~ele su da vaè od 2004. i u roku od ~etiri godine du`ni smo dauni{timo sve zalihe antipersonalnih mina kojima raspolaèmo,da u roku od 10 godina o~istimo sva minska poqa na sopstvenoj

SRBIJE

NAMSA. NAMSA je 2004. godine angaòvana na zahtev kanadske mi-sije pri Natou, a Kanada i Austrija su preuzele ulogu vode}ih do-natora u tom projektu vrednom 1.689.996,00 evra. Ostali donato-ri su Bugarska, ê{ka Republika, Ma|arska, Irska, Holandija,Norve{ka, [vedska i [vajcarska.

Prema izve{tajima agencije NAMSA, skladi{ta protivpe{a-dijskih mina se nalaze na 53 lokacije u biv{oj SCG, a posao uni-{tavawa mina dodeqen je TRZ ”Kragujevac”, jer pored tehni~kihima i odgovaraju}e bezbednosne uslove.

Prva mina je uni{tena u avgustu 2005, a milionita 14. sep-tembra ove godine. Do sada je ura|eno 73 odsto od planiranog po-sla i predvi|eno je da projekat bude zavr{en do maja 2007. godi-ne. Proces uni{tavawa mina u TRZ ”Kragujevac” nadgleda pred-stavnik agencije NAMSA Zoran Dimitrijevi}.

Sve komponente mina iz tog projekat se uni{tavaju, recikli-raju ili konvertuju u komercijalne eksplozive za civilne potrebe ufabrici ”Prva iskra – Bari~“ i do sada je vi{e od 100 tona reci-klirano za nevojne svrhe.

A kada je re~ o minskim poqima, koja se tako|e pomiwu uOtavskoj konvenciji, treba re}i da Srbija ide u red zemaqa neza-

MILIONITA MINA

Prva od 1.320.620 protivpe{adijskih mina, koliko jeregistrovano u stokovima Vojske, uni{tena je u TRZ ”Kraguje-vac“ avgusta 2005, a milionita 14. septembra ove godine.Do sada su pirotehni~ari uradili 73 odsto od planiranogposla, a projekat bi trebalo da bude zavr{en do maja 2007.

KASETNE BOMBE

U na{oj zemqi ima vi{e lokacija sa kasetnim avio-bombama – u Ni{u, Kraqevu, Sjenici, Kur{umliji, u okoliniMerdara, Vladimircima i na Kopaoniku. Evidentirano je iwihovo postojawe u op{tinama Bujanovac i Pre{evo.

ga|enih tim eksplozivnim napravama, jer smo deklarisali da nateritoriji Srbije ne postoje neregistrovana minska poqa.

Mnogo vi{e problema ima}emo sa potpisivawem ProtokolaV o eksplozivnim ostacima rata, jer je posle 1999. ostao velikibroj neeksplodiranih ubojnih sredstava, ~ije locirawe, onesposo-bqavawe i uklawawe zahteva velika finansijska sredstva. Vazdu-hoplovni i raketni projektili zaostali posle bombardovawa ve-like su mase (i do 1.000 kg) i duboko su prodrli u tlo (od 5 do 10,15, pa i vi{e metara) i cena uklawawe jednog prelazi stotinu hi-qada evra. Do sada je van vojnih objekata, na teritoriji Srbijeevidentirano pedesetak takvih lokacija.

Sa druge strane, iako se znaju lokacije kasetnih avio-bombi,jedna bomba ima 210 bombica koje se raspr{e po terenu, i krijuse na raznim mestima, a svaka neeksplodirana (dosta je takvih)ubija u krugu od 150 metara.

Doskora nije bilo dovoqno para za tzv. komercijalno va|eweneeksplodiranih ubojnih sredstava, pa su stanovni{tvu u pomo}priskakali pirotehni~ari iz Vojske koji se, po prirodi posla, ba-ve wihovim uklawawem. Najangaòvanije su bile ekipe iz Vazduho-plovnog korpusa, koje su formirane tokom bombardovawa, aprila1999. godine. Oni su nastavili da ~iste teren od zaostalih neek-splodiranih avio-projektila, kasetnih bombi na aerodromima idrugim ugroènim lokacijama i u mirnodopskom periodu.

CENTAR ZA RAZMINIRAWE

Danas se problematikom uklawawa neek-splodiranih ubojnih sredstava na teritoriji Sr-bije, van vojnih objekata, bave Centar za razmi-nirawe Republike Srbije i Odeqewe za civilnuza{titu Uprave za odbranu Srbije. Centar zarazminirawe uskla|uje poslove humanitarnograzminirawa i u wegovoj nadle`nosti su lokaci-je zaga|ene kasetnim avio-bombama, minama i ne-eksplodiranim vazduhoplovnim ubojnim sredstvi-ma velike mase (na kopnu i jezerima), a civilnaza{tita ima obavezu da {titi stanovni{tvo odNUS zaostalih iz ranijih ratova koji su prona-|eni tokom izvo|ewa poqskih i gra|evinskih ra-dova, kao i od odba~enih ubojnih sredstava (no-vijeg datuma).

Centar za razminirawe osnovan je 2002. go-dine odlukom tada{we savezne vlade, a godinu da-na kasnije transformisan je na republi~ki nivo. Materijalno-teh-ni~ki uslovi za wegov rad obezbe|uju se iz buxeta Srbije, a opre-mqen je najsavremenijom opremom od inostranih donacija. U Srbijise gotovo svi projekti finansiraju iz me|unarodnih donacija i sred-stva dobijaju preko Me|unarodne fondacije za razminirawe i po-mo} `rtvama mina (ITF).

Centar se neposredno ne bavi razminirawem nego uskla|ujeposlove razminirawa u Republici, priprema propise iz te obla-sti, prikupqa, obra|uje i ~uva podatke o povr{inama koje su zaga-|ene minama i drugim NUS i o razminiranim povr{inama, izra|u-je planove i projekte za razminirawe i prati wihovo ostvariva-we, kontroli{e kvalitet razminirawa i na kraju izdaje uvereweo razminiranim povr{inama. Oni ne tretiraju povr{ine i objek-te koje koriste Vojska ili policija, i iskqu~ivo se bave humanitar-nim razminirawe. A {ta je to, obja{wava direktor Centra PetarMihajlovi}:

– Humanitarno razminirawe naziva se tako jer je ciq da sezemqi{te koje se ~isti od NUS preda stanovni{tvu na humanitar-nu upotrebu, da se na wemu ubudu}e ne{to gradi i radi. Humani-tarno razminirawe bitno se razlikuje od vojnog po proceduramapo kojima se obavqa, dokumentaciji koja se vodi, obu~enosti ka-drova koji radi te poslove, kontroli koja se vr{i u toku obavqa-wa radova i nakon toga, dokumentaciji koja se formira nakon za-vr{etka radova, i po kvalitetu o~i{}enosti.

TEMA

22

Me|unarodni standardi za humanitarno razminirawe strogopropisuju kako se obavqa taj posao i ko moè da ga radi. Preduze-}a koja dobiju posao moraju da budu opremqena po me|unarodnistandardima, da imaju za{titnu, deminersku opremu i obu~ene ka-drove za humanitarna razminirawa. Jedan pirotehni~ar po me|u-narodnim standardima ne moè da radi vi{e od 100 kvadratnihmetara dnevno, niti duè od pet sati, a wihov rad se neprekidnonadgleda. Na kraju posla kompanije koje su razminirale teren pot-pisuju izjavu da su ga o~istile u skladu sa me|unarodnim standar-dima, koji podrazumevaju o~i{}enost od 99,6 odsto.

A {ta je do sada ura|eno? Mihajlovi} kaè da je u toku 2002. godine na Dunavu kod No-

vog Sada pretraèna vodena povr{ina od 2,7 kilometara kva-dratnih, tako|e je u rejonu mosta kod Be{ke 2004. pretraèno oko600.000 kvadratnih metara, a na Savi kod Ostru`nice 2003. go-dine 800.000 kvadratnih metara. Za dva posledwa projekta sred-stva je obezbedila Direkcija za puteve Srbije, a za prvi Dunavskakomisija. U biv{oj kineskoj ambasadi u Beogradu uklowena je 2004.avio-bomba te{ka 930 kg, a pro{le godine pretraìvali su loka-ciju jezera Pali} (od 12.000 kvadrata) i na dubinama od 20 meta-ra nisu na|eni neeksplodirani projektili.

Kada je re~ o minskim poqima, koja se nalaze na podru~ju op-{tine [id na povr{ini od 4,3 kilometara kvadratna, ura|eno jepola posla. Za posledwe tri godine razminirana je povr{ina od2,2 kvadratna kilometra u rejonu sela Jamena, Morovi} i Batrov-

VISOKE CENE

Uklawawe projektila je vrlo sloèn posao i zahtevamultidisciplinarni pristup, uz kori{}ewe specifi~neopreme i ma{ina, zato su i cene visoke. Na primer, cenarazminirawa jednog kvadratno metra minskog poqa je od 0,9do 1,3 evra, cena pretraìvawa jednog kvadratnog metra re-ke (vodene povr{ine) od 0,5 do 1,5 evra, cena ~i{}ewa kva-dratnog metra od kasetnih bombi od 0,5 do 1,2 evra, a ukla-wawe jednog projektila sa kopnenih povr{ina od 100.000 do200.000 evra.

UNOSAN POSAO

U Bosni se danas vi{e od 50 preduze}a bave razmini-rawem, a trenutno radi 33. Jedno od wih je STOP Mines saPala, koje ~esto na tenderu dobija poslove za projekte u na-{oj zemqi. U Hrvatskoj u ovom trenutku radi 40 preduze}a sa800 pirotehni~ara koji su u stalnom radnom odnosu i konku-ri{u {irom sveta. U Srbiji je do sada formirano {estpreduze}a, trenutno su zvani~no registrovana ~etiri, aprakti~no uspe{no radi samo jedno PMC – Inèwering.

15. septembar 2006.

23

Pirotehni~ari civilne za{tite uni{tili su od 19. oktobra 2005.do 10. avgusta 2006. ukupno 1.660 komada razli~itih neeksplodi-ranih eksplozivnih sredstava i oko 3.123 komada municije. Tokom2006. na teritoriji Srbije prijavqeno je 178 lokacija sa regi-strovanih 537 komada NUS. U tom periodu uklowene su i uni{te-na NUS sa 104 najkriti~nije lokacije. Trenutno je u Srbije jo{954 komada NUS-a otkrivenih, delom prikupqenih, a neuni{te-nih. Dakle, brzina pronalaèwa prevazilazi brzinu uklawawatih sredstava.

– Kada smo pro{le godine formirali tim imali smo 80 pri-java, me|utim, sve ih je vi{e i pove}ao se intenzitet rada. Dnevnoimamo po jednu prijavu. Dva su razloga za to. Qudi su saznali ko-me trebaju da se obra}aju i intenziviraju se gra|evinski radovi.Sada se gradi dosta objekata, izvode se i radovi na kanalizaciji,vodovodu, PTT i elektrovodovima, itd. Karakteristi~na lokacijaje Kragujevac. U wemu se uvek ne{to na|e kako po~ne da se kopa.Gotovo da nema par~eta teritorije Srbije gde nema NUS, samo{to je negde intenzitet pronalaèwa ve}i, negde mawi. Relativnoje mawi na teritoriji Vojvodine, mada u Sremu ima prili~no toga,jer je tu bio Sremski front. Zapadna Srbija ima u velikim koli-~inama NUS, jer su bili linija fronta u oba rata, Pomoravqe ijug Srbije tako|e. Ne moèmo jo{ da stignemo da uradimo sve zatobiramo prioritete, a ostala mesta sa NUS obeleàvamo i ona~ekaju priliku da se uni{te. Odli~no sara|ujemo sa MUP-om kojiobezbe|uje mesto iskopavawa – nagla{ava Bratislav Ran~i}, na-~elnik Odeqewa civilne za{tite.

On isti~e kako je odsek za uni{tavawe neeksplodiranih uboj-nih sredstava novijeg datuma i da jo{ nije kadrovski popuwen, anedostaje im i savremena oprema. A udarni tim ~ini dvoje qudi,ali im pomaè gotovo cela Uprava. O~ekuju da dobiju jo{ jednogoficira. Wihovi pirotehni~ari rade, odlukom ministra odbraneza pirotehni~ku dnevnicu (redovna dnevnica i pirotehni~ka – u~etvorostrukom iznosu redovne), ali nisu osigurani. Kada bi tore{ili mogli bi da angaùju pirotehni~are iz jedinica civilneza{tite.

– Ciq nam je da formiramo pirotehni~ke ekipe u ~etiri gra-da – Novom Sadu, Beogradu, Ni{u i Kragujevcu, koje }e biti pro-fesionalne. Kako imamo u planu razvijawe spasila~kih centaracivilne za{tite u okviru ove uprave, jedan od elemenata trebalobi da budu i ti timovi na terenu. Ovaj na{ tim bio bi ekspertski,obu~avao bi kadar, izdavao uverewa licima o zavr{enoj obuci,bavio se instrumentalnim otkrivawem, identifikacijom, tran-sportom i uni{tavawem neeksplodiranih sredstva sloènih kon-strukcija i dr. Mi bismo izlazili na teren kad su u pitawu sloè-nija i opasnije sredstva, a operativni timovi bi radili na tere-nu lak{e slu~ajeve. Time se smawuju tro{kovi putovawa, no}ewa,a pove}ava brzina rada – kaè Ran~i}.

Koristi}e im Centar za obuku za neeksplodirana ubojnasredstva koji postoji vi{e od 30 godina u Batajnici, sa odli~nimkabinetom za tu namenu. Samo im nedostaju pare, ali se nadaju da}e i wih dobiti u narednom planirawu.

Veliki broj neotkrivenih neeksplodiranih ubojnih sredstavapredstavqa}e i daqe stalnu pretwu za stanovni{tvo i ìvotnuokolinu. Svaki dodir sa wima moè biti koban.

Mira [VEDI]Foto-arhiva Centra za razminirawe i Odeqewa civilne za{tite

ci. Za razminirawe tih povr{ina obezbe|ene su donacije od oko2,5 miliona evra preko ITF-a, dok je Gra|evinska direkcija Srbijekao investitor rekonstrukcije grani~nog prelaza Batrovci, uloì-la oko 250.000 evra za razminirawe tog podru~ja.

Uni{tavawe kasetnih bombi je na po~etku. Za wih i nemaju stoposto ta~ne podatke. Znaju se lokacije, a pretpostavqa se da kaset-ne bombe zaga|uju povr{inu od oko 24 kvadratna kilometra. One senalaze u ru{evinama objekata, u naseqima, u planinama, na skija-{kim terenima i na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu.

– Na podru~ju Ni{a i na Kopaoniku, u posledwe tri godine,o~i{}ena je od kasetnih bombi povr{ina od 1,53 kilometara kva-dratna. U Ni{u je o~i{}en ve}i deo civilnog dela vojnog aerodro-ma, ura|eno je naseqe Duvani{te i sada se tu gradi stambeno na-seqe, ura|ena je industrijska zona Ni{. Ostala je da se proverijedna mala lokacija u blizini sportskog centra ”âir”, te da se nacivilnom delu aerodroma u Ni{u pretraì jo{ oko 700.000 kvm – isti~e Mihajlovi} i dodaje da se ove godine na Kopaoniku ~istetri lokacije, povr{ine od oko 900.000 kvadratnih metara. To suKr~mar-1, Kr~mar-2 i Duboka-1. Donacije za ~i{}ewe kasetnihbombi dali su Amerikanci, preko ITF-a, a na Kopaoniku je i dràvauloìla 500.000 evra.

Predstoji da se realizuje projekat koji sprovodi Evropskaagencija za rekonstrukciju EAR iz Beograda, pod nazivom ”Usposta-vqawe bezbednije i neometane plovidbe na unutra{wim vodenimputevima u Srbiji“. Predvi|eno je pretraìvawe korita reke Sa-ve i Dunava i wihovih obala na 13 lokacija i uklawawe NUS. EARje za to obezbedila donaciju od {est miliona evra. U okviru togprojekta u Prahovu na Dunavu vadi}e se ostaci potopqenih brodo-va nema~ke ratne flote iz Drugog svetskog rata.

– Mi smo ove godine uradili 15 projekata i dostavili smo ITFda izabere one koje }e finansirati. Oni raspisuju me|unarodnijavni konkurs na koji se javqaju preduze}a iz regiona, formira setenederska komisija i bira se ono koje da najboqu ponudu – obja-{wava Mihajlovi}.

PIROTEHNIÂRI CIVILNE ZA[TITE

Na teritoriji Republike Srbije u posledwih 100 godina vo-|eno je vi{e ratova, a jedna od posledica takvih istorijskih okol-nosti jeste velika koli~ina zaostalih neeksplodiranih ubojnihsredstava. Nare|ewem ministra odbrane od 18. novembra 2005.poslove uni{tavawa tih ubojnih sredstava preuzela je Uprava zaodbranu Republike Srbije, odnosno Odeqewe civilne za{titeunutar koga je formiran Odsek za uni{tavawe NUS.

Problem uklawawa tih sredstava je sloèn, jer su ona razli-~ite konstrukcije, veli~ine, porekla i iz raznih vremenskih peri-oda. Mogla bi da se podele prema takti~ko-tehni~kim osobinama unekoliko kategorija. Osim projektila zaostalih iz 1999. godine,minskih poqa iz perioda 1991–1992, postoje povr{ine zaga|eneneeksplodiranim ubojnim sredstvima koja su rasuta prilikom eks-plozije objekta za sme{taj ubojnih sredstava. Takvih eksplozija voj-nih objekata bilo je tokom Drugog svetskog rata u Smederevu,Obrenovcu, Kragujevcu, Novoj Varo{i, Sjenici, Poàrevcu, a to-kom 1999. eksplodirali su vojni magacini u Rakovici i Leskovcu –Arapova dolina.

U posebne kategorije spadaju neeksplodirana ubojna sredstvakoja su zaostala iz ranijih ratova i odba~ena ubojna sredstva.

VASINE BOMBE

Kopaju}i zemqu pronalaze se ru~ne bombe, topovskegranate, avio-bombe ostale iz Drugog svetskog rata. Nisuretkost sanduci pe{adijske municije, a ni ~itave kare saartiqerijskom municijom.

Pirotehni~ari pronalaze i bombe iz Prvog svetskograta, specifi~nog oblika. To su tzv. Vasine bombe. Imaju ~e-tvrtasti oblik, jer su specijalno konstruisane za Solunskifront kako ne bi klizile niz strmine i vra}ale se borcimakoji ih bacaju. Nalik su pqoskama za pi}e, ali su ubita~ne.


IZME\U JUÊ I SUTRAV O J N A A K A D E M I J A

P

Prvi put u istoriji srpskog vojnog {kolstva,umesto na Bawici, u krugu Vojne akademije,promocija potporu~nikabi}e organizovana u strogom centru Beograda,pred doskora{wom Saveznom skup{tinom. Nije li to jo{ jedan pokazateq, naznaka novog vremena, novog,znatno povoqnijeg i kvalitetnijeg odnosadru{tva prema oficirskom pozivu? Kao i mnogo puta do sada, vesnik èqenih i, po mnogo ~emu, zasluènih promena opet je Vojna akademija.

re ~etiri, odnosno pet godina, u Vojnu akademiju, na odseke Kopnene voj-ske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Mornarice i Logi-stike primqeno je nekoliko stotina studenata 126. i 127. klase. Poslepoloènih ispita (od 38 do 52), vi{e desetina pokretnih i stacionarnihlogorovawa i ve`bi, savladanih ve{tina u upravqawu borbenim i ne-

borbenim motornim vozilima i vazduhoplovima, {kolskih i bojnih ga|awa, me-diteranskog krstarewa {kolskim brodom “Jadran”, studijskih putovawa i, ko-na~no, staìrawa u jedinicama Vojske, jedinstven i neponovqiv ciq – promoci-ju u potporu~nike, ostvari}e wih 321.

Prvi put u istoriji srpskog vojnog {kolstva, umesto na Bawici, u krugu Voj-ne akademije, promocija potporu~nika bi}e organizovana u strogom centru gra-da, pred doskora{wom Saveznom skup{tinom. Nije li to jo{ jedan pokazateq,naznaka novog vremena, novog, znatno povoqnijeg i kvalitetnijeg odnosa dru-{tva prema oficirskom pozivu? Kao i mnogo puta do sada vesnik èqenih i, pomnogo ~emu, zasluènih promena opet je Vojna akademija.

DUGA I ÂSNA TRADICIJA

Posle vi{egodi{weg upornog, mawe, ili vi{e uspe{nog, prilago|avawapromenama u okruèwu, novonastalim okolnostima u zemqi i zahtevima vreme-na u kome ìvimo, s pravom se moè re}i da Vojna akademija ponovo nezadrì-vo osvaja svoje mesto u jedinstvenom obrazovnom sistemu Srbije. Ta ugledna vi-sokoobrazovna ustanova specifi~nog profila, s tradicijom duòm od sto pe-deset godina, uvek je bila me|u najistaknutijim visokim {kolama u zemqi, u kojojje “veliko u~ili{te”, odnosno kragujeva~ki Licej, stvoreno tek 1838. godine.

Najistaknutiji polaznici Artiqerijske {kole Srpske vojske, prete~e da-na{we Vojne akademije i rasadnika onda{we inteligencije, bili su, kasnije, vo-de}i oficiri, privrednici, pa ~ak i politi~ari mlade srpske dràve. Sti~u}iraznovrsna i, za ono vreme, najnaprednija, op{ta i uskostru~na znawa i ve{ti-ne, nadareni mladi}i, opredeqeni za ugledni i odgovorni vojni poziv, veoma br-zo bi se isticali i u drugim oblastima dru{tvenog stvarala{tva. Me|u najpo-znatijim su, svakako, |eneral Jovan Mi{kovi}, nau~nik, akademik, predsednikSrpske kraqevske akademije (nauka) i ministar, Jovan Draga{evi}, oficir i pi-sac, @ivko Pavlovi}, |eneral, politi~ar, nau~nik i akademik, Kosta Proti},Jovan Beli Markovi}, Dimitrije \uki}, Mihajlo Le{janin…

OD

BR

AN

A

25

MATI^NA [KOLA

Vojna akademija podrazumeva tri nivoa stru~nog obrazo-vawa. U tom smislu ona predstavqa potpuno zaokruènu obra-zovnu celinu, takozvanu mati~nu {kolu za osposobqavawe voj-nih profesionalaca razli~itog nivoa. Sredwo{kolskog, kojise ostvaruje u Vojnoj gimnaziji, odakle dolazi najve}i broj budu-}ih studenata, visoko{kolskog i poslediplomskog, podeqenog nastru~no, odnosno komandno-{tabno i general{tabno usavr{a-vawe i nau~no usavr{avawe, odnosno specijalisti~ke, magi-starske i doktorske studije.

Pored realizacije nastavnog procesa za razli~ite nivoestudija, u Vojnoj akademiji se obavqaju i osnovna, primewena irazvojna istraìvawa, zna~ajna za poboq{awe kvaliteta na-stavnog i nau~nog kadra i razvoj ratne ve{tine. Zato, potpunusliku Akademije dobijamo tek ako wenim, ve} navedenim, obave-zama i aktivnostima dodamo mnogobrojne i raznovrsne oblikeusavr{avawa, odnosno kurseve stranih jezika, komandanata ba-taqona, budu}ih polaznika mirovnih misija, budu}ih nastavni-ka… Trenutno se na Bawici {koluje vi{e od 1.800 qudi, a raz-vijena infrastruktura, prvenstveno kabineti, u~ionice, poli-goni, prostori za sme{taj i ishranu, omogu}avaju istovremenoobrazovawe oko 2. 500 qudi. Sve to Vojnu akademiju ~ini jed-nom od vode}ih obrazovnih ustanova u ovom regionu.

Prekidan ~estim oslobodila~kim ratovima, najpre balkan-skim, pa otaxbinskim, kontinuitet mirnodopskog razvoja visoke{kole za obrazovawe oficira u Srbiji nastavqen je krajem1944. godine, kada je osnovana Vojna akademija demokratske Jugo-slavije. Od samog po~etka, ona predstavqa ìvi organizam, spre-man na stalne promene, prilago|avawa, poboq{awa. Tokom godi-na mewani su nastavni planovi i programi, s povremenim preki-dima, razvijala se i oboga}ivala saradwa s civilnim fakulteti-ma, pove}avao se i smawivao broj vojnih {kola i akademija, s je-dinstvenim i nezaobilaznim ciqem – obrazovawe kvalitetnih istru~nih oficira, spremnih da uspe{no odgovore i na najve}eizazove vojnog poziva.

Povodi za neizbe`nu reorganizaciju Vojne akademije i ne-prekidnu modernizaciju wenih nastavnih planova i programa bilisu razli~iti i, ~esto, neèqeni. Pored ratnih strahota, bez kojih,na ovim prostorima, tokom nekoliko posledwih vekova, nismo bi-li duè od pet decenija, reforme su uzrokovali razvoj vojne naukei ve{tine, usavr{avawe obrazovnog sistema, raspad zemqe… Izsvih nevoqa koje su nas zadesile tokom decenija burne plovidbe po“otvorenom i burnom balkanskom moru”, Vojna akademija je izlazi-la sna`nija i bogatija za novi kvalitet. Tako je i sada, kada taj je-dinstveni hram vojnog znawa ulazi u zavr{nu fazu reorganizacije.

JASNI I PRAVEDNI CIQEVI

Ciqevi su jasni, ba{ kao i put do wihovog ostvarivawa. Isti-~u}i da je u ovom trenutku za Vojnu akademiju najva`nije da, poslevi{egodi{we pauze, ponovo zauzme odgovaraju}e mesto u jedinstve-nom obrazovnom sistemu zemqe, wen na~elnik general-major mr Vi-dosav Kova~evi} veruje da }e, uskoro, pored diplome profesional-nog oficira, studenti VA dobijati i univerzitetsko svedo~anstvo ovisokoj stru~noj spremi. Danas, naàlost, nemaju tu mogu}nost.

– U razvijenim zemqama oficirima koji zavr{e Vojnu akade-miju odavno je priznat stepen visokog obrazovawa, {to im omogu-}ava da, posle odre|enog perioda provedenog u profesionalnoj

vojnoj slu`bi lak{e do|u do radnog mesta u civilstvu – napomiwegeneral Kova~evi}. – Kod nas, me|utim, takva praksa ne postoji,posebno kad je re~ o oficirima roda pe{adije, artiqerije, AB-HO, oklopno-mehanizovanih jedinica, veze… Transformacija na-{e Vojske, izme|u ostalog, podrazumeva i da samo mali broj pot-poru~nika stigne do najvi{ih vojnih ~inova. Mnogi od wih svojeambicije ne}e uspeti da ostvare u uniformi, pa je logi~no da imdru{tvo omogu}i nastavak u drugim delatnostima. Bez diplome o

visokoj stru~noj spremi, koju svr{eni studenti Vojne akademije sva-kako zasluùju, oni nisu ravnopravni u tragawu za novim poslom.Verujem da }emo ukqu~ivawem Vojne akademije u jedinstveni obra-zovni sistem vrlo brzo ispraviti tu nepravdu.

Neke zakonske prepreke su otklowene ve} i time {to vi{enismo institucija doju~era{we dràvne zajednice, ve}, poput dru-gih, specifi~na obrazovna ustanova samostalne dràve. U toku sujo{ neki oblici uskla|ivawa vojnog obrazovnog sistema s onim ugra|anstvu. Izradom nove formacije Vojne akademije, koncentri-sawem svih wenih delova na jednom mestu, smawewem broja kate-dri, razdvajawem poslediplomskih studija na nau~ne i stru~ne iusavr{avawem nastavnih planova i programa, dokazali smo da jena{a ustanova spremna da odgovori i najstroìm zahtevima Zako-na o visokom obrazovawu u Srbiji, pa i Bolowske deklaracije –tvrdi general Kova~evi} i dodaje da Vojna akademija, kao strukov-na visokoobrazovna ustanova, ne predstavqa konkurenciju civil-nim fakultetima.

– Na{a nastojawa da budu}im potporu~nicima osiguramo idiplome Beogradskog univerziteta prouzrokovana su, iskqu~ivo,èqom da budu ravnopravni s drugim studentima u dru{tvu. Jedna-ke obaveze podrazumevaju i jednaka prava. Nivo nastavnog i obra-zovnog procesa u Akademiji, a naro~ito visok stepen znawa kojesti~u na{i studenti, svakako daju osnova da istrajemo u tim zahte-vima. Iskustva na{ih oficira, koji su zavr{ili odre|ene oblike{kolovawa u inostranstvu, posebno u Engleskoj, Francuskoj, Ne-ma~koj ili Americi, ali i mi{qewa mnogih na{ih gostiju iz ino-stranstva, tako|e nas ohrabruju. Istovremeno, mi ne èlimo dakonkuri{emo drugim fakultetima.

Na{ najva`niji zadatak je obrazovawe budu}ih oficira, wi-hovo strukovno usavr{avawe. Time se, s pravom, ponosimo, poseb-

no ako uzmemo u obzir da su na{i studenti u inostranstvu uvek me|unajboqima. Primera radi navodimo {kolovawe u Portsmutu, gde suse dokazali najmla|i oficiri mornarice. Mi smatramo da ono {toje dobro u na{em obrazovnom sistemu treba zadràti i u ovom vre-menu promena. Nema nikakve sumwe da smo i do sad obrazovalikvalitetne oficire, komandire i komandante jedinica. U tom smi-slu Vojna akademija je mati~na {kola, u kojoj budu}i oficiri sti~usva neophodna znawa. Ovde oni spavaju, ̀ ive zajedno, navikavaju sena vojni~ke obaveze i du`nosti, prakti~no i teorijski se osposo-

[KOLSTVO


General-major mr Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije

NAJUSPE[NIJI

Sa prosekom ocena 9,75, za prvog u rangu progla{en je stu-dent Odseka Logistika Uro{ Rackovi}, Smer informatika, drugi jeBori{a Jovanovi}, Smer informatika, s prosekom 9,67, a tre}iSlobodan Cvetkovi}, budu}i oficir Kopnene vojske, Smer pe{adi-ja, s istim prosekom.

Pored wih, odgovaraju}a priznawa zasluùju i najboqi studen-ti po odsecima. Na Odseku Mornarice to je Bojan Dragutinovi}, sprose~nom ocenom 9,60, a na “plavom odseku” – Vazduhoplovstvu iprotivvazduhoplovnoj odbrani – najboqi je bio @eqko ]ori} (9,29).

Bori{a Jovanovi} Slobodan Cvetkovi}

PRVI U RANGU

Uro{ Rackovi} je ro|eni Beogra|anin. Osnovnu isredwu Elektrotehni~ku {kolu zavr{io je s odli~nimuspehom. Sve do Vojne akademije, u wegovoj |a~koj kwi-ìci bilo je mesta samo za petice. Indeks je popuwenuglavnom desetkama. Govori, ~ita, pi{e i prevodi s en-gleskog jezika, a dobro zna i nema~ki.

Najboqi student Vojne akademije dolazi sa sme-ra informatike, pa je logi~no {to se u i oblasti ra-~unarstva veoma rano dokazao. Ne dozvoqavaju}i iz-nena|ewa, isticao se i na stru~nim seminarima, nakojima je, zajednos kolegama, imaoveoma zapaènestru~ne projekte iradove.

U slobodnovreme, a wega naj-boqi imaju vrlomalo, bavi sesportom, posebnotr~awem, pliva-wem, karateom.Slede}i ciq – po-slediplomske stu-dije na Elektro-tehni~kom fakul-tetu u Beogradu.

Uro{ Rackovi}

Na sve~anosti u Vojnojakademiji 7. septembra uru-~eni su leta~ki znakovi je-danaestorici najmla|ih pi-lota na{eg vazduhoplov-stva, studentima zavr{negodine 127. klase – Smeravijacija.

Leta~ke znakove uru~i-li su im na~elnik Akademijegeneral-major mr VidosavKova~evi} i komandant Va-zduhoplovstva i PVO pukov-nik Dragan Katani}.

U ime mladih pilotazahvalio je najboqi u kla-si pilot @eqko ]ori}.

R. M.

bqavaju za budu}i oficirski poziv. Univerzitetska diploma ofici-rima treba da omogu}i da do|u do novog radnog mesta i onda kad,zbog bilo ~ega, napuste vojsku – podvla~i general Kova~evi}.

SPREMNI ZA TR@I[TE

Prilago|avawe zahtevima vremena, hteli ili ne, podrazume-va i okretawe trì{tu. U Vojnoj akademiji se, ne bez razloga, po-nose svojim profesorima i nastavnom bazom, posebno kad je re~ osportskom centru i kabinetima za u~ewe engleskog, gr~kog, francu-skog i nema~kog jezika.

– Nema nikakvog razloga da na{e prednosti ne iskoristimo idokazivawem na trì{tu – kaè general Kova~evi}. – Vojna akade-mija }e uskoro biti otvorena za sve one koji ̀ ele kod nas da nau~eneki strani jezik, savladaju informati~ke ve{tine, ili da ve`bajuneki od kolektivnih, individualnih, ili borila~kih sportova. Ne-ma svrhe da na{i sportski tereni, ili izuzetno opremqene saleza fizi~ku obuku, onda kad ih ne koriste studenti, budu prazni.

Veoma angaòvani u procesu uskla|ivawa vojnog obrazovnogsistema s onim u dru{tvu, u Vojnoj akademiji ne zanemaruju ni, uvek

27

TRNOVIT PUT

U trci do prvih oficirskih zvezdica, verovatno najsjaj-nijih u karijeri svakog oficira, studenti 126. i 127. klaseVojne akademije poloìli su izme|u 38 i 52 ispita i prisu-stvovali na vi{e od pet hiqada ~asova. Realizovano je 145posebnih oblika nastave, me|u kojima su najzna~ajniji pokret-na i stacionarna stru~no-specijalisti~ka logorovawa, obukau upravqawu borbenim i neborbenim motornim vozilima,obuka u zimskim uslovima, leta~ka obuka, krstarewe {kol-skim brodom, plovidba brodovima Flotile, {kolska i bojnaga|awa, takti~ke ve`be.

Za to vreme prevezli su, u obuci u upravqawu motornimvozilima, oko 200.000 kilometara, izveli 2.473 leta avio-nom, ili helikopterom, u ukupnom naletu od 855 ~asova, namoru i rekama proveli 70 dana i prokrstarili oko {est hi-qada nauti~kih miqa, u oklopnim vozilima pre{li oko 3.400kilometara, ispalili 134.941 metak, 1.634 granate i potro-{ili 145 kilograma razli~itog eksploziva.

poèqnu, modernizaciju kabineta, u~ionica i objekata za sme{taji ishranu studenata. Vojna akademija je danas velika radionica, ukojoj se, s puno àra i entuzijazma, renoviraju kancelarije i u~io-nice, opremaju kabineti, obnavqa oprema.

Ono {to oteàva ve} dobrano zahuktalu trku do ambicioznozami{qenog ciqa opet je – novac. Limitirani hroni~nom bespari-com, u Vojnoj akademiji su i daqe prinu|eni na selekciju prioritetai opredeqivawe izme|u ulagawa u osavremewivawe nastavnog pro-cesa, s jedne, i poboq{awe uslova ìvota i rada, s druge strane.

Izuzetno bogata tradicija vojnog visokog {kolstva u Srbiji,zavidan kvalitet nastavnog procesa i visok stepen razli~itih, po-sebno mati~nih, specijalisti~kih znawa, koje studenti sti~u tokom~etvorogodi{weg, odnosno petogodi{weg {kolovawa, omogu}ili suVojnoj akademiji opstanak i u ovim burnim vremenima, u kojima ne-ke zemqe u okruèwu ostaju bez vojnih {kola. Ni oni se, me|utim,ne odri~u {kolovawa svojih oficira. Upravo u tome Vojna akade-mija vidi jo{ jednu {ansu. Ako se setimo da je tu uglednu vojnu obra-zovnu ustanovu nekada poha|ao nemali broj pripadnika inostra-nih armija, nema sumwe da verovawa zaposlenih u Vojnoj akademijiimaju osnova.

Tome, nesumwivo, ide u prilog i skoro osnivawe modernihobrazovnih centara Ministarstva odbrane za u~ewe stranih jezi-ka, informati~ke obuke i fizi~ke kulture. Pored toga, planira sei formirawe Centra za simulacije, u kome }e se, oficiri i prak-ti~no osposobqavati za odgovaraju}e komandno-{tabne du`nosti.U tim savremeno opremqenim centrima, posebno ako dobiju regio-nalni karakter, pored pripadnika na{e vojske, svoje mesto na}i}e i budu}i studenti Vojne akademije iz inostranstva.

Obaveze se mnoè i uve}avaju, ba{ kao i spremnost rukovod-stva i nastavnika Vojne akademije da odgovore i najsmelijim izazo-vima i zahtevima. Jedan od takvih je i aktivnije angaòvawe ne-`nijeg pola u Vojsci. U Vojnoj akademiji o~ekuju da ve} naredne go-dine otvore vrata svojih kabineta i u~ionica devojkama oprede-qenim za vojni poziv. Ne bi to, naravno, bilo prvi put da se naBawici pojave devojke u uniformi, posebno ako imamo u vidu pri-padnice policije koje se ve} nekoliko godina, zajedno s kolegama,osposobqavaju u Vojnoj akademiji, ali je svakako jo{ jedna obavezana koju se ne}e dugo ~ekati.

Du{an GLI[I]Snimio Darimir BANDA

LETA^KI ZNAKOVI NAJMLA\IM PILOTIMA

ISTRA@IVAWE

[ta pokazuje stru~na

analiza pre|enog puta

momaka koji su odlu~ili

da svoj dug dràvi i

narodu “odrade” bez

vojni~ke uniforme i

pu{ke? Da li je wihov

dru{tveno koristan rad,

bez i jednog sata obuke

za posao koji se jo{ zove

odbrana otaxbine,

prava zamena za

adekvatne odgovore na

mogu}e, nepredvidive,

pa i opasne bezbednosne

izazove sutra{wice?


Tre}i period u normativnomregulisawu sluèwa vojnogroka u civilnoj slu`bi(SVR u CS) traje od 28. ja-nuara 2005. godine i odtada do danas usvojeno je

pet dokumenta. Druga izmena idopuna Uredbe o vr{ewu voj-ne obaveze, iz januara 2005,doneta je jer je utvr|eno da sunormativna re{ewa iz 2003.godine uzrokovala probleme uradu: nije omogu}eno da vojni obveznici budu u potpunosti osposobqeni zaza{titu stanovni{tva, materijalnih i kulturnih dobara ali ni za odbranuzemqe, a evidentirane su i zloupotrebe pojedinih regruta, pa i civilnih usta-nova, uz odre|enu diskriminaciju regruta.

Na osnovu prakse utvr|eno je da su pri dono{ewu Uredbe o vojnoj obave-zi 2003. napravqeni odre|eni propusti koji su zahtevali odre|ene izmene.Na primer, sa decembarskom klasom 2004. na SVR u CS nalazilo se oko 20odsto vojnika ~ime je ugroèna popuna Vojske i, prema mnogim procenama, pra-vo na prigovor savesti postalo je svojevrstan paravan za izbegavawe vojneobaveze.

[TA POKAZUJE PRAKSANa~in na koji je do sada praktikovano SVR u CS pokazao je niz slabosti, a

su{tina je u tome da su vojnici pod oru`jem time bili diskriminisani. Zbog na-{ih liberalnih propisa sve ve}i broj regruta opredequje se da vojni rok sluìvan kasarni. Iako je pravo na prigovor savesti, iz kojeg proizilazi SVR u CS,elementarno qudsko pravo, aktuelni propisi izvor su i brojnih problema. Naprimer, jedinice Vojske su u 2004. godini bile popuwene 76 odsto jer se 10.000regruta mawe od planiranog broja odazvalo zbog kori{}ewa prava na CS.Smaweni odziv u Vojsku je, samim tim, doveo do poja~anog naprezawa vojnika ujedinicama. Uz to, pokazuje praksa, vojnici koji su sluìli u CS nisu obu~eni zaodbranu zemqe, pa je ostalo potpuno neizvesno kako bi na{a zemqa reagovalakada bi, u iznenadnim pa i opasnim krizama, bili ugroèni dràva ili qudskiìvoti, a zbog neobu~enosti vojnika.

Ni dru{tvena korisnost rada vojnika u CS nije jasno definisana, te oniuglavnom obavqaju poslove koji nisu od zna~aja za odbranu zemqe. Postoji iproblem upo{qavawa slabije obrazovanih vojnika u civilnim ustanovama (koje

C I V I L N O S L U @ E W E V O J N O G R O K A ( 2 )

RADO SRBIN(NE ) IDE U VOJNIKE

zahtevaju visokoobrazovane regrute), a {to je neutemeqeno kadaje re~ o obavqawu dru{tveno korisnog i humanitarnog rada. Isto-vremeno, u organizacijama se ~esto ne sprovodi adekvatan nad-zor nad radom vojnika, a u nekim ustanovama nadle`ni ~ak nisusigurni ni da li su vojnici fizi~ki uvek prisutni.

Analize pokazuju i da je sa SVR u CS naru{en kontinuitet sta-rosnog zanavqawa jedinica, a pojavio se i problem izbora vojnikaza odgovorne zadatke. Jer, sada je u vojnim jedinicama srazmernovi{e vojnika koji su osu|ivani ili registrovani u MUP-u zbog pre-kr{aja (jer oni nemaju pravo na SVR u CS ). Uo~en je i nepovoqan

uticaj SVR u CS na zapo{qavawe gra|ana; zavreme kontrole dela organizacija i usta-

nova uo~eno je da neke od wih otpu{ta-ju zaposlene, a wihove poslove pre-pu{taju vojnicima na civilnoj slu-

`bi. Na primer, u Klini~komcentru Srbije u slu`bi

obezbe|ewa bez posla jeostalo 17 radnika, a uNeuropsihijatrijskojbolnici u Kovinu 30 za-poslenih. Karakteri-sti~no je i malo zanima-we regruta za slu`bu u

ustanovama koje se bavenegom starih, obolelih i

hendikepiranih osoba. Na-suprot tome, veliki su pri-tisci za slu`bu u kulturnimustanovama.

U ovom periodu uki-nuta je obaveza da se

vojnik u ustanovi ob-u~ava po progra-mu pripravnikaodre|ene {kolskespreme kako je toure|eno propisi-ma za delatnost

koju obavqa organi-

29

zacija, a uvodi se dru{tveno koristan rad propisan op{tim ak-tima ustanove. Me|utim, lica koja SVR u CS nemaju nikakvu obu-ku predvi|enu propisima {to je, u krajwem, i svrha te slu`be,ve} iskqu~ivo sluè organizacijama kod kojih su na vojnom roku.

Rezultati koje vojnik postigne u dru{tveno korisnom radu ipo programu gra|ana za odbranu zemqe uti~u na ocenu osposo-bqenosti vojnog obveznika za odgovaraju}u slu`bu u rezervnomsastavu i na odlu~ivawe o nagradnom odsustvu za to vreme. Oba-veza je organizacije iz koje se otpu{ta vojnik na SVR u CS da ukwiìcu i karton za CS upisuje jednu od ocena osposobqenosti:osposobqen, delimi~no osposobqen i nesposoban za li~nu i ko-lektivnu za{titu. Me|utim, nije precizirano na osnovu ~ega seupisuje jedna od ocena, jer se vojnik u ustanovi ne obu~ava za li~-nu i kolektivnu za{titu.

Novim re{ewima civilna slu`ba se sada moè obavqati u1.108 (sa op{tinskim i gradskim organizacijama crvenog krsta)ustanova u Srbiji, od toga u Vojvodini u 334 organizacije. Odre-|eno je 12 grupa institucija u kojima se sluì CS, a poseban zna-~aj dat je ustanovama za sme{taj lica ometenih u mentalnom raz-voju i du{evno obolelih (270), preduze}ima (125) i preduze}imaza radno osposobqavawe i zapo{qavawe invalida (60) koje pret-hodnim re{ewem nisu bile na tom spisku.

Posledwim re{ewem i wegovom dopunom, spisak organiza-cija pro{iren je na 1.278 (Srbija 880 i Vojvodina 398). Trebaista}i da su dopunom Re{ewa ministra odbrane od 25. maja 2006.prvi put na spisak ustanova stavqene osnovne {kole (20) i pred-{kolske ustanove (12).

Neophodno je pomenuti da su i ustanove prili~no neinfor-misane o proceduri sprovo|ewa Uredbe. Samim tim bilo je slu-~ajeva wenog kr{ewa jer odgovorne osobe u wima jednostavno neznaju kako i na koji na~in da uposle prigovara~e savesti, odnosnona koji na~in da ih nagrade ili kazne u skladu sa wihovim zalaga-wem i radom. Uz to, u pojedinim sredinama (pogotovo mawim me-stima) prime}en je sve ve}i nedostatak ustanova za CS, te posto-ji veliki broj regruta koji ~ekaju na wu, bez obzira na to {to imje odobrena. U pojedinim mestima regruti na CS ~ekaju i po godi-nu i vi{e dana.

Izmene i dopune Zakona o Vojsci od 31. oktobra 2005. od-nose se na duìnu trajawa vojnog roka, pa je tako SVR sa oru`jemsmaweno sa devet na {est, a sluèwe vojnog roka bez oru`ja i uCS sa 13 na devet meseci.

Da bi se stekao uvid u na~in realizacije SVR u CS i oba-vqawe dru{tveno korisnog rada, tokom 2004. i 2005. godine nad-le`ne komande vojnih okruga i odseka, te Uprava za obaveze od-brane MO, obavile su najavqene i delimi~ne kontrole u civil-nim organizacijama i ustanovama u kojima vojnici sluè vojnirok. Kontrole su sprovo|ene na osnovu univerzalnog podsetnika,planski i organizovano, a na osnovu Godi{weg plana kontrolakoji je ra|en na svim nivoima. Mese~no su kontrolisane dve dotri organizacije (sem jula i avgusta), tako da je od wihovog ukupnog

REGULATIVA O PRIGOVORU SAVESTIPrigovor savesti u SCG regulisala su slede}a doku-

menta: Ustavna poveqa dràvne zajednice SCG, Poveqa o qud-

skim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama, Uredbao vr{ewu vojne obaveze, Uredbe o izmenama i dopunamaUredbe o vr{ewu vojne obaveze, Uputstvo o primeni odreda-ba Uredbe o vr{ewu vojne obaveze koje se odnose na SVR uCS, sa Uputstvom o izmenama i dopunama uputstva o primeniodredaba Uredbe o vr{ewu vojne obaveze koje se odnose naSVR u CS, Re{ewe o odre|ivawu organizacija i ustanovakoje se bave delatno{}u od op{teg interesa u koje }e se upu-}ivati regruti na SVR u CS i Zakon o Vojsci Jugoslavije.

ODLAGAWE ODLO@ENOGRe{ewe o odre|ivawu organizacija i ustanova koje se

bave delatno{}u od op{teg interesa u koje }e se upu}ivatiregruti na SVR u CS, sa izmenama i dopunama Re{ewa, neprecizira nikakvu obuku nego daje samo spisak tih organiza-cija. To neposredno uti~e na opredeqewe regruta da izabe-ru civilnu slu`bu umesto vojne. Od decembra 2003. do juna2006. godine ministar odbrane doneo je tri re{ewa i ~eti-ri dopune re{ewa. Broj tih organizacija se, istina, poste-peno pove}avao (3,85 puta vi{e) ali ni to nije uticalo nauput vojnika na SVR u CS jer i danas mnogi od wih moraju da~ekaju na mesto

Najve}i problem predstavqaju mali kapaciteti u usta-novama za sme{taj lica ometenih u mentalnom razvoju, inva-lidnih i du{evno obolelih (275 ustanova ili 21,5 odsto) iop{tinskih i gradskih organizacija Crvenog krsta (162 ili12,7 odsto), {to je ukupno 437 ustanova ili 34,1 odsto odukupnog broja ustanova na teritoriji Srbije. Uz to, sa svimustanovama nije potpisan Ugovor o me|usobnim pravima iobavezama (na teritoriji Vojvodina potpisano je 85 odstougovora) {to smawuje broj organizacija za uput vojnika naSVR u CS. Samim tim, jer se dugo ~eka na uput, produàva sei “odlagawe SVR u CS” i time pruà mogu}nost regrutimada, na odre|eni period, izbegnu vojnu obavezu.

Ilustracija

Nikola OTA[

broja pose}eno i prekontrolisanooko 40 odsto. Prioritet je dat orga-nizacijama gde ima vi{e vojnika i gdesu izraèniji problemi u radu.

Kakvo je stawe zate~eno?

LIBERALNE I KONTROLE

U ve}ini organizacija, pokazalesu kontrole, ne obezbe|uje se radnovreme vojnika u trajawu od osam ~a-sova dnevno, tj. 40 nedeqno, jer odgo-vorna lica imaju liberalan stav “daim vojnici nisu potrebni ako odradepostavqeni zadatak”, pa ih pu{tajuku}i. Pojedini direktori moraju ~akda ”izmi{qaju” poslove da bi zapo-slili vojnike. Ve}ina odgovornih licaza pra}ewe rada vojnika na SVR u CSnema ni pismeno ovla{}ewe direkto-ra za to (vi{e od 70 odsto), a to im jepredstavqalo dodatno optere}ewe.

Lica u CS nemaju nikakvu obukupredvi|enu pozitivnim propisima (nepostoji plan i program wihovog obu-~avawa) {to je, u krajwem, i svrha ta-kvog sluèwa vojnog roka, pa se name-}e zakqu~ak da oni iskqu~ivo sluèustanovama kod kojih su raspore|eni.

Za svakog vojnika ne postoji re-{ewe direktora o raspore|ivawu uorganizacijske celine sa opisom po-slova i zadataka na kojima }e biti an-gaòvan. Raspore|uje se usmeno. Uustanovama uglavnom nisu doneti pla-novi angaòvawa vojnika, ve} se onosprovodi na osnovu iskazanih potre-ba, a rad u no}nim smenama nije regu-lisan odlukom direktora.

Obuka po planu obuke priprav-nika nije realizovana niti postoji,sem u dve-tri organizacije gde lekarivojnici rade po planu obuke priprav-nika medicinske struke. Odlukom po-jedinih direktora, a po zahtevu orga-nizacija koje nisu na spisku, jedan deovojnika ustupqen je na rad u skup{ti-ni op{tine, vatrogasnoj jedinici,sredwoj ekonomskoj, osnovnoj i muzi~-koj {koli i mesnoj zajednici, {to jeprotivno odredbama Ugovora, Zakonai Uredbe o vr{ewu vojne obaveze.Zbog angaòvawa ovih vojnika, deoorganizacija otpu{ta stalno zaposle-ne radnike, a mnoge ustanove nisuobezbedile vojnicima za{titna ode-la i sredstva za rad.

U velikom broju organizacija ni-je oformqen dosije za vojnika sa pro-pisanim dokumentima na osnovu kojihse moè pratiti wihov rad i odsutnost

ISTRA@IVAWE


po raznim osnovama, sem u ve}imustanovama gde je odgovorno liceza pra}ewe referent odbrane.Evidencija prisustva vojnika naradu vodi se razli~ito, a u nekimustanovama se ~ak i ne vodi. Naosnovu toga se ne {aqu ni mese~niizve{taji komandama vojnih odse-ka ili se to radi neredovno, odno-sno za nekoliko meseci unazad.

Problema koji se ti~u ispla-te vojni~kih plata uglavnom nema,mada kasne po nekoliko meseci.Mnogo ve}i problem je sa ispla-tama putnih tro{kova jer su ti ra-~uni veliki. Za redovna i nagrad-na odsustva pojedini direktori nedonose svoje odluke i evidencija otim odsustvima se ne vodi. U kar-tonima osposobqenosti nisu une-te sve ocene (i opisne) o osposo-bqenosti vojnika. Na kartonu zaCS (obrazac Vob-3c) popuwen jedatum javqawa regruta na SVR uCS, a u malom broju organizacijadatum prijema je upisan ~ak obi~-nom olovkom. Deo organizacijakwiìce za civilnu slu`bu drè udosijeima, umesto da su kod vojni-ka. Uz to, nije im upisan datum po-~etka sluèwa vojnog roka i nisuoverene pe~atom organizacije.

Za vreme kontrola provere-no je i da li su vojnici na svojimradnim mestima. Neki su bili od-sutni po raznim osnovama, ali po-jedini direktori o tome nisu ima-li pismeni dokaz. Iako u prvi mahupla{eni i rezervisani, vojnicisu kasnije postavqali mnoga pita-wa i otvoreno razgovarali. Izra-zili su zadovoqstvo uslovima svo-ga rada u ustanovi i odnosom za-

ODSLU@ILI BEZ IZVEDENE OBUKEVojni rok u civilnoj slu`bi, do 1. septembra

2006, odsluìlo je 18.650 vojnika, od kojih je samooko 2.000 zavr{ilo obuku za odbranu zemqe u jedi-nom periodu u kom je organizovana – od 25. oktobrado 11. novembra 2004. Obuci su prisustvovali voj-nici generacija decembar 2003, mart 2004. i, u po-jedinim centrima, vojnici junske i septembarskepartije 2004. godine. Za 16.650 vojnika nije izve-dena obuka. Posledice toga {to vi{e od 16.000 voj-nika u CS nije obu~eno vide}e se po wihovom sta-vqawu na ratni raspored u Civilnoj za{titi. Zbogsve ve}ih i ~e{}ih opasnosti koje donose elemen-tarne nepogode i katastrofe, u~e{}e jedinica CZbi}e sve zna~ajnije.

MALA POPUNA JEDINICAJedan od razloga slabe popune jedinica Vojske

je i opredeqewe sve ve}eg broja mladih qudi – re-gruta da vojni rok sluè u CS. Prema zvani~nim po-dacima iz MO popuna jedinica VSCG u 2004. izno-sila je 77,8 odsto, u 2005. godini 68,4 odsto a u pr-vom tromese~ju 2006. 68,5 odsto. Ako se tome dodai ~iwenica da se godi{we iz vojnih jedinica otpu-sti 5–8 odsto vojnika zbog privremene nesposobno-sti, onda je popuna Vojske jo{ mawa.

Pre uvo|ewa SVR u CS procenat uputa u jedi-nice Vojske bio je, na nivou VOk Novi Sad, 2001.godine 97,8, 2002. godine 97,1 i 2003. godine 90,5odsto da bi, po dono{ewu izmena i dopuna Uredbeo vr{ewu vojne obaveze plan uputa u 2004. pao na86,4 i u 2005. godini na 82 odsto.

U statusu civilnog sluèwa, u odnosu na regrut-ni kontingent za uput u Vojsku, nalazilo se: 2004.godine 19,5 odsto vojnika, 2005. godine 23,7 vojni-ka i u prvom tromese~ju 2006. godine 44 odsto, {topredstavqa pove}awe zbog velikog broja vojnika ko-ji ~ekaju na uput, a ne mogu se uputiti na SVR u CSzbog malih kapaciteta organizacija i ustanova.

Foto-arhiv ”Odbrane”

31

formatoru treba precizirati du-`nosti, prava i obaveze vojnikaali i same ustanove. Svakako, podhitno se moraju otkloniti nedore-~enost, neuskla|enost i neobuhvat-nost pravnih propisa koji reguli{uSVR u CS, te, u tom smislu, trebadoneti {to pre Zakon o civilnomsluèwu vojnog roka.

Na primer, ni u jednom norma-tivnom aktu do sada nisu propisaninadle`nost i uputstvo o radu poseb-ne komisije i wenih ~lanova. Zato ine ~udi da oni ni ne znaju koja su wi-hova prava i obaveze. Zbog velikogbroja zahteva i kratkog roka za od-lu~ivawe o upu}ivawu na SVR u CSpotrebna je ~esta angaòvanost ~la-nova tih komisija, wihovo odsustvosa radnog mesta gde su zaposleni…Osim {to za taj posao ~lanovi ko-misije nemaju naknadu, u posledwevreme, zbog svojih radnih obaveza,oni i ne dolaze po pozivu vojnog od-seka. To za posledicu ima nedosta-tak kvoruma za odlu~ivawe i zbogtoga se, jednim delom, i nere{avajublagovremeno zahtevi regruta.

KONTROLE BEZ NAJAVEPostoji i predlog da lica na

SVR u CS, posle radnog vremena uorganizacijama, ostale dnevne ak-tivnosti i no}ni odmor provode uposebnim objektima za tu namenu.Prema drugim mi{qewima, i vojnebolnice i vojnoteritorijalne orga-ne trebalo bi staviti na spisak or-ganizacija koje primaju ove vojnike.Uz to, trebalo bi odmah preduzetimere na organizaciji i izvo|ewuobuke za odbranu zemqe sa vojnici-ma koji su odsluìli vojni rok u CS(septembarska i decembarska parti-ja 2004. i martovska, junska i sep-tembarska partija 2005). Kao nu`nojavqa se i potreba popune jedinicaCZ sa vojnicima koji su odsluìlivojni rok u CS, jer se mnogi vode ukartoteci neraspore|enih i nemajusvoj ratni raspored. Zbog svega re-~enog, u obilazak i kontrolu radavojnika u organizacijama ubudu}e }ese i}i bez najave kako bi se do{lodo stvarnog stawa realizacije ci-vilne slu`be.

Analiza je pokazala da odmahtreba preduzeti mere na organizaci-ji i izvo|ewu obuke za odbranu zemqesa vojnicima koji su trenutno na SVRu CS, propisati novi plan i programte obuke sa posebnim naglaskom naprakti~nom delu. Uz to, bilo bi dobroda se defini{e na~in rasporeda voj-nika u jedinice civilne za{tite, a ko-ji su zavr{ili SVR u CS.

Mr Branko BABI]Du{an MARINOVI]

poslenih prema wima, ali i svojuspremnost da obavqaju sve poslovekoji im se povere.

Na osnovu vo|enih razgovoratokom kontrola, pravi razlog SVR uCS nije prigovor savesti, ve} po-godnosti koje lica u tom statusu ima-ju u odnosu na vojnike pod oru`jem, a{to, s druge strane, uti~e negativnona popunu jedinica vojnicima i wi-hovu borbenu gotovost.

[TA POPRAVQATI?Da bi se uo~eni problemi re-

{ili na najboqi na~in i svi ele-menti ukqu~eni u sistem SVR u CSbili zadovoqeni, bilo bi potrebnoda se, najpre, regrutima, koji podne-su zahtev za CS, donesu re{ewa.Me|utim, ne treba ih upu}ivati natakvo sluèwe vojnog roka sve dok sene formiraju centri za obuku sakursevima, seminarima i ostalimvidovima obuke. Drugim re~ima, voj-nike bi ubudu}e trebalo obu~avatiza odbranu zemqe pre dolaska naSVR u CS a ne u toku sluèwa.

Prema stru~nim mi{qewima,licima na SVR u CS treba obezbe-diti neku vrstu uniformi, odnosnoradne ode}e i oznake na sluèwukao bi se razlikovala od drugih za-poslenih u ustanovama u kojima slu-è vojni rok. Uz to, odgovorna licatrebalo bi da rade na osnovu ovla-{}ewa direktora i da rukovode ikoordiniraju rad vojnika u okviruorganizacijskih celina.

Za odre|ene poslove i radnezadatke vojnika treba doneti re{e-wa kojima bi se precizirale wihoveradne obaveze, a {to podrazumeva iobavezne planove rada i obu~avawaza obavqawe dru{tveno korisnograda. Za sva odsustva vojnika na SVRu CS iz organizacije treba donositire{ewe na osnovu Zakona o Vojsci, aposebno odsustva zbog polagawa is-pita na fakultetima. Praksa je poka-zala da treba formirati urednu evi-denciju SVR u CS sa personalnim do-sijeima vojnika koji }e sadràti iz-ve{taje o radu, ocene obavqenih po-slova, re{ewa o raspore|ivawu naposlove i radne zadatke, re{ewa oodobrenim odsustvima, tro{kovimaplate i prevoza i drugih pitawa ve-zanim za vojnika.

Potrebno je ostvariti i ve}iuvid u prisutnost na radnom mestuvojnika i eliminisati mogu}e zloupo-trebe tog instituta, a vaqa obezbe-diti redovnu isplatu nov~anih sred-stava za plate i putne tro{kove.

Vaqalo bi ta~no propisati ikoja dokumenta treba da se vode nanivou ustanove, a u propisanom in-

ODSUTNI A PRIMAJU PLATUNa osnovu Godi{weg plana kontrole i obila-

zaka organizacija i ustanova i 2006. godine nasta-vqeno je sa planskim, najavqenim i organizovanimkontrolama rada vojnika na CS. Ustanovqeno je dau tim ustanovama vojnici i daqe slabo rade i da od-govorna lica imaju dosta problema sa wima. Uz to,konstatovano je da oni ne po{tuju radno vreme iradno mesto koje im je odre|eno i da se ne {aqu ta~-ni izve{taji vojnim odsecima o wihovom radu, zala-gawu i prisutnosti na poslu. Bilo je i slu~ajeva dase vojnik vodio u organizaciji sve vreme sluèwavojnog roka, primao platu i naknadu putnih tro{ko-va, a da se, zapravo, {est meseci nalazio na le~e-wu (zbog povrede) o ~emu nadle`ni vojni odsek nijeobave{ten.

Za{to je malo zanimawe regruta za civilnu slu`bu u ustanovama za negu starih, obolelih

i hendikepiranih osoba?

Sni

mio

B. P

OPA

DI]

STATUS I STANDARDZAPOSLENIH UMINISTARSTVU

ODBRANE I VOJSCI

ODMERAVAWEINTERESAKako se, zapravo, ure|uje poloàjpripadnika sistemaodbrane? Koje novinepredlaè Zakon oizmenama i dopunamaZakona o Vojsci? Ho}e lise u skorijoj budu}nostiprevazi}i problemi(ne)zakonitih plata? Po kom modelu }e sere{avati stambeneneprilike vojnihbesku}nika? Koliko su danas oficiri, podoficiri i civilna lica na tragu~uvene hamletovskedileme?


D

U FOKUSU

oskoro se svaka pri~a o statusu i standardu zaposlenih u Ministarstvu od-brane i Vojsci, odnosno poloàju profesionalnog sastava sistema odbrane udru{tvu zapo~iwala ili zavr{avala pateti~nim i dobrano zloupotrebqiva-nim frazama. Utrkivali su se godinama unazad uvaèni dràvni ~inovnici, partijski ideo-

lozi i prvaci, ili jednostavno re~eno pojedini mo}nici, ko }e poniènom ofici-ru, podoficiru i (ne)sre}nom civilnom licu u vojnoj slu`bi obe}ati boqe sutra. Utom i{~ekivawu iscrpili su vojnici nov~anike, izlizali sve~ane odore, zabora-vili na letovawa i zimovawa, pa ~ak i na pristojnu trpezu. I dok su se me|usobnopozivali na svojstven im patriotizam, unutra{wu moralnu snagu i rezerve, wihovponos zamenila je egzistencijalna beda. Nema{tina i nezadovoqstvo postali suzajedni~ki imeniteq nekada cewene profesije.

Onda su nastupila druga~ija, demokratska vremena i vrednosti. Nove vo|enasledile su stare, a stare probleme opteretili novi. Promenilo se sve sem o~e-kivawa. [tap i {argarepa, ranije proveren ìvotni model pripadnika Vojske,zamewen je savremenom if tehnikom – ako, onda. Dok ih po ramenima tap{u prizna-ti reformatori, potvr|eni profesionalci sada ve} glasno izgovaraju hamletov-sku dilemu. Iz {ahovske partije sa ̀ ivim figurama, kowi, pioni i topovi u vojni~-kom poretku beè, spasavaju}i glavu. Kome da se obrate ako ne dràvi i wenim za-konima, veruju}i iznova u dosti`nost pravde, vaqano odmerene obostrane intere-se i, naravno, davno obe}ano boqe sutra.

U RUKAMA DR@AVE

Kako se, zapravo, ure|uje poloàj pripadnika sistema odbrane? – Status i standard zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije defi-

nisani su Zakonom o Vojsci i nizom podzakonskih propisa. Uredbe usvaja republi~-ka vlada, a pravilnike i ostalu pravnu regulativu koja iz wih proizilazi Mini-starstvo – kaè pukovnik Ostoja Popovi}, na~elnik Odeqewa za status i standardUprave za kadrove, Sektora za qudske resurse.

Izmene i dopune Zakona o Vojsci, koje je nedavno predloìlo Odeqewe za sta-tus i standard, prilago|ene su promenama u dràvi, budu}im ustavnim re{ewimaSrbije i definisanim misijama Vojske. Nova re{ewa zasnovana su na stvarnimokolnostima, a treba da obezbede nesmetano funkcionisawe sistema odbrane uprelaznom periodu.

ODMERAVAWEINTERESA

– Jasno je da se poloàj profesionalnog sastava vaqa druga-~ije urediti. Predloène izmene pravne regulative samo su hirur-{ki rezovi, kojima se u sada{wem sistemu odbrane omogu}ava na-stavak reformi. U isto vreme pi{e se nacrt novog Zakona o Voj-sci. Dràva je, me|utim, jedina nadle`na da odredi kakav joj ofi-cir treba, kakav }e imati poloàj i materijalni standard u dru-{tvu. Na politi~ka re{ewa ne mogu uticati zaposleni u Vojsci,ali su oni u prilici da, shodno zahtevima struke, predloè naje-

33

fikasnije modele za funkcionisawe sistema. Na primer, Kriteri-jumi za profesionalnu vojnu slu`bu su znatno stroì u odnosu naostala zanimawa i profesije. Zato se i o~ekuje odgovaraju}a re-akcija dràve. Verujemo da }e nadle`ne institucije, u tom smislu,umeti da odmere svoje interese. Svi propisi koji se u budu}nostibudu odnosili na sistem odbrane treba da budu primereni vreme-nu i strategijskim opredeqewima Republike Srbije, kako bi se mo-gli u praksi ispo{tovati – tvrdi potpukovnik Sa{a Trandafilo-vi}, samostalni referent u Odeqewu za status i standard Upraveza kadrove Ministarstva odbrane.

O sada{wem poloàju pripadnika Vojske posredno govori i~iwenica da su se za {kolovawe na Vojnoj akademiji u narednoj go-dini javila svega 23 kandidata, a da su samo trojica ispunila pro-pisane uslove konkursa.

UNAPRE\EWA I PENZIONISAWA

Koje novine predlaè Zakon o izmenama i dopunama Zakonao Vojsci?

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci, pored osta-log, predvi|eno je da se profesionalnim vojnicima samo daje mo-gu}nost za unapre|ewe u svaki oficirski ~in. Ranije je to do ~inapotpukovnika bilo pravo, a predloèna nova zakonska re{ewa tone podrazumevaju. Planira se i uvo|ewe ~ina brigadnog genera-la, a brisawe ~inova kapetana prve klase i generala armije.

– Na taj na~in su ~inovi, ali i brzina napredovawa stare-{ina, usagla{eni sa modelima koji se primewuju u savremenimarmijama sveta, posebno u oruànim snagama ~lanica Partner-stva za mir i Natoa. Brigadni general je ~in vi{i od pukovnika, aniì od general-majora. Oficiri koji se posle usvajawa Zakonao izmenama i dopunama Zakona o Vojsci budu zatekli u ~inu kape-tana prve klase bi}e unapre|eni u ~in majora, ali }e taj ~in no-siti duè onoliko vremena koliko su ga ranije dobili. Na pri-mer, ukoliko je neko nosio ~in kapetana prve klase dve godine, umajorskom ~inu prove{}e dve godine duè, jer je prema sada{wimpropisima trebao zadràti ~in kapetana prve klase ~etiri godi-ne. Definisano je, tako|e, da stare{ine u ~inu kapetana prve kla-se koji nemaju visoko obrazovawe budu postavqene na radna me-sta za koje je propisan ~in kapetana. Ukoliko ne zavr{e dodatno{kolovawe do 31. decembra 2010. godine, odnosno ako ne steknudiplomu visoke {kole, ne}e se nadaqe unapre|ivati. Posle togperioda presta}e im i profesionalna vojna slu`ba. Kako bi se{to pre dostigla projektovana kadrovska piramida Vojske ofici-

POVE]AWE PLATEKako su nedavno najavili nadle`ni u Ministarstvu odbra-

ne, sa Ministarstvom finansija je tokom razgovora o rebalan-su buxeta i finansirawa obaveza odbrane do kraja godine, do-

govoreno pove}awe plata za-poslenima u sistemu odbrane useptembru od 20 odsto. Za voj-ne penzionere nisu predvi|e-na dodatna nov~ana sredstva,dok se ne usvoji Zakon o izme-nama i dopunama Zakona o Voj-sci, koji predlaè druga~ijeuskla|ivawe i odvajawe vojnihplata od penzija. O~ekivanopove}awe plate pripadnikaMinistarstva i Vojske, prak-ti~no je uslovqeno dono{ewemnove zakonske regulative o si-stemu odbrane – Zakona o Voj-sci i izmenama Zakona o mini-starstvima. A, o promenamapostoje}ih propisa odlu~ujunajvi{e dràvne institucije.

KOEFICIJENT USKLA\ENOSTI OSNOVNE PLATE PROFESIONALNIH OFICIRAPREMA PROSE^NOJ ZARADI U PRIVREDI SRBIJE

U PERIODU 2000. DO 2006.

ZAKONODAVNI OKVIROdeqewe za status i standard Mini-

starstva odbrane predlaè propise ostawu i kretawu profesionalnih pripad-nika Vojske u slu`bi – od prijema, posta-vqewa na du`nost, {kolovawa i usavr{a-vawa, le~ewa, bolovawa, zatim, raspola-gawa, udaqavawa sa du`nosti, pa sve dopenzionisawa. Pravna regulativa o li~-nim primawima i platama, te ostalimnov~anim naknadama zaposlenih u sistemuodbrane, o re{avawu stambenih pitawatako|e je u nadle`nosti Odeqewa. I za-konodavni okvir za pla}awe, osigurawe,status i prava oficira i podoficira ko-ji se upu}uju u mirovne misije propisujeOdeqewe za status i standard.

ri }e u ~inu potporu~nika i poru~nika pro-vesti tri godine, u ~inu kapetana pet, a ma-jorski ~in }e nositi ~etiri godine – obja-{wava pukovnik Popovi}.

Izmene i dopune postoje}eg Zakona oVojsci koje je predloìlo Odeqewe za statusi standard prihva}ene su na nivou Mini-starstva odbrane. Nadaqe je potrebno da ihverifikuju nadle`ne dràvne institucije.

Predloèni su i druga~iji modeli pen-zionisawa stare{ina Vojske po potrebislu`be – oficirima i podoficirima moèprestati profesionalna vojna slu`ba kadanavr{e 20 godina staà penzijskog osigura-wa. Do sada je to bilo mogu}e sa 30 godinapenzijskog staà.

Kako nagla{ava potpukovnik Trandafi-lovi}, penzijski osnov u tom slu~aju bi izno-sio za mu{karce 55, a za ̀ ene 57,5 odsto, auve}avao se 2,5 odsto za svaku narednu godinu, do 30. godine sta-à osigurawa. Posle tog perioda penzijski osnov }e se uve}avatikao i do sada za 0,5 odsto.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci nisu pred-vi|ene promene statusa civilnih lica na slu`bi u Ministarstvuodbrane i Vojsci. Wihov poloàj je definisan republi~kim pro-pisima – penzijsko i invalidsko osigurawe ure|eno je kao i zaostale kategorije zaposlenih u Republici Srbiji.

FINANSIJSKE NEDOUMICE Ho}e li se u skorijoj budu}nosti prevazi}i problemi (ne)za-

konitih plata zaposlenih u sistemu odbrane?Stru~ni tim Odeqewa za status i standard je u Zakonu o iz-

menama i dopunama Zakona o Vojsci predloìo brisawe ~lanova75 i 137, koji se odnose na visinu zarada pripadnika sistema od-brane, jer se proteklih godina plate u Vojsci i nisu ispla}ivale uskladu sa zakonskim re{ewima. Za to nisu postojale ni realnefinansijske mogu}nosti, a usvojen zakonski okvir bio je u suprot-nosti sa regulativom koja se odnosi na buxetski sistem i utvr|i-vawe plata za dràvne slu`benike. Postoje}im propisima bilo jepredvi|eno da minimalna plata stare{ina iznosi tri, a maksi-malna pet prose~nih plata u privredi Republike Srbije. Za pri-mawa civilnih lica raspon se kretao od jedan do ~etiri. Saveznavlada je 2000. godine odlu~ila da koeficijent plate za profesi-onalne vojnike bude tri, a civilna lica 2,1 ili 75 odsto oficir-ske zarade. Modeli za prevazilaèwe tog problema, dodu{e, jo{nisu osmi{qeni. O~ekuje se da u novom Zakonu o Vojsci sistemplata bude ure|en na druga~ijim osnovama. Tada }e se preciznoznati koliko je dràva Srbija spremna da izdvoji novca za svogprofesionalnog vojnika.

– Veliki broj aktivnih i penzionisanih pripadnika Vojskepodneo je tu`bu za naknadu nezakonito ispla}enih plata. Kako susudovi u pojedinim slu~ajevima presudili u korist tuìteqa, Vr-hovni sud Republike Srbije nadleàn je da o tom pitawu zauzmekona~ni stav, predloì pravilno i po{teno re{ewe. Ukoliko sepotvrdi da zarade zaposlenima nisu zakonito ispla}ivane, si-stem odbrane nema obezbe|ena nov~ana sredstva da nadoknadipotrebnu razliku – isti~e potpukovnik Sa{a Trandafilovi}.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci nisu pred-loène promene uslova pod kojima civilna lica odlaze iz siste-ma odbrane ukoliko im se ukidaju radna mesta. I daqe }e se zatu kategoriju vi{ka vojnog kadra ispla}ivati 12 bruto plata, bezobzira na godine radnog staà. Novim Zakonom o Vojsci pomenu-ta regulativa uskladi}e se sa civilnim propisima i re{ewima uostalim dràvnim institucijama, uz po{tovawe specifi~nostivojne slu`be.

U FOKUSU


Pukovnik Ostoja Popovi}, na~elnik Odeqewaza status i standard Ministarstva odbrane

STAMBENA POLITIKAPo kom modelu }e se re{avati stambene neprilike vojnih

besku}nika? Na standard zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci po-

sebno uti~u nepovoqne stambene prilike. Odeqewe za status istandard je, u okviru radnog stola broj deset Grupe za reformuSrbija–Nato, predloìlo sistemska re{ewa, to jest celovit pro-gram zbriwavawa pripadnika sistema odbrane bez stana. Modelje primeren aktuelnom materijalnom poloàju profesionalnihvojnika, dràvnim opredeqewima, interesima odbrambenog si-stema, ali i specifi~nostima vojnog poziva – preme{taji i nemo-gu}nost izbora mesta slu`bovawa, te na~inu na koji su dodelu sta-nova osmislile ostale republi~ke ustanove.

– Pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske omogu}i}ese da na povoqniji na~in re{e stambene te{ko}e. Uslovi ne}ebiti u potpunosti trì{ni, jer to ne dozvoqavaju nov~ana prima-wa zaposlenih. Planira se da slu`beni vojni stanovi budu osnov-ni model re{avawa stambenih pitawa profesionalnih vojnika uaktivnoj slu`bi. Takvi stanovi bi se, u prvo vreme, dodeqivalipojedinim kategorijama zaposlenih, u zavisnosti od ~ina, du`no-sti i zna~aja funkcija koje obavqaju. Slu`bene stanove Mini-starstvo bi kupovalo na trì{tu ili dobijalo razmenom neper-spektivnih vojnih objekata. Uz to se predlaè da slu`beni stanoviu garnizonima koji su predvi|eni za ga{ewe budu prevedeni u sta-nove za otkup – kaè pukovnik Ostoja Popovi}.

Za trajno re{avawe stambenih problema pripadnika sistemaodbrane moè se primeniti model Investicionog fonda ili obezbe-|ivawa u~e{}a, {to je trenutno primenqivije. Zaposlenima u Vojscibi se prema propisanim kriterijumima dodelila jednokratna nov~a-na pomo}, u odgovaraju}em iznosu prema kvadraturi stana koji impripada, ili tokom profesionalne karijere namenska otpremnina zare{avawe stambenog pitawa. Dodatni novac oni bi obezbedili uzi-mawem kredita kod banaka, pod povoqnijim uslovima, {to bi garan-tovala Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita.

Dopunski na~in zasnovan je na jeftinoj individualnoj stam-benoj izgradwi – monta`nih ku}a ili sli~nih objekata, na neper-spektivnim vojnim lokacijama, posle preimenovawa zemqi{ta ugradsko-gra|evinsko. I u tom slu~aju bi se za pripadnike sistemaizdvojila adekvatna nov~ana naknada.

Da bi osmi{qeni modeli prakti~no zaìveli neophodna jesaglasnost Vlade da se za re{avawe stambenih te{ko}a koristefinansijska sredstva od prodaje vi{ka vojnih nepokretnosti i nizpropisa koji bi u potpunosti uredili oblast stambenog zbriwava-wa u sistemu odbrane. Javna rasprava o predloènim modelima,na kojoj se o~ekuje u~e{}e i nadle`nih dràvnih organa, organi-zova}e se sredinom septembra u Ministarstvu odbrane.

Vladimir POÛ^Snimio Z. PERGE

REORGANIZACIJASISTEMA VEZA,

INFORMATI^KEPODR[KE

I ZA[TITE PODATAKA

INTEGRACIJAJE KQU^NA RE^

35

I

INTEGRACIJAJE KQU^NA RE^

u samom obeleàvawu praznika vezista na{e vojske ove godine elemenat integracije imaposebno zna~ewe. Naime, posle nedavnih organizacijskih promena u General{tabu, vezi-sti su mnogo te{we povezani sa pripadnicima informati~ke slu`be. Uprava za vezu i in-formatiku kao organizacijska jedinica General{taba VS (G-6) zaduèna je za planirawe,organizovawe, koordinaciju i kontrolu sistema veza, informati~ke podr{ke i za{titeinformacija u ukupnom sistemu odbrane. Ta uprava je najvi{i stru~ni i planski organ zarazvoj, organizaciju i obuku roda veze, slu`be informatike i za{tite informacija. No, integracija je proces koji se odvija i na niìm nivoima organizovawa. Takti~ka studi-

ja kojom je predvi|ena integracija elemenata sistema veze razra|ena je ve} znatno ranije i ovihdana se preduzimaju krupni koraci ka wenom sprovo|ewu u delo. Ciq kojem se pri tom teì jestetzv. “Integrisani sistem veza” u Vojsci Srbije. O prednostima zdruìvawa kapaciteta stacio-narnih i pokretnih komponenti sistema veza ne mora se mnogo govoriti. Primeri iz svakodne-vice uverqivo potvr|uju da je to pravi put ka pove}awu efikasnosti sredstava veze kojima na{avojska raspolaè, i u organizacionom i u funkcionalnom smislu. Na zajedni~koj ve`bi sa ru-munskim oruànim snagama “Plavi put” rumunska strana je koristila samo jedan terminalniure|aj, a na{a ~ak sedam. Vezu tokom ve`be ostvarivalo je 70 rumunskih i 150 na{ih vezista.

Na~elnik Uprave veze i informatike G[ VS pukovnik Predrag Raji} potvr|uje da je inte-gracija postoje}ih kapaciteta, uz odre|eno zanavqawe sredstava, metod kojim }e se rod veze

Kako }e ubudu}eizgledati sistem koji,

pored obezbe|ewakvalitetnih veza,

obuhvata iinformati~ku podr{kui za{titu informacija

u vojsci? Kqu~na re~koja najboqe opisujesve ka ~emu se teì

u procesureorganizovawa tog sistema jeste

integracija.

POVODI

Sni

mio

Z. P

ERGE

36

osposobiti da izvr{i svoj zadatak, obezbe|ivawe neprekidnih,kvalitetnih i za{ti}enih veza za potrebe sistema komandovawa.

Prema re~ima pukovnika Raji}a na{ sistem veza je, naà-lost, u ovom trenutku tehni~ko-tehnolo{ki zastareo, sa mnogo is-teklih resursa, bez integrisane kriptoza{tite, neekonomi~an je iskup za odràvawe. Takav sistem veza sve teè zadovoqava ukupnepotrebe komandovawa, a naro~ito nam nedostaju odgovaraju}asredstva veze za takti~ki nivo.

Najvi{e problema javqa se na niìm nivoima komandovawa.Sredstva veze za operativni i strategijski nivo, iako starije ge-neracije, jo{ uvek su primerena na{im potrebama, ali vojnici naterenu, iz odeqewa, vodova i ~eta, sa starim “rupovkama” nisu ustawu da obave svoje zadatke na pravi na~in.

Osnovna stvar kod integrisanog sistema veze, kako isti~e pu-kovnik Raji}, jeste kvalitetno uvezivawe svih u~esnika, od pojedi-na~nog vojnika do najvi{e komande. U prethodnom periodu izgra-|ivan je specifi~an telekomunikaciono-informacioni sistem na-mewen Vojsci, pomalo preambiciozno postavqen, sa stacionar-nom i pokretnom komponentom na svim nivoima komandovawa. Pritom je pokretna komponenta smatrana najbitnijom za izvo|ewe bor-benih dejstava, ali ona se oduvek oslawala i na stacionarnu kom-ponentu, {to je jo{ jedna potvrda neophodnosti wihove ja~e inte-gracije.

– Sada smo do{li do ~vrstog uverewa – nagla{ava pukovnikRaji} – da na{e nesporno velike kapacitete, uz {to ve}i stepenmodernizacije, treba iskoristiti u okviru jedinstvenog sistema.

Zapo~et je proces ispitivawa modernih sredstava veze vode-}ih svetskih proizvo|a~a, kao {to su francuski “Tales” i “Saèm”,kompanija “Erikson” i druge. Da bi sredstvo veze u{lo u naoruà-we vojske, poja{wava pukovnik Raji}, ono mora da pro|e kroz pro-ces verifikacionog ispitivawa. Do kraja godine na{i vezisti }eispitati koja su od nabavqenih sredstava najprimerenija na{impotrebama. Svi ti ure|aji su proizvedeni po vrhunskim tehni~kimstandardima, ali oni se u vojsci koriste za odre|ene vrlo speci-fi~ne namene, i èqa vode}ih qudi sistema veza Vojske Srbije je-ste da se wihova efikasnost proveri pri radu ba{ u uslovima ukakvima na{e jedinice izvr{avaju zadatke.

POSTUPNA TRANSFORMACIJASvi segmenti postoje}eg sistema transformi{u se postupno,

pa tako i {kolstvo. Dosada{wi {kolski centar veze, informatikei elektronskih dejstava u Beogradu bi}e ukinut, a u Gorwem Mila-novcu se ovih dana formira Centar za obuku pripadnika veze, in-formatike i elektronskih dejstava. Taj centar }e sluìti za obukusvih vojnika roda veze i elektronskih dejstava u Srbiji. U perspek-tivi, u Milanovcu }e se usavr{avati kadrovi na svim nivoima. Sadaqom profesionalizacijom Vojske ra{}e i potreba za obukomvojnika po ugovoru i podoficira, a nije iskqu~eno da na{a zemqas vremenom postane i doma}in vezistima iz drugih zemaqa koji bu-du zainteresovani da se obu~avaju kod nas.

Da bi se postigli ciqevi ka kojima se teì, najpre se morapristupiti reorganizaciji.

– Sve organizacijsko-mobilizacijske promene vr{imo u skla-du sa Nacrtom strategijskog pregleda odbrane do 2010. godine. Ve}smo zavr{ili preformirawe Centra za komandno-informacionesisteme i Centra za primewenu matematiku i elektroniku (CPME),dve va`ne ustanove nau~nog karaktera. Sa 31. oktobrom gasimo sa-da{wi 235. centar za stacionarne veze i preformiramo sada{wu398. brigadu veze. Budu}a zajedni~ka jedinica zva}e se brigada ve-ze i bi}e jedina jedinica veze tog ranga – kaè pukovnik Raji}.

Prioritet u opremawu u narednom periodu ima}e komandno-informacioni sistemi. Wih treba razvijati na svim nivoima, jer jesavremena tehnologija omogu}ila toliki protok informacija da je

POVODI

15. septembar 2006.

iluzorno slati na boji{te qude i sredstva ako se oni ne mogu pravo-vremeno upotrebiti kori{}ewem komandno-informacionih sistema.

Nedavno je napravqen i dinami~ki plan napu{tawa analog-nih sistema i prelaska na digitalni na~in rada.

– U tome }e nam pomo}i “Telekom” kao vode}e preduze}e u

DEVET DECENIJA TRADICIJE Iz na{e bogate vojne istorije vezisti Vojske Srbije su

za svoj dan odabrali 20. septembar, dan kada je 1916. godi-ne na Krfu, u okviru op{te reorganizacije Srpske vojske ob-javqena “Uredba o vojnom telegrafu”.

Tom uredbom su utemeqene osnove na kojima se razvijaorod veze. Uredba je definisala da je “zadatak vojnog telegra-fa da u ratu postavqa potrebne telefonsko-telegrafske ve-ze za vojne ciqeve, da na wima organizuje i odràva uredantelefonsko-telegrafski saobra}aj, kao i da odràva u is-pravnom stawu dràvnu telefonsko-telegrafsku mreù u za-hvatu voji{noga dela i uredan telefonsko-telegrafski sao-bra}aj na tom delu dràvne mreè”.

Uredbom je uspostavqena i organizacijsko-formacijskastruktura organa i jedinica veze po nivoima komandovawa,od Vrhovne komande do komandi pukova. Regulisano je skladi-{tewe rezerve sredstava veze, uspostavqeni su remont iopravka opreme iz sredstava. Posebnim ~lanom ure|eno jeda se sve vojno-dràvne telegrafske, telefonske i po{tan-sko-telegrafske stanice na voji{tu pot~iwavaju neposredno{efu vojnog telegrafa.

Sni

mio

D. B

AN

DA

oblasti telekomunikacija u na{oj zemqi – isti~e pukovnik Raji}. – Ako eventualno do|e do privatizacije “Telekoma”, dràva }e za-dràti odre|eni udeo u vlasni{tvu, tako da }e Vojska mo}i neome-tano da koristi postoje}e kablovske kapacitete prenosa. Podelaradio-frekvencija tako|e ne bi trebalo da bude problem, jer jeVlada Srbije napravila plan koordinacije s Vojskom i saradwa jeza sada odli~na.

Dobra je i saradwa vezista Vojske Srbije sa ostalim ve}imimaocima veza u dràvi. Po{ta, èleznica, carina, policija...sve su to veliki sistemi koji su ujedno va`ni imaoci veza na teri-toriji Srbije. Uz to, sigurno je da }e se, prema re~ima na{ih vezi-sta, s vremenom razviti i neki novi va`ni imaoci. Na primer, si-stem reagovawa u vanrednim situacijama, ranija civilna za{tita,jo{ uvek nema svoj autonomni sistem veza, ve} se oslawa na drugesisteme. Tako|e, u saradwi sa MO odvijaju se redovne aktivnostina koordinaciji frekvencija u vezi sa sporazumima sa Nato, Eu-for i SAD.

Tokom protekle godine ura|eno je jo{ dosta toga. Planski surealizovane aktivnosti na izradi novih programskih paketa zaorgane veze i informatike. Formirawe jedinstvene ra~unarskemre`ne infrastrukture zbog hroni~nog nedostatka novca jo{ nijedaleko odmaklo, ali sigurno spada u projekte za ~ije ostvarivawe}e se od idu}e godine zalagati Uprava za telekomunikacije i in-formatiku, {to }e biti novi naziv sada{we Uprave veze i infor-matike.

Za{tita govornih i pisanih informacija za sada zadovoqavaosnovne potrebe komandovawa. Delimi~nim osavremewivawem si-stema za{tite informacija podignut je nivo kriptolo{ke vredno-sti sistema kriptoza{tite. Nabavqeni su ure|aji za kriptoza{ti-

tu govora i pisanih informacija, ~ime je komandovawe postalouveliko pouzdanije i bezbednije.

Ove godine ugra|ene su i nove digitalne automatske centraleu centrima veze na vi{e lokacija. Implementirani su unificira-ni servisi u automatskoj telefonskoj mreì u Ministarstvu od-brane. Odskora je, kao {to je poznato, u operativnoj upotrebi una{oj vojsci mreà mobilne telefonije “Telekoma”.

Istovremeno, oformqen je radni tim za izradu dinami~kogplana zamene kapaciteta u digitalnom sistemu prenosa “Teleko-ma”. Pripadnici Uprave veze i informatike aktivno su u~estvova-li u radu radnih timova i stolova za reformu sistema odbrane.Izra|en je predlog organizacijsko-formacijske strukture brigadeveze. Usvojeni su takti~ka studija ra~unarske mreè u MO i VS irevizija aktuelne studije o integrisanom sistemu veza. Usagla{enje plan opremawa i pripremqeni su referati za opremawe sred-stvima veze i informatike.

Obe komponente sistema veza razvijaju se uporedo.– Mnoge armije u svetu volele bi da raspolaù takvim poten-

cijalima kakve mi imamo. Posedujemo odgovaraju}e platforme navozilima za pokretna sredstva i mreù stacionarnih objekata {i-rom Srbije – obja{wava pukovnik Raji}. – Da bismo {to boqe kon-kretizovali na{e namere i preto~ili ih u planove za budu}i raz-voj izradili smo bazu podataka o savremenijim motornim vozili-ma pogodnim za jedinice sistema veza u Vojsci. S druge strane, na-stavqena je sanacija stacionarnog ~vori{ta veze Kopaonik i iz-gradwa stacionarnog centra veze u Vaqevu. Sa ta dva objekta bi}ekompletirana mreà koja pokriva ~itavu teritoriju Srbije i omo-gu}ava nam brzu i kvalitetnu autonomnu vezu u svakom trenutku.

NOVA SREDSTVA VEZESloèna ekonomska situacija u kojoj se nalazi Srbija i daqe

}e ograni~avati nabavku modernih sistema veza za potrebe Vojske.Sa postoje}im sistemom veza nemogu}e je podràti na{e jedinicekoje bi u~estvovale u me|unarodnim mirovnim i humanitarnim ope-racijama.

A budu}nost ne ~eka. Brz i dinami~an razvoj telekomunikacijai informatike danas u svetu, nesporno, postavqa nove pravce iciqeve i pred sam sistem veza i informati~ke podr{ke koji je na-

37

KADAR ZA SVE PRILIKEDok su nekad ratove vodile armije i divizije, sada su

na sceni konflikti sasvim druga~ije vrste. U wima retko u~e-stvuju ve}i sastavi. Akcenat je sada na tome da vojnik ume daefikasno upotrebi naoruàwe i opremu koju poseduje. Koli-ko je kadar kojim raspolaè Vojska Srbije spreman da se no-si sa izazovima ratovawa u tako izmewenim uslovima?

– U mnogo navrata, na primer, na ve`bama sa armija-ma drugih zemaqa potvrdilo se da imamo kvalitetan kadar.Isto tako, kad na{i qudi odu u inostranstvo na obuku zaneka od najmodernijih sredstava, vra}aju se sa veoma viso-kim ocenama. To nam daje nadu da }e na{a vojska posleopremawa novijim ure|ajima lako susti}i vode}e svetskearmije u primeni te opreme gde god to bude potrebno, naboji{tu, u mirovnim operacijama ili u redovnoj obuci – kaè pukovnik Predrag Raji}.

I AVIONI “NA VEZI”Postoji bitna razlika u ostvarivawu veza u kopnenim

snagama i u vazduhoplovstvu. Tako avioni na{eg vojnog va-zduhoplovstva, zbog tehnolo{kog zaostajawa, nisu trenutnoopremqeni da uspostave vezu po procedurama koje vaè uEvropi, {to bi moglo da zna~i i da ne mogu da lete u ino-stranstvo. Evropska komisija je od nas zahtevala da do mar-ta slede}e godine obavimo konverziju sredstava veze navazduhoplovima kako bi bila kompatibilna sa ostalima uEvropi. Problem je u frekventnom opsegu koji koriste po-stoje}a sredstva veze na avionima. Na svu sre}u, VojskaSrbije raspolaè odre|enim modernijim sredstvima vezei taj privremeni nedostatak na{ih letelica uskoro }e bitiprevazi|en. Na letelicama koje }e uskoro po}i na remontbi}e remontovana i sredstva veze.

mewen vojsci. Vezistima i informati~arima sledi prilago|avawevisokim zahtevima na {irokom poqu wihovog angaòvawa i bliskaintegracija sa drugim srodnim sistemima. Savremeni uslovi vo|e-wa borbenih operacija traè od sistema veza da, pored komando-vawa u realnom vremenu, obezbedi potpunu prilagodqivost dina-mici odvijawa tih borbenih dejstava.

Kriptoza{tita veza i informacija po celoj dubini borbenograsporeda i funkcionisawe sistema i u uslovima elektronskihdejstava protivnika postali su pravilo koje mora da se po{tuje navoji{tu.

Aleksandar ANTI]

Pukovnik Predrag Raji}


ISKUSTVO RASIPNI[TVAKoliko smo se, zaista,pribliìli istini o kupovini i izgradwi stanova zapripadnike Vojske u proteklojdeceniji? [ta se de{ava sanezavr{enim stambenimobjektima koje je Ministarstvoodbrane platilo investitorimagra|evinskih radova? Kakva je sudbina pojedinihdogovora o zajedni~kojstanogradwi sa nekada{womRepubli~kom direkcijom zaobnovu zemqe? Za{to se jo{ ne govori dovoqno glasno o odgovornosti pojedinaca u vojnoj organizaciji?

S T A M B E N O P O S L O V A W E U S I S T E M U O D B R A N E ( 3 )

]utati se moè, govorio je Lav Nikolajevi~ Tolstoj, a ako~ovek ne}e da }uti, onda moè samo da optuùje. Ili dabar vaqano i po{teno kritikuje, sloì}ete se. Posledwe godine, istraùju}i probleme koji su obeleì-

li stambeno poslovawe u sistemu odbrane, kako bismovojnoj i {iroj javnosti ponudili proverene ili zvani~ne in-formacije, rasvetlili dileme i pomalo zacelili rane, trudilismo se da ne upadnemo u zamku neodmerenog kuloarskog kriti-zerstva. Koliko smo se pribliìli istini, to ipak znaju samooni koji su deceniju unazad istinom manipulisali. Vreme }e,verujemo, doneti pouzdan odgovor i nepristrasno tuma~ewe.

Kako kaè Dostojevski, dokazati se tu ne moè ni{ta, aubediti se, mogu}e je. Zato, nemojte ùriti da se sloìte sa

mnom – ni meni nije sve jasno. Prihvatiti svet ovakav kakav je,moè samo glupavi naivko.

PRISTRASNA NAGODBA

[ta se de{ava sa nezavr{enim stambenim objektima koje jeMinistarstvo odbrane platilo investitorima gra|evinskih rado-va?

Poslovawe Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~ki konsal-ting i Vojnogra|evinskog centra Beograd posebno optere}uju pro-blemi pla}enog stambenog prostora ~ija izgradwa nije okon~ana.Na pojedinim lokacijama suinvestitori nisu ni zapo~eli gra|e-vinske radove. Podaci govore da Ministarstvo odbrane ima vi{eod 6.000 kvadratnih metara neisporu~ene stambene povr{ine, ko-

DO

SI

JE

39

smo za wih dobili upotrebnu dozvolu, jer je neophodno da ~itavistambeni objekti budu izgra|eni – isti~e potpukovnik Milan Sla-doje, zastupnik na~elnika Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~kikonsalting Uprave za infrastrukturu.

Na odre|enim stambenim objektima gra|evinski radovi tekuoteàno, tako da nije izvesno ho}e li na vreme biti zavr{eni.Zato se gra|evinskim firmama obra~unaju penali i tro{kovi na-stali zbog ka{wewa – Stambenoj zadruzi Hidrotehnika, na pri-mer, koja je suinvestitor Ministarstvu odbrane na poslovima sta-nogradwe u ulicama Ra{ka i Veqka Luki}a Kurjaka u Beogradu.Stoga Vojnogra|evinski centar sa wom nije potpisao nove ugovo-re, ve} samo anekse kako bi re{io nastale probleme iz dosada-{wih obaveza. Hidrotehnici su, tako|e, odre|eni druga~iji vre-menski rokovi za zavr{etak zapo~etih poslova. Suinvestitori senajpre upozore na nepo{tovawe planiranog tempa gra|evinskihradova, a ukoliko na to ne reaguju ili ponude neadekvatna oprav-dawa, izra~unavaju im se nov~ane kazne.

Zbog neispuwavawa ugovorene dinamike izgradwe stambenihobjekata, dodatne tro{kove ima i Ministarstvo odbrane, jer pla-}a uve}ane tro{kove stanovawa pripadnicima Vojske koji u timzgradama treba da dobiju ili su im ve} dodeqeni stanovi. Uz pe-nale se zato suinvestitorima ura~unavaju i {tete nastale poosnovu uve}anih tro{kova stanovawa. Ve}ina sporova, me|utim,zavr{i na sudu. Kako su mnoga gra|evinska preduze}a sa kojim jeposlovalo Ministarstvo danas na rubu ekonomske propasti, ne-realno je o~ekivati da }e i posle sudskih odluka uspeti da nadok-nade {tetu. A mahom su ugovori sa wima o zajedni~koj izgradwi

OP[TINA VO@DOVACOd 2002. godine nadle`ni u Ministarstvu odbrane

vode sudski spor sa op{tinom Vo`dovac, jer je dozvolilaotkup stana licu koje ìvi u objektu na vojnom zemqi{tu, uRa{koj ulici, {to je protivzakonito.

KOMGRAPMinistarstvo odbrane je 1992. godine od beogradske

firme Komgrap kupilo 20 stanova povr{ine 1.535,48 kva-dratnih metara, u nasequ Sava u Obrenovcu. Stanovi su sme-{teni u {est lamela i izgra|eni do 70 odsto. Prodavcu je pla-}eno 95 odsto vrednosti objekta. Sudski postupak protiv Kom-grapa za neisporu~ene vojne stanove vodi se od 1997. godine.U toku pro{le godine ponovo su zapo~eti gra|evinski radovina tri lamele, ali zavr{etak stambenog objekta zavisi od da-qih finansijskih mogu}nosti preduze}a.

MARFIJEV ZAKON

Ministarstvo odbrane je pre nekoliko meseci sarepubli~kom Direkcijom za imovinu razmenilo Klub Voj-ske u Gorwem Milanovcu za deset stanova. Kako zgrada ukojoj bi trebalo da se nalaze pomenuti stanovi jo{ nijezavr{ena, oni nisu ni podeqeni pripadnicima Vojske. Sanadle`nim op{tinskim organima dogovoreno je da se gra-|evinski radovi okon~aju do oktobra 2006. godine.

– Po osnovu te razmene, me|utim, Ministarstvo od-brane nije dobilo stanove u vlasni{tvo, ve} na kori{}e-we, pa se oni budu}im stanarima ne mogu dodeqivati uzakup, kako bi ih otkupili, ve} samo kao slu`beni vojnistanovi. Prema gra|evinskim i urbanisti~kim projekti-ma stanovi su velike strukture, oko stotinak kvadratnihmetara, {to ne odgovara na{im potrebama i vaè}oj za-konskoj regulativi. Taj problem treba {to pre prevazi}i– nagla{ava potpukovnik Milan Sladoje.

ja je u potpunosti ili delimi~no pla}ena. Kako su se finansijsketransakcije sa mnogim preduze}ima odvijale bez bankarskih ga-rancija pla}awa, danas nije mogu}e, sem sudskim putem, nadokna-diti {tetu zbog neispuwenih ugovora, odnosno naplatiti neizvr-{ene obaveze izvo|a~ima radova. Dodatnu te{ko}u predstavqa i~iwenica da su pojedini nezavr{eni ili neizgra|eni stanovi una-pred dodeqeni pripadnicima Vojske.

– Neshvatqivo je da su nadle`ni u Ministarstvu odobravalipla}awe tro{kova izvo|a~ima gra|evinskih radova, iako nisubili sigurni da }e im pravovremeno isporu~iti stanove. Finan-sijske {tete su evidentne, bez obzira na to {to su sudovi za mno-ge stambene objekte presudili u na{u korist. Kako su suinvestito-ri pojedine stanove u zgradama prodavali na trì{tu i fizi~kimlicima, danas ne moèmo sami dovr{iti vojne stanove, kako bi-

Ilu

stro

vao

Nik

ola

OTA

[


PAN-PROJEKTSa preduze}em Pan-Projekt iz Pan~eva Ministarstvo

odbrane je 1993. godine zakqu~ilo ugovor o kupovini 12stanova povr{ine 805,62 kvadratna metra, u nasequ Belitrg u Beloj Crkvi. Stanovi su zavr{eni oko 45 odsto, aprodavcu je pla}eno 70 odsto vrednosti stambenog objekta.Zbog neispuwenih ugovorenih obaveza postupak za naknadu{tete Vojsci trajao je pred Trgovinskim sudom u Pan~evu do26. decembra 2005. godine.

M-INVESTPo ugovoru o zajedni~koj izgradwi stanova iz 1999.

godine, Ministarstvo odbrane je odlukom ministra 2000.godine Konzorcijumu, koji ~ine Holding Ratko Mitrovi} ipreduze}e M-invest iz Beograda, za finansirawe raseqa-vawa lokacije i izgradwe stambenog objekta C-7 na Vra~a-ru, uplatilo 350.000.000 dinara. Na osnovu toga Vojsci jetrebalo da pripadne 4.429,9 kvadratnih metara stambenepovr{ine. M-invest je imao obavezu da Ministarstvu is-poru~i 22 stana i sedam garaà na Vra~aru. Objekat je iz-gra|en 70 odsto.

Ostatak stanova ukupne povr{ine od 2.174,27 kva-dratnih metara Konzorcijum je trebalo da izmiri u bloku63 na Novom Beogradu. Kako M-invest nije ispo{tovao ugo-vorene obaveze, protiv wega je u novembru 2005. godinepokrenut sudski postupak.

HIDROTEHNIKAProtiv Stambene zadruge Hidrotehnika Direkcija za imo-

vinskopravne poslove Ministarstva odbrane od 21. februara2006. vodi sudski spor jer nije legalizovala 112 stanova ku-pqenih u beogradskom nasequ Mirijevo i useqenih krajem2002. godine, {to je bila wena ugovorna obaveza. Za vojne sta-nove na toj lokaciji pla}eno je 98 odsto ukupne vrednosti. Po-jedini stanari su sudskim putem ve} otkupili svoje stanove.

vojnih stanova zakqu~ivani ne po ustaqenom tenderskom postupkunego na osnovu odluka nadle`nih pojedinaca ili organizacionihcelina u sistemu odbrane. Jedan od prvih primera uspe{nog sud-skog spora, koji je trajao nekoliko godina, odnosi se na izgradwuvojnih stanova u Beloj Crkvi. Sud je presudio u korist Ministar-stva odbrane i naloìo da mu suinvestitor vrati sav uloèn no-vac sa zateznim kamatama od dana uplate nov~anih sredstava.

– Direkciji za gra|evinsko-urbanisti~ki konsalting nije uveku interesu da zbog nepo{tovawa planirane dinamike gra|evin-skih radova sa suinvestitorom raskine ugovor i u|e u sudski pro-ces, jer zajedni~ki posluju na vi{e lokacija. Karakteristi~an jeprimer Hidrotehnike, koja trenutno gradi vojne stanove u Ra{koji ulici Veqka Luki}a Kurjaka. Stambenu zadrugu smo tuìli zbogtoga {to prema na{im primedbama nije otklonila nedostatke nauseqenim stanovima u Ra{koj ulici i sudski spor je u toku. [tetakoju je tom prilikom Vojska pretrpela iznosi oko 100.000 evra.Preduze}e, dodu{e, nismo sudski gonili za ka{wewe radova uulici Veqka Luki}a Kurjaka, gde treba da nam preda stanove ukup-ne povr{ine 630 kvadratnih metara – kaè potpukovnik Sladoje.

ZABORAV U AKCIJIKakva je sudbina pojedinih dogovora o zajedni~koj stanograd-

wi sa nekada{wom Republi~kom direkcijom za obnovu zemqe?Vojnogra|evinski centar Beograd je u jesen pro{le godine

dobio tri potpisana ugovora tada{weg ministra odbrane sa Gra-|evinskom direkcijom Republike Srbije, koja je pravni sledbeniknekada{we Republi~ke direkcije za obnovu zemqe. Jedan od ugo-vora odnosio se na izgradwu 42 vojna stana u razli~itim garni-zonima Vojske. Po drugom ugovoru definisano je da Direkcija iz-gradi 16 stanova za pripadnike sistema odbrane u blizini HaleLimes u Beogradu. U tre}em ugovoru bila je predvi|ena izgradwajo{ tri stana u Beogradu.

Kako obja{wava potpukovnik Sladoje, Gra|evinska direkcijaje Ministarstvu odbrane trebalo da preda stanove posle zavr-{etka gra|evinskih radova, koji su ve} bili u toku, za ustupawe od-re|enog broja vojnih lokacija. Direkcija za gra|evinsko-urbani-sti~ki konsalting i Vojnogra|evinski centar Beograd nisu u~estvo-vali u zakqu~ivawu pomenutih ugovora. Predstavnici Centra Beo-grad su samo, po nalogu Uprave za infrastrukturu Ministarstva,jo{ pre nego {to su im bili dostupni ugovori, obilazili lokacijena kojima je bila planirana izgradwa 42 vojna stana, da bi dalistru~nu ocenu o wihovoj pogodnosti za pripadnike Vojske. Ubrzo jesporazumno raskinut ugovor koji se odnosio na izgradwu tri vojnastana u Beogradu. Jedan od tih stanova je odlukom ministra odbra-ne u me|uvremenu dodeqen i useqen, ali je posle raskida ugovore-

DOSIJE

nih obaveza vra}en Gra|evinskoj direkciji Srbije. Po ostalim ugo-vorima Centar Beograd nije ni postupao, jer nije imao re{ewanadle`nog stambenog organa Ministarstva.

Posle smene ministra odbrane formirana je komisija za is-pitivawe stambenog poslovawa sa republi~kom Direkcijom. Tomprilikom Vojnogra|evinskom centru je naloèno da vrati Mini-starstvu odbrane originale tri ugovora radi ocene wihove prav-ne vaqanosti. Nedavno su nadle`ni u Upravi za infrastruktururazmatrali mogu}nosti za raskid ostala dva ugovora sa Direkci-jom i Sporazuma o utvr|ivawu prese~nog stawa me|usobnih pravai obaveza proisteklih iz zajedni~ke izgradwe, kupoprodaje i preu-zimawa finansirawa stambenih objekata u Republici Srbiji, kojije ministar odbrane sa wom potpisao 19. oktobra 2005. godine.

– Po{to Direkcija za gra|evino-urbanisti~ki konsalting ni-je u ime Ministarstva odbrane u~estvovala u dogovarawu poslovasa republi~kom Gra|evinskom direkcijom, koji su bili predvi|eniSporazumom, nismo ni bili nadle`ni da o tome dajemo stru~nomi{qewe. Izjasnili smo se samo o zajedni~koj izgradwi 148 voj-nih stanova u Tre}oj mesnoj zajednici Beànijska kosa, koji su od-ranije ugovoreni i zapo~eti na vojnom zemqi{tu sa republi~komDirekcijom. Ona, naime, Ministarstvu treba da preda sa te lo-kacije jo{ 56 stanova. Kako se poslovi ne odvijaju u skladu sa pla-

niranom dinamikom, zbog problema sa podizvo|a~ima gra|evin-skih radova, Direkciji }e se obra~unati penali zbog neispuwava-wa ugovorenih obaveza – napomiwe potpukovnik Sladoje.

U Sporazumu ministra odbrane i direktora Gra|evinske di-rekcije Republike Srbije od 19. oktobra 2005. stoji da potra-ìvawa Direkcije prema Ministarstvu odbrane, na osnovu kupo-prodaje stanova i zajedni~ke izgradwe, iznose 6.889.894,80evra. Me|usobna prava i obaveze, te finansijski zahtevi dve in-stitucije bi}e nadaqe precizno dogovoreni.

Pre}utane istine u lavirintu legitimnih obmana u~inile suda kupovinu, izgradwu i podelu vojnih stanova, te brojne afere,poput drame oporog mirisa, iznova posmatramo {irom zatvore-nih o~iju. Jedino iskustvo iz stambene ukr{tenice, koja kao vrhledenog brega i daqe preti sistemu odbrane, jeste rasipni{tvo.

Na ispravan sud o odgovornosti u za~aranoj spirali vojnestanogradwe, izgleda da }emo jo{ pri~ekati. Kriza savesti iidentiteta, sunovrat standarda, a posebno protekcija mo}i poje-dinaca, nemu{to govore o lovu u mutnom. Uz (ne)pravednu pravdu inerazumevawe na{e tragi~ne stvarnosti, kavez se te{ko kre}e upotrazi za pticom. Jer, u~i nas Kami, sve je i ni{ta nije istina.

Vladimir POÛ^Snimio Goran STANKOVI]

EUROTRENDU Skenderbegovoj ulici u Beogradu, Ministarstvo od-

brane je 1997. godine od firme Eurotrend iz Beogradakupilo 14 stanova, ~ija povr{ina iznosi 1.134,34 kva-drata. Stanovi za pripadnike Vojske zavr{eni su 85 od-sto, a prodavcu su ispla}eni u potpunosti. Direkcija zaimovinskopravne poslove vodi sudski spor sa Eurotren-dom, koji je trenutno u fazi ve{ta~ewa.

Proces je usporen jer se sudija koji vodi parnicunalazu u zatvoru, pa se wegovi predmeti jo{ ne re{ava-ju. Odlukom suda prodavac je tokom 2004. godine predaonekada{woj Vojnogra|evinskoj direkciji Beograd 14 sta-nova u neizgra|enom objektu. Kako pored vojnih stanovau wemu ima i stanova drugih kupaca, a jo{ nije razre{enstatus zemqi{ta na kome se nalazi zgrada, jer se i daqevodi kao vlasni{tvo Eurotrenda, nije ih bilo mogu}e za-vr{iti.

PROTEZAWE MO]I– Sudski sporovi koje Direkcija za imovinskopravne

poslove Ministarstva odbrane vodi protiv investitoragra|evinskih radova koji ne po{tuju ugovorene obaveze ilinisu isporu~ili stambene povr{ine koje su im pla}ene, urazli~itim su fazama. Za pojedine se jo{ obezbe|uju doka-zi, dok su neki u àlbenoj fazi. Za ve}inu sporova o~ekujuse presude nadle`nih sudova. Ozbiqnijih zastoja u sudskimpostupcima nema, jer je ugovorima precizno utvr|ena dina-mika pla}awa naspram tempa gra|evinskih radova.

Problemi nastaju tek u slu~ajevima kada su preduze}asa kojima su potpisani ugovori finansijski propala. Posta-vqa se pitawe kako da Ministarstvo u takvim okolnostimanaplatiti {tetu, uloène tro{kove ili dobije stanove, po-sle izricawa presude, jer ona tada nema prakti~nu vred-nost. Kako je potrebno nadoknaditi gubitak, raskid ugovoranije dobro re{ewe. Svi ugovoru su, dodu{e, pravno vaqani,ali je te{ko}a {to su pojedinci iz sistema odbrane odo-bravali pla}awe koje nije pratilo propisanu dinamiku gra-|evinskih radova. Zato je u budu}nosti neophodno promeni-ti na~in ugovarawa i uslove pla}awa – tvrdi kapetan Mi-hajlo @ivkovi}, samostalni referent za sporove iz obla-sti nekretnina Direkcije.

41

42

Visok, vitak, snaàn,

jednom re~ju nao~it ~ovek

koji, sa sabqom u ruci,

redovno predaje raport

doma}im i stranim

zvani~nicima, svojim

fizi~kim izgledom

pa`qivom posmatra~u

jasno predo~ava i svoje

psihi~ke osobine

– upornost, istrajnost,

ambicioznost

KOMANDANTSVEÂNOGSTROJA

P

15. septembar 2006.

osle osnovne {kole, zavr{ene u Beogradu, upisao je Vojnu gimnaziju izavr{io je s odli~nim uspehom, kao najboqi u 22. klasi. Danas isti~eda za svoj izuzetan “CV”, odnosno izvanrednu profesionalnu biogra-fiju, najvi{e duguje tada{wem na~elniku klase, onda kapetanu SlavkuGlav~i}u, koji ga je nau~io osnovnim vojni~kim vrlinama, op{te qud-

skim vrednostima i principima, optimizmu i pozitivnom na~inu razmi-{qawa. Po{tewe, disciplinu, urednost, radne navike, Marko Marjanovi}je stekao onda kad je bilo najpotrebnije, za ceo ìvot. U mladosti je nau~ioda nije te{ko po{tovati starije, da to ne zahteva `rtvu, ve} predstavqavrlinu qudskog, civilizovanog pona{awa, jednu od op{teprihva}enih vred-nosti, koja nam ìvot ~ini punim i bogatim.

Mnogo toga {to je Marko nau~io kao petnaestogodi{wak, danas namnedostaje. Neke op{tequdske vrednosti su gurnute pod tepih, zanemarene, adruge i druga~ije nam se name}u. Ali on se nije odrekao onoga {to je stekaou Vojnoj gimnaziji. Upravo te osobine su mu pomogle da u Vojnoj akademijiponovo bude najboqi. Iako nije oti{ao u Mostar i nije postao pilot, nijese, poput mnogih zaqubqenika u nebeske visine, razo~arao u vojni poziv.Umesto plave, zavoleo je sivomaslinastu uniformu i najmasovniji, najvoj-ni~kiji rod – pe{adiju.

– Maj~ine suze su me zadràle u Beogradu. Svojevremeno, jedva me pu-stila da upi{em Vojnu gimnaziju, a kad sam, posle toga, hteo da odem u Mo-star, u Vazduhoplovnu vojnu akademiju, bila je gotovo slomqena. Popustiosam i ostao u Beogradu, blizu roditeqa – se}a se kapetan Marjanovi}.

K A P E TA N M A R K O M A R J A N O V I ]D

RU

[T

VO

koje sam uloìo i èqu da maksimalno doprinesem borbenojosposobqenosti jedinice. Danas radim ne{to druga~iji posao,moji prvenstveni zadaci su kontrola, planirawe i izvo|eweobuke. I to ima svoje draì, moè se i u toj oblasti znatno do-prineti, pogotovu {to nas o~ekuju nemale promene u na~inu ra-da, {to me, svakako, raduje, jer ne volim rutinu i otaqavawe.

U POÂSNOM BATAQONUIako obuku vi{e ne sprovodi li~no, kontakt s tim delom voj-

ni~kog poziva nije zanemario. Uvek je u dodiru s vojnicima, poseb-no onim izabranim, najboqi me|u najboqima. U Gardijsku brigadutradicionalno dolaze vojnici prve kategorije. Oni koji èle dasteknu osobine, vrline i znawa najosposobqenijih, istaknutih voj-nika. Posle stroge selekcije, sprovedene po dolasku regruta u ka-sarnu i prvog dela obuke, od najspremnijih se biraju mladi}i zapo~asni bataqon. Za stroj koji je uvek pod lupom. Stroj koji je uvekpred okom najvi{ih dràvnih i vojnih zvani~nika, ne samo na{ih,ve} i inostranih. Taj stroj ne sme da pogre{i.

43

Nije se pokajao. Radio je puno, u~io, trudio se da i daqebude me|u najboqima. Na Odseku Kopnene vojske uvek se punoradilo, a na Smeru pe{adije mo`da i najvi{e. Wegove kolege ivr{waci s drugih smerova Kopnene vojske smatrali su zaqubqe-nike u rod pe{adije fanaticima. Zalu|enicima koji ne poznajulepote artiqerije, tenkova, brodova… Wih nekoliko najboqih,posebno oni sa zavr{nih godina, koji su prakti~no znawe stica-li u [kolskom centru u Poàrevcu, nisu se osvrtali na podsme-he. Od wih je Marko ~uo “prave stvari” i shvatio da se oficirpostaje tek u pe{adiji. Ubrzo, posvetio se tom rodu do krajno-sti. I odoleo svim izazovima, naporima, isku{ewima.

PRVI U RANGUIscrpquju}i i uporan rad ubrzo se isplatio. Kao prvi u

rangu, te 1999. godine mogao je da bira garnizon u kome }e slu-`bovati. Ponovo se okrenuo izazovu, ponovo je izabrao najte-è, ali, za ambiciozne i pozivu odane i najzahvalnije mesto –Gardijsku brigadu, jedinicu u kojoj je mogao da ispoqi sve svojevrednosti i da zadovoqi jednu od svojih najve}ih ambicija – dapostane elitni oficir. Reforma i smawewe vojske znatno susuzili krug operativnih, atraktivnih, borbenih, istinskih jedi-nica, onakvih o kakvim je u~io u vojnim {kolama, najpre u gim-naziji i akademiji, a zatim i u Pe{a-dijskom {kolskom centru. A Garda jeostala jedna od takvih. O woj je slu-{ao i od wenih oficira, predstav-nika odeqewa za mobilizaciju i po-punu, koji svake godine me|u studen-tima Vojne akademije traè kandida-te za tu elitnu brigadu. Naravno, uobzir su dolazili samo najboqi. AMarko je navikao da bude jedan odwih. I zato nije ~udno {to su se we-gove èqe poklopile sa izborom, se-lekcijom, èqama i predlogom, pamo`da i zahtevom stare{ina Gardij-ske brigade.

Za ovih nekoliko godina posta-lo je jasno da ni on, ni oni koji su gaizabrali nisu pogre{ili. Ve} na pr-voj komandirskoj du`nosti u minoba-ca~kom vodu iskazao je vrline kakvesu zahtevali i kakvim su se di~ili iwegovi pretpostavqeni. Autorite-tom, li~nim primerom, znawem, sna-gom uma i tela, nametnuo se kao li-der me|u vojnicima, ali i me|u svo-jim kolegama. Stoga niko nije bio iz-nena|en {to je posle samo godinu i po dana, na predlog svog ko-mandanta “dobio” ~etu. U Gardijskoj brigadi se, naime, takavpoklon ne dobija brzo. Na du`nost komandira ~ete ~eka se barnekoliko godina.

U ovom slu~aju rizik pretpostavqenih se, o~ito, isplatio.Bilo je potrebno mnogo upornog, ponekad iscrpquju}eg, a ~esto icelodnevnog rada sa tri, ili ~etiri partije vojnika na odsluè-wu vojnog roka, da ba{ wegova, prva gardijska ~eta prvog gardij-skog bataqona, postane najboqa u brigadi i osvoji prelaznu za-stavicu. Slede}e godine stvar se ponavqa, a ove izbora nije nibilo. Pre}utno, zastavica najboqe jedinice ostala je “tu negde”u wegovoj blizini, iako je danas, posle pet godina po`rtvovanogi uspe{nog komandovawa ~etom, zamenik komandanta bataqona.

– Najvi{e profesionalnih uspeha doìveo sam tokom tihpet godina, koliko sam bio komandir ~ete. Rad s vojnicima naj-vi{e volim, to je moj najlep{i period od kad sam do{ao u gar-du. Svakako, to je i zato {to sam dobio mnogo pohvala od svojihpretpostavqenih, od qudi koji su prepoznali moj rad, napore

ISKQUÊNA GRE[KAPo~asni stroj ne sme da pogre{i. To je aksiom koji ne

traì dokaze i uveravawa. Kapetan Marko Marjanovi} nedozvoqava gre{ku jer zna da realizacija protokola, odno-sno do~ek i ispra}aj doma}ih i stranih zvani~nika, ne tr-pe improvizaciju.

To je rizi~an posao, a on je osposobqen da rizike ot-klawa. Predstavqati vojsku i dràvu pred o~ima doma}e istrane javnosti, naravno, nije jednostavno. Nalaze}i sepred strojem vojnika koje mora dobro da poznaje, a vrlo~esto, me|utim, ne stigne da ih upozna u potpunosti, mislisu mu usredsre|ene samo na onoga kome podnosi raport.Sve drugo, kaè, mora biti uve`bano ranije.

– Mnogo je vojnika koje treba osposobiti za odgovornuulogu u po~asnom stroju, predstaviti im zna~aj koji po~asnibataqon ima, zna~aj koji oni sami dobijaju stoje}i pred zva-ni~nicima. Sve mora da protekne bez ikakvih problema,jer bi svaki incident zna~io sramotu ne samo za mene, zatog vojnika, ili za komandanta gardijske jedinice, ve} zadràvu i vojsku. To jednostavno ne sme da se desi.

U trenucima odmora

Ako se za neku jedinicumoè re}i da weni pripad-nici “di{u kao jedan”, da sepogledom razumeju, da znaju{ta wihov komandant mislii ̀ eli i pre wega samog, on-da se to moè re}i za po~a-sni bataqon garde. Predtim strojem u posledwe vre-me je upravo kapetan MarkoMarjanovi}. Nao~it, visok,vitak. Oficir kakvim seponosi svaka vojska. Najbo-qi promoter vojnog poziva,~asti, odgovornosti i snagekoju on podrazumeva. Sve toMarko Marjanovi} zna. Za-to ne dozvoqava gre{ku.

Kolege i pot~iweninavikli su na wegove strogezahteve i jo{ stroè krite-rijume. Istovremeno, znaju da }e sve {to traì od wih najpreuraditi sam, pokazati, pomo}i, doprineti boqim rezultatima.Ako je potrebno da se radi popodne, subotom, nedeqom, prazni-kom, a to je u Gardi uvek potrebno, me|u onima koji ostaju, bi}e ion. Ne prebacuje svoje obaveze na kolege, ne optere}uje ih svojimproblemima, brigama, te{ko}ama.

– Ako svako od nas pruà maksimum na svom radnom mestu,ako ne zaboravimo ono {to su nas tokom {kolovawa u~ili na{iprofesori i {to su nas savetovali na~elnici klasa, onda vojskane}e imati problema s ugledom, onda }e na{ poziv ostati ~astan,odgovoran, uvaàvan. Naravno, tu je i druga strana medaqe. Dr-àva ne treba da dozvoli zanemarivawe vojske i vojnog poziva,jer samo potpuno sigurna i bezbedna zemqa moè da ra~una naekonomski prosperitet. Bezbednosna komponenta razvoja Srbijene sme da se zanemari. A vojska i weni pripadnici u tom domenudaju nesaglediv doprinos, posebno insistiraju}i na me|unarod-nim integracijama i sve aktivnijim ukqu~ivawem u Partnerstvoza mir – jasan je kapetan Marjanovi}.

MISLI NA ENGLESKOMBave}i se sportom Marko Marjanovi} je nau~io da pruà

maksimum, da odoleva te{ko}ama, da se takmi~i i nezadrìvostremi ka ciqu. Istovremeno, zna da, iako ~ini skup kvalitet-nih pojedinaca, uspe{an kolektiv ima i svoju posebnu vrednost.Takvom kolektivu Marjanovi} poklawa svu svoju pa`wu, takavkolektiv stvara i neguje. Onaj koji, svojom snagom, omogu}avarazvoj i dokazivawe kvalitetnih pojedinaca. Ako je negde to na-u~io, nau~io je u gardijskoj jedinici. Ba{ kao i to da vreme ukome ìvimo ne dozvoqava predah. Zato je na Vojnoj akademijiupisao poslediplomske studije iz ratne ve{tine, zato ne zane-maruje engleski jezik na kome, kaù oni koji ga poznaju, odavnorazmi{qa.

– Uvek sam voleo engleski. Pokazalo se da nije bilo uza-lud. Maturski rad u Vojnoj gimnaziji sam napisao na engleskomjeziku, usavr{io sam ga u Vojnoj akademiji, pa se nadam da }uve} na prvom testirawu dobiti sertifikat STANAG. To }e mi,verujem, pomo}i da ostvarim jo{ jednu èqu. Da odem u neku mi-rovnu misiju, gde }u mo}i da se dokaèm u nekim drugim uslovi-ma, na druga~ijim zadacima – kaè kapetan Marjanovi}, pogle-dav{i, na trenutak, svoju suprugu Vesnu, psihologa u Vojnoj aka-demiji. Mo`da se ona ne slaè s tom wegovom ambicijom?

– Ma ne – smeje se Markova ne`nija polovina – sve wegoveambicije ja podràvam. Znam koliko moè, koliko vredi i kakorazmi{qa. Uostalom, odavno je pro{ao sve moje “psiho” testo-ve – opet osmeh – pa nema iznena|ewa. Oboje imamo iste snove,ako tako moè da se kaè. Sawamo o na{em stanu, o deci, ouspehu u poslu kojim se bavimo. Odavno radim u vojsci, s vojni-cima i oficirima, dobro poznajem wihove probleme i dileme,znam da se ne razlikujemo od drugih porodica. Ponekad je po-trebno jako malo da bismo bili sre}ni. A uspeh u profesiji ko-jom se ~ovek bavi, mogu}nost za dokazivawe na radnom mestu ina du`nostima koje obavqamo, za svakog od nas su izuzetno va-`ni. Pa i za mog supruga. Nema sumwe da }e on i ubudu}e s is-tim uspehom stremiti ka svojim ciqevima – uverava nas VesnaMarjanovi}.

Du{an GLI[I]Snimio Zvonko PERGE

U POSETI


POKLON U PONO]Iako je navikao na stresne situacije, kapetan Marko

Marjanovi} se krajem pro{le godine iznenada na{ao u“nebranom gro`|u”.

– Bio sam deùrni kasarne, u vreme pred otpust voj-nika, kad ih je u kasarni vi{e nego ina~e. Za nas je to ta-kozvani rizi~ni period, kad su mogu}e tenzije, kad nape-tost visi u vazduhu. Kontrole su tada obi~no poja~ane, u~e-stale. Te no}i, oko 23 sata, taman sam predavao du`nostpomo}niku, kad mi je poru~eno da me zovu moji vojnici, po-strojeni ispred paviqona. Iznena|en, najpre sam pomi-slio da se ne{to desilo, neki vanredni doga|aj, ne{to ne-èqeno. Razmi{qao sam o svim mogu}nostima. Mada samih poznavao u du{u, znao sam kako razmi{qaju, {ta misleo jedinici, o vojsci, o situaciji u dru{tvu, ipak su to bilimladi qudi, ostao je samo dan do wihovog skidawa, mo`daje neko izgubio nerve?

Nije mi bilo lako, postrojeni vojnici usred no}i zah-tevaju da im do|e komandir. Ne doga|a se to. Zebwa je ra-sla, a kad sam stigao pred stroj, jedan vojnik se izdvojio,pozdravio me po propisima, vojni~ki, i u ime svojih dru-gova, predao mi poklon – ru~ni sat s posvetom. To mi jenajdraì, ali i najstresniji dar koji sam dosada dobio – kaè kapetan Marjanovi}.

Sawaju o svom stanu, deci i uspehu u poslu kojim se bave. Marko sa suprugom Vesnom

N

T

D

45

– Na fakultetu sam bio pomo}nik sve{tenicima u slu`bi. Jed-nom, za na{u slavu fakultetsku, svetog Jovana Bogoslova, desila sedivna scena. Tada su bile prisutne neke na{e vladike, a ja sam do{aou kompletnoj uniformi sa crnim opasa~em, ~izmama magnum i prekotoga sam obukao na{u pomo}ni~ku mantiju. Kada sam prolazio krozcrkvu mantija se pomerala, {irila i svi su zagledali u uniformu.Onda su na{i govorili: To je kao na{ sveti knez Lazar, ujedno i crkvai vojska. I mogu vam re}i da sam primijetio da je sli~na organizacijai u crkvi i u vojsci. Uvijek su srpski oficiri bili puni vjere, qubavi,dobrih djela. Ako da Bog opet }e se vjera vratiti u Vojsku. I vra}a se.

a bi redovno polagao ispite pomagale su mu stare{ine i dru-gari vojnici. Poru~nik Dragan Stankovi} kaè kako je praksau wihovoj brigadi da se svakom ko sluì vojni rok, ako je ko-rektan, izlazi u susret. Od vojnika se samo traì da vojni~ka

disciplina bude na odre|enom nivou i da izvr{avaju svoje redovnedu`nosti.

– Rajko je obavqao du`nost kurira komandira voda, s tim {toje imao obavezu da radi na prijavnici i izvr{ava funkcionalne du-`nosti koje sam mu postavqao. A u~io je kada su se drugi odmarali.To ne bi svako uspeo, ali Rajko jeste. A kad ode bi}emo svi vezani zawega, ako ni{ta drugo barem da potraìmo neki savet. Ima}emosvog duhovnika, kao {to smo imali dok je bio sa nama. Kad se budemènio planiram da on bude taj koji }e me ven~ati – isti~e poru~nikStankovi}.

I Rajko }e se svojih vojni~kih dana uvek se}ati. – Do{ao sam sa velikom rado{}u u vojsku. Do{ao sam sa bla-

goslovom vladike Nikanora i sve{tenika, roditeqa i prijateqa, iodlazim sa velikom rado{}u. Vojska }e mi uvijek biti u srcu i rado}u je tu nositi.

A kuda }e ga put daqe odvesti?– Kad zavr{im ~etvrtu godinu fakulteta, javqam se mom vladici

u Vr{ac i stupi}u u slu`bu gdje on odredi, gdje je potreba – Vr{ac,Pan~evo, Zrewanin. Jedino ne bih volio oti}i iz svoje zemqe. Aimao sam ponuda. Xaba novac, xaba po~asti, meni to ne treba. Javolim da ̀ ivim na{ narodni, pravi srpski ̀ ivot. I moj duhovni otac,jedan stari arhimandrit iz manastira Savina kod Herceg Novog re-kao mi je: Uvijek savjetuj narod da ìvi kao na{ pravi ~estiti srpskiseqak, poboàn kakav je bio. To je osnova i budu}nost srpske dràve.

Da bi postao sve{tenik Rajko }e morati i da se oèni, {tone}e biti problem, jer ve} ima devojku. U {ali kaè da su danaspopovi na ceni. Pun im je fakultet devojaka, tako da nije problemna}i pravu.

Na kraju razgovora taj mladi ~ovek nas je o~arao svojim gla-som. U novinarskoj sobi gotovo nestvarno zvu~ala je molitvu kojase ~ita na osve{tewu kasarni ili kada vojska polazi u boj radi od-brane zemqe. Mira [VEDI]

VOJNIK RAJKO RAI^

ûdni su putevi ìvota. Nekima donose sre}u,drugima patwu, a tre}imaisku{ewa. Tako se i jedanbogoslov, igrom sudbine,na{ao u uniformi vojnog policajca.

VOJNI POLICAJACU MANTIJI

ije retkost videti studenta Bogoslovskog fakulteta u vojni~kojmaskirnoj uniformi. Uostalom, svaki budu}i sve{tenik, semzavr{enog fakulteta i ènidbe, mora da odsluì i vojni rok.Ali uobi~ajeno je da ti qudi vojni~ke dane provode na nekim,

ako se tako moè re}i ”mirnijim” du`nostima, a videti ih kao pri-padnike vojne policije, sa crnim opasa~em, magnum ~izmama, to jezaista jedinstveno.

Takav vojni policajac je donedavno vojnikovao u 250. raketnojbrigadi PVO, jedinici kojom komanduje pukovnik Stanko Vasiqevi}.A zasluàn da se Rajko Rai~ na|e u toj vojni~koj sredini bio je po-ru~nik Dragan Stankovi}, komandir voda vojne policije u brigadi.On ga je u wu i doveo posle zavr{ene obuke u Obrenovcu.

Rajka smo upoznali dva dana pred izlazak iz vojske. To je visok,vedar, nasmejan mladi}, melodi~nog glasa, uvek spreman da ispri~aneku anegdotu. Ro|en je 1982. godine u Drni{u kod Knina. U Srbijuje do{ao 1995, posle akcija Blijesak i Oluja. êtiri godine je ì-veo u Kragujevcu i tu je zavr{io sredwu {kolu, zatim sa roditeqimaprelazi u Sremsku Mitrovicu, gde zavr{ava vi{u {kolu, a da binakon toga do{ao na sluèwe vojnog roka u Beograd i nastavio stu-dije na Bogoslovskom fakultetu.

A {ta misli o regrutaciji u vojnu policiju?– Mogu priznati da sam se isprva malo i otimao. Smatrao sam

da kao sve{teno lice ne bih trebalo da dolazim u sukob sa qudima,a mislio sam da }u morati u svom radu da primjewujem silu i da voj-ni policajci hapse, privode... Me|utim, ustanovio sam da se sve darije{iti na qudski na~in. Potom sam se pla{io fizi~ke obuke, na-pornog rada i o{tre discipline, jer se zna da pop ne diè ni{tateè od kadionice, a i ja sam tako nastrojen. Ima toga, ali se da iz-dràti. âk je lijepo i dobro uz drugarstvo i dobru komandu – kaè Rajko.

aj mladi} nije, me|utim, u vojsci sedeo skr{tenih ruku, nego je udva ispitna roka – aprilskom i junskom – poloìo sedam pred-meta i upisao ~etvrtu godinu fakulteta. Iako nikada nije ”ju-rio prosek”, nego je èleo da sve ispite poloì u roku, desilo

se da za one koje je poloìo dok je sluìo vojsku ima iznena|uju}e do-bar prosek. Smatra da su mu u tom ”juri{u” na visoke ocene, porednesumwivog znawa, ponekad pomagali uniforma i znak vojne policije.

– Polagao sam posledwi ispit – Pastirsku psihologiju, kod~uvenog vladike Porfirija, i nisam se ba{ najboqe spremio, pasam gledao kako da vladiku ”omek{am“. I, onako u uniformi, po-zdravim ga, uzmem blagoslov, poqubim ruke i kaèm: – Vladiko,znate li koja je sli~nost izme|u vladike i vojne policije? On meupita: Koja? A ja odgovorim: – Obojica imaju ogromno ovla{}ewe imogu da rade {ta ho}e. Na te moje re~i se vladika nasmija, oraspo-loì i na kraju sam dobio devetku.

A i profesorima je bilo drago kad su ga videli kako dolazi uuniformi.

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

PORTRET

46

PODVIG

Vo|ena idejom da qudi prolaze, a wihova dela ostaju, peto~lanavojvo|anska alpinisti~ka ekspedicija “Karakorum 2006” krenulaje 5. juna iz Beograda put pakistanskih Himalaja, gde do tada zva-ni~no nijedna ekspedicija iz Srbije nije boravila. Pred wima subili mnogobrojni dani u planini, kilometri pe{a~ewa i izazov

koji je na takvim putovawima podjednak za iskusne pewa~e poput IsePlani}a i Gorana Ferlana kao i za Mi{u Nikoli}a i Mirka Kujunxi-}a, koji tek sti~u alpinisti~ka iskustva. Podr{ku u organizaciji ekspe-dicije u Srbiji i na terenu pruào im je Milivoje Erdeqan. Na put sukrenuli i sa èqom da ostvare jo{ jedan poduhvat koji niko iz Srbijenije poku{ao – da se tokom jedne ekspedicije popnu na dva vrha vi{a odosam hiqada metara. Vrhovi Ga{erbrum 1 (G1), visok 8.068 metara, iGa{erbrum 2 (G2), sa 8.035 metara, bili su samo svojevrstan uvod u ono{to tek nameravaju da ostvare, a to je da se suo~e sa tehni~ki najzahtev-nijim vrhom na svetu – K2.

Iako se planine nisu ni{ta promenile od posledweg susreta, jer“sneg je zavejao wegove tragove i planine opet izgledaju kao i pre”, eks-pedicija “Karakorum 2006” za potpukovnika Vojske Srbije Gorana Fer-lana bila je druga~ija nego prethodne...

PUTEVIMA MARKA POLA

Karakorum se nalazi u zapadnom delu Himalaja. Pripada Ka{miru,nestabilnom podru~ju oko koga se vode sukobi izme|u Indije i Pakista-na. Otuda prisustvo velikog broja vojnika koji sve vreme kontroli{u ialpinisti~ke ekspedicije. Na Karakorumu se nalazi pet vrhova vi{ih odosam hiqada metara, a ~ak 174 iznad sedam hiqada metara. Lanac vrho-va Ga{erbrum, kojim su vojvo|anski alpinisti otvorili novo poglavqe ukwizi svojih neobi~nih putovawa, ~ini grupa od ~ak dvadeset vrhova iz-nad {est hiqada metara sa tim imenom. Ina~e, pewa~ima iz sveta je

Tokom no}i sneg je nastavio

da pada tako da je, do narednog

jutra, napadao do visine pola

{atora. Obi~no to nije problem,

ukoliko nisi sam u planini,

ali po{to se ve}ina pewa~a

vra}ala kada smo mi tek kretali

ka vrhu, mi smo bili sami.

Bez obzira na to, smatrali smo

da }emo za oko dva i po sata

piti toplu kafu u bazi, kaè

potpukovnik Ferlan. O~ekivana

dva i po sata pretvorila su se

u ko{mar koji je trajao ~itav dan

i pola naredne no}i.

D R A M A G O R A N A F E R L A N A N A H I M A L A J I M A

KAD SNEG ZAVEJETRAGOVE

15. septembar 2006.

mnogo primamqiviji deo Himalaja koji se nalazi na Tibetu, gde sedo baznog logora stiè automobilima. Vojvo|anski alpinisti sudo baznog logora stigli nakon dvanaest dana pe{a~ewa preko dru-gog po duìni gle~era na svetu, kora~aju}i putevima kojima su ne-kada prolazili Aleksandar Makedonski i Marko Polo. Razlogzbog koga su odabrani vrhovi G1 i G2 jeste to {to imaju zajedni~kibazni i prvi visinski logor.

U alpinizmu je poznato da je za ostvarivawe ciqa, naj~e{}eosvajawe nekog planinskog vrha, potreban takozvani “prozor”,odnosno lepo vreme. Sa Goranom Ferlanom i Isom Plani}em kavrhu su i{la jo{ dvojica Pakistanca, Sadik i Said, zbog kojih suse morali zadràti dva dana duè nego {to su planirali u ba-znom logoru. Iako su satelitski snimci pokazivali da }e im pro-zor biti poprili~no uzak, krenuli su ka vrhu, ali se ve} kod tre-}eg visinskog logora prognoze ostvarile – po~eo je da pada sneg.Kaù da to i nije bilo tako stra{no po{to nije duvao jak vetar inije bilo hladno, ali su Vojvo|ani odlu~ili da ne prave ~etvrtivisinski logor, ve} da direktno iz tre}eg idu na vrh. Drugim re~i-ma, èleli su da skrate put po razdaqini koju su trebali da pre-|u, ali su ga vremenski produìli po{to su se pewali celu no}.

– Krenuli smo u osam sati uve~e da bismo oko sedam ujutrostigli na vrh G2. Sneg nije prestajao da pada, tako da se bez zau-stavqawa vra}amo do tre}eg visinskog logora, gde sakupqamo svuopremu i nastavqamo do drugog logora, gde smo se zaustavili da

se odmorimo. Tokom no}i sneg je nastavio da pada, tako da je donarednog jutra napadao do visine pola {atora. Obi~no to nijeproblem, ukoliko nisi sam u planini, ali po{to se ve}ina pewa-~a vra}ala kada smo mi tek kretali ka vrhu, mi smo bili sami. Bezobzira na to, smatrali smo da }emo za dva i po sata piti toplukafu u bazi.

O~ekivana dva i po sata pretvorila su se u ko{mar koji jetrajao ~itav dan i pola naredne no}i...

DRAMA U PROCEPU

– Kako je sneg jako padao zatrpao je staze na kojima smo posta-vili fiksnu uàd kre}u}i se ka vrhu. Znali smo da su tu negde, aline ta~no gde. Zbog toga smo bauqaju}i ~etvorono{ke vukli cepinekroz sneg poku{avaju}i da zaka~imo uàd. To traèwe, kao i teretod tridesetak kilograma koji smo nosili na le|ima, znatno su nasusporili. Zbog toga smo odlu~ili da deo opreme ostavimo, posle~ega smo nastavili pewawe i stigli do prvog visinskog logora kojise nalazio na zaravni veli~ine pet-{est fudbalskih terena. Sve

je bilo uàsno belo, te smo uz vidqivost od oko trideset metaratek oko podneva uspeli da prona|emo na{e {atore i krenemo pre-ma baznom logoru. Na tom putu nalazi se gle~er duga~ak oko sedamkilometara, tri kilometra {irine, na kome postoje brojni proce-pi u ledu, koje smo na putu ka vrhu obeleàvali sa po dve zastavi-ce. Me|utim, ponovo zbog snega, nismo mogli da ih vidimo.

Nastavqamo ~etvorono{ke da hodamo razgr}u}i sneg i tra-è}i pukotine u ledu. Pronalazimo ih tako {to u neke od wih upa-damo do kolena, pojasa, ramena. Kre}emo se navezani u razmaci-ma od desetak metara, pri ~emu svaki ima jo{ oko deset metarauèta omotanog oko ruke, da ga ne bi vukao za sobom. Kako je pr-vom koji ide najteè, ~esto se smewujemo na tom mestu. Princip jebio da tamo gde ja stavim nogu, stavi je i onaj drugi, tre}i, ~etvrti.

Oko jedan sat poslepodne shvatili smo da smo se izgubili.Tada smo zvali bazu, gde su po~eli da organizuju spasavawe. Na{asre}a je bila {to je ro|eni brat jednog od Pakistanaca koji je po-{ao sa nama, bio u baznom logoru, tako da su u na{em spasavawuangaòvani najboqi pewa~i koji su se tamo zatekli. Petoro qudije krenulo ka nama, a kako nismo znali gde se ta~no nalazimo, ni-smo uspevali da se sretnemo.

Bila su ~etiri sata poslepodne. Sadik i Said su i{li is-pred mene. Po ve} pomenutom principu, tamo gde je gazio prvi,gazio je i drugi i ja sam tre}i stavio desnu nogu na isto mesto, dabih, kada sam podigao levu nogu, po~eo da propadam kroz procepu ledu dubok osamnaest metara. Padaju}i, uètom kojim smo biliuvezani, oborio sam u sneg Plani}a koji je bio desetak metaraiza mene i po~eo da ga vu~em, dok je on cepinom poku{avao da za-ustavi i sebe i mene. Uspeo je da se zaustavi na neka tri, ~etirimetra pre provalije, a ja sam istovremeno, zbog leta slobodnim


padom, i Pakistance oborio na le|a. To su mi oni kasnije ispri-~ali. Moja pri~a pod ledom se odvijala na svoj na~in.

POGLED SA VISINE

Posle pada od nekoliko sekundi, kojih se ne se}am, naglosam se zaustavio, osetiv{i jak bol u dowem delu le|a. Po~eo

sam da se okre}em vise}i na konopcu,udaraju}i glavom, nogama i le|ima oivice leda. U potpunom mraku, doksu me mawi ili ve}i komadi leda

udarali po glavi, poku{ao sam da na-|em oslonac nogama, ali po{to na ci-pelama nisam imao dereze sve vremesam se okretao. Kada su mi se o~i na-vikle na mrak, na vrhu procepa mo-gao sam da vidim samo jednu ta~ki-cu svetlosti. Procep je bio otpri-like tri i po metra {irine i{est metara duìne, dok je dowegovog dna od mesta gde sam seja nalazio bilo jo{ oko pet me-tara. Drugim re~ima, da je pro-

cep bio pli}i ili da je uè biloduè, danas ne bih sa vama razgova-rao. Plani} me je zvao da ~uje da lisam ìv. Po{to u tom trenutku nisumogli da me izvuku, odlu~ili su da ~e-kaju da stigne pomo}. Meni je u me|u-

vremenu postalo hladno i kako je vreme odmi-calo, bilo mi je sve hladnije. Mogu slobodno re-

}i da nisam kukavica, ali u tom trenutku sam po~eoda pevam. Po{to pomo} nije stizala, nakon nekihsat vremena Plani} i Pakistanci po~eli su pola-ko da me izvla~e. Uz bolove u le|ima i led koji je

PODVIG

Goran Ferlan i IsoPlani} na vrhu G2

Brojni su izazovi pred alpinistima u planini

sa svakim povla~ewem uèta padao na mene, nakon nekih sat ipo vremena, ponovo sam se na{ao na snegu.

Pomo} je kona~no stigla do nas oko osam sati, da bismooko pono}i stigli u bazu. Svi su bili budni i vi{e niko nije go-vorio o “ispewanom” vrhu, ve} je glavna tema bilo ono {to sedesilo na putu nazad.

Ne mogu da kaèm da li sam te no}i spavao ili nisam. Biosam u nekom polusnu. Ujutro sam se probudio veoma rano, skuvaokafu i Mikiju, koji je ustao posle mene, rekao da idem ku}i. Biosam izubijan, sve me je bolelo, ali taj fizi~ki bol nije bio pre-sudan za dono{ewe odluke. Kada sam se pro{le godine na Eve-restu povredio, pomislio sam da sam dobio svojevrstan prviùti karton. Ovo je bio drugi i, iako nisam sujeveran, pomisliosam da, kao {to to \or|e Bala{evi} kaè u pesmi – neko to od-gore vidi sve. Vi{e nisam èleo da izazivam sudbinu. Posledva dana spakovao sam kofere i vratio se u Srbiju. Petnaestakdana kasnije Plani} se popeo na G1.

IZA RAZUMA

Kada smo sa Goranom Ferlanom jednom prilikom razgova-rali, poku{avaju}i da na{im ~itaocima objasni zbog ~ega se ba-vi alpinizmom, rekao je da je to zbog neke doze ludosti i fanati-zma koji su sastavni deo wegovog bi}a. Iako je i ovoga puta, kao isvih prethodnih, znao {ta moè da mu se dogodi i da na vrh kre}usuvi{e kasno, pred nevreme, krenuo je sa sve{}u da se nezgodamoè desiti, ali nije mislio da se moè desiti wemu. Posle sve-ga {to se dogodilo, kako sam kaè, razum je prevagnuo nad izazo-vom, ludo{}u ili fanatizmom. Ipak je, po svemu sude}i, kada jeove godine po~eo da se priprema za ekspediciju “Karakorum2006”, Ferlan zaboravio Everest i prvi ùti karton. Zato gajo{ jednom na kraju razgovora pitamo da li dva ̀ uta kartona zna-~e i da }e prestati da se bavi alpinizmom. A on kaè: “Ne znam,mada razmi{qam da idem ponovo na Himalaje”.

Sawa SAVI]

Incident na Svetskom vojnom prvenstvu u Vinkovcima

STOLICOM NA SRPSKE XUDISTEIako su reprezentativci Vojske Srbije u xudu na nedavno

odrànom 32. svetskom vojnom prvenstvu u Vinkovcima, Hrvatska,ostvarili veoma dobre rezultate, uspeh je pomutio incident kojise dogodio tokom ceremonije otvarawa takmi~ewa, kada je nasrpske takmi~are ba~ena stolica.

Kako su sve ekipe koje su se prijavile, wih 35, bile postro-jene na glavnom gradskom trgu, gde se nalaze i brojni kafi}i,posle zavr{etka defilea iz tridesetak metara udaqenog kafi-}a prema srpskim xudistima poletela je metalna stolica. Sto-lica je pala na nekih pola metra od vojnika \or|a Medakovi}a,odbila se od zemqe i udarila ga u nogu. Na sre}u, udarac nijebio toliko jak, pa je on mogao da nastavi da se takmi~i narednihdana.

Kako saznajemo od {efa misije majora Vladimira Risti}a,ceo doga|aj mirno su posmatrali hrvatski policajci, koji nijed-nog trenutka, ni pre ni posle incidenta, nisu reagovali, tako daje napasnik neometano od{etao. Major Risti} je odmah uputiopismeni protest organizatoru i CISM-i. Uz izviwewa koja je do-bio od hrvatskog Ministarstva odbrane i General{taba stigloje i obrazloèwe od organizatora da je za propust odgovornacivilna policija, koja je bila zaduèna za bezbednost takmi~a-ra, te da }e preuzeti sve mere da prestupnik bude ka`wen.

Srpski vojni reprezentativci: studenti Vojne akademije Sr-|an \uri}, Marko Papovi} i Vladan Mastilovi} i vojnik \or|eMedakovi} na Svetskom vojnom prvenstvu ekipno su zauzeli me-sto u grupi izme|u 15. i 19. (od 35 ekipa), dok je Vladan Mastilo-vi} u pojedina~noj konkurenciji, u kategoriji plus sto kilograma,zauzeo sedmo mesto. Tako su, ve} na prvom me|unarodnom takmi-~ewu reprezentativci Vojske Srbije u xudu pokazali da na wihtreba obratiti vi{e pa`we i, uz rad i podr{ku, o~ekivati jo{boqe rezultate.

S. S.

U TRZ ”KRAGUJEVAC” POVRE\ENA ÊTIRI RADNIKA

U Tehni~kom remontnom zavodu u Kragujevcu, 29. avgustaoko osam ~asova, prilikom kompletirawa upaqa~a za ru~nubombu M-75, do{lo je do eksplozije kapisle jednog upaqa~a,{to je prouzrokovalo povre|ivawe ~etiri radnice.

Dobrinka Markovi} zadobila je teù povredu prsta leve{ake i lak{e povrede lica te je zadràna na le~ewu u KBC”Kragujevac”, dok su Dragojla Radevi}, Rada Tarini} i Rado-slava Milosavqevi} lak{e povre|ene i pu{tene ku}ama od-mah nakon ukazane lekarske pomo}i.

Uvi|aj je izvr{ila policija po nalogu i ovla{}ewu is-tra`nog sudije i okru`nog javnog tuìoca Vojnog odeqewa izNi{a.

Direktor Zavoda formirao je stru~nu komisiju za utvr-|ivawe okolnosti koje su dovele do navedenog doga|aja u ~ijemizve{taju se navodi da je civilno lice Dobrinka Markovi}”prilikom svoga rada izvr{ila nehoti~nu radwu koja nije bi-la predvi|ena tehnolo{kim postupkom, a koja je za posledicuimala izvla~ewe osigura~a iz tela upaqa~a pri ~emu je do{lodo aktivirawa detonatora upaqa~a u wenoj ruci i rawavawaostale ~etiri radnice.”

Dobrinka Markovi} se dobro ose}a i nalazi se na Ode-qewu plasti~ne hirurgije u kragujeva~kom Klini~ko-bolni~komcentru.

M. [.

49

HRONIKA


Sprovode}i dràvnu strategiju globalizacije planete, vojni strateziPentagona odlu~ili su da u sklopu reorganizacije oruànih snaga for-miraju nove jedinice za specijalne operacije. Takva zamisao slikovitose moè opisati kao prekrivawe planete pau~inom od specijalaca.Iako tradicija specijalnih snaga SAD poti~e iz sredine 18. veka, wi-hov brz razvoj po~iwe {ezdesetih i osamdesetih godina pro{log veka.

One postaju tre}e sredstvo spoqne politike – ja~e od diplomatije, a mawesurovo od rata. Ameri~ke specijalne snage su danas vode}e u svetu – po broj-nosti, obu~enosti, uve`banosti i opremqenosti, ali i po brutalnosti, agre-sivnosti i drskosti u izvo|ewu akcija.

RENXERI

U strukturi ameri~kih specijalnih snaga renxeri se nalaze u sastavuKomande kopnenih snaga za specijalne operacije (ASOC – Army Special Ope-rations Command). Izvode neposredne akcije i po pravilu su prethodnicaostalih sastava vojske. Zato je wihov moto – renxeri su uvek na ~elu. Vojnistru~waci ocewuju da su to najboqe osposobqene i obu~ene jedinice ame-ri~ke kopnene vojske, sposobne za brze akcije i samostalno delovawe usvim geografskim i klimatskim uslovima.

Renxerski 75. puk (75th Ranger Regiment) ima tri bataqona, a svakibroji oko 500 pripadnika. Komandu bataqona ~ine komandna grupa, jedini-ca veze, delovi za vatrenu podr{ku, zatim, izvi|a~ka jedinica (u kojoj je 18profesionalnih vojnika raspore|enih u tri grupe), jedinica za qudske re-surse i komandna ~eta.

U sastavu bataqona su tri ~ete, komandna ~eta i ~eta za podr{ku. ê-ta ima 152 pripadnika raspore|ena u tri voda i u vodu za vatrenu podr{ku(odeqewe minobaca~a 60 milimetara, odeqewe protivoklopnih prenosnihraketnih sistema i odeqewe snajperista).

Obuka renxera je najnapornija u ameri~koj vojsci. Traje godinu dana –dva ciklusa od {est meseci. Kandidati za renxere su dobrovoqci od 19 do21 godine starosti. Pre po~etka osposobqavawa podvrgavaju se rigoro-znom psihofizi~kom testu, a na selekcionom kursu izvode deset padobran-skih skokova. Samo kandidati koji zadovoqe polazne kriterijume upu}uju sena daqu obuku od {est meseci – borewe golim rukama i hladnim oru`jem,borba u zapaqenim objektima. Nadaqe, sti~u znawa iz topografije, veze,izvi|awa, patrolirawa, rukovo|ewa i komandovawa jedinicama ranga ode-qewa, voda i ~ete. Uve`bavaju, tako|e, ga|awa iz li~nog naoruàwa i ko-ri{}ewe minsko-eksplozivnih sredstava. Tokom tog perioda osposobqava-

SV

ET

Nedavno je Ministarstvo

odbrane SAD objavilo

izve{taj o budu}oj organizaciji

i opremi vojske u kome je

najavilo formirawe novih

snaga za specijalne operacije.

Takve jedinice se, za kratko

vreme i pod velom tajnosti,

mogu rasporediti bilo gde

u svetu. Spadaju u najbrojnije,

najboqe obu~ene, uve`bane

i opremqene sastave, a odlikuju

se brutalno{}u, agresivno{}u

i drsko{}u tokom izvo|ewa

operacija.

PAUÎNA ZA SPECIJALNE SNAGE SAD

wa traje i tronedeqna faza indoktrinacije, na kojoj instruktoriproveravaju motivisanost i odlu~nost kandidata.

U drugom periodu obuke, koji se sastoji od nekoliko kurseva,budu}i renxeri uve`bavaju borbu u urbanoj sredini, preìvqa-vawe i borbu u tropima, xunglama i mo~varama, zatim, borbu upustiwama, planinama i arkti~kim predelima. Potom sledi obu-ka za amfibijska dejstva – plivawe, rowewe i vo`wa razli~itih~amaca, a na kraju padobranska obuka. Osposobqavawe renxeraje na poligonima u SAD, Egiptu, Panami, Kanadi, Saudijskoj Ara-biji i drugim zemqama. Posle zavr{ene obuke kandidati se ras-pore|uju u renxerske bataqone. Dobijaju beretke boje peska i am-bleme sa oznakom ranxer, koje pri{ivaju na rukav bluze.

ZELENE BERETKEUbacivawe u pozadinu neprijateqa kopnom, morem i vazdu-

hom, napad na protivni~ke komandne centre i vitalne objekte, pri-kupqawe obave{tajnih podataka, organizovawe protivteroristi~-kih i protivgerilskih akcija, te instruktaà snaga zemqe doma}i-na, samo su deo zadataka pripadnika ameri~kih specijalnih snaga– zelene beretke (The Green Berets). Wihov zvani~ni naziv je Jedi-nica specijalnih snaga, a borbena parola – sloboda ugwetenima.

Zelene beretke nisu organizovane na klasi~an vojni~ki na-~in. Deluju u grupama ja~ine puka, kojoj se dodequju strategijski(rati{te) ili ograni~eni takti~ki zadaci (region ili odre|enazemqa). Prvi zadatak izvr{avaju kao celina, a drugi sa delomsnaga. Grupa ima visoki stepen autonomije prilikom planirawa iizvo|ewa operacija, a sastoji se od komande, komandne ~ete, tribataqona, ~ete kontraobave{tajne slu`be, ~ete veze, ~ete za elek-tronska dejstva i logisti~ke ~ete. Grupa broji 1.530 specijalaca.

Bataqon ima 313 pripadnika, raspore|enih u tri ~ete. Sva-ka ~eta formira {est A timova sa 12 specijalaca, koji dejstvujusamostalno. Komanda bataqona razvija C, a komandna ~eta B tim,dok grupa razvija 56 A timova.

Tim A, u kome rade dva oficira i deset podoficira odre|e-nih specijalnosti, planira akcije i diverzantsko-sabota`ne za-datke, a nadleàn je i za strano naoruàwe, obave{tajni rad, ve-zu, logistiku komunikacije i sanitet. On je osnovna borbeno-ope-rativna jedinica namewena za nekonvencionalno ratovawe, stra-tegijsko izvi|awe, udarne operacije i unutra{wu odbranu prija-teqskih zemaqa. Pripadnici tima se ubacuju u dubinu protivnika

51

PLANETU

od 350 do 3.000 kilometara, gde mesecima mogu da deluju bez do-datnog snabdevawa.

Obuka dobrovoqaca sa najmawe zavr{enom sredwom {ko-lom i znawem jednog stranog jezika, traje od osam do deset meseci.Odvija se u vi{e faza – osnovna Q1 (Q Course Phase I), specijali-sti~ka Q2 i zavr{na Q3. Za podoficire se organizuje i kursNCO, koji nije obavezan.

Tokom dvomese~ne osnovne obuke kandidati, uz svakodnevnotr~awe na ve}im rastojawima, mar{eve od deset miqa dawu i{est miqa no}u pod punom ratnom opremom, ga|aju iz razli~itognaoruàwa doma}e i strane proizvodwe, uve`bavaju upotrebu

Obuka renxera

Avion 160. puka za specijalne operacije

Renxeri su se na bojnom poqu pojavili 19. juna 1942. Tada jeu Severnoj Irskoj od 2.000 dobrovoqaca formiran Prvirenxerski bataqon. U Tunisu su formirani Tre}i i êtvrtibataqon, dok je na Pacifiku jedinica poznatija pod imenomMerilovi maroderi. Posle rata u Koreji renxeri su raspu-{teni, a ponovo su formirani 1974. godine.

Prva jedinica zelenih beretki – 10. vazdu{nodesantna grupaSFGA (Special Force Group-Airborne) – formirana je 19. juna1972. Danas su one organizovane u devet grupa i pokrivaju ~i-tavu planetu – Peta grupa je nadle`na za Aziju i Indijski oke-an, Sedma za Latinsku i Ju`nu Ameriku, 10. za Evropu i Sever-nu Afriku, Tre}a za podsaharsku Afriku, a Prva deluje na Pa-cifiku i Severoisto~noj Aziji.

hladnog oru`ja u borbi – 124 na~ina ubijawa, od kojih je 32 golimrukama, takozvano tiho ubijawe. Budu}i specijalci se, tako|e,osposobqavaju za neprimetno ubacivawe i izvla~ewe sa terito-rije protivnika, orijentaciju, patrolirawe i diverzantska dejst-va, postavqawe zaseda i primenu brutalnih metoda ispitivawazarobqenika. U toj fazi realizuje se obuka u padobranstvu, alpi-nizmu i rowewu.

Faza Q2 traje ~etiri meseca, a obuhvata obuku po specijal-nostima – obave{tajno-operativni poslovi (organizacija obave-{tajne slu`be, na~in prikupqawa i obrade podataka, procena si-tuacije i planirawe akcija), naoruàwe (upotreba 80 vrsta oru`-ja, od ~ega je 46 strane proizvodwe, kori{}ewe razli~ite munici-je, mina i ru~nih bombi, izrada primitivnog oru`ja, ga|awe, po-stavqawe zaseda, izvi|awe i izvo|ewe napada), inìwerijska dej-stva (sti~u se znawa za minirawa i razminirawa, pripremu i iz-radu svih vrsta upaqa~a i sredstava za paqewe, ukqu~uju}i i pre-nosna nuklearna sredstva, te postavqawe razli~itih eksploziv-nih klopki). Na osmonedeqnom kursu veze kandidati izu~avaju sred-stava za vezu i komunikaciju, uve`bavaju uspostavqawe veze, pri-jem i predaju poruka. U oblasti sanitetske specijalnosti, ~iji kurstraje od 30 do 41 nedeqe, kandidati se obu~avaju u Vojnomedicin-skom centru Kopnene vojske. Tamo sti~u znawa o pruàwu prve po-mo}i, dijagnostici, asistenciji pri operacijama, stomatologiji,zatim, negovawu bolesnika, pregledu i ~uvawu hrane.

êtvoromese~na zavr{na obuka kandidata izvodi se na raz-li~itim poligonima (u {umi, planini, xungli, mo~vari, pustiwi iarkti~kim predelima). Okon~ava se mar{em od 150 kilometara idvonedeqnom ve`bom rolan sage – vazdu{ni desant i obuka lokal-nog stanovni{tva. Pravilo je da se svaki pripadnik zelenih be-retki osposobi za osnovnu i dopunsku specijalnost.

DELTA ODREDJavnost je za supertajnu, vrhunski obu~enu i osposobqenu spe-

cijalnu antiteroristi~ku jedinicu Delta odred, ~ija je parola iz-nena|ewe, brzina, uspeh, saznala 1980. godine, posle neuspe{neakcije osloba|awa 53 taoca iz ameri~ke ambasade u Teheranu.

Delta odred (1st Special Operational Detachment-Delta) for-miran je u tajnosti 1977. godine. Wegovi pripadnici su dobro-voqci od 25 do 35 godina starosti, odnosno najboqi specijalciameri~ke vojske oba pola. Danas broji 400 profesionalnih voj-nika, organizovanih u takti~ke (borbene) grupe – skvadrone,ozna~ene slovima A, B i C. Svaki ima oko 150 specijalaca. U sa-stav odreda ulaze {tab sa {tabnom i pozadinskom ~etom, jedini-

STRANE ARMIJE

15. septembar 2006.

Pripadnik Delta odreda

Pripadnici AFSOC na obuci

NO]NI LOVCIRatno vazduhoplovstvo ima sopstvenu komandu za speci-

jalne operacije AFSOC.U sastavu Kopnene vojske je 160. avio puk za specijalne

operacije – no}ni lovci. Nadleàn je za infiltraciju speci-jalaca na protivni~koj teritoriji, neposrednu vazdu{nu po-dr{ku, medicinske evakuacije, snabdevawe, potragu i spasa-vawe posada oborenih aviona i helikoptera iza linijefronta. Vatreno kr{tewe imao je 1983. godine, tokom inva-zije na Grenadu.

Koeficijent inteligencije najmawe 110, dobro znawe bar jed-nog stranog jezika i izvanredna fizi~ka pripremqenost, osnov-ni su uslovi koje moraju zadovoqiti pripadnici Delta odreda.Oni treba da uspe{no pretr~e tri kilometra u ~izmama za naj-duè 16 minuta, da za minut urade 37 ~u~weva, 32 skleka ili32 trbu{waka, da u hladnoj vodi sa ~izmama za minut isplivaju100 metara, a u zadatom roku pre|u 18 miqa te{kog terena sateretom od 25 kilograma.

ca veze i odeqewe helikoptera. Deo odreda dejstvuje van terito-rije SAD (u Evropi je 20 pripadnika koji se nalaze u Nema~koj).

Najmawu operativnu jedinicu, osposobqenu za samostalneakcije, ~ini borbena grupa od ~etiri pripadnika (dva para). Uzavisnosti od vrste zadataka koje izvode, odred moè da formi-ra istovremeno 40 grupa, koje u akcijama podràva 160. vazdu-hoplovni puk za specijalne operacije (160th SOAR-Special Opera-tions Aviation Regiment).

Pripadnici Delta odreda mogu biti renxeri i zelene beret-ke, odnosno samo visoko obrazovani specijalci koji nisu starijiod 35 godina i govore bar jedan strani jezik. U sastavu te antite-roristi~ke jedinice su specijalisti razli~itih oblasti – jezika,psihologije, teroristi~kih organizacija, informatike. Pre po~et-ka obuke kandidatima se najpre proverava fizi~ka izdr`qivost, apotom se podvrgavaju strogim psihofizi~kim testovima.

KOMANDA ZA SPECIJALNE OPERACIJESpecijalnim snagama SAD rukovodi Komanda za speci-

jalne operacije. Woj su pot~iwene komande specijalnih snaga(SOC) sva tri vida oruànih snaga, osim korpusa mornari~kepe{adije, {kole za obuku specijalaca i istraìva~ko-razvoj-ni centri.

U Kopnenoj vojsci formirana je Komanda ASOC u ~ijoj jenadle`nosti aktivni i rezervni sastav renxera, zelenih be-retki, Delta odreda, jedinica za psiholo{ke operacije i ci-vilne poslove, zatim, Centar za specijalna ratna dejstva(SWC), Centar za istraìvawe i razvoj naoruàwa, sredsta-va i opreme za specijalne jedinice (SORDAC), vazduhoplovnesnage Kopnene vojske, instruktorske i {tapske jedinice.

Ratna mornarica ima Komandu za specijalna ratna dejst-va NSWC. Iz tog sastava se izdvaja deset borbenih grupa roni-laca i skvadron specijalnih diverzantskih ~amaca.

Obuka pripadnika Delta odreda traje 1.124 sati. Osnovnoosposobqavawe je organizovano u tri dela. Tokom prvih 388 satikandidati sti~u znawa i ve{tine iz oblasti taktike antiterori-sti~kih jedinica, orijentacije, borbe u urbanim sredinama, naoru-àwa i veze. Drugi deo obuke od 360 sati – kursevi alpinizma,skijawa, rowewa, padobranstva i preìvqavawa u prirodi, odvi-jaju se na terenu (poligonima). Zavr{na obuka, koja traje 376 sati,gde se kandidati uve`bavaju za antiteroristi~ku borbu, izvodi seu posebno izgra|enom kompleksu objekata, takozvanoj ku}i uàsa,na aerodromima i lukama.

MORNARI^KE FOKESpecijalne jedinice ameri~ke ratne mornarice SEAL, pozna-

tije kao mornari~ke foke, formirane su 1. februara 1962. i spa-daju u najelitnije snage SAD. Osposobqene su za nekonvencional-no ratovawe u pomorskom ambijentu, izvi|awe obale i priobaqa,zatim, uni{tavawe va`nih objekata protivnika i prikupqawe oba-ve{tajnih podataka. Foke su, tako|e, uve`bane da obmawuju pro-tivnika, izvode specijalne i psiholo{ke operacije u pozadini ne-prijateqa, navode artiqeriju i avijaciju na izabrane ciqeve, teobezbe|uju sopstvene luke i plovne objekte. Borbena dejstva izvodepod vodom, na vodi i na kopnu (priobaqu). Opremqene su ~amcima,podmornicama, padobranima, avionima, helikopterima i speci-jalnim terenskim vozilima.

Osamdesetih godina pro{log veka SEAL je imao klasi~nu or-ganizaciju – odred ronilaca diverzanata, odred izvi|a~a diver-zanata i dva odreda za psiholo{ke operacije. Od 1983. godineFoke ~ine dve mornari~ke grupe za specijalno ratovawe (NSWG),koje pokrivaju Atlantsku i Pacifi~ku flotu.

Timovi SEAL u svom sastavu imaju deset vodova, u koje je ras-pore|eno 25 oficira i 158 podoficira. Vod broji 16 pripadni-ka, a ~ine ga dva odeqewa, koja organizuju dve borbene grupe sa ~e-tiri profesionalna vojnika (dva para). Mornari~ke foke u aktiv-nom sastavu imaju 1.700, a u rezervnom sastavu 1.300 pripadnika.

SEAL tim 6 je mornari~ka verzija Delta odreda koji izvodispecijalna antiteroristi~ka dejstva. îne ga tri juri{ne jedinice– Red, Blu i Gold, i jedinice brzih ~amaca. Obe flote u svom sa-stavu imaju antiteroristi~ki tim FAST koji obezbe|uje pomorskebaze i ratne brodove. Posebne mornari~ke jedinice specijalnenamene NSW kontroli{u, odràvaju i po potrebi koriste nuklear-ne mine SADM. Raspore|ene su u [kotskoj (NSW-2), na Filipini-ma (NSW-1) i u Portoriku (NSW-4).

Obuka pripadnika SEAL traje tri godine. Primaju se dobro-voqci do 28 godina, koji posle iscrpnih psihofizi~kih testova re-alizuju BDU/S program u ~etiri faze (Basic Underwater Demoliti-on/Seal training).

U prvih osam nedeqa kandidatima se postepeno podiè fi-zi~ka snaga i izdr`qivost, a u petoj nedeqi, takozvanoj paklenoj –hell week, organizuje se neprekidna terenska obuka sa samo ~etirisata sna. Tokom ostalog perioda obuke, budu}e Foke obu~avaju se upodvodnoj orijentaciji, preìvqavawu, te sticawu osnovnih mor-nari~kih znawa i ve{tina. Tokom druge faze osposobqavawa, kojatraje sedam nedeqa, uve`bavaju rukovawe savremenom ronila~komopremom i rowewe. Kandidati koji su uspe{no zavr{ili ove dvefaze obuke sti~u zvawe borbenog ronioca.

Taktiku ratovawa na kopnu – orijentacija, naoruàwe i opre-ma, eksplozivi i mine, borila~ke ve{tine, kori{}ewe helikopte-ra, infiltracija u pozadinu protivnika, preìvqavawe u ekstrem-nim borbenim i klimatskim uslovima – kandidati izu~avaju u tre-}oj fazi osposobqavawa. Ona traje deset nedeqa. Tokom posled-we ~etiri nedeqe obuke realizuju dnevne i no}ne padobranskeskokove. Bolni~ari se dodatno obu~avaju jo{ 30 nedeqa, a ostalipoha|aju i dvonedeqni kurs za razli~ite specijalnosti.

Daqe {estomese~no {kolovawe budu}i pripadnici Foka na-stavqaju u jedinicama SEAL. Samo 10 do 15 odsto polaznika uspe-{no zavr{i obuku, {to potvr|uje koliko je ona naporna i sloè-na. Tokom aktivne slu`be profesionalni vojnici u SEAL zavr{ava-ju i dodatne kurseve – za snajperiste, kurseve stranih jezika i in-struktore rowewa.

LETE]I KOMANDOSIU sastavu Komande vazduhoplovstva za specijalne operacije

AFSOC (Air Force Special Operations Command) je 16. puk za speci-jalne operacije, 720. specijalna takti~ka grupa, zatim, 325. evrop-sko i centralno voji{te sa sedi{tem u Velikoj Britaniji i 353.tihookeansko voji{te sa sedi{tem u Japanu. Grupa za specijalneoperacije, 18. opitna avioeskadrila i {kole za specijalne ope-racije vazduhoplovnih snaga SAD, koje imaju 10.000 pripadnikaaktivnog i rezervnog sastava, popularno nazvanih lete}i komando-si, tako|e su deo Komande. Petina komandosa je raspore|ena vanteritorije SAD. Wihovo geslo je bilo kad – bilo gde. Opremqenisu sa vi{e od 100 aviona i helikoptera. Takve specijalne snagevode nekonvencionalne ratove, iz vazduha podràvaju kopnene imornari~ke specijalne jedinice.

Stanislav ARSI]

53

Iskrcavawe pripadnika SEAL iz podmornice

54

Ipre sovjetske invazije Avganistan se svrstavao me|u dvadeset najsiroma-{nijih zemaqa sveta. Do 1979. godine nije imao èlezni~ku prugu, a maloputeva je bilo asfaltirano. Planinski venac Hindu Ku{ preseca zemqu saistoka prema zapadu. Na jugu i jugoistoku su uglavnom suve i stenovite pu-stiwe, a na severu i zapadu visoke planine. Leta su suva i vrela, a zime

o{tre. Du` re~nih dolina, u takozvanim zelenim zonama, nalazi se oko 15 od-sto obradivog zemqi{ta, koje je ispresecano kanalima za navodnavawe i ni-skim zidovima, te je neprohodno za oklopno-mehanizovana vozila.

UDARNI TIMOVI Tokom desetogodi{we intervencije u Avganistanu, od 1979. do 1989, Sovje-

ti su izgubili 333 helikoptera, 1.314 borbenih vozila pe{adije, 510 inèwe-rijskih vozila i 11.369 kamiona. Najve}i gubici naneti su dejstvom RPG-7. Zbogkonfiguracije terena bilo je lako postavqati zasede motornim i oklopnim vozi-lima. Sem u protivoklopnoj borbi, RPG je kori{}en u protivpe{adijskim i pro-tivhelikopterskim okr{ajima, pa ~ak i za artiqerijsku podr{ku. To oru j̀e kali-bra 40 milimetara, sa natkalibarskim projektilom, teì 6,9 kilograma. Imaopti~ki ni{an, a maksimalni domet mu je 300 metara za ciqeve u pokretu, dok sestacionarni ciqevi mogu ga|ati i na 500 metara. Projektili PG-7, PG-7M i Nimaju probojnu mo} do 600 milimetara homogenog ~elika. Projektil PG-7VR je satandemskim, odnosno koaksijalnim kumulativnim puwewem, za uni{tavawe oklop-no-mehanizovanih vozila sa reaktivnim oklopom. Maksimalni domet protivo-klopnih projektila je 900 metara, a posle 4,5 sekunde leta aktivira se samouni-{tewe. Najve}i domet protivpe{adijskih projektila iznosi 1.100 metara.

U vreme rata u Avganistanu sovjetske jedinice su u naoruàwe usvojile iru~ne protivtenkovske baca~e granata RPG-16, RPG-18 i RPG-22. U odnosu na

A V G A N I S T A N

Sovjeti posle napada na pobuweni~ke konvoje nisu zarobqenike preteranomaltretirali. Muxahedini suznali da na sva pitawakomandanata morajuodgovoriti. Sa onima koji nisusara|ivali zavr{avalo se po kratkom postupku.Neprijateqskim borcimapobuwenici su odsecali glaveili gulili koù s tela.Zastra{uju}e metode mu~ewaprimewivali su i talibani. U bezizlaznoj situaciji, da bi izbegli zarobqavawe,borci Specnaza su na sebenavodili vatru sopstveneartiqerije.

LICE I NALI^JE RATA

ISKUSTVA

Sovjetske jedinice se povla~e iz Avganistana 1988.

55

RPG-7 kineske i pakistanske pro-izvodwe, sovjetski su znatno kra-}eg dometa i mawe udarne mo}i.Zato su jedinice pe{adije So-vjetskog Saveza, posebno Spec-naza, radije koristila zarobqe-ne RPG-7 sa noìcama, koje suomogu}avale preciznije ni{awe-we. Obe strane u sukobu su i zaprotivpe{adijsku borbu koristi-le baca~e granata. Sovjetskesnage su neprijateqa ga|ale izaili iznad poloàja, koji su biliukopani u brdima, kako bi eks-plozija izazvala odron kamewa.Muxahedini su formirali udarne timove za protivoklopnu borbu,u kojima je od 50 do 80 odsto boraca bilo naoruàno RPG-om.

Kolone vozila su naj~e{}e sa~ekivane u zasedama. Prili-kom organizovawa takvih akcija vatreni poloàji su pa`qivobirani, a potom ukopavani i maskirani. Pred dolazak kolonevojnici su prostor oko vatrenog poloàja natapali vodom u pre~-niku do ~etiri metra kako bi se blesak i oblak dima pri lansi-rawu {to mawe videli. Posebno su ure|ivali rezervne vatrenepoloàje, jer su ih koristili od-mah posle ispaqewa prvog pro-jektila. Ni{anxije koje su osta-jale na istoj poziciji ~esto su gi-nule. Prema planovima napadana kolonu, uni{tavana su vode}ai posledwa vozila sasre|enomvatrom vi{e RPG-a sa rastojawaod 50 metara. Takva dejstva nisupruàla {ansu napadnutom vozi-lu da se izvu~e iz zasede ili uz-vrati vatru. Pri tome su ciqaneslabe ta~ke tenkova, pogotovozadwa strana kupole, motor iliperiskopi.

NEPRIJATEQSKE ZASEDE

Najve}u opasnost za muxahe-dine u zasedi predstavqala jeprate}a pe{adija. Zato su je va-trom zaustavqali snajperisti imitraqesci, kako bi RPG ni{an-xije nesmetano dejstvovale. Pri-likom napredovawa na {irokomfrontu Sovjeti su isturali ten-kovski vod na prve linije, zatim jedelovala pe{adija, koja je neutra-lisala protivoklopnu odbranu, uzvatrenu podr{ku sa BMP-1. Vaqaznati da BMP-1 ima vrlo niskusiluetu, pa su trupe koje nastupajuispred u opasnosti da budu pogo-|ene vatrom iz vlastitog vozila,{to je uo~eno jo{ na manevrima,ali i tokom arapsko-izraelskograta 1973. godine. Da bi se izbe-gle takve situacije odre|ena je zo-na od 50 metara izme|u svakog vo-da, ~ime je stvaran prostor za dej-stvo BMP-a bez opasnosti po voj-nike. To je, me|utim, bilo te{koostvariti na zemqi{tu Avganista-na. Muxahedini su zato vatrenepoloàje zauzimali visoko na

stranama kawona ili klisura,{to je zbog lo{e elevacije ote-àvalo kori{}ewe primarnogoru`ja tenkova i oklopno-meha-nizovanih vozila.

Osim za protivoklopnadejstva RPG-7 upotrebqavao sei kao protivhelikopterskooru`je. Zasede su organizovanena dva na~ina – prvi je bio dase saznaju predstoje}i pravci iplanovi sovjetskih akcija, {tosu ustanici uspevali zahvaquju-}i dobro organizovanoj obave-{tajnoj mreì u jedinicama av-

ganistanske vojske, ali i na terenu. Potom su predvi|ali zonesletawa helikoptera i minirali ih. Oko wih su, zatim, razme-{tali RPG i mitraqeska gnezda. Po drugom modelu su na dno dubo-kih kawona postavqali privla~ne mamce, a na zidovima ukopava-li te{ke mitraqeze. To su obi~no bili D[K, kalibra 12,7 mili-metra, ili KPV 14,5 milimetra sa dometom od 1.500 m. Tako jeoboreno od 50 do 70 odsto helikoptera. Vaqalo bi napomenutida su u oktobru 1994. godine u Somaliji oborena dva ameri~ka

helikoptera Blekhouk iz RPG-7,pogotkom u repni deo. Uz to,prema zapadnim izvorima, vi-{e od 50 odsto ameri~kih voj-nika koji su poginuli u Irakunastradalo je dejstvom RPG- a.S obzirom na takva iskustva,sovjetske trupe su pove}ale ra-stojawe na 500 metara izme|uhelikoptera vo|e i pratioca,kako bi se u slu~aju napada mo-gli me|usobno {tititi. Zonasletawa letelica se upravopred prizemqivawe obezbe|i-vala aerosolnim oru`jem, asnage prethodnice su se razvi-jale pre dolaska glavnine. Iz-begavalo se letewe ukrug, poprincipu osmice, ali i letovipo ustaqenim obrascima – upravoj liniji du` puta, re~nogtoka ili kroz kawon, zatim,sletawe ili uzletawe iz istogpravca. Vi{e puta su se u tokudana mewali taktika i broj an-gaòvanih helikoptera.

VATRENI TEPIHKonvoje ili kretawe vo-

zila u razvijenom borbenomporetku obi~no su {titilaoklopno-mehanizovana vozilasa dominantnih kota ili arti-qerijska oru|a koja bi formi-rala vatreni tepih ispred je-dinica pe{adije. Tako je pe{a-dija nastupala sinhronizovanosa artiqerijskom vatrom. Kon-vojima se nekada dodeqivala ihelikopterska pratwa.

Tokom rata u Avganistanusukobqene strane su ~esto or-ganizovale zasede. Nisu se sa-mo Sovjeti kretali konvojimave} su to radili i muxahedini,

NEDOSTATAK BORACA

Avganistan je skoro pet puta ve}i od Ju`nog Vijetnama.Tokom Vijetnamskog rata SAD su u jednom periodu imale oko500.000 vojnika u toj zemqi. Naspram toga, broj vojnika kojeje SSSR angaòvao u Avganistanu dostigao je stotinak hiqa-da. Bili su raspore|eni u ~etiri divizije, pet samostalnihbrigada i pet pukova, uz mawe jedinice za podr{ku 40. armi-je. Osnovni problem sovjetskih snaga bio je nedostatak bora-ca. Kroz Avganistan je pro{lo 642.000 vojnika i oficira,od toga je oko 15.000 poginulo ili nestalo. Oko 115.300 jeobolelo od infektivnog hepatitisa, a 31.000 od tifusa. Sa-nitetsko obezbe|ewe nije bilo na potrebnom nivou.

BORBENA OPREMA

Standardne ~izme sovjetskih boraca nisu bile pogodneza kretawe po planinskom terenu, pa su vojnici, kad god je tobilo mogu}e, umesto wih koristili patike. Sli~no su ~inilii muxahedini. Vre}e za spavawe nisu bile vodootporne, takoda su vojnici radije upotrebqavali zaplewene neprijateqe-ve vre}e zapadne proizvodwe. Otkrivawu poloàja sovjetskepe{adije doprinosila je nedisciplina vojnika (mada ne iSpecnaza), koji su nehajno bacali prazne konzerve suvihobroka oko poloàja. Ba~ene konzerve su odbijale zrake sun-ca i upozoravale ustanike na prisustvo neprijateqa. Stan-dardni pancir je teìo 16 kilograma, tako da su ga mogli no-siti samo straà i pe{adija u oklopno-mehanizovanim vozi-lima. Maskirna {ema na ode}i bila je projektovana zaevropsko, a ne azijsko planinsko rati{te.

Muxahedini sa ”stingerom”

s tim {to su oru`je i municiju naj~e{}e prenosile tovarne ̀ ivoti-we. Zasede su postavqali dobro obu~eni timovi Specnaza. Ode-qewe za napad na konvoj muxahedina brojalo je 22 pripadnika –pet oficira, ~etiri podoficira, dok su ostali bili vojnici. Pri-padnici jedinice su se organizovali u tri grupe – za podr{ku, satri mitraqeza PKM, dve snajperske pu{ke SVD, dva RPG-7 i ~etiripu{komitraqeza RPK -74. U zavisnosti od vrste operacije kori-stio se i automatski baca~ granata AGS -17. Grupa se jo{ oprema-la sa tri do ~etiri RPG-18, koji su Sovjeti zvali muha, ali i dvaAKM-47 kalibra 7,62 milimetra sa prigu{iva~em PBS. Po dvaAK-74 u svakoj grupi su imala potcevni baca~ granata GP-25, a voj-nici su nosili po deset granata VOG-25.

No}u su helikopterima ubacivani pripadnici odeqewa zazasedu na teritoriju koju kontroli{u muxahedini. Helikopteri suse spu{tali vi{e puta kako bi zavarali neprijateqa. Spu{ta-wa, dodu{e, nisu bila i sletawa, jer je helikopter uvek lebdeona maloj visini, a specnazniki su iskakali. Napredovawe ode-qewa u dubinu neprijateqske teritorije do pet kilometara odmesta zasede je prikrivano i ostalim vazdu{nim aktivnostima –ograni~enim udarima. Mesto zasede se biralo u blizini logoraili baze muxahedina, jer je pa`wa boraca koji obezbe|uju konvojna tom prostoru bila mawa. Jedinice su se kretale no}u, a dawusu vojnici samo osmatrali teren. Iskustva govore da je i no}na

15. septembar 2006.

upotreba aerosolnog oru`ja, posebno rano ujutro ili kada jehladno vreme, a vazduh hladan i gust, bila znatno delotvornija.Nekada se ono dopuwavalo dimnim bombama, jer su one spre~a-vale da se aerosol lako raspr{i.

PRIMIRJE S PREDUMI[QAJEMTransportne avione i helikoptere Mi-6 i Mi-8 muxahedini

su napadali strelom i stingerom. Kako su sovjetski transportniavioni visoko leteli, neprijateqski borci su se pewali na vrhoveplanina da bi dejstvovali po wima. Jednom prilikom je tim Spec-naza u oblasti Panx{ira prona{ao maske i boce sa kiseonikomza disawe muxahedina na velikim visinama.

Muxahedini su èstoko branili svoje baze. Osmatrali su so-vjetske avio-baze i helidrome, te radio-vezom izve{tavali o sva-kom pokretu vazduhoplova. Kako su se avioni bliìli bazama, takosu oni pove}avali broj protivavionskih mitraqeza, pa se de{ava-lo da pojedine logore {titi i osamdesetak oru|a, ~ije su posadebile vrlo disciplinovane i motivisane.

Obe strane u sukobu su masovno koristile protivpe{adijskemine. Muxahedini su postavqali najpre nekoliko mina koje je bilolako uo~iti, a u blizini veliki broj dobro skrivenih. Oko metalnemine su montirali i plasti~ne, koje detektor nije mogao otkriti.Kombinovali su nagazne mine sa minama usmerenog dejstva, a oko

wih postavqali komade metala ilikamewe kako bi poja~ali udarni efe-kat. Uz to su koristili i Molotovqe-ve koktele – boce napuwene izrenda-nim jeftinim sapunom i benzinom, ta-ko da se posle bacawa smesa zalepiza karoseriju vozila i gori.

Prosovjetska vlada Avganista-na imala je razvijenu mreù agenatai informatora. Sovjeti su obave-{tajne podatke prikupqali na terenuizvi|awem i osmatrawem. To su, po-red ostalog, bili zadaci Specnaza.Oni su koristili ~este plemenske su-kobe i rivalitete muxahedina. U po-jedinim selima su sa neprijateqemsklapali primirja kako bi saznali okretawu drugih grupa, konvoja saoru`jem, ili su ~ak angaòvali me-{tane za vodi~e.

Rat u Avganistanu traje i danas,a narod te siroma{ne i izmu~ene ze-mqe jo{ dugo ne}e ugledati mir.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

ZASTRA[UJU]A MUÊWA

Sovjetske snage su posebno brinule o rawenim pripad-nicima. Kako tvrde borci Specnaza, svi rawenici su bilievakuisani, a organizovane su i operacije {irih razmera zaizvla~ewe tela poginulih. Sa zarobqenicima se, pogotovoposle napada na konvoje, rawenicima ili borcima u {oku,postupalo bez preteranog maltretirawa. Muxahedini su zna-li da na sva pitawa sovjetskih komandanata moraju odgovori-ti. Sa onima koji nisu bili kooperativni, me|utim, zavr{a-valo se po kratkom postupku. Ostali su zatim upu}ivani nadaqu obradu zelenima, kako su zvali vojsku prosovjetske vla-de. Nasuprot tome, muxahedini su zarobqenim sovjetskim voj-nicima odsecali glave ili gulili koù sa tela. Zastra{uju}emetode mu~ewa primewivali su i talibani. U bezizlaznoj si-tuaciji, da bi izbegli zarobqavawe, borci Specnaza su nasebe navodili vatru sopstvene artiqerije. I posledwu ru~nubombu ~uvali su za takve prilike.

POBUWENI^KE VO\E

Rat u Avganistanu je iznedrio nekoliko vo-|a me|u ustanicima. Najistaknutiji je bio hari-zmati~ni Ahmed [ah Masud. Student francuskogliceja u Kabulu, inteligentan, obrazovan i spo-soban, Taxik je brzo postao poznat {irom Avga-nistana po svojim organizacionim i vojni~kimkvalitetima, te je dobio nadimak Lav Panx{ira.Posle povla~ewa SSSR-a bio je ministar od-brane, ali se posle dolaska talibana na vlastpovukao iz politike i ponovo posvetio borbi.Postao je vo|a Severne alijanse, najve}eg pro-tivnika talibana. Dva dana pre napada na Men-hetn, 9. septembra 2001, ubijen je u atentatu kojije organizovala i izvela Al kaida. Dvojica Ara-pa, koji su se la`no predstavili kao novinari,aktivirali su u samoubila~koj akciji eksplozivskriven u kameri. Smatra se da je Osama bin La-den naru~io ubistvo Ahmeda Masuda kako biobezbedio saradwu i za{titu talibana.

Zarobqeni muxahedini,1987.

Ahmed [ah Masud

56

57

Nedavni rat na Bliskom istoku, ~iji je povod bio terorizam, kao i ~iwenica da je terorizam predstavqao povod za agresiju i rat u vi{e desetina slu~ajeva u periodu od 1990. godine naovamo,zahteva ozbiqno preispitivawe i redefinisawe pojma “agresija” u Poveqi i drugim dokumentima OUN

B L I S K I I S T O K

TERORIZAM KAO POVOD ZA AGRESIJU

P

O

R

ovod za nedavni rat na Bliskom istoku bila je otmicaizraelskog kaplara Gilada [alita, koju su 25. juna u po-grani~noj zoni Gaze izvele tri palestinske ekstremisti~kegrupe. Na ultimativni zahtev otmi~ara da Izrael pusti

1.000 zatvorenika, Palestinaca i Arapa iz izraelskih za-tvora, Izrael je, u skladu sa upozorewem da ne}e popustiti predteroristima, pokrenuo opse`nu vojnu operaciju.

Kada je izgledalo da }e oruàni sukob u pojasu Gaze bitiokon~an (izraelski vojni sastavi su se 8. jula 2006. povukli izsevernog dela pojasa Gaze), pripadnici libanske “gerilske” or-ganizacije Hezbolah izveli su 12. jula napad na izraelsku vojskuna severu Izraela. Tom prilikom su ubili sedam i oteli dvaizraelska vojnika. Kao odgovor na teroristi~ki akt Hezbolaha,izraelske oruàne snage su 13. jula otpo~ele masovnu uskla|enuvazdu{no-pomorsku i kopnenu napadnu operaciju protiv Hezbo-laha na teritoriji Libana, koja je okon~ana 14. avgusta.

Budu}i da su se naoruàni sastavi Hezbolaha, pored osta-log, branili tako {to su dejstvovali raketama zemqa–zemqa ponaseqima i gradovima na severu Izraela (dnevno su ispaqivaliod 70 do 200 raketa), Izrael je poja~avao napade po infrastruk-turi Libana, ~esto dejstvuju}i po civilnim objektima (izraelskavojska je izvela vi{e od 7.000 vazdu{nih napada i oko 2.500 na-pada s mora protiv vi{e od 7. 000 ciqeva).

Bilans tog trideset trodnevnog rata bio je poraàvaju}i zaobe strane. U napadima je poginulo oko 1.000 lica, vi{e od4.000 je raweno, dok je oko milion osoba bilo primorano da na-pusti svoje domove. U stvari, posledice tog èstokog sukoba su uskladu sa izjavom izraelskog ministra pravde, datoj 3. avgusta,da “svi koji planiraju da ugroze suverenitet Izraela znaju da }ecena koju }e morati da plate biti izrazito visoka”.

ruàni napadi i otmice izraelskih vojnika, koje su izvelinedràvni militantni akteri sa teritorije jedne zemqe nateritoriji drugog, suverenog subjekta (Izrael), ponovo su ak-tuelizovali akutni problem u vezi sa bezbedno{}u osnovnih

subjekata me|unarodne zajednice (dràve), veoma prisutan posleraspada bipolarnog sveta.

Re~ je o tome da su pripadnici tri ekstremisti~ke palestin-ske grupe (jedna od wih se predstavila kao “Islamska armija”),bez dozvole Palestinske samouprave izvele klasi~an terori-sti~ki akt protiv Izraela. Isti zlo~in su po~inili pripadnici

Hezbolaha – bez odobrewe vlade Libana izveli su teroristi~kinapad na Izrael. Poku{aji vladinih autoriteta (libanski i pa-lestinski zvani~nici) da posreduju u osloba|awu talaca bili suneuspe{ni, ~ime je ponovo potvr|ena teorija o neobuzdanosti i“neuni{tivosti” terorista, ukoliko im je vlada neke dràve do-pustila da koriste wenu teritoriju za svoje protivzakonite de-latnosti, ili bez wenog znawa.

Podsetimo da je vojno krilo palestinskog Hamasa, shvativ{ida nije u stawu da izdejstvuje osloba|awe otetog izraelskog kapla-ra i ogor~eno zbog izraelskih vazdu{nih napada u pojasu Gaze, za-pretilo (2. jula) da }e napasti civilne ciqeve u Izraelu, a vo|aHezbolaha Hasan Nasralah im je 14. jula objavio “otvoreni rat”.

Na svojevrsnu agresiju nesuverenih terorista, suverena dr-àva Izrael odgovorila je u skladu sa pravom na odbranu. Nijesporno da je ciq izraelske ofanzive bio da uni{ti naoruànesastave islamskih militanata koji su napali Izrael. Me|utim,o~igledna ~iwenica da Izraelci ne raspolaù odgovaraju}imobave{tajnim podacima, naro~ito o infrastrukturi Hezbolaha,prinudila je wihovo komandovawe da protiv terorista primeniprekomernu silu koja je uglavnom pogodila libanske civile. U ve-zi sa tim iskrsava va`no pitawe: da li je u ovakvom specifi~-nom oruànom sukobu mogu}a primena klasi~nih borbenih dejsta-va, koja su evidentna prilikom su~eqavawa oruànih snaga dvejuili vi{e zemaqa.

Pomenuti rat na Bliskom istoku, ~iji je povod bio terorizam,a koji se u teritorijalnom i formalnom smislu odvijao izme|udva suverena me|unarodna subjekta (Liban–Izrael), a u su{tin-skom smislu izme|u dràve Izrael i nedràvnog subjekta (Hezbo-lah), kao i ~iwenica da je terorizam predstavqao povod za agre-siju i rat u vi{e desetina slu~ajeva u periodu od 1990. godinenaovamo, pored ostalog, zahteva ozbiqno preispitivawe i rede-finisawe pojma “agresija” u Poveqi i drugim dokumentima OUN.

ezolucija broj 3314 Generalne skup{tine OUN od 14. de-cembra 1974. pod pojmom agresija podrazumeva i “upu}iva-we od ili u ime jedne dràve oruànih bandi, grupa, nere-gularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge dràve

vr{e akte oruàne sile”. Evidentno je da se ovakva kvalifika-cija odnosi na dràve koje imaju suverenu vlast nad celokupnomsvojom teritorijom. U razmatranim slu~ajevima re~ je o ne~emusasvim drugom. Re~ je o dràvi koja nije u stawu da ostvaruje su-verenu vlast na ~itavoj teritoriji i na taj na~in omogu}ava tero-ristima da u skladu sa svojom subjektivnom procenom i voqomdonose odluku da ugroze bezbednost druge dràve, a time i mir uregionu.

S obzirom da teroristi takvim svojim delovawem nanosenajve}u {tetu civilnom stanovni{tvu mati~ne zemqe, uputno je dame|unarodna zajednica svestrano izu~i taj problem koji je pri-sutan u mnogim zemqama i usvoji adekvatne mehanizme za wegovore{avawe dok je jo{ u fazi razvoja. Eventualno odlagawe re{a-vawe tog akutnog problema pogodova}e nosiocima terorizma dase jo{ agresivnije koriste nesposobno{}u tzv. neuspelih (neade-kvatno organizovanih dràva) za ugroàvawe svetskog mira.

Dr Milan MIJALKOVSKI

I

58

SVET

SAÛVATI POKRETNU IMOVINU

ako pregovara~ki timovi Vlade Crne Gore kao prodavca i pred-stavnika of-{or kompanije “PM Securities“ sa Barbadosa, koja jezainteresovani kupac, traju jo{ od marta, epilog gotovo {esna-estomese~ne epopeje sa prodajom Mornari~kog tehni~kog

remontnog zavoda “Sava Kova~evi}“ iz Tivta jo{ se ne nazire. Nai-me, pregovori su trenutno na svojevrsnoj “letwoj pauzi“ zbog potrebeobeju strana da unutar svojih timova dodatno usaglase stavove, a fi-nalizacija dugotrajnog procesa i potpisivawe kupoprodajnog ugovorase, prema nadawima vlade premijera Mila \ukanovi}a, o~ekuje useptembru.

Tender za prodaju imovine MTRZ “Sava Kova~evi}“, poznatijegpod imenom Arsenal, zakqu~en je 20. decembra 2005, a jedinu po-nudu uputila je of-{or firma sa Barbadosa “PM Securities“, iza ko-je stoji kanadski milijarder Piter Mank. Za ogromnu imovinu koju~ini vi{e od 330.000 kvadratnih metara zemqi{ta na najlep{emdelu obale u Tivtu, niz specijalizovanih radionica sa skupocenimalatima i opremom za brodoremontne poslove, dva plutaju}a doka,sinhrolift, dizalice, remorkere i jo{ mnogo toga, kanadski mili-jarder ponudio je 20.115.300 evra, traè}i da, po{to on postanevlasnik, niko od radnika Arsenala vi{e ne moè stupiti na ze-mqi{te te firme. Uz to, on je traìo i izuze}e od aktuelnog reì-ma morskog dobra u Crnoj Gori, tj. koncesiju za kori{}ewe obalena period od 99 godina, te druge ustupke i povoqnosti.

PONUDA OD 29 MILIONA EVRA

Ponuda gospodina Manka od oko 20 miliona evra sadrì ~e-tiri elementa: ure|ewe lokacije vredno oko ~etiri miliona, so-cijalni program od oko {est i isto toliko vrednu sanaciju ekolo-{ke {tete, te samu cenu u gotovom, koja iznosi 3.264.168 evra.

Vlada u Podgorici

poku{ava ovih dana da

od prodaje popularnog

Arsenala kanadskom

milijarderu Piteru Manku

izuzme pokretnu imovinu

Zavoda, jer je shvatila da od

tog izuzetno profitabilnog

posla remontovawa tu|ih

ratnih brodova i sama

moè imati lepe koristi

PRODAJA MORNARI^KOG TEHNI^KOG REMONTNOG ZAVODA”SAVA KOVAÊVI]” U TIVTU

15. septembar 2006.

Me|utim, taj novac ne bi uzela Vlada Crne Gore, jer ona, kaoposlodavac, upravo toliko duguje radnicima Arsenala za za-ostale plate i doprinose, pa bi prihod dràvne blagajne odprodaje jednog od najmodernijih brodogradili{ta na Medi-teranu, zapravo bio – nula evra. Kana|anin je naveo i da jespreman da, u narednih tri do osam godina, u pretvaraweArsenala u centar ekskluzivnog nauti~kog turizma i marinuza megajahte investira od 50 do 175 miliona evra.

Posle tri meseca pregovarawa, Mank je svoju ponuduuve}ao na iznos od oko 29 miliona evra. Razlika od devetmiliona evra ve}inom bi bila namewena za socijalni pro-gram, odnosno za radni~ke otpremnine. Radnici Arsenala supristali na to novim kolektivnim ugovorom. Isto tako, mi-nimalni iznos garantovanih investicija (u pretvarawe ti-vatskog vojnog brodogradili{ta u marinu za jahte i eksklu-zivni centar nauti~kog turizma) podignut je na 106 milionaevra, odnosno pola milijarde za {iri region Tivta.

Crnogorska vlada i kanadski biznismen treba jo{ da sedogovore o odnosu broja apartmana i hotelskih kapaciteta unovom nauti~ko-turisti~kom centru i o arhitektonskim re-{ewima. U me|uvremenu se Arsenal na{ao u svojevrsnom va-kuumu, jer radnici vi{e nemaju elana za rad u firmi koja }ese, po svemu sude}i, ugasiti, a najava prodaje stvorila je iprobleme u ugovarawu novih poslova. To je dovelo i do ka-{wewa u dinamici isplate plata, pa su radnici MTRZ 1. av-gusta stupili u {trajk, koji je okon~an posle nedequ dana, ka-da su im upla}ene zaostale zarade za mart i april. [traj-ka~i su, pored isplate ovih zarada, od poslovodstva i Vladezahtevali da poboq{aju naplatu poodavno dospelih potra-ìvawa od beogradske firme “Cofis“ za radove izvedene napet raketnih ~amaca tipa “Osa 1“ koje je Ministarstvo od-brane SCG pre dve godine prodalo Egiptu, te obavqenih ra-dova za libijsku RM.

Izgleda da je pozama{an iznos ovih potraìvawa, odskoro ~etiri miliona dolara, osvestio nadle`ne u Vladi iop{tini Tivat, pa se nedavno rodila ideja da se gospodinuManku prodaju nekretnine MTRZ, ali ne i pokretna imovinaArsenala koja bi se iskoristila na druga~iji na~in.

POSLOVI SA EGIPTOM I LIBIJOM

Uprkos ranijim vrlo iskqu~ivim stavovima ministarada Crnoj Gori nije potrebna vojna industrija i da je to pro-{lost sa kojom treba raskrstiti, u Kabinetu premijera \u-kanovi}a u posledwe vreme je, ipak, prevladao stav da tre-ba poku{ati da se zadrè izuzetno vredne ma{ine, alati ioprema, odnosno pokretna imovina Arsenala i sa wom na-staviti izuzetno profitabilne poslove remonta stranihratnih brodova. Piter Mank je, naime, ve} rekao da ga doko-vi, radionice, dizalice i druga izuzetno vredna brodore-montna oprema u Arsenalu uop{te ne interesuju, jer mu je,ionako, namera da ~itavo vojno brodogradili{te, sa izuzet-kom sinhrolifta, sravni sa zemqom i pretvori u plac za iz-gradwu nove marine, hotela, restorana, kazina i drugih sa-dràja za elitnu turisti~ku klijentelu.

Imaju}i u vidu da se posle sticawa nezavisnosti CrneGore polako tope i ingerencije “Jugoimporta - SDPR“, prekokojeg su Arsenal i crnogorska namenska industrija, prethod-nih desetqe}a, sklapali poslove na inostranom trì{tu, uPodgorici sada misle da bi trebalo iskoristiti tu prilikui ostaviti pokretnu imovinu Arsenala kako bi se ona valo-rizovala prodajom ili iznajmqivawem Egiptu ili Libiji, dr-àvama sa kojima, ina~e, tivatsko vojno brodogradili{teve} ima uhodanu saradwu.

Da se stvari kre}u u tom pravcu nedavno je potvrdio igradona~elnik Tivta Dragan Kankara{, koji je tim povodomrekao da su za Tiv}ane veoma zna~ajna i pitawa kupoprodaj-

59

ne cene i “sudbina pokretne imovine Arsenala, koja jo{ nijedo kraja definisana“.

– Smatramo da bi pokretnu imovinu Arsenala na nekidruga~iji na~in trebalo valorizovati, mo`da stvarawem ne-kog maweg brodoremontnog preduze}a, gde bi uhlebqewe na-{ao jedan broj sada{wih radnika, ili za neke druge aktiv-nosti, poput aktuelnog libijskog ili egipatskog programa natom ili nekom drugom lokalitetu – rekao je po~etkom julaKankara{ na sednici SO Tivat podnose}i odbornicima iz-ve{taj o toku pregovora sa “PM Securities“.

Predsednik sindikata Arsenala Dragan Miqani} je me-dijima, po~etkom avgusta, potvrdio da je ideja o izdvajawu po-kretne imovine potekla od wih i da ju je Vlada prihvatila.

– Mi smo Vladi jo{ ranije predloìli da se pokretnaimovina izuzme od prodaje Manku i da se sa wom, kao na{imu~e{}em, formira novo me{ovito preduze}e crnogorske iegipatske vlade, koje bi nastavilo da radi na poslovima re-monta brodova RM Egipta. Egip}ani u svojoj zemqi imaju jedanzastareli mornari~ki remontni zavod, pa bi na{i dokovi,ma{ine, oprema i znawe na{ih inèwera i radnika bili odvelikog zna~aja za wihovu mornaricu – rekao je Miqani}.

Egipat je, ina~e, od nekada{we Mornarice VSCG ve} ku-pio pet starih raketnih ~amaca tipa “Osa 1“, koji se trenutno,pred isporuku novom vlasniku, generalno remontuju u Arsena-lu. Mornarica te dràve interesuje se i za kupovinu jo{ nekihve} rashodovanih ili jo{ aktivnih brodova Mornarice CrneGore. Uz podmornice tipa P-821 “Heroj“ i P-831 “Sava“, MCGje spremna da Egip}anima proda i dve od ukupno ~etiri svojeraketne topovwa~e tipa “Rade Kon~ar 401“ i jednu raketnufregatu tipa “Kotor“. Sve te brodove trebalo bi generalnoremontovati i kasnije odràvati, ali to se vi{e ne}e mo}i ra-diti u Tivtu, gde bi nekretnine Arsenala kupio Mank.

TRADICIJA DU@A OD STOLE]A

Rukovo|ena iskustvom koje Arsenal taloì od 1999. u Li-biji, gde ima svoj inostrani pogon u Tripoliju, u kome remontujelibijske ratne brodove, crnogorska vlast bi sada, ipak, da utoj dràvi, ali i eventualno u Egiptu, nastavi sa izuzetno pro-fitabilnim poslom, u kome tivatski brodograditeqi imaju tra-diciju dugu 117 godina i uìvaju izuzetan renome.

Najnovija potvrda te “izmene strategije u hodu“ stigla jeovih dana kada je posebna komisija, koju ~ine predstavniciArsenala, Vlade Crne Gore i Pitera Manka, po~ela sa sni-mawem i procenom pokretne imovine MTRZ. Zbog tih razlogatreba verovati da }e tivatsko vojno brodogradili{te nasta-viti da ìvi u nekoj formi, ali sigurno ne na lokaciji gde serazvijalo i radilo jo{ od osnivawa, daleke 1889. godine.

Sindikat Arsenala je nedavno ~ak izneo pretpostavku dase uprava MTRZ malo trudi da naplati dospela potraìvawaod Egipata i Libije, jer ~eka da se, u me|uvremenu, imovinaMTRZ proda Manku, a da novac zara|en od Egip}ana i Libija-ca pripadne nekoj drugoj firmi, koja }e na tim trì{timaostati posle prodaje. Ina~e, libijsko trì{te je izuzetnoperspektivno za remontere ratnih brodova. Tiv}ani su u pro-teklih {est godina ovde remontovali dve libijske raketnefregate tipa “Koni“, dve raketne korvete tipa “Nanuchka“,jednu podmornicu klase “Foxtrot“, pet raketnih ~amaca tipa“Combatante II“ i vi{e drugih mawih plovila.

Iako se neizvesnost oko prodaje Arsenala Manku odra-zila i na poslovawe inostranog pogona u Tripoliju, stru~wa-ci firme bi, nakon {to zavr{e aktuelni remont libijske fre-gate ”Al Hani“, do kraja godine trebalo da po~nu i generalniremont fregate ”Al Gortabyah“, vredan vi{e od {est milionadolara, a onda i mali remont jedne podmornice tipa “Fox-trot“, te opravku dva velika minolovca klase “Natya“.

Nikola BO[KOVI]

15. septembar 2006.

M E R I D I J A N I Priprema Blagoje NIÎ]

>>> VOJNA SARADWA BiH I TURSKE – Zamenik mi-nistra odbrane BiH Enes Be}irba{i} potpisao je Sporazumo nau~no-tehni~koj saradwi izme|u Ve}a ministara BiH iVlade Republike Turske. Sporazum predstavqa osnovu za voj-nu saradwu u obuci kadra, nauci, tehnologiji i omogu}avarazmenu osobqa, materijala, opreme, informacija i isku-stava u tim oblastima.

Taj dokumenat ima poseban zna~aj za BiH jer se wimepredvi|a {kolovawe pripadnika OS BiH u jedinom CentruNatoa za borbu protiv terorizma koji se nalazi u Turskoj,te Centru za Partnerstvo za mir, u kojima }e u 2007. godinibesplatno obuku poha|ati i pripadnici OS BiH.

>>> MA\ARI U BOSNI I HERCEGOVINI – Ma|arskikontingent vojne policije, ja~ine ~ete, iz izvi|a~kog bata-qona Eger, zapo~eo je svoju prvu misiju u sastavu snaga EU –Altea u BiH. Ma|arski policajci }e pokrivati vi{e od20.000 kvadratnih kilometara teritorije BiH. Za izvr{e-we ovog zadatka pripadnici kontingenta su detaqno obave-{teni o geografskim karakteristikama terena, putnoj mre-ì, minskim poqima, etni~koj strukturi, delovima BiH, tekulturi i obi~ajima stanovnika u regionima koje }e kontro-lisati.

>>> ALBANSKI KON-TIGENT U AVGANISTANU –Albanija je uputila novi, de-veti po redu, kontingent u sa-stav misije ISAF u Avganista-nu. Vod ja~ine 22 pripadnikaiz Tre}eg pe{adijskog bata-qona iz Berata bi}e u sasta-vu turskog kontingenta.

>>> OBUKA IRA^KIH OFI-CIRA U BUGARSKOJ – Grupa od21 oficira ira~ke armije, na du-`nostima u {tabu multinacio-nalnih snaga u Bagdadu, zavr{ilisu dvonedeqni kurs u bugarskojvojnoj akademiji u Sofiji. In-struktori su bili pripadniciMe|unarodnog centra za mirov-ne operacije iz Kilkisa, Gr~ka.Teoretskim lekcijama i li~nimu~e{}em na prakti~nim ve`bamaira~ki oficiri su osposobqeni

za du`nosti u {tabu savezni~kih snaga i koordinaciju aktiv-nosti izme|u savezni~kih i ira~kih snaga bezbednosti u bor-bi protiv teroristi~kih grupa.

>>> HRVATSKA PRO-DAJE OSAM KASARNI –Ministarstvo odbrane Hr-vatske i ove godine nastavqadrasti~no smawewe brojanekretnina koje koristi voj-ska, ali po~iwe i moderni-zaciju i opremawe objekatakoje }e se i daqe upotrebqa-vati za obuku i odbrambenepotrebe. Hrvatska vojska }e do kraja godine napustiti osamkasarni u Puli i jednu u Belom Manastiru. Kako bi se izbe-gli nepotrebni tro{kovi i osigurala sredstava za oprema-we i podizawe uslova ìvota i rada u oruànim snagama,Ministarstvo je za prenamenu pripremilo jo{ 23 nepotreb-ne kasarne, 40 skladi{ta i 16 poligona i streli{ta.

SAVEZNI^KE SNAGE U IRAKU

Ni posle trogodi{weg rata, preko 2.600 `rtava i oko 230 mi-lijardi dolara utro{enih u operaciji u Iraku, SAD nemajujasnu “izlaznu strategiju“ za kona~no re{ewe ira~kog pro-blema. U trenutku stalne eskalacije nasiqa, me|u ameri~kim

analiti~arima dominiraju tri ideje: ja~awe ameri~kog vojnog pri-sustva, podela Iraka i povla~ewe ameri~kih vojnika.

Analiti~ari Saveta za me|unarodne odnose zastupaju idejuo pove}awu broja ameri~kih vojnika u Iraku. Po wima, dovo|ewejo{ nekoliko divizija u Bagdad omogu}ilo bi rigoroznu kontrolu

60

PLANOVI ZIRA^KOG P

61

M E R I D I J A N I

>>> SNAGE UN ZA LI-BAN – Ujediwene nacije su objavi-le planove o strukturi mirovnihsnaga za novu misiju odràwa mirau Libanu i dinamici wihovog raspo-lagawa. Prema tim planovima u sa-stav budu}eg mirovnog kontingentana}i }e se osam pe{adijskih meha-nizovanih bataqona (ja~ine 650 do850 vojnika), tri laka izvi|a~ka ba-taqona, tri inìwerijska bataqo-na razli~itih struktura, ~etiri ~eteveza sa po 190 pripadnika, helikop-terska jedinica sa pet helikopterai oko 160 vojnika, dve ~ete vojne policije sa po 60 do 80 vojnika,sanitetska ~eta sa 60 pripadnika, logisti~ki bataqon sa oko 300pripadnika, tri {tabne ~ete i odeqewe kartografije.

>>> VOJNE VE@BEIRANSKE ARMIJE – Oru-àne snage Irana, tokom avgu-sta, izvele su vojne ve`be {iro-kih razmera na jugu, jugoistoku iistoku zemqe, uz u~e{}e svih vi-dova vojske. Na ve`bama su po-sebno razra|ivani scenarijiiskrcavawa helikopterskih de-

sanata i borba na okupiranoj teritoriji, raketna bojna ga|awa he-likopterima ”Kobra“ u pograni~nim delovima Irana ka Pakistanui izvr{ewe zadataka na osnovu informacija dobijenih iz bespi-lotnih letilica. Izvo|ewe kompleksnih ve`bi je pokazivawe sprem-nosti Teherana na reagovawe, bez obzira na bilo kakav razvoj si-tuacije, ~ak i eventualni napad, vezan za wegov nuklearni program.

>>> IZRAEL I NOVE PODMORNICE – Izrael je saNema~kom potpisao ugovor o ku-povini dve podmornice, klase“Delfin”, sa kojih se mogu ispa-qivati rakete sa nuklearnimbojnim glavama i upravqa~kimsistemom koji omogu}uje duèzadràvawe pod vodom.

>>> POQSKA IPROGRAM AWACS – Poqska}e se, do kraja ove godine prikqu~iti programu Natoa AWACS (Air-borne Warninig and Control Sistem), ~ime postaje 16. ~lanica Savezaukqu~ena u ovaj program. Poqska }e participirati u finansirawuprograma AWACS i angaòvawu svojih pripadnika u telima Alijan-se, zaduènih za wegovu realizaciju.

>>> ODBRANA PANAMSKOG KANALA – Za{tita, ga-rancija bezbednog prolaskabrodova kroz Panamski kanal io~uvawe wegove neutralnostijeste osnovni ciq me|unarodnevojne ve`be “Panamax 2006”,koja se izvodi na zahtev vladePaname. Na ve`bi u~estvujubrodovi, avioni i pripadnicispecijalnih snaga iz SAD, V.Britanije, Francuske i 16 ze-maqa sredwe i ju`ne Amerike.

Na ve`bi su razra|ivani razli~iti scenariji za odbranu ovog, zaceo svet, va`nog plovnog puta i proverena mogu}nost stepena sa-radwe zemaqa ovog regiona.

NOVI CIVILNI PREDSTAVNIK NATOA U AVGANISTANUHolandski diplo-

mata Dan Everts je po-stavqen za novog ci-vilnog predstavnikaNatoa u Avganistanu.On }e biti odgovoranza unapre|ewe poli-tit~ko-vojnih odnosaAlijanse sa avgani-stanskom vladom, tesaradwu sa komandomISAF-a, UN i ostalimme|unarodnim organi-zacijama u toj zemqi.

SLOVENA^KI INSTRUKTORI U IRAKUDrugi kontingent instruktora Slovena~ke vojske, pripad-

nici NMT-I (Nato training mission-Irak) zapo~eo je svoj {estome-se~ni mandat na obuci pripadnika ira~kih snaga bezbednostiu kampu Al Rustamija nedaleko od Bagdada.

nad svim aktivnostima u gradu, obezbedilo objekte od va`nosti istvorilo uslove lokalnim snagama bezbednosti da se obra~unajusa teroristi~kim grupacijama. Me|utim, slaba strana ove ideje je{to SAD ne raspolaè dopunskim snagama koje bi mogle da ostanuduè vreme u Iraku.

Senator Xozef Bajden i wegovi istomi{qenici zastupajuideju o federalizaciji Iraka, odnosno wegovoj podeli koja bimogla da ozna~i kraj nasiqu na verskoj osnovi. Oni predlaù daKurdi, {iiti i suniti dobiju regione koje bi kontrolisali, a dacentralna vlast odgovara za obezbe|ewe granica, raspodelu pri-hoda od petrola i druge op{te interese. Me|utim, ni ovom vari-jantom se ne mogu prevladati religijske i druge protivre~nostikoje su realnost dana{weg Iraka.

Na kraju, nezavisni analiti~ari u Va{ingtonu, me|u kojimaje i Ri~ard Holbruk, zagovaraju ideju o etapnom smawivawu ame-ri~kog vojnog prisustva i broja vojnika sa sada{wih 133.000 na50.000, bez objavqivawa krajweg datuma za potpuno izvla~ewe.Realizacija ovakve ideje krije u sebi opasnost od {irewa gra-|anskog rata i prelivawa na druge dràve u regionu ali i nega-tivne ekonomske posledice.

Ovom broju koalicionih snaga treba dodati jo{ 1.850 vojni-ka iz Albanije, Jermenije, Azerbejxana, BiH, ê{ke, Salvadora,Estonije, Kazahstana, Latvije, Litvanije, Makedonije, Moldavije,Mongolije, Holandije, Portugalije, Slova~ke i Ukrajine.

ZA RE[EWEPROBLEMA

A M E R I ^ K A J U R I [ N A P U [ K A M 1 6

Pu{ka AR 15, pod vojnim

oznakama 5,56 mm M16,

usvojena je 8. februara 1964.

godine kao standardno oru`je

marinaca, vazduhoplovstva

i dela kopnenih snaga SAD.

U oruàne snage je u{la na

mala vrata, ali je vojnici

nikada nisu prihvatili.

Iako je po~etni model pretrpeo

nekoliko modifikacija koje su

je odràle u “ìvotu” vi{e

od 40 godina, danas

“odlazi u penziju”,

po mnogima

prezasluènu.


S

TE

HN

IK

AODLAZAK VETERANA

vaka zara}ena strana u Drugom svetskom ratu imala je svojtajni adut u streqa~kom naoruàwu. Kod Nemaca je u po~etkuto bio MP 38 – 40 poznatiji kao {majser, a zatim i pado-branska pu{ka SRG 44, koja unosi velike promene u dotada-{wu industriju naoruàwa. Stvorili su i novi “tip“ metkakoji su odmah nazvali “kratki“. Naime, do tada su postojali

“dugi“ i “pi{toqski“ metak koji su bili u upotrebi kod nekih tipo-va naoruàwa. Pi{toqski metak su, na primer, upotrebqavaliautomati koji su ostvarivali uspe{nu vatru do 200 metara. Kakoje daqina ga|awa rasla traìla se i rafalna paqba. To automa-ti sa “pi{toqskim“ metkom nisu mogli da ostvare.

Probano je i sa “dugim metkom“, ali se pojavio jedan velikiproblem. Na tim pu{kama je zbog veli~ine kalibra i barutnog pu-wewa bio toliko velik trzaj da je bila nemogu}a kontrola rafal-ne paqbe, ili lai~ki re~eno, prvi metak iz rafala pogodio biciq (u gorwem delu) dok bi slede}i ili tre}i proma{ili ~ak i ve-liku metu. Zbog toga su do{li na ideju da ~auru skrate, ali zadrèkalibar. Kra}a ~aura je omogu}ila da se kontroli{e oru`je pri-likom otvarawa rafalne paqbe. Ali, mawa koli~ina baruta au-tomatski je smawila i daqinu ga|awa od 500 metara.

Osim “kratkog“ metka, u to vreme je eksperimentisano i sanovom tehnologijom izrade pojedinih delova oru`ja – od presova-nog lima (time se dobilo na teìni oru`ja). Tako su Rusi izradilisvoj PP[ 41 {pagin, a Englezi sten automat.

EKSPANZIJA “KRATKOG” METKA

Neposredno posle zavr{etka rata dolazi do nagle ekspanzi-je “kratkog metka“, a neke zemqe, poput Engleske, odlaze i korakdaqe i odmah po~iwu sa opitima oko novih kalibara, znatno ma-wih od 7,62 mm – radilo se o kalibru od .208 in~a, ili 5,28 mm.

Nisu ni Amerikanci zaostajali za wima, i u rat su u{li saproverenim tompsonom i sa pu{kom GRAND M1, koja je uvedena unaoruàwe 1937. godine. Kako se rat bliìo kraju pred konstruk-tore su postavqani novi zahtevi u konstrukciji streqa~kog oru`-ja. U ameri~kom general{tabu traìli su da se modernizuje ve}postoje}a pu{ka GRAND M1. Wen konstruktor je tek 1945. godinesa firmom Springfield National Armory po~eo rad na automatizacijisvog starog oru`ja. Princip rada je zadràn – pozajmica barutnihgasova sa rotiraju}im zatvara~em i kompletan dizajn pu{ke M1.Novinu su ~inili kompenzator na ustima cevi, ure|aj za regulisa-we reìma vatre i separatni okvir od 20 metaka.

Po~etkom avgusta 1945. godine armija je po ubrzanom postup-ku od proizvo|a~a naru~ila 100.000 primeraka ove nove pu{ke,me|utim, morala je da otkaè tako veliku koli~inu jer je intere-sovawe u general{tabu ameri~ke vojske tada bilo usmereno naupotrebu novog super tajnog oru`ja – atomske bombe.

UBLA@AVAWE KRITERIJUMA

Krajem rata ameri~ka armija je razradila studije sa takti~-ko-tehni~kim karakteristikama za svoje novo streqa~ko oru`je.Polazne osnove bile su ve} provereni metak, i to .30 in~a, zatimteìna oru`ja koja nije smela da pre|e granicu od 3,2 kg i mogu}-nost selektovawa vatre (jedina~na i rafalna paqba). Studija, ili

boqe re~eno sama ideja, bila je megalomanska i skoro neizvo-dqiva, ali se nije odustajalo niti od jednog zahteva. Zato senapredovalo korak po korak. Tako je, na primer, do 1948. go-dine razvijen samo metak. U saradwi sa tada ve} nadaleko ~u-venom firmom “Vin~ester” prihva}en je novi metak .308 T 65(ili 7,62 h 51 mm).

Prvi konkurs za izbor streqa~kog oru`ja za potrebe ame-ri~ke vojske raspisuje se 1948. godine na koji se javilo neko-liko firmi sa modifikovanim, na{minkanim i doteranim pu-{kama. Testirawe je odmah obavqeno, ali je samo jedna pu{kauspela da zadovoqi kriterijume General{taba – a to je bilastara modifikovana GRAND M1 pu{ka.

U me|uvremenu se na Starom kontinentu uveliko zveckalosa novim (starim) streqa~kim naoruàwem koji nazivaju juri-{nim pu{kama. Zbog toga je po~etkom pedesetih godina Gene-ral{tab ameri~ke vojske raspisao me|unarodni konkurs za na-bavku oru`ja za svoju vojsku (kako bi pratili razvoj streqa~kogoru`ja, naro~ito na evropskom kontinentu). Na konkurs se ja-vilo nekoliko proizvo|a~a naoruàwa iz Amerike i sa Sta-rog kontinenta. Prijavili su se belgijski FN FAL, britanski EM 2, zatim doma}i Springfield armory T47 i GRAND M1, nazvanT 44, koji je za ovu priliku posebno pripremqen – stavqena muje te{ka cev itd.

Komisija je u startu bila rigorozna. Na samom po~etku te-stirawa eliminisane su dve pu{ke i to EM 2 i T 47, dok je naj-vi{e poena dobio belgijski FN FAL . Doma}i model T 44 jedva jesakupio potreban broj poena da ostane u konkurenciji. Da bise pokazao u {to boqem svetlu T 44 je do 1956. godine doì-veo jo{ nekoliko promena – cev je vra}ena, a sanduk i uvodnikpromeweni, itd. Tokom 1956. godine sprovedeni su zavr{ni te-stovi, a traèni po~etni kriterijumi su znatno ublaèni da biT 44 mogao uspe{no da parira belgijskom FN FAL. Na kraju je,1. maja 1957, sekretar za odbranu Wilbur H. Brucker potpi-sao ukaz kojim se T 44, pod novom oznakom M14, usvaja kaostandardno ameri~ko oru`je.

Prvim ugovorom, 26. marta 1958, naru~eno je 15.600 pu-{aka. Serijska proizvodwa po~ela je tek u julu 1959. godine.Pored firme Springfield armory, pu{ke M14 proizvodile su jo{tri fabrike. Do povla~ewa iz operativne upotrebe ove ~eti-ri fabrike proizvele su 1.380.358 cevi.

NEZAOBILAZNA ORO-STUDIJA

Kancelarija za operativna istraìvawa Kopnene vojskeSAD po~ela je jo{ davne 1947. godine rad na novoj juri{nojpu{ci velike vatrene mo}i. Da bi utvrdio potrebne karakte-ristike savremenog streqa~kog metka i dao smernice za kon-strukciju novih i efikasnijih streqa~kih oru`ja, Ured za ope-raciona istraìvawa (Operational Research Office – ORO) uni-verziteta John Hopkins u SAD, sproveo je od 1952. do 1961.godine temeqito istraìvawe svih aspekata upotrebe stre-qa~kog oru`ja i ta studija, poznata pod nazivom ORO studija,objavqena je desetak godina kasnije. Ona i danas predstavqadokumenat koji se ne moè zaobi}i u prou~avawu dosada{wegi budu}eg razvoja streqa~kog oru`ja.

63

NOVI ZAHTEVI

Kada je Komanda kopnene vojske (CONARC) izrazila svojzahtev da se nova automatska zasniva na kalibru od 5,56 mm,od proizvo|a~a municije traèno je da ispune nekoliko zah-teva. Najpre, da pu{~ani metak bude unificiran i da moèda se koristi i za automatske pu{ke i za pu{komitraqeze.

Metak bi trebalo da ima efikasan domet do 400 meta-ra za automatske pu{ke i do 600 metara za pu{komitraqeze.Tre}i uslov je da zrno metka bude {to efikasnije na ciqu.Zahtev se prvenstveno odnosi na efikasnost protiv ìvihciqeva. Pri tome se traì da zrno formalno ispuwava sveme|unarodne konvencije (ne mogu se koristiti zrna koja priprodirawu kroz ìvo tkivo mewaju oblik, rasprskavaju se isl.). Pored efikasnosti na ìvim ciqevima, od zrna pu{~a-nog metka traì se i efikasnost prema ostalim ciqevima.Potom, metak treba da ima {to mawu masu jer savremeni voj-nik mora da nosi sve vi{e tereta na sebi, pa je od velikogzna~aja minimalno smawewe mase municije.

Metak, u sprezi sa pu{kom, mora da ostvari {to ve}irezantni domet (mawe zakrivqewe putawe). Pove}awem re-zantnog dometa kompenzuju se gre{ke strelca u proceni daqi-ne i smawuje potreba za promenama daqina na ni{anu oru`-ja. Kra}e vreme leta zrna do ciqa ostvaruje se na dva na~i-na: pove}awem po~etne brzine i smawewem pada brzine u to-ku leta (pa`qivim aerodinami~kim oblikovawem zrna i po-ve}awem mase). Tako se smawuju gre{ke pri ni{awewu kojenastaju zbog pogre{ne procene preticawa.

Vrlo bitan, a ~esto i presudan faktor jeste i cena pro-izvodwe koju obrazuju tro{kovi izrade elemenata i metka ucelini (npr. uvo|ewe nove ili zadràvawe stare tehnologije.Pored toga, moè da bude zna~ajno i kori{}ewe skupih mate-rijala (bakar ili antimon) i uvo|ewe jeftinijih (~elik ilisagorivi elementi). Cena proizvodwe je vrlo kompleksanekonomskih faktor i obuhvata niz elemenata – cenu prenao-ruàvawa, modifikaciju starog naoruàwa, ukidawa starihtehnologija itd.

Uo~eni nedostaci u toku ispitivawa pokazali su sekao fatalni za novu pu{ku. êsto se de{avao zastoj utoku dejstva, a na jednom prototipu cev je bukvalno eks-plodirala jer su ki{ne kapi prodirale u wenu unutra-{wost kroz razrezani skriva~ plamena.

Jedan od “originalnih“ propusta bila je tvrdwa datoj juri{noj pu{ci ne treba pribor za ~i{}ewe.

Da je oru`je dobro i da se sa wim moè uspe{no ra-tovati, potura se ameri~kom general{tabu u izve{tajuod 16. juna 1962. u kome se kaè: “Renxer iz 340. ~ete,rafalom od tri metka, pogodio je jednog Vijetkongovca uglavu (potpuno razneta), rame (razneto) i grudi (ranapre~nika 130 mm).”

Arma Lajtova pu{ka AR 10 Model AR 15

îwenice koje su proizi{le iz te studije bile su u prvomtrenutku zapawuju}e. U okviru fundamentalnog istraìvawa, otome kako, gde, kada i za{to pe{adija trpi gubitke od vatrestreqa~kog oru`ja, detaqno je analiziran veliki broja borbe-nih izve{taja ameri~ke armije i drugih i ustanovqeno je da surawavawe i usmr}ivawe u borbi slu~ajna pojava, tj. da su naj-~e{}e posledica ga|awa bez ni{awewa. Utvr|eno je da je zaostvarewe jednog pogotka potrebno utro{iti, zavisno od tak-ti~kih okolnosti, od 19.000 do 50.000 metaka. A za prose~nuteìnu standardnog streqa~kog metka, za ostvarewe jednog po-gotka potrebno je utro{iti od 280 do 1. 400 kg municije.

Studija ORO rezultirala je nizom radikalnih preporuka.Kao prvo, zakqu~eno je, uzimaju}i u obzir sve faktore (teìnu iutro{ak municije, teìnu oru`ja, trzaj, domet i preciznost...) daklasi~ni metak 7,62 mm, tada u upotrebi u armiji SAD, treba za-meniti lakim metkom sa velikom po~etnom brzinom zrna i reduko-vanom energijom na ciqu. To je dovelo do intenzivnijeg razvojaoru`ja kalibra 5,56 mm koji zapo~iwu strane privatne firme.

Najsavremenijim istraìva~kim metodama, potvr|en je iovog puta da efikasni domet pu{ke ne treba da bude ve}i od400 metara. Prema ORO studiji dijapazon uspe{nog dejstvasistema ~ovek–pu{ka je negde od 5 do 180 metara, pri ~emu se,sa ni{awewem u borbi, optimalni rezultati postiù na uda-qenosti od oko 80 metara.

Posle toga se i Komanda kopnene vojske (CONARC) poja-vquje sa novim zahtevom – da se nova automatska, odnosno ju-ri{na pu{ka, zasniva na kalibru od 5,56 mm, a od proizvo|a-~a municije traìla je da ispune nekoliko zahteva.

FATALNI NEDOSTACI

Predstavnik Komande kopnene vojske (CONARC), generalVilard Vitman naru~io je prototipove oru`ja u novom kalibruod mawe poznatih firmi do tada – “Arma Lite Division of the Fair-child Engine and Airplane Corporation“, Kosta Mesa, i “Winche-ster Repeating Armns“, Hartford. Tada je generalu za oko zapelaArma Lajtova pu{ka AR10, ali u kalibru od 7,62 h 51 mm kojuje konstruisao do tada anonimni Eugen Stoner. Kako oru`je ni-je bio u èqenom kalibru, general je traìo, odnosno isfor-sirao kod fabrike i kod konstruktora prilago|avawe AR10novoj malokalibarskoj municiji. Novi metak kojeg je upotrebiokonstruktor bio je izveden iz komercijalne municije remington.222 in~a i tako je razvijena nova juri{na pu{ka koja je dobi-la fabri~ku oznaku AR15.

Konstruktor je kod we iskoristio neka re{ewa koja je pri-menio na starijoj varijanti AR10 i razvojnom modelu T25 i po-ne{to “pozajmio“ sa oru`ja koja su, putem konkursa, stigli saStarog kontinenta (belgijskog FN FAL i {vedskog KungmanaM42). Me|utim, CONARC-u se ùrilo pa je pritiskao proizvo-|a~a u prepravci oru`ja, a to je imalo za posledicu nekolikopropusta koje je napravio konstruktor.

Glavni propust se odnosio na cev jer nije bila tvrdo hro-mirana (to mo`da i nije bio u po~etku propust jer su èleli dazadovoqe kriterijum u teìni oru`ja, pa je jedna od mogu}nostiu{tede bila u teìni cevi – da su je i minimalno hromiralibila bi teà), zatim su gasovi kroz specijalnu cev~icu odvo|e-

ni direktno na glavu zatvara~a koji je usled toga znao veomabrzo da zaprqa sam zatvara~ i da ne do|e do zabravqivawa.A jedan od “originalnih“ propusta bila je tvrdwa da toj savre-menoj juri{noj pu{ci ne treba pribor za ~i{}ewe.

U toku ispitivawa ovi nedostaci su se pokazali kao fa-talni za novu juri{nu pu{ku. êsto se de{avao zastoj u tokudejstva, a na jednom prototipu cev je bukvalno eksplodiralajer su ki{ne kapi prodrle u wenu unutra{wost kroz razrezaniskriva~ plamena. Sem toga, pu{ka se u arkti~kim uslovima po-kazala potpuno nepouzdanom.

Konstruktor je za prqav{tinu na glavi zatvara~a imaodonekle i opravdawe jer je svoj rad na novoj pu{ci zapo~eo samunicijom koja je puwena kvalitetnim IMR barutom, a wega je ume|uvremenu armija zamenila jeftinijim ali i lo{ijim “po-gonskim gorivom“. Eugen Stoner je uvideo sve nedostatke i pro-bleme u vezi sa funkcionisawem svoje pu{ke i u trenutku kadase spremao da ih otkloni preduhitrili su ga armijski testovikoji su zapo~eli 31. marta 1958. Videv{i razo~aravaju}e re-zultate na novoj juri{noj pu{ci koja je “obe}avala“, na~elnikGeneral{taba Maksvel Tejlor naloìo je daqu proizvodwu ioperativnu upotrebu dotada{weg standardnog armijskog oru`-ja 7,62 mm M14. Od tog trenutka je, prakti~no, General{tabzauzeo trajno odbojan stav prema projektu nove juri{ne pu{keAR15 i okrenuo se sasvim novom projektu od 6 mm SPIW – indi-vidualno oru`je specijalne namene.

SUDBINA STONEROVOG PROJEKTA

“Arma Lajt“ se, me|utim, nije lako predavala i zaboravi-la svoj projekat AR10/AR15 jer je u wega do tada uloìla nimawe ni vi{e nego 1,45 miliona dolara. Te novce nije moglanikako da oprosti. Ali je malo ~uvenija firma iz Hartforda“Colt“ budno pratila razvoj situacije sa projektom AR10/AR15i povukla boqi potez – iskoristila je neodlu~nost “Arma Laj-ta“ i, decembra 1959. godine, za svega 75.000 dolara i pro-viziju od ~etiri i po odsto otkupila sva prava na AR15. Neko-liko meseci kasnije u ~uveniju firmu prelazi i Eugena Stoner,konstruktor AR15.

“Colt“ je svim silama re{io da sa AR15 naoruà vojskuAmerike. Kako je General{tab otpisao taj projekat, firma jepoku{ala da preko malih vrata u|e u vojsku. I uspela je u tome.Prvo su pridobili naklonost zamenika na~elnika [taba va-zduhoplovstva generala Keris LeMeja, koji, 4. juna 1960, zapotrebe vazduhoplovstva, odnosno Strate{ke vazdu{ne koman-de – SAC, umesto dotada{wih karabina 7,62 mm M2, naru~uje8.500 pu{aka 5,56 mm AR15 koje su predstavqene kao malo ilako oru`je, veoma jednostavno za rukovawe. Pored vazduho-plovstva odre|ena koli~ina pu{aka prodata je i armiji Repu-blike Vijetnam.

Ubrzo posle toga osvojena je i naklonost Agencije za po-dr{ku nau~noistraìva~kih projekata (ARPA) koja u prole}e1962. godine upu}uje oko 1.000 pu{aka na neposredna borbe-na testirawa u Vijetnamu.

I{tvan POQANAC

(Nastavak u slede}em broju)

NAORU@AWE


Prepoznatqiva M-16Pu{ka pod oznakom M14 usvojena 1957 kao standardno ameri~ko oru`je

Kineska armija razvila je novi VBR sistem iz familije WeiShi, WS-2. Sistem jenastao kao nastavak programa WS-1 koji je razvijala Sichuan Aerospace Industry Corpo-ration, SCAIC, poznate kao Base 062, u mestu êngdu, provincija Si~uan. Najpre je raz-vijen i usavr{en ~etvorocevni model VBR WS-1, kalibra 302 mm i 100 km dometa, ana osnovu wega razvijene su varijante WS-1B istog kalibra i sa 180 km dometa, kao itakti~ki WS-1E, model kalibra 122 mm sa 40 km dometa.

Razvoj modela WS-2 pokrenut je 2004. godine. Sistem je zavr{io eksperimental-nu fazu sredinom 2006. godine i uskoro se o~ekuje wegova operativna primena.

Radi se o {estocevnom VBR sistemu, kalibra 400 mm, sa maksimalnim dometomod 200 km. Rakete senavode pomo}u termi-nala kojim se preko ~e-tiri kontaktne ta~ke,koje se nalaze na povr-{ini raketa, uti~e napove}awe preciznosti.Bojne glave raketa suvi{enamenske i opre-maju se potkalibarnimzrnima za uni{tavaweoklopnih sredstava iprotiv pe{adije, kori-ste}i eksploziv visokogintenziteta i te~nieksploziv.

Jedna od novorazvi-jenih varijanata bojnih glava jeste ZDB-2, opremqena sa 500 ~eli~nih kugli i dru-gih prilago|enih fragmenata, koji se u trenutku eksplozije izbacuju pod izuzetno ve-likim pritiskom. Namewena je za uni{tavawe ciqeva rasprostrtih na velikoj po-vr{ini na kojoj su razme{tene oklopne i pe{adijske jedinice. Sistem WS-2 je sme-{ten na te{kom samohodnom vozilu tipa 8X8 Taian TAS-5380, koje omogu}ava eleva-ciju od 0° do 60° stepeni pri azimutu od -30° to +30°.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

KINESKI VI[ECEVNI BACAÎ RAKETA

Holandski Thales i pariski Alca-tel ozvani~ili su partnerstvo za pro-jekat razvoja visokoza{ti}ene teh-nologije IP (Internet Protokol) telefo-nije, zasnovane na komunikacionomserveru Alcatel OmniPCX Enterprise IP.Prema tom dogovoru, Thales }e radi-ti na stvarawu novog modula za {ifrovawe informacija, koji }e biti kompatibilansa serverom Alcatel OmniPCX Enterprise.

Namera je da se pove}a stepen za{tite informacija, pre svega u vojnom sektoru,ali i u svetu biznisa. Osnova ideje je na integraciji Mistral tehnologije (za{titeLAN i WAN mreà od mogu}ih gre{aka) sa jakim serverom. Su{tina ideje je da se raz-vije ne samo mehanizam za{tite komunikacione infrastrukture ve} i za{tita sameinformacije u svakom wenom segmentu u koji, eventualno, moè biti pristupa.

Sistem }e sadràti opciju èqenog i neèqenog {ifrovawa informacije. Po-ve}awe bezbednosti IP telefonije, u svakom slu~aju, ne}e biti na {tetu kvaliteta ko-munikacije. Realizovana na ovaj na~in, IP telefonija }e imati znatno ve}i stepen za-{tite od klasi~ne telefonije.

FRANCUSKO-ITALIJANSKEFREGATEKompanije ARMARIS (Fransuska) i

Orizzonte Sistemi Navali (Italija) potpi-snice su programa FREMM (Frigate Europe-an multi-missions), koji podrazumeva raz-voj i proizvodwu 27 vi{enamenskih fre-gata za potrebe pomorskih snaga Fran-cuske i Italije, u vrednosti od oko ~eti-ri milijarde evra.

Prva faza ugovora obuhvata izraduosam fregata za potrebe francuske RM,i to {est fregata u verziji za potrebeprotivpodmorni~ke borbe i dve za potre-be nano{ewa udara na kopnu, u perioduizme|u 2010. i 2015. godine.

Za potrebe italijanske RM bila jepredvi|ena izrada dve fregate iz te se-rije, najkasnije do maja 2006. godine. Me-|utim, zbog buxetskih smawewa u MOItalije za oko 400 miliona evra, taj rokje produèn.

Krajwi rok za zavr{etak celokupnogprograma je 2020. godina.

Druge evropske zemqe su zbog pri-stupa~ne cene, primewene integrisanetehnologije i borbenih mogu}nosti noveklase fregata, izuzetno zainteresovaneza program FREMM. Prema procenama,ukupne evropske potrebe su najmawe 40fregata tog tipa.

THALES I ALCATELU PARTNERSKOM POSLU

65

66

Izlo`ba fotografija Riste Marjanovi}a

SUDBINASLIKE

K

15. septembar 2006.

U Galeriji umetnosti slikeUdruèwa samostalnih umetnikadiplomiranih majstorafotografije – USUF Srbije u Beogradu, tokom avgusta bilaje postavqena izlo`bafotografija iz Prvog svetskograta Riste Marjanovi}a. Uz mentorstvo profesoraNikole Rado{evi}a, autor mr Radowa Gruji} odabrao je za ovu izlo`bu dvadesetsnimaka, ~ime je prikazan samo mali deo iz ogromnezbirke istorijskih dokumenata,koja se sastoji od skoro 10.000 negativa.

ako isti~e Gruji}, re~ je o jednoj od najzna~ajnijihoriginalnih zbirki fotografija koje svedo~e o uàsimaratnih stradawa srpskog naroda i srpske vojske od1912. do 1918. godine. Potomstvu je tako ostavqenve~ni trag o ratnim vihorom nemilosrdno razorenim

selima i gradovima, uni{tenim doma}instvima, pove{animcivilima, unakaènim le{evima, umiru}im tifusarima kojikao senke smrti prate vojsku... Marjanovi} je snimio i velikepobede srpske vojske na Ceru i Kolubari, po~iwena zverstvaneprijateqa u Ma~vi i Pocerini, strahote povla~ewa vojskei naroda preko gudura Albanije, boravak i golgotu na Krfu, apotom i odlu~uju}u Kumanovsku bitku tokom proboja Solunskogfronta, ulazak u Skopqe i Bitoq, te na tle istorijskogKosova i brz prodor sve do Beograda.

Zna~aj tog rada uve}ava i ~iwenica {to je, po odlucisrpske Vrhovne komande, Rista Marjanovi} iz Skadra oti{aou Pariz sa zadatkom da pomo}u svojih autenti~nihfotografija saveznicima i celom svetu prikaè herojskuborbu srpske vojske, veliko stradawe srpskog naroda izlo~ine okupatora nad nedu`nim stanovni{tvom. U~inio je tona vrlo zapaènoj svesavezni~koj izlo`bi u Luvru 1917.godine, koju je otvorio Rejmon Poenkare, predsednikFrancuske, u prisustvu engleskog kraqevskog para, a potom1918. i u Engleskoj, na izlo`bi prire|enoj u Viktorija iAlbert muzeju, koju otvara lord Derbi, i u galeriji Grafton,posle ~ega postavka putuje i u Ameriku.

Sam Marjanovi} je o tom doga|aju zabeleìo slede}e:“Istorija je potvrdila zna~aj vremena. Momenat kada su tricarstva napala Srbiju, veoma je zna~ajan doga|aj, ne samo zanas nego i za svetsku istoriju. Shvatio sam da takvi doga|ajimoraju biti zabeleèni. Dao sam sve od sebe da zabeleìmsvaki detaq, kao i svaki momenat patwe i bola koji nam jenanet“.

Beogradski fotograf i publicista Rista Marjanovi}([abac, 1885 – Beograd, 1969) jedan je od najzna~ajnijihsrpskih fotoreportera. Bio je polaznik Slikarske {koleRiste i Bete Vukanovi}, a fotografski zanat izu~io je kodznamenitog beogradskog fotografa Milana Jovanovi}a.Potom odlazi i usavr{ava se u Be~u, Berlinu i Parizu, gde

KU

LT

UR

A

se kona~no nastawuje i 1908. godine postaje urednikilustracije evropskog izdawa lista Wujork herald tribjun,gde se vratio posle rata i bavio prete`no novinskomfotografijom.

Na inicijativu pukovnika Dragutina Dimitrijevi}aApisa, tada {efa Obave{tajnog odeqewa, Marjanovi} jetokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata bio zvani~nivojni fotoreporter srpske vojske. ^lan Kraqevskogfotografskog dru{tva postao je 1912. godine i bio je prvifotograf na svetu koji je izlagao u ~uvenom Luvru. Kasnije jeu ovom muzeju izlagao jo{ jedino Anri Kartije Breson, zbog~ega su oba umetnika oven~ana zvawem ekselencijafotopublicisti~ke fotografije 20. veka.

Poznato je da se wegova zbirka “Povla~ewe srpskevojske preko Albanije“ sa svim legendama i danas ~uva uMuzeju pri Nacionalnom pedago{kom institutu u Parizu, o~emu je u Srbiju stiglo i pismo direktora te ustanove 1957.godine. Tako|e je bio suosniva~ USUF-a 1964. godine, koje je

kao trajni spomen na wegove velike zasluge 2006. godineustanovilo i nagradu – Gran pri za oblast fotopublicizma“Rista Marjanovi}“.

Pored toga, pozajmqenom filmskom kamerom RistaMarjanovi} je 1918. godine snimio i film “StvaraweJugoslavije“, ~iji se deo ~uva u Jugoslovenskoj kinoteci.Zabeleèno je i to u kratkoj odrednici o wemu u kwigama drDejana Kosanovi}a “Leksikon pionira filma i filmskihstvaralaca na tlu jugoslovenskih zemaqa 1896–1945“ (2000)i dr Petra Volka “Dvadeseti vek srpskog filma“ (2001), kojeje ta ustanova izdala sa Institutom za film u Beogradu.

Bilo bi dobro da je najnovija izlo`ba imala ipropratni katalog, koji bi jo{ potpunije osvetlio delo RisteMarjanovi}a i za sve istraìva~e izuzetno dragocenu zbirkudokumentarnih fotografija o tom surovom dobu srpskeistorije.

Dimitrije STEFANOVI]Fotografije su preuzete iz foto-zbirke Vojnog muzeja

67

15. septembar 2006.

DRAGAÊVSKI SABOR 2006.

TRUBA JE SRCE GUÊ

68

Gu~a je postala internacionalna predstavnica trube i katarzi~no mesto koje sabira pozitivnuenergiju, spontanost i veseqe, a o tome neospornogovori i re~enica najpoznatijeg truba~a svihvremena Majlsa Dejvisa – Nisam ni znao da truba moè da se svira na taj na~in. Sabortruba~a u Gu~i je ove godine po~eo 30. avgusta i,oboga}en celodnevnim doga|awima, trajao je sve do 3. septembra.

Svake godine, u avgustu, kada se podigne saborska zastava i vi{e od 200truba~a zajedni~ki zasvira himnu Sabora: Sa Ov~ara i Kablara,prisutnima se ~ini kao da okolna brda podrhtavaju. Otvaraju se {atre, budise adrenalin posetilaca i posle tradicionalne prve zdravice, po~iwevi{ednevno veseqe bez premca u ~itavom regionu.Qubav me{tana Draga~eva prema muzici, naro~ito prema trubi, traje skoro

dva veka. Jo{ od vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, koji je 1831. godinenaredio osnivawe prvog vojnog orkestra, pa do dana{wih dana, zvuk trube kojikrepi du{u i zagreva telo je nezaobilazan sastojak slavqa, a u Gu~i niko ne moèda se odupre wegovoj magiji.

Tokom Sabora truba~a posetioci su imali prilike da uìvaju u bogatomprogramskom sadràju: od koncerta Bobana Markovi}a i defilea truba~kihorkestara iz zemqe i inostranstva, do finalnog takmi~ewa truba~kih orkestarana stadionu.

Ceo doga|aj krunisan je progla{ewem pobednika i velikim sabornim kolom – Do vi|ewa do idu}eg Sabora.

Me|utim, Sabor je bogat i atraktivan etno-muzej u kojem }e vam lepotu starihi retkih zanata predo~iti tkaqe, abaxije, opan~ari, grn~ari, kola~ari, kova~i i

KULTURA

drvodeqe... Pored izlo`be ru~nih radova draga~evskih tkaqa,prire|eni su i narodni vi{eboj, saborsko ven~awe, takmi~ewezdravi~ara i izbor najlep{e ènske i mu{ke narodne no{we. Nakraju Sabora, u duhu negovawa tradicije, improvizovana je i staradraga~evska svadba.

Bilo kao muzi~ki festival internacionalnog zna~aja,svetkovina istinskih srpskih tradicija ili turisti~ka atrakcija,Draga~evski sabor truba~a u Gu~i jedan je od najboqih promoteranacionalnog duha i osobenosti Srbije u svetu, a s vremenom jepostao i jedan od najja~ih doma}ih brendova. Proèt duhomautenti~nog, izvornog folklora, ovaj festival je pomogao da imeSrbije postane poznato {irom sveta po bogatoj i jedinstvenojtradiciji, proslavqenoj i kvalitetnoj muzici, vrhunskoj zabavi iiskrenom gostoprimstvu. Zato ne ~udi {to se Gu~a ovog letana{la na prvom mestu po rangirawu jednog londonskog sajta, me|udestinacijama zabave, a posle we je na drugom mestu Exit, pa tekonda Karneval u Riju.

Naravno, va{ar je bio, neosporno... Nekima se nije dopalo{to su ulice Gu~e bile zakr~ene tezgama svakojake robe,pretvorene u ro{tiq-avenije. Drugima se nikada ne}e dopasti to{to se u vazduhu kojim di{e Gu~a u vreme Sabora vazda prepli}ui nadme}u mnogobrojni duva~ki orkestri – istovremeno. Kako naulici, tako i pod {atrama i ba{tama kafi}a i restorana. Tajizme{ani i glasni vi{eboj i jeste jedna od bitnih odlika Gu~e.

Kada se razgrnu sva ta mawa ili ve}a nedopadawa inezadovoqstva, krojena ukusom, ostaje nepobitna ~iwenica –srce Gu~e je truba, ona sve natkriquje i povezuje... Od we je sve ipo~elo, ona je neponovqiva, prava. Uìtak je slu{ati wenevirtouze koji mame, zavode i o~aravaju du{e...

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

69

CENTRALNI DOM VOJSKE

K W I @ E V N I P R O G R A M19. septembar - Horska sala u 18 satiPromocija zbirke pesamaDU[A, autor Zdravko Buji}

26. septembar - Horska sala u 18 satiPromocija kwigeJNA I RASPAD SFR JUGOSLAVIJEOd ~uvara do grobara svoje dràveautor Dragan Vuk{i}

K O N C E R T I

26. septembar - Velika sala u 20 sati Povodom obeleàvawa Dana ansamblaSVEÂNI KONCERTUMETNI^KOG ANSAMBLA VS”STANISLAV BINI^KI“

I Z L O @ B A U S L AV U J U N A K A

NA VVERNOSTOTAXBINIPeta samostalnaizlo`ba slika generala u penziji Qubi{e R. Stojimirovi}a “Na vernost otaxbini” otvorena je 12.septembra u Centralnom domu Vojske Srbije,gde }ete mo}i da jevidite sve do 24. septembraZa odluku da posetite izlo`bu postoji nekoliko vi{e nego do-

brih razloga. General Stojimirovi} je na{oj javnosti ve} godina-ma poznat kao ~ovek u uniformi koji istrajno i predano gradi svojslikarski svet. Najnoviju izlo`bu posvetio je Srpskoj vojsci od1912. do 1918. godine, devedesetogodi{wici wenog dolaska naKrf, a wome se obeleàva i 81. godi{wica Udruèwa Timo~ana iKrajinaca.

– Smatrao sam svojom uzvi{enom obavezom i vojni~kom du`no-{}u da u okviru svojih mogu}nosti podsetim one koji to èle na epo-peju i golgotu Srpske vojske od 1912. do 1918. godine – kaè generalStojimirovi}, sa neskrivenom nadom da je onih koji èle da pamtenajsvetije i najsvetlije stranice srpske vojne i nacionalne istorijejo{ uvek i uprkos prelomnom vremenu – sasvim dovoqno. PortretiNade`de Petrovi}, Dragi{e Stojadinovi}a, @ivojina Lazi}a, Mi-lunke Savi}, majora Dragutina Gavrilovi}a, velikih vojvoda… izlo-èni su pred nama da nas jo{ jednom podsete na to – ko smo.

D. M.

K U L T U R O S K O P

15. septembar 2006.

ÂSOPISI

70

BEZBEDNOST ZAPADNOG BALKANABroj 1, jul–avgust 2006,izdava~i: Centar za civilno-vojne odnose i Beogradska {kola za studije bezbednosti

Centar za civilno-vojne odno-se i Beogradska {kola za studijebezbednosti zapo~eli su izdavawe~asopisa Bezbednost Zapadnog Bal-kana. Prvi broj za jul–avgust 2006.donosi uvodne re~i prof. dr Miro-slava Haxi}a, direktora Centra zacivilno-vojne odnose, i mr JasmineGli{i}, urednika ~asopisa, i radove ~lanova Beogradske {koleza studije, koji se na taj na~in prvi put predstavqaju stru~nojjavnosti.

Ciq izdavawa ~asopisa jeste podsticawe dijaloga izme|umladih istraìva~a u oblasti bezbednosti, pa se najpre wima,ali i svima koji se bave teorijom i praksom bezbednosti, po-sebno regionalnim temama, upu}uje poziv na saradwu.

Radovi u prvom broju bave se obrazovawem u oblasti bez-bednosti, reformom policijskog {kolstva u Srbiji, privatnojdelatnosti obezbe|ewa, specifi~nostima organizovanog krimi-nala, civilno-vojnim odnosima, u~estvovawem na{ih snaga u mi-rovnim misijama...

Slede}i broj urednik najavquje za oktobar, posle letwepauze u radu Beogradske {kole za studije bezbednosti, koja si-stemskim istraìvawima i akademskim usavr{avawem mladihistraìva~a doprinosi razvoju studija bezbednosti u Srbiji.

âsopis Bezbednost Zapadnog Balkana dostupan je javnostina Internet sajtu Centra za civilno-vojne odnose (www.ccmr-bg.org), ali i u prostorijama Centra i Beogradske {kole.

R. M.

SEPTEMBARSKI VOJNOSANITETSKIPREGLEDNedavno je u izdawu Uprave za zdravstvo Sektora za materi-

jalne resurse MO Srbije iza{ao septembarski broj “Vojnosani-tetskog glasnika” – ~asopisa lekara i farmaceuta Vojske Srbije.Fotografija nobelovca Roberta Koha, zaslu`nog za otkrivawebacila tuberkuloze, koja se nalazi na naslovnoj strani, ukazujeda je toj bolesti posve}en i uvodni tekst ~asopisa. Aktuelna temaje Barotrauma plu}a.

Na oko 70 stranica Pregleda predstavqene su radovi izpulmologije, gastroenterologije, maksilofacijalne hirurgije,stomatologije, ortopedije, fizikalne medicine i rehabilitaci-je, ginekologije, farmacije, radiologije. Pored lekara sa VMA,autori tekstova su jo{ iz Klini~kog centra Srbije, klini~kih

centara Ni{ i Kragujevac, Kli-ni~kog centra Crne Gore, Medi-cinskog i Stomato{kog fakultetaiz Beograda, Instituta za gineko-logiju i aku{erstvo.

Od objavqenih 11 tekstova,{est su autorski tekstovi sa rezul-tatima istraìvawa i tabelama.Pored ostalog, govori se o zna~ajuultrazvu~nog pregleda terminalnogileuma kod sredwe te{kog oblikaKronove bolesti. Dati su i rezul-tati desetogodi{we retrospektiv-ne studije sa klini~kim rezultati-ma i iskustvima u nadoknadi veli-kih defekata dowe usne modifiko-

vanom metodom po Friesu. Re~ je i o uzrocima nastanka heteroto-pi~ne osifikacije, ~este komplikacije nakon implantacije totalneendoproteze kuka, a moète se pro~itati i analiza gubitaka hete-rozigotnosti tumor supresor gena p53 i BRCA1 kod karcinomaovarijuma, i histopatolo{kim manifestacijama hroni~nog hepati-tisa C u odnosu na genotip virusa. Ostale rubrike tako|e nudezanimqive sadràje. M. [.

DRUGI BROJ NOVOG GLASNIKAPred ~itala~kom publikom nedavno se pojavio i drugi broj

Novog glasnika. Uvodnik tog vojnostru~nog intervidovskog ~asopisa posve}en

je logistici u reformi sistema odbrane. I savremen logisti~kikoncept, nazvan fokusirana logistika, koji kreiraju stru~waciMinistarstva odbrane i Vojske, po~iva na davno potvr|enoj ~i-wenici – logistika ne moè dobiti rat, ali weno odsustvo moèuzrokovati poraz.

O bezbednosnim porazima koji su posledica nestabilnosti uekonomiji, u socijalnoj ili humanitarnoj sferi moète ~itati uustaqenoj rubrici Vojna teorija i praksa. U woj }ete prona}i iodgovore na pitawa o izazovima koji u budu}nosti o~ekuju pro-stor jugoisto~ne Evrope, ali i druga~ije poglede na menaxment uprotivteroristi~koj borbi.

Novi glasnik donosi i pri~u o obradi i prenosu informaci-ja u sistemu vazdu{nog osmatrawa i javqawa. Samohodnoj top-hau-bici 155 milimetara NORA-B52, najuspe{nijem proizvodu srpskeartiqerije i specijalnom oklopnom vozilu M-05 VUK posve}enesu stranice rubrike Vidovi i rodovi.

Koliko osobine li~nosti ipojedina sociodemografska obe-le`ja uti~u na odluku o na~inu slu-èwa vojnog roka, kako je tekaorazvoj prigu{iva~a pucwa i kakvesu danas wegove odlike, te kakvi sutokovi informacija u saobra}ajnojpodr{ci, sazna}ete tako|e u najno-vijem broju Glasnika.

U rubrici Tradicije govorise o prvom srpskom ratnom broduna moru ”Srbija” i o artiqerijskojpodr{ci operacijama u Prvomsvetskom ratu.

Da je transnacionalni terorizam globalna pojava zasnovanana politi~kim, ekonomskim, socijalnim i religioznim motivimauveri}ete se u tekstu Savremeni trendovi u protivteroristi~kojborbi, na stranicama rubrike Strane armije.

Iz Vojnog arsenala izdvajamo teme o globalnom satelitskomnavigacionom sistemu, o savremenim avionskim topovima i nenu-klearnim podmornicama, kojima raspolaù samo najrazvijenijeratne mornarice sveta.

Podse}awa radi vaqa napomenuti da je Novi glasnik vojno-stru~ni intervidovski ~asopis Ministarstva odbrane i da izlazitromese~no.

V. P.

B

71

ogata nau~ni~ka karijeraDu{ana Vi{wi}a, filozofau uniformi, doprinela je daon postane jedan od najve}ih

strategista (teoreti~arastrategije) me|u prethodnim,sada{wim i nekim budu}im srpskimoficirima. Posebno va`nedu`nosti koje su doprinele daDu{an Vi{wi} izgradi sebe kaovrsnog strategistu jesu istraìva~u Centru za strategijskaistraìvawa General{taba JNA,istraìva~ u Institutu zastrategijska istraìvawa ina~elnik Instituta ratne ve{tine.

Wegovo najnovije delo, prema mi{qewu pisaca ovih redova”ìvotno ostvarewe autora”, pod nazivom Strategija dràve kaosudbina nacije, rezultat je dugogodi{weg napornog rada usmerenogna prou~avawu nau~ne utemeqenosti strategije. Kwiga na 370strana sadrì, pored predgovora i pogovora, tri dela: Teorijskimodel op{te strategije ili strategije dràve, Teorijski relevantnistrategijski iskazi klasika vojne misli i Skica za pojam ”Vojnestrategije”.

Moto prilikom prou~avawa nau~ne utemeqenosti strategijedr Du{an Vi{wi} na{ao je u mislima francuskog generala AndreaBofra, jednog od najpoznatijih strategista 20. veka. General je usvom delu ”Uvod u strategiju” (Introduction a la strategie) zapisaoslede}e: ”Kao {to je gra|anin @urden ‘pisao’ prozu i ne znaju}ito, mnogobrojni su oni koji se bave strategijom vi{e ili mawenesvesno. Ali, za razliku od gra|anina @urdena, teè je ‘pisati’dobru strategiju nego prozu, tim pre {to se, uop{te uzev, ne zna{ta sve spada pod pojam ‘strategije’, iako se on ~estoupotrebqava. ‘Strategija’ je jedna od svakida{wih re~i ~iji jesmisao najmawe poznat’’.

PORE\EWE SA MENDEQEJEVIM SISTEMOM

Da navedeni moto, a samim tim i pre ne{to mawe od polaveka izre~eni generalov stav ne bi ostao nedovoqno odre|en upogledu na su{tinski problem strategije, autor dela Strategijadràve kao sudbina nacije uvodi jedno slikovito pore|ewe, kojeje u izvesnoj meri neposrednije u odnosu na izre~eni stavartikuli{e centralni problem strategije, a posredno i potrebuda se u~ini poku{aj wegovog re{avawa. Re~ je o pore|ewuPeriodnog sistema elemenata D. I. Mendeqejeva i, uslovno tako

nazvanog, teorijskog sistema strategije. Zapravo, u vremenastanka Mendeqejev sistem imao je izvestan broj praznihmesta, ostavqenih za nepoznate elemente poznatih, boqe re}i,predvi|enih svojstava. Na primer, zamislimo Periodni sistemsamo bez kiseonika i ugqenika. Bez tih elemenata hemija ne bimogla postati nauka, a o Periodnom sistemu, to jest celini, nebi moglo biti ni govora. Takav Periodni sistem bio bi vrloblizak teorijskom sistemu strategije koji je ”pun” praznina,odnosno odsutnih podsistema, ~iju ulogu i osobine niko nijepredvideo. To zna~i da strategija nije imala niti ima svogMendeqejeva, i na àlost, pre svega dràvno organizovanihheteronomnih (”malih”, nejakih) nacija (multinacionalnihzajednica), ona nije sistem. Prikazano pore|ewe, u stvari,predstavqa problematizaciju istraìvawa koje je dr Du{anVi{wi} realizovao i wegove rezultate prikazao u deluStrategija dràve kao sudbina nacije.

BEZ RODNOG OGWI[TA

Dakle, polazni stav autora prilikom prou~avawa nau~nogutemeqewa strategije jeste da nedostaje temeq wene odre|enosti– stalni izvor bitnih svojstava, drugim re~ima – ono svevremeno{to ostaje nepromenqivo, nu`no i op{te. U vezi sa tim,strategija ne moè postati nauka, teorijski sistem bez op{testrategije ili ({to je isto) strategije dràve, koja bi trebalo dabude ”rodno ogwi{te” svih posebnih (dràvnih) strategija(konstitutivnih elemenata polistrategijskog sistema dràve:informacione, diplomatske, politi~ke, ekonomske, tehnolo{ke,demografske, kulturne, vojne, konfesionalne, pravne, i dr.), kao{to je filozofija u odnosu na sve nauke. Ali u strategijskommi{qewu nije sadràna samo pomenuta, fundamentalnapraznina nego, sasvim o~ekivano, upravo zbog nespoznatesu{tine strategije, strategisti nisu uspeli: da se na svrsishodanna~in odrede prema sopstvenom teorijskom nasle|u, prevashodnovojnom i da odgovore na pitawe {ta je vojna strategija, iakowene za~etke nalazimo jo{ sredinom posledweg milenijuma prena{e ere (Tukidid, Sun Cu), a intenzivnu strate{ku praksu uprilici smo da opserviramo na ovaj ili onaj na~in odFrancuske revolucije do danas.

Prethodno pomenute probleme autor je istraìo i dobijenerezultate saop{tio u relativno nezavisnim, ali komplementarnimdelovima jedinstvene tematske celine pod naslovom: Strategijadràve kao sudbina nacije. Autor nudi nova, negde i utopisti~kare{ewa, u duhu utopije kao nosioca op{tequdskih eti~kihvrednosti koje protivre~e postoje}em i omogu}uju wegove promene.Dakle, dr Du{an Vi{wi} u Strategiji dràve kao sudbina nacijenije rekonstruisao kategorijalni aparat strategije, ve} ga jeiznova konstruisao. Nazivaju}i ne{to ”novim u strategiji”, autorizri~e istovremeno i ~iweni~ki i vrednosni sud.

Jasan zakqu~ak je da oblast umne i prakti~ne delatnosti,koja je odlu~uju}a za opstanak i ìvot dràvno organizovanenacije (multinacionalne zajednice), dakle strategijska, ne moèbiti u ravni nijedne stru~ne, parcijalne nauke, nego pravnorealnog diskurzivnog znawa, konkretne smisaone celine, to jest,strategijske stvarnosti dràve. Mora to biti umno, kriti~koznawe izraèno sinteti~kim pojmovima. Neophodna nam je teorijakoja }e biti okrenuta spoznaji odnosa onih procesa strategijskihentiteta kojima pripada dimenzija budu}nosti. Upravo to nudidelo dr Du{ana Vi{wi}a Strategija dràve kao sudbina nacije,koje je, po mi{qewu jednog od recenzenata prof. dr RadovanaIli}a, pukovnika u penziji – izuzetno vaàn uxbenik nauniverzitetskom nivou strategijskih studija, za studente islu{aoce Vojne akademije, ali i dragocena literatura za kadroveu Ministarstvu odbrane i General{tabu Vojske Srbije.

Mitar KOVA^Miroslav GLI[I]

STRATEGIJADR@AVE KAO SUDBINANACIJENedavno objavqena kwiga dr Du{ana Vi{wi}a vi{e je negopotrebno {tivo koje se bavistrategijom – o kojoj se sve ~e{}egovori, a veoma malo zna

NOVE KWIGE

Strah je mo}no oru`je

vladawa i pokoravawa

mnogih. Nije dobro

preterati ni u ~emu,

tako ni u sejawu straha,

jer o~ajnici koji nemaju

vi{e ni{ta da izgube,

prevazilaze i strah od

smrti i postaju o~ajnici

opasni po sebe, ali

i sve oko sebe.


Savremeni svet je postao mesto zanimqivog i opasnog ìvqewa, mnogih iza-zova i propu{tenih {ansi; dosad neslu}ene socijalne dinamike, brzih iradikalnih promena, uàsnih rizika i nuklearnih pretwi o kojima Starisvet nije mogao ni da sawa. [ta u takvom svetu planetarnih izazova,kosmi~kih uzleta, probu|enih nada i zatiru}ih opasnosti da rade ~ovek,we-

gova porodica, socijalna organizacija, dru{tvena grupa, jedna dràva, re-gionalna dru{tva ili sveukupno ~ove~anstvo? Duboko su u pravu oni koji mudrozakqu~uju: “Mnogo toga se desilo toliko brzo da su potrebne nove teorije kakobismo objasnili nedavnu pro{lost, a da i ne govorimo o oblikovawu prilika,izazova, pretwi koje donose vreme koje je pred nama.”

Mnogo je mudrosti, tolerancije i dobre voqe potrebno ~ove~anstvu da bizasigurno do~ekalo svaki novi dan. Slavni istori~ar Tojnbi je primetio da pos-toje doga|aji koji postaju simboli jedne epohe; globalizacija je takvo zbivawekoje simbolizuje duh dana{wice, koja preoblikuje sve ~ega se dotakne,dalekose`no mewa prirodu nacionalne dràve i me|unarodnog poretka. Do-du{e, ta promena nije samo dobrovoqna, nego ~esto i dramati~na i krvava,posredstvom sukoba i ratova.

SVET BEZ GRANICA

Treba imati u vidu i shvatawa nekih vode}ih teoreti~ara Zapada koji tvrdei iza ~ijih re~i stoje politi~ka i vojna voqa najmo}nijih sila sveta: “Vestfalskikoncept apsolutnog prava dràva da deluju unutar sopstvene teritorije onakokako wima odgovara, nije vi{e prihvatqiv za dràve liberalne demokratije.Koncept dràvnog suvereniteta ne moè biti zastor iza kojeg }e se neka`wenode{avati masovno naru{avawe bezbednosti qudi.” Ove re~i treba da buduopomena svim odgovornim qudima, pogotovo dràvnicima malih zemaqa, da sesvet ubrzano mewa i da najmo}nije sile dana{wice na velika vrata uvode noveprincipe svetske zajednice, svi|alo se to nekome ili ne. Spoznaja je prvi korakmudrog delovawa qudi i naroda.

Te{ko je odrediti {ta se pod pojmom globalizacije ta~no podrazumeva, jerje to pravi lavirint dubokih nesporazuma i nerazumevawa. Globalizacija je ne-precizan i neodre|en pojam, ona nije jedinstven proces, ve} skup procesa kojise ponekad poklapaju, ali su i suprotstavqeni. Neki govore da je ona sinonimza ”svet bez granica”. Drugi autori smatraju da globalizacija podrazumeva i daje ona nastanak sloène mreè me|usobne povezanosti, koja zna~i da na na{eìvote sve vi{e uti~u odluke i doga|aji koji se odigravaju daleko od nas. Svetsve vi{e postaje jedno mesto bliskog susreta, jedna velika nada i jedan global-ni strah.

Globalizacija je izuzetno sloèn, dinami~an, protivre~an dru{tveno-is-torijski fenomen. Ona se, smatra A. Heywood u svom delu Politika, shvata kao “...uspostavqawe jedinstvenog globalnog sistema... po{to su kulturne, dru{tvene,privredne i politi~ke raznolikosti uni{tene u svetu. Me|utim, globalizacija je~esto pra}ena lokalizacijom, regionalizacijom..., verski fundamentalizam moèda se shvati kao odgovor na globalizaciju...”. U savremenom svetu nema mnogo sla-gawa oko bilo kog kqu~nog pitawa, ve} naprotiv ima raznovrsnih nadmetawa,o{trih sukoba i krvavih ratova. Heraklitovska slika sveta.

FE

QT

ON P i { e d r I l i j a K A J T E Z

STVARAWEPLANETARNOG

STRAHA

G L O B A L I Z A C I J A – N A D A I L I Z L A K O B S AV R E M E N O G S V E TA

Globalizacije uspostavqa, podrazumeva i isti~e sva“me|unarodna strujawa i mreè delatnosti”. Svet je isprepleten,ubrzan, dinami~an, u wemu se brzo razmewuju qudi, ideje, bogatst-va, vrednosti i rizici. Savremeni svet nema milosti zanesnalaèwe, slabosti i nemo}i, ovaj svet je ime za brzu akciju,vojnu mo} i ekonomsku silu. Integracija je planetarni proces jerparni vaqci informati~ke revolucije, ekspanzija svetskogtrì{ta, slobodna cirkulacija robe i kapitala sve vi{e pletumreù sve gu{}e me|uzavisnosti dru{tava.

Savremeno dru{tvo je u sve te{woj podeli sudbine, uspeha,uzleta ali i rizika, sukoba i pretwi. Sa jedne strane imamo takavzamah saradwe i povezivawa me|u dràvama i udaqenim narodi-ma, a sa druge prete mnoge nove regionalne podele i sukobi{irokog spektra. Ri~ard Koen u delu Saradwa u bezbednosti: Novihorizonti za me|unarodni poredak izri~ito tvrdi da “nijedan po-jedina~ni trend u protekloj dekadi ne zasluùje pa`qiviju analizuod velikog porasta saradwe me|u zemqama Evroazije i SeverneAmerike”.

[ta je zaista globalizacija: dru{tvena blagodet ili socijal-na provalija nejednakosti, uni{tavawe nacionalne i kulturnesamobitnosti, izaziva~ rata civilizacija, pretpostavka plane-tarne demokratije, autoritarna vladavina elita, sklad saprirodom ili nezadrìvo razarawe svih prirodnih resursa? Mno-go dubokih pitawa i dilema, a zaista malo neupitnih odgovora.Moglo bi se re}i da je globalizacija sve to potencijalno, ali ivi{e od svega navedenog i spomenutog. Globalizacija kao i svakidrugi dru{tveno–istorijski proces ima najmawe dva Janusova lica.

KRAJ DRU[TVA

Uz poimawe globalizacije neizbe`no ide i pojam svetskogdru{tva. H. Bul (H. Bull) smatra da: “svetsko dru{tvo postoji, kadadràve unutar jednog internacionalnog sistema imaju zajedni~keinterese i vrednosti, kada ih obavezuju zajedni~ka pravila, kadau~estvuju u radu zajedni~kih institucija i imaju zajedni~ku kulturuili civilizaciju”.

Bez obzira na prirodne polemike {ta je savremeno dru{tvo,ono je pre svega demokratsko dru{tvo koje karakteri{u odre|enevrednosti. Ono je “otvoreno dru{tvo... sloèno, kompleksno... pos-tojawe i delovawe... razvijenog civilnog dru{tva... ono u kome pre-vladava socijalna mobilnost, postoje sve vrste dru{tvenih i qud-skih komunikacija, nema iluzija o savr{enosti institucija i ideja,dru{tvo tolerancije i slobode kretawa qudi i ideja...”.

Ono {to je novo u shvatawu savremenog sveta jeste da qude nepovezuje samo teritorijalna pripadnost, ve} nastupa kraj”dru{tva” kao iskqu~ivog ”teritorijalnog” pojama. Vrlo jezna~ajno da znamo u kakvom svetu ìvimo, gde savremeni svet

73

nezadrìvo vodi i na kojim vrednostima po~iva da bi se mogli bo-qe orijentisati i mnogo primerenije i mudrije postupati. Dezori-jentisan ~ovek ili izolovano dru{tvo sigurno zapadaju u velikeistorijske probleme, jer ne znaju gde da krenu i na koju stranu damobili{u svoje najboqe snage i prirodne potencijale.

Realni ìvot i zakonitosti delovawa svetske zajednice neprestaju, eventualno na{om èqom da izbegnemo vi{e ili maweprihva}ena pravila igre od strane najve}eg dela zemaqa. Global-

PREOBLIKOVAWE @IVOTA

Globalni poredak nam izgleda kao usud, sila kojapokre}e nevidqive konce na{eg svakodnevnog ìvota, uti~e ipreoblikuje ìvot milijardi qudi. Globalizacija je istovre-meno i sukob i nada, protivre~an dru{tveno-istorijski pro-ces: “Dramati~ne socijalne borbe oko globalizacije – wenogdemokratskog ili represivnog, humanijeg ili asocijalnog,multipolarnog ili unipolarnog lika – postaju novi kqu~razumevawa dru{tvenih zbivawa... jedni u globalizacijivide... objektivan i spontan planetarni proces, za druge jeona iskqu~ivo projekt dominacije zapada... dobitnici glob-alizacije nalaze iskqu~ivo civilizacijski napredak... za gu-bitnike ona je samo destruktivna sila i novo prokletstvo”.

Ukoliko boqe sagledamo sve su{tinske probleme, du-binske poruke, izvore, snage, protivnike i protivre~nostiprocesa globalizacije to }e nam pomo}i da lak{e razumemosavremene sukobe, izazove, rizike i pretwe po svetski mir,op{tu, nacionalnu i qudsku bezbednost.

Pre i posle Berlinskog zida

izacija je svetski proces koji se de{ava i onima koji je kreiraju idrugima koji su protiv we, samo {to se ona tim suprotstavqenim ineprijateqskim stranama prikazuje i deluje na vrlo razli~itna~in. Veliko je istorijsko i filozofsko pitawe koliko je ~ovekili neka dràva zaista u mogu}nosti da bira okolnosti svoga pos-tojawa, egzistencije i dru{tvenog razvoja.

Ideja povezivawa sveta nije istorijski nova. Putevi svile,ekspanzija velikih religija, civilizacija i xinovska carstva suoblik ujediwavawa razli~itih svetova. O~igledno da su ideje glob-alizacije davno posejane u qudskom rodu u utopiji, voqi za mo}i itrajnom stremqewu qudskog tragawa, ali i da su se potrebne,nu`ne i dovoqne pretpostavke za wen planetarni zamah stvorileposle ukidawa bipolarnosti sveta i pada Berlinskog zida.

NOVI SVETSKI POREDAK

Po~etkom devedesetih godina 20. veka mnogi stratezi su bilizahva}eni plimom optimizma nazvanim “Novi svetski poredak”.Godine 1992. tri vode}a ameri~ka stratega, E{ton Karter, Vili-jem Peri i Xon [trajnbruner, govorila su o saradwi u bezbed-nosti kao o na~inu za nalaèwe novih prilaza svetskom miru:“Organizaciona na~ela kao {to su odvra}awe, nuklearna stabil-nost i zaustavqawe, jasno su izraàvali te`we hladnog rata.Saradwa u bezbednosti je odgovaraju}i princip me|unarodnebezbednosti posthladnoratovske ere.” Saradwa u mnogim oblasti-ma ìvota je postala novina u me|unarodnim odnosima do ju~eneprijateqski suprotstavqenih vojno-politi~kih tabora, a sve toje nagove{tavalo novo vreme mira. Sve je izgledalo, kaè pomalopesni~ki ve} spomenuti Koen, kao: “... izlazak iz oblasti uskihhladnoratovskih strategija... u {iroka, suncem obasjana podru~jame|unarodnog mira i harmonije”.

Me|utim, neki doga|aji u posledwe dve dekade na podru~jubiv{eg Sovjetskog Saveza i SFRJ pokazali su da je ova po~etnaprovala optimizma bila, u najboqem slu~aju, preurawena. Qudiobi~no zapadaju u nekriti~ki optimizam iz prevelike èqe dane{to bude onakvo kako oni èle da vide ili prikaù, ili posledugog perioda patolo{kog stawa nekog dru{tva, kada se ta socijal-na bolest na jedan radikalan i nasilan na~in okon~a. Posle takvevelike istorijske promene qude zahvati talas probu|ene nade i utim danima uzleta i pobedni~ke pesme sve izgleda jednostavno ilako ostvarivo ~ak i uvek uzdrànim nau~nicima. Fukojama jeoti{ao toliko daleko da je proglasio ove doga|aje iz devedesetihgodina pro{log veka za kraj istorije. Pod ovim je podrazumevaoda je “ideolo{ka rasprava prakti~no okon~ana svetskim trijum-fom zapadne liberalne demokratije”.

U momentu velike euforije, trijumfa zapadnih sila i slomaSSSR-a, mnogima je izgledalo da je kona~no nastupio kraj rata, dasvi dramati~ni konflikti pripadaju istoriji. Moment euforije jebrzo pro{ao – “rat se vratio” u neke delove sveta. Naàlost,bili smo svedoci tog neèqenog istorijskog hoda kroz ratno vreme.Vreme stradawa i smrti. Neki autori smatraju da u nesigurnomsvetu Zapad svoju bezbednost vidi u naoruàvawu sve modernijim iubojitijim oru`jima i u dràwu “svetskog Juga pod Damoklovimma~em vojnog intervencionalizma”.

ZAO[TRAVAWE SUKOBA

Globalni rat odlikuje razarawe svih materijalnih osnovaìvota, porast tehnolo{kog varvarizma i spremnost na totalnorazarawe dru{tva. On jo{ ima i izrazito kolektivno-psiholo{kufunkciju: stvarawe planetarnog straha. Strah je mo}no oru`jevladawa i pokoravawa mnogih. Nije dobro preterati ni u ~emu,tako ni u sejawu straha, jer o~ajnici koji nemaju vi{e ni{ta daizgube, prevazilaze i strah od smrti i postaju o~ajnici opasni posebe, ali i sve oko sebe.

Svet je i daqe popri{te ukorewenih nejednakosti, sukoba in-teresa i razli~itih tradicija. Mnogo je vrlo vidqivih i vrednih

FEQTON


TOTALNI RAT

Najzad, globalni terorizam, monstruoznim i spektaku-larnim ~inom u SAD, Madridu i Londonu, preko no}i jestavio na dnevni red istorije novu vrstu totalnog svetskograta. Naàlost, svetu umesto trajnog i stabilnog mira, danapredaha i sre}e, okon~awe Hladnog rata donelo je porastmilitarizma, svet razapet izme|u eksplozije lokalnih, un-utardràvnih konflikata i planetarnog vojnog delovawa.

pokazateqa da svet postaje sve podeqeniji i sve mawe pravedan. Autoritarna globalizacija, kao i terorizam, pogoduje

zao{travawu sukoba: “Ako ne na|emo re{ewe, ima}emo gra|ans-ki rat svetskih razmera izme|u onih koji kontroli{u mreètehnologije, finansijskog kapitala i informacija i svih onih in-dividua, grupa i zajednica koje ose}aju da globalizacija pred-stavqa pretwu wihovom identitetu.” Sada{we stawe svetske za-jednice jeste da se svet suo~ava sa nevi|enim previrawima isukobima globalnog, tehnolo{ki i vojno superiornog sveta i sna-ga otpora promenama starih formi, navika i oblika ìvota. Tajsukob se moè zvati razli~ito, ali on je u su{tini nemilosrdnirat do istrebqewa starog obrasca ìvota i nezadrìvo dola-ze}eg, globalnog na~ina ìvota.

(Nastavak u slede}em broju)

Wujork, 11. septembar 2001.

da kupi hara~. O tom doga|aju spe-van je herojski ep ”Smrt Smail-ageêngi}a“. 23. septembar 1866. Srpski knez Mihailo Obrenovi} icrnogorski knez Nikola Prvi Pe-trovi} zakqu~ili su ugovor o ujedi-wewu Srbije i Crne Gore i savezu uratu protiv Otomanskog carstva. 23. septembar 1893. U Beogradu je pu{tena u pogon prva javna elektri~na centrala uSrbiji. 24. septembar 1915. Francuska i Velika Britanija odlu~ile da otvore Solunskifront, na koji su upu}ene snage sa Galipoqa. Do polovine maja1916. sa ostrva Krf u Solun preba~ena je srpska vojska, svrsta-na u tri armije. 25. septembar 1991.Savet bezbednosti UN izglasao Rezoluciju 713 kojom je uveden em-bargo na isporuke oru`ja za podru~je Jugoslavije.27. septembra 1904. Miropomazawe kraqa Petra Kara|or|evi}a u @i~i obavio jemitropolit Inokentije sa svim arhijerejima i sve{tenicima uzprisustvo predstavnika civilnih i vojnih vlasti. 27. septembar 1940.Nema~ka, Italija i Japan potpisale u Berlinu desetogodi{wi voj-ni i ekonomski pakt poznat kao “Osovina Rim–Tokio–Berlin”.27. septembar 1947. U Var{avi je osnovan Informacioni birokomunisti~kih i radni~kih partija (Infor-mbiro). Savetodavno i koordinaciono telodevet evropskih komunisti~kih i radni~kihpartija osnovano je na inicijativu SSSR-a,a sedi{te mu je do prole}a 1948. bilo u Be-ogradu, potom u Bukure{tu.28. septembar 1932. Na osnovu Uredbe ministra vojske i morna-rice Kraqevine Jugoslavije, po~elo je for-mirawe Barutanskog bataqona u Zavodu “Obili}evo“. Bila je toprva regularna jedinica protivhemijske za{tite u jugoslovenskojvojsci i taj dan je odre|en za Dan jedinica ABHO.28. septembar 1990. Skup{tina Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto trodràvqeiz Ustava od 1974. Novim ustavom uspostavqena je dràva ravno-pravnih gra|ana, a pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija za-dràle su autonomiju ali bez prethodnih atributa dràvnosti. 29. septembar 1938. Potpisivawem Minhenskog spora-zuma Velika Britanija i Francuskasu Nema~koj izru~ile oblast Sude-ta, `rtvuju}i nezavisnost êhoslo-va~ke. 30. septembar 1915.Srpski artiqerac Ratomir Raka Lu-tovac, vatrom iz svog topa, oborioje iznad Kragujevca jedan nema~kiavion. Bilo je to prvo obarawe neprijateqskog aviona sa zemqe.Od 1994. taj dan se obeleàva kao Dan artiqerijsko-raketnih je-dinica PVO.30. septembar 1970. Ri~ard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog ame-ri~kog predsednika SFRJ. Pripremio Miqan MILKI]

15. septembar 1935.U Nema~koj donet Nirnber{ki zakon o iskqu~ivawu Jevreja iz jav-nog ìvota.17. septembar 1889. Povodom 500 godina od Kosovske bitke ustanovqen je orden knezaLazara, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolo-naslednik. 17. septembar 1918. Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija probilesu Solunski front {to je bilo odlu~uju}e za slom Centralnih si-la u Prvom svetskom ratu.17–23. septembar 1952.U zvani~noj poseti Jugoslaviji boravio je ministar inostranih po-slova Velike Britanije Entoni Idn koji je u razgovorima sa JosipomBrozom i Edvardom Kardeqem izrazio spremnost britanske vladeda i daqe pomaè Jugoslaviji.19. septembar 1941.U selu Struganik kod Vaqevaodràn sastanak Josipa Brozai pukovnika Dragoquba Mihai-lovi}a. Sporazum o zajedni~kojborbi protiv okupatora nijepostignut.19. septembar 1946.Britanski premijer Vinston êr~il odr-ào govor u Cirihu gde je predloìoosnivawe ”Sjediwenih Dràva Evrope“i formirawe ”Saveta Evrope“.19. septembar 1914. Po~ela je bitka na Ma~kovom kamenu.Posle ~etvorodnevnih borbi, nadmo}ni-ja austrougarska vojska prisilila je Sr-be na povla~ewe.19. septembar 1928. “Parobrod Vili“, prvi animirani cr-tani film u kojem se pojavio Miki Ma-us, prikazan je u wujor{kom bioskopu“Koloni teatar“.19. septembar 1992. Savet bezbednosti UN iskqu~io je SRJiz svetske organizacije, osporiv{i jojpravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala ~lani-ca UN 2. novembra 2000. nakon {to je opozicija preuzela vlast uSrbiji.20. septembar 1916.Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, na predlog mini-stra vojnog, doneo Uredbu o vojnom telegrafu. Time je veza posta-la samostalan rod na{e vojske i taj dan je odre|en za Dan veze.22. septembar 1944.Ulazak trupa Crvene armije u Srbiju. Borave}i u Moskvi septem-bra 1944, Josip Broz je postigao dogovor sa Staqinom da trupeCrvene armije u|u u Jugoslaviju i da u woj ostanu privremeno, uzpo{tovawe vlasti koju su uspostavili jugoslovenski komunisti.22. septembar 1992.Generalna skup{tina UN donela odluku o zamrzavawu ~lanstvaSRJ. Na{oj misiji pri UN dozvoqeno je da kontaktira sa Savetombezbednosti i drugim nadle`nim telima UN.23. septembar 1908.Austrougarska objavila aneksiju Bosne i Hercegovine.23. septembar 1840. Crnogorci su na Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselimagata~kog, pivskog i drobwa~kog Smail agu êngi}a, koji je po{ao

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

B


orbama u Dobruxi, vo|enim septembra i oktobra 1916. godine, prethodilo jevi{emese~no formirawe srpskih dobrovoqa~kih sastava na tlu Rusije. Austro-ugraski vojnici i stare{ine iz redova slovenskih naroda, koji su bili na polo-àjima u Galiciji – na Isto~nom frontu, masovno su dezertirali i predavali seRusima. Veliki broj tih prebega, odnosno ratnih zarobqenika, napu{tali su au-

strougarske jedinice da bi se, kao dobrovoqci, prikqu~ili srpskoj vojsci.Prvi dobrovoqa~ki sastavi, formirani uglavnom od austrougraskih podanika

srpske nacionalnosti, krenuli su Dunavom u Srbiju avgusta 1915. godine. Tim putem jedo oktobra, kada je Bugarska stupila u rat na stranu Centralnih sila, u Srbiju preba-~eno oko 3.500 dobrovoqaca. Svrstani najve}im delom u dobrovoqa~ke bataqone ko-jima su komandovali majori Vojin Popovi} – vojvoda Vuk i Vojislav Tankosi}, u~estvo-vali su u borbama vo|enim tokom povla~ewa srpske vojske krajem 1915. i po~etkom1916. godine. Mnogi su poloìli ìvote u tim borbama, a oni koji su preìveli Al-bansku golgotu obreli su se na Solunskom frontu i, posledwe ratne godine, u~estvo-vali u wegovom proboju.

OD ÊTE DO DIVIZIJE

U me|uvremenu je sve vi{e austrougarskih zarobqenika, mahom srpske nacional-nosti, i po koji Hrvat i Slovenac, slalo molbe iz zarobqeni~kih logora da im seomogu}i odlazak u srpsku vojsku, radi u~e{}a u wenoj borbi protiv omraène Austro-ugarske monarhije, germanskih zavojeva~a i verolomnih Bugara. U tim logorima je, u tovreme, bilo vi{e desetina hiqada Srba, ~iji se broj posle ~uvene Brusilovqeveofanzive po~etkom juna 1916. gotovo udesetostru~io. Tokom te ofanzive, naime, zaro-bqeno je vi{e od 300.000 (prema nekim izvorima 400.000) austrougraskih vojnika ioko 9.000 oficira.

Prva zvani~na dobrovoqa~ka jedinica u Rusiji bila je Prva srpska dobrovo-qa~ka ~eta, formirana decembra 1915. u Odesi. U januaru naredne godine stvorenesu Druga srpska dobrovoqa~ka ~eta i Srpski dobrovoqa~ki odred. Srpskom poslan-stvu u Petrogradu stiglo je do tada vi{e od 20.000 molbi iz zarobqeni~kih logora zaprijem u srpske dobrovoqa~ke jedinice koja se uveliko formirala u Odesi.

Za nepuna tri meseca, do sredine aprila, uniformu srpske vojske obuklo je oko10.000 dobrovoqaca, {to je nalagalo formirawe jedinica ranga bataqona i puka.Na pomolu je, prakti~no, bilo stvarawe ~etiri pe{adijska puka, odnosno jediniceranga divizije. Suo~ene sa tom ~iwenicom, Vlada Srbije i Vrhovna komanda donele su

Borbeni uspesi

Prve srpske

dobrovoqa~ke

divizije, formirane

u Rusiji od prebeglih

austrougarskih

vojnika, prete`no

srpske nacionalnosti,

pokazali su, ve}

po~etkom septembra

1916. godine, i

saveznicima i

neprijatequ da

u svakom srpskom

dobrovoqcu

“te~e krv Obili}a”

TRADICIJE

90 GODINAOD BORBI SRPSKIH

DOBROVOQACAU DOBRUXI

JUNACIPRVOG REDA

77

se u domovini pojave kao oslobodioci…”. I pored o~iglednognezadovoqstva i negodovawa, moral dobrovoqaca za u~e{}e uborbi protiv zajedni~kog neprijateqa slovenskih naroda nijeopadao. Potvr|uju to, uz ostalo, po~etni uspesi koje je divizijaostvarila nad neprijateqem predvo|enim austrougarskim feld-mar{alom Makenzenom.

Ishod operacija u Dobruxi je poznat. Obra|en je detaqno iu doma}oj i stranoj istoriografiji. Poznati su, tako|e, i uzrociporaza: lo{e rukovo|ewe 47. korpusom na operativnom nivou iporaz neiskusne rumunske vojske. Me|utim, malo su poznati hero-izam i po~etni uspesi koje su srpski dobrovoqci izvojevali nadznatno brojnijem i tehni~ki superiornijem neprijatequ. Jer, ma-da podataka o ispoqenim moralnim i vojni~kim kvalitetima bo-raca Srpske dobrovoqa~ke divizije ima dosta u arhivskim mate-rijalima, oni naàlost nisu dovoqno obra|eni u istorijskoj li-teraturi. A mnogi od wih nedvosmisleno potvr|uju da je Prva srp-ska dobrovoqa~ka divizija bila zaista jedna od najelitnijih je-dinica na tom delu rati{ta.

Vatreno kr{tewe srpskih dobrovoqaca na rati{tu Dobru-xe bilo je 7. septembra 1916. (po novom kalendaru, prim. aut)kada su uvedeni u borbu na podru~ju mesta Dobri~a. Tokom tih pr-vih, a i kasnijih borbenih dejstava rezultati su bili takvi da suim, i od saveznika i od neprijateqa, odavana visoka priznawa.Na primer, Sovjetska slavistika pi{e da je “po svojoj fizi~koj imoralnoj spremnosti Prva srpska dobrovoqa~ka divizija pred-stavqala elitnu formaciju… U borbi protiv brojno i oruànonadmo}nijeg protivnika ispoqena je izvanredna hrabrost. Sceneborbe izme|u kowice i dobrovoqaca, koji su golim rukama izba-civali kowanike iz sedla, nemaju primera u istoriji ratova-wa…”. Toj oceni je neizbe`no dodati i podatak da je podvig izve-den neposredno posle trodnevnog mar{a, odnosno uvo|ewa uborbu bez ijednog ~asa odmora. To je bilo mogu}e, kako pi{e na-~elnik [taba divizije Vojin Maksimovi}, zato {to je “duh sa pri-bliàvawem neprijatequ sve vi{e rastao. Ovo se lako mogloprimetiti i po dràwu i po razgovorima dobrovoqaca”.

SVEDOÊWA

O rezultatima koje je tokom tih dejstava postigla divizijasrpskih dobrovoqaca pisali su, odmah posle rata, i bugarski ge-nerali To{ev i Kantarxijev. U kwizi Dejstvijata na III armija vDobruxa, komandant te armije general To{ev pi{e da su za vre-

me dvodnevnih borbi “snagePrve srpske dobrovoqa~ke di-vizije nanele te{ke gubitke bu-garskom Lov~anskom puku. Po-ginula su ~etiri oficira, araweno pet. Vojnici i ofici-ri su se od zarobqavawa spa-savali bekstvom…”. GeneralTo{ev, me|utim, izbegava danavede broj poginulih i rawe-nih bugarskih vojnika, mada sa-vezni~ki izvori navode vi{estotina bugarskih vojnika istare{ina izba~enih iz stro-ja. Lov~anski puk je, kako navo-di general To{ev, “posle prvogsukoba sa srpskim dobrovoq-cima bio jako rastrojen”, zbog~ega je planom predvi|en glav-ni napad Sofijske divizije,morao biti odloèn.

odluku o upu}ivawu grupe oficira i podoficira sa Krfa, radiorganizovanog formirawa i preuzimawa komandovawa i ruko-vo|ewa nad dobrovoqa~kim jedinicama u Rusiji. Za komandantabudu}e divizije odre|en je |eneral{tabni pukovnik Stevan Ha-xi} koji je, sredinom marta 1916, sa 31 vi{im i 46 niìh ofi-cira, 22 podoficira i 14 redova, krenuo sa Krfa u Odesu.

Dvadeset i devetog aprila po novom kalendaru, kada su usta-novqena dva, a formirawe tre}eg pe{adijskog puka bilo u toku,pukovnik Haxi} preuzeo je komandu nad svim dobrovoqa~kim jedi-nicama. U naredbi koju je izdao tim povodom posebno su u se}awuostale urezane re~i da tog dana “u ime Boga po~iwe dejstvovatiPrva srpska dobrovoqa~ka divizija”. Brojno stawe te divizijeiznosilo je oko 10.000 qudi, najve}im delom Srba iz Bosne iHercegovine, Srema, Banata, Ba~ke i Barawe. Bilo je i Srba saprostora Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. U sastavu divizije je,prema zvani~nim podacima, bilo: Srba 9.751, Hrvata 84, Slo-venaca 14, a ostatak su ~inili êsi, Slovaci, Rusi i pripadnicidrugih naroda. Ta brojka se pove}avala iz dana u dan da bi, kra-jem avgusta, neposredno pred odlazak u Dobruxu, dostigla broj od18.510 qudi.

NA RATI[TU

O~ekivawa dobrovoqaca da }e se, u skladu s planom VladeSrbije i Vrhovne komande, ubrzo obreti na Solunskom frontu,nisu se ispunila. Od plana se odustalo zbog dogovora Antante saRumunijom o wenom stupawu u rat protiv Centralnih sila. Odlu-~eno je da Rusija jednim korpusom, u ~iji je sastav u{la Prva srp-ska dobrovoqa~ka divizija, pruì pomo} rumunskim snagama uDobruxi. Mada nevoqno, Vlada Srbije je dala saglasnost da sesrpski dobrovoqci ukqu~e u ruski 47. korpus, formiran radiu~e{}a u predstoje}im operacijama u Dobruxi.

Ulaskom Rumunije u rat ubrzano je u~e{}e Prve srpske do-brovoqa~ke divizije u ratnim dejstvima, ali ne tamo gde su wenivojnici i stare{ine o~ekivali, ve} na podru~ju daleko od Srbijei srpske vojske. U posebnom izdawu ~asopisa Sovjetska slavisti-ka stoji, s tim u vezi, da je ulaskom Rumunije u rat “ubrzan po~e-tak neposrednog u~e{}a dobrovoqaca u ratnim operacijama, aline u smislu koji bi odgovarao nadama i èqama dobrovoqaca da

Odesa: polazak na{ih dobrovoqaca za Solunski front 1917. godine

Smotra Prve srpske dobrovoqa~ke divizije u Odesi pred odlazak na front u Dobruxi


Narednih dana Srpska dobrovoqa~ka divizija lavovski seborila nanose}i neprijatequ te{ke gubitke, ali je pri tom i sa-ma stradala. O gubicima i stawu bugarske Preslavske divizijeposle sukoba sa srpskim dobrovoqcima general To{ev pi{e da jeta divizija “spala na samo 6.000 qudi, a da su ostali izba~eniiz stroja”. U nastavku general citira deo izve{taja jednog koman-danta divizije koji izve{tava: “… Du`nost mi nalaè da izjavimda trupe doìvqavaju krizu i, ako neprijateq izvr{i jo{ jedanprotivnapad – sve }e biti svr{eno…”

Teàk, poraàvaju}i, udarac dobrovoqci su naneli bugar-skoj Tre}oj armiji, slomiv{i wenu napadnu snagu. I o tome ko-mandant To{ev pi{e i nagla{ava “da je samo blagodare}i blago-vremenom povla~ewu bilo izbegnuto razbijawe Tre}e armije”. Aevo i kako je general Kantarxijev doìveo i opisao neuspeh bu-garske Tre}e armije: “Izvanredno neprijatna vest o poraàvaju-}em i neo~ekivanom obrtu uspeha slavne Tre}e armije, proizvelaje svuda potresaju}i utisak. Ovaj neuspeh postade krupno pitawene samo u na{oj Vrhovnoj komandi i u [tabu grupe Makenzena,ve} i u nema~koj Vrhovnoj komandi…”

Priznawa, naravno, nisu izostala ni od srpske strane. Ujednom od vi{e dokumenata u kojima se isti~u uspesi Prve srpskedobrovoqa~ke divizije navodi se da su weni pripadnici dokaza-li i saveznicima i neprijatequ da su “junaci prvog reda” i da usvakom od wih “te~e krv Obili}a”.

Kratak rezime borbi u Dobruxi mogao bi da izgleda ovako:Rusi su kod Dobri~a napali Bugare, a posle dvodnevnih borbi uboj je uvedena tek pristigla divizija srpskih dobrovoqaca koji suu nezadrìvom juri{u razbili dva bugarska puka. Zatim je uspe-{no odbijen protivnapad Bugara. Me|utim, zbog povla~ewa Rusai Rumuna, levog i desnog suseda divizije, i srpski dobrovoqci subili prinu|eni na povla~ewe. Feldmar{al Makenzen je, poslepopune i pregrupisavawa snaga, pre{ao u napad usmeravaju}iteì{te na poloàje Prve srpske dobrovoqa~ke divizije. Poslete{kih borbi, odbijen je napad dveju bugarskih divizija, uz obo-strane velike gubitke. I pored o~iglednih uspeha na takti~komnivou, divizija je, zbog op{teg stawa saveznika na frontu u Do-bruxi, bila prinu|ena na povla~ewe.

Za vreme borbi vo|enih u Dobruxi gubici divizije iznosilisu 8.539 qudi, od ~ega poginulih 755, rawenih 6.463 i nestalih1.321. Od oko 16.000 boraca, u mestu Ismaila, gde je divizijastacionirana posle Dobruxe, vratilo se 7.450 vojnika. Krajem1917. i po~etkom 1918. godine divizija je stigla na Solunskifront gde je u{la u sastav Jugoslovenske divizije.

Radisav RISTI]

Na brodu u Severnom moru: [tab drugog puka Srpske dobrovoqa~ke divizije

uska intelektualna i vojnaelita, te mnoge plemi}ke po-rodice, tokom i posle Okto-barske revolucije, napustiv-{i svoju otaxbinu, na{le su

uto~i{te u Kraqevini Srba, Hrvatai Slovenaca. Regent, kasnije kraqAleksandar Kara|or|evi} naro~itoje cenio ruske arhitekte i umetnike teih je angaòvao na izgradwi i obnoviratom razru{ene zemqe. Mnoga wiho-va ostvarewa i danas su remek-delaneimarstva i primewene umetnosti.

Ruski emigranti su sa sobom done-li i deo svoje pokretne imovine, naro-~ito porodi~ne, dràvne relikvije idragocenosti, nakit, posu|e i trofejnooru`je. Deo tog blaga danas se nalazi umuzejima i privatnim kolekcijama.

Jedna od sabqi {a{ki koja se iz-dvaja svojim rasko{nim izgledom i na-menom ~uva se u Vojnom muzeju. ZahvalniKozaci i vojne stare{ine, koji su na{liuto~i{te u Kraqevini SHS, poklonilisu je prestolonasledniku, prvoro|enomsinu kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a,Petru Drugom povodom wegovog kr{te-wa. Tom prilikom sa obe strane se~ivaovog starog oru`ja ugravirana je posve-ta na ruskom jeziku . Na desnoj stranise~iva ona u prevodu sa ruskog glasi:NESLEDNIKU PRESTOLA KRAQEVI-NE SRBA, HRVATA I SLOVENCA NADAN KR[TEWA WEGOVOG VISOÂN-STVA 21. OKTOBRA 1923. GODINE, ana levoj strani: OD DONSKIH , KU-BANSKIH I TERSKOVIH VOJNIHATAMANA I KOZAKA.

Ova rasko{na sabqa sa kori-cama je tipi~no oru`je Kavkaza, sre-dine gde su se me{ale i prihvatilekulture Istoka i Zapada. Ipak, priukra{avawu oru`ja u tim radioni-cama preovladali su uticaji ori-jenta. Na Kavkazu je oru`je, naro-~ito sabqa, bilo sastavni deo no-

{we i, mada nameweno za borbu, neretko je smatrano nakitom. Dr{ka sabqe je sa vratom ovalnog oblika koja se zavr{ava

polukru`nom jabukom, a koja se ra~va u dve kalote obloène sre-brom. Floralni motivi ura|eni su kombinovawem nekoliko za-natskih tehnika gde je nezaobilazna tehnika nijela (savat), tipi~-na za podru~je Kavkaza. Kombinovawem tordirane srebrne ìce igranulacija izvedeni su cvetni motivi na jabuci dr{ke i stabla sagran~icama na wenom vratu. Osobenost {a{ki je da nemaju krsni-cu (deo koji grani~i dr{ku od se~iva), te im korice ~esto dopirudo jabuke, {tite}i vrat dr{ke.

Korice od drveta rasko{no su ukra{ene i obloène tam-noplavim pli{om i okovima od srebra koji su sa predwe straneukra{eni istim motivima i tehnikama kao na dr{ci. Na dva pr-stena od srebra su, sa predwe strane, rozete i liveni cvetnimotivi, a na pole|ini su, u tehnici nijela, cvetni motivi. Na po-le|ini gorweg okova je natpis arapskim pismom koji svedo~i omajstoru i prvom vlasniku: IZRADIO ALI, WEN VLASNIK.

An|elija RADOVI]

S A B QA[A [ K A

R

79

VERSKI PPRAZNICI15–30. septembra

Pravoslavni16. septembar – Sveti Joanikije prvi patri-jarh Srpski17. septembar – Sveti Petar Dabrobosanski21. septembar – Ro|ewe Presvete Bogorodice –Mala Gospojina22. septembar – Sveti pravedni Joakim i Ana27. septembar – Vozdvièwe âsnog krsta – Kr-stovdan28. septembar – Sveti Josif Temi{varski30. septembar – Svete mu~enice Vera, Nada iQubav i majka im sv. Sofija

Jevrejski23. i 24. septembar – Ro{ A{ana 5767.

Posle Hristovog vas-krsewa, Jevreji su krst nakojem je Hristos bio raza-pet negde sakrili i skorotrista godina o wemu seni{ta nije znalo. Pobo-`na carica Jelena, majkacara Konstantina, 326.godine je oti{la da se po-kloni mestima stradawaGospodweg i po~ela je datraga za âsnim krstom.Po savetu patrijarha Ma-karija, pitala je mnoge je-

vrejske starce o mestu gde se nalazi krst, ali niko nijehteo ni{ta da kaè. Na kraju je jedan od jevrejskih staracapriznao da je u wegovoj porodici sa~uvano predawe o to-me da je krst zakopan ispod Venerinog hrama.

Carica Jelena i patrijarh Makarije, sa svim prati-ocima, oti{li su na Golgotu. Tamo su dugo kopali i traìlidok na kraju nisu iskopali ne jedan, nego tri krsta, pa senije znalo koji je pravi. U tom je nai{la pogrebna povor-ka. Zamolili su ih da zastanu i pokojnika je patrijarh spu-stio na krst. Po{to je pokojnik spu{ten na prva dva krsta,ni{ta se nije dogodilo, a kad su ga poloìli na tre}i krst,pokojnik oìve i ustade. Tako je nepobitno dokazano da jeto âsni i @ivotvorni krst Hristovog stradawa.

U spomen na ovaj doga|aj ustanovqen je praznik Vo-zdviènija âsnog krsta, Krstovdan. Vozdviènije zna~iuzdizawe. U jerusalimskoj crkvi je ustanovqen i posebanobred, koji se na taj dan vr{i po svim hramovima. Na ju-trewu, posle pesme ”Slava na visini Bogu“, sve{tenik po-diè krst oki}en cve}em sa âsne trpeze i iznosi ga izoltara u crkvu na severna vrata. Tada stupa na amvon predoltarom i osewuje krstom sve ~etiri strane sveta. Za tovreme se peva ”Gospodi pomiluj“, kao {to je nekada davnonarod pevao u Jerusalimu.

Na Krstovdan se strogo posti. Obi~aj je da se tog da-na bere i osve}uje bosiqak, koji se koristi u svim hri-{}anskim obredima tokom godine.

Nije li ona dar bogova koji, katkad, saosete sa na{om tugom? Ili jesamo slu~ajna promaja u na{oj sobi na spratu? Bezopasan i rado-stan zanos u plesu ìvota ili posledicama bremenita prevrtqi-vost potcewenog ~oveka? Cvetawe nevinosti ili put ka grehu? –Mo`da – sve ovo zajedno?Lakomislenost je – ro|aka slobode koja se dobija putem du{evnog

zbacivawa nakupqenog bremena; slobode, dostignute ne silom, pokora-vawem i vla{}u, ve} pre – odsustvom problema. Zadaci su nepoèqni, aizgleda kao da uop{te i ne postoje. Lakomislen ~ovek teì slobodi,sklapa o~i i bunca da je slobodan. Od ~ega?

Kao prvo, od pro{losti i od budu}nosti. Neka se istraìva~ uko-pava u pro{lost i neka sedi na svojim iskopinama. Neka nemirni ma-{talac mu~i svoj o{tar vid na vidikovcu prazne budu}nosti. Obojica”traè” zato {to ”ne{to nemaju”. [ta? Trenutak. Lakomislen ~ovek ì-vi u sada{wem, a sada{wost je – samo trenutak: kratko ”sada” u malom(retko – velikom) ni~emu; tako kratko prebiva u wemu i lakomislenost,ne lupaju}i sebi glavu nad ”za{to” pro{lost ili ”kuda” budu}nost. Lako-mislenost zaboravqa pro{lost i sasvim je kratkovida prema onome{to dolazi. Ona pregori nit ìvota, a gori samo zajedno sa wim – onoje dete lakokrilog vremena.

Zato joj se ~ini da je slobodna i od odgovornosti. Odgovornost je –breme. Breme nasle|eno u pro{losti koje treba dostojno da nosi i stva-rala~ki da se prenese budu}emu.

Ali, onaj ko ìvi u sada{wici, ni{ta o tome i ne zna. Ko uroni utrenutak i u svakom trenutku nalazi ”biser”, taj ne pita ni o ~emu, i nedaje odgovora. [ta moè da odgovori leptir koji ̀ ivi jedan dan? Pa za-dovoqstvo i zabava su bezbri`ni i ̀ ive bez osvrtawa. Zato lakomisle-nost ne ume da dela: ona se predaje svojim ”raspoloèwima”. Zato jeìvot nosi ili vucara iz jednog stawa u drugo. Zbog toga se lakomisle-nost javqa kao dete povodqivog nehaja.

Lakomislenost je slobodna i od vi{eg smisla ìvota. Pojave i do-ga|aji spoqa{weg i unutra{weg sveta woj ne ”nave{}uju” ni{ta dubqe,tajanstvenije i svetlije. Razmi{qawe o smislu i simvolima postojawalakomislenost prepu{ta filozofima. îwenice su za wih – proste inevredne pa`we; ve}ina wih prole}e pored we; one ne izazivaju ni{tadrugo do radoznalosti; one joj ne donose ni{ta vi{e osim razonode; iako joj ne obe}aju makar malu, ma i prolaznu nasladu – ona o wima èlida zna {to je mogu}e mawe. Zato {to je lakomislenost – dete prostodu-{ne radosti i ne èli da se rastuùje.

Takva je lakomislenost. Ona ̀ ivi bez dvoumica i poku{ava da budesre}na, ne duìv{i se ni sa ~im. Ona ne voli obaveze i izbegava pote-{ko}e. Ona ne voli starawe; nije wena stvar da sazdaje; ona nije sklo-na zami{qenosti. Ona je kao dete: woj je te{ko i dosadno da izvodi za-kqu~ke i donosi odluke. Posebno ne voli kada je kore i osu|uju. Ona tonalazi ”nequbaznim” ili ~ak ”nevaspitanim”. Tada, ona ume i da napad-ne. Tada nas ona obaspe rugali~ko-drskim pitawima: ”Je li uvek ono {toje te{ko pravilno? Je li uvek ono {to je duboko jasno? Je li sawar ba{uvek u pravu? Je li trud uvek neizbeàn?... I tu ve} mora{ misliti kakoda se za{titi{.

Ako nam se lakomislenost daje kao dar gorwi, saose}awa u na{imìvotnim pote{ko}ama, na{oj tuzi i na{im ve~no jalovim ma{tawima,tada je treba prihvatiti radosno, kao prole}nu promaju. Ona tada dono-si uspokojewe, odmor i mir, ona nas oìvquje, ja~a i le~i. Tada ona cvatenevino{}u i daruje nam ̀ ivu i radosnu nadahnutost. Odbaciti je mogu sa-mo cepidlaka i pretvorica. Dobro je i neophodno, s vremena na vreme,zbacivati du{evne tegobe; praviti se kao da ih uop{te nije ni bilo;odbe}i u oslobodila~ki predpo~etak problema, u prividnu slobodu. Koni to ne moè, ili ne èli, neka se postara bar da se ne strmoglavi.

Onome, me|utim, ko je lakomislen; ko nikada nije poneo breme pro-{losti i budu}nosti; ko uop{te ni{ta ne zna o odgovornosti i tek lako-misleno sluì lakomislenosti, taj i ne treba dugo da se brine, jer }ezalutati u greh i jer }e se wegov krah dogoditi u gre{noj tami.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”, Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

LAKOMISLENOST

VOZDVI@EWE ^̂ASNOGKRSTA - KKRSTOVDAN

DUHOVNOST

15. septembar 2006.

SPORT

Q U B I ^ E V S K E K O W I ^ K E I G R E

Komandant vi{ebojaca, jedinstvene kolone neustra{i-vih jaha~a, bio je petostruki vitez Qubi~eva Rade Milovano-vi}, sada wihov trener. A u koloni su bili Vojin Mirkovi} sa16 u~e{}a, Zoran Bejta sa devet, Ivan Stankovi} sa {est,Sini{a Stoko} sa 20, Miroslav Vuji~i} sa 36, Zoran Vrzi}sa 12, Sla|an Mladenovi} sa osam i Boban Stanojlovi} sadevet nastupa.

Me|u wima su i veliki vitezovi iz Kasidola. Sledbeni-ci @ivka Ivanovi}a Kasidolca, ro|enog 1857. godine u me-stu po kome je i dobio nadimak, junaka srpsko-turskih ratova,{kolovanog oficira, pukovnika, a|utanta @ivojina Mi{i}a,a potom i Aleksandra Obrenovi}a, upravnika policije beo-gradske varo{i, nosioca francuskog ordena Legije ~asti.

U jednom fijakeru bili su Qubisav Bisa Kosti} i Mali-{a Vuji~i}, vitezovi koji su u{li u istoriju igara jer su uda-rili kamen temeqac tom takmi~ewu.

Ekipu daqinskih jaha~a na 40 kilometara predvodio je{ampion Srbije Mirko Karaxi} i vice{ampion Ines Paci}.Bili su tu i prepona{i iz Bugarske sa velikim prijateqimaIgara, Dimitrom Kamburovim i Georgijem Georgijevim. Vite-zovi despota \ur|a Brankovi}a iz Smedereva i maòretki-we bili su posebna atrakcija defilea.

Petnaest hiqada qudi na poàreva~kom hipodromu uì-valo je u spektaklu kakav moè biti prire|en samo ovde, umestu gde je i izmi{qen vi{eboj. Dvanaest veli~anstvenihprvog dana takmi~ilo se za ulazak u veliko finale. Me|u wi-

80

NADMETAWE VITEZOVA

edna od presti`nih turisti~ko-sportskih manifestacijakod nas, a po vi{eboju jedinstvena u svetu, Qubi~evske ko-wi~ke igre su ve} 43. put prvog vikenda septembra odrà-ne u Poàrevcu. Okupile su 15.000 qudi na hipodromu ioko 100.000 u samom gradu. Odràno je i vi{e prate}ihmanifestacija, a najpoznatije su izlo`be sitnih ìvotiwa

i predmeta doma}e radinosti.

VELIÂNSTVENI DEFILEQubi~evskim kowi~kim igrama prethodio je veli~anstve-

ni defile u~esnika, u kome su predwa~ili vi{ebojci. Me|uwima su se nalazili vi{estruki pobednici originalnog qu-bi~evskog vi{eboja. Atraktivne discipline, te{ki kowi~kizadaci, ali sa realnim zahtevima, iziskuju od kowa i jaha~avrhunsku uve`banost, koncentraciju i preciznost.

J

Petnaest hiqada qudi na poàreva~kom hipodromu uìvalo je

u spektaklu kakav moè biti prire|en samo u mestu gde je

i izmi{qen vi{eboj. Vitez igaraSla|an Mladenovi} titulu }e

nositi godinu dana.S

nmio

Dej

an M

ARJ

AN

OVI

]

81

KOWI^KO DRU[TVO ”KNEZ MIHAJLO”

Kowarstvo Srbije je tesno vezano za razvoj kowar-stva u poàreva~kom kraju.

Prvo kolo jaha~a osnovano je 1892. godine u podimenom ”Dunavsko kolo jaha~a Knez Mihajlo”. Za vremeratova prekidalo je svoj rad, da bi ga u miru obnavqa-lo. Posledwi put je obnovqeno 1946. godine pod ime-nom Kowi~ki klub ”Stig”, a ve} 1948. godine prerasta uDru{tvo za unapre|ewe kowarstva i kowi~kog sporta”Veqko Dugo{evi}”, Poàrevac.

Dru{tvo 2001. godine mewa ime u Kowi~ko dru{tvo”Knez Mihajlo”, koje danas ima 12 sekcija, sa vi{e od2.250 ~lanova. Kowi~ke sekcije se nalaze u Kasidolu,Bratincu, Kurja~u, ]irikovcu, Poqani, @abarima, Na-br|u, Lugav~ini, Malom Crni}u i Poàrevcu, kao i sek-cije sudija i kaskadera.

Dru{tvo poseduje svoje klupske prostorije, hipo-drom sa 50 hektara zemqe, tri padoka, bokseve, tribi-ne, kladionicu, tri {tale sa ukupno 50 bokseva. Hipo-drom u Poàrevcu, pored beogradskog, najlep{i je u Sr-biji. U svojim {talama na hipodromu dru{tvo drì do40 kowa.

Rad sekcije se prvenstveno odvija na unapre|ewukowarstva, dràwu priplodnih pastuva, preuzimawu idràwu priplodnih kobila sa ergela u Srbiji, kupovi-nom i uvozom punokrvnih grla iz inostranstva.

Kowi~ko dru{tvo ”Knez Mihajlo” i sekcije dostasu se angaòvali na obezbe|ewu zemqi{ta za izgradwutrka~kih staza, radnih staza i mawih hipodroma u sedi-{tu sekcija.

PROSLAVA 50 godina od zavr{etka {kolovawa Druge klasePilotske podoficirske {kole bi}e odràna 30. septembrau 11 ~asova u Komandi V i PVO u Zemunu, [trosmajerova 3.Kontakt telefoni 011/2513-820 i 011/124-668, mob.063/7076401.

MEWAM trosoban stan u Ni{u za odgovaraju}i stan ili ku}uu Beogradu. Telefoni 018/537-235 i 063/1090601.

Trideseta godi{wica zavr{etka 21. klase SV[, Smer ARJPVO, bi}e obeleèna 30. septembra u 12.00 ~asova u re-storanu hotela Bristol u Beogradu. Zainteresovani se mogujaviti do 10. septembra pukovniku Stanku Mijatovi}u (29-233, 011/2063-233; 064/8329-382), pukovniku MiodraguVukmirovi}u (29-854; 011/2063-854) ili potpukovniku Qu-bi{i Cvetkovi}u (35-770, 011/2350-770).

OBELE@AVAWE 30. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 3.klase Vojne gimnazije zakazano je za 14. oktobar 2006. u Be-ogradu. Dolazak najaviti Lazaru Petronijevi}u (011/2513-727 i 3610-320) i Milanu Brkovi}u (011/3201-064, vojni23-064 ili 011/3283-402).

PROSLAVA30. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 29. kla-se VA KoV bi}e odràna 21. oktobra 2006. sa po~etkom u 10~asova u Vojnoj akademiji. Prijava u~esnika do 10. oktobraCvetku Milenkovi}u (011/3000-140, 064/8329-104), @ivo-radu Dragi~evi}u (011/3172-948) ili Veroqubu Pavlovi}u(011/2063-802, 064/439-005).

MALI OGLASI

OBAVE[TEWEPRETPLATNICIMA

ODBRANE

Pretplatnike na magazin Odbrana, pripadnike Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije, podse}amo da su prili-kom preme{taja u drugu jedinicu – ustanovu obavezni da opromeni adrese li~no obaveste na{u slu`bu pretplate, ka-ko bi im Odbrana i ubudu}e aùrno stizala svakog 1. i 15.u mesecu na adresu radnog mesta.

Penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbranei VS pretplata preko Vojnog ra~unovodstvenog centra pre-staje prakti~no sa danom prestanka vojne slu`be. Wima pru-àmo mogu}nost da pretplatu na Odbranu nastave preko Po-{tanske {tedionice. Ukoliko to èle, Odbranu ubudu}e mo-gu primati na adresu stana, uz popust od 10 odsto, tako daprimerak magazina za wih ko{ta 90 dinara. Potrebno jesamo da se jave slu`bi pretplate i daju potrebne podatke naobrascu koji }e im biti dostavqen na ku}nu adresu.

Za sve informacije obratite se slu`bi pretplate magazina Odbrana, telefon 011/3201-995 (vojni 23-995)ili elektronskom po{tom, na adresu: [email protected]

ma i vi{estruki pobednici vi{eboja i aktuelni vitez Davo-rin @ivkovi}. Od prevelike ùdwe da uspe, pro{logodi{wivitez nije se plasirao u finale, {to je bilo prvo veliko iz-nena|ewe na igrama.

SPEKTAKL NA HIPODROMUU kurirskom jahawu takmi~ari su imali zadatak da za {to

kra}e vreme, na rastojawu od 100 metara, u odlasku i povratkupredaju i prime poruku. Pri tom su obavezni da se vrate sa ko-wem i kurirskom torbicom, koja pri odlasku i povratku morabiti dijagonalno preba~ena preko ramena.

Zadatak takmi~ara u ga|awu buzdovanom jeste da rastoja-we od 50 metara pre|u najvi{e za pet sekundi i da topuzom ga-|aju u gong. Prilikom ga|awa strelom takmi~ari rastojawe od58 metara prelaze najvi{e za 5,5 sekundi i ga|aju postavqenumetu sa osam metara. Takmi~ari u ga|awu kopqem obavezni suda rastojawe od 68 metara pre|u najvi{e za sedam sekundi,skinu figuru glave sa postoqa, sabqom seku lubenicu ili du-lek i probiju metu pre~nika 30 santimetara postavqenu natlu.

U takvom nadmetawu najspretniji je bio Sla|an Mladeno-vi} iz Kasidola na grlu Top spid, ispred Zorana Bejte na grluSeka i Sini{e Stoki}a na grlu Prolaznik.

Tokom dva takmi~arska dana odràno je desetak kasa~kih igalopskih trka koje su privukle veliku pa`wu gledalaca.

Po broju u~esnika, kvalitetu grla, broju posetilaca itakmi~ara, zatim ure|enosti staza i infrastrukture i bes-prekornoj organizaciji, 43. me|unarodne qubi~evske kowi~-ke igre mogu se oceniti kao najboqe u istoriji postojawa.

Svetomir MIRKOVI]


UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Upi{ite: a, n, 2. Dvocifren broj, 3. ^lanovi posade svetionika, 4.Gr~ki mudrac, Tales, 5. Rumunsko ènsko ime, 6. Marka kozmeti~kihproizvoda, 7. Biv{i brazilski fudbaler, 8. Primorski {ipak, 9. Upi-{ite: t, n, 10. Susneìca, bquzgavica, 11. Simbol aktinijuma, 12.Ve~na, 13. Veliko jezero u Severnoj Americi, 14. Na{a pop-grupa, 15.Stru~waci za anesteziju, 16. Na{ proslavqeni glumac, 18. Duhovitare~enica koja je u {irokoj upotrebi, 19. Mutav, 21. Ki~ma, hrptewa~a,22. Ikavsko nare~je, 23. Alatke za kosidbu trave, 24. Dremqivi, sne-ni, 25. Neboj{a odmila, 27. Obadva, 28. Pokroviteqstvo, 31. Fran-cuski romanopisac, Pjer, 32. Red, serija, 33. Starogr~ki pesnik, 35.Larva {trka, parazit u telu sisara, pamrak, 36. Krotko, pripitomqe-no, 39. Mu{ko ime, 40. Izuzev, osim, 41. Na{ TV reìser, Zoran, 42.Grad u Danskoj, 44. Italijanski filosof i pisac, Umberto, 45. Pore-dak, niz, 46. Sabirak (skr.), 48. Odozgo, 49. Beogradski univerzitet(skr.), 50. Dvadesettre}e i 10. slovo azbuke.

VODORAVNO:17. Osobe koje apstiniraju u ne~emu, 18. Slovenski pokret, sloven-stvo, 20. Koji nije validan, 22. @iteqi drevne Acere, 23. Velikareka u SAD, 24. [kripa, hripa, 25. Metalni muzi~ki instrument,26. Ime muzi~ara Stivensa, 27. Vazduh (lat.), 28. Prijateqi odmila,29. Dràva u Indiji, 30. Gruba, napasna, 31. Postati plav, 32. Upi-{ite: t, n, 34. Seqewe, preseqewe, 35. Ptica peva~ica, lasta, 36.Briga, starawe, 37. Aktivan vulkan na Siciliji, 38. Dodatak cipelipod petom, 39. Slikar (ital.), 40. Simbol silicijuma, 41. Posuda,kanta za katran, 42. Poseta, 43. Se~ewe {ume, 44. Mesto u Srbiji,blizu Vaqeva, 45. Delo koje postigne veliki uspeh, 46. Vrh na Fru-{koj gori, 47. Vrsta sira, edamac, 48. Grad na Azurnoj obali, 49.Narodno mu{ko ime, 51. Stadion Crvene zvezde, 52. Biv{i vater-polista, Sini{a, 53. Biti u stawu mirovawa, 54. Qudski stvor, ~o-vek, ~eqade.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAKAO IZ STARIH

ARHIVATopalov - AnandSofija, 2006.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb4 a64.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b57.Lb3 0-0 8.h3

Svetski prvak Veselin Topalovosvojio je superturnir ”na svom te-renu”, ali je izgubio partiju protivglavnog konkurenta Indijca Ananda.Igrana je [panska partija, kao uze-ta iz starih arhiva. Posle ove par-tije s pravom se postavqa pitaweza{to je ovo klasi~no otvarawe svere|e na turnirima. Posledwim po-tezom beli izbegava o{tar Mar{a-lov napad koji nastaje posle 8.c3 d5.

8...Lb7 9.d3 Te8 10.c3 h6 11.Sbd2Lf8 12.a3 d6 13.La2 Sb8 14.b4 c515.Sb3 Sc6 16.Tb1 Lc8 17.Le3Le6 18.Dc2 Tc8 19.Db2 c4 20.dc4Lc4 21.Sbd2 La2 22.Da2 d523.Tbd1 d4 24.cd4 ed4 25.Sb3

Sve ovo vi|ano je i analiziranobezbroj puta. Svetski prvak je ve}izgubio prednost prvog poteza i sa-da poku{ava da zao{tri poziciju.Zna se da je naru{avawe ravnote-

CITATI[ahovska terminologija ste-

kla je pravo gra|anstva i u poli-tici, pa otud moèmo da posma-tramo skup{tinske govornike,samouverene i s neskrivenom ̀ e-qom za dopadawem, kako govoreda su dràvni organi u patu, kakonas je pritisla vremenska osku-dica (re~ cajtnot polomila bi imjezik!), a da je privreda, od koje,po originalnom mi{qewu poli-ti~ara, svi ìve, u iznudici. ê-sto se, na primer, ~uje da je do-ti~ni drug ili gospodin obi~anpion u rukama drugih, a tamo gdepostoji respekt ili strah, veli seda je on krupna politi~ka figura.

(Dragutin [ahovi}: ”Sudbine na {ahovskoj plo~i”).

DUHOVITOKada je 1924. godine Bora Ko-

sti} boravio na ekvatoru, blizuMont Kenija u Africi, odigran je”me~”, tj. jedna partija izme|u se-verne i ju`ne polulopte. Bora jepobedio Spensera Palmera itako doneo pobedu severnoj, tj.na{oj polulopti.

è {tetno po onoga ko to ~ini, paje tako bilo i sada. Mirnije je i si-gurnije bilo 25.Sd4.

25...Se4 26.Ld4 Sd4 27.Td4Sg5 28.Se5

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

– VO

DORA

VNO

: Neb

oj{

a Kr

upni

kovi

}, je

-di

nac,

ran

ari,

DI

, AD,

Eri

van,

bis

tro,

sak

ato,

las

an, s

este

s, p

atol

og,

Ilo

k, p

arte

r, p

rvin

a, o

, sin

, grn

~ar,

zav

ist,

pv, A

], p

rste

n, d

avan

je, p

ra, v

,pr

alik

, bab

ica,

Oro

r, e

tnik

um, m

akoj

i, a

leja

, tre

sak,

sat

ara,

ale

gat,

Au,

o~, s

vrak

a, b

edui

ni, D

ejan

Pet

kovi

} Ra

mbo.

STUDIJAM. Levicki

1914.

Beli: Kd5, Sd8, e6, e7Crni: Kh4, La4, c7, d7Beli na potezu.1.Sc6!Ne 1.e8D 2.De6 Lb3Tako|e ne ni 1.Kc5 d6 2.Kd5

Le81…Lc6 2.Kd5 La4 3.Kb41:0

Beli: Kg1, Da2, Td4, Te1, Sb3, Se5,a3, b4, f2, g2, h3Crni: Kg8, Dd8, Tc8, Te8, Lf8, Sg5,a6, b5, f7, g7, h6Za prose~nog igra~a ovo je jed-

naka pozicija, ali crni nalaziopasan potez:

28…Sh3!Beli je bio prinu|en da prihva-

ti `rtvu.29.gh3 Dg5 30.Kh2 Df5! 31.Tde4

Te5 32.Te5 Ld6 33.Sc5 Le5 34.Kg2Tc6 35.Db3 Tg6 36.Kf1 Lg3 0:1

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD, a moè se i poslati na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

Snimio Zvonko PERGE

Mini poster

Documents

024 Odbrana