RADOVI

­ 317

ŽILBEROV SINDROM KOD DECE – NAŠA ISKUSTVA

Nedeqko­RADLOVIĆ1,­Zoran­LEKOVIĆ1,­Marija­MLADENOVIĆ2, Dragana RISTIĆ1,­Vladimir­RADLOVIĆ3, Vojislav LEKIĆ4,

Biqana­VULETIĆ5,­Jelena­ĐURĐEVIĆ3,­Milan­GAJIĆ6

1Univerzitetska­dečja­klinika,­Beograd;­2Zdravstveni­centar,­Vaqevo;­ 3Medicinski­fakultet,­Beograd;­4Kliničko­bolnički­centar­„Zvezdara”,­Beograd;­

5Pedijatrijska­klinika,­Kliničko­bolnički­centar­„Kragujevac”,­Kragujevac;­6Institut za statistiku­i­medicinsku­informatiku,­Medicinski­fakultet,­Univerzitet­u­Beogradu,­Beograd

KRATAK SADRŽAJUvod Žil­be­rov­(Gil bert)­sin­drom­je­naj­če­šći­na­sled­ni­po­re­me­ćaj­me­ta­bo­li­zma­bi­li­ru­bi­na.­Ma­ni­fe­stu­je­se­bla­gom­ne­konjugo­va­nom­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­jom­koja­nije­izazvana­he­mo­li­zom­i­obo­qe­wem­je­tre.Ciq ra da Ciq­istraživawa­je­bio­da­se­iznesu­na­ša­is­ku­stva­i­zapažawa­u­ve­zi­s­okol­no­stima­ot­kri­va­wa,­uz­rasta­ja­vqa­wa­i­pol­nom­di­stri­bu­ci­jom­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­kod­de­ce.Me tod ra da Di­jag­no­za­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­se­za­sni­va­la­na­na­la­zu­bla­ge­ne­konjugo­va­ne­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­je­koja­ni­je­izazvana­hemolizom­i­oboqewem­jetre,­kao­i­na­zna­čaj­nom­po­ve­ća­wu­ove­frak­ci­je­bi­li­ru­bi­na­u­se­ru­mu­po­sle­tro­dnev­ne­ni­sko­ka­lo­rij­ske­di­je­te­i­wenom­značajnom­snižewu­na­fenobarbitonsku­stimulaciju.Re zul ta ti ra da Od­58­is­pi­ta­ni­ka­sa­Žil­be­ro­vim­sin­dro­mom­bi­lo­je­40­de­ča­ka­(68,97%)­i­18­de­voj­či­ca­(31,03%),­što­uka­zu­je­na­2,22­pu­ta­ve­ću­za­stu­pqe­nost­kod­de­ča­ka.­Uz­rast­u­ko­jem­je­po­re­me­ćaj­di­jag­no­sti­ko­van­je­bio­pri­bli­žno­je­da­nak­i­kod­de­ča­ka­i­kod­de­voj­či­ca:­12,2­18­go­di­na­(X=14,71±1,55)­kod­de­ča­ka­i­10,5­16,4­go­di­na­(X=14,38±2,10)­kod­de­voj­či­ca­(p>0,05).­Iz­u­zi­ma­ju­ći­tri­de­voj­či­ce­mla­đe­od­12­go­di­na,­kod­svih­osta­lih­is­pi­ta­ni­ka­di­jag­no­za­je­po­sta­vqe­na­u­ka­sni­jem­uz­ra­stu:­kod­20­iz­me­đu­12.­i­14.­go­di­ne,­kod­25­iz­me­đu­14.­i­16.­go­di­ne,­a­kod­10­iz­me­đu­16.­i­18.­go­di­ne.­Kod­20­is­pi­ta­ni­ka­(34,48%)­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­ja­je­ot­kri­ve­na­pri­ru­tin­skom­pe­di­ja­trij­skom­pre­gle­du,­kod­19­de­ce­(32,76%)­u­sklo­pu­di­fe­ren­ci­ra­wa­uzro­ka­re­ku­rent­nog­ili­akut­nog­bo­la­u­tr­bu­hu,­kod­17­(29,31%)­to­kom­fe­bril­nog­sta­wa,­a­kod­dva­is­pi­ta­ni­ka­za­vre­me­ne­do­voq­nog­ka­lo­rij­skog­uno­sa.­Vred­no­sti­ne­konjugo­va­ne­bi­li­ru­bi­ne­mi­je,­ka­ko­pre­ni­sko­ka­lo­rij­skog­te­sta,­ta­ko­i­po­sle­tro­dnev­ne­ener­get­ske­de­pri­va­ci­je,­bi­le­su­ve­će­kod­de­ča­ka­ne­go­kod­de­voj­či­ca,­ali­je­ova­raz­li­ka­bi­la­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­sa­mo­po­sle­tro­dnev­ne­ni­sko­ka­lo­rij­ske­di­je­te­u­gru­pi­de­ce­uz­ra­sta­16­18­go­di­na­(p=0,038).­Ta­ko­đe,­ni­je­utvr­đe­na­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­ni­vou­bi­li­ru­bi­ne­mi­je­iz­me­đu­raz­li­či­tih­uz­ra­snih­gru­pa­ni­kod­jed­nog­po­la.Za kqu čak Pre­ma­re­zul­ta­ti­ma­is­pi­ti­va­wa,­Žil­be­rov­sin­drom­je­utvr­đen­sa­mo­kod­de­ce­u­pu­ber­te­tu­i­2,22­pu­ta­je­bio­če­šći­kod­de­ča­ka.­Naj­če­šće­se­ot­kri­va­pri­ru­tin­skom­pe­di­ja­trij­skom­pre­gle­du­ili­u­sklo­pu­is­pi­ti­va­wa­uzro­ka­bo­la­u­tr­bu­hu­i­fe­bril­no­sti.­Zna­čaj­no­ve­ći­ni­vo­ne­konjugo­va­nog­bi­li­ru­bi­na­u­se­ru­mu­de­ča­ka­za­be­le­žen­je­po­sle­ni­sko­ka­lo­rij­ske­di­je­te­kod­de­ce­uz­ra­sta­16­18­go­di­na.

Kquč ne re či:­Žil­be­rov­sin­drom;­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­ja;­glu­ku­ro­nil­tran­sfe­ra­za

UVOD

Žil­be­rov­(Gil bert) sin drom je be nig na hi per bi li­ru­bi­ne­mi­ja­na­sled­ne­pri­ro­de.­Ja­vqa­se­kod­2­7%­pri­pad ni ka op šte po pu la ci je, a ma ni fe stu je se bla gom in ter mi tent nom ne konjugo va nom hi per bi li ru bi ne­mi jom koja nije izazvana he mo li zom i obo qe wem je­tre­[1­4].­Na­sle­đu­je­se­auto­zom­no­re­ce­siv­no,­ali­se­opi­su­ju­i­auto­zom­no­do­mi­nant­ni­ob­li­ci­na­sle­đi­va­wa­[1­3,­5,­6].­Gen­sko­ošte­će­we­je­lo­ci­ra­no­na­dru­gom­pa ru hro mo zo ma i od li ku je ga vi sok ste pen po li mor­fi­zma­[5­9].­Ret­ko­se­is­po­qa­va­pre­pu­ber­te­ta,­što­se­ob ja šwa va uti ca jem pol nih hor mo na na is po qa va we pa­to­lo­škog­ge­na­[2,­3,­10,­11,­15].­Od­dva­do­se­dam­pu­ta­če­šći­je­kod­pri­pad­ni­ka­mu­škog­po­la­[3,­10­13,­15].­Kod­ne­kih­oso­ba­sa­Žil­be­ro­vim­sin­dro­mom,­ne­za vi sno od ni voa bi li ru bi ne mi je, opi su ju se po vre­me­ne­po­ja­ve­mu­ke,­neo­d­re­đe­nog­bo­la­u­epi­ga­stri­ju­mu­i­ma­lak­sa­lo­sti­[2,­3,­10,­12].

Pa­to­ge­ne­za­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­je­slo­že­na.­Od­naj ve ćeg zna ča ja je sma we na ak tiv nost glu ku ro nil­tran­sfe­ra­ze­za­10­30%­[1,­2,­10,­12,­15].­Do­dat­ni­pa­to­ge­net­ski­či­ni­o­ci­po­re­me­ća­ja­su­kra­ći­ži­vot­ni­vek eri tro ci ta i ošte će we u tran spor tu ne konjugo­va­nog­bi­li­ru­bi­na­na­ni­vou­he­pa­to­ci­ta­[2,­10,­12].­

Hi per bi li ru bi ne mi ju po ten ci ra gla do va we, ogro­man fi zič ki na por, fe bril nost i hor mon ska fluk­tu­a­ci­ja­u­sklo­pu­men­stru­al­nog­ci­klu­sa­[1,­2,­12,­15].­Osim­ne­što­ve­ćeg­ri­zi­ka­od­pig­ment­ne­ho­le­li­ti­ja­ze, dru ge kom pli ka ci je ovog po re me ća ja ni su za be le­že­ne­[16].

Žil­be­rov­sin­drom­se­do­ka­zu­je­na­la­zom­bla­ge­ne­konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi je koja nije izazvana he­mo­li­zom­i­obo­qe­wem­je­tre­[1,­2,­10,­12,­13,­19].­Do­dat ni di jag no stič ki zna čaj ima po ve ća we ne konjugo­va­ne­frak­ci­je­bi­li­ru­bi­na­u­se­ru­mu­po­sle­1­3­da­na­ni sko ka lo rij ske di je te, kao i we no sma we we to kom fe no bar bi ton skog te sta i uz nor mal ni ka lo rij ski unos­[1,­17­20].

Le­če­we­ovog­sta­wa­ni­je­po­treb­no­[1,­2,­10,­15].­Kod­ne­kih­osoba,­iz­ko­zme­tič­kih­raz­lo­ga,­mo­že­se­u­ve­čer­wim ča so vi ma pri me ni ti fe no bar bi ton, ko ji sti mu­la­ci­jom­glu­ku­ro­nil­tran­fe­ra­ze­ukla­wa­ili­ubla­ža­va­su­bik­te­rus­[19,­20].

CIQ RADA

Ciq­is­tra­ži­va­wa­je­bio­da­se­iz­ne­su­na­ša­is­ku­stva­i­za­pa­ža­wa­u­ve­zi­s­okol­no­sti­ma­ot­kri­va­wa,­uz­

BIBLID: 0370-8179, 135(2007) 5-6, p. 317-320 UDC: 616.36-008.5-053.2:612.357.1

318

SRPSKI­ARHIV­ZA­CELOKUPNO­LEKARSTVO

rastom­ja­vqa­wa­i­pol­nom­di­stri­bu­ci­jom­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­kod­de­ce.

METOD RADA

Di­jag­no­za­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­se­za­sni­va­la­na­na la zu bla ge ne konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi je ko­ja nije izazvana he mo li zom i obo qe wem je tre, kao i na zna čaj nom po ve ća wu ove frak ci je bi li ru bi na u se­ru mu po sle tro dnev ne ni sko ka lo rij ske di je te i we­nom­zna­čaj­nom­sni­že­wu­na­fe­no­bar­bi­ton­sku­sti­mu­la­ci­ju.­Raz­li­ke­u­pol­noj­i­uz­ra­snoj­di­stri­bu­ci­ji,­kao­i pro men qi vost ni voa ne konjugo va nog bi li ru bi na upo­re­đi­va­ni­su­t­te­stom.

REZULTATI

Gru­pu­is­pi­ta­ni­ka­sa­Žil­be­ro­vim­sin­dro­mom­či­ni­lo­je­58­de­ce­(40­de­ča­ka­i­18­de­voj­či­ca)­uz­ra­sta­10,5­18­go­di­na­(X=14,6±1,73).­Kod­20­is­pi­ta­ni­ka­(34,48%)­hi per bi li ru bi ne mi ja je ot kri ve na ru tin skim pe di­ja­trij­skim­pre­gle­dom,­kod­19­de­ce­(32,76%)­u­sklo­pu­di fe ren ci ra wa uzro ka re ku rent nog ili akut nog bo­la­u­tr­bu­hu,­kod­17­(29,31%)­to­kom­fe­bril­nog­sta­wa,­a­kod­dva­is­pi­ta­ni­ka­(3,45%)­za­vre­me­re­strik­tiv­nog­ka­lo­rij­skog­uno­sa.­Po­red­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­je,­12­is­pi­ta­ni­ka­(20,69%)­ima­lo­je­muč­ni­nu,­11­(18,96%)­ose­ćaj­ma­lak­sa­lo­sti,­a­dva­(3,45%)­lo­ši­ji­ape­tit.­Ni­kod jed nog ispitanika potvrda poremećaja ni je bila vezana­za­fi­zič­ki­na­por­i­men­stru­al­i­ci­klu­s.­Kod­31­de­te­ta­(53,45%)­za­be­le­že­ne­su­su­bik­te­rič­ne­skle­re,­dok­je­osta­li­fi­zič­ki­na­laz­bio­nor­ma­lan.­Kod­de ce sa su bik te ru som vred nost bi li ru bi na je bi la 36,9­56,4­μmol/l (X=39,60±12,50).­Ni­kod­jed­nog­de­te­ta ni je po sto jao po da tak o pret hod nom obo qe wu je­tre.­Rast­i­raz­voj­svih­is­pi­ta­ni­ka­bio­je­nor­ma­lan.­Ta­ko­đe,­kod­svih­su­uoče­ni­zna­ci­pu­ber­te­ta.­Ul­tra­so no graf skim pre gle dom ni kod jed nog de te ta ni su utvr­đe­ne­struk­tur­ne­pro­me­ne­na­je­tri,­kao­ni­uve­ća­

we­sle­zi­ne.­Ni­vo­he­mo­glo­bi­na­kod­svih­is­pi­ta­ni­ka­bio­je­nor­ma­lan:­11,5­17,1­(X=13,44±1,4)­g/l kod de voj­či­ca­i­11,7­17,2­(X=14,65±0,80)­g/l kod­de­ča­ka.­Re­zul­ta ti osta lih funk ci o nal nih is pi ti va wa je tre i la­bo ra to rij ski pa ra me tri ko ji bi uka zi va li na he mo­li­zu­bi­li­su­u­fi­zi­o­lo­škim­gra­ni­ca­ma.

Ni vo ne konjugo va nog bi li ru bi na kod svih is­pi ta ni ka ne po sred no pre pri me ne ni sko ka lo rij­skog­te­sta­bio­je­6,5­62­μmol/l (X=23,48±15,01),­a­po­sle­tro­dnev­ne­ener­get­ske­de­pri­va­ci­je­(400­ki­lo­ka­lo­ri­ja­dnev­no)­uve­ćao­se­za­2,73­pu­ta­na­64,13±27,62­μmol/l. Tro dnev nom pri me nom fe no bar bi to na u do zi 2­3­mg/kg­te­le­sne­te­ži­ne­dnev­no,­ko­ja­je­sle­di­la­po­sle to ga, kao i uz nor ma lan unos ka lo ri ja, ne konjugo­va na frak ci ja bi li ru bi na se vi še stru ko sma wi la na­8,78±4,94­μmol/l.

Se lek tiv nim po sma tra wem ni voa ne konjugo va ne bi­li­ru­bi­ne­mi­je­pre­ma­po­lu,­utvr­đe­no­je­da­je­ona­kod­de­ča­ka­ne­po­sred­no­pre­uvo­đe­wa­ni­sko­ka­lo­rij­skog­te­sta­bi­la­6,5­56,4­μmol/l (X=23,79±14,96),­a­kod­de­voj­či­ca­6,5­44­μmol/l (X=20,39±11,54).­Po­sle­tro­dnev­ne­ni sko ka lo rij ske di je te ove vred no sti su se kod de ča­ka­po­ve­ća­le­na­68,83±28,89­μmol/l, a kod de voj či ca na 51,77±18,42­μmol/l.­Uz­fe­no­bar­bi­ton­ski­test­i­op­ti­ma lan unos ka lo ri ja ne konjugo va na bi li ru bi ne mi ja

TABELA 1.­Razlike­u­nivou­nekonjugovanog­bilirubina­kod­dece­sa­Žilberovim­sindromom­prema­uzrastu­i­polu­pre­i­posle­niskoka­lorijskog­testa.TABLE 1. Differences in the level of unconjugated bilirubine in children with Gilbert’s syndrome according to age and gender before and after hy-pocaloric diet.

Uzrast (godine)Age (years)

Hipokalorijski testHypocaloric test

Pol / Gender

pMuški / Male Ženski / Female

BrojNumber

X SDBroj

NumberX SD

10­12

PreBefore

­­ ­

317.17 10.75 ­

PosleAfter ­ ­ 49.10 8.61 ­

12­14

PreBefore

1420.27 11.82

625.27 14.85 >0.05

PosleAfter 63.22 25.99 53.43 22.41 >0.05

14­16

PreBefore

2122.23 14.01

419.97 8.61 >0.05

PosleAfter 68.91 29.04 62.57 16.08 >0.05

16­18

PreBefore

531.54 21.37

516.80 10.79 >0.05

PosleAfter 88.28 29.53 42.82 18.86 0.038

GRAFIKON 1.­Distribucija­dece­sa­Žilberovim­sindromom­pre­ma­polu­i­uzrastu.­GRAPH 1. Gender and age distribution in children with Gilbert’s syn-drome.

0

5

10

15

20

25

10-12 12 -14 14-16 16-18

Узраст (године)Age (years)

Број

исп

итан

ика

Nu

mb

er o

f su

bjec

ts МушкиMale

ЖенскиFemale

319

SRPSKI­ARHIV­ZA­CELOKUPNO­LEKARSTVO

se­kod­de­ča­ka­vra­ti­la­na­9,22±5,42­μmol/l, a u kod de­voj­či­ca­na­8,4±4,04­μmol/l.­Kao­što­se­vi­di,­ni­vo­ne­konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi je kod de ča ka bio je ve ći ne go kod de voj či ca, ka ko pre, ta ko i po sle ni­sko ka lo rij ske di je te, ali ta raz li ka ni je bi la sta ti­stič ki zna čaj na (p>0,05).

Po sma tra wem ne konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi­je­pre­ma­uz­ra­stu­i­po­lu,­za­be­le­že­no­je­da­se­ovaj­po­re­me­ćaj­kod­is­pi­ta­ni­ka­ja­vqao­u­uz­ra­stu­10,5­18­go­di­na (X=14,60±1,73),­pri­če­mu­je­bi­lo­vi­še­de­ča­ka­ne­go­de­voj­či­ca­ma­(40:18­ili­2,22:1).­Naj­vi­še­de­ce­(25;­43,10%)­je­bi­lo­u­uz­ra­stu­14­16­go­di­na,­20­is­pi­ta­ni­ka­(34,48%)­je­bi­lo­u­uz­ra­stu­12­14­go­di­na,­a­u­gru­pi­is­pi­ta­ni­ka­uz­ra­sta­16­18­go­di­na­na­la­zi­lo­se­10­de­ce­(17,24%).­U­naj­mla­đoj­uz­ra­snoj­gru­pi­(10­12­go­di­na)­na­la­zi­le­su­se­sa­mo­tri­de­voj­či­ce­(Gra­fi­kon­1).­Iako je u ve ći ni uz ra snih gru pa bi lo vi še de ča ka, ta raz li ka je bi la sta ti stič ki zna čaj na sa mo u gru pi is­pi­ta­ni­ka­uz­ra­sta­14­16­go­di­na­(p<0,05).

Pro seč ni ni voi ne konjugo va nog bi li ru bi na u se­ru­mu­su­ta­ko­đe­bi­li­pro­men­qi­vi­ka­da­je­reč­o­is­pi­ta­ni ci ma raz li či tog po la iste uz ra sne gru pe, od no sno is pi ta ni ci ma istog po la raz li či tog uz ra sta (Ta be­la­1).­Iako­je­u­ve­ći­ni­slu­ča­je­va­vred­nost­bi­li­ru­bi­na u se ru mu bi la ve ća kod de ča ka, ova raz li ka je bi la zna čaj na sa mo po sle ni sko ka lo rij skog te sta kod de­ce­uz­ra­sta­16­18­go­di­na­(p=0,038).­Isto­ta­ko,­ni­je­za­be­le­že­na­zna­čaj­na­pro­men­qi­vost­ne­konjugo­va­ne­bi­li­ru­bi­ne­mi­je­me­đu­is­pi­ta­ni­ci­ma­oba­po­la­raz­li­či tih uz ra snih gru pa ni pre, ni ti po sle ni sko ka lo­rij­ske­di­je­te.

DISKUSIJA

Žil­be­rov­sin­drom­je­he­te­ro­ge­ni­po­re­me­ćaj­me­ta bo li zma bi li ru bi na, ka ko sa ge net skog, ta ko i s aspek­ta­kli­nič­ke­sli­ke­[23].­Ma­ni­fe­stu­je­se­bla­gom­ne konjugo va nom hi per bi li ru bi ne mi jom koja nije izazvana­he­mo­li­zom­i­oboqewem­je­tre­[1­4].­Ja­vqa­se­kod­2­7%­pri­pad­ni­ka­op­šte­po­pu­la­ci­je,­ali­je­če­šći­kod­oso­ba­mu­škog­po­la­[2,­11­13,­15,­19].­U­osno­vi,­Žil­be­rov­sin­drom­je­be­nig­ni­po­re­me­ćaj­ko­ji­ne­zah­te­va­le­če­we.­Iako­je­reč­o­uro­đe­nom­po­re­me­ća­ju,­ret ko se otkriva pre pu ber te ta, što se ob ja šwa va uti ca jem pol nih hor mo na na is po qa va we pa to lo škog ge­na­[2,­3,­10,­11,­15].­U­pri­log­ovoj­tvrd­wi­go­vo­ri­i­či­we­ni­ca­da­je­kod­oso­ba­žen­skog­po­la­sa­Žil­be­ro­vim sin dro mom hi per bi li ru bi ne mi ja na gla še ni­ja­pre­men­stru­a­ci­je­[12,­21].­Kod­na­ših­is­pi­ta­ni­ka­hi­per­bi­li­ru­bi­ne­mi­ja­se­is­po­qi­la­u­uz­ra­stu­10,5­18­go­di­na,­od­no­sno­sa­14,6±1,73­go­di­na.­Ve­ći­na­de­ce­(48)­je­bi­la­u­pu­ber­te­tu,­dok­su­kod­10­uoče­ni­zna­ci­pu­ne­pol­ne­zre­lo­sti.

Kod­ve­ći­ne­osoba­Žil­be­rov­sin­drom­pro­ti­če­bez­simp to ma i ot kri va se na la zom su bik te ru sa, od no sno bla ge ne konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi je to kom fe­bril nog sta wa, gla do va wa, fi zič kog na po ra ili slu­čaj­no­[1,­2,­12,­15].­Kod­zna­čaj­nog­bro­ja­osoba­se,­ne­za­vi sno od ni voa bi li ru bi na u se ru mu, ja vqa ju i mu ka, ma­lak­sa­lost­i­neo­d­re­đe­ne­smet­we­u­epi­ga­stri­ju­mu­[2,­3,­10,­12,­22].­Kod­pri­bli­žno­istog­bro­ja­na­ših­is­pi­ta­ni­ka­sa­Žil­be­ro­vim­sin­dro­mom­po­re­me­ćaj­me­ta­

bo li zma bi li ru bi na ot kri ven je pri ru tin skom pe­di­ja­trij­skom­pre­gle­du­(20),­u­sklo­pu­di­fe­ren­ci­ra­wa­re­ku­rent­nog­od­akut­nog­bo­la­u­tr­bu­hu­(19)­i­to­kom­fe­bril­no­sti­(17),­a­kod­dva­za­vre­me­re­strik­tiv­nog­uno­sa­ka­lo­ri­ja;­ni­kod­jed­nog­bo­le­sni­ka­po­tvr­da­po­re me ća ja ni je bi la ve za na za fi zič ki na por ili men­stru­al­ni­ci­klus.­Su­bik­te­rus­je­di­jag­no­sti­ko­van­kod­31­is­pi­ta­ni­ka­(53,45%).­Kod­ma­log­bro­ja­de­ce­do­bi­je ni su anam ne zni po da ci o do dat nim smet wa ma, kao što­su­mu­ka­(20,69%),­ose­ćaj­ma­lak­sa­lo­sti­(18,96%)­i­lo­ši­ji­ape­tit­(3,45%).­Udru­že­nost­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma­i­ne­kog­dru­gog­obo­qe­wa­ni­je­utvr­đe­na.

Osim­što­če­šće­obo­le­va­ju­od­Žil­be­ro­vog­sin­dro­ma,­kod­oso­ba­mu­škog­po­la­be­le­ži­se­i­vi­ši­ni­vo­ne­konjugo­va­ne­frak­ci­je­bi­li­ru­bi­na­u­se­ru­mu­[10,­12].­I­kod na ših is pi ta ni ka, uop šte no gle da no, vred no sti ovog pa ra me tra bi le su ve će kod de ča ka, ali je raz li ka bi la zna čaj na sa mo po sle tro dnev nog ni sko ka lo rij­skog­te­sta­kod­de­ce­uz­ra­sta­16­18­go­di­na­(p=0,038).

Ima­ju­ći­u­vi­du­čiwenicu­da­je­is­po­qa­va­we­Žil­be ro vog sin dro ma uslo vqe no pol nim hor mo ni ma, mo­glo se oče ki va ti da će se ste pen ne konjugo va ne hi per­bi li ru bi ne mi je po ve ća va ti s uz ra stom i kod de ča ka i­kod­de­voj­či­ca.­Pre­ma­re­zul­ta­ti­ma­na­šeg­is­pi­ti­va wa, vred no sti ne konjugo va ne hi per bi li ru bi ne mi­je u gru pa ma sta ri jih de ča ka i de voj či ca bi le su ve­će,­ali­ova­raz­li­ka­ni­je­bi­la­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na.­Slič­na­is­tra­ži­va­wa,­pre­ma­na­ma­do­stup­noj­li­te­ra­tu­ri,­ni­smo­pro­na­šli.

Kao­što­je­re­če­no,­Žil­be­rov­sin­drom­je­be­nig­ni­po­re­me­ćaj­i­le­če­we­ni­je­po­treb­no.­Je­di­na­kom­pli­ka ci ja ko ja mu se pri pi su je je ste po ve ća na sklo nost pig ment noj ho le li ti ja zi, ko ja pred sta vqa re zul tat ve­ćeg­sa­dr­ža­ja­bi­li­ru­bin­mo­no­glu­ku­ro­ni­da­u­žu­či­[16].­Ni­kod­jed­nog­is­pi­ta­ni­ka­ni­je­bi­lo­po­tre­be­za­pri­me­nom­fe­no­bar­bi­to­na.­Ta­ko­đe,­ni­je­za­be­le­že­na­bi­li­jar­na­kal­ku­lo­za.

ZAKQUČAK

Re­zul­ta­ti­na­šeg­is­tra­ži­va­wa­su­po­ka­za­li­da­se­Žil­be­rov­sin­drom­kod­de­ce­naj­če­šće­ot­kri­va­pri­ru tin skom pe di ja trij skom pre gle du, kao i u sklo pu di fe ren ci ra wa uzro ka ne ja snog bo la u tr bu hu i to­kom­fe­bril­nog­sta­wa.­Ni­kod­jed­nog­is­pi­ta­ni­ka­po­re me ćaj ni je dijagnostikovana pre pu ber te ta, a obo­le­lih­de­ča­ka­je­bi­lo­2,22­pu­ta­vi­še­ne­go­de­voj­či­ca.­Ni vo ne konjugo va ne bi li ru bi ne mi je bio je ve ći kod de ča ka, ali je ova raz li ka bi la sta ti stič ki zna čaj na sa mo po sle tro dnev ne ni sko ka lo rij ske di je te u gru­pi­de­ce­uz­ra­sta­16­18­go­di­na.

LITERATURA

1. Sherlock S, Dooley J. Jaundice. In: Sherlock S, Dooley J, eds. Diseases of the Liver and Biliary Sistem. Oxford: Blackwell Science; 1997. p.201-15.

2. Tanner S. Jaundice. In: Tanner S, editor. Paediatric Hepatology. Edinburgh: Churchill Livingstone; 1989. p.20-49.

3. Koeller D. Bilirubin et bile acid metabolism. In: McIntoch N, Helms JP, Smyth LR, editors. Forfar et Arneil’s Textbook of Pediatrics. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2003. p.1195-6.

320

SRPSKI­ARHIV­ZA­CELOKUPNO­LEKARSTVO

4. Triger RD. Jaundice. In: Misiewicz JJ, Pounder ER, Venables WC, editors. Diseases of the Gut and Pancreas. London: Blackwell Science Publishing; 1984. p.79-90.

5. Aono S, Adachy Y, Uyama E, et al. Analysis of genesis for bilirubin UDP glucuronosyltransferase in Gilbert’s syndrome. Lancet 1995; 345:958-9.

6. Bosma P, Scowdhury JR, Jansen PH. Genetic inheritance of Gilbert’s syndrome. Lancet 1995; 346:314-5.

7. Jansen PL, Bosma PJ, Chowdhury JR. Molecular biology of bilirubin metabolism. Prog Liver Dis 1995; 13:125-50.

8. Borlak J, Thum T, Landt O, et al. Molecular diagnosis of a familial nonhemolytic hyperbilirubinemia (Gilbert’s syndrome) in healthy subjects. Hepatology 2000; 32:792-5.

9. Burchell B, Hume R. Molecular genetic basis of Gilbert’s syndrome. J Gastroenterol Hepatol 1999; 14:960-6.

10. Gourley GR. Disorders of bilirubin metabolism. In: Walker AW, Durie PR, Hamilton RJ, Walker-Smith JA, Watkins JB, editors. Pediatric Gastrointestinal Disease. Hamilton: Bc Decker Inc; 2000. p.1048-63.

11. Schmid R. Gilbert’s syndrome: a legitimate genetic anomaly? N Engl J Med 1995; 333:1217-8.

12. Radu P, Atsom J. Gilbert’s syndrome-clinical and pharmacological implications. IMAJ 2001; 3:593-8.

13. Sieg A, Stiehl A, Readsch R, et al. Gilbert’s syndrome: diagno-sis by tipical serum bilirubin pattern. Clin Chim Acta 1986; 154(1):41-7.

14. Sieg A, Arab L, Schlierf G, et al. Prevalence of Gilbert’s syndrome

in Germany. Dutch Med Wochenschr 1987; 112(31-32):1206-8. 15. Roy CC, Silverman A, Alagille D. Neonatal unconjugated hyperbi-

lirubinemia. In: Roy CC, Silverman A, Alagille D, editors. Pediatric Clinical Gastroenterology. St Louis: Mosby; 1995. p.603-19.

16. Spivak W. Disorders of bilirubin metabolism. In: Walker A, Durie PR, Hamilton RJ, Walker-Smith JA, Watkins JB, editors. Pediatric Gastrointestinal Disease. Philadelphia: BC Decker Inc; 1991. p.926-36.

17. Thomsen HF, Hardt F, Junhl E. Diagnosis of Gilbert’s syndrome. Reliability of the caloric restriction and phenobarbital stimulation tests. Scand J Gastrroenterol 1981; 16(5):699-703.

18. Whitmer DI, Gollan JL. Mechanisms and significance of fasting and dietary hyperbilirubinemia. Semin Liver Dis 1983; 3(1):42-51.

19. Radlović N, Milosavljević-Ristić S, Perišić V, et al. Fasting and phenobarbital tests in the diagnosis of Gilbert’s syndrome in chil-dren. II United European Gastroenterology Week, Barcelona 1993; Abstracts Book A-359.

20. Black M, Sherolck S. Treatment of Gilbert’s syndrome with pheno-barbitone. Lancet 1970; i:1359-61.

21. Muraca M, Fevery J. Influence of sex and sex steroids on bilirubin uridine diphosphate-glucuronsyltransferase activity of rat liver. Gastroenterology 1984; 87:308-13.

22. Olson R. Gilbert’s syndrome – does it exist? Acta Med Scan 1988; 244:485-90.

23. Lloyd JK, Leonard JV. Inborn errors of hepatic metabolism. In: Milla PJ, Muller DPR, editors. Harries’ Paediatric Gastroenterology. Edinburgh: Churchill Livingstone; 1988. p.393-410.

*­Rukopis­je­dostavqen­Uredništvu­30.­12.­2005.­godine.

Introduction Gilbert’s syndrome represents the most frequent hereditary disorder of bilirubin metabolism. It occurs in 2-7% of subjects in general population, and is manifested by mild uncon-jugated hyperbilirubinaemia of benign nature.Objective The study was conducted in order to analyse our experience related to the circumstances of disclosure, age at onset and sex distribution of Gilbert’s syndrome in children.Method The diagnosis of Gilbert’s syndrome was based on the findings of mild unconjugated hyperbilirubinaemia in the absence of haemolysis and organic liver disease, as well as signif-icant increase of bilirubin unconjugated fraction in serum after a 3-day hypocaloric diet (400 kcal/daily).Results Of 58 subjects with Gilbert’s syndrome, there were 40 (68.97%) boys and 18 (31.03%) girls, indicating a 2.22 fold higher incidence of boys than girls. The age at diagnosis of the disorder was similar in boys and girls, and was 12.2-18 (X=14.71±1.55) years for boys and 10.5-16.4 (X=14.38±2.10) years for girls (p>0.05). Except for 3 girls aged below 12 years, in all other patients the diagnosis was made after that age; in 20, between age 12 and 14 years and in 14, between age 14 and 16 years, while in 10 patents, it was made at age between 16 and 18 years. In 20 (34.48%) subjects, hyperbilirubinaemia was dis-closed on routine paediatric examination, in 19 (32.76%) when differentiating the cause of recurrent or acute abdominal pain,

in 17 (29.3%) during febrile condition and in 2 during insuffi-cient caloric intake. The values of unconjugated bilirubinaemia, both before a hypocaloric test and after a 3-day energy depriva-tion, were higher in boys than girls, but this difference was sta-tistically significant only after the 3-day hypocaloric diet in age group between 16 and 18 years (p=0.038). Also, no significant difference was found in bilirubinaemia level between the differ-ent age groups either in boys or girls.Conclusion According to our findings, in children, Gilbert’s syn-drome is manifested only in puberty, and 2.22 times more often in boys than girls. It is most frequently revealed during a rou-tine paediatric examination, as well as when investigating the cause of abdominal pain and fever. A significantly higher level of serum bilirubin in boys as related to girls is registered only after a hypocaloric diet in age group between 16 and 18 years.

Key words: Gilbert’s Syndrome; hyperbilirubinaemia; glucuro-nyl-transferase

Nedeljko RADLOVIĆ Univerzitetska dečja klinika Tiršova 10, 11000 Beograd Tel: 011 2060 697 E-mail: vladar@beotel.yu

GILBERT’S SYNDROME IN CHILDREN – OUR EXPERIENCE

Nedeljko RADLOVIĆ1, Zoran LEKOVIĆ1, Marija MLADENOVIĆ2, Dragana RISTIĆ1, Vladimir RADLOVIĆ3, Vojislav LEKIĆ4, Biljana VULETIĆ5, Jelena ĐURĐEVIĆ3, Milan GAJIĆ6

1University Children’s Hospital, Belgrade; 2Medical Centre, Valjevo; 3School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade; 4Paediatric Hospital, Clinical Centre “Zvezdara”, Belgrade; 5Paediatric Hospital, Clinical Centre, Kragujevac;

6Institute for Medical Statistics, School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade