04 Internet Uvod Veze Protokoli

Internet uvod

Školska 2009/2010. godina 1

INTERNETINTERNET-- Uvod Uvod --

Jovan Jović[email protected]

2

Teme:Teme:

• Osnovni pojmovi i kraći istorijat• Internet protokoli• Servisi Interneta• Veze sa Internetom• Zaštita na Internetu• Multimedija

Osnovni pojmoviOsnovni pojmovii krai kraći istorijatći istorijat

4

OsnovnOsnovnii pojmovipojmovi‘Mreža svih mreža’

5

OsnovnOsnovnii pojmovipojmovi

• Skup meñusobno povezanih mreža provajdera i njihovih korisnika• IP – protokol koji povezuje sve mreže• Internet je baziran na primeni otvorenih standarda (javno dostupni standardi) • Internet tehnologije

6

Istorijat InternetaIstorijat Interneta

• 1969. – ARPANET (Advanced Research Project Agency Network)• ‘70-ih – priključenje univerziteta u SAD• 1974. – Definisan TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protokol)• 1978. – TCP/IP v.4• 1981. – Broj hostova na mreži: 213

Internet uvod


7


• 1982. – Internet se prvi put koristi kao termin• 1983. – ARPANET prelazi na TCP/IP• ’80-ih – Na mrežu se priključuju i univerziteti u Evropi• 1986. – Formirana NSF mreža (National Science Foundation Network) u SAD

8


• 1989. – ARPANET ugašen• 1990. – Tim Berners LeeTim Berners Lee kreirao WEB protokole• 1991. – Ukidanje zabrane komercijalnih aktivnosti• 1992. – CERN u Ženevi razvija WWW sa primenom GUI• 1993. – Mosaic prvi Web browser

9


• 1994. – Pojava pretraživača (Search Engines: Yahoo, Altavista)• 1995. – NSF mreža ugašena• 1995. – Broj hostova: 6.642.000

10

Istorijat InternetaIstorijat Interneta24.oktobra 1995. usvojena REZOLUCIJA:The Federal Networking Council (FNC) agrees that the following

language reflects our definition of the term "Internet".

"Internet" refers to the global information system that(i) is logically linked together by a globally unique address space

based on the Internet Protocol (IP) or its subsequent extensions/follow-ons

(ii) is able to support communications using the Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) suite or its subsequent extensions/follow-ons, and/or other IP-compatible protocols; and

(iii) provides, uses or makes accessible, either publicly or privately, high level services layered on the communications and related infrastructure described herein.

11

Broj korisnika InternetaBroj korisnika Interneta

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Mili

on

a ko

ris

nik

a

12

Kompanija Cisco objavila je rezultate studije Cisco Prognoze i Metodologije Indeksa vizuelnog umrežavanja (2008- 2013), koja ukazuje da će svetski internet saobraćaj porasti pet puta do 2013. godine.

Prognoza je napravljena da bi se izračunao rast svetskog IP saobraćaja i zasniva se na prognozama Ciscovih nezavisnih analitičara.

Glavni pokretači rasta su brzi širokopojasni video sadržaj, mobilnost ureñaja i aktivno digitalno obavljanje više zadataka u isto vreme.

Mikro vesti

Internet saobraInternet saobraććaj aj ćće do e do 2013. porasti pet puta2013. porasti pet puta

Internet uvod


13

Studija predviña da će se globalni internet saobraćaj do 2013. godine upetostručiti, približavajući se stopi od 56 eksabajta mesečno u 2013., u odnosu na 9 eksabajta u 2008. godini. Ciscovi analitičari procenjuju da će 2013. godine zbir svih oblika video zapisa (TV, video na zahtev, Internet video i P2P) činiti više od 90% globalnog korisničkog IP protoka.

(Eksabajt je jedinica mere količine podataka u informatici i iznosi bilo 1000 ili 1024 petabajta, što zavisno od interpretacije može da bude:

1.000.000.000.000.000.000 bajta (1018, trilion) - po SI sistemu ili

1.152.921.504.606.846.976 bajta(260) - po binarnim umnošcima (eksbibajt))

Mikro vesti


14

Protok video komunikacija (video preko programa za razgovor i video pozivi) porašće deset puta od 2008. do 2013. godine, a do 2013. godine video preko Interneta generisaće saobraćaj svakog meseca koji je ekvivalentan sadržaju 4,5 milijardi DVD diskova.

Prema ovoj studiji, danas "dan na mreži" traje 36 sati. Do 2013. godine trajaće približno 48 sati zahvaljujući aktivnom digitalnom radu na više poslova istovremeno, kao što je, na primer, slušanje muzike ili snimanje videa dok se radi na mreži.

Mikro vesti


15

Rastući broj ureñaja koji imaju ekrane uslovljava značajno povećanje korišćenja video signala, odnosno prenosa slike.

Pored toga, veći ekrani zahtevaju i video više rezolucije, što dodatno doprinosi povećanju saobraćaja.

Mikro vesti


16

Cisco predviña da će do 2013. godine površina svih digitalnih ekrana na svetu dostići blizu milijardu kvadratnih metara, što je ekvivalentno broju od dve milijarde velikih ekrana.

Ukoliko bi se poreñali jedan uz drugi, ti ekrani bi okružili Zemljinu kuglu više od 48 puta.

Mikro vesti


Internet protokoliInternet protokoli

18

Osnove internet protokolaOsnove internet protokola• Osnova je mrežna tehnologija komutacije paketa (Packet Switching)• Podaci se dele u pakete i svaki paket sadrži polaznu i odredišnu adresu• Paketi samostalno putuju mrežom (mogu i različitim putanjama) i na odredištu se ponovo spajaju u početni raspored• TCP/IP – protokol koji ovo obezbeñuje

Internet uvod


19

Osnove internet protokolaOsnove internet protokola

TCP (TCP (Transmission Control ProtocolTransmission Control Protocol):):• rastavlja podatke/informacije na pakete• verifikuje da su svi paketi kvalitetno stigli na odredište• od pristiglih paketa rekonstruiše originalnu informaciju

20


IP (IP (Internet ProtocolInternet Protocol):):• definiše kolika je veličina paketa• priprema i adresira pakete (obe adrese)• omogućava mreži da pročita pakete i usmeri ih ka odredištu

21


RutiranjeRutiranje:• usmeravanje paketa kroz mrežu• dinamičko praćenje stanja pojedinih delova mreže• otpornost na otkaze i zagušenja u pojednim segmentima• Router – ureñaj koji ovo omogućuva

22

Osnove internet protokolaOsnove internet protokolaNumeričko adresiranjeNumeričko adresiranje:• svaki računar ima jedinstvenu numeričku (IP) adresu

• IP v4: adresa je 32-bitni broj (4,3x109adresa)

• IP v6: adresa je 128-bitni broj (3,4x1038)• strogo definisana pravila dodele adresa• adresa sadrži adresu mreže i adresu računara u mreži

23

Osnove internet protokolaOsnove internet protokolaEvropa sporo uvodi protokol IPv6

Mikro vesti

Istraživanje sprovedeno na zahtev Evropske komisije pokazuje da je mali broj organizacija širom Evrope uveo Internet protokol verzije šest (IPv6), novu verziju protokola koja unapreñuje adresiranje na Intenetu.

24


Mikro vesti

Od 610 upravnih, obrazovnih i drugih organizacija obuhvaćenih istraživanjem u Evropi, na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, samo 17% njih je prešlo na IPv6. Ovaj prelazak je neophodan, jer se očekuje da će aktuelni protokol IPv4 kroz dve do tri godine ostati bez slobodnih adresa.

Najgore je stanje meñu kompanijama davaocima Internet usluga - 92% u svojim mrežama ili ne koristi IPv6 ili to čini u izuzetno maloj meri.

Internet uvod


25


Mikro vesti

Preko 60% onih koji su odgovorili na upitnik, a članovi su udruženja RIPE Network Coordination Center ili APNIC –regionalnih Internet registara koji dodeljuju blokove IP adresa davaocima Internet usluga i staraju se o drugim Internetskim pitanjima – rekli su da još uvek nemaju poslovnu potrebu da uvedu IPv6. Većina onih koji nemaju ni planove da ga uvedu kao drugu prepreku uvoñenju naveli su cenu.

Očito je da davaoci internet usluga pre svega nastoje da zarade i ne vide IPv6 kao hitnu potrebu, smatra Aksel Pavlik, direktor organizacije RIPE.

26


Simboličko adresiranjeSimboličko adresiranje:• numerička adresa: 194.247.192.241• simbolička adresa: www.imt.co.rs

27


Pravila za simboličko adresiranje (počelo u Pravila za simboličko adresiranje (počelo u SAD, kasnije prihvatile i ostale zemlje)SAD, kasnije prihvatile i ostale zemlje):

• .edu – obrazovne institucije• .com – komercijalne institucije• .org – nezavisne organizacije• .gov – vladine institucije• .mil – vojne institucije• .net – mrežna administracija i provajderi

28


Simboličko adresiranje zemaljaSimboličko adresiranje zemalja:• .yu – Jugoslavija• .rs – Republika Srbija• .de – Nemačka• .fr – Francuska• .sl – Slovačka• .si – Slovenija• .eu – Evropska unija

29


Generisanje simboličke adrese (van SAD)Generisanje simboličke adrese (van SAD):• .rs – nacionalni domen Republike Srbije• edu.rs –obrazovne institucije u Srbiji• tehnikum.edu.rs – Tehnikum Taurunum

Često nema podomena za oblast:politika.rs, telenor.rs, raiffeisenbank.rs

30


Prevoñenje adresa:Prevoñenje adresa:• DNS (Domain Name Server)• Konverzija simbiličkih u numeričke adrese i obrnuto• Paketima simbolički adresirane poruke dodeljuju se numeričke adrese

Internet uvod


31


Uniformni lokator resursa:Uniformni lokator resursa:URL (Uniform Resource Locator) adresa se sastoji od:

• metod pristupa (servis)• simbolička ili numerička adresa računara

• direktorijum• datoteka

Servisi InternetaServisi Interneta

33

Servisi InternetaServisi Interneta• Servis = Usluga koja se može dobiti preko Interneta

• Upotrebna vrednost = Servisi Interneta• Ranim razvojem Interneta povećavao se broj servisa

• Kasnijim razvojem usledila je integracija• Danas se većina servisa koristi kroz web browser ili elektronsku poštu

34

Osnovni servisiOsnovni servisi• e-mail – razmena poruka elektronskim putem

• telnet (telecommunications network) irlogin (remote login) – interaktivni rad na fizički udaljenom računaru

• ftp (file transfer protokol) – prenos datoteka izmeñu dva udaljena računara

35

Javni informacioni servisiJavni informacioni servisi• anonymous – javno skladište podataka, na raspolaganju svima bez pretplate

• gopher – servis za pregled tekstualnih informacija (elektronska oglasna tabla)

• www (world wide web) – multimedijalna elektronska oglasna tabla

36

Diskusioni servisiDiskusioni servisi• mailing lists – liste elektronske pošte u okviru osnovnog servisa e-pošte omogućava grupisanje korisnika sličnog profila. Poruka poslata grupi se automatski dostavlja svim članovima grupe

• newsgroup – servis javnih interesno povezanih korisnika, poruke se ne prosleñuju automatski već im se pristupa selektivno i prema potrebi

Internet uvod


37

KonferencijskiKonferencijski servisiservisi• talk – interaktivna razmena tekstualnih poruka sa drugim korisnikom

• irc (internet relay chat) – interaktivna razmena tekstualnih poruka istovremeno sa većim brojem korisnika

• internet phone – razmena govornih poruka

• videoconferencing – multimedijalno komiuniciranje sa drugim korisnikom

38

Servisi za pretraživanjeServisi za pretraživanje• archie – pretraživanje anonimnih FTP servera

na bazi naziva datoteke ili njenih karakteristika• veronica – pretraživanje informacija sadržanih

u naslovima iz menija Gopher-a• wais – pretraživanje tekstova na osnovu

zadatih ključnih reči• www search engine – specijalizovano

pretraživanje Web sadržaja (Yahoo, Altavista, Google,...)

39

Neki česti pojmoviNeki česti pojmovi• Web prezentacija – skup meñusobno povezanih dokumenata (web stranica)

• Home page – prva (naslovna) stranica prezentacije

• Web server – računar koji ima stalnu vezu sa Internetom i na kome se nalazi web prezentacija

40

Neki česti pojmoviNeki česti pojmovi• Web site – najčešće zajednički pojam za web server i web prezentaciju

• Web browser – program za pristup web serveru i čitanje web stranica

• Web adresa – simbolička adresa web stranice

41

Neki česti pojmoviNeki česti pojmovi• Web protocol – sistemski programi koji omogućavaju razmenu podataka izmeñu web servera i web browser-a

• HTTP – HyperText Transfer Protocol• HTML– HyperText Markup Language

Veze sa InternetomVeze sa Internetom

Internet uvod


43

Veze sa InternetomVeze sa Internetom• Potrebno je da postoji veza do računara koji je stalno povezan sa Internetom

• ISP (Internet Service Provider) –specijalizovana firma za ove usluge (Internet dobavljač)

• Način povezivanja sa ISP zavisi od potreba i raspoloživih tehnologija

44

VezVezee sa Internetomsa Internetom

Computer

Modem

Telephone

Town

Modem

Mainframe

Satellite dish

Satellite

Satellite dish

Mainframe Mainframe Mainframe

Workstation

Moje radno mesto

Provajder

Neka baza podataka

Internet

Mogući scenario:

45

Veze sa InternetomVeze sa Internetom• Vrste pristupa prema stalnosti veze

• Vrste pristupa prema tehnologiji

1. Povremena veza2. Stalna veza

1. Analogna veza2. Digitalni sistemi prenosa3. ADSL tehnlogoije4. Kablovska veza5. Mikrotalasna veza6. Satelitska veza7. DirecPC8. Mobilna telefonija

46

Povremena veza• Dial in – veza na zahtev• Nije potrebno dodatno ulaganje u telekomunikacionu strukturu• Koristi se javna telefonska mreža (PSTN –Public Switched Telephone Network)• Primenljiva za pristup jednog računara ili lokalne mreže

47

Stalna veza• Veza tipa 24 x 7• Kod korisnika može da se nalazi server za elektronsku poštu i web prezentaciju• Korisnik lako održava svoju prezentaciju• Vrsta i kapacitet veze su kompromis potreba i cene

48

Analogna veza• Potreban modem• Prenosni medijum je komutirana telefonska linija• U jednom trenutku vezu može da koristi samo jedan ureñaj• Brzine prenosa uglavnom do 33,6 Kbps u oba smera• Postoji mogućnost 33,6 Kbps ka provajderu i 56 Kbps ka korisniku

Internet uvod


49

Digitalni sistemi prenosaPotreban poseban modem-adapter

Prednosti u odnosu na analogne veze:• Veće brzine prenosa• Mogućnost otklanjanja grešaka u prenosu• Pouzdaniji prenos

50

Digitalni sistemi prenosa

• ISDN – Integrated Services Digital Network• HDSL – High-speed Digital Subscriber Line• X.25 (YUPAK)• ATM – Asynchronous Transfer Mode

51

Digitalni sistemi prenosaISDN omogućava da se:• postojeća telefonska infrastruktura (analogna) koristi kao digitalna mreža integrisanih usluga• izvrši prenos zvuka, slike i podataka• prenos izvrši i do 40x brže nego analognim vezama

52

Digitalni sistemi prenosaISDN primenljiv za:• pristup Internetu povećanim brzinama• povezivanje računarskih mreža (LAN to LAN, LAN to Host)• teleworking (npr. telemedicina)• autorizaciju kreditnih kartica• zamenu servisa VoD

53

Digitalni sistemi prenosaZa ISDN servis postoje dve vrste priključaka:• BRI (Basic Rate Interface) – dva B kanala sa po 64 Kbit/sec i jednim D kanalom sa 16 Kbit/sec (2B+D)• PRI (Primary Rate Interface) – 30B+D sa ukupno 2048 Kbit/sec

54

Digitalni sistemi prenosaBazni pristup je uglavnom namenjen

manjim firmama ili privatnim licima.

Preko jedne iste ISDN linije mogu seodvijati nezavisno i istovremeno:

• dve razdvojene "konverzacije", npr. dve govorne veze sa različitim sagovornicima

Internet uvod


55

Digitalni sistemi prenosa• jedna govorna veza i jedna veza ka Internetu

• jedna govorna veza i jedna veza za prenos faks poruka i sl.

• jedna veza ka Internetu i jedna veza za prenos faks poruka, muzike, videa i sl.

Korišćenje ovih usluga (dve istovremeno) može se obavljati preko jedne bakarne telefonske linije koja je u analognom prenosu omogućavala samo jednu vrstu prenosa

56

Digitalni sistemi prenosaPrimarni pristup je projektovan sa

ciljem da omogući:

• efikasnu upotrebu komunikacionih veza

• nezavisno korišćenje 30B kanala(potrebne 2 parice)

• veliki broj usluga, nezavisno i istovremeno:

57

Digitalni sistemi prenosa• prenos govora

• prenos zvuka za audiofrekvencijske, radio i TV-prenose

• prenos podataka brzinom nx64 kbit/s

• pristup Internet-u velikim brzinama povezivanje ISDN pretplatničkih centrala

• povezivanje računarskih mreža (LAN-LAN, LAN-HOST)

• videotelefonsku i videokonferencijsku vezu

• pretplatnicima se takoñe obezbeñuje niz dodatnih usluga.

58

Digitalni sistemi prenosaVrste terminalnih ureñaja za ISDN liniju su:

• ISDN telefon

• Terminalni adapter (TA) za priključenje postojećih analognih ureñaja

• ISDN kartice (za prenos podataka potrebna je ISDN kartica u računaru ili eksterni ISDN adapter)

• ISDN LAN router ili bridge

• ISDN multiplekseri

• FAX grupe 4

• ISDN PABX – pretplatničke (kućne) centrale ISDN tipa.

59

SMIN (Serbian Multiservice Internet Network) –mreža 042

• velika propusnost – od ulaza do izlaza iz SMIN mreže garantovani protok 100 Mb/s

• velika raspoloživost – meñunarodne Internet veze su duplirane uključujući i rutere

• potpuna dostupnost – na celokupnoj teritoriji Srbije Internet usluge pod jednakim tarifnim uslovima bez obzira da li u mestu postoji Internet oprema ili ne.

Digitalni sistemi prenosa

60

ADSL tehnologijeAsymetric Digital Subscriber Line –Asimetrična digitalna pretplatnička veza

• Koristi se bakarni telefonski kabl (ograničeno rastojanje od centrale)• Potrebni ADSL delitelj (spliter) i modem• Stalna veza sa Internetom• Na kraćim rastojanjima moguće brzine prenosa preko 1 Gbps

Internet uvod


61

ADSL tehnologije

Computer

Internet1 Gbps

128 Kbps

62

ADSL tehnologije

63

Kablovska vezaKDS – Komunalni Distributivni Sistemi

Popularnost sve veća:• Nisu potrebna velika ulaganja• Kablovski modemi omogućavaju velike brzine prenosa (64 – 512 Kbps; 2 Gbps)• Stalna veza sa Internetom

64

ADSL : Kablovska veza• Kablovska mreža i ADSL linija za okosnicu koriste optički kabl, ali se pri razvoñenju do korisnika razlikuju • Do korisnika se u kablovskoj mreži koristikoaksijalni kabl, a ADSL koristi upredeneparice• Propusna moć koaksijalnog kabla je znatno veća od propusne moći upredene parice

65

ADSL : Kablovska veza• Korisnicima nije na raspolaganju pun kapacitet koaksijalnog kabla, jer se veliki deo njegovog propusnog opsega upotrebljava za TV programe• Kablovski operateri obično ne daju izjaveo brzini prenosa, jer efektivni kapacitet zavisi od toga koliko je korisnika u datom trenutku aktivno na odreñenom segmentu korisničkog kabla

66

ADSL : Kablovska veza• ADSL prenos (ANSI T1.413 I ITU G.992.1) dozvoljava brzine do 8 Mb/s ka korisniku i1 Mb/s ka centrali• U praksi malo davalaca nudi ovakvu brzinu prenosa podataka• Obično se nude brzine do 2 Mb/s ka korisniku i 512 Kb/s ka centrali • Ova ponuda je održiva u preko 80%slučajeva

Internet uvod


67

ADSL : Kablovska veza• Kada se uključuju novi korisnici u ADSL sistem, postojeći korisnici skoro i da ne osete promenu, jer svako ima ‘svoju’namensku mrežu• Kod kablovske mreže sa svakim novim pretplatnikom za internet, performanse veze kod ostalih korisnika postepeno slabe

68

ADSL : Kablovska veza

69

ADSL : Kablovska veza

70

ADSL : Kablovska vezaRaspoloživost usluge:• ADSL: skoro svako ima telefon, ali je problem rastojanje do lokalne centrale• Kablovska veza: da li je uopšte ima i da li je sistem ‘dvosmeran’• ADSL obezbeñuje sigurniji (stalno napajanje mreže) i bezbedniji rad (šifrovanje podataka i teže prisluškivanje)

71

Mikro vestiNajbrži Internet u Srbiji

Kompanija SBB objavila je početak rada platforme DOCSIS 3.0, čime je SBB omogućio svojim korisnicima pristup Internetu brzinama od 30 i 60 megabita ka korisniku i do 2megabita od korisnika ka Internetu.

Novi paketi koje nudi SBB Internet mnogo su brži od najbržeg ADSL paketa u Srbiji.

72

Mikro vestiNajbrži Internet u Srbiji

Primena tehnologije DOCSIS 3.0 omogućava svim korisnicima brzine koje su do sada bile rezervisane isključivo za velike firme preko optičke veze.

Brzine od 30 i 60 Mb/s omogućavaju razmenu muzičkih i video sadržaja, gledanje video snimaka visoke definicije i neometano igranje mrežnih kompjuterskih igrica, brže nego ikada do sada.

Paketi Turbo Flat dostupni su na teritoriji Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, čime je ova usluga omogućena za 60% korisnika usluga SBB-a. Paket Turbo Flat za fizička lica košta 7.490 dinara mesečno.

Internet uvod


73

Mikrotalasna veza• Problemi sa telekomunikacionom infrastukturom u urbanim sredinama• Radio-relejni linkovi na mestima sa meñusobnom optičkom vidljivošću• Primena specijalnih kriptografskih i tehnika prenosa• Smanjena mogućnost ‘prisluškivanja’ i smetnji

74

Mikrotalasna veza

Internet

Building 2

Town

Factory

Radio tower Radio towerISP

75

Satelitska veza• Obično je koriste provajderi za vezu sa svetskim Internet magistralama• Potencijalno interesantno i za velike poslovne sisteme• Ne zavisi od telekomunikacione infrastukture• Problem: kašnjenje signala zbog velikog prenosnog puta (do oko 0,8 sekundi)

76

Satelitska veza

Internet

Town

ISPSatellite dish

Satellite

77

DirecPC• Asimetrični pristup Internetu• Od korisnika – neka klasična veza• Ka korisniku – VSAT (Very Small Aperature Terminal)• Kod korisnika – mala satelitska antena i odgovarajući prijemnik• Brizina ka korisniku veća od 512 Kbps

78

DirecPC

Internet

Satellite dish

Satellite

Computer

Klasična veza (prosek 56 kbps)

0,5 Mbps

0,5 Mbps

Internet uvod


79

DirecPC

80

Mobilna telefonija• Mobilni telefon kao radio-modem za računar (LapTop, PDA – Personal Digital Assistant, ...)• Mobilni telefon sa WAP (Wireless Application Protocol) – mobilni Webmobilni Web• PC Card kao wireless modem koji koristi resurse mobilnog operatera

81

Mobilna telefonijaInternet

GSM

LaptopCell phone

82

Mobilna telefonijaGSM Modem i Gateway• Nova ponuda mobilnih operatera• Bežična veza sa Internetom preko GSM mreže

83

Mobilna telefonija

Brzine prenosa: 2,0 do 7,2 Mbps

84

Mobilna telefonija•Gateway za više računara •Podržava tehnologije: HSDPA, UMTS, EGDE, GPRS, GSM •Maksimalna brzina prenosa podataka: 7,2 Mbps •Omogućeno slanje i primanje SMS poruka •Plug and Play rešenje •Potreban računar sa Ethernet ili WLAN priključkom (802.11 b/g) •Radi na svim operativnim sistemima sa web browser-om

Internet uvod


85

Mikro vestiInternet iz aviona

Kineska aviokompanija Air Chinaje u saradnji sa firmom Connexion by Boeing, ogrankom kompanije Boeing, obezbedila pristup Internetu na meñunarodnim letovima.

Instalacija opreme počela je u oktobru 2005.godine, a pristup Internetu je prvo bio omogućen u avionima tipa Boeing 747-400, a kasnije i na drugim tipovima.

86


Kompanija Air China se na ovaj način pridružula grupi aviokompanija koje su već obezbedile ovu vrstu usluge.

Pristup Internetu u svojim avionima nude korejske kompanije Asiana Airlines i Korean Air, japanski All Nippon Airways i Japan Airlines, tajvanski Taiwan's China Airlines, nemačka Lufthansa, singapurski Singapore Airlines, izraelski El AlIsrael Airlines, skandinavski SAS, Austrian Airlines (Austrija), Etihad Airways (UAE), ...

87


Usluga Connexion by Boeing za pristup Internetu koristi satelitsku vezu koja postiže brzine do 5 Mb/s prema korisnicima i 1 Mb/s prema satelitu.

Usluga se u kabini koristi preko lokalne mreže, sa kablovima ili bežično. Ceneusluge su najčešće oko 10 dolara za jedan sat, ili 27 dolara za 24-satni pristup.

88

Hvala na paHvala na pažnjižnji

Da li ima pitanja?Da li ima pitanja?

Documents

04 Internet Uvod Veze Protokoli