045 Odbrana

8/17/2019 045 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r

o j 4 5

1 .

a v g u s t

2 0 0 7

.

c e n

a 1

0 0

d i n a r a

1 , 2

0

e v r a

w w w

. o d b r a n a

. m o d

. g o v

. y u

MIGOVI STI@UU DECEMBRU

I n t e r v j u I n t e r v j u


LAKO]AOSVAJAWASNOVA

Mi{a @ivkovi},najboqi student128. klase Vojne akademije

Mi{a @ivkovi},najboqi student128. klase Vojne akademije

LAKO]AOSVAJAWASNOVAGeneral-major Dragan Katani} komandant ViPVO

Specijalniprilog

Specijalniprilog

General-major Dragan Katani} komandant ViPVO

ISHRANA U PRIRODIISHRANA U PRIRODI

8/17/2019 045 Odbrana

2/84

8/17/2019 045 Odbrana

3/84

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike teelitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasveose}awa odanosti otaxbini i uniformi kojuponosno nose. Crvena beretka s padobranskimznakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je. Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su jestvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.O wima moète ~itati, wih moète videti nabrojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sadaoficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.Kwiga je obima 184 strane, formata 22x 25 cm,tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnimpapirom.

N A R U X B E N I C ANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363 @iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE”po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa.Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime) JMBG________________________________________________________________Broj li~ne karte :__________________izdate u MUP ____________________

Ulica i broj : _________________________________ Telefon : ______________Mesto i broj po{te : _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KICENTAR

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

monografiju63. padobranskebrigade

d i z a

j n

a . { v e d i

}

8/17/2019 045 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J UGeneral-major Dragan Katani}, komandantVazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbraneMIGOVI STI@U U DECEMBRU 8

S L I C M E S TPredsednik Srbije Boris Tadi}sa decomNa{e Srbije na Tari[KOLA PRIJATEQSTVAI RAZUMEVAWA 14

T E MPoàri u SrbijiBORBA SA VATRENOM STIHIJOM 16

U F O K U S UNa~elnik General{taba o reformi Vojske SrbijeÎTAWE PROMENA 20

O D R N98. avijacijska bazaNEBO DUPLO BLI@E 24

Pri~a sa naslovne strane:Mi{a @ivkovi}, najboqi student128. klase Vojne akademijeLAKO]A OSVAJAWA SNOVA 28

P R I L O GKorisna znawa i ve{tineISHRANA U PRIRODI 33

D R U [ T V OZapis sa Kosova i MetohijeGRAÂNI^KA RASKR[]A 54 S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan Iklase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternetwww.odbrana.mod.gov.yu

@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o

D a r i m i r

B A N D A

1. avgust 200

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

14

8/17/2019 045 Odbrana

5/84

Predstavqawe novog broja~asopisa „Limes plus" posve}enog KosovuBUDILNIK SAVESTI 58

S V E T

Privatizacija vojnih poslovaGLOBALNA INDUSTRIJA 60

T E H N I KUsavr{en elektronski okida~ za sistem ogawMUZIKA PUNOG RAFALA 63

S I M U L C I J EBlitzkrieg II Frontline: Fields of Thunder BITKA KOD KURSKA 68

K U LT U RMr|an Baji}, skulptorRESET KAO MOGU]I POÊTAK 70

F E Q T O NJugoslovenski deta{man te{kih bombardera (2)IZME\U FRONTAI POLITIKE 74

T R D I C I J E

[est vekova manastira ManasijeDUHOVNI I KULTURNI CENTAR 78

R I Z N I C

ODBRAMBENO ORU@JE 81

63

RE^ UREDNIKA

5

16

S TAT U S P

roblem budu}eg statusa Kosova i Metohije postao je jedan od test

pitawa me|unarodnih odnosa, kako zbog sada{we zainteresova-nosti svih strana da se to pitawe re{i, tako i zbog budu}ih prin-cipa na kojima }e po~ivati me|unarodni poredak.Poku{aj zapadnih sila da na osnovu Ahtisarijevog plana, olako i

na brzinu usvoje odluku o „nadgledanoj nezavisnosti” Kosova, nai{ao jena odlu~no protivqewe Srbije, koja je pokrenula intenzivnu diplomat-sku aktivnost da takav predlog ne pro|e u Savetu bezbednosti, jedinommesto gde se o tome moè odlu~ivati. Dosledna podr{ka Rusije, Kine idrugih dràva koje se zalaù za o~uvawe temeqnih principa me|una-rodnopravnog poretka, doveli su do niza propalih predloga SAD iEvropske unije da se u Savetu bezbednosti usvoji nova rezolucija kojabi zamenila Rezoluciju 1244, koja reguli{e sada{we stawe u ju`noj sr-pskoj pokrajini.

Sti~e se utisak da SAD nisu o~ekivale tako odlu~no protivqeweRusije. Me|utim, suo~ene sa pretwom ruskog veta prilikom glasawa uSavetu bezbednosti, pristale su da se traèwe re{ewa „preseli” uKontakt grupu.

Kakve su, zapravo, pozicije pojedinih strana u ovom problemu?Za{to SAD tako uporno insistiraju na brzom re{avawu nezavi-snosti Kosova? Da li je u pitawu dato obe}awe koje je ve} uveliko obe-lodaweno, pa je sada pitawe prestì a ho}e li najja~a svetska sila od-ustati od svog predloga; da li se radi o sticawu nove baze za regruta-ciju boraca u Iraku i Avganistanu; da li pretpostavqena rudna i mine-ralna bogatstva na Kosovu zaista toliko zna~e za SAD u preraspodelienergetskih izvora u svetu; kakvu bi ulogu Kosovo moglo imati u strate-{kim planovima SAD prema Istoku; ili je u pitawu èqa da se jednoosetqivo pitawe jednostavno skine sa dnevnog reda... Sve su to argu-menti koji se pomiwu u prilog „tvrdom” stavu SAD, koje, i to treba na-glasiti, istovremeno insistiraju na razvijawu prijateqskih odnosa saSrbijom i wenim daqim evroatlantskim integracijama!

Srbija je ovoga puta dobro procenila me|unarodnu situaciju i po-krenula efikasnu diplomatsku aktivnost koja donosi rezultate. Dobrobi bilo da to zna~i i kona~an uspeh, jer je u pitawu wen suverenitet iteritorijalni integritet, wenih 15 posto teritorije i srpsko stanovni-{tvo ~ija bi sudbina bila vrlo neizvesna u slu~aju nezavisnosti. Va`noje i {to je u tako zna~ajnom pitawu ostvareno jedinstvo najja~ih poli-ti~kih stranaka.

Za daqi proces presudno je {to za interese Srbije ima sluha koduticajnih sila, kakve su Rusija i Kina. Argument za wihovu podr{ku je{to su ti interesi u skladu sa me|unarodnopravnim poretkom. Kr{eweme|unarodnog prava u ovom slu~aju bio bi verovatni uvod za sli~ne zah-teve, a to bi otvorilo proces dodatne nestabilnosti u nizu podru~ja.

Srbija tako|e insistira na uvaàvawu ~iwenice da bi davawenezavisnosti Kosovu dugoro~no destabilizovalo ionako trusni region.To bi ohrabrilo velikoalbanske pretenzije ne samo prema Srbiji, ve}i prema ostalim susednim dràvama, {to je ve} nagove{teno dugoro~-nim ciqevima velikoalbanske politike.

Rusija je dosledno stala iza interesa Srbije i time najavila svojmnogo ve}i uticaj na me|unarodnoj politi~koj sceni. Treba to posmatra-ti i u kontekstu wenog protivqewa postavqawu antiraketnog {tita uPoqskoj i ê{koj, u ~emu ona vidi ugroàvawe svojih bezbednosnih in-teresa. Mo`da je to i odgovor nove Rusije na raspad sovjetske imperi-je, koji predsednik Putin smatra najve}om geopoliti~kom katastrofom20. veka...

[to se ti~e kosovskih politi~ara, koji najavquju mogu}nost jedno-stranog progla{ewa nezavisnosti, wihov stav odredi}e SAD. Prvo,zbog prevelike ekonomske zavisnosti od Zapada, i drugo, delovawe mi-mo zapadnih procena zna~ilo bi mogu}i sukob sa wima, odnosno sukobsa multinacionalnim snagama stacioniranim na Kosovu.

Dakle, relacije Va{ington–Brisel–Moskva i Beograd–Pri{ti-na ostaju, mo`da i za duì period, okviri diplomatskih napora i no-vih pregovora da se na|e re{ewe koje }e biti prihvatqivo i za Sr-biju i za Kosovo.

Radenko MUTAVXI]

8/17/2019 045 Odbrana

6/84

1. avgust 2007.

6

A K T U E L N O

MINISTAR [UTANOVAC RAZGOVARAOSA GENERALNIM SEKRETAROM NATOAJAP DE HOP SHEFEROM

Ministar odbraneDragan [utanovac

razgovarao je 13. julau Beogradu sa general-nim sekretarom NatoaJap de Hop Sheferom.

[utanovac je in-formisao sagovornikao toku procesa refor-mi sistema odbrane.On je istakao da pro-ces definisawa statu-sa Kosova i Metohije,

nije vojno, ve} politi~ko i pravno pitawe i naglasio zna~aj po-stojawa dobre saradwe izme|u Kfora i Ministarstva odbrane.

Jap de Hop Shefer je istakao da su evroatlantske integraci-je garant stabilnosti u regionu i da je u tom smislu Srbija vaànfaktor. On je izrazio zadovoqstvo dosada{wim radom Grupe Sr-bija – Nato za reformu sistema odbrane.

SUSRET MINISTARA ODBRANESRBIJE I AUSTRIJE

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac i ministar od-brane Austrije Norbert Darabo{, sa saradnicima, razgovaralisu, 17. jula u Palati federacije u Beogradu, o daqem razvoju vojnesaradwe, podr{ci Austrije reformi sistema odbrane Srbije, tebezbednosnoj situaciji u regionu, s posebnim naglaskom na pita-we Kosova i Metohije kao jednog od bitnih aspekata tog pitawa.

– U ovom trenutku imamo 67 aktivnosti iz oblasti bilate-ralne vojne saradwe sa Austrijom, a planiramo da tu saradwu u

slede}oj godini u~ini-mo jo{ konkretnijom.Republika Austrija naKosovu i Metohiji, uokviru Kfora, imazna~ajan broj vojnika iza nas je va`no da raz-govaramo i o toj temi.Zajedno samo do{li dozakqu~ka da Vojska Sr-bije dobro sara|uje saKforom – rekao je iz-me|u ostalog ministar

odbrane Srbije Dragan [utanovac u izjavi za {tampu, naglasiv-{i da }e budu}a saradwa biti vezana i za na{e u~e{}e u mirov-nim operacijama.

– Zajedni~ki je zakqu~ak da je najve}i interes o~uvawe bez-bednosti i stabilnosti u regionu – naglasio je ministar [utano-

vac i dodao da je bilo razgovora i o stavqawu na{ih gra|ana nabelu [engensku listu.Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ izjavio je da

je Srbija jedna od zemaqa sa kojom Austrija ima brojne aktivnostiu oblasti me|unarodne vojne saradwe. On je istakao i austrijskoangaòvawe na Zapadnom Balkanu gde ta zemqa ima 1.000 vojnikau mirovnim misijama.

– Mi imamo veliko iskustvo u mirovnim operacijama i Au-strija }e pruìti u tom smislu pomo} Srbiji. Podràvamo i na-stojawa Srbije u okviru Programa PzM, a podrà}emo i wenenapore da se pridruì Evropskoj uniji – rekao je ministar Dara-bo{.

S. \OKI]

ZAVR[ENO [KOLOVAWE 53USAVR[AVAWA [KOLE NAC

S

Komandno-{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane 20. ju-la zavr{ila je 53. klasa oficira Vojske Srbije. Sve~anom skupu do-dele diploma prisustvovali su ministar odbrane Dragan [utano-vac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Po-

OFICIRIZA NAJVI[EDU@NOSTI

SVEÂNOST U DOMU NARODNE SKUP[TINE

Predsednik Srbije Boris Tadi}uru~io je trinaestorici slu{alacaprve generacije general{tabnihoficira Vojske Srbije sabqe,a ministar odbrane Dragan[utanovac diplome

ve~anost povodom zavr{etka {kolovawa oficira 50. klase Gene-ral{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane odràna je13. jula u Domu Narodne skup{tine Republike Srbije.Skupu su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi},

ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{, zatim narodni poslanici, predstavnicidrugih ministarstava Vlade, verskih zajednica u Srbiji, Univerziteta uBeogradu, izaslanici odbrane u na{oj zemqi, te porodice stare{inakoje su zavr{ile najvi{e vojno usavr{avawe.

– Jednogodi{we usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane jeste naj-vi{i oblik stru~nog {kolovawa u profesionalnoj karijeri svakog ofici-ra. Va{e usavr{avawe bilo je organizovano prema savremenim vojnim pro-cedurama i najvi{im standardima. O~ekujem da }ete u budu}nosti, na najvi-{im du`nostima u reformisanoj srpskoj vojsci, primeniti ste~ena znawa i

S n i m i o

D . B A N D A

8/17/2019 045 Odbrana

7/84

MINISTAR [UTANOVAC U POSETI GR^KOJPODR[KA PRIJATEQA

Delegacija Ministarstva odbrane Srbije nai{la je, tokomposete Gr~koj 24. i 25. jula, na srda~an i prijateqski prijem i po-dr{ku u procesu reformi, evropskih integracija i re{avawa sta-tusa Kosova.

Posle razgovora sa gr~kim predsednikom Karolosom Papu-qasom, ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je da

je ube|en da }e Gr~ka u procesu budu}eg re{avawa statusa Kosovabiti saveznik Srbije. On je naglasio da je tokom razgovora u Ati-ni nai{ao na velikorazumevawe gr~kih zva-ni~nika za probleme ko-je Srbija ima, s obzi-rom na to da zvani~naAtina smatra da je sve{to se ti~e gra|ana Sr-bije problem regiona.

„I mi i na{i pri-jateqi iz Gr~ke smatra-mo da re{avawe statusaKosova nije samo pita-we Srbije, ve} ~itavogregiona“, rekao je [u-tanovac, dodaju}i da jePapuqas dao Srbiji apsolutnu podr{ku Gr~ke na wenom evrop-skom putu. Beogradu je, prema re~ima [utanovca, veoma bitna po-dr{ka Gr~ke, dugogodi{we ~lanica EU i Nato, u procesima kojeSrbiju o~ekuju u narednim mesecima. [utanovac je istakao da sumu Papuqas i ministar odbrane Evangelos Mimarakis obe}alida }e u~initi sve da se Srbija na|e na beloj [engenskoj listi uzpo{tovawe svih procesa. Prema wegovim re~ima i Vlada Srbijeu tom pravcu mora da u~ini odre|eni napredak. „Ube|en sam da tomoèmo da ispunimo do kraja naredne godine i to nam je jedan odglavnih ciqeva“, istakao je [utanovac.

Ministar [utanovac je u razgovoru sa gr~kim ministrom od-brane Evagelosom Mimarakisom zahvalio Atini zbog prisustvagr~kih vojnika u sastavu Kfora jer je to va`no za sigurnost srp-skog stanovni{tva na Kosovu. Govore}i o procesu evropskih i

evroatlantskih integracija, [utanovac je ocenio da je Srbijizna~ajna podr{ka Atine u tim procesima, jer se Gr~ka u Srbiji po-smatra kao jedna od najprijateqskijih zemaqa.

Tokom razgovora analizirana je bilateralna vojna saradwai zakqu~eno da Gr~ka puno ulaè u edukaciju i {kolovawe ofici-ra iz Srbije. Razgovarano je i o unapre|ewu vojno-tehni~ke i voj-no-ekonomske saradwe izme|u dve zemqe.

Ministar Mimarakis je rekao da Atina podràva pronala-èwe uravnoteènog re{ewa budu}eg statusa Kosova, koje bi bi-lo prihvatqivo za Beograd i Pri{tinu. Prema wegovim re~ima,potrebno je prona}i re{ewe koje }e doprineti odràvawu mira istabilnosti u regionu. Mimarakis je tako|e naglasio da Gr~ka po-dràva proces evropskih i evroatlantskih integracija Srbije.

(Fonet)

NAÊLNIK GENERAL[TABA VS RAZGOVARAOSA MINISTROM ODBRANE AUSTRIJE

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ primio je 18. jula ministra odbrane AustrijeNorberta Darabo{a sa saradnicima.

Tokom razgovora general Pono{ je predstavio dostignuti ste-pen reforme Vojske Srbije i istakao osnovne ciqeve tog procesa.

Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ zatim je po-setio Centar za mirovne operacije Zdruène operativne koman-de Vojske Srbije i stekao uvid u organizaciju, na~in rada i mogu}-nosti Centra u organizovawu seminara i drugih edukativnih istru~nih skupova na nivou Vojske Srbije i {ire me|unarodne voj-ne saradwe.

KLASE KOMANDNO-[TABNOGNALNE ODBRANEno{, pomo}nik ministra za qudske resurse Bojan Dimitrijevi}, na~elnikVojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Inspektora-ta odbrane viceadmiral Jovan Grbavac, savetnik predsednika Vlade Re-publike Srbije Du{an Staji}, predstavnici organizacijskih celina Mi-nistarstva odbrane i uprava General{taba VS i porodice oficira kojisu zavr{ili {kolovawe.

Ministar odbrane Dragan [utanovac uru~io je sabqe trojici naj-boqih komandno-{tabnih oficira – majorima Nikoli Mijatovi}u, Nena-du Sretenovi}u i Sretenu Zafirovi}u, a pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse Bojan Dimitrijevi} uru~io je 24 stare{ina diplome o za-vr{enom usavr{avawu.

êstitaju}i oficirima zavr{etak {kolovawa ministar [utanovacje istakao da je obrazovawe najva`niji resurs kojim raspolaè sistemodbrane, a znawem }e se vratiti i ugled Vojske i po{tovawe oficirskogpoziva.

Najboqi oficir 53. klase K[U major Nikola Mijatovi} zahvalio jenastavnicima na ste~enim znawima i obe}ao da }e ih uspe{no primenitina novim du`nostima.

Tokom jednogodi{weg intervidovskog {kolovawa oficiri su uspe{nopoloìli deset ispita i odbranili stru~ni rad. Ostvarena je prose~naocena 8,88 {to je najboqi rezultat u dosada{woj istoriji tog nivoa {ko-lovawa. Po zavr{etku usavr{avawa stare{ine }e biti raspore|ene nanajodgovornije du`nosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

V. P.

7

preneti ih novim saradnicima u jedinicama i komandama – rekao je pred-sednik Tadi}, ~estitaju}i oficirima uspe{an zavr{etak {kolovawa.

U ime slu{alaca 50. klase General{tabnog usavr{avawa, kapetanbojnog broda Petar Bo{kovi} obe}ao je da }e ova generacija oficirau~initi sve kako bi vratila istorijski ugled srpske vojske – stare prija-teqe i nove saveznike.

V. POÛ^

S n i m i o

R . P O P O V I ]

8/17/2019 045 Odbrana

8/84

1. avgust 2007.

PO efektima zavr{enereorganizacije, zapo~etomremontu pet aviona MiG 29 uRusiji, sada{wem naletu vojnihpilota, planiranom bojnom

ga|awu na{ih raketa{a uBugarskoj, modernizacijiradarskih sistema, gorivu,platama i kupovini novihvi{enamenskih avionarazgovarali smo, neposrednopred praznik avijati~ara, saprvim ~ovekom ovog elitnogvida na{ih oruànih snaga

8

re godinu dana, u razgovoru za „Odbranu” sa komandantomVazduhoplovstva i PVO (ViPVO) general-majorom DraganomKatani}em, nagovestili smo mnoge promene koje }e se, u ovomme|uvremenu, stvarno i dogoditi. Zato, na po~etku ovog razgo-vora, pred sam Dan avijati~ara, prvog me|u wima pitamo ka-ko je protekla reorganizacija tog, kao i svuda u svetu, elitnog

vida oruànih snaga i koliko je to bio, zapravo, ne samo ozbiqanve} i obiman posao? Drugim re~ima, pitamo sagovornika kako da-nas izgleda presek reorganizovanog ViPVO?

– Pre godinu dana mi smo prakti~no po~eli sa reformom na-{eg vazduhoplovstva i PVO i sve predvi|ene organizacijsko-mo-bilizacijske promene u na{em vidu zavr{ili smo ovoga juna. Ali,da kaèm najpre {ta su te promene obuhvatile. Devetnaest jedini-ca, koje su ranije bile pot~iwene ovoj komandi, u proteklom peri-odu smo reorganizovali, u funkcionalnom smislu objedinili i ta-ko dobili na efikasnosti u komandovawu. U toku novembra pro{legodine formirali smo 204. avijacijsku bazu u Batajnici i to je bi-la prva reorganizovana jedinica u vidu. Zatim smo, krajem aprilaove godine, preformirali sve raketne jedinice PVO; tri raketnapuka sistema „kub” i biv{u raketnu brigadu sa „nevama” objedini-

I N

T E R V J U

G E N E R A L - M A J O R D R A G A N K AT A N I ] , K O M A N D A N TVAZDUHOPLOVSTVA I PROTIVVAZDUHOPLOVNE ODBRANE


8/17/2019 045 Odbrana

9/84

odustala od posla remonta aviona An 26 jer nije mogla dasprovede ugovorene stavke. Tako smo i tu izgubili oko pet me-seci. Zato }e se sada, najverovatnije, i za remont aviona An26 i}i na direktno ugovarawe sa nekom od firmi koje se nepo-sredno bave tom vrstom posla.

Koliko }e se aviona MiG 29 remontovati: ~etiri ili pet? – Sve aktivnosti govore da }e se, ipak, u Rusiji, na kraju,

remontovati ukupno pet na{ih migova . Imamo uveravawa iz

Vlade i Ministarstva finansija da }e se izna}i dodatna sred-stva i za taj peti avion. Osnovni razlog za{to je do{lo do di-leme koliko }e se tih aviona ukupno remontovati tamo sadr-àn je u odluci Ministarstva finansija da se i za wihov re-mont obavezno plati PDV, tako da je ispalo da se od predvi|e-nih 30 miliona evra mogu remontovati samo ~etiri aviona iplati porez. Sada je re~eno da }e se novac obezbediti za svihpet aviona, a da }e se sredstva za PDV naknadno obezbediti...

Dràva davala, dràva uzimala?....– Ba{ tako. Ali, {ta je tu je… Takav je zakon. Prvobitno,

nije bilo re~i da }e se platiti PDV za remont letelica, pa jetada taj novac bio dovoqan za svih pet aviona. Me|utim, ka-snije je insistirano na pla}awu PDV-a i mi tu nismo mogli ni-

{ta. Kada se uzme u obzir 18 posto poreza na 30 milionaevra, to ta~no ispada onoliko novca koliko je potrebno za re-mont jednog aviona. No, re{i}e se i taj problem…

[ta je sa Vazduhoplovnim zavodom „Momom Stanojlovi-}em”? Ho}e li na{i stru~waci mo}i da remontuju bar he-likoptere? – Za remont helikoptera Mi 17 i Mi 24 MO jo{ nije uspe-

lo da na|e kompaniju, izvo|a~a radova, koji bi to mogao dauradi, a u skladu sa zakonskim procedurama koje se zahteva-ju… Mi se nadamo da }e se i to uskoro re{iti. A {to se ti~ehelikoptera Mi 8 nadle`ni upravo rade na osposobqavawuproizvodnih linija za remont tih helikoptera u „Momi”. Jer,za to je potrebno 30–40 miliona dinara, ali i vreme je da seti pogoni dovedu u funkcionalno stawe. Dakle, preovladao jestav u MO da se ti helikopteri remontuju kod nas jer za to imaznawa i mogu}nosti, pa i ako se bude ne{to i kasnilo, boqe jeda se to uradi kod ku}e nego u inostranstvu. Va`no je napome-nuti i da se proteklih meseci upravo re{avalo i statusno pi-tawe i sudbina „Mome”, ali i drugih zavoda, tako da je i ta ~i-

9

li smo i reorganizovali u jednu jedinicu pod nazivom 250. raketnabrigada PVO. Sledilo je formirawe 98. avijacijske baze uLa|evcima i, u me|uvremenu, preformirawe biv{e brigade u126. centar VOJIN, 333. inìwerijskog bataqona i 210. ba-taqona veze. Krajem pro{le godine preformirali smo i Ko-mandu vazduhoplovstva, sa komandom stana i pri{tapskim je-dinicama. Moram da istaknem da je formirawe dve pomenuteavijacijske baze i raketne brigade bio veoma obiman posao.Za{to? Zato {to smo èleli da postoje}e jedinice bitnije ra-

cionalizujemo i podignemo stepen efikasnosti komandovawa,odnosno da na jednom aerodromu svim jedinicama komanduje je-dan komandant. To smo sada u praksi i uradili. Sve u svemu,bio je to, zaista, veliki posao.

Kakvi su, po Vama, prvi rezultati te reorganizacije? – Prve analize i rezultati pokazuju pozitivne efekte, ma-

da ima i odre|enih, uglavnom mawih, problema i propusta uformaciji koje }emo u narednom periodu otkloniti. Zna~i, sa-da nam predstoji da samo „prepakujemo” odre|ena re{ewa, aradi {to uspe{nijeg komandovawa i funkcionisawa celog si-stema.

Uglavnom, reorganizacija je ura|ena prema zapadnimstandardima…– Da. Ali, nisu sve vazduhoplovne jedinice na Zapadu tako

ure|ene jer ne postoji univerzalni model organizovawa. Reci-mo, u zemqama Natoa to je uglavnom tako ura|eno. Ipak, mi te-ìmo da tu organizaciju uskladimo sa na{im specifi~nosti-ma, na{im uslovima ìvota i rada, sa kapacitetima, osposo-bqeno{}u i posebnim uslovima infrastrukture kojom raspo-laèmo. Me|utim, prvi rezultati su veoma pozitivni i, po sve-mu sude}i, obavili smo dobar posao. Odluka da se u|e u reor-ganizaciju je, dakle, bila ispravna i to nas ohrabruje.

Neminovno pitawe u ovakvom razgovoru je i remont na-{ih letelica. Dokle se stiglo u tom poslu?

– Prvog septembra pro{le godine na Batajnici je zvani~-no objavqeno da je iz Nacionalnog investicionog plana izdvo-jeno 30 miliona evra za remont na{ih pet aviona MiG 29, dvahelikoptera Mi 17, dva Mi 24, tri Mi 8 i za jedan transport-ni avion An 26. Ministarstvo odbrane je potom raspisalo ten-der za remont letelica, pre svega migova . Naàlost, prvi ten-der nije uspeo, i zbog toga je izgubqeno oko tri meseca… Na-kon toga je odobreno da se krene u proces ugovarawa direktnosa izvo|a~em radova, u ovom slu~aju sa kompanijom RSK MiG izRusije. I 24. decembra, na Dan ViPVO, u ve~erwim satima, uVladi je potpisan ugovor za remont migova . Ali, zbog privre-menog finansirawa, zbog neusvojenog buxeta Srbije, po~etkomove godine, novac iz NIP-a nije upla}en tako da, iz tih razlo-ga, nije odmah ni do{lo do po~etka remonta aviona. Po{to jeformirana Vlada i usvojen buxet Republike, sredinom juna na-{i avioni MiG 29 upu}eni su u Rusiju na remont. Upla}en jepredvi|eni avans pa su avionski motori i svi potrebni agre-gati i oprema prevezeni u Rusiju na remont koji je tamo ve} po-~eo. U avgustu }e stru~waci iz Rusije do}i na Batajnicu gde }e

zajedno sa na{ima u VZ „Moma Stanojlovi}” obaviti deo re-monta koji je predvi|en da se uradi kod nas, tako da o~ekujemoda }e prva dva aviona MiG 29 poleteti nad Srbijom sredinomdecembra, najkasnije do nove godine. Od ta dva aviona jedan}e sigurno biti dvosed, koji nam je neophodan da bismo nasta-vili leta~ku obuku na tom tipu aviona i da bismo uveli na{emla|e pilote u trenaù.

To je odli~na vest, uprkos na{em poslovi~nom ka{wewu? – Da, mada to ka{wewe nije zavisilo od nas u Vojsci… A

{to se ti~e drugog dela na{e avijacije predvi|enog za remont,i tu je bio raspisan tender na kojem je pobedila „Jugohemija”.Ali, ta firma je pre nekih mesec i po dana raskinula ugovor i

NOVI VI[ENAMENSKI AVIONIVe} neko vreme mi radimo takti~ku studiju o nabavci sa-

vremenog vi{enamenskog aviona za potrebe na{eg ViPVO. Tastudija bi trebalo da bude zavr{ena sredinom septembra iona }e i}i na razmatrawe na Glavni vojnotehni~ki savet. Uko-liko opravdamo i ubedimo Savet da nam je to potrebno, studi-ja }e i}i daqe na razmatrawe i pokretawe procedura za na-bavku novih vi{enamenskih aviona. Smatramo da je taj iskorakneophodan i mi }emo odraditi sve ono {to je potrebno kakobismo dràvnom i vojnom rukovodstvu ukazali na neophodnostte nabavke. Jer, kao {to je poznato, gotovo sve dràve u na{emokruèwu krenule su tim putem i mislimo da ne bi trebalo dau tom pogledu zaostajemo. Naravno, re~ je o obimnom poslu i ovelikoj investiciji za svaku dràvu. Jer, samo jedan savremenivi{enamenski avion, bez obzira na wegovo poreklo, ko{ta

najmawe od 35 do 45 miliona evra, tako da bi za tu nabavku, uzavisnosti od mogu}nosti dràve, trebalo u narednom perioduizdvojiti do milijardu evra. Naravno, niko to vi{e ne pla}agotovinom. Postoje brojne mogu}nosti, od lizinga do robno-privredne razmene, me|udràvnih ugovora, reinvestirawa uinfrastrukturu na{e zemqe itd.

8/17/2019 045 Odbrana

10/84

wenica, na neki na~in, prolongirala pitawe kona~nog remon-ta na{ih helikoptera.

Kakva je danas situacija sa mlaznim gorivom? Lete li pi-

loti dovoqno? – Od maja pro{le godine, posle duèg vremena, usposta-

vqen je kontinuitet u nabavci mlaznog goriva za leta~ku obuku.Svakako, goriva nije bilo u dovoqnoj meri ni u pomenutom pe-riodu, ali su i te koli~ine doprinele da se leta~ka obukasprovode mnogo boqe nego ranije. Pro{lu godinu smo, recimo,zavr{ili sa oko 15 sati naleta po pilotu, a {to je u odnosuna 2005, kada je na{ pilot prose~no leteo samo {est sati, ve-liki napredak. Va`no je re}ii da smo kona~no krenuli uz-laznom linijom i da nam pi-loti sada lete u kontinuite-tu. Jer, svaki prekid u trena-ù se odmah oseti i to nijedobro. Ve}a koli~ina goriva

i pove}an broj sati naletapilota rezultovali su i ne-davnim ga|awem i raketira-wem zemaqskih ciqeva na po-ligonu ̂ enta. Bilo je to prvo,posle tri-~etiri godine, ta-kvo bojno ga|awe na{e avija-cije, ali i weno zajedni~kozdruèno takti~ko uve`bavawe sa na{im raketnim jedinicamaPVO i sastavima VOJIN. Moram da napomenem da se ova ve`basva tri roda veoma povoqno odrazila na moral na{eg qudstva.Bili su zadovoqni i na{i piloti, ali i raketa{i i vojinovci ko-ji su, posle duge pauze, kona~no dobili priliku da prakti~no pra-te avione u naletu i neposredno uve`bavaju svoje sastave. Ukrat-ko re~eno, ve`ba na poligonu ̂ enta vratila je duh letewa na na-

{im stajankama i to je ono {to je dobro, {to ohrabruje. Trudi}e-mo se da sli~nu ve`bu ponovimo sredinom septembara kako bi-smo jo{ vi{e uve`bali na{e sastave èqne akcije i prakti~nograda. Zato verujem da }emo, zbog boqeg snabdevawa gorivom, ovugodinu zavr{iti sa najmawe 20 sati naleta po pilotu, uprkos idaqe izraènim brojnim problemima sa tehnikom i rezervnimdelovima za vazduhoplove.

Raketa{i se àle da godinama nisu imali pravo bojno ga-|awe iz svojih raketnih sistema. Nedavno smo ~uli pri~u

da }e se, ipak, tim poslom i}i u Bugarsku. Jesu li to samo glasine?

– Nisu glasine. Krajem pro{le i po~etkom ove godine pokrenu-te su odre|ene aktivnosti kako bi na{e raketne jedinice {to preimale prava bojna ga|awa. Me|utim, po odvajawu Crne Gore iz dr-àvne zajednice mi smo ostali bez poligona za takva ga|awa. U raz-govorima i prilikom na{ih poseta bugarskoj armiji uverili smo seda Bugari imaju izuzetno kvalitetan poligon za takva ga|awa na Cr-nom moru. Oni tamo svake godine provode bojna ga|awa raketnihjedinica, ukqu~uju}i i ga|awa lova~ke avijacije. Dakle, ti razgovo-ri traju; dobili smo wihovu na~elnu saglasnost. Ali, ta procedurakona~nog odobravawa, obi~no, traje oko pola godine, po{to tu ak-tivnost mora da odobri wihov parlament. Realno je o~ekivati daslede}e godine i mi budemo tamo. Osim na{ih raketnih sistema zao~ekivati je da dejstvuje i na{a lova~ka avijacija, a po{to Bugariimaju identi~ne avione MiG 21 kao i mi, za tu priliku ne bismo mo-rali ~ak ni da sa na{im avionima prele}emo do Crnog mora.

Kakva je situacija u rodu Vazdu{no osmatrawe i javqawe?

– Situacija je mnogo boqa. Istina, i oni imaju problema sanabavkom odre|enih komponenti i rezervnih delova za teku}e odr-àvawe radarskih i drugih sistema. Ali, svi ti sistemi rade i za-dovoqavaju na{e potrebe za osmatrawem vazdu{nog prostora Sr-bije tako da se svaki let i sada uredno evidentira i prati. U planuje da se za dve-tri godine, u skladu sa mogu}nostima, pokrene i na-bavka savremenijih radara. Ali, za sada, sve to vrlo dobro funk-

cioni{e, a i radaristi su uradili brojne modifikacije i moderni-zacije na svojim sredstvima tako da su, i u tom pogledu, efekti wi-hovog rada boqi.

[ta je bilo sa Kopaonikom, za{to tamo jo{ nema na{ih radara? – Pitawe radarske stanice na Kopaoniku nije vojna, ve} pri~a

koja se ti~e Agencije za kontrolu letewa. Za sada, Vojska Srbije ne-ma pravo da instalira svoje radarske sisteme na Kopaoniku jer je ta

kota u tzv. zabrawenoj zoni. Za sa-da Nato ne odobrava ni Agencijida tamo postavi svoj radar kako bilak{e kontrolisali civilni va-zdu{ni saobra}aj. Ina~e, Agenci-ja za kontrolu letewa je ve} naba-vila kompletnu opremu i bilo bi

potrebno najvi{e dve nedeqe dase na tom poloàju sve stavi ufunkciju. Renoviran je objekat, svipotrebni agregati i oprema se na-laze gore, instalirana je ~ak i ra-darska kupola… No, za sada nemadozvole od Natoa za to. Ina~e,radarski poloàj na Kopaoniku se

smatra jednim od najboqih na Balkanu i mislimo da bi wegovo sta-vqawe u funkciju izuzetno poboq{alo kontrolu, pa i bezbednost va-zdu{nog saobra}aja na prostoru celog na{eg poluostrva. Me|utim,ovde je re~ o pre svega politi~kim, a ne tehni~kim pitawima.

Kako se reorganizacija ViPVO odrazila na brojno stawe qud-stva, da li je bilo mnogo otpu{tawa? – Reforma Vojske, a posebno na{eg vida, prakti~no od maja

pro{le godine, nije se dramati~no odrazila na sastav vazduhoplov-stva, jer mnoge na{e jedinice nisu bile dovoqno popuwene. Kadasmo uspostavili novu organizaciju i formaciju, malo je qudi mora-lo da napusti slu`bu. Trenutno imamo oko 110 podoficira u vi{ku~iji status se upravo re{ava u okviru cele vojske, {to zna~i da }eneki od wih, posle preobuke ili prekvalifikacije, oti}i u druge je-dinice u kojima postoji potreba za takvim kadrom. [to se civilnihlica u vazduhoplovstvu ti~e wih je samo 10–15 ostalo neraspore-|eno, dakle malo, tako da smatramo da je ceo ovaj proces pro{aorelativno bezbolno i sa tog aspekta. Istina, na po~etku reforme,deo qudi, uglavnom profesionalnog sastava, iskoristio je svoje za-konsko pravo i oti{ao u penziju… Ali, sve u svemu, velikih kadrov-skih rezova kod nas nije bilo.

[ta kaù piloti o svojim primawima, kako komentari{u svoj socijalni status?

– Ni piloti ni ceo profesionalni sastav nije zadovoqansvojim sada{wim primawima. Porede sebe i svoje plate sa za-poslenima u drugim ministarstvima i nadaju se da }e se ta pri-mawa bar izjedna~iti. Dodu{e, najavqeno je osetnije pove}aweplata u celoj Vojsci do kraja godine, a i ministar odbrane namje to obe}ao, ali tek kada se iz vojnog buxeta odvoji onaj deonamewen vojnim penzionerima.

Pro{le godine imali ste bogatu me|unarodnu vojnu sarad-wu, mnogo gostiju iz inostranstva, ali i Vi ste putovali...

– Tokom pro{le godine ta saradwa je bila bogatija nego {toje bila posledwih {est-sedam godina zajedno. Podsetio bih samo da

I N T E RV J U

1. avgust 2007.

10

JASNIJI CIQEVI

Nama je u vazduhoplovstvu va`no da sada vidimo jasanciq pred sobom. Posle vi{e godina konfuzne situacije, ukojoj se nije znalo {ta }e biti sa rodom, sada su, posle uspe-le reorganizacije, stvari mnogo jasnije i qudi prakti~no

vide i da se i vi{e leti i da se, sa remontom na{ih leteli-ca, stvari stvarno mewaju na boqe. I taj napredak je sa-svim izvestan. Osobqe je shvatilo da nije otpisano i da }ese, shodno finansijskim mogu}nostima dràve, nastavitirazvoj na{eg vazduhoplovstva kako je i planirano Strate-gijskim pregledom odbrane.

8/17/2019 045 Odbrana

11/84

su nam u poseti bila dva ameri~ka avionaF-16 sa svojim posadama, zatim da su na-{i piloti bili u Avijanu i tamo leteli,da je na{a delegacija ViPVO boravila uOhaju, da smo posetili bugarsko i rumun-sko vazduhoplovstvo, da su na{i qudi bo-ravili na vi{e seminara i kurseva u za-padnoj Evropi, a da je kod nas, ove godi-ne, organizovano oko 15 seminara i kur-

seva gde su predava~i bili uglavnom izinostranstva. Sve to doprinelo je da re-alno sagledamo na{e mesto u celoj toj va-zduhoplovnoj pri~i. Dobili smo prilikuda neposredno uporedimo svoja znawa iiskustva sa stranim, da neposredno vidi-mo kako to oni rade, kako su organizova-ni, kako funkcioni{u… Moram da kaèmda su za nas to bila veoma dragocena is-kustva i da je na{ op{ti zakqu~ak da smo,uprkos brojnim te{ko}ama, na dobrom pu-tu. Zakqu~ili smo da smo i dobro organi-zovani i da bismo, uz i ne tako veliku fi-nansijsku pomo} dràve, i mi mogli da seu potpunosti i veoma brzo prikqu~imovode}im zemqama u ovoj oblasti jer namznawa, tradicije i dobrih pilota ne ne-dostaje. Rezultat te bogate me|uarmijskesaradwe je i to da }e ove godine jedanna{ svr{en pitomac vojne gimnazije oti-}i na {kolovawe u ameri~ku Vazduho-plovnu vojnu akademiju, kao i jedan na{poru~nik pilot na tamo{we jednogodi-{we usavr{avawe. Ta saradwa je, dakle,i konkretno po~ela.

Ovih dana je gorela Stara planina,poàri su odneli hektare {uma i rastiwa… Za{to nemamo kanadere? – Naàlost, mi danas imamo samo

nekoliko helikoptera koji bi mogli da se

angaùju na ga{ewu poàra. Nekada smoimali desetak takvih letelica… Kanade-ri, koji su ina~e specijalizovane leteli-ce za ga{ewe poàra, pre 12–13 godinasu ne~ijom odlukom prodati Grcima takoda mi, objektivno, sada nemamo ~ime toda radimo. Ho}e li „Srbija{ume” i Mi-nistarstvo za za{titu ìvotne sredinepokrenuti kupovinu aviona za ga{ewe po-àra, ostaje da se vidi, ali kako sadastoje stvari sa izuzetno toplim letima isve u~estalijim poàrima to bi, po svemusude}i, bio racionalan potez. Kada se zavr{i predvi|eni re-mont helikoptere mi }emo ih tehni~ki osposobiti da nose tzv.vedra za vodu i po potrebi stave u funkciju ga{ewu poàra.

Na kraju, kada je re~ o srpskom vazduhoplovstvu i PVO,kakve su Va{e vizije, planovi, nadawa?...– Ove godine smo zavr{ili veliki posao vezan za organi-

zacijsko-mobilizacijske promene u ViPVO. Sada nam predsto-ji da otklonimo sitnije probleme, mane i nedostatka nove or-ganizacije i da, u narednom periodu, sva pravila, propise izakonsku regulativnu prilagodimo novim organizacionim ce-linama i da na{e planove, koji se ti~u opremawa, razvoja iupotrebe, prilagodimo novoj strukturi. To je veliki i obimanposao ali mi ga moramo uraditi do sredine naredne godine.Va`no je da i leta~ku obuku prilagodimo novim uslovima u avi-jacijskim bazama i da, preko MO, obezbedimo potrebne koli-~ine goriva za na{e letelice i da ve} slede}e godine do|emo

do 40–50 sati naleta po pilotu, a da se 2009. godine vratimona onih 80 sati naleta, koliko je nekada bila na{a norma zapilote borbene avijacije, a za one u transportnoj i vi{e. Op-timista sam i verujem da }emo narednih godina i}i napred, da}emo uspeti da svakodnevne probleme prevladamo i da }emona{e vazduhoplovstvo vratiti tamo gde mu je i mesto, a to je me-|u elitne rodove. Verujem i da }emo uspeti da prebrodimo pro-bleme vezane za ispravnost tehnike, da }e se VZ „Moma” pono-vo osposobiti za odràvawe i remontovawe vazduhoplovnihsredstava u obimu koji je potreban vazduhoplovstvu. Sa povrat-kom na{ih aviona MiG 29 sa remonta mi }emo, sasvim sigurno,na{im gra|anima i dràvi pruìti mnogo kvalitetniju i sigur-niju za{titu i kontrolu na{eg vazdu{nog prostora. Srbija }e,dakle, od decembra mo}i jo{ mirnije da ìvi i radi.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

11

8/17/2019 045 Odbrana

12/84

1. avgust 2007.

12

GENERAL PONO[U BRIGADI VEZE

Na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, posetio je 25. jula Brigadu veze.Komandant brigade pukovnik Goran Trampi}referisao je na~elniku General{taba o za-dacima koje taj sastav izvr{ava, sa teì-{tem na namenskim i zadacima obuke.

Brigada veze formirana je 30. okto-

bra 2006. Wen osnovni zadatak je obezbe-|ewe neprekidnog i sigurnog sistema veza.Visok stepen popune, profesionalni pri-stup i osposobqenost pripadnika omogu}a-vaju uspe{no izvr{avawe namenskih zada-taka brigade.

DR@AVNI SEKRETAR JEFTI]PRIMIO DELEGACIJUEKSPERATA IZ RUSIJE

Dràvni sekretar Ministarstva od-brane Zoran Jefti} primio je, 19. jula, {e-sto~lanu delegaciju Ministarstva odbraneRuske Federacije, u kojoj su bili ekspertiza razminirawe i postupak sa postavqenimimprovizovanim eksplozivnim napravama.

Pozdravqaju}i goste iz Rusije, Jefti}je istakao da su iskustva stru~waka iz te ve-like zemqe izuzetno dragocena za Srbiju,

koja ~ini zna~ajne napore da izgradi jedin-stven i efikasan sistem postupawa u van-rednim situacijama.

^lanovi ruske delegacije su naglasiliva`nost globalne integracije stru~nih kapa-citeta bezbednosnih snaga, jer su pretwe posigurnost gra|ana odavno prerasle nacio-nalne i regionalne granice. Oni su izrazi-li svoje zadovoqstvo {to su tokom poseteboravili i u Kragujevcu, gde su videli nekeod postupaka za uklawawe eksplozivnih na-prava koji se sprovode u Srbiji.

A. A.

}e zakoni o odbrani i vojsci, u~e{}u pro-

fesionalnih pripadnika Vojske u mirovnimoperacijama i Zakon o za{titi tajnih poda-taka , kao jedan od mehanizama za sprovo|e-we Bezbednosnog sporazuma, biti na jese-wem zasedawu Skup{tine Srbije.

– Zalaèm se za najotvoreniju mogu}usaradwu Skup{tine Srbije i Ministarstvaodbrane i smatram da je to u obostranominteresu i u korist gra|ana Srbije – rekaoje [utanovac nagla{avaju}i potrebu da seposlanici intenzivnije ukqu~e u pra}ewe irazumevawe sistema odbrane.

General Pono{ odrào je prezentaci-ju o sprovedenim organizacijskim promena-ma u Vojsci Srbije, naglasiv{i da je celo-kupan proces sproveden u roku od 13 mese-ci. Kako prioritete u budu}em periodu, onje naveo obuku pripadnika Vojske i profe-sionalizaciju.

KOMPANIJA NOVOSTI POKLONILA KWIGEMINISTARSTVU ODBRANE

MINISTAR [UTANOVAC I GENERALPONO[ O REFORMI SISTEMA ODBRANE

ompanija „Novosti” po-klonila je Ministarstvuodbrane 28.000 kwiga iz

edicije „Milenijum”, koja jeobjavqena pro{le godine iprodata u milion primeraka.

Ministru odbrane Dra-ganu [utanovcu poklon je, 18.jula u biblioteci Vojne akade-mije, sve~ano uru~io general-ni direktor Kompanije „Novo-sti” Manojlo Vukoti}. Skupu suprisustvovali studenti i na-stavnici Vojne akademije.

Od 1.000 kompleta kwiga, koji obuhva-taju 28 naslova svetske i doma}e kwièv-nosti, 750 bi}e raspore|eno po jedinica-ma Vojske Srbije, a 250 po organizacijskimjedinicama Ministarstva odbrane.

Tom prilikom, generalni direktor„Novosti” Manojlo Vukoti} uru~io je najbo-qem studentu Vojne akademije Mi{i @ivko-vi}u kwigu sa posvetom.

V. P.

M

K

inistar odbrane Dragan [utanovac i

na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{,nedavno su u Klubu Vojske Top~ider infor-misali ambasadore i vojne izaslanikeakreditovane u Republici Srbiji, te pred-stavnike me|unarodnih nevladinih organi-zacija sa sedi{tem u Beogradu, o zavr{e-nim organizacijskim promenama Vojske Sr-bije i prioritetima u radu Ministarstva.

Ministar [utanovac je rekao da sviprincipi, koje je Vlada Srbije zacrtala napo~etku svog mandata, duboko zadiru u po-slove odbrane i kao jedan od najve}ih pro-blema Ministarstva naveo nepostojawe ve-}eg dela zakonske regulative.

Ministar odbrane izrazio je nadu da}e Vlada Srbije uskoro usvojiti Prezenta-cioni dokument i Bezbednosni sporazum saNatoom. Tako|e, on je rekao da se nada da

8/17/2019 045 Odbrana

13/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Koliko tih dobaima danas – nezna se.Kalendari sluèsamo kaona~elniorijentir, listava`nih datuma,

slava,ro|endana ivikenda. Kako sestvari razvijaju,bogami je mogu}eda plaè na Adibudu pune i naSvetog Savu.

N

13

REKVIJEM ZA PALIDRVCE

E

Autor je komentator lista „Politika“

T

Ne znam {ta dana{wi |aci u~e o klimi. Ali, umoje vreme ona (klima) be{e umerena. Dakle,prijatna za ìvot u svakom pogledu, sa ~etiri

romanti~na godi{wa doba. I o svakome su pesnicinadahnuto sastavili onoliko lirike.

Qudi sve vi{e gledaju u nebo, traè}i odgo-vor na ve~nu tajnu na{e lokalne zvezde. U stvari,osnovno pitawe ovoga leta, koje se ti~e sunca gla-si: {ta mu bi ?

Uglavnom se misli da je ~ovek sam sebi stvo-rio pakao. Takvo je to bi}e, otkad je zbog jabuke is-terano iz raja. Ako smo dobro razumeli to kata-strofi~no tuma~ewe, ve} ìvimo u rerni, koja }ese sve vi{e zagrevati. I to zbog nemilosrdnog za-ga|ewa svega oko nas, pa i atmosfere. Jeste li sa-mo videli one mrtve reke?

Vrelina u Srbija probila je pro{le sedmicerekorde svih vremena. Mo`da se to Afrika selina Balkan. Ima li Sahara svoje granice, ili nemi-novno osvaja i prekomorske prostore? Da li je ve}vreme da pazarimo jake lamce i mudre kamile! Akonas od svega pomalo hvata strah, za to ima sasvimdovoqno razloga.

îtav taj àd dao je nemerqivu energiju za ve-like vatre. Srbija ve} nedeqama ne moè da ugasisvoje poàre. Vatrogasci, vojnici i policajci skrozogarave{e od rata sa crvenim petlom. Na drugojstrani „faktor ~ovek“ uporno pali strwike i suvu

travu po wivama i seje veseli ogaw po gorama. Eto{ta uz pomo} sunca ~ini obi~no palidrvce.E sad, pitawe je {ta u~initi da ti nesre}ni inevoqni piromani ne zapale ~itave planine!Izgleda da tu nema mnogo nade. Svako misli

da najboqe zna kako da kontroli{e vatricu koju jeza~eo. Neka baba u okolini Pirota palila andrakna livadi, i obnovila poàr. Reporteru je ovakoobjasnila svoj maler: „Vetar dunuja, kuj mu se nada-ja!?“

Kad su po~ele da gore planine i pucaju stene,moglo se videti da nismo spremni za katastrofu.Takve se paqevine ne mogu savladati ekstenzivnimpristupom. Jeste qudski faktor nezamenqiv kad ga-si ono {to su baba i wojzi sli~ni podloìli u naj-boqoj nameri. Ali, kamo sre}e da je ona izuzetak:pali ko stigne, gasi ko mora.

Srbija ovoga leta nije imala dobre {anse uobra~unu sa velikim vatrama. Nema vi{e ~uvanih„kanadera“, koji se pune vodom za simboli~no vre-me. Gde su se uop{te denule te letilice, kojih smose sa nostalgijom setili tek kad je buknulo? Novinepi{u da ih je neki genije pre desetak godina prodaoGrcima za male pare. I zato smo se obratili Mo-skvi, odakle je stigao „Il-76“.

Ma kako to izgledalo, qudi su sa onako te-{kom letilicom izveli desetak prili~no rizi~nihvatrogasnih manevara. Bio je to strate{ki udar na

vatru koja je gutala biqni inventar Stare planine.I sada su tamo{wi poàri uglavnom uga{eni,

ili „pod kontrolom“. Naravno, ako kontroli ne iz-makne ona baba i ode na drugu livadu da pali an-drak od suvog korova.

Uz nedostatak tehnike, a to }e re}i mobilnihlete}ih cisterni, fali nam organizacija sistema.[ta to be{e civilna za{tita, jo{ nema dobre, no-ve definicije. Osim ako ne koristimo arhaizme izsistema ONO i DSZ.

U to vreme, mnoge ve`be imale su smisao ide-olo{ke kozmetike. Neke ideja su po~iwale i okon-~avale se na apstraktnim re{ewima. Mnogo togagrani~ilo se sa utopijom i dolazilo iz sfera veli-kih zabluda. Ali, postojao je neki „samoza{titni“entuzijazam. Bar u oblasti civilne za{tite, koja je,nezavisno od politi~kog sistema, kqu~na barikadau susretu sa velikim katastrofama. A u wima uglav-nom strada civilno stanovni{tvo, i to prete`no u„sekundarnoj etapi“. Dakle, kad pro|e prvi udarkataklizme, najve}i gubici nastaju od wenih razor-nih recidiva.

To su iskustva onih dràva koje su se srele sadaleko ve}im nesre}ama nego {to su poàri usrpskim planinama i {umama. Kad se sve sa-

bere, i nismo tako lo{e pro{li: nije bilo qudskih`rtava, vatra nije zahvatila naseqena mesta. Ma-da je bila na granici nekih pirotskih sela, na pri-

mer Temske.Ako je ve} re~ o za{titi qudi u razornim ne-sre}ama, i tu ne moèmo daqe bez dobrih (i lo{ih)iskustava. Naravno da smo ih imali i mi, ali nigdena svetu ugroèni gra|ani nisu pasivni predmet za-{tite. Pravilo je da svi koji to mogu, i u~ine koli-ko mogu.

U okolini Pirota imali smo krajwe bizarnusliku nesre}e. Svuda okolo je gorelo, vatrogasci,vojnici, i ̀ andarmerija su opstali na granici sna-ge u opasnom poslu. Za to vreme, lokalni momci bi-li su „izvan situacije“. Poàr su gledali kao spek-takl, bez namere da pomognu sebi. Kao da ih je za-hvatila sudbinska defanziva, ose}awe da }e to ne-ko svakako uraditi. Sve ima svoj kraj, pa i poàr.

Piro}anci nisu uspeli da iza|u iz letwe sije-ste i letargije. Bilo je velikog straha da ne izgoreneka sela na granici ogwa. Ali, vetar je za wih biopovoqan, i oduvao plamen ne{to daqe od krovova.A to zna~i da nije bilo motiva: {uma je dràvna isva~ija, selo je na{e.

A dok selo ne gori i baba se ne ~e{qa. Negogleda prema nebu, mo`da ne{to i naleti. Da l’„iqu{in“, da l’ ki{ni oblaci, svejedno. Tako vaqdamisle i ostali subjekti civilne za{tite, uz mlakopivo i filozofske sentence o prirodi i sudbini:da je Stara planina tako slaba{na, ne bi ni osta-rela.

8/17/2019 045 Odbrana

14/84

1. avgust 2007.

14

Na Tari je, od 14. jula do 3. avgusta,oko 400 dece iz Srbije i Republike Srpske.Me|u wima su i mali{ani sa Kosova iMetohije, iz Orahovca, Velike Ho~e, [trpcai srpskih enklava u Kosovskom Pomoravqu,gde se te{ko ìvi i gde nemaju priliku da videi nau~e sve ono {to im nudi humanitarnaorganizacija Na{a Srbija

U

P R E D S E D N I K S R B I J E BO R I S TA D I ] S A D E C O M N A [ E S R B I J E N A TA RI

Predsednik Tadi} je posebno zahvalio kineskom ambasadoruLi Guobangu i kineskim privrednicima {to su ove godine, kao ze-mqa prijateq, pomogli ovu aktivnost. Zatim su svi zajedno obi{lisportske terene i radionice u kojima deca u~e razne ve{tine,strane jezike, etnologiju, ekologiju, crtawe, pevawe, bave se ra-znim sportovima...

Sa kineskom delegacijom bila su i deca iz [angaja, mladinovinari koji su ovih dana u poseti Srbiji, Crnoj Gori i Makedo-niji, odakle }e napisati svoje reportaè, intervjue, izve{taje...Oni su predsedniku Tadi}u poklonili kqu~ grada [angaja, „da sewime otvore srca naroda i Srbije i Kine, za dobru saradwu i ve-liko prijateqstvo”.

Pozdravqaju}i decu kineski ambasador Li Guobang je rekao

da mu je izuzetno drago {to je sa wima na Tari i {to jedna humanaaktivnost ve} ima lepu tradiciju. Poèleo im je da nau~e {to vi{eo zemqi prijatequ, o bogatoj kineskoj istoriji i tradiciji.

Ovogodi{wa [kola prijateqstva Na{a Srbija sve~ano jeotvorena 17. jula, u Gradu prijateqstva koji je darovala kompanijaCom Trade, a nalazi se pored hotela „Beli bor”. Otvarawu su pri-sustvovali zamenica gradona~elnika Beograda Radmila Hrustano-vi}, ministar u Vladi Srbije Dragan \ilas, jedan od osniva~a Na-{e Srbije koji rad organizacije pomaè od po~etka, zatim sport-ski direktor vaterpolo reprezentacije Nenad Manojlovi}, teni-serka Ana Ivanovi} i vaterpolista Nikola Kuqa~a.

Tokom boravka na Tari decu su posetili ili }e narednih danabiti wihovi gosti, pozori{te „Bo{ko Buha”, glumac Marko @ivi},

S A L I C A M E S TA

[KOLA PRIJATEQSTVA

I RAZUMEVAWA

vek kada do|em u kampNa{e Srbije moja poruka je jednostav-na: Deco, hvala vam {to postojite . Tako je predsednik SrbijeBoris Tadi} i ovog leta pozdravio decu koju humanitarna or-ganizacija Na{a Srbija ve} sedmu godinu okupqa u jedinstve-noj [koli prijateqstva. Posle Gu~eva, posledwih pet susre-ta je u hotelu „Beli bor” Vojne ustanove „Tara”.– U mom ìvotu najve}a i najodgovornija stvar je {to sam ta-

ta – rekao je deci predsednik Tadi}. – Dolaze}i u Na{u Srbiju uvek imam priliku da vidim sa koliko talenata vi raspolaète,koliko divnih ve{tina ovde nau~ite. Dugo se druìm sa Na{omSrbijom, jo{ u vremenu kada nisam obavqao du`nost predsednika,zato {to je to jedna divna institucija koja brine o na{oj deci. Jersamo kroz na{u decu postoji i na{a Srbija.

8/17/2019 045 Odbrana

15/8415

grupe Van Gogh, Zana i Juice,@eqko Joksimovi} i Marija[erifovi}, a Darijan Mihai-lovi}, pisac drame Cafe Kosovau produkciji Bitef Teatra, svojautorski honorar usmerio jeNa{oj Srbiji za stipendirawejednog talentovanog deteta.

U [koli prijateqstva odr-

àva se i peti darovni Sajamkwiga za decu, ~iji je pokroviteqku}a „Politika”. Na sajmu u~e-stvuju brojne izdava~ke ku}e asve izloène kwige ostaju na po-klon deci. Kao pokroviteq „Po-litika” }e nov~ano nagraditidecu autore najboqih radova u{koli novinarstva.

I ove godine Na{a Srbija }e nagraditi decu koja postiùnajboqe rezultate u razli~itimoblastima. Nagrade }e, kao iprethodnih godina, uru~iti aka-demik Matija Be}kovi}, pred-sednik ìrija.

Humanitarna organizacijaNa{a Srbija je nevladina orga-nizacija koja programima mate-rijalne i psihosocijalne podr-{ke pruà pomo} i za{titu decipoginulih, kidnapovanih i nesta-lih tokom proteklih ratova nana{im prostorima i deci u srp-skim enklavama na Kosovu i Me-tohiji. Organizacija obezbe|ujeredovne donacije za 1.200 decei brine o wima tokom {kolova-wa, sve do zaposlewa.

Poseban oblik wene ak-tivnosti je [kola prijateqstva,

projekat koji objediwuje sve ak-tivnosti organizacije i ve} sed-mo leto okupqa decu na druè-we i u~ewe. U woj se deca u~esolidarnosti, toleranciji i do-bro~instvu i usvajaju kulturne iduhovne vrednosti svog naroda,prou~avaju wegovu istoriju. Br-ojni su obrazovno-vaspitni izabavno-sportski sadràji koje{kola realizuje u 16 sekcija iradionica.

Ove godine, od 14. jula do3. avgusta, na Tari je oko 400dece iz Srbije i Republike Srp-ske. Me|u wima su i mali{anisa Kosova i Metohije, iz Ora-hovca, Velike Ho~e, [trpca isrpskih enklava u KosovskomPomoravqu, gde se te{ko ̀ ivi igde nemaju priliku da vide i na-u~e sve ono {to im nudi Na{a Srbija .

U okviru [kole prijateqstva, od 29. jula do 3. avgusta, odr-àva se drugi multietni~ki seminar „Dani prijateqstva”, na komeu~estvuje 169 dece iz svih krajeva Srbije, razli~itih nacionalno-sti: srpske, ma|arske, slova~ke, rusinske, rumunske, romske, bo-{wa~ke, bugarske i albanske. Ciq seminara je promocija vredno-

sti me|uetni~ke i me|ukultur-ne tolerancije, unapre|ewerazumevawa razli~itosti me-|u qudima i doprinos razvojumodernog demokratskog dru-{tva. Zemqa prijateq semi-nara „Dani prijateqstva” jeKraqevina Holandija.

– Smisao [kole prijateq-

stva jeste da se deci, koja sunajve}i stradalnici proteklihratova i ~iji su roditeqi da-li ̀ ivot za ovu zemqu, ova ze-mqa oduì – kaè predsednikNa{e Srbije Mla|an \or|e-vi}. – Mi to ~inimo na na{ na-~in, da deca koja do|u ovde do-ìve to kao po{tovawe `rtvewihovih roditeqa i da doìveono {to ina~e nemaju u svojimìvotima. Deca ovde imaju na-{u qubav, na{u pa`wu, i mièlimo da oni vole svoju otax-binu, da gaje qubav prema dru-gim narodima, prema drugimkulturama, da odrastaju u qudekoji }e sutra mo}i da daju svojdoprinos ovoj zemqi i da svo-jim primerom daju snagu qudi-ma oko sebe.

Jedan od ciqeva Na{e Srbi-je, isti~e Mla|an \or|evi},jeste da ideju dobro~instvaova deca jednog dana nastave.„Ne prema deci sa wihovomsudbinom, jer verujem da ratavi{e ne}e biti, ali }e uvekbiti dece kojima treba pomo}.Sada pomo} treba ovoj deci,jer mi ho}emo da oni imaju sve

ìvotne {anse kao druga decakoja imaju roditeqe. Wihovroditeq je Na{a Srbija, kojaih vaspitava, u~i i zapo{qa-va. Ona toj deci vra}a nadu iuvek }e ostati wihov prija-teq”.

Direktor [kole prijateq-stva Branka Dra{kovi} kaèda je wihov ciq da okupe de-cu, da ona budu zajedno, da imbude lepo, da u~e neke lepestvari.

– Deca sa Kosova i Metohijenemaju naàlost priliku za ta-kvo ne{to u svojim sredinama,ona nemaju ni miran san, nislobodu kretawa, nisu bezbed-na kad idu u {kolu... Ovde ima-mo bogate programe i izuzetneuslove za wihovu realizaciju.Grad prijateqstva koji nam jepoklonila kompanija Com Tra-

de je divan, a ~ine ga etno-ku}ice u kojima realizujemo razli~iteradionice. Zbog svega, dakle, druèwa, prijateqstva, boqeg razu-mevawa, [kola prijateqstva Na{a Srbija deci ostaje u najlep{ojuspomeni i zbog we se raduju slede}em letu i na{em novom okupqa-wu – kaè Branka i najavquje nove julske susrete na Tari.

Radenko MUTAVXI]

[KOLA KOJOJ SE RADUJEMOBranka Glu{ica je svih sedam leta u [koli prijateqstva.

Zajedno sa wom takvo lepo iskustvo imaju i weni najboqi drugariMilica Eri} iz ̂ a~ka i Rade Jovanovi} iz [ida. „To je {kola ko-joj se radujemo, jer smo uz wu odrasli i stekli prave prijateqe”,kaè Branka.

I Mirko Radosavqevi} iz Prokupqa ima lep zbir boravakau [koli prijateqstva. Po~eo je kao |ak prvak, a sada je peti raz-red. Aovo mu je i peto leto na Tari, kaè najlep{e letovawe kojepoèleti moè.

Vitomiru Stankovi}u iz Beograda Na{a Srbija zamewujeoba roditeqa. Ona brine o wemu, a on uzvra}a ozbiqno{}u i u{koli i u ̀ ivotu. Sada je ve} sredwo{kolac i uskoro }e zavr{i-ti elektrotehni~ku {kolu.

Boravak u [koli prijateqstva posebna je radost za decu saKosova i Metohije. Miroslav Simi} je iz Kosovske Kamenice,tre}i put je na Tari i svaki boravak mu je nezaboravna uspomena,na drugare i jedan lep{i ìvot, o kome deca na Kosmetu ve} dugosawaju. Laza @ivi} je iz Starog Gracka, op{tina Lipqan. Iakotrenutno incidenata nema, strah uvek postoji, kaè on. Mihailo\or|evi} je iz sela Kormiwane, op{tina Gwilane. U~i tre}i raz-red i ne skriva radost {to mu se pruìla prilika da do|e u [ko-lu prijateqstva. Ana Aksi} je iz Velike Ho~e. Nema tamo slobode,kaè Ana. Ona i oko 200 |aka iz wene {kole ne}e imati mnogolepog da zapamte iz svojih {kolskih dana. Ni u Orahovcu nije mno-go boqe. „To je jedan savremeni logor”, kaè Jovan Radi}, „u komese ìvi u pre~niku od 450 metara i nema slobode kretawa”. Po-sle boravka na Tari on se sprema za novu {kolu. Izabrao je Bo-gosloviju u Ni{u.

Decu sa Kosova i Metohije doveo je Zoran Maksimovi}, ko-ordinator Na{e Srbije za ju`nu srpsku pokrajinu. On ̀ ivi i ra-di u Gwilanu, gde je nekad bilo, kaè, oko 20.000 Srba, a sada ihje svega pedesetak. U okolnim selima ih je vi{e. Tu ima petnaest

srpskih sela sa po 300 do 500 doma}instava i tu su izme{tene i{kole. Iako se u Kosovskom Pomoravqu te{ko ̀ ivi, neizvesnosti strah su veliki, {kolski sistem ipak funkcioni{e. Istina ote-àno, ali rade i osnovne i sredwe {kole, a tu je i nekoliko istu-renih odeqewa fakulteta iz Kosovske Mitrovice.

SARADWA SA VOJSKOMU realizaciju programa Na{e Srbije ukqu~ena je i Vojska.

Sa decom su ranijih godina bili padobranci iz 63. Specijalci suih u~ili preìvqavawu u prirodi, a ove godine nastavqa se radizvi|a~ke sekcije koja je veoma popularna.

Ve} tre}u godinu sekciju vodi vodnik prve klase Zoran Ri-sti} iz Specijalne brigade, a pomaù mu kolege, tako|e vodniciprve klase Marko Vasi}, Milan Petrovi} i Vladimir Koluvija.

– Deca brzo u~e i uìvaju u tome. Ne pada im ni{ta te{ko.Posle ovogodi{weg rada ve}a grupa wih odli~no se snalazi uprirodi i mo}i }e sami da se kre}u uz pomo} karte na terenu –kaè Zoran.

Me|u najboqim izvi|a~ima su @eqan Krsmanovi} iz Bra-tunca i Stefan \uri} iz Kragujevca. Nau~ili su da odre|uju stra-ne sveta, azimut, brzo naprave {ator, a kondicije imaju da sa la-ko}om pre|u i po deset kilometara dnevno.

– Biti izvi|a~ je izazovno, a biti samostalan i siguran u se-be bilo gde u prirodi je zadovoqstvo svakog izvi|a~a – kaù@eqan i Stefan.

8/17/2019 045 Odbrana

16/84

1. avgust 2007.

NNa podru~jima koje je vatrena stihija najvi{e ugrozila, Staroj planini iVidli~u kod Pirota, Svrqi{kim planinama i {umama Deliblatske pe-{~are, poàri bi te{ko mogli biti savladani da nije dejstvovao avioniqu{in 76 , kojeg je na molbu Vlade Srbije poslalo Ministarstvo za van-redne situacije Ruske Federacije.Pakleno vrelo bilo je i na mnogim drugim mestima u Srbiji, pri ~emu je

ugroèno i vi{e nacionalnih parkova. Gorele su {ume na Rtwu, u kawonu Uv-ca kod Priboja, na Kamenoj gori kod Prijepoqa, u Quqacima kod Kragujevca,na Stolovima kod Kraqeva i na planinama oko Vrawa i Bujanovca. Buktale sugoleti na brdima u okolini Leskovca, poàr je zahvatio i okolinu Bora, pla-ninu Deli Jovan kod Negotina...

Za prose~nog gra|anina Srbije bila je to prilika da obnovi svoje pozna-vawe geografije, ali i da se ozbiqno zapita ima li na{a dràva resurse za

savladavawe elementarnih nepogoda i ostalih vanrednih situacija? Na kojina~in se ti resursi koriste, i da li gra|ani, posle prevazilaèwa pretwe od{umskih poàra, mogu kona~no da odahnu, u uverewu da je uspostavqen efika-san sistem wihove za{tite? O tome smo razgovarali sa Predragom Mari}em,na~elnikom Sektora za za{titu i spasavawe u MUP-u Srbije.

– Od 19. jula, na teritoriji Srbije zabeleèno je preko stotinu velikihpoàra. Preko 5.200 hektara povr{ine je wima zahva}eno, od toga vi{e od2.500 hektara {ume. Kada se budu sabrali svi podaci te brojke }e sigurno bi-ti mnogo ve}e – isti~e gospodin Mari}. – Ve} od prvog dana izbijawa poàra,po{to je situacija u pirotskom kraju po~ela da se komplikuje, Sektor za za-{titu i spasavawe uputio je qude koji su formirali {tab za rukovo|ewe ak-cijom ga{ewa. Iz cele republike su zatim upu}ene dodatne snage kako bi sti-hija {to brè bila savladana. Na Staroj planini se tako, na licu mesta, na-{lo 250 vatrogasaca iz cele republike, pripadnika Sektora za za{titu ispasavawe MUP-a, te oko 200 pripadnika @andarmerije.

Kako kaè na~elnik Mari}, poàr je bio takvog intenziteta da ni anga-òvawe deset puta ve}eg broja qudi ne bi moglo da ga ugasi. Taj veliki poàrobuzdan je tek nakon pristizawa velikog ruskog aviona za ga{ewe poàra.Iqu{in 76 , koji pripada Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federa-cije, angaòvan je na molbu Vlade Srbije, koja je upu}ena ruskom ministru zavanredne situacije Sergeju [ojguu. Posle dva dana od upu}ivawa molbe, avi-on je doleteo i Srbiju i po~eo sa naletima nad vatrom zahva}enim prostori-ma. Do wegovog pristizawa morala su da pro|u dva dana, jer je i situacija uBugarskoj, gde je tako|e bio angaòvan na ga{ewu poàra, bila izuzetno kom-plikovana.

U toku prvog dana dejstva u Srbiji, 25. jula, ruski avion imao je {est na-leta i veliki poàr u pirotskom kraju uspe{no je obuzdan. Tog dana u pogon jeopet stavqen i helikopter Vojske Srbije. Zatim su po~eli da gase preostale„xepove” u kojima je vatra i daqe tiwala. Svi poàri su stavqeni pod kon-

Srbija se tokom jula

na{la u plamenu.

Goreli su {umski kompleksi

na planinama, a nisuostali po{te|eni ni

mnogi gajevi u ravnicama.

Sli~no kao kod nedavnih

velikih poplava, svakoga

dana pristizali su

izve{taji o novim

opasnostima, samo {to su

sada, umesto bujica,

gra|ane ugroàvali

vatreni plamenovi

julske stihije, nezapam}ene

u na{oj zemqi.

P O @ A R I U S R B I J I

BORBA SAVATRENOMSTIHIJOM

8/17/2019 045 Odbrana

17/84

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO PILOTE

KOJI SU UÊSTVOVALI U GA[EWU PO@ARAMinistar odbrane Dragan [utanovac primio je pilote

119. me{ovite helikopterske eskadrile iz Ni{a koji su u~estvo-vali u ga{ewu poàra na Staroj planini kod Pirota. Wihovu~inak u obuzdavawu vatrene stihije ocenio je izuzetno uspe-{nim, iako su na tom zadatku angaòvana samo tri helikoptera.

Tom prilikom ministar [utanovac je rekao da za takve slo-ène zadatke imamo osposobqene pilote, ali ne i dovoqno is-pravne tehnike, tako da je neophodno za tu namenu osposobitijo{ najmawe ~etiri helikoptera. Za slede}u godinu on je najavio

boqe mogu}nosti za ulagawa u tehni~ko opremawe Vojske Srbije

i podizawe ̀ ivotnog standarda wenih pripadnika.Na dana{wem prijemu ministar odbrane je za angaòvawe naga{ewu poàra uru~io nov~ane nagrade pilotima majorima Alek-sandru Brzakovi}u i Bratislavu Stojanovi}u i starijem vodniku pr-ve klase Zoranu Jovanovi}u. Pohvale i nagradno odsustvo dobilisu majori Predrag Vojnicalijevi}, Sla|an Petrovi}, Denis Ba{i}i Zlatko Dragojlov, kapetan prve klase Boban Savi}, kapetan IvanBeci} i stariji vodnici prve klase Sa{a Boì}, Dragan Kosti},Stani{a Kosti}, Miodrag Stojanovi} i Vladan Stankovi}.

Prijemu je prisustvovao i komandant Vazduhoplovstva iPVO general-major Dragan Katani}.

trolu. Nastavqaju}i akciju, iqu{in 76 je odleteo do Svrqi{kihplanina, gde je buktao jo{ jedan veliki poàr, a na kraju je u~e-stvovao i u ga{ewu vatrene stihije u Deliblatskoj pe{~ari.

Prema re~ima na~elnika Mari}a, Sektor za za{titu i spa-savawe uspeo je da odgovori zadatku, pre svega zahvaquju}i na~i-nu na koji je organizovan. Wegovim formirawem, maja 2006. go-dine, omogu}eno je povezivawe svih pripadnika sektora na jedankrajwe efikasan i brz na~in. Na terenu je potvr|ena ~iwenica dau svakoj slu`bi koja ima nameru da se bavi vanrednim situacija-ma, mora da postoji ~vrst lanac komandovawa.

– [to se ti~e kontakata sa Vojskom, mislim da su bili vi{enego korektni i da je ostvarena sasvim dobra saradwa. To se naj-vi{e videlo na teritoriji Pirota, gde je i helikopter VS angaò-van vi{e dana. Ministar odbrane je odlu~io da taj helikopter bu-de stacioniran u Pirotu, odakle je uzletao i pomagao nam u onojmeri koliko je mogao u skladu sa svojim tehni~kim karakteristika-ma – nagla{ava gospodin Mari}.

Stav sektora kojim rukovodi na~elnik Mari} jeste da wegovekapacitete treba spojiti sa onima koje poseduje Uprava za odbra-nu Ministarstva odbrane. Sada se de{ava da u odre|enim trenu-

Helikopter Mi8 za nekoliko dana izbacio je 150 tona vode

8/17/2019 045 Odbrana

18/8418

1. avgust 2007.

POMO] VOJSKE

Vojska Srbije u~estvovala je u ga{ewu poàra na raz-li~itim lokalitetima u Srbiji. Zna~ajan doprinos dali sui pripadnici vazduhoplovstva ~iji su helikopteri upotre-bqavani na najugroènijim mestima, u saradwi sa terito-rijalnim vatrogasnim slu`bama, stanovni{tvom i jedini-cama MUP-a.

U ga{ewe poàra bili su ukqu~eni helikopteri „gaze-la“ i „Mi-8“ Vojske Srbije. „Gazela“ se upotrebqavala za

izvi|awe terena zahva}enog poàrom, za prevoèwe qud-stva i za navo}ewe helikoptera za ga{ewe poàra, kao iza navo|ewe ruskog „Iqu{ina 76“ iznad Stare planine.

Helikopteri „Mi-8“ su jedini vazduhoplovi u Vojscikoji imaju dodatnu opremu za ga{ewe poàra, odnosno „ve-dro“ u koje moè stati 2.000 litara vode. Vodu mogu zahva-tati iz jezera, mora ili reka, bez sletawa, {to pove}avawihovu efikasnost. Za nekoliko dana, helikopter „Mi-8“uspeo je da na vatrenu stihiju izbaci skoro 150 tona vode.

Helikopteri i posada pripadaju 119. me{ovitoj heli-kopterskoj eskadrili u Ni{u, a u sastavu su 98. avijacijskebaze iz La|evaca.

MINISTAR [UTANOVAC OBI[AOUGRO@ENA PODRU^JA

Ministar odbrane Dragan [utanovac obi{ao je 22.jula ugroèna podru~ja na Staroj planini, gde su tog danaponovo buknuli poàri koji su prethodno lokalizovani. Poobilasku ministar [utanovac je izjavio da je zbog razme-ra poàra u Srbiji zatraèna pomo} susednih zemaqa.

„Na àlost, u na{oj zemqi ima mali broj letelica zaga{ewe poàra, velika je povr{ina i apsurdno je da goricela planina. Ne}u da govorim da li ima mesta pri~i o di-veriziji, ali veoma je te{ko gasiti“, rekao je [utanovac,napomiwu}i da }e helikopteri biti angaòvani dokle godje to potrebno i dok se poàr ne ugasi.

Najkriti~nije je bilo na lokaciji Vidli~ iznad Pirotagde je gorela {uma na oko 1.000 hektara, a teren je jako ne-pristupa~an. Na tri lokacije na Staroj planini poàromje bilo zahva}eno vi{e od 1.000 hektara.

U ga{ewu poàra na Vidli~u angaòvani su vojnici ipripadnici vazduhoplovstva sa helikopterima, zatim va-trogasci, radnici [umskog gazdinstva iz Pirota, @andar-merija i pripadnici Policijske uprave Pirot.

cima, zbog nedovoqno jasne zakonske regulative, izgleda kao danema dovoqno koordinacije ta dva segmenta. Novim zakonom bilebi izbegnute takve situacije.

– Generalno, smatram da smo sada, u odnosu na vanrednu situ-aciju izazvanu poplavama, uspeli da se daleko brè stavimo ufunkciju za{tite gra|ana. Daleko smo lak{e dejstvovali u opera-tivnom smislu, i time je pokazana prednost nove organizacije slu-`be za{tite i spasavawa – tvrdi na~elnik Mari}.

Sektor za za{titu i spasavawe MUP-a broji preko stotinuinspektora za preventivnu za{titu i oko tri hiqade vatrogasacaspasilaca, raspore|enih u 157 vatrogasno-spasila~kih jedinica.Od Vlade Srbije, odnosno iz Nacionalnog investicionog plana,dobijeno je oko trinaest miliona evra, te }e se kupiti vatrogasno-

spasila~ka vozila i oprema koja nije obnavqana decenijama.Od kraja avgusta ove godine do kraja februara slede}e godine,treba da bude isporu~eno 59 vozila, {to zna~i da }e svaka ve-}a jedinica u Srbiji dobiti jedno do dva vozila marke „merce-des”, sa najboqom nadgradwom koja se u ovom trenutku moè ku-piti u Evropi, a to su „rozenbauer” i „cigler” pumpe. To }e znat-no poja~ati efikasnost slu`be. U sektoru nastavqaju da razmi-{qaju ne samo o nabavci li~ne opreme, ve} i o opremawu dvahelikoptera koji bi mogli biti stavqeni ne samo u funkciju ga-{ewa poàra, ve} i spasavawa qudi.Kako saznajemo od na~elnika Mari}a, segment spasavawaje i u Srbiji, kao i svuda u svetu, dobio na zna~aju u odnosu naga{ewe poàra. U planu je i rekonstrukcija objekta u ulici Mi-

8/17/2019 045 Odbrana

19/84

Va`nost me|unarodnog aspekta u funkcionisawu slu`bi sadase pokazala na vrlo o~igledan na~in. Tako|e, razvija}emo mogu}-nosti za preventivu koje su najve}e u {kolskom uzrastu. Pravi putizgradwe svesti o razmerama opasnosti koje vrebaju gra|ane jesteedukacija najmla|ih nara{taja, ~ime }e se na{ sektor intenzivnobaviti u narednom periodu – kaè Predrag Mari}.

Kako na kraju razgovora zakqu~uje na~elnik Mari}, va`no jeda se niko ne postavqa tako kao da ̀ eli da preuzima ne~iji posao,nego da se u Srbiji stvori jedinstveni front naspram vanrednih

situacija koje nastaju. Jedinstvena slu`ba koja se bavi za{titom ispasavawem gra|ana jeste i preporuka Evropske unije. U Evropinema propisanog modela te slu`be, i na nama je da defini{emoonaj koji najvi{e odgovara na{im potrebama i mogu}nostima.

Aleksandar ANTI]

je Kova~evi}a u Beogradu, u kom }e biti osnovan trening centar va-trogasne i spasila~ke slu`be. Svaki vatrogasac prolazi kroz obu-ku od tri meseca, ali za ~etiri do pet godina, tokom kojih on pro-lazi sve situacije koje taj posao donosi, zaista postaje pravi va-trogasac spasilac.

– Nastavqamo kontakt sa svim segmentima dru{tva u Srbijikoji se u svom radu bave za{titom i spasavawem, i koji bi mogli dadoprinesu umreàvawu raspoloìvih potencijala, kako bi gra|a-ni u vanrednim situacijama pro{li sa {to mawe posledica. Ono

{to bih istakao je dobra me|unarodna saradwa. Povodom poà-ra, stupili smo u kontakt s nacionalnim slu`bama Gr~ke i Bugar-ske, koje nisu bile u stawu da nam pomognu, a odmah zatim smo kon-taktirali Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije,s kojim smo nedavno potpisali sporazum o me|usobnoj saradwi.

ZA[TITA POD JEDNIM KI[OBRANOM

– Dosada{wi predlozizakona o za{titi i spasava-wu po~ivaju na ideji spajawapostoje}ih slu`bi koje se ba-ve tom delatno{}u. Ovih da-na imali smo sastanak sa ru-kovodiocima iz Ministar-

stva odbrane oko zajedni~kograda na tekstu tog zakona.Podseti}u vas da smo predlogzakona radili dve godine, ida je on u{ao u skup{tinskuproceduru, ali je u maju ovegodine povu~en, kako bi sepreciznije definisalo pita-we nadle`nosti slu`bi koje }e ga sprovoditi. Mislim da jedobro {to je tako, jer je neophodno prvo sakupiti sve snagekoje se bave za{titom i spasavawem, staviti ih pod jedan„ki{obran”, pa im onda odrediti precizne zadatke u zajed-ni~kim akcijama. Takav sistem bio bi znatno efikasniji iekonomi~niji – kaè Predrag Mari}, na~elnik Sektora zaza{titu i spasavawe u MUP-u Srbije.

PRAVOVREMENO REAGOVAWEKako smo saznali od Bratislava Ran~i}a, na~elnika

Odeqewa civilne za{tite u Upravi za odbranu Srbije, jo{ uaprilu mesecu svim {tabovima je poslat dopis kojim su pozva-ni da na lokalnom nivou razrade planove za preventivno de-lovawe radi izbegavawa po-àra. Oni su preduzeli nizmera kako bi stanovni{tvopove}alo budnost, jer je naj-~e{}i uzrok poàra upravoqudski nemar.

Uprava za odbranu Re-publike Srbije u svom orga-nizacionom sastavu ima rad-nike raspore|ene u svim op-{tinama i okruzima na teri-toriji dràve. Ti qudi su pofunkciji na~elnici {tabovacivilne za{tite, a koman-danti {tabova su predstav-nici lokalne samouprave.Nadle`nost lokalnih {tabova civilne za{tite je rukovo|e-we akcijama za{tite i spasavawa na teritoriji op{tine od-nosno okruga. [tabovi su stru~na operativna tela za ruko-vo|ewe preduzetim akcijama za savladavawe opasnosti kojeprete gra|anima.

8/17/2019 045 Odbrana

20/84

1. avgust 2007.

Model u kome vam se

garantuje da }ete kada

jednom do|ete u Vojsku

u woj ostati do penzije,

bez obzira na to kako se

pona{ate i radite,

nije vi{e realan.

Sistem napredovawa

mora biti takav da

ako ste uspe{ni ve}

posle nekoliko godina

dobijete vi{i poloàj,

a ako niste idete

u stranu – kaè

general-potpukovnik

Zdravko Pono{.

20

R

NAÊLNIK GENERAL[TABA O REFORMI VOJSKE SRBIJE

eforma sistema bezbednosti jedan je od uslova za evroatlantske integracije Re-publike Srbije. êsto je predmet rasprava, kritika, ali i (ne)razumevawa nadoma}oj politi~koj sceni. Javnosti nisu dovoqno poznate i vaqano protuma~eneni promene koje se proteklih godina de{avaju u Vojsci.Nastoje}i da rasvetli novine i probleme sa kojima se danas suo~ava na{ sistem

odbrane, beogradski nedeqnik Vreme u saradwi sa nema~kom fondacijom Fridrih Ebert , u okviru projekta Vreme izazova , organizovao je nedavno u Media centru tri-binu o reformi Vojske Srbije. Gost je bio na~elnik General{taba general-potpukov-nik Zdravko Pono{.

DIJAGNOZA STAWA

Savremene socijalne, ekonomske, politi~ke, ali i bezbednosne okolnosti, u koji-ma se posledwih godina na{la Srbija, nametnule su i nove zadatke wenoj vojsci. Tomeje doprineo i ubrzan razvoj odbrambenih tehnologija. Takva kretawa uslovila su pro-mene varijabli u jedna~ini vojne mo}i Vojske Srbije – odnos kvaliteta i kvantiteta.

– U toj dijagnozi stawa, odnosno percepciji sistema odbrane i Vojske sa stanovi-{ta bezbednosnog okruèwa, {ta nam je pretwa i ko nam je neprijateq, mi smo popri-li~no kasnili. Nismo pratili svetske tokove i prepoznali u na{em podnebqu da vi{enema berlinskog zida . Mnogo toga se promenilo i zahtevalo je da se i alati koji sluèza kontrolu bezbednosne situacije druga~ije podese. Kvantitet i organizacija Vojskeodgovarali su drugom vremenu, moglo bi se re}i za {ezdesete ili sedamdesete godinepro{log veka. U mnogo ~emu smo se zanosili da imamo mo}nu i sna`nu Vojsku koja moèodgovoriti svim izazovima, a to, jednostavno, nije bilo tako. Ne kaèm da je to bilalo{a Vojska, ve} neprimerena novim zahtevima. Verovali smo da nas narod voli i po-dràva {ta kod da radimo, a to je bilo pogre{no. Mi smo, pre svega, korisnici parakoji dolaze iz xepova poreskih obveznika i normalno je da i obi~an svet veoma pa-`qivo gleda kako se taj novac tro{i – istakao je general Pono{.

[ta je, zapravo, osnovna zamisao reorganizacije Vojske Srbije?– Na{e generalno opredeqewe bilo je da neodgovaraju}i kvantitet promenimo u

potreban kvalitet. Kvalitetom nismo bili zadovoqni, a kvantitet smo imali nesra-zmeran poslu koji treba da uradimo. To je zna~ilo da za transformaciju Vojske kori-stimo resurse koje imamo na raspolagawu, bez dodatnih ulagawa – naglasio je na~el-nik General{taba.

ÎTAWE PROMENA

U F O K U S U

8/17/2019 045 Odbrana

21/84

snost da isko~i iz {ina. Zasad stvari drìmo pod kontrolom i onesu dale dobre rezultate. Smawili smo, pre svega, broj jedinica ko-je nemaju borbenu mo} i ukinuli garnizone koji broje stotinak voj-nika, jer te{ko da doprinose odbrambenoj sposobnosti zemqe.

To je bio radikalni rez, vi{e u broju jedinica, nego u brojupripadnika. Imali smo vi{e brigada koje su bile brigade samo napapiru, neke potpukovnike i pukovnike koji komanduju ratnim jedi-nicama i jedan broj vojnika – kafe-kuvara, a ne snagu koja taj sa-stav su{tinski predstavqa. Nedostajali su nam i qudi da odràva-

ju ratnu tehniku. Zato je bilo zna~ajno da racionalizujemo stvari ida formiramo jedinice sa visokim nivoom popuwenosti, najkvali-tetnijim kadrom i ispravnim tehni~kim kapacitetima – tvrdi gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{.

MERA USPEHA

Za nastavak zapo~etih promena u Vojsci Srbije neophodno jeobezbediti izdvajawe iz dràvne kase 2,4 odsto bruto nacional-nog dohotka za finansirawe odbrane. Uz to, zna~ajno je da iz voj-nog buxeta iza|u vojne penzije, koje ~ine oko 30 odsto i naknada{teta pri~iwenih u ratu. Dodatni resursi za finansirawe tran-sformacije Vojske jesu prodaja vi{ka vojnih objekata, neperspek-tivnog naoruàwa i vojne opreme. Na nivou dràve, potrebno je,tako|e, doneti vaqanu zakonsku regulativu o Vojsci i strategijsko-doktrinarna dokumenta.

– U civilnom sektoru rast penzija je uskla|en sa porastom

tro{kova ìvota ili inflacijom. Rast vojnih penzija linearno jevezan za rast plata i to je problem sa kojim ne moèmo da iza|emona kraj. Zbog toga nismo u prilici da vojnu profesiju u~inimoatraktivnijom, jer ako podignemo plate za 27.000 zaposlenih mo-ramo pove}ati i 55.000 vojnih penzija. Takav model uru{ava ceosistem – zapaà general Pono{.

Posle organizacionih promena Vojsku Srbije o~ekuje moder-nizacija obuke i tehnike, a u vremenu do 2010. godine i profesio-nalizacija. Bez nove socijalne dimenzije i vrednosnog sistema nijemogu}e okon~ati reformu.

– Uz novu strukturu snaga, modernizaciju i profesionalizaci-ju Vojske, socijalna dimenzija i novi sistem vrednosti jesu kqu~neoblasti transformacije Vojske. Oni se ne mogu promeniti prekono}i i ne zavise samo od vojnih planova. U wih se investira prekoobrazovawa, {to traì mnogo vi{e vremena. Tu prvenstveno mi-slim na druga~iju percepciju {ta su nam izazovi, da li su nam su-sedne zemqe sa kojima se grani~imo potencijalni neprijateqi uovom momentu i da li treba da budemo `rtve emocija koje su prois-tekle iz prethodnih ratova. Sve je to va`no da se sredi u na{imglavama kada govorimo o sistemu vrednosti.

Na socijalnu reformu – politiku plata, stambenu politiku isistem internih beneficija – uti~u brojni faktori. Spomenu}u Vla-du Republike Srbije, naravno. Moramo mewati i dosada{wu regu-lativu kako bismo nagomilane probleme realno i u razumnom rokure{avali. Ali za uspeh je va`no da nas shvate i podrè ne samo ge-nerali, nego i ostali pripadnici Vojske. Ako to nemamo, onda sumale {anse da uspemo. I, kona~no, potrebna nam je podr{ka javno-sti – da li }e nas percipirati na na~in da smo deo sistema ili dr-àva u dràvi, kao {to smo dugi niz godina bili. To je dràvni pro-jekat – isti~e na~elnik General{taba.

Kada je re~ o profesionalizaciji Vojske, general Pono{ sma-

tra da je to iskqu~ivo pitawe kvaliteta i finansijske isplativosti.– Ne}emo mi profesionalizaciju samo zato {to to ho}e mnogiu Evropi. Ne isplati se ulagati u sluèwe vojnog roka na na~in kakose to sada ~ini. Te{ko je da za tako kratak period od {est mesecimoèmo uspe{no osposobiti i koristiti vojnike, a zbog nedostatkapara nismo u prilici da ih pozivamo u rezervu. Sve u svemu, to jevrlo lo{a investicija. Na primer, ako imate ograni~en broj grana-ta, mnogo je boqe da ih u toku godine pet puta ispali profesiona-lac, nego vojnik jednom na odsluèwu vojnog roka. Posle toga on odeku}i, vi{e ih nikada ne ispali i nikada ne vrati ono {to sistemuloì u wega. Sa planiranom reorganizacijom Vojske mi ne}emoimati potrebe za takvim modelom – nagla{ava general Pono{.

V. POÛ^Snimio D. BANDA

21

Analiziraju}i probleme, general Pono{ smatra da je Vojskau mnogo ~emu postavqena tako da se set unutra{wih vrednosti jakodobro prepoznaje iz sistema beneficija. U svim hijerarhijski ure-|enim sistemima beneficije su zna~ajne, posebno u uniformisa-noj dràvnoj slu`bi.

– Tokom ~itave vojni~ke karijere pojedinac gotovo tavori. Ne-mate ni{ta od toga {to radite specifi~an i prili~no zahtevan po-sao, a tek pred kraj karijere, i u nekoj korelaciji sa ~inovima, po-najpre generalskim, sti~ete sve. Tako je bio slu~aj da qudi dobiju

nekoliko ari stana ili ne znam sve kakve privilegije, a odlaskom upenziju malo {ta od toga gube, ~ak i nastavqaju da dobijaju i daqe.Iz toga se jasno vidi da se nepravedno deli {to je na raspolagawu.Razumqivo je za{to je to tako.

Sistem su kreirali za svoje potrebe i wime upravqali qudikoji su na vrhu. Oni su ga projektovali tako da wima bude dobrodok su u slu`bi, pa ~ak i kada zavr{e profesionalnu karijeru.Nameravamo da to prepravimo, koriste}i iste resurse, tako dabeneficije budu sve ve}e tokom radnog veka. Zna~i, da su izazov istimulans onima koji rade, da imaju ve}e plate, vi{e {ansi za{kolovawe, a da se socijalna politika u budu}nosti usaglasi saonim {to zaposleni daju sistemu. Sistem socijalne pravde po so-cijalisti~kom modelu, u kome re{avawe niza problema zavisi odtoga koliko dece imate, {to naravno treba da uti~e, ali ne moèda bude dominantna odrednica, nije stimulativan za vojnu profe-siju. Na{a zamisao je da se odlaskom u penziju pojedine benefici-je gube – kaè general-potpukovnik Zdravko Pono{.

RAZUMEVAWE VREMENA

Transformacija srpske vojske najpre je podrazumevala da seprecizno defini{e wena brojna veli~ina, shodno zadacima i misi-jama za koje je projektovana. Koliko je opravdana kritika da se we-nim smawewem samo uni{tava odbrambena sposobnost zemqe?

– Moèmo se zavaravati koliko ho}emo, ali takav stav ne vo-di dobrom re{ewu. Nije mogu}e napraviti veliku vojsku sa malopara, a pitawe je da li nam takva i treba. Ako imate malo novca uvojnom buxetu – imate nizak kvalitet vojske, a vrlo je verovatno daje ona tada i glomazna. To je bio na{ slu~aj dugi niz godina, ali i umnogim zemqama centralne i isto~ne Evrope. Danas to nije nameraSrbije. Nama treba kvalitetnija vojska koja je u stawu da uradi po-sao zbog koga postoji. To zna~i da teìmo nekom vi{em kvalitetu –

a to su upravo standardi Natoa u vojnoj oblasti. Nije to stvar po-liti~kog ve} profesionalnog opredeqewa i ugleda. Zato smo i re-{ili da organizujemo vojsku koja ima takve kvalitete. Kolika }eona biti zavisi od novca kojim raspolaè – obja{wava generalPono{.

U ranijem periodu razli~ite organizacijske promene u siste-mu odbrane trajale su veoma dugo. Planirane su u nekoliko faza, aprva je mahom bila kozmeti~ke prirode. Wihovi kreatori, po pra-vilu, ubrzo su raspore|ivani na vi{e du`nosti, a sistem je obi~nozapadao u stawe letargije. Propusti se nisu mogli ispravqati jerse na kraju, zbog odugovla~ewa, nije moglo utvrditi ko je za {ta od-govoran. Da li je po tom modelu organizovana i dana{wa reorga-nizacija Vojske Srbije?

– Mi smo se opredelili da radimo brzo, odnosno da radikal-ne korake preduzmemo u prvoj godini transformacije i sistem uve-demo u stabilno stawe. [ta smo time hteli da postignemo? Pristu-pom u kome je prva faza promena najradikalnija moèmo utvrditida li se novine odvijaju u èqenom smeru i koliko je menaxmentuspe{an u svojim namerama. Ako je to tako onda postoje dobre pret-postavke da se zapo~eti procesi nastave. Druga dimenzija jeste fi-nansijske prirode, jer sav taj posao mnogo ko{ta. Pomerawe tenko-va, na primer, iz jednog kraja zemqe u drugi je skupo, a mi nemamododatnog novca. Smatrali smo da brzinom moèmo u{tedeti pareza daqu reorganizaciju. I to je jedan od razloga {to smo sve pla-nove u 2007. godini uradili u prvih {est meseci.

Ako neku brigadu treba da rasformiramo i ugasimo, a to sa-mo po sebi ko{ta, onda je boqe da to u~inimo u prvih {est meseci,jer weni zaposleni ne}e narednih {est raditi uzaludan posao. Na-ravno da to nosi veliki rizik. Kada voz ide tako brzo, postoji opa-

8/17/2019 045 Odbrana

22/8422

D O G A \ A J I

OKRUGLI STO „BEZBEDNOST IODBRANA – IZAZOVI I PRIORITETI“Okrugli sto pod nazivom „Bezbednost i odbrana – izazovi i

prioriteti“ odràn je 27. jula u Centru lepih umetnosti „Gvarne-rijus“ u organizaciji Instituta za strategijska istraìvanja(ISI). Doma}ini skupa bili su direktor Instituta za strategij-ska istraìvawa pukovnik dr Mihajlo Basara i pomo}nik mini-stra odbrane za politiku obrane mr Du{an Spasojevi}.

Ovo je prvi u nizu okruglih stolova koje je organizovao In-stitut za strategijska istraìvawa (ISI) u okviru razvoja vizijei kapaciteta za strategijska istraìvawa, a uz podr{ku Mini-starstva odbrane Norve{ke. U otvorenoj razmeni mi{qewa te-ì{te je bilo na obavezama koje ISI ima u Ministarstvu odbra-ne i Vojsci Srbiji, koji su najve}im delom i korisnici wihovih is-traìvawa. Naglasak je stavqen i na na~elo nezavisnosti kojeISI kao nau~na ustanova treba da podràva, kao i otvorenostprema institucijama van Vojske.

U diskusiji su u~estvovali renomirani doma}i i stranistru~waci: iz Odeqewa za strate{ko planirawe Ministarstvaodbrane Norve{ke – Tor Vidar Indereide, vojni ata{e potpukov-nik Terje Haverstad, direktor studija Xeferson instituta – Aron

Presnal, direktor Centra za studije sukoba VA Velike Britanije– Amadeo Votkins, direktor Centra za civilno-vojne odnose i pro-fesor Fakulteta politi~kih nauka – dr Miroslav Haxi}, profe-sor Fakulteta bezbednosti – dr @eqko Ivani{, savetnik premi-jera Srbije – Du{an Staji}, dr Du{an Jawi} iz Foruma za etni~-ke odnose i Pavle Jankovi} iz ISAKfonda, kao i go{}a iz Norve-{ke Elizabet Bergkvist.

ZAVR[EN KURSCISCO AKADEMIJEU VOJSCI SRBIJEU Upravi za telekomunikacije i informatiku (J-6) General-

{taba VS u Beogradu 18. jula odràna je sve~anost na kojoj je je-danaestoro polaznika primilo diplome nakon zavr{enog kursaCISCOakademije u Vojsci Srbije.

Diplome im je uru~io na~elnik Uprave za telekomunikacije iinformatiku G[ VS pukovnik Radivoj Vukobradovi}, a polaznikekursa je na sve~anosti pozdravio i Goran Obradovi}, predstav-nik CISCOkorporacije u Srbiji.

Sprovo|ewem prvog kursa po~ela je realizacija programasaradwe Ministarstva odbrane Srbije i te renomirane kompa-nije, ~ime se MO svrstava u red dràvnih institucija koje pred-wa~e u razvoju i primeni informacionih tehnologija u celokup-nom regionu Centralne i Isto~ne Evrope.

Pored devetorice u~esnika kursa iz VS, nastavni programuspe{no je savladalo i dvoje pripadnika Ministarstva unutra-{wih poslova. Instruktori na kursu bili su poru~nik Dane Hi-ni} i potporu~nik Lazar Bursa}, dvojica od ~etvorice stare{i-na koji su krajem pro{le godine zavr{ili obuku za instruktoreCCNA programa CISCO,vode}e kompanije za mre`ne tehnologijeu svetu.

Obuka na upravo zavr{enom kursu trajala je ukupno ~etirimeseca, a izvedena je u Centru za komandno-informacione siste-me i informati~ku podr{ku VS. U~esnici kursa ostvarili su veo-ma dobre rezultate u savladavawu nastavnog gradiva, koje obu-hvata u~ewe o mre`nim informacionim tehnologijama ~iji je raz-voj izuzetno dinami~an. Poha|awem kursa CISCOakademije u VS,oni su se kvalifikovali za sticawe CCNA sertifikata, po~etnogu hijerarhijskom nizu od tri industrijska sertifikata koje izdajefirma CISCO. Kadar iz VS, koji je osposobqavan za odràvawe iprimenu mre`nih tehnologija, u~estvova}e u stvarawa jedinstveneinformati~ke mreè u VS, sa ~ime }e se, prema postoje}im pla-novima, zapo~eti u najskorije vreme.

A. ANTI]

P R O M O C I J A N A J M L A \ I H P

S

Pripadnici êtvrte brigade Vojske Srbije i takti~kihsnaga „Patriot” iz sastava takti~kih Multinacionalih sna-ga „Istok” Kfora, izveli su 27. jula jednovremenu patrolu urejonu sela Muhovac na administrativnoj liniji prema Ko-smetu.

Jednovremena patrola od Muhovca do âra, duga osamkilometara, samo je jedna od zajedni~kih aktivnosti VojskeSrbije i Kfora koje doprinose bezbednosti gra|ana sa obestrane administrativne linije i spre~avaju kriminalne ak-

tivnosti na tom podru~ju.Rad patrole pratili su {ef JIK-apukovnik Harald Sven,major Jovica Stankovi}, zamenik rukovodioca Tima Kopnenevojske za saradwu sa Kforom i novinari srpskih, kosovsko-metohijskih i albanskih medija.

U svom obra}awu pukovnik Harald Sven je naglasio dase dobra saradwa Vojske Srbije i Kfora i organizacija jed-novremenih patrola koriste kao primer i u uspostavqawusaradwe sa drugim vojnima snagama u regionu, dok je majorJovica Stankovi} istakao da zajedni~ke patrole VS i Kforadoprinose bezbednosti gra|ana sa obe strane administra-tivne linije i smawivawu kriminalnih aktivnosti.

Z. MILADINOVI]

ve~anosti, koja je odràna 28. jula, prisustvovali su na~elnikUprave za qudske resurse General{taba VS general-major PetarRado

Documents

045 Odbrana