8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

1/7

VLADETA .IEROTIC

DUHOVNOST IVera ne sme da bude m a , ved Evrsta. Kruta Vera

Eini Emeh fanatrnatrEnim,vrsta - tolerantnim KO ne stojiEvrsto u veri hvata se obema ruRama za ku te dogme;kqnapmtiv, stq-i &to u veri, ima rukeslobodne - i p d a hdrugima sa Rojima stoji u egzistencijalnoj bmunikaciji.

Pre nego it0 bih pokuSao da pokaiem da istinskaduhovnost ide uporedo s tolerancijom, potrebno je dadefinifem oba pojma, Sto ne predstavlja jednostavan za-datak, nardito kada je reE o duhovnosti. Izabrao Samjednu medu brojnim mogudim definicijama, koja potiEeod vladike baEkog dr Irineja (Bulovida), mada nije bilaod vladike i n e k n a kao definicija:') "Duhovnast nije nekaneodredena, maglovita poboinost , i l i preokupacijametafiziEkim, ili bavljenje religijskim pitanjima, ili pi-tanjima smisla, ili filosofiranja, ili meditacija, ili biloEta, iz Eitavog arsena la takv ihpo jmo va i doiivlja ja. S trik-tno uzevs'i, u svetlu Jevan delja, u svetlu iskustva Crkve ,duhovnost je samo ono fto potiEe od Duha Boiijeg, odDuha Svetog."

Latinska reE tolerantia, definisana e ~ V uj ak liji no mReEniku s tran i h re 6 i izraza, kao popustljivost, trpelji-vost (prema tudim shvatanjima, mada se Eovek s njimane s laie , naroEito u pitanjima vere).

Bezbroj e mesta u Jevandelju, u Poslanicama apos-tola Pavla, kao i u svetootaEkoj hrigdanskoj literaturi,koja upuduju uistinu duhovnog Eoveka, Eija duhovnostpotiEe od "D uha Svetog", na "pop ustljivost, trpeljivost"prema drugom Eoveku sa kojim ne delimo ista verskaubedenja. Sve ove jevandeljske pouke usmerene na tr-peljivost, koja se, istini za volju, nagoveftavala ved u'1 Na nauEnorn skupu "b vek crkva u vrtlogukrize: 5tana m nudi

pravoslavlje danas" kao celovito izlaganjeuknjiziSfunamnudiprwosfavljedanm,Gd i n a , Ni6, 1993.

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

2/7

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

3/7

preko dijaloga s osobama koje zastupaju drugaEiji po-gled od nceg. VeC dete uzrasta,a Eovek celog iivotasazreva kroz borbu, raznovrsne nevolje, koje se kaomogude plodne prepreke uvek iznova ispreEuju svakomEoveku na njegovom putu individuacije, ili i oboienja.Druienje samo s prijateljima, i to ne uvek iskrenim, braksa sebi sliEnim partnerom, svesno ili nesvesno traienjesamo jednomigljenika medu ljudima iz okoline, ne dajeEoveku Sansuda stvamosazri, niti kao IuiSCanin "uzrastendo IiEnosti. UspeSan dijalog progimje naEe polje sazna-nja, a Sto je jog vainije, obogaduje naSe srce i, naroEito,uEvrECuje nas u liEnom verskom ubedenju, jer ga, krozdijalog s Eovekom suprotnog ubedenja, Eini uverljivijim,manje iracionalnim, a viSe celovitim. Takav dijalog pr-irodno nas privodi poStovanju drugaEijeg uverenja kojemoie biti, kao uostalom i naSe, branjeno na racionalan ina iracionalan naEin.

Dve glavne primedbe koje dolaze od pravoslavnihteologa ovakvom naEem toku izlaganja o duhovnosti itoleranciji, odnose se, prvo, na neprimenjivost vrste i&tine dijaloga pojedinaEnih lica, kao i tolerancije kojatreba da se u dijalogu medusobno poStuje, na onu vrstudijaloga koji se vodi (ili ne vodi) izmedu dva narodarazliEtih veroispovesti jedne i jedinstvene hriSdanske re-ligije; i drugo, na prekor, upuden duhovnoj trpeljivostivernika, koji onda opasno zanemamju pravoslavnurevnost, u borbi za ispravnost svoje vere, kao i za odlukudoslednog odbacivanja svakog uEenja koje odstupa odpravovernog (pravoslavnog), dovoljno ubedljivo zasno-vanog na Jevandelju Isusa Hrista i poslanicama apostolaPavla. Obe primedbe valja ozbiljno shvatiti, delimiEnoih i prihvatiti.

Ta ho e da se pravila dijaloga, samim tim i naSegodnosa kao duhovnih ljudi, Eija duhovnost potiEe od"Duha Boiijegn prema toleranciji, ne mogu u potpunostiizjednaEiti kada raspravljamo o odnosu dva EovekarazliEitih, ili i suprotnih pogleda na svet (teista i ateista,na primer), s raspravom koja se vodi, ili treba da se vodiizmedu predstavnika dva razliEita, ili i suprotna uvere-nja naroda. Pri svemu tome, brojne analogije izmedu raz-vojnog puta individue, njenog psiholoBkog i psiho-patoloSkog ponaSanja u toku ovog razvoja, i takvog istogponaSanja naroda kroz istoriju, name& nam se sami od

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

4/7

VLADETA JEROTICsebe. Dovoljno je setiti se nekih nepromzljenih, impul-sivnih odluka mladog Eoveka u adolescentnom dobu,naglih i nekontrolisanih njegovih postupaka koji moguda ostave teSke, nekad i trajne posledice za dalji telesni,duSevni i duhovni razvoj mladog Eoveka, sa talcvim is-tim nerazumnim odlukama i postupanjima zastupnikadrZavne vlasti jednog naroda u odredenom istorijskomtrenutku, nesrazmemim stvamim izazovima nekog dr-ugog naroda, pa da nam se dozvoli da bar slobodnijerazmiHljamo o nezrelirn, nedovoljno zrelim ili zrelijimnarodima. Tim povodom, Sigmund Frojd, za naSe poj-move logiEno i prihvatljivo, ovako razmiglja: "Obratimoli painju na veze izmedu procesa kulture EoveEamtva iprocesa razvoja ili odgoja pojedinca, bez mnogo kole-banja Cemo prihvatiti da su oba procesa sliEna, ukolikose ne radi o istom procesq ali na razliEitim objektima.Kulturni proces bvehnstva, naravno, apstrakcija je vikgreda nego Sto je razvoj pojedinaca, zato je teie da se ovajproces predstavi oEigledno, pa zato i ne treba preterivatiu traganju za analogijaman (u Elanlcu "Nelagodnost ukulturin,Peta knjiga Odabranih dela Sigmunda Frojda,Matica srpska, Novi Sad, 1970,351.str.)Najzad, ne razg-ovaraju li, ili ne pregovaraju li o uslovima mira i rataizmedu dva zavadena naroda, dva ili viSe predstavnikaovih naroda, koji nisq opet, niko dmgi nego pojedinci,kao individue ili i IiEnosti, iz ova dva naroda?

$to se tiEe dmge primedbe, ona sadrii, moida, iviSe ubedljivosti od prve, bar ubedljivo deluje zavemjuteg Eoveka kome je nezamislivo da u ime nek-akve apstraktne duhovne tolerantnosti treba dapored sebe"trpinnekog jeretika ili sektaSa, najEeHCe predstavljenogkao netolerantnog, moida i fanatiEnog sagovornika umogub uspostavljenom dijalogu. Istinski verujuCi bvek,konkretno, osveHCeni, a pogotovu, doiivljajno prekalje-ni pravoslavni vernik, ne treba, zbilja, da ostane mlak ida u ime neke viSe EoveEnosti ili apstraktne religijskeuniverzalnosti prihvati stav nekog svog, u bitnim pitanji-ma vere, suprotno uverenog protivnika. Ostaje, naravno,opravdano pitanje, kakav stav onda treba ovakav pra-voslavni vernik da zauzme prema svome, pretpostavi-mo, fanatizovanom sagovorniku.

VraCajuCi se joS jednom na raniju definiciju du-hovnosti (ili od nas prihvaieno kao defimicija razmsljanje

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

5/7

vladike Irineja), moida Ce nam upravo najvainiji stav uovom vladikinom razmifljanju, naime, da je "duhovnostsamo ono Sto pot ih odDuha Boiijeg" pomdi, ili, moida,zadati jog viSe teSkoCa, u pretpostavljenom dijalogu dvo-jice ljudi o veri. Ne s lukno i, skoro po pravilu, od raznih"duhovnih" ljudi kako je Duh Boiji sa njima, jer su oniuvereni da su mnoge "istine" koje oni saopStavaju drugimljudima plod delovanja "Duha Svetog" u njima, a nikakonjihov sopstveni proizvod, odnosno delo njihove fantazi-je! Na osnovu liEnog iskustva viSegodiSnjeg terapeuts-kog rada sa pacijentima psihiEki promenjenim na veomarazliEif i za svakog pacijenta svojstven naEin - a veru-jem da se wome mome iskustvu mogu pridruiiti i iskustvabrojnih hriSCanskih teologa - upravo netolerantnost urazgwom, koja senekad pojaEava do h a t i h o g odbram-benog i, u isto vreme napadaEkog stava sagovornika,ukazuje da duhovnost ovakvog Eoveka nikako nije darDuha Boiijeg ili Duha Svetog. PriseCam se opominjuCihreEi Lava Tolstoja: "Prestani da govoriS onoga Easa kadaprimeti5 da se Sam uzrujavaS ili da to Eini onaj komegw0riS."

PodseCam da je iz odredenih, uglavnom poznatihrazloga, u koje u ovome Elanku ne mogu da ulazim,najviSe prisutna netolerantnost i fanatizam, i u reEima i udelima, u sve tri monoteisticke religije sveta (hSCanstvu,judaizmu i islamu). Koliko opasan moie da bude ovajverski fanatizam ukazao je dobro joS Jovan CvijiC,navodeCi primer bivSeg hodie koji je, preSavSi u pravo-slavlje, traiio "da postane predsednik prekoga suda i utome svojstvu Eak kaznio smrCu neke od svojih rodakakoji su oklevali da odmah prime hriSCanstvon,pri EemuCvijiC sasvim ispravno komentariSe ovakve i sliEne pos-tupke medu novopeEenim hriSCanima iz redova bivSihmuslimana, reEima: "Musliman... postaje najljuCi nasilnikprema svojoj bra& Moie se reCi da su ovi otpadnicinajvibe doprineli da se raja dovede do najniieg stupnjaponiienosti". (Jovan Cvijid,BaIKanskopolumbvo,Zavodza izdavanje udibenika, Beograd, 1966, Beograd, 1966,415. i 442. str.)

Nikolaj Berdajev, raspravljajuCi o "Fanatizmu,ortodoksiji i istinin,)) znosi niz poznatih i ubedljivih kara-kteristika fanatiEnih ljudi, njihovih ideja i postupaka,

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

6/7

podse dajudi nas na vaZnu psiholoSku Einjenicudaje "afektstraha duboko povezan sa fanatizmom i netolerantn& h",da "za fanatika ne postoji raznoliko st sveta" i da "Eovekopsednut idejom o svetskoj opasnosti i svetskoj zaverimasona, Jevreja, jem ita, boljSevika ili okultnog d~ uStvaubica, prestaje da vemje u Boiiju mod, u mod istine, iima poverenje sam o u sopstvena nasilja, surovosti i ubist-van. Ova karakteristika svih fanatika sveta verovatno je inajvainija, jer prestajudi da vemje u Bo iiju mod, fanatikneminovno m ora da povemje u demonsku mod vidljivogi nevidljivog protivn ika, i to u mod i silu koja je - tipiEnoza dualistiEki naEin razmiSljanja - povremeno ili stalno,jaEa od B oiije m odi.

Kako s e odnositi s ovakvim idejnim protivnikom,da se vratimo na ran ije naSe pitanje. Da ne b ismo i samibili inficirani protivnikovim fanatiEnim stavom, Sto sedeSava EeSde nego Sto pretpostavljamo i, ponekad, i zanas sam e iznenadujude lako i brzo, bolje je "stresti prahsa obude svoje" i ostaviti takvog Eoveka, osudujudi kaopravi hriSdanin fanatizam kao greh, ali ne i fanatiEnogEoveka kao greSnika.

Tako sm o sada u povo ljnijoj prilici da, osvrduei sejoS jednom na dm gu primedbu koja se ticala odnosa du-hovnosti i tolerancije, kaiemo da je revnost ispravnogpravoslavnog Eoveka rad na preob raiavanju sebe, a fa-natizovanog - dmgih! Ovu razliku je naroEito znaEajnoimati na umu zbog poznate sn a k e potrebe predstavnikasvih monoteistiEkih religija Cjudaim a n ajmanje) za m i-sionarenjem. Ne ulazedi ovom prilikom u opravdanost i,naroEito, usp&nost pojedinih hrgdanskih misionara h o zvekov e, poEevSi, naravn o, od sam ih Hristovih apostola injihovih uEenika, istorijsko iskustvo je, n a ial ost , poka -zalo daje misionarenje predstavnika pojedinih hriEan skihcrkava (najmanje pravoslavne) kroz vekove donosilomnogo viSe Stete i nesrede tzv. primitivnim narodimakojima se prenosio "Duh Boiiji", nego Sto je bilo istins-kog ukorenjivanja "blage vesti" Hristove.

Varirajud i jog jednom , na kraju ovog Elanka, sm is-ao teme: Duhovnost i tolerancija, pre dd ava m tri mogudeteze: a) Eovek nije ni duh ovan ni tolerantan (uprav o zatoSto nije istinsk i duho van, nije n i tolerantan); b) Eovek jeduhovan, a nije tolerantan 605 ednom moramo posumn-jati u takvu duhovnost u ko joj je zaslepljenost sopstven-

8/2/2019 05. Vladeta Jerotic - Duhovnost i Tolerancija

7/7

om verom jaEa od revnosti prema toj veri) i c) Eovek jeduhovan i tolerantan @ri Eemu je revnost za sopstvenuveru uskladena s poStovanjem, joS viSe, s ljubavlju pre-ma drugom Eoveku).

U zakljuEku moiemo redi da Eovek "prirodno" nijetolerantan prema drugom Eoveku. Covek je bide straha,samim tim on je i agresivan, Eak nezavisno od, izgleda,Einjenica postojanja agresivnog nagona u Eoveku. Strahi agresija "prirodno" stvaraju od Eoveka ksenofoba. Strahi odbijanje da se prihvati d&ije ili razliEito,bioloSkeje prirode (majka majmunica koja rodi mladunEe albino-sa prepuSta ga divljim zverima!). HriSdanstvo je, otud,"antiprirodno". Da bismo stvarno jednog dana postalihriidani Cjer hrifdaninom se, ipak, pre postaje, nego Stose, prema Tertulijanu, kao hriSdani radamo), neminovanje takav rani odgoj u porodici koji de dete ran0 nauEiti daprihvati, razume i zavoli - razliEitost: medu roditeljima,najpre, medu bradom i sestrama, drugom decom itd.UEenje stranih jezika i putovanja svetom, mogu mnogodoprinetiupoznavanju drugih kultura, rasa i religija kojeuspegno doprinose stvaranju duhovnosti i toleranciji,mada tek, onda uspelno, kada se dobro upozna sopstve-na kultura, odnosno sopstvena religija i svoj na r ~ d . ~ )ti-canje sopstvenog identiteta, i pojedinaEno i kao narod,uslov je poStovanja i prihvatanja, do odredenih granica,identiteta drugih ljudi, odnosno drugih i drukEijih naro-da. Ono Moje zajedniEko i ono 30 e razliEito kod ljudi inaroda treba da bude dovoljno jasno vedini ljudi. Ljudinisu jednaki po prirodi. Ova Einjenica se mora uvaiavati,svejedno da li smo hriSdani ili budisti, teisti ili ateisti.Ono Sto je, medutim, zajedniEko svim ljudima, to je DuhBoiiji koji ih e stvorio. Ako otkrijemo,uzpomod Boiiju,ovaj Duh i u Njega poverujemo, od prisutnog Duha unama postademo duhovni; ako smo, uz blagodat Boiiju,postali duhovni, ljubav i radovanje beskonaEnoj raznoli-kosti sveta ispunide nas cele.

' "Treba svu svoju paZnju, svu svoju veru, svu svoju ljubavusredsrediti na jednu religiju, kako bismo mogli s najvefompah jom , verom i ljubavlju misliti o bilo kojoj d ~ g o jeligiji" -Simona Vajl.

59