ORIJENTALNI INSTIUT 11 L' INSTITUT ORIENTAL U SARAJEVU SARAJEVO
PRILOZl ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU 1 ISTORIJU JUGOSLOVENSIH
NARODA POD TURSKOM VLADAVINOM
R V U DE PHILOLOGIE ORIENTALE D'HISTOIRE DES PEUPLES YOUGOSLAVES
SOUS LA DOMINATION TURQUE
D·r BRANISLAV DURDEV, NEDfM FILlPOVlc, ID DZIBEGIC, ADEM AND.ZIC,
D-r S SIIRIC
1 9 5 :s
FILIPOVIC - Tehnicki urednik: ADEM .ANDZIC - Tiraz 1000
pr;ffijeraka.
SADRZA.J - TABLES DES IRS str.ana
Teufik Muftic, Jntens1ffkacij!l u al'IIIJII!Ikiom - Swr l':intens1fic:!on dans da langue 5
Omer M'U§tc, En-;nemliyye fi Jzh!ir!-1-qawii'idt-s-~e we-n-nazhwiyye - En-;nem-
diyyJe fi Jm.iilrl-<l-qawa•idi•s-J11fi1yye we n-naihwiyye • • . • . . ,. . • 39
SaCir Sikiric, Divan Methmed iRellld'a - Der »!rvan« des Mehln<!d Re!lid • • • . . . . 55
Bejti:C, Bosans< .n:am1'E!S'IJ:Iik Mehmed'-\Pfia KukiW:\ca 1 njegove zadJuZIJne u Bosnl {1752-1'l56 i i.75}-17) - ! ~verneur de Bosnie Mehmed Pacha ~
et ses fonda!ti<!ns pieuses .en <Jsnle • . • • • • • . • • . 77
Ver"ena lm, Or!ijenta1ni \l)'l"ed'metl u renesansnom Durovni!ou - ~i objlects at
iDulxrovinJik duln!g the Renaissanoe • . • . , . , • • • . . • • . . • • . . . • • • . . 115
Zagorka Janc, ;niu u istams!kom ootroiomrom splsu Oi1enoo.Jirg instJJtuda u Sara­
jevu - MJnia1Juores Jn :l:slamfuc astrol~ical !l"eoord aot the Oiental instiJulte Olf
Sairajevo • . • • • • . . . . .. . • • . • • . • . • • • . • • .. • . • • . . . • . . • 139
Branlslav flurdev, Saaj!Eil<l ilrodeks ikanu!Wlma - Der SarJevOie.r d der ~un-
. Ta7J11Ib Gokbfin, Sokou Methmed Pa~n ! T.ali.maI ve 1571! ltarli.hinde Bosna l
alakadar birlkac veslika - Une i.ettre de d'iectlves de SQ!lro1lo 'e'hm.ed il?cha et
147
quelques dooumelllts relalti!fs 1 Bosni . • . • . • • • . . • • . • • . . . ·" • • 159
Adem Ha-n<UIC, D!Jploma suJJ!ana M1JJI'ada IV erde]j~ kn<! f>o.du R.a!koci1u ~ D ni!P1om des Su:an urad FV Sle'eni.lrg~er Flistemi Georig iRa!koc:zy • • • • • 175
Derv: Buturovic, Isprave spah.skdlh poroddca d.z tnahlje Neretve - U<t1klden 'VIOil S!poahi"
(Feuda!Lhem-en iFam.l:liLen u tder »Nhla« (!reis) 1Neretv1a (INerenda) • • . , • . • . . 193
Mhamed . Mu:IIC, ori '.511 lzvjoeSta-Ja djeloQ'Vanju Josi!Pia JUI'j,a StrossaYera- rois
!l"appot'l!s otures SUII" l'aetiJv'ite de Josjp Ju:raj ~ay.er • • • • • . • • . . • 259
ivzl,ja Hasande., Dva Jtron,qgrama smr:tl mooOO<rSl<Dg leggto:ra ejvan..!.kethode .Zwel Chrono!II'alnine ilber den d des Mostarer stlif!ters Ce1van ethodia 275
USAINOVE
Fehim Ba;ra,ktarev!C, GJ.anii ~ amiv 1 tispisi ~ njega :..._ Les .Arohlves Cen.tra- [es d<e Oo:ns.tantm:rople et 11:eu:rs 1t • • • • • • , : • • • • .. • • • • • • • • • • 283
•II, OCJENE I !PR!IJIZI
L. FE!kete, ii>Ie Siyaqair&h!r!JJt .Jn d<ett- Wrkisohen FinanrzNerwa!.'i;ung (F. Baj<<.tarev!C) . . 301
Francesco Gariedi, storia d. leteratua (F. a;raldreviC) ·: • • • • • • • . • 304
." cre ZamaUJr, !:m de Genealogie et ·de Chronologie po1Jil" l,is~e de il'J!slam (F.
aJraktareviC) "' .... • ....................... •· ...... . 307
Strana 60 d<Jg'Um yi!bl. miinaseetiyJe Fuad Koprillil Am'l!rgani. Melaznges Fuad Kllpa:illil (F. Ba:i-
rak.tevic) • . . . • • • • • • • • . . • . • • • • • • • • . . . •
L. . , JS];andc Achiltects end thei Works (F. Bajrak.tarev .
L. . ~, .Bliogrraphy Moslem Numismat!cs (F. Bajrak.tareviC) •
'fur!jko...b'ilgarslci eOnik (. !i) • . • • . • • . • . . , • , • • • • . • • •
309
312
315
317
am ;gg d Hem;ohd;t; ehm:ed's II., des Erobeers- 1, II {. f>ur4ev) 318
Dr. I. . &lwil11iii, Aii-Qaw!i•!du-l...asiisiyya :ti: d:ilr!isatl...J....f!iris!yya (S. TIak.o) 320
Lulgi Hemnn, Cam1to-semJJ!co indioeu:ropeo (. MuftiC) • . • • • • • 321
Henri Fdeisch, 1roduc11ion l'etude des dangues setmtiques (. MttiC) 322
G. Johannes Oitterwec'k, Der 'Dri>Jiiterti!!mu lm Semttirohen (. MuftiC) 322
Chaim Rabln, Ancierut West-A:ral>ian (. Muft 322
Johe:nn Filc'k, i (. MuftiC) • • • • • . • • . • • ·. . • • . • . • • 23
Johann Filok, Die aeblsohen Studien :ln Ewropa bis lin den A<nfang d 20. Jahrlnmd~s
(. MuftiC) • . • . . . . • • • • • • • • • • • • • • . • • • 23
Glasnlk ~ske akademlje nauka, god. XXVIII, sv. 1-4 (0. Mu!!C)
24
324
F. Bajrak.tarevlc, Dapuna Olanku •k su urc! zvali Beogred« • . • • • • • • • 3~6
TEUFIK MUFTIC
UVODNA RIJEC
U prvom redu da vidimo Sta. zapravo trea razumjetl pod pojmom 1 n t n-· s i f i k i . Prije nego sto ismo rekli kako cemo shvatiti u ovom radu, navescemo definiciju koju daje Kamil Zvelebil1 polazeci od formulacije Vilema Mathesiusa,• kaze: »lntensification is an expression of high degree of quality or intensity of doing or being.« PrihvativSi tu definiciju i r.Sirivsi , reei eemo za intensifikacij.u ovako: njen pojam obuhvatao i sva ona jezicna sredstva koja sluze za izrazavanje intenziteta relativno vHieg stepena osjecanja vezanih uz pojedine osoblne lica, predmeta, zblvanja i stanj•a, koje se odnose na njihov sastav, oim, oblik, broj, brzinu i dr.
Kako su dakle u pitanju jezicna sredstva za izra-Zavanje intenziteta, po­ trebno iti pogledati sta ·u vezi s tim kazu pojedine grane gramatike arapskog jezika, to uglavnom i iti osnovni zadatak ovoga rada. Medutim se s druge strane radi i pojavi koja se tice izra-Zavanja ljudskih osjecanja·, dakle pojavi psiholoske naravi, i trebalo prici i s te strane. Po1azenje s tog stanovista i pri proucavanju jezicnih pojava potrebno i korisno u mnogom pogledu. U vezi s proucav!lnjem arapskog jezika s psiholoskog stanovista izra-Zava se Horten na slijedeci nacin: ».Man darf das Arablsche nicht nur a:ls eine Masse von Formen und syntaktischen Verbindungen auffassen, dre ged.iilc'htnismiissig erlernt wex;den miissen. Eine. verstandesmi.issige 1..d einsichtige Behandltmg der Sprache sucht n:h ·dem Weshalb und Was der Tatsachen, w die Harmonie zwisch~n Sinn und. Form, Qedanke _und Stoff, Seele und der. von ihr. gestalteten Materie.~• ·
Pitanje izra-Zavanja intenziteta spadalo. i dobrim dijelom u domen seman­ tike koja , kako izgleda, dosada i1. prilicno zaneniarena- u arabtici. Psiholo­ sko· prila-Zenje pitanjima arapskog jezika nije bilo dovoljno zastupljeno, iako upravo arapski jezik pruzao u tom pogledu neoi!!no siroko i zaniiljivo polje rada. .tome se . Horten izra-Zava ovim .rijecima: »Noch unbetretenes Land, voll der
1 U radu: On Epihasis and Intoomfi'Oiti!on i!n. '11amil, Arehi!v Qri"elltblni, Praha 1005, w. XXIII, tr. 400.
·' ·u njeg()j studiji: Zeslleni zdraznem jako jevy jazy.lrove (Intens!fiootlm! and •· pnas)l; as nguistlc phenoroena?, Slovo slownost, Pmhai 1938, 4, str. 19~202.
• U poglaJVl;iu: Anhiang : OXient!Eil'eilde Bem~gert iiber die .drei KUltur\Pir<acl1en <\<r.i. heutirgen Orientw iz djela: Die Philosophle <!~ Ij;'Jn. <;~ /241 ·str.- :}111. ·
6 Teufik Muftlc
fesselndsten Proleme ffir die kornmende Forschung, ist die gesammte, feinere, psychologische iefenschicht der araischen Linguistik sowobl in Lexikographie wie Formenlehre und Syntax«.•
Za svaku jezien pojavu m:oZe se medtim reCi da vezana za sva pod,rucja gramatike, tako naravno i s pitanjem izrazavanja intenziteta. Iz toga razloga smo i poksali ·tvrditi bar ono na-jitnije tome na koje se sve nacine u arapskom knjiZevnom jezik moze izraziti intenzitet. Nazalost iz ~;aznih razloga nije se svim podrucjima mogla posvetiti podjednaka paznja, ni prolem kao cjelina nije se mogao potpunosti zahvatiti ni liirini, narocito ne dbini kako i to ilo poZeljno i potrebno, zog skog okvira ovoga rada na prvom mjest. Tako npr. poglavlj . vezi s fonetikom trepalo i. nasem misljenj posvetiti mnogo vise paznje, kako smo to uostalom iStakli tom odjeljk. Svda · se nastojalo dati bar jedan primjer, ali se vjerovatno desavalo da pravo taj moZda nije i dobro odabran. Inace moZda ilo potrebno dati mnogo vise dobrih primjera, medutim nije ih 5 ilo tako lako ni pronaci. Bilo i svakako dobro da su obja5njenja uz primjere, i inace, ila opliirnija i temeljitija-. Medtim, s obzirom na oilje ma­ terij-ala s jedne strane, na ogranice'n oim koji rad mogao da doblje s druge strane, naravno . da smo se niorali, idci vise sirin, ipak· zaddati samo na onom sto najznacajnije, ostaviv~i otvorenim m gl i sve8tranije analize kako obradivanih pojava ovom radu tako i svih onih koje iz raznih razloga nisu dol!ie razmatranje, u -iezi' s s: pitanj!'!m intensif~cije arapskom jezik. Nije mi poznato da 'se · neko posebno bavio ovim. pttanjem u svim njegovim vi­ doviri:, SI:i:1atrjCi ga vaznim za' arapski. jeziik, poksali smo da ucinimo koji korak dalje na t rijegovog potpnijeg rjesavanja radi postizanja jednog jasni­ jeg pogleda u teoretskom smiSl 'u vezi s . tim ~. :i sa srodnim pitanjima, kako i se ooda, !118. osnov toga, moglO laMe doci do boljih rezltata na prakticnom J?olju na pr. u vezi s nastavom ili inace pogledu u~enja arapskog jezika uopee.
I FONETS SREJJ~V INTEN!!JFIA,OJ'JE
Iduci redom koji in pri obradi jezi~rtih pitanja gramatici prvo eemo govoriti onim sredstvima .. intenSifikaci1e' koja se prvOi red zasnivaj na glasoVn.oj straD.i jezienih pojava.; ·
()Qredenje akusticko--flziolo§ke o~o,ine ,govonrih. gl!asova · njilvi'h Iromi­ nacija mogu s.vojom cjelinom ili pojedinae.no poslllZiti · i u svrhu i.Zrazavapja in­ tenziteta osjeeanja k01ja U: vezt s tim glaovima (fon:emima) ili pak njihovim grupama (modemima) 'itd. ia ·njih naime twdeno da samom svojom prirodom mogu izrazavati izvjesne sadrzaje i njihova odredena svojstva tj~ Ustano'Vljeno da· izmedu njih postoji ·odredena inotivacija.• ,. ·
I · stari· ara:J?ski gi;amaticari, pocev od .. El-I:!ailila, z~p!iZ:i s, ·OIVU podudai'­ nst (m~et) izmedu 'gl.asova i Odredenih znacen:ja vezanih za njih. NavodeM
• Hort<m, >id., str; :. "> tome 1n arehand Itaze <JIVako: •Es m nun festzustellen, dass gew!Se sP<raclilaute·
in vielen Sprillchen zU AuSdru'ck dec glefCheri Idee verwandt werden, 'Wais doch wohl ·n>Jichts anderes heiJsst, a1s d26 zWischeri dem.· B~ten uild. d:em ~chnendi: t.aUt oc'IOr L.UJt.;. kOI!Ilplex i Motiv.iertl!ig esteht.« (Die JI!dur der. )<1Jutsyml,1jschen Wrter im ilt1dSchen, Oriens, Leiden ./~1,i1: .. 6,. No. ~ •. str.}m .. ·
linrenSiifJikJactji u apskom 7
primjere za takvu podudarnost ( uzimajuci ih od raznih autora) Es-Suyi kaze ova:ko:•
~ JI.J.I ~)\A:tl ti fll j;UJ~I • .u. -:')1 ..:;;_,\; --4-' .l.t .1;\~\ 4:--\..:.. ~-'! J,l _};;\;
J_".!l ~ li_,...JI )l..., ...;,;.\_, Jil JJ,)I "' 11 u--"~1 Jt"'~IJ J>~l J~~IJ ..;...:,~\ ~\
1.- ~1_, )t.r IS}I "' 11 );~1_, ..1~')/\ IS.f""':.ll
• · ·
~Sjl )"'11 ~·.\;JIJ ·-·~;,· ·l..lllf:t} .I.J\ 1~...:.. IS}I i;.Dill ._,..,; •1..11 ~
Navodeci primjere iz djela El-Gemhere od Ibni Dureida ka:Ze on ovako:•
~~ .:, .. ~~ ~)1 _, .:,~\11 .:,.~' .::...:!~~ _, 4:.:11 .:,. ~~ t:;JI _, .:)1;11 .:,. ~~ r)l.s:::JI .Ji;JI
Evo dalje jedan primjer koji Es-'Suyup: wodi prema El-A~e'iji:•
Jk.!l . _,...,., ).tl . -'' Zatim on navodi ponovo nekoliko primj.era iz El-Gemhere:10
~\ .;:.;-"" ·IJ~~ij)IJ :-}1~;.;:..11.)1 ~1 ~~JIAI~i}}IJ~IJ\S()~ c;.f}CJI . . -- --- ---
,ju .1!.1 ..111 .:!11.) )'" '·· ''":'~lc;~l c:'JI ~ .;:.;_,... ~Sij~ UjJIJ~ t-' rl,..l.)l.}\.1.'1
;,_, <.l"_,jti...;;JI.L.;,J~....AfiJ.:..A::-I.)I.tJI.JI •l-.:J r-'~ ~~~;.:,.-':'·. ·ISjl J.f.lj.J
~~. Jc>l </' \1 .I;J~,..:...,..;J blkll .~ .:,.0 ~~ \S_,il ~~1.:,1 ~\1 bl..:ll ~~
U;;mimo s <>? jeCJa.n njego~ primj~r cran. pr:ema: djelu Diw~nu-1-edeb od Faraje:"
'-:'\:..11 .:,. I;....P ~~ ":""""'~\ 1...~ . \11 .:,. ;.oi..:JI '":'jWI
podvcenim :Primjerima (kao i drugim koji se navOde u tom poglavlju Muzhira) vidi se da znaeenje :h intenzitet osjeeanja vezanih za njih zavise od kvaliteta ikonsonanata ilrojima se te rijeCi jedino i razlikuju. Kako se iz nave., denog teksta. moglo r.azabrati, arapski gramaticar:i pripisiva!i su kv'aliteti.i pojedi­ nih sug1asnika sporobnost istraZivanja intenziteta: Iz navedenih primjeta uzeEemo s;.mo te parove suglasnika stavljajuci naprijed »~« od njih (i radi j~E>dnostavno­ sti pi!iuci ih u transkripciji kao i u siicniffi· slucajevima u ovom radu). Evo d~kle .tih konsonantnih grupa:
h-1;1 h-g, t-:ri, r-n, t-t, q-k, z-r, t-d, h-g, i ~z. Postavlja se sada pitanje d li su ti »j~i« suglasnici (da:kle ovdje: !!; t, r, q,:
z, t. ~) ekspresivni zadsta samoj sV<JOjoj fizioloSko-akWJti,Ckoj prirodi tj. da li su onL s · obziroina · na to opcejezicni (ukoliko se. javljaju ·. u drtigim jezicima) ili oni tu
• El-Muzhiru fi •uiiimi~l-l~ti we enwii<i-hii, ~ 1325/11107,: sv. I, ~. · :34. 7 Es-Suyiip, iid., I, &tn 32. ·• Es-Syti, id., I, str. ;!2 .. • Es-Suyiiti, iid., str. 33. •• Es-Suyiij;i, ii.., :I, str. 33-;4. 11 E!$-,$Uyfiti, il;>id., !, str. 34,
8 Teufilk: Muftl~
osobinu imaju samo u arapskom (i eventualno u njemu najlizim tj. semitskim jezicima), te i u tom slucaju znacilo da u tu svooju izraZajnost zadobili mozda relativno kasno i to samo unutar pojedinih srodnili semuntiOkih grupa (kao sto u n. gom~i paxovi rijei).12
Iz gornjih primjera mogli smo vidjeti kaiko neki glasovi svojom prirodom sluze za oponai!anje zvukova (eemu pored toga sluzi i sam ob1ik rijeci - kao Sto npr. kod ·rijei i)). ;,;_;;.) i dr.), te i to. bila, prt;!ma Marchandu,'" njihova imita­ tivna funkcija, pored druge nj·ihove funkcije Q.a slZe zaJ :i.zraZa.vanje osjeCa.nja ve­ zanih za doticne rijeei, tu njihovu funkciju naziva on afektivnom (ovdje na primjer kod .parova rijeci koo sto u: ~ - ~ • ~~- .:11 • <:.,. - <;<. itd.).
Ppred suglasnika kojima jedino bilo dosada. govora u vezi s osjeCa!njima uopce pak obzirom samo na pojedina njihova svojstva kao npr. rta njihov in­ tenzitet, sto nas ovdje prvenstveno i zanima, treba naravno spomenuti i smogla­ snike. sve zavisi od nacina njihova izgovaranja, u prvom redu od nag1asavanja pojedinih vokala citavih rijeci bilo pojedinaeno u sklopu recenice dakle, kratko receno, to zavisi od onog sto se u gramatici naziva akcentom odnosno intonacijom. Evo npr. sta u vezi s ovim veli pro:fesor J:lalil Es-Sekiikini govoreci tome
cemu raspoznll'je uloga rijeci u recenicP'
" ~ ... ~\\_;} u.A: .:_,1 ~ .U>\1.1 ~ ._~\...JI IJI.: .:,.: .\ !!! .:.0_,...!1 ~ C:,:l}/1..-!.it <
~11;1 .~~ ~1\:..~;:.,\)"'~1;1; ·l.?.'j~l J\i \{' ~1 .:..~~~~:~' J:'"'_,LI.:..J...J~ .:.._,.., .:.,~ ~~ ..;I ..;..,.+.... .» • U _r.. cll; \.;- i:.> jll ;.r.'I < \.:"- ;.r.'I Jl
._1_,;~ 1)1~ ._lfl..!l ·;1 ·~ ._IJ..,_rll)l ~._\_,.;:..;;. 1;1 ~ c..lp 1)\ ~:»Jj'-:JI«
.:,""'==.~ ~ _,1 .:.0~1 ~ .~\~.) • ~U.;. n., ~ .~ ~. ~~ .:,-\s"' c..IJ~I 1;1 ~
.,_,~ r~l &-~
Ovdje .se, kako vidimo, ukazuje na akusticko-fiziolo5ki paralelizam izmedu glaS! i osjeeanja (koja . treh,a d:a. izrazi), npr. njihovom intenzitetu odgovara intenzivniji nacin artikulacije (tj .. naglasavanje) pojedinih glasova odn. rijeci. Tako npr. u tzv. ekskiamativnim ( retorsikim) pitanjim10 u kt>jima dolaze do izraZaja jaka, intenzivna osjecanja, njihov intenzitet prvenstveno izrazen poja­ ·canom artikulacijom samili upitnih zamjenica priloga koji se inace oliku ne razlikuju od oicnih takvil:i. zamjenica i priloga kao sto su npr. 'ts1 . ~: • (. ' ~ • ~··!' itd. . .
1~ , aclJmd. se; govooeCJ! slli!im pitooiu, · lzraZa.va na ·slljedel:i" nacinz •Anderseits begegen in den elnzelnen Sp'mcln auch GOIJiche Phoneme oder Verindua:J:gen · von Phoo:emen, der.en: · Mo11phemchaliakter nur dein Syutem eJner estlmmten Spra.che elgen ist. In ddese Fall !)esteht kelne otlvlerung zwisohen. d sprachJJ!chen Zeichen und dem unterl!E!genqen.Bezeichne­ ten. V'iele von ddesen Moophemen sind Offena erst innerliaJ. elner Gruppe d€S gleichen se­ mantischen Fe1des e:pressw geworden.~ I:bld.. str. w.
·~ Marchood, iibid., st. !'. u <radu: alwa~iPu ff l~JJt.tiat!. Meje1lefnl Megme•i-1-luiatl ·1-<IJI'eblyye, alro 1955, dio
VIII, str. 315. · '" VJdi tome: . ROOI<endOIf, Arabische Syntax, Heldelberg 1!}21, i to pod: Exkilamaltive
Flmge, str: 3&-41, & 2!, ·
9
Evo samo dva od Reckendwfovih primjera uz lroje on napominje da pitna zamjenica u ovakvim reeenicama stoji »Zur Vergrosserung« f.& kao u pr:inJeru:18
~:.11.! .:S.;t :Si »Wei'ch ein Mann im Kampfe!« Primjer za upitni prilog i i ovaj: '..; ~~ .;..1:: ~_,~ 'rS'" »Wievie1 Feinde stehen vor 8.!«17
U pitanje, kako se kreCu razlike u jacini, visini i .. drugim osoblnama vokala koje su u vezi s izraZa.vanjem osjecanja, nije nam namjera poliZE! u1aziti, jer i to pitanje trebalo ispitivati na zivom govoru i pomocu odgovar&juCih tehniCkih drugih potrebnih sredstava, ~to medutim nama prakticki neizvedivo.
II
MORFOLOSA SREDSTVA INENSIFIACI.JE
druga redu doo1a i takva · jezicna sredstva kod kojih sam olik po­ jedinih rijeCi .ukaiuje na pojacan intenzitet osjecanja ozn.acenih tim rijecima. Tako u arapkom jezik postoji vi§e ·posebnih olika koji s1Ze za izrazavanje intenzi­ teta. su tzv. <:.\ ~\ (tj; »intensive. forms«, kako ih naziva Wright).18 Es-su­ yfiti lreze (prema Ibni J::laleweihu u njegov Serl.lU-1-fa~itlU) da takvih olika in­ tenziteta l 12. Evo njegovih primjera (uz izvjesne nebltne izmjene):10
1) f"iil- ..;LJ • ) fa"iil- .;\~ •
5) mif'il- ~.
9) fa"iilet- ~.:>\. •
fO) fii•et- ~-'u. • ·~'\.:. • 12) znif<iilet- ?.-
Kod Wrighta nalazimo ovom znacenj i olik fe'il ( dij!}lektalno i fi•il
npr. k;od rijeei: ~ ·~.> ·~·(:.f'.~).'" Za olike f u • • ii l, f i • • i 1, f • • ii 1 ( f • • ii 1), f u • • 1 i f ii • ii 1 veli
da su rjedi nego sto 'olik f • • ii 1.21 d ovim zadnjim primjerima vidimo da se nalazi nekoliko njih koje nije spomenuo Es-Suyi, naime ovi: f i • • i 1 <~ addicted to wine,_,~;.oastf1,J!.~.,.o exceed]ngly ver.aJCious, ..;:_,.;. very liberal i dr. Wright navodi je4'1ni primlje za obltlt f • 'ii naJme kod rijeei •<SJ) dui' (­
d dii').22 Zatim ne spominje ni oli:ke: f • 'ii 1 ( .) timid, r.JJ evelasting ili primjeri koji d ovog imaju i olik f u • • ii 1: ((.:"' -, all-glorios, ..,._,;,; most ho1y i dr.); f ii • ii 1 n. rijecima: JJ.>I> timid, ..,._,...~;- spy itd.
18 Reclrendmf, iliid., str. <, & 21. 17 Reakendoo:f, ibld" str. 41, & 21. ,
18 w. Wright, GI"mliJi!" of the Ambi<: LangWge, Tbl!rd Editioo revised w. Roertsori Smith and . . de G<>eje, Oamridge 1955, Voil. I, str. 136-1<, & ·232.-23-.
10 Es-Suyiiti, i:i'<i., II, str. 156. - 2 WI'ight, ilild., I, str. 136 D, & 232. 21 Wr.ight, iid., I, str. 137 D, & 233. 22 Wnght, d., I, str.·l38·A, & 233.
10 'I'eu.ik; uttic
Za. oblike m i f 1, m i f . 1 i m i f i 1, . kaze Wright20 da oni, strogo zev5i; imenice i to tzv. nomina instumenti, se neke upotreljavaj metafopc~. i kao pridjev znacenj onih koji vrse ne5to mehanicki, iz navike; ~esta11o i · slieno.
Evo d nekoliko primjera za olik m i f 1 (koji takoder ne navodi ~-· S~yi): r!_. .(= koji mnogo odblja, , kao spstantiv _znaci »top«), rJ.,oa.a r-. ve '!'arrior, J.l,. talking nonsense, .,- ta1kative, eloqent i dr.
Da1je veli Wright da slicn upotreb (tj. kao intenzivni) imaju i 9iici tefca1, tifca1, tifi"al, tifca1et i tifcilet. Evo nekoliko njegovih primjera za ove · olike:24 t f 1- ..,..w given to 1 or sp()rt; t i f 1- ..,..w; rUI; swallowing ig morsels, greedy; t i f i 1- ..,..w; rUI;; tUI; talking mch and foo- 1ishly; ..,...1.u:J mendacious; t i f 1 t- <~., loqacious; <.13 very 1ea<rne itd.
Mnogi od spomentih olika mog se pro5iriti sufiksom -et(n) (naravno samo' oni koji ga vec nemaj), takode u svrh izrazavanja intenziteta <:W~> pak za njegovo pojacanje ( :WI .l(t:J ), kako navodi Wright.'" Ova•j Su:tik Et-Te<a­
li naziva .'W.I•t..,•• spominje i sfiks -m istieuci da izrazava intenzitet <~~..llf .... , ,. ' --· ...
navodi nekoliko primjera za njega:27 r'JJ •r+=--, r'~ Neke od olika sa sfiksom - t vidjeli smo da spomeno i Es-Syu!i
(f • i 1 t, f u • 1 t, f • u 1 t, f • 1 t, f • 1 t i m i f 1 t). Evo sad
preosta1ih takvih olika koji s navedeni kod Wrighta:•• f i 1…