07 JavaFX 5. deo - animacija - rti.etf.bg.ac.rsrti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/materijali/predavanja/07 JavaFX_5. deo - animacija.pdf · 2 JavaFX - animacija 07.03.2018. Uvod Animacija

Računarska grafika

JavaFX - animacija

07.03.2018.JavaFX - animacija2

Uvod

� Animacija - pokretna crtana slika – crtana – ručno ili automatski (računarskim programom)

� Pokretna slika je iluzija – stvara se brzim ređanjem sličnih slika – čovekov vid ima ograničenje – razlikuje 24 slike u sekundi

– posmatranjem promenljive scene u realnom svetu, čovek praktično uzorkuje 24 slike scene u sekundi

– isti efekat – ako se na prikaznom uređaju prikažu 24 slike u sekundi

– ako se sukcesivno prikazane slike relativno malo razlikuju, čovekov vid vrši interpolaciju između njih

� interpolacija čini pokrete objekata u sceni kontinualnim

– fenomen koristi najpre konvencionalni film, pa zatim TV slika � generišu pokretnu sliku prikazom serije relativno sličnih slika u kadru

– U animiranom (crtanom) filmu se koristi serija crteža � sintetički (ručno ili automatski) stvorenih relativno sličnih slika


Animacija u JavaFX

� Animacija u JavaFX:

– prikaz promene vizuelnih svojstava/atributa čvora u vremenu

� Promena svojstava čvora:

– geometrijska transformacija

� efekat kretanja, promene veličine i/ili oblika čvora

– promena boje i bilo kog drugog atributa koji određuje izgled čvora

� Kompletna promena u sceni

– promenom svojstava/atributa željenih čvorova grafa scene

– za svaki čvor se može definisati njegova animacija

� Napredovanje animacije u periodu trajanja

– apstrahovano klasom Timeline

Ključne i interpolirane slike

� Neke slike u toku animacije su ključne slike (key frames)

– eksplicitno se definišu

– reprezentuju stanje animiranog čvora u nekom trenutku

– apstrahovane su klasom KeyFrame

� U ključnim slikama atributi imaju zadate ključne vrednosti

– vrednosti atributa su apstrahovane klasom KeyValue

� Slike između ključnih – automatskom sintezom

� Automatska sinteza

– atributi se interpoliraju po nekom zakonu

– Interpolator apstrahuje zakonitost po kojem se vrši interpolacija

– interpolacija se vrši između tekućeg i sledećeg stanja ključne vrednosti



Animacija u JavaFX – sumarno

� Potrebno je: – da objekat vremenske linije (klase Timeline),

sadrži sekvencu objekata ključnih slika (klase KeyFrame)

– da svaki objekat ključne slike sadrži zbirku objekata ključnih vrednosti (klase KeyValue)

– da svaki objekat ključne vrednosti sadrži objekat interpolatora (objekat klase Interpolator)

� Objektom vremenske linije se definiše animacija nekog čvora

vreme [s]

x=0

0

x=10

1

x=20

2

x=30

3

x=40

4


Interpolacija

� Na ključne vrednosti primenjuju se zakoni interpolacijeodređeni pridruženim objektima interpolatora

� Podrazumevano, primenjuju se linearni interpolatori

� Definišu tekuću vrednost odgovarajuće ključne vrednosti proporcionalno između dve sukcesivne vrednosti:

(Vx-Kvi):(Kvi+1-Kvi)=(tx-ti):(ti+1-ti)

– Vx – tekuća vrednost u trenutku tx– Kvi i Kvi+1 – sukcesivne ključne vrednosti između kojih se određuje Vx

– ti i ti+1 – trenuci kada atribut čvora ima ključne vrednosti Kvi i Kvi+1

– tx – proizvoljan trenutak između trenutaka ti i ti+1


Vrste animacije

� JavaFX podržava dve vrste animacije:

� (1) eksplicitno definisanje vremenske linije– definišu se pripadajući objekati vremenske linije

� ključne slike, ključne vrednosti, interpolatori

� (2) "prelazi" – implicitno definišu vremensku liniju– definišu se samo početna i krajnja vrednost svojstva i trajanje

� Definisanje vremenske linije i pripadajućih objekata– složenije za korišćenje

– preciznije upravljanje animacijom

� Definisanje prelaza – jednostavnije za korišćenje

– manje precizno upravljanje animacijom

Animacija prelazima

� Definišu se:– početna i krajnja vrednost odgovarajućeg svojstva (atributa čvora)

– trajanje animacije

� Sistem obezbeđuje stvaranje odgovarajuće vremenske linije – programer je rasterećen brige oko definisanja vremenske linije

– viši nivo apstrakcije

– manja fleksibilnost

� Prelazi se koriste za često korišćene animacije

– animacije kretanja, promene boje ili transparentnosti

� Prelazi mogu biti sekvencijalno ili paralelno primenjeni



Hijerarhija klasa

� Animacija se apstrahuje klasom Animation– iz paketa javafx.animation

� Iz ove klase su izvedene klase– Timeline – apstrahuje animaciju definisanjem vremenske linije

– Transition – apstrahuje animaciju definisanjem prelaza

� Konkretne klase za animaciju prelazima (izvedene iz klase Transition)– za animaciju kretanja:

TranslateTransition, RotateTransition i PathTransition

– za animaciju promene veličine (i oblika): ScaleTransition

– za animaciju promene boje popunjavanja: FillTransition

– za animaciju promene boje linije: StrokeTransition

– za animaciju promene prozirnosti: FadeTransition

– za kombinovanje prelaza sekvencijalno: SequentialTransition

– za kombinovanje prelaza paralelno: ParallelTransition

– za pauziranje (sekvencijalne) animacije određen period: PauseTransition


Pokretanje i izvršavanje animacije

� Formira se objekat animacije

– animacije vremenskom linijom ili prelazom

� Animacija se pokreće pozivom metoda objekta animacije play()

– metod samo pokreće animaciju

– odmah vraća kontrolu pozivajućem programu

– to omogućava i da se metod pozove ponovo za narednu animaciju

� Ako se metod play() pozove više puta u sekvenci

– odgovarajuće animacije će se izvršavati u paraleli

– važi bilo da se poziv odnosi na različite ili isti čvor koji se animira


Definisanje prelaza

� Prelazi su apstrahovani klasom Transition– klasa je izvedena iz klase Animation

� Potklase apstrahuju promene pojedinih svojstava čvora

� Animacija prelazom omogućava da se definišu samo – trajanje prelaza

– čvor na koji se primenjuje prelaz

– početna i krajnja vrednost svojstva koje se menja

� ako se ne definiše početna vrednost – uzima se tekuća vrednost svojstva

� Kreiranje vremenske linije i odgovarajućih objekata – automatski

� Objekat prelaza sadrži objekat interpolatora

� Podrazumevani interpolator je Interpolator.EASE_BOTH– počinje animaciju sporo, ubrzava je, a kasnije usporava prema kraju


Prelaz prozirnosti

� Postiže se efekat postepenog nestajanja/pojavljivanja čvora� U toku zadatog trajanja animacije postepeno se smanjuje ili

povećava vrednost svojstva neprozirnosti (opacity) čvora � Opisuje se klasom FadeTransition koja ima sledeća svojstva:

– trajanje (klase Duration) – određuje vreme ciklusa animacije

– čvor (klase Node) – određuje objekat čije se svojstvo menja

– početna vrednost (fromValue) svojstva neprozirnosti

– poslednja vrednost (toValue) svojstva neprozirnosti � određuje apsolutnu krajnju vrednost

– promena vrednosti (byValue) svojstva neprozirnosti � određuje krajnju vrednost atributa relativno u odnosu na početnu vrednost

� može biti pozitivna ili negativna

� alternativa poslednjoj vrednosti (poslednja vrednost ima prioritet)

– podrazumevana početna vrednost je tekuća vrednost neprozirnosti


Prelaz prozirnosti – zadavanje

� Objekat prelaza prozirnosti klase FadeTransitionstvara se konstruktorom sa argumentima

– vremenom t klase Duration i

– objektom čvor klase Node na koji će se primeniti

� Zatim se postave početna i krajnja vrednost za neprozirnost– metodi setFromValue() i setToValue() / setByValue()

– u opsegu 0.0 (potpuna prozirnost) do 1.0 (potpuna neprozirnost)

– ako se vrednosti zadaju izvan opsega biće ograničene na opseg [0,1]

� Animacija se pokreće metodom play()FadeTransition pt = new FadeTransition(t, čvor);

pt.setFromValue(pocetnaVrednost);

pt.setToValue(krajnjaVrednost);

// alternatvno: pt.setByValue(promenaVrednosti);

pt.play();


Primer prelaza prozirnosti

Circle krug1 = new Circle(75.0, 25.0, 20.0);

krug1.setFill(Color.RED);

Duration t = Duration.seconds(5);

FadeTransition nestanak = new FadeTransition(t, krug1);

nestanak.setFromValue(1.0);

nestanak.setToValue(0.1);


krug2.setFill(Color.BLUE);

FadeTransition pojava = new FadeTransition(t, krug2);

pojava.setFromValue(0.1);

pojava.setByValue(0.9);

nestanak.play();

pojava.play();


Prelaz boje

� Vrste prelaza boje: – prelaz boje popunjavanja – opisuje se klasom FillTransition

– prelaz boje linije – opisuje se klasom StrokeTransition

� Menja se vrednost boje popunjavanja/linije od početne do krajnje� Obe klase – svojstva kao i klasa FadeTransition

FillTransition pb= new FillTransition(t, čvor);

// ili:

// StrokeTransition pb= new StrokeTransition(t, čvor);

pb.setFromValue(pocetnaBoja);

pb.setToValue(krajnjaBoja);

pb.play();


Primer prelaza boje



Line linija1 = new Line(30,60, 70,60);



FillTransition pbk1 = new FillTransition(t, krug1);

pbk1.setFromValue(Color.RED); pbk1.setToValue(Color.BLUE);

StrokeTransition pbl1 = new StrokeTransition(t, linija1);

pbl1.setFromValue(Color.RED); pbl1.setToValue(Color.BLUE);

FillTransition pbk2 = new FillTransition(t, krug2);

pbk2.setFromValue(Color.BLUE); pbk2.setToValue(Color.RED);

StrokeTransition pbl2 = new StrokeTransition(t, linija2);

pbl2.setFromValue(Color.BLUE); pbl2.setToValue(Color.RED);

pbk1.play(); pbl1.play();

pbk2.play(); pbl2.play();


Prelazi transformacijama

� Prelazom translacije se menja položaj objekta– opisuje se klasom TranslateTransition

� Prelazom rotacije se menja orijentacija objekta– opisuje se klasom RotateTransition

� Prelazom skaliranja se menja veličina, ali i oblik objekta, ako koeficijenti skaliranja nisu jednaki

– opisuje se klasom ScaleTransition

� Ne postoji prelaz smicanja� Prelazima se pri stvaranju zadaju:

trajanje animacije t (tipa Duration) i čvor (tipa Node)

� Zatim se postavljaju karakteristike prelaza – početne i završne vrednosti odgovarajućih svojstava


Prelaz translacijom

� Početna vrednost koordinata čvora se postavljaju metodima:

– setFromX() i setFromY()

� Završna vrednost se može postavljati na dva načina:

– zadavanjem apsolutne vrednosti metodima: setToX() i setToY()

– zadavanjem relativne vrednosti u odnosu na početnu metodima: setByX() i setByY()

� Prelaz se obavlja tako što se koordinatni početak lokalnog KS čvora translira za odgovarajući (apsolutno ili relativno) zadati pomeraj

� Efekat je odgovarajuće translatorno pomeranje čvora u KS scene


Prelazi rotacijom i skaliranjem

� Prelaz rotacijom – početna vrednost ugla se postavlja metodom: setFromAngle()

– završna vrednost se može postavljati na dva načina: � zadavanjem apsolutne vrednosti metodom setToAngle()

� zadavanjem relativne vrednosti u odnosu na početnu setByAngle()

– pozitivan ugao rotacije se zadaje u smeru kazaljke sata

– pivot tačka oko koje se rotira čvor se nalazi u njegovom centru

� Prelaz skaliranjem– početne vrednost faktora skaliranja se postavljaju metodima:

setFromX() i setFromY()

– završna vrednost se može postavljati zadavanjem:� apsolutne vrednosti metodima: setToX() i setToY()/setByY()

� pivot tačka se nalazi u centru čvora


Primer prelaza transformacijom (1)


krug1.setFill(Color.RED);


krug2.setFill(Color.BLUE);


linija1.setStroke(Color.RED);


linija2.setStroke(Color.BLUE);

Rectangle pravoug1 = new Rectangle(30.0, 75.0, 40.0, 40.0);

pravoug1.setFill(Color.RED);

Rectangle pravoug2 = new Rectangle(180.0, 75.0, 40.0, 40.0);

pravoug2.setFill(Color.BLUE);


TranslateTransition ptk1 = new TranslateTransition(t, krug1);

ptk1.setFromX(0.0); ptk1.setToX(150.0);

TranslateTransition ptk2 = new TranslateTransition(t, krug2);

ptk2.setByX(-150.0);


Primer prelaza transformacijom (2)

RotateTransition prl1 = new RotateTransition(t, linija1);

prl1.setFromAngle(0); prl1.setToAngle(30);

RotateTransition prl2 = new RotateTransition(t, linija2);

prl2.setByAngle(-30);

ScaleTransition psp1 = new ScaleTransition(t, pravoug1);

psp1.setFromX(0.5); psp1.setFromY(0.5);

psp1.setToX(1.0); psp1.setToY(1.0);

ScaleTransition psp2 = new ScaleTransition(t, pravoug2);

psp2.setByX(-0.25); psp2.setByY(0.25);

ptk1.play(); ptk2.play();

prl1.play(); prl2.play();

psp1.play(); psp2.play();


Prelaz po putanji

� Vrši se pomeranje čvora po putanji � Putanja je definisana geometrijskim oblikom

– centar animiranog čvora se nalazi na putanji

– moguća promena orijentacije čvora tokom kretanja po putanji

� Prelaz po putanji se opisuje klasom PathTransition

� Pri stvaranju objekta se zadaju:– trajanje (tipa Duration)

– čvor (tipa Node)

– putanja (tipa Shape)

� Putanja može biti:– proizvoljna zatvorena geometrijska primitiva (oblik)

kao što je krug, elipsa, luk ili pravougaonik

– otvorena primitiva kakva je linija ili putanja


Orijentacija pri prelazu po putanji

� Podrazumevano, čvor ne menja orijentaciju tokom prelaza

� Može se zahtevati i da se njegova orijentacija prilagođava putanji

– tada je vektor uspravnosti (Y osa lokalnog koordinatnog sistema) uvek normalan na tangentu putanje

� Promena orijentacije se zadaje metodom objekta putanje: setOrientation(PathTransition.OrientationType o)

– orijentacija o je vrednost tipa nabrajanja: PathTransition.OrientationType.ORTHOGONAL_TO_TANGENTPathTransition.OrientationType.NONE (podrazumevano)


Primer prelaza po putanji

Ellipse putElipsa = new Ellipse(100.0, 25.0, 75.0, 15.0);

putElipsa.setStroke(Color.RED); putElipsa.setFill(null);

Line putLinija = new Line(30,80, 170,60);

putLinija.setStroke(Color.RED);

Rectangle pravoug1 = new Rectangle(40.0, 20.0, Color.GREEN);

Rectangle pravoug2 = new Rectangle(20.0, 10.0, Color.BLUE);


PathTransition pp1 = new PathTransition(t, putElipsa, pravoug1);

pp1.setOrientation(PathTransition.OrientationType. ORTHOGONAL_TO_TANGENT);

PathTransition pp2 = new PathTransition(t, putLinija, pravoug2);

pp2.setOrientation(PathTransition.OrientationType.NONE);

pp1.play();

pp2.play();


Animacija vremenskom linijom

� Koraci definisanja vremenske linije:– definisanje objekata interpolatora

– definisanje ključnih vrednosti svojstava ciljnih objekata

– formiranje objekata ključnih slika koji sadrže ključne vrednosti

– stvaranje objekta vremenske linije sa ključnim slikama

– postavljanje svojstava animacije

� Nakon ovih koraka - pokretanje animacije– metodom play() vremenske linije


Definisanje interpolatora

� Objekat klase Interpolator

� Definiše zakon po kojem se menja ključna vrednost � Na raspolaganju su i sledeći bibliotečki interpolatori:

– LINEAR – linearna (ravnomerna) animacija

– EASE_IN – postepeno se ubzava animacija

– EASE_OUT – postepeno se usporava animacija

– EASE_BOTH – najpre se postepeno ubrzava, a zatim usporava

– DISCRETE – skokovita promena nakon isteka vremena

� Za EASE interpolacije se koristi algoritam iz specifikacije SMIL 3.0 – sa faktorom ubrzanja/usporenja 0.2.

� Podrazumeva se linearni interpolator: Interpolator.LINEAR

� Mogu se definisati i specifični interpolatori


Definisanje ključnih vrednosti

� Objekat klase KeyValue obuhvata: metu, krajnju vrednost, interpolator

– meta je ciljno svojstvo na koje se odnosi ključna vrednost

– krajnja vrednost je vrednost ciljnog svojstva na kraju intervala animacije

– interpolator služi za računanje vrednosti svojstva u intervalu animacije

� Interval završava kada menjana vrednost dostigne krajnju vrednost � Konstruktori ključnih vrednosti:

KeyValue(WritableValue<T> meta, T krajnjaVrednost)

KeyValue(WritableValue<T> meta, T krajnjaVrednost,

Iterpolator interpolator)

– prvi oblik podrazumeva primenu podrazumevanog interpolatora


Primer ključnih vrednosti

� Stvaranje 4 ključne vrednosti� Za dve ključne vrednosti je meta svojstvo X-translacije čvora kruga

– prva definiše početnu translaciju u pravcu X ose 0

– druga definiše krajnju translaciju 150

� Za dve ključne vrednosti je meta boja popune istog čvora kruga– treća definiše početnu crvenu, a četvrta krajnju plavu boju

� Za drugu ključnu vrednost se primenjuje se EASE_BOTH interpolator

– početno ubrzanje i završno usporenje animacije

Circle krug = new Circle(25.0, 25.0, 20.0);

KeyValue mesto0 = new KeyValue(krug.translateXProperty(), 0.0);

KeyValue mesto1 = new KeyValue(krug.translateXProperty(),150.0,Interpolator.EASE_BOTH);

KeyValue boja0 = new KeyValue(krug.fillProperty(), Color.RED);

KeyValue boja1 = new KeyValue(krug.fillProperty(), Color.BLUE);


Definisanje ključnih slika (1)

� Objekat klase KeyFrame

– formira se grupisanjem ključnih vrednosti promenljivih svojstava

� Skup ključnih vrednosti određuje stanje čvora

– stanje je okarakterisano datim vrednostima u ključnoj slici

� Potrebna je i informacija o trenutku ključne slike– zadaje se relativno, kao vremenski pomeraj tipa Duration

u odnosu na trenutak početka animacije

� Ključnoj slici se može dodeliti i ime

– ime može da se koristi za pozicioniranje na ključnu sliku u animaciji

� Ključnoj slici se može pridružiti i rukovalac događajem akcije

– događaj se dešava u trenutku dolaska animacije u ključnu sliku


Definisanje ključnih slika (2)

� Konstruktori ključne slike:KeyFrame(Duration t, KeyValue... kVred)

KeyFrame(Duration t, String ime, KeyValue... kVred)

KeyFrame(Duration time,

EventHandler<ActionEvent> naKraju, KeyValue... kVred)

KeyFrame(Duration time, String ime,

EventHandler<ActionEvent> naKraju, KeyValue... kVred)

KeyFrame(Duration t, String ime,

EventHandler<ActionEvent> naKraju,

Collection<KeyValue> zbirkaKljučnihVrednosti)

� Prvi konstruktor definiše – trenutak i skup ključnih vrednosti

� Drugi i poslednja dva konstruktora definišu i ime ključne slike

� Poslednja tri konstruktora definišu i rukovalac za obradu događaja akcije


Primer ključnih slika

� Stvaranje početne i krajnje ključne slike pomoću prethodno formiranih ključnih vrednosti

– prva ključna slika je u početnom trenutku animacije

– druga ključna slika je nakon 5 sekundi

Duration t0 = Duration.ZERO,

t1 = Duration.seconds(5);

KeyFrame početnaSlika = new KeyFrame(t0, mesto0, boja0);

KeyFrame krajnjaSlika = new KeyFrame(t1, mesto1, boja1);


Definisanje vremenske linije (1)

� Objekat klase Timeline– formira se dodavanjem definisanih ključnih slika

� Ključne slike se mogu dodati pri stvaranju ili kasnije – redosled dodavanja je nebitan

� ključne slike se uređuju prema trenutku prikaza (definisan u svakoj od njih)

� Nakon formiranja v. linije mogu se postavljati svojstva njenog objekta� Na kraju se može pokrenuti animacija

– pozivom njegovom metodom play()

� Zatim se ključne slike mogu menjati čak i dok traje animacija – efekti postaju vidljivi tek nakon zaustavljanja

i ponovnog pokretanja animacije

� Objekti ključnih slika vremenske linije se mogu dohvatiti – metod: ObservableList<KeyFrame> getKeyFrames()


Definisanje vremenske linije (2)

� Konstruktori vremenske linije:Timeline()

Timeline(KeyFrame... ključneSlike)

Timeline(double učestanostSlike)

Timeline(double učestanostSlike, KeyFrame... ključneSlike)

� Prvi konstruktor stvara praznu vremensku liniju – sa podrazumevanom optimalnom učestanošću osvežavanja slike (frame rate)

– optimalna učestanost – prema proceni izvršnog okruženja

� Drugi i četvrti definišu početni skup ključnih slika vremenske linije

� Treći i četvrti definišu željene učestanosti osvežavanja slike

� Primer:– stvaranje vremenske linije sa dve ključne slike i pokretanje animacije:

Timeline vl = new Timeline(početnaSlika, krajnjaSlika);

vl.play();


Primer animacije vremenskom linijom

Circle krug = new Circle(25.0, 25.0, 20.0);

krug.setFill(Color.RED);

KeyValue mesto0 = new KeyValue(krug.translateXProperty(), 0.0);

KeyValue boja0 = new KeyValue(krug.fillProperty(), Color.RED);

KeyValue mesto1 = new KeyValue(krug.translateXProperty(), 150.0,

Interpolator.EASE_BOTH);

KeyValue boja1 = new KeyValue(krug.fillProperty(), Color.BLUE);

Duration t0 = Duration.ZERO, t1 = Duration.seconds(5);

KeyFrame početnaSlika = new KeyFrame(t0, mesto0, boja0);

KeyFrame krajnjaSlika = new KeyFrame(t1, mesto1, boja1);

Timeline vl = new Timeline(početnaSlika, krajnjaSlika);

vl.play();

Upravljanje animacijom

� Animacijom se može upravljati

� Upravlja se pomoću metoda odgovarajućeg objekta animacije

– animacija se može pokrenuti na više načina

– može se odložiti pokretanje animacije

– može se zaustaviti ili pauzirati

– može se ponavljati u petlji

– može se vraćati unazad

– može joj se podešavati brzina

� Moguće je dohvatiti stanje animacije i njeno trajanje


Pokretanje animacije

� Nekoliko metoda play():play() // nastavlja animaciju, prvi put od početka

playFromStart()

playFrom(Duration vreme) // od tačke u vremenu

playFrom(String imeTačke)// od označene tačke datog imena

� Asinhrono dejstvo – kontrola se odmah vraća

� Više pokrenutih animacija – konkurentno se izvršava

� Postoje i metodi za pomeranje u tačku (bez animacije):jumpTo(Duration vreme)

jumpTo(String imeTačke)


Obeležavanje tačaka

� Dva načina:

– zadavanjem imena ključne slike

KeyValue ključnaVrednost = ...

KeyFrame kljucnaSlikaA =

new KeyFrame(Duration.seconds(5), "A", ključnaVrednost);

– definisanjem imenovanog trenutka u animaciji

Animation a = ...

a.getCuePoints().put("B", Duration.seconds(10));

a.getCuePoints().put("C", Duration.seconds(15));


Odlaganje, zaustavljanje, pauziranje

� Odlaganje početka za zadato vreme (u odnosu na pokretanje):Animation a = ...

a.setDelay(Duration.seconds(5)); a.play();

� Zaustavljanje: metod stop()

– nakon zaustavjanja animacija se vraća u početnu tačku

� Pauziranje (privremeno zaustvljanje): metod pause()

� Nastavljanje od tačke u kojoj je zaustavljena: metod start()

� Asinhrono dejstvo zaustavljanja i pauziranja, kao kod play()

� Oba metoda nemaju efekat ako animacija nije pokrenuta


Ponavljanje i vraćanje unazad

� Ponavljanje zadati broj ciklusa: metod setCycleCount()

– podrazumevana vrednost je 1

– vrednost Animation.INDEFINITE za beskonačnu petlju

� Vraćanje unazad: metod setAutoReverse(Boolean vraćanje)

– u sukcesivnim ciklusima se vrši animacija unapred i unazad

– za vrednost vraćanje==true u parnim ciklusina obavljati unazad

� Promene ovih svojstava u vreme trajanja animacije neće delovati pre zaustavljanja i ponovnog pokretanja animacije


Promena brzine

� Promena brzine: metod setRate(double v)

– nominalna brzina je za v=1.0 u smeru unapred

– vrednost v predstavlja multplikativni faktor nominalne brzne

– v može biti veće ili manje od 1

– znak v određuje smer animacije: za v<0 animacija teče unazad

� ima smisla tek nakon što je neka animacija već stigla u neku tačku

– vrednost v=0 onemogućava animaciju

� Invertovanje brzine: dohvatanje tekuće brzine i promena znaka

animacija.setRate(-1.0 * animacija.getRate());

– animacija kreće unazad od tačke u koju je stigla


Događaj završetka animacije

� Moguća je obrada događaja završetka animacije

� Događaj završetka se implicitno dešava na kraju animacije

� Postavljanje rukovaoca završetka: metod setOnFinished()

� Na primer:

Animation a = ...

a.setOnFinished(e -> System.out.print("Gotovo."));

� Događaj se neće desiti:

– ako se animacija zaustavi pomoću stop()

– ako se program završi pre kraja animacije

– ako je pokrenuta animacija sa beskonačnim brojem ciklusa


Documents

07 JavaFX 5. deo - animacija - rti.etf.bg.ac.rsrti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/materijali/predavanja/07 JavaFX_5. deo - animacija.pdf · 2 JavaFX - animacija 07.03.2018. Uvod Animacija