1

1.

Šta mi je?

Šta mi se to smestilo u grlo

Što pulsira u slepoočnicama?

Kakva mi to bistrina izlazi iz očiju

Što curi niz obraze i nagriza rane?

I šta me to boli?

Šta mi se to zaglavilo u uglu usana

I krivi mi smešak?

Šta me je to zaključalo u mene

I gde sam ja?

Ostala sam tamo gde me nema.

Telo mi se beli na horizontu.

Pogled mi je stisnut širinama.

Boli me zvuk talasa sa dna zenica..

Sećanje?...

Sećanje...

2

2.

Poraz sržni škripi uz stepenice.

Zaleće se u moju stranu postelje

Koja je prazna jer sam pobegla od njega

Uspavanog i hladnog za moje uzdahe.

A bila sam mu dala da proba svoju nasladu.

Uzeo je da proba svoju nasladu.

Pokušava biti uljudan sada.

Izvinjava mi se zbog svoga nemara.

Malopre dodirnuo je moj preplanuli stomak,

Jadan pokušaj da me umiri.

Prizvao je nespokoj duboko u moj pupak

Da ga zaborave potomci.

Prihvatam ubode dok plovim po površini nesvesnog.

Ne razmatram bol jer puštam da se razloži u arhetip.

Sve u nasleđe.

Profana buka s leđa zariva mi se u potiljak.

Zvezda mi namiguje da prećutim.

Talasi se smeju mojoj naivnoj pojavi.

Šumi daljina da mi zamuti put.

Klaustrofobija beskraja stiska mi čelo.

Tražim se

u kamenu,

3

kamičku,

obliku.

U nekoj čudnoj refleksiji.

Stresi se sa mene obmano!

Sve što želim da ti dam je – ime.

4

3.

Dopalo mi se nešto u toj viličnoj kosti.

U načinu na koji grči tvoje usne

u stisnuti smešak.

Zavela me fokusiranost tvoga pogleda u nepoznato.

Jednostavnost meni strana.

Osvojio me je stav tvoje namere

i raznežilo odsustvo prkosa.

Otvorenost bez promišljanja,

čista želja.

Zurila sam duboko u tvoje zenice

ne bih li se uselila negde u tvoju nutrinu,

i krenula s tobom,

sada,

kada odeš.

Pustio si me da ti zakoračim iza trepavica,

i ja sam se zarila u svoju propast,

mesto gde sam najsigurnija.

Dobro poznato mesto.

Mesto mog detinjstva,

moje mladosti,

moje zrelosti,

mesto po kome slobodno šetam

jer moje meso već poznaje čeljusti svake zamke.

Znam koliko će boleti,

znam kada će boleti.

Kakav komfor!

5

Trošim preostali vazduh iz pluća i nazivam to disanjem.

Survavam se u tvoj plameni zagrljaj.

Nepogrešivo sam te zavela. Jadni dečače.

Upleo si se u mrežu moje patnje,

a ne umeš da se igraš.

Ostaćeš zbunjen.

Otići ćeš,

pobeći ćeš u bistriji dan bistreći moj pogled ka dalekom tebi

koji nisi ti, jadni dečače.

Ti... ne postojiš.

6

4.

Uzaludnost tela

Prati moj vid okolnog magnovenja.

Mami me čulnost večne slutnje.

Sada sam tek sena sugestije

Izmičućih dodira istine.

Pokaži svoje lice, telo!

I spusti me u sebe

Da mi služiš.

7

5.

Pssttt! Tišina krije frekvencu njegovog glasa.

Vibrira njegova nagost u treptaju lišća.

Oblik mu je od vazdušnih struja.

U dosluhu s nevidljivim skrivan,

al' nenametljivo moje srce

pronalazi ga u slutnjama.

Drhtaji ga odaju.

Zabruji šuma od njegove nežne čežnje,

i moj vid se ispuni tragom.

8

6.

Noć s mirisom terpentina u

nozdrvama sećanja

bludniči

kroz venske struje ostrašćenog tela

Posramljen duh,

al rado tone u ponore jednog

naslućenog osmeha i smelog

pogleda,

i snenog pokreta u njihanju zglobova.

Fiksirana boja usana na platnu

oslikanom urlikom.

Noć se rastvara u dan.

9

7.

Pustiću otrov u svoju Senku

Da nahranim munkovski ambijent duše.

Fokus ću dati tami najkrajnjoj

Da predokusim Šeol.

Tražiću krvnika

Da me učini gorom.

A sanjaću Tebe.

10

8.

Neka se zna! Došla sam da me ubije.

Ne osuđujte dželata mog, žrtvu palog praoca posrnulog ka zabludi vrline,

A potom, U padu svom, u najboljoj nameri predat nam greh.

Neka se zna!

Ne sudite sudiji mom,

Jer pao je čežljiv, sumoran i slab.

Gonio se dušom dobrom,

al' nagonio na put strašan,

Kud hodi i sveti car.

Jesam li žrtva žrtvina,

Poklonik rugla bića malovernog?

Jesam.

Neka se zna!

Ne sudite dželatu mom,

Dželat sam ja,

Ti,

Ne sudi rodu svom.

11

9.

Činim da se poništim.

Rasplamsali crni cvet

u korenu mašte jutarnje bistrine.

Vetar u poletu daha jedne začete strasti

prožima pluća što škripe pod teretom snova.

Pusti srce da se zalepi za oblak

što golica rebra.

Lako je gledati u nebo

dok toneš u zemlju.

12

10.

Zagledana u belinu tvoga mirisa

Jutrom širim put disanja

Zarivam čelo u laktove

Tražim tvoju nutrinu

Nalazim treperenje

Suptilnih mišića svoje požude.